raja yoga selvarajan jesudian

 1

Selvaradžan Jesudian Elizabet Hei RADŽA JOGA SADRŽAJ Predgovor Uvod I. POGLAVLJE Šta je JOGA ŠTA JE SVEST KAKO SE VEŽBA RADŽA - JOGA ŠTA JE BOG II . POGLAVLJE Put Istoka Religija je telo istine III . POGLAVLJE Put Zapada IV . POGLAVLJE Susret dva puta

PREDGOVOR Selvaradžan Jesudian je moj u itelj indijske mudrosti , te ujedno i moj u enik kao student medicinskih i bioloških nauke . Njegova uravnotežena li nost objedinjuje u sebi i evropsku i azijsku kulturu . Dubokom proniknutoš u u drevne predaje svoje domovine i porekla koje dostiže vrhunac u starodrevnu u enjima joge , Selvaradžan Jesudian stekao je sposobnost za izuzetna telesna i duhovna dos gnu a , zahvaljuju i i uro enim sklonos ma što su svojstvene Indijcu . Hriš anska vera , u kojoj je bio odgajan u svojoj domovini , u njemu je podstakla i pritajenu ežnju za svetim zajedništvom ljudi svih zemalja i delova sveta , koja je u svojoj svetoj suštini zasnovana na stremljenju za bratimljenjem i ljubavi prema bližnjem . Tokom dugogodišnjeg boravka u Evropi Jesudian je stekao i zapadno obrazovanje . Posvetio se studiju vere , dubokog znanja i obi aja Zapada , te ih uvek nastojao uporediti sa kulturom i hriš anskim naukom Istoka . Kao odan prijatelj i saputnik našim rados ma i patnjama , ve godinama boravi i deluje u Evropi . Njegova ugla ena pojava priro eno otmenog držanja , kao i produhovljena telesna snaga i ume e što su objedinjene istan anom ose ajnoš u , vrst , staložen i postojan karakter , produhovljen i plemenit na in mišljenja i vladanje koje pleni pažnju , dostojanstvena samosvest koja je protkana skromnoš u i ljubaznoš u . Te su mu odlike li nosti priskrbile mnoštvo odanih i privrženih prijatelja koji su , prihvataju i bez oklevanja sve egzoti no i neobi no u njegovoj pojavi što je zapadnom svetu ponekad strano i odbojno , susretali njegov prodoran , ali istovremeno i odsutan i otvoren pogled koji je obuhvatao dva svijeta , te tako imali priliku dopreti do njegova dubljeg bi a . Na nebu Zapada koji se sve

više bliži svojoj propasti i pomra enju usled ljudske nerazboritosti i neznanja , Selvaradžan Jeusidan zra i svetloš u Istoka - " Luk ek Oriente " i osvaja novom toplinom ljubavi za bližnjeg , Šta povezuje ljude svih zemalja i delova sveta bez granica . Svesno se ustremljuju i cilju , Selvaradžan Jesudian sledi svrhu kojoj se posvetio , svoj misionarski zadatak i životno opredjeljenje , vlastitu " karmu " koja je usmerena ka podizanju duhovnih mostova Istoka i Zapada , a time i uklanjanju svih prepreka na putu istinskog razumevanja drugog delova sveta . Istinska mu je želja da postane smernica našem razumu Koji traga za verom , te na taj na in blisko poveže ljudske puteve , individualni put Istoka i kolektivni put Zapada . stremi ukazati na put koji vodi od pojedina nog JA pojedinih ljudi ka jednom BOGU i jednoj ISTINI koja je usled konkretnih životnih i kulturnih prilika ljudi tek zaodenuta razli itim imenima . U ovoj knjizi sa svojom evropskom bra om stremi podeliti onu uzvišenu nebesku radost koju je i sam osetio , kora aju i putem koji pouzdano vodi Bogu . Oplo avanje evropskog duha kontemplativnim i introspektivna indijskim na inom mišljenja koji prodire u samu bit , uravnovješenim razvojem tela i duha koje je prilago eno evropskoj duhovnoj i telesnoj konstituciji , bu enjem potisnutih i duboko uspavanih sposobnosti zapadnog oveka , Iesudian nastoji stati na put evropskom ludilu što je podstaknuto i raspirivano grozni avom i neobuzdanom željom za uspehom . Materijaliziranom i prekomerno organizovanu i mehani ki ustrojenu zapadnu kulturu savremenog tehnologiziranog doba nastoji ispuniti životvornim duhom Orijenta . Pritom je prva svrha nazna enog puta u osloba anju europejci ropstva slepim i neobuzdanim nagonima , te na taj na in , podsticanjem razvoja želje za duševnim i telesnim dobrima , obuzdavanju

njegove preterane žudnje za materijalnim dobrima i postizavanje što više mo i . Pozvanoš u upu enog i produhovljenog Indijca , Iesudian nas želi ispravnim putem dovesti do spoznaje , duboke spoznaje oveka u njegovoj trostrukoj prirodi telesnog , duševnog i duhovnog postojanja , koja je organski utkana u sveobuhvatno postojanje svemira . U tom smislu nama , razo aranima u materijalisti kom svjetonazoru i zagrezlima u li ne , politi ke i društvene krize , uliva neiscrpnu nadu , pouzdanje i veru u duševni , duhovni i moralni preporod , vra aju i nam na obnovljeni na in i veru u sebe same i Boga . oveku Istoka , s druge strane , pomaže da se otrgne od pojavne stvarnos sveta , te sigurno zakora i na put Zapada , usvajaju i smisao kolek vnog duha i usmerenos , kao i ose anje za neposredno prakti no i pragmati no . Takvo uzajamno oplo ivanje Istoka i Zapada , sjedinjenje individualnih i kolektivnih stremljenja , nikako se ne može pos i , kako to svedo i autor , nasilnim putem , ve samo dragovoljnom predanoš u ljubavi u svetoj zajednici hriš anstva . Samo takva zajednica u kojoj bi se bratimili ljudi svih delova sveta i svih vjeroispovjesti , zauvek bi mogla iskorijeniti mržnju koja postoji izme u pripadnika rasa , naroda , država , staleža , stranaka i vjeroispovijesti , mržnju koja oveka dovodi samo u ogrezlost rata i siromaštva . Samo bi takva zajednica na višem duhovnom obzoru mogla pomiriti bolne suprotnosti individualizma i kolektivizma , ljubavi prema domovini i ljubavi prema oveku , idealisti ke i realisti ke filozofske usmerenosti . duboke ideje i uzvišeni ideali , o kojima autor svedo i u ovoj knjizi , izložene su jednostavnim i razumljivim jezikom koji se ne služi tajnovitim lozofskim re nikom stru nog raspravljanja , ve su iznesene na na in koji duh direktno osloba a , oblikuje i tako direktno i univerzalno proširuje na celo ove anstvo , dok ga

istovremeno i uzdiže iz najmra nijih dubina svesti odlu nim naporom volje sve do spoznaje sveznaju eg i svemo nog Boga . Alsogoed ( Ma arska ) , jula 1947. doktor medicinskih nauka Th . Huzella , univerzitetski profesor medicinskih nauke u Ma arskoj , lan Karnegi instituta

UVOD O indijskoj filozofiji religije napisano je mnoštvo stru nih rasprava u kojima se intelektualisti kom perom govori o naucima ŠTAsu sadržani u u enjima Veda , Upanishada , Jogapradipike , Patanjalijevoj Joga - Sutri , Shankarasharji i drugima . Sasvim je izlišno , stoga , da na ovom mestu raspravljamo o teoriji joge i pružamo iscrpna objašnjenja njene filozofske osnove . Znatno korisnijim inilo nam se pruži prakti ne upute o srži nauke joge . Ve ina ljudi Zapada još uvek je pogrešnog uverenja da je joga neko osobito i samo na istoku dostupno i prihvatljivo otkri e , te kao takvo u na elnoj suprotnosti sa hriš anskim naukom i religijom , a sasvim strano i neprihvatljivo za zapadnjaka . Naš je cilj da ukloni ovu ukorenjenu i rasprostranjenu zabludu koja zatvara vrata mnogima ŠTAsu na putu traganja za Bogom , te im tako uskra uje najdirektniji put koji vodi carstvu Božijem . Joga nije religijsko u enje , ve otvorena mogu nost razvoja ovekove unutrašnje najdublje suš na, polaze i od psiholoških u enja , te vodstvo ka njegovom kona nom sjedinjenju s Bogom . Ako , dakle , joga ozna ava put koji stremi Bogu , ne može biti neprijateljski usmerena ni prema jednoj religiji , jer je Bog jedan , kao što je jedna i jedinstvena SUŠTINA , bez obzira na raznolikost njenog naziva u raznim kulturama . želimo ukazati kako je i Isus pou avao put joge , jer je joga put ljudske duše koja stremi sjedinjenju s Bogom . Isusov uski , strmi i tegobni put , kako ga je u io i propovedao , put je joge . Imena , nazivi , obli ja tek su koprena iza koje se skriva samo jedna istina koja ne može biti druga iji nego jedinstvena i celovita . Ovu smo knjigu napisali za ljude Zapada , te je , stoga , biblijski re nik prisutniji negoli jezik svetih spisa Orijenta . Namera nam je bila da osvetlimo i potkrijepimo samu istinu , a ne da izlazi i zalazi se u bilo kojem obliku za egzoti na

u enja Istoka . Is na e lakše bi shva ena ako bude izložena jezikom na kojeg je svako nau en ve ro enjem i pripadnoš u svojem poreklu . Ovim stranicama nastojimo jasno i nedvosmisleno ukazati na put koji je jedini pred nama kako na Zapadu , tako i na Istoku . Namera nam je da razotkrijemo dveri najvišeg postojanja , jer je pred nama samo jedan cilj : Bog . Nebesko kraljevstvo je na podjednak na in živu a is na i za hriš ane i za hinduiste , kao i sledbenike svih drugih vera . Svi se ljudi bore za isti cilj , iako se pritom koriste razli itim metodama i sredstvima . " Obe ana zemlja " leži skrivena u našem srcu , a blagosloven je onaj ko je uspe da prona e . Tek smo si ušni atomi u beskrajnom svemiru , ali nas neka sila ipak nagoni da uzvišenu nebesku radost , što smo je pronašli na putu koji vodi Bogu , podelimo is našom bra om . Put ka Bogu težak je i strm upravo zato što je u tolikoj meri jednostavan . I borba i trud bogato su uzdareni , jer stizanjem na kona ni cilj pos žemo i mo da smelo kažemo : " Izvojevao sam bitku , ali uz pomo . Borio sam se za nalaženje takve pomo i i gle : pomo je jedino i samo u meni samome Božanska SUŠTINA koja obitava u najunutarnjijoj dubini moga bi a i daje život . " Poslednje poglavlje knjige jasno ukazuje na mesto i na in na koji se susre u Zapad i Istok i kako se može ostvari uzajamna pomo da se do toga cilja što pre stigne . Neka ovaj nevelik obim stranica , što se pred vama razlistavaju , doprinose nestanku i iskorenjivanju svih nesporazuma što su prepreka razumevanju dva sveta , te neka pripomognu uzajamnom razumevanju i ljubavi sve ljudi u kojima e se , naposletku , rasvetliti jasna svesnost da smo svi mi jedna velika porodica i DECA istog oca ! Selvarajan Jesudian Elisabeth Haich

PRVO POGLAVLJE ŠTA JE JOGA ? " Oštrica ma a spoznaje vlastitoga JA saseci , dakle , svaku sumnju u srcu , izniklu iz neznanja i zadobi postojanost u jogi ... " Bhagavad - gita U jednom trenutku svoga života svaki ovek shvati da je živo bi e , da živi i postoji unutar prostora i vremena , da se nalazi izme u prošlos i budu nos . Njegovo pam enje , me utim , u stanju je osvetliti samo maleni deli prošlos , da bi se potom sve izgubilo u nerazaznatljivoj magli , te postalo nepouzdano i nepoznato kao i sama budu nost , ije se tajne nikako ne mogu razotkriti . U tom se trenutku u svakom oveku bude temeljna i nezaobilazna pitanja : ODAKLE ? GDE ? ZAŠTO ? ovek je samo jednom ro en i samo e 1 umreti to je spoznaja koja je svakome bliska , ali ne iz li nog iskustva . Da je ovek ro en sasvim sam na pustom i nenastanjenom ostrvu , nikada ne bi uo io injenicu da se ljudi ra aju i umiru , te da i sam u skladu sa zakonima prirode , prvo mora umreti . ovek , me utim , živi okružen ljudima , te iz sopstvenog i iskustva drugih zna da je svako , ko na zemlji živi , jednom ro en , te da e jednom i umre ve zbog injenice sopstvenog postojanja . Šta je , me utim , ovek bio pre ro enja ? ... Gde odlazi nakon smr ? ... Zašto , naposletku , mora pre i put izme u te dve stanice ro enja i smrti ? ... Onome , ko razmišlja o ovakvim pitanjima , pogled je ve otvoren za spozanje beskrajne mudrosti što je prisutna u svim pojavama života . Sa znanjem i spoznajom geometrijskih , matemati kih , fizi kih i hemijskih zakonitosti , što leže u osnovi

svake pojave života , smatra e nemogu im i neprihvatljivim gledište u skladu sa kojim dug ljudski život , ispunjen iskustvom , prožet lepotom , rados ma i patnjom , bezbrižnoš u i tugom , a ponekad i izuzetnim uspesima , proisti e ni iz ega i , podjednako tako , uvire ni u šta , te da se celo to zbivanje odvija slepo , stihijski , lišeno unutrašnje zakonitosti i svrhe . U slu aju , pak , da unutrašnja zakonitost i svrha ipak postoje , u emu se , dakle , sastoji ta zakonitost ? ... Kakva je svrha svega ? ... Koja sila oveka donosi na ovu zemlju da bi ga nakon odre enog vremena iznova opozvala ? Zašto i emu sve to zbivanje ? Na ovakva emo pitanja dobi željeni odgovor samo ako možemo spoznati : ko je to ? Odakle dolazi ? Kuda ide? Zašto živi ? Odgovor se na to pitanje doima vrlo jednostavnim : JA ! Ali , znamo li pouzdano KO JE TAJ JA ? Ako svu svoju pažnju pomnjivo usreddoto im na sopstveno JA , te zapo nem sa istraživanjem , otkrit u sasvim neobi ne stvari . Pre svega , prime emo u kako u meni ne postoji samo jedno JA , ve više takvih " Ja " . Na primer : sedim u fotelji i itam knjigu . Za vreme itanja odjednom mi prostruji umom misao o zbivanjima koja su me zadesila tokom toga dana . U mislima iznova proživljavam sve doživljeno , razmišljaju i pritom šta mi valja preduzeti u toj stvari ... Iznenada postajem svestan kako sam ve pro itao celu stranicu , te mi valja okrenuti novi list . Dok sam , dakle , bio obuzet razmišljanjima o proteklim dogadajima , " neko " je re za re ju , re enicu za re enicom , pro itao celu stranicu . Ko ? Ja , naime , nisam svestan i ne znam ni za jednu jedinu re koju je onaj drugi u meni pro itao . Moja je svest u to vreme boravila na sasvim drugom mestu . Navedimo i drugi primer , vrlo dobro poznat svakome : u trenutku dok izgovaram molitvu , prise am se obaveza koje me o ekuju sutrašnjeg dana . Razmišljam šta sve moram u initi i na koji na in , sve dok odjednom ne postanem svestan da sam

u molitvi ve s gao do " amin" . Ko je u meni izgovarao re i molitve dok sam sam bio obuzet razmišljanjima o potpuno drugoj stvari ? Naredni je slu aj još zanimljiviji : preda mnom je niz brojeva koje moram sabrati . Dok to inim , potpuno sam odsutan duhom i obuzet drugim razmišljanjima , ali neko u meni u to vreme zbraja brojke i ispisuje kona ni rezultat . iznena eno posmatram ispisane brojke i iznova zbrajam . inim to vrlo pažljivo , jer pretpostavljam da je rezultat po svoj prilici pogrešan . Naime , u vreme dok sam zbrajao , moje misli su lutale i boravile na nekom drugom mestu . Sasvim zate en , ustvr uje da je ceo postupak sabiranja ta no izveden , da je , dakle , onaj drugi u meni , koji je zbrajao brojke , bio u potpunosti sposoban izvesti ta an rezultat . Bez greške je , naime , ispisao kona nu brojku sabiranja i to k tome u inio mojom sopstvenom rukom . Ono što zbunjuje u ovom primeru , slede e je zapažanje : dok sam molitvu koju sam ve od de njstva izgovorio nebrojeno puta , te sam je i sada samo mehani ki ponavljao , znao napamet , s nizom sam se pomenutih brojki u tom trenutku suo io po prvi put , te u tom smislu prilikom sabiranja nije nikako moglo biti re i samo o mehani ki provedenom postupku . Onaj drugi u meni , koji je zbrajao i tako rešio zadatak , ceo je postupak morao izves sa potpunim razumevanjem problema , sabiraju i svaku brojku , posebno sa svima drugima kako bi naposletku došao do ispravnog rezultata . Ko je , me utim , on ? O igledna je injenica da sam ja taj , samo toga nisam svestan . Ko je , me utim , bio onaj ko je tokom toga vremena razmišljao o sasvim drugim stvarima ? Iznova ja , ali svestan samoga sebe . Nema , dakle , nikakve sumnje

da u meni postoji više takvih Ja , dok je svest samo jedna . Tu svesnost mogu povezati sa ovim ili onim Ja , zavisno o mojem trenutnom raspoloženju i pažnje koju usmjeravam prema jednoj ili drugoj oblasti . Ne valja zaboraviti na još nekoga ko u meni živi , ali ne obitava na istoj ravni sa pomenutim Ja koje u meni djelatno živi , razmišlja , ra una , ita . Taj neko nalazi se ponad njega . On me posmatra , procenjuje , pou ava , upu uje mi kri ke , savetuje me . Traži od mene da mu poverim svaki svoj postupak i svaku misao . U trenutku kada sam razdražljiv i neraspoložen , on ostaje potpuno spokojan jer mu je takvo stanje duševnog nemira sasvim strano . On mi , me utim , uvek pomaže kada sam u nevolji ili neprilici . U koliko smo navrata ve od drugih uli , ai sami se osvedo ili sopstvenim iskustvom da smo kakvu veliku nevolju izbegli samo zato što smo u odgovaraju em trenutku preduzeli odgovaraju u akciju , a da nakon svega toga nismo niti bili svesni razloga zbog kojeg smo to u inili , gotovo kao da niti nismo bili mi sami . U tom je opasnom i neizvesnom trenutku " Neko " ispravno postupio namjesto nas samih , neko ko je sveznaju i , te nas je , samo se služe i nama , spasio opasnog doga aja koji se tek kasnije odigrao . Sude i prema ovom sledu doga aja , taj neko je poznavao celu budu nost koja nas je o ekivala . Jednom poznatom i uglednom hirurgu dogodio se naredni slu aj : dok je operisao , cela je njegova pažnju nepodeljeno bila usredsre ena na pacijenta i hirurški zahvat . Iznenada se nadnio nad otvoreni stomak pacijenta , te je u takvom položaju tela zakrilio celu ranu . U istom se trenutku stakleni štit svetiljke nad hirurškim stolom razneo u najsitnije komadi e . Hiljade staklenih krhotina sru ilo se na leda hirurga . Da se tog trenutka nije nadnio nad pacijenta , razbijeno staklo bi zasulo otvorenu ranu . Uzalud su bila sva pitanja asistenata za razlog zbog kojeg se hirurg upravo u tom trenutku nadnio nad pacijenta . Hirurg to nije znao objasniti . " Neko " u njemu delovao je posredstvom

njega samoga , a on ga je u trenutku opasnosti doživeo kao sopstveno Ja . Taj " neko " ta no je znao zašto deluje i zbog ega deluje upravo na takav na in . Nakon svega što se dogodilo , me m , hirurg se više nije ose ao istovetnim s njime . Njegovo se trenuta no , sadašnje Ja nije sje alo razloga koji ga je podstakao da na ini upravo takvu , u tom trenutku spasonosnu kretnju . Ko je bio taj " neko " u njemu ko je postupio ta no u skladu sa onim što se tek kasnije dogodilo , ko je , dakle , ve unapred znao budu nost ? Moja je majka u našoj porodi noj ku i u Madrasu doživela ovakav doga aj : jednog je jutra ušla u kupatilo i tamo ugledala kobru . Pokušala je da pobegne , ali se u tom trenutku okliznula i pala . Tada je sasvim jasno za ula unutrašnji glas : " Ostani mirna i ne ini nijedan pokret ! " Sasvim se uko ila , zmija joj se popela na grudi i tamo sklup ala , predaju i se uživanju u toploti živoga ljudskog tela . Nakon dužeg vremena , po svoj prilici uznemirena šumovima što su dopirali spolja , zmija je otpuzala sa maj inih grudi i iš ezla u bašti . Da je u tom trenutku moja majka u inila i najmanji pokret , kobra bi je sasvim sigurno ugrizla smrtonosnim ugrizom . Nakon svega , majka nije niti znala niti umela da objasni kako je za sve to vreme mogla ostati potpuno nepomi na i sasvim ravnodušno mirna , a da se pritom nije ni najmanje bojala . Tek kada je bila sasvim sigurna i spašena zmije , obuzeo ju je smrtni strah od svega što joj je neposredno pre predstavljalo smrtnu opasnost . Ko je u njoj u trenutku takve opasnosti mogao ostati potpuno nepokretan i miran , bez imalo straha ? Ko je znao da je takav položaj jedini mogu i spas od smrtonosnog ugriza kobre ? nema nikakve sumnje da je taj " neko " , ko u trenucima najve ih opasnosti stoji uz nas , naše sopstveno JA . Ono je , me utim , deo

našega JA koje je na višem nivou od svakidašnjeg i uobi ajenog Ja po svojem znanju , snazi , utjecajnos , mo i i moralu - re ju , u svemu nadmo niji . To JA ima mo nad nama . Ako je iz bilo kojeg razloga nama nezadovoljno , uporno e nas mu , jer grizodušje izaziva najžeš u patnju . Ako je , me utim , zadovoljno , uznijet e nas do takve sre e koja se uporedi ne može ni sa ime na svetu . U trenucima izrazite nervne napetosti ovo Ja zaposeda našu svest , te tada ose amo kako je ONO ujedno i naše sopstveno ja , ali u tolikoj meri nama uzvišeno da GA možemo prepoznati jedino kao glas naše savesti . I to je prepoznavanje , me utim , nalik prepoznavanju neke druge osobe , jer svoju svest ne možemo uzdi i na takvu razinu da bismo se s njima osetili istovetnim . ONO je , me utim , sposobno da celu našu svest zaokupi u bilo kojem trenutku . Ko je to više JA ? Koja su , pak , sva ostala svakidašnja , krhka i ranjiva JA u meni koja razmišljaju , ra unaju i obuzeta su svakidašnjim stvarima ? Kako je mogu e da moje Ja i moja svest nisu istovetni ? Svest je stanje našega Ja . Ako ga želimo pobliže upoznati , valja pre svega saznati odgovor na naredno pitanje : Bog je sveprisutan . Bog ispunja svemir . Svemir živi i postoji jer ga sam Bog ispunjava svojim životom i postojanjem . sam Bog je postojanje i život , a život je - Bog . U Ivanovom evan elju stoji : " ... i Bog beše re . U po etku ona beše u Boga i bez nje ništa nije postalo , što je postalo . " ( Iv 1,1-3 ) . Od najsi ušnijeg živog bi a do najrazvijenijih životnih oblika , sve je ispunjeno životom . Na svakom koraku možemo raspoznati na hiljade životnih pojava što su razvijene na razli itim stepenima složenosti životnih oblika . Na vrhu te razvojne lestvice nalazi se ovek . Na koji na in ovek ose a prisustvo života u svojem bi u ? Svoje sopstveno postojanje ose a kao o itovanje svojeg JA , te ga

u tom smislu izražava u prvom licu : " Ja jesam " . Ako je život , dakle , Bog i ako se u ovekovoj svesti život o ituje u obliku JA - ose anja , re je zasigurno o Ja kao izjašnjenju Božjeg postojanja u nama . Ovu postavku dokazuje i Biblija , jer na Mojsijevo pitanje , koje je zna enje imena Bog , sam Bog odgovara : " Jahve " , što zna i " Ja sam taj koji jesam " ( Mo 2,31 ) . Potpuno je zna enje Božjeg odgovora JA koje se nalazi u stanju ve ne sadašnjosti , jer se ne tvrdi niti " Ja koji sam bio " , niti , " Ja koji u bi " , ve " Ja jesam koji " , što je izraz neprekidnog , ve nog BITI : BOG ! ... Je li ovek svestan da je naše JA , život i postojanje , dakle , Bog u nama ? Ne ! Te injenice ovek nije svestan . Svest prose nog oveka previše je ograni ena da bi se približila Božjem postojanju i sa njime sjedinila . Takva mogu nost , me utim , postoji , što su dokazali veliki u itelji , božji izaslanici koji su u tvarnom ljudskom telu živeli u našoj okolini . Njihova je svest , me utim , bila istovetna božanskoj svesti : " JA i otac smo jedno " , kaže Isus u Bibliji ( Iv 10,30 ) . Svojim je sopstvenim životom Isus dokazao svoju istovetnost sa Bogom koja je mogu a i u propadljivom ljudskom telu . Telo ne predstavlja nepremostivu prepreku , te je tako božanska svest dosežan cilj za svakog oveka . U svakom oveku nesvesno plamti želja za uzdizanjem nad prolaznim i propadljivim svetom , nalik neugasivoj že i koja ga nagoni na traganje za putevima koji e ga doves do sjedinjenja s božanskom svesti . Ova neprestana težnja ka najvišoj svrsi ujedno je i ona osobina kojom se ovek razlikuje od životinje . Životinja , naime , nikada ne teži višem obliku postojanja od onoga u kojem provodi svoj život . Pas je zadovoljan injenicom da je pas , konj je zadovoljan time što je konj . Nijedna

se živo nja nikada ne e istaknu velikim i znatnim delima i ostvarenjima . Samo je ovek bi e kojeg unutrašnji poriv neprestance navodi na postizavanje ne eg višeg od pukog postojanja , jer je podstaknut nesvesnim osje anjem mogu nos koje su u njemu samome skrivene . Taj nagon pods e otkri e božanskog JA u nama koje nas neprestance ini nezadovoljnima onime što jesmo i šta smo postigli , te nas uvek podsti e da zakora imo na daljnje puteve kako bismo dostigli najviši cilj i krajnju svrhu . I planinar , me utim , sledi svoj nagon u trenutku kada se izlaže telesnim naporima i savladava sve teško e u vrstoj nameri da osvoji planinski vrhunac . Mnogo štošta e ga o ara na putu kojim prolazi . Radova e se svim dražes prirodnih lepota planina i dolina . Prelijepi pašnjaci i zeleni proplanci primamljiva e ga na spokojni odmor , a bistra voda potoka gasit e njegovu že . Sva ta udesnost prirode , me m , ne e mo i da ga zaustavi na putu ka osvajanju vrhunca . Predahnut e tek nakrako , te nastaviti put uz strminu planinske gole , jer se njegova duša ne e uspokoji sve do trenutka dosega najviše ta ke , cilja , arobnog vrhunca . ovek nije svestan da se isti takav nagon o ituje iu svakodnevnoj žurbi i strci za postizavanje što ve ih uspeha , prestiža i osvajanja rekorda , što je uobi ajeno i prihva eno kao cilj u raznim sportovima . Svaki ovek teži za najvišim i najsavršenijim . Svako želi da postane sveznaju e , svemo no i savršeno bi e . Savršenstvo je , me utim , samo jedno : Bog . Ako ovek , dakle , uis nu stremi posta sveznaju im i svemo nim bi em , mora postati Bog . Me utim , može li svaki ovek posta Bog ? Ne ! Ipak , njegova se svest može uzdi i iz prolaznog obli ja ljudskog postojanja kako bi se uzvisila i sje dini s Božjim postojanjem . Takvu je mogu nost dokazao Isus re ima : " Ne stoji li zapisano u zakonu vašem : Ja rekoh : Bogovi ste ? " ( Iv 10,34 ; Ps 82,6 ) . Zašto prose an ovek svoju svest ne može bez prepreka stopiti i sjediniti sa božanskom suštinom ? Kako bismo odgovorili

na ovo pitanje , pre svega moramo doznati :

ŠTA JE SVEST ? Svest je stanje našega JA koje nastaje posmatranjem samoga sebe u kojem postajemo svesni svoga vlas toga bi a i tu svesnu spoznaju jasno pratimo . Takvo stanje samospoznavanje poseduje razli ite nivoe ostvarenja , zavisno o dostignutom stepenu razumevanja vlas toga bi a . Šta je manje shvatanje samoga sebe , to je i naša svest ograni enija . Naša se svest širi u onoj meri u kojoj napredujemo u samospoznaji . Kada svoju SUŠTINU spoznamo u celosti , re je o najvišem dosegnuti stepenu spoznaje . Takvo je stanje savršenstva , jer ono objedinjuje trostruko jedinstvo : SPOZNAJU , spoznati i spoznavatelj . Prose an ovek ne može da doživi takvo stanje savršene samospoznaje , jer ne poznaje svoju sopstvenu suštine. Sve što je stvoreno , stvoreno je logosom koji je pre po etka stvaranja " bio BOG " . U tom smislu je svako obli je života u svemiru objava božanskog postojanja . Mera otkri a pritom zavisi o stepenu na kojem se zati e svest . Lako je uo iti u kolikoj se meri svest biljnog sveta razlikuje od svesti životinjskog sveta , te koliko je ovaj stepen udaljen od najviše zemaljske nivoa svesti na kojoj se nalazi ovek . Razlika je uistinu ogromna . Za biljke se gotovo ni ne može re i da poseduju svest . injenice , me utim , ipak svedo e o postojanju odre enog oblika sves na po etnoj nivou jer na to upu uje njihovo ponašanje . U životnim se pojavama mogu primetiti razli ite nivoe svesnosti . Prividno beživotna tvarna nivo predstavlja najnižu nivo . Poznato nam je , me utim , kako životni oblik kristala poseduje hipnotiše svojstva . Pre svega , struktura kristala pokazuje da se oni grade i izrastaju prema strogo geometrijskim pravilima . Kristali poseduju i pozitivna zra enja , što e dokaz da tvar , kako olako pretpostavljamo , nije lišena svakog životnog oblika . Na narednoj se nivou nalazi biljni svet u

kojem nailazimo na organske životne pojave . Potom sledi nivo živo njskog sveta u kojem se ve zatje e i ins nk , nagoni i ose anja . ovek se , naposletku , nalazi na najvišoj razvojnom nivou jer mu je u sledu razvoja omogu eno da preraste stanje i životni oblik životinja , te zakora i na stepenicu novih mogu nos koja ujedno vodi i ka najvišem cilju : svetu svih prethodnih nivoa. U njemu su , me utim , sadržane i tvarne , biljne ili vegetativne i životinjske osobine . Na primitivnom je stepenu ovek još uvek previše blizak životinjama da bi svoj razum mogao usmeriti višim radostima , te ga stoga koristi samo za zadovoljavanje podre enih nagona . prirodne se snage u njemu javljaju u obliku najsiroviji samoživosti . Odre ene ovekove osobine ne nazivamo uzalud životinjskim , jer je naš životinjski život uistinu " životinja u nama " , kako je to rekao veliki u itelj Paracelzus . ovek je u svojoj biti veli anstveno konstruisano oru e za otkrivanje duhovnog plana u tvarnom svetu . Razvijeni mozak oveku omogu ava da svojim razumom bude posrednik božanske suština, te da na zemaljskoj nivou bude izvodljiv u posve ivanju službi nesebi nog cilja . ovek je posrednik izme u božanskog i zemaljskog , karika u lancu koja spaja duh i tvarni svet . dok njegovo telo pripada tvarnom svetu , njegova se posve ena misija sastoji u zadržavanju svesti u najvišim duhovnim oblastima , te da spoznaju , koju tamo razotkrije , razumskim putem uobli i u misli , re i i dela , " ... koje ini po volji Oca mojega koji je na nebesima " , kaže Isus ( Mt 7,21 ) . Kako , me utim , ovek može znati O evu volju ? Samo uzdizanjem sopstvene svesti do NjEGA ! Telo je tek oru e koje izvršava božansku volju i njen sveti nalog . U trenutku kada ovek izgubi iz vida viši cilj vlastitoga postojanja , te se u svesti poistovjeti sa telom i razuma . ovekova sposobnost razmišljanja uzdiže ga ponad

njegovim tvarnu prohtevima , u tom trenutku zapo inje njegova neumitna propast . Telo pripada tvarnom svetu , ono zahteva ishranjivanje kako bi ostalo u stanju zdravlja . Njegova prolaznost i propadljivost nalaže ra anje potomaka koji e ga zameniti na kraju njegova životnog puta . U ovekovu telu djeluju dvije snažne i uticajne prirodne sile koje su spremne izvršiti ovaj zadatak : nagon za samoodržanjem i nagon za održanjem vrste . ovekova je svest , me utim , pozvana da stoji na višoj ravni od ovih snaga , te da njima sigurno upravlja svojom vlastitom voljom . No , ovek neprestance zaboravlja kako je njegova suština duhovna , besmrtna i deo božanske prirode . Poistovjetivši se sa propadljivim telom , ovek se okovao u uze najtežeg ropstva . Telesni prohtjevi obremenjuju njegovu svest nalik teškim lancima . Životinjski nagoni potpuno zaokupljaju njegovu pažnju , ovladavaju njegovim bi em , te ugušuju njegove sposobnosti i zamra uju duhovni vid . Takvo je stanje prvobitnog rajskog greha u kojem i danas živi najve i deo ove anstva . injenicu vlastitoga života i postojanja ovek nerazborito pripisuje samo vlastitoj zasluzi , te svojim pogrešnim uverenjem i verovanjem baca tamnu sjenku na nepomu eni sjaj sopstvenog NAD - JA . Ljubav srozava na tako nizak nivo da postaje samoj sebi svrha , dok isto ovekovo bi e postaje pokorni rob gramzljivos , kockarske strasti , alkohola , duvana i raznih drugih narkotika , prohtjeva vlastite udobnosti i hiljadu drugih oblika izjašnjavanja podre enih nagona . Prose an je ovek sklon takvim oblicima o itovanja vlastite telesnosti . Njegova je ljubav pre svega egoisti na i usmerena na samu sebe . Neprestance stremi zadobiti nešto , a ako je u prilici da daje , uvek nešto traži zauzvrat . svoje sposobnosti i darovitosti nastoji upotrebiti samo u svoju korist , zaboravljaju i na zajednicu za ije dobro i postoje sve njegove sposobnosti kako bi joj što bolje služio . Ako je postigao uspeh

u životu , ose a to samo kao zadovoljenje svoje taštine i zadobijanje li ne slave , te tako u njemu kao u plodnom rasadište bujaju astohleplje i sujeta . Ponosi se svojom uspešnom osobom , te li nim svojstvima smatra sve mo i , sposobnosti i darovitosti koje su mu darovane samo za ispunjavanje zemaljskih zadataka . Kada bi samo na trenutak razmislio o injenici kako niko ne postaje znameniti umetnik , kao što je npr Michelangello , samo inom ljudske ovozemaljske volje , jer niko nadarenost ne može pokloniti ni sebi ni drugima , morao bi shvatiti da je sposobnosti , kojima je obdaren , odnekuda dobio , da su mu podarene , ali zasigurno ne zato da bi se njima hvalisao i iz njih izvla io samo korist za sebe . zaslijepljen i ispunjen sopstvenom taštinom , ovek ne zna kako » svaka sposobnost i svaka darovitost dolaze od Boga , te da je samo kanal kojim se božje osobine o ituju u obliku darovitosti . Sposobnosti i darovitosti mogu biti i zaslužene , te ih ovek kao dar Božji donosi sa sobom u narednoj inkarnaciji . Sposobnosti ne možemo darovati samima sebi . Najviše što u tom pogledu možemo u initi njihov je razvoj posredstvom vežbi kojima emo zasluži da nas u narednom životu Bog , kako kazuju re i Biblije , obdari sa više darovitosti . ovek , me utim , slepo sledi samo svoje telesne prohteve i nimalo ne brine o svom duhovnom razvoju , jer je u enje i vežbanje zamorno i naporno , te zahteva i znatno strpljenje i nepokolebljivu istrajnost . Obuzet je samo žurbom za gomilanjem užitaka i dobitaka , te nimalo ne obra a dužnu pažnju svojem duhovnom razvoju . Samo je po sebi razumljivo da je na in razmišljanja takvoga oveka na vrlo niskom nivou . Ne može biti objektivan , te sve vidi io tome sudi samo sa gledišta svoga neznatnog

i u užitke ogrezlog Ja . Njegovu dušu potpuno ispunjavaju svi oblici li nih užitaka . Stoga je njegov obzor sužen , samosvest zakržljala i ograni ena , obremenjena njegovom sku enom li noš u . Svest slede žudnje ... " jer gde je vaše blago , tamo je i vaše srce " , kaže Isus ( Mt 6,21 ) . Sve dok nas slepe žudnje vezuju uz tvarni svet , ne možemo biti slobodni , te ostajemo robovi i zarobljenici zemaljske nivoa postojanja . To je razlog zbog kojeg smo neprestance nezadovoljni , nesre ni i uznemireni . U svojem se slepilu i nerazboritosti ovek izdvaja iz jedinstva , postaje pojedina no sopstvo , izolovano iz celine , te gubi svest o sebi kao delu velike i sveobuhvatne celovitosti , delu apsolutnog i svojoj jednakosti apsolutnom . Kako slabi i popušta njegova vezanost sa Bogom , tako slabe i opadaju i njegove mo i . U svojem slepom egoizmu postaje slab i subjektivan . Šta je ve i jaz koji ga deli od Boga , sve ve a postaje i njegova patnja što narasta usled usamljenosti i praznine , sve dok ga teskoba i nemir naposletku ne navedu da potraži pomo . I u tom trenutku , me utim , ovek esto podleže zabludi . Veruje kako oslobo enje od ropstva mora potražiti u spoljnom svetu , te tako o ekuje pomo od drugih . Uistinu je žalosno videti kako mnogi vredni i nadareni ljudi postaju robovi uživanja duvana , alkohola i brojnih niskih strasti , te im snaga volje više nije dovoljna da bi se od tih poroka odvikli . Kako bi se oslobodili zavisnosti , posežu za svakakvim sredstvima iz spoljnog sveta . O ekuju oslobo enje ak i od potpunog pokoravanja i pot injavanja svoje volje hipnozi , namjesto da snagu i istrajnost crpu iz sopstvenog nepresušnog izvora kako bi svoj život izgradili na sasvim novom , vrstom i trajnom osnovu . Prose an ovek svoju snagu ne može crpiti iz izvora što su skriveni u dubini njegove svesti jer niti ne sluti kakve mo i krije njegovo nesvesno bi e . Zarobljenik je svoje sku ene iu poroke ogrezle li nosti , a vid mu je potpuno pomu en i

zamra en . " Oni imaju o i , ali ne vide " , kaže Isus . Takav ovek nije u stanju uzdi i svoju svest u više nivoa sopstvenog bi a . Na taj na in neizmerne mo i , koje skrivene leže u svakom pojedincu ) za prose nog oveka postaju nedostižne , jer ih sam nije svestan . Takvom se oveku dešava isto što i oveku na ijem je polju zakopan veliki sanduk sa zlatom , ali sam o tome ništa ne zna , te živi nalik prosjaku , dok u zbilji poseduje neizmerno blago . Valjalo bi samo da preore polje i tamo bi pronašao blago . Kada bi ljudi preorali polje vlastitoga Ja , ne bi u tolikoj meri zanemarivali veliko i prostrano podru je , što je obuhva eno pojmom suštine i naposletku bi zasigurno pronašli blago neuporedive i neprocenjive vrednosti , o kojem Isus kaže : " ... gde ni moljac ni hrda ne kvari , i gde lopovi ne provaljuju i ne kradu " ( Mt 6,20 ) . Svoju pažnju usmerava ovek samo na spoljašnji svet , što je razlog zbog kojeg je svestan tek malog i neznatnog dela vlas toga bi a . Mnogo je zna ajniji , me utim , onaj drugi deo bi a , " svet nesvesnog " koji je za zapadnjaka gotovo potpuno nepoznato podru je . Savremeni istraživa i duše tragaju za tom " Terra incognita " , ali njihove razli ite i ponekad sasvim opre ne teorije predstavljaju tek slaba naga anja u potrazi za putem u potpuno nepoznati i nerazotkriveni svet . ponad prose ne i svakidašnje ljudske svesti uspeli su da otkriju niz nagona i instikata , od kojih i poti e izraz " nesvesno " , ali je znanje o slojevima natprose ne svesti još uvek vrlo oskudno i neznatno . Tek nekolicina nau nika traga za ovim slojevima svesti . Podre eni telesni nagoni nužno su potrebni za održanje tela i rase , ali je i ovladanje njima nužno potrebno , jer njihovo neobuzdano i slepo iživljavanje direktno je dopuštenje samim vragovima da ga se domognu i njime zavladaju . Satana nije niko drugi nego telesni nagon koji je pot injen i podleže zakonitostima tvarnog sveta . Te su snage nalik neukrocenom

i udljivim konjima : ako smo slabi ili nas se boji , konj e nas iz sedla izbaciti u jarak . Ako ga , me utim , sami ukrotimo vlastitom voljom , ste i emo najvernijeg i najodanijeg slugu koji e nas uvek pra , uvek biti uz nas i da postane najbolji i najsmjeliji trka . Brzinom strele nosi e nas u susret željenom cilju . fizi ke nagone ne smemo jednostavno potisnuti u podsvest , jer nam tada mogu izazivati najrazli itije oblike zla i povreda . Naprotiv , sve tih podsvesnih nagona moramo biti u potpunosti svesni . Valja ih uvek ta no prepoznavati kako bismo ih uvek mogli po svojoj volji menjati i preoblikovati , ne samo zato da u nama ne bi izazivali boles , ve i zbog sopstvenog uzdizanja i duhovnog razvoja i napretka . Sve snage poti u iz višeg Ja . Ako smo sposobni i dovoljno snažni da te snage , koje su se sve do ovoga trenutka javljale u obliku nagona , vra mo njihovu praizvoru , tada emo posredstvom tih promenjenih , u skladu sa Freudeom sublimiranih snaga , suprotnih podre enim i potisnutim nagonima koji u nama izazivaju boles , mo i pos i izle enja i isceljenja što se grani e sa udima . Ugledni psiholozi ve govore i tuma e to JA koje se nalazi duboko skriveno u nama . Osobe , koje su postupkom hipnoze dovedene u stanje transa , mogle su dos i " nadsvesno Ja " u kojem je za njih prestajalo postojati vreme i prostor i njihova ograni enja . Takve su hipnotisane osobe govorile o ljudima i dogadajima koji se nalaze na sasvim drugom polu Zemlje , kao da se u tom trenutku nalaze u njihovoj neposrednoj blizini . Sve su videli i znali , a njihove su bolesti u tom trenutku bile izle ene na upravo udesni i neobjašnjivi na in . Ljudi , me m , obi no misle da se takva izle enja mogu pos i samo hipnozom . Dok itamo studije iz oblasti psihologije koje raspravljaju o toj temi , i nehotice pomišljamo na Bibliju koja govori o Mojsiju kao poslednjem Božjem slugi s kojim je Bog razgovarao neposrednoj Onima , koji su došli nakon njega ,

svoju je volju posredovao u stanjima sna , osobito u stanju sasvim dubokog sna , na isti na in na koji se u savremenom istraživanju duše u snu može približiti kolektivnom nesvesnom . U ovekovom duboko skrivenom Ja psiholozi nastoje prona i izvor života , božansku suštine. Indijci se , s druge strane , od davnina bave skrivenim tajnama duše , te je za indijske drevne u itelje svest s one strane svesti , s njenim donjim i gornjim slojevima i nivoima , otvoreno podru je . Indijski u itelji svesni su i injenice da se božanska SUŠTINA može doživeti iu stanju potpune svesti , dakle , u budnom stanju . Koliko god da je svest prose nog oveka izobli ena i degradirana , u njemu nepoznatim i skrivenim nesvesnim slojevima njegova Ja caruje ŽIVOT , NAD - JA koji je potpuno netaknut , nedirnut i prožet sjajem koji zra i . NAD - JA neprestano podsti e oveka na nezadovoljstvo tvarnu svetom u kojem se ose a nesre nim i nespokojnim , te se tako nastoji što pre oslobodi ropstva . Po cajna i pobu uju i delatnost našega NAD - JA ogleda se u ovekovoj težnji za dometom stanja savršenstva , kao iu neprestanoj potrazi za slobodom i osloba anjem okova ropstva ovozemaljskog , prolaznog sveta . Prisutna iu oveka na najprimitivnijem stupnju razvoja , želja za slobodom postoji iu oveka iji je razum na najvišem nivou razvojnog puta , u obliku jasne svesti ili skrivene podsvesti . ovek nagonski teži za proširenjem svoje moc'i , ovladavanjem silama prirode koja ga okružuje , životinjama i ljudima kako bi bio slobodan sve initi prema svojoj slobodnoj volji , a da pritom ni ime i nimalo ne bude vezan . Drugim re ima , ovek teži potpunoj i savršenoj slobodi . kobna se zabluda krije u tome što razumevanje slobode ovek u pravilu svodi na neograni eno i nesputano zadovoljavanje svojih sebi nih i egoisti nih želja . Krajnji je ishod takvog stremljenja upravo obrnut onome što se na po etku želelo : ovek postaje rob sopstvenih prohtjeva . Od pra oveka, koji je izradio prvu

toljagu kako bi uve ao i proširio svoju mo , sve do savremenog oveka koji sva tehni ka dos gnu a nastoji iskoris za što ve u udobnost i raskoš , za li ne sebi ne svrhe , svi su ljudi uvek težili slobodi . Budu i da je nisu tražili tamo gde ona zaista jeste , što n dan - danas ne ine , u sve ve oj meri postaju robovima . Žurba za nagomilavanjem novca i bogatstva ukazuje kako težnja za dostizanjem slobode , svesno ili ne , poti e ljude da uvek idu napred . Smatraju kako bi im imetak , posed , sjaj i bogatstvo mogli doneti tu željenu slobodu , ali u takvom stremljenju postaju robovima svojih želja i ceo im život protekne u žudnji za nagomilavanjem novca . Sve snage vlastitoga duha troše nemilice na mudrovanje i izmišljanje svih mogu ih na ina domaganja novca . Onaj , kome to naposletku pode za rukom , postaje robom sopstvenog poseda i nagomilanog bogatstva , te robuje želji da se uvek domogne što ve eg imetka , uvek nastoje i ostvari što više , dok ga kolebanja vrednosti i stalna neizvesnost ine teskobnim , uznemirenim i zabrinutim . Postoje i oni koji slobodu ne vide u gomilanju imetka , ve u s canju mo i . Veruju da je najviša sloboda u vladanju nad drugima . Veliki deo svoga života utroše na osvajanje sve uticajnijih položaja , koriste i se pritom svim raspoloživim sredstvima i ne zaziru i ni od jednog od njih , ponajmanje se obaziru i ho e li pritom povredi i nekoga od bližnjih . Kada kona no postignu željeni cilj , postaju zarobljenicima vlastite mo i , te ne mogu u initi nijedan slobodni pokret od silnih okova titula , uticajnih položaja i obaveza . Na taj na in samo pokopavaju svoje sopstveno postojanje . Mnogo je slu ajeva ljudi koji sa sebe bezuspešno pokušavaju strgnuti lance i okove

koji su sami iskovali . Iako sve što ine , preduzimaju samo podsta i željom za slobodom , me sebi name u samo nove i nove okove , kako o tome slikovito kaže Rabindranat Tagore : " Reci mi , robe , ko ti je tako brižljivo skovao lanac ? Rob : Ja sam ovaj lanac tako brižljivo iskovao . Mislio sam da e moja nevidljiva mo porobi svet , a mene prepustiti neometanoj i neograni enoj slobodi . Stoga sam dan i no kovao ovaj ropski lanac s velikim žarom i nemilosrdnim i snažnim udarcima . Kada je posao bio završen , a karike lanca savršene i nesalomljive , shvatio sam da sam okovan . " Postoji li ikakva mogu nost da ovek postane slobodan ? Svakako ! Isus nau ava : " Ko svoj život izgubi u ovom svetu ... " Moramo se osloboditi svoje sopstvene li nosti ! Naše nas želje neprestance ine robovima . Ako ih se uspijemo osloboditi , posta emo potpuno i savršeno slobodni ! • Jedina je istinska sloboda ODSUTNOST ŽELJE ! PUT IZ ROPSTVA U SLOBODU PUT JE JOGE ! • " Povedi me iz nestvarnog u stvarno , iz tame u svetlost , iz smrti u život . " Neka nam ova drevna indijska molitva bude vodi em u traganju za ispravnim putem i neka ga nikada ne izgubimo i ne zalutamo . Odsustvo želje osloba a nas varljive obmane i privida tvarnog sveta , ona širi naše poglede i iz temelja menja naše ukorenjene svjetonazore . Pomaže nam da izgradimo svoj put do stvarnos koja nam omogu ava da svaku stvar procenjujemo u skladu sa is nskim vrednos ma i tako nas pro iš ava i osloba a zla , jer u tom trenutku podre eni nagoni više ne

mogu vlada našim bi em * Odsustvo želje osloba a nas bremena zemaljskog , prolaznog života , te duša postaje oslobo ena okova i može se slobodno vinuti put Božjega trona . osloba a nas smrtnosti i same smrti , jer u trenutku kada nas želje i požuda prestanu odvla iti u tvarni i pojavni svet , prestaje i kružni tok života i smrti , te tako postajemo sposobni da uživaju u ve noj i neometanoj slobodi duha , oslobo eni okova prostora i vremena . Takvo se stanje može doživeti i ostvari ve iu ovom zemaljskom , poro nom i prolaznom telu . Bez obzira ŠTAzemaljsko telo pripada tvarnom svetu , naša je svest u mo i uzdi i se i poistove , stopiti s univerzalnom , božanskom Suštine. Oslobodi se svake žudnje i ono što e tada od tebe preostati zasigurno je BOG ! " , tako je rekao Eckhart , znameniti mistik nema kog srednjeg veka . Kako se , me utim , osloboditi želja i neprestano prisutnih žudnji ? Lako je re i , ali vrlo teško sprovesti u delo . Kako se osloboditi raznih žudnji kada ih sami uvek iznova želimo imati ? U tome je velika ovekova zabluda . Naše JA , naša SUŠTINA lišena je žudnji . Žudnje su uvek iskonske , prirodne snage što su neprestance aktivne u našem telu , te se ovek sužene i ograni ene sves s njima stalno poistove uje . Na taj na in stalno stvara nova prividna JA u sebi koja nepokolebljivo i ustrajno , uvek iznova neguje i pothranjuje zadovoljavanjem telesnih prohteva , podstaknutih snagom naizgled neiskorjenjivih navika , te ne može uo iti razliku izme u lažnog i prividnog Ja koje je sam stvorio i njegovog zbiljskog božanskog bi a , njegove besmrtne i istinske suštine . Ukupnost prividnih i obmanjivih Ja ini osobu . Posmatraju i sebe same lako je uo iti kako ta prividna Ja neprestance iznova nastaju i stalno se menjaju i poprimaju druga obli ja . Jedno nestaje , ali na njegovo mesto uvek iskrsava drugo . Danas smo

potpuno zaokupljeni i obuzeti nekim predmetom koji nas zaokuplja , da bi ve sutradan naše zanimanje potpuno nestalo . je li se , možda , promenilo vreme ili je u vazduhu pove an pri sak , vlažnost , elektricitet ? Nikako nam nije jasno kako smo mogli požele nešto emu više nimalo ne posve ujemo pažnju . Naše sadašnje Ja nimalo ne razume ono ju erašnje , dok mu je Ja iz proteklih godina potpuno nerazumljivo . Pod snažnim uticajem trenutnih utisaka , u nama se uvek iznova ra aju nove li nos . Onoga ko se vlas tom samosviješ u vrsto i trajno veže samo za nepromenljivu i ve nu suština, skrivenu u tajanstvenim dubinama vlas toga bi a , ne mogu zavesti na krivi put sva obli ja prividnog i promenljivog JA , niti ga mogu nagna da uvek iznova menja izabrani put . Spokojno e ih posmatrati , nadgledati i po želji koristiti kao vlastite sluge . Neprekidno valja bdeti nad njima kako ona ne bi stekla prevlast nad nama samima . Takav stalni , postojani i istrajni nadzor iz dana u dan snažit e mo naše volje i uvek uva našu duševnu ravnotežu . Ko to propusti da u ini na vreme , te prividnim i nepostojanim JA dopusti da se otmu njegovom nadzoru , dospjet e naposletku na pogrešnu nivo . Takav e se ovek neprestano , iz dana u dan , nepostojano menjati usled starenja tela , promene klimatskih prilika , promena u na inu ishrane i sto nu drugih inilaca . Takav je ovek nesre a i teskoba i za samoga sebe i za sve one sa kojima je u bilo kakvoj vezi i dodiru . Pod uticajem prolaznog i nestalnog raspoloženja ini sve važne odluke u životu - sklapa brak , bira životni poziv , daje obe anja koja kasnije ne može održa , preduzima raznorazne korake da bi ga za jedan krakotrajni trenutak oduševile sasvim druge stvari . A on sam postao je potpuno druga iji ovek - juri za drugom ženom , traži novi posao , krši zadata obe anja , a sve to na veliku i ponekad nepopravljivu štetu sebi samome , svojoj porodici i svemu ega se dotakne .

Takav je ovek potpuno lišen ose anja odgovornos , jer je iskliznuo iz središta u kojem vlada NAD - JA u svojom iskonskoj trajnosti i nepromenljivosti . On jednostavno ne poseduje vrst temelj na kojem bi mogao da gradi . Nedostaje mu snaga koja fokusira , volja mu je zakržljala i oslabila , a samosvest je u stanju skrušenosti i suženosti . Izrazit se stepen takvoga stanja naziva duševnom boleš u . Gde je , me utim , pouzdana granica ? ... ovek koji se ne može odviknu pi a , duvana i drugih poroka , u podjednakoj meri pa od nedostatka volje i istrajnos . Ve ina se ljudi ni ne nastoji savladati i obuzdati svoje porive i nagone , promeniti navike . Sre om , sudbina svakoga prisili na takvo obuzdavanje i samosvladivanje do odre ene granice iu odre enoj meri . Onaj ko je postao svestan samoga sebe , prime uje svu opasnost koja proizlazi iz prirode oveka koji je uhva en u mrežu prividnoga Ja . Kada ovek kona no prepozna prividna i obmanjivi , nepostojana Ja , odnjegovana u njemu samome , te ih snagom volje stane strogo nadzira , shva t e kako požude nastaju samo iz trenutnih i promenjivih Ja , a ne iz istinske Suštine . Cele obmane prividnih Ja može se osloboditi samo suprotnim delovanjem od onih koja mu nalažu želje prividnih Ja . Prividna Ja u tom trenutku postaju nezadovoljna , spremna na bunt , napadaju nesl enom žes nom i esto izazivaju gorke i teške patnje . Onome , ko je vežbao asketske vežbe , ovakva je unutrašnja borba vrlo dobro poznata . Ako smo , me utim , snažni i izdržimo sve kušnje , nepokolebljivo se drže i samo vlas te Suš ne , posta emo oslobo eni i gospodari u vlas toj ku i . Uspijemo li pobijedi , oslobodi emo i riznicu neslu enih snaga kojih nismo ni bili svesni . Razne vežbe askeze uis nu su vredne truda jer snaže mo naše volje iu velikoj meri nam pomažu da dobijemo željenu bitku . Prvi je korak kojeg nam valja u initi otkrivanje porekla i izvora naših žudnji . Razmotrimo , dakle , koje su od njih najistrajnije i

najja e . Neprestano smo uhva eni u zamku prirode , te se uvek iznova poistove ujemo s dvije najja e i najmo nije prirodne snage - nagonom za samoodržanjem i nagonom za produženjem vrste . Malo dete voli še er koji mu godi i nikada ga se ne zasi . Zreo ovek nema takvu potrebu za slatkim , ve ga smatra otužnim i suvišnim . Starci iznova rado jedu slatkiše i uglavnom im gode zasla ena jela . Je li to unutrašnje Ja želi še er kada su i dete i starac u tolikoj meri opsednuti njime ? Da li ga unutrašnje Ja u odraslog oveka odbija kao otužnog ? Ne ! Unutrašnje Ja nema nikakve potrebe za jelom i uživanjem u jestvina , ono je potpuno netvarnom . ovek je dopustio prirodi i njenim snagama da ga zavedu , te se tako poistovetio sa nagonom za samoodržanjem koji u de jem uzrastu traži še er za zadovoljavanje potrebe za samoodržanjem posredstvom ja anja kostiju , dok to u starosti ini zbog ja anja srca . Zreo ovek odvra a potrebu za še erom jer mu nije potreban u toliko izraženoj meri . oveku e uvek godi samo ono što je potrebno njegovu organizmu , pod uslovom da vlastite zdrave telesne nagone ne ugrozi i dovede u opasnost raznim opojnim sredstvima i lošim i pogubnim navikama . Iskustvo je pokazalo kako ljudi , koji pate od nedostatka želuda ne kiseline , uvek radije jedu kisela jela , a malokrvni jela , pripravljena od jetre . Takvu ishranu ne zahteva njihova SUŠTINA , ve prirodni nagoni . Naredni primer : zdravim se muškarcima u pravilu svi aju žene lepo oblikovanih grudi i punih bokova . veruju da ih na takvo svi anje podsti e neka naro ita sklonost ili sopstveni ukus . Priroda ih je , me utim , obmanula i zavela . Ona upravlja njihovim sklonostima i željenim , te ih navodi da lijepom smatraju i odaberu onu ženu koja je pogodna za ulogu budu e majke i izvršenje maj inske funkcije održanja vrste , jer su lepo oblikovani bokovi i dobro gra ena karlica potrebni za

trudno u i ra anje , a razvijene grudi za osiguravanje hrane detetu . Razmišlja li imalo muškarac , kojem se svi a lepo gra ena žena , o razlozima vlastitog odabira namerno promišljaju i o njenoj pogodnos za majku njegovog deteta ? Ne , on potpuno nesvesno sledi samo prirodni nagon za održanjem vrste . Valja biti svestan injenice kako nam naša vlastita priroda neprestance postavlja nove zahteve i kako se s njima nikada ne smemo poistove jer emo istoga trenutka izgubiti svoju sopstvenu , dragocenu slobodu . samosvjestan ovek nikada nije rob h snažnih i svevladaju ih nagona . Uvek e ih na vreme prepozna i slobodno izabra ho e li ih u danom trenutku slediti njihov zov ili se od nagona radije odvra . Te silne snage pokre u ceo svet , au slu aju da ih uspemo savladati i svesno usmeriti u željenom pravcu , uzmo i emo ih preobrazi i preoblikova u magi ne snage kako bismo njima sami pokretali svetove prema vlastitoj volji . Bi emo iznena eni u trenutku kada neprestanim i pomnjiv nadzorom i analizom vlastitoga Ja otkrijemo kako postepeno ne spoznajemo samo skrivene tajne naše suština, ve stalno proširujemo i naše vidike , te naše znanje i spoznaja postepeno narastaju u svim pravcima . Sokrat je nau avao temeljnu is nu : " ove e , spoznaj samoga sebe i zna eš sve . " U trenutku kada spoznam nešto što ranije nisam znao , u meni iznenada stane plamtje svetlost u ijem u sjaju naposletku ugledati ono što dotad , u posvemašnjoj tami sopstvene duše , nisam video . To je nešto uvek bilo prisutno u meni i zasigurno je oduvek bilo tamo , jer od spoljašnjeg sveta nisam ni sitnicu uneo u sebe . Takvo bi nešto bilo sasvim nemogu e , te sam taj deo istine , dakle , zasigurno pronašao u skrivenim dubinama vlastitoga Ja . Svako zapažanje posredstvom ula vida , sluha , mirisa , ukusa , dodira postepeno podiže koprenu s ne eg što je ve i ranije u meni moralo postoja , jer ga u suprotnom ne bih mogao otkriti . Kada je Edison došao do svojih epohalnih otkri a , sve se to

dogodilo tako šta mu taj deo istine , koju je otkrio , nije postao svestan i poznat spolja , iz spoljašnjeg sveta , sa nekog mesta u njegovoj radnoj sobi , ve u njemu i iz njega samoga , u njegovoj vlastitoj svesti . Otkrivena je istina , dakle , i ranije morala biti u njemu samome , ali pohranjena u nesvesnom i latentnom stanju . " makrokosmos je u potpunosti i celosti sadržan i u mikrokosmosu : U OVEKU . Svaki zakon koji vlada svemirom , vlada iu nama , ljudskim bi ima , te stoga ne valja traga u spoljnom svetu , ve u dubinama nas samih . Neznanje zna i , dakle , da se u meni nešto nalazi u prikrivenom , uspavanom i skrivenom stanju , s onu stranu granica prostiranja moje sopstvene svesti ! U istoj meri u kojoj ovek širi svoju svest , rasprostire se u daljinu i ona prvobitna granica , a shodno tome narasta i ovekovo opšte znanje , spoznaja i upu enost ! Potpuna i celovita istina nalazi se u podjednakoj meri u svakome od nas , s tom razlikom što je u nekima od nas njen ve i deo u jasno osvetljenom i ak vnom stanju , dok je u drugih slu aj obrnut , usled ega i proizilaze razli iti stepeni našega znanja i naše spoznaje . Želimo li istinu otkriti do kraja , najpre nam valja u potpunosti upoznati same sebe i tako posta posvema svjesnima ! I uza sve svoje zadivljuju e znanje u svim oblastima i svim smerovima , ovek gotovo potpuno zanemaruje istraživanje svog sopstvenog bi a , te više niti nije sposoban da analizira ponajpre sebe sama . Ugledni dobitnik Nobelove nagrade , Carrell , upravo o tome opširno raspravlja u svom delu " Nepoznati ovek " , te takvu nemarnost , kojom se ove anstvo odnosi prema pitanju samospoznaje , smatra ujedno i temeljnim uzrokom opšte nesre e i teskobe . " Nauka o životu razvijala se sporije od skupljanja i postepenog širenja znanja o mrtvoj tvari . O igledna je injenica da sami sebe nimalo ne poznajemo . " » Ugledni lekar statisti kim

podacima dokazuje kako je broj duševno obolelih u celom svetu u stalnom porastu . Sve dok ove anstvo ne dosegne jasnu spoznaju suština, izle enje one grupe duševnih bolesti , iji uzrok ne leži u organskom promenama i koje su jednostavno obuhva ene re ju " shizofrenija " , ne e bi mogu e . Na nema kom jeziku " shizofrenija " zna i " Raspolovljivanje ovekovog ] a " * To je u potpunosti ta no . U skupini pomenutih duševnih bolesti nešto nije kako valja sa ovekovim Ja . Kada bi ovek poznavao tajnu suština, znao bi unapred na in na koji valja preduhitriti tlo nastanka bolesti , kao i na in na koji je treba le iti . Isus podu ava : " Ja sam put , is na i život . Niko ne e do i Ocu osim kroza me . " ( Iv 14,6 ) . To je zaista istina ! ovjekovo Ja , njegova je SUŠTINA put Ocu , jer je SUŠTINA život u nama . SUŠTINA je nalik užetu koje visi sa neba , iji je gornji uzao Bog , a donji ovek . Svest se mora uspeti uza to uže , iji gornji deo predstavlja potpuno iu celini razvijenu , savršenu , besprijekornu , božansku samosvesnost , dok njegov donji deo predstavlja tamu nesvesnosti . PUT IZ nesvesnosti U BOŽANSKU SVESNOST PUT JE JOGE ! Onaj ko se uspne uz pomenuto uže , iznenadi e se uvidevši kako to uže sviju JA polazi iz samo jedne jedine ta ke i kako se svi oni , ija se svest uzdigla , utapaju u jednoj jedinoj , univerzalnoj samosvesti . Istinsko ovekovo bi e nije njegova pojedina na li nost . Njegova je zemaljska li nost tek odraz njegove istinske , iste i nepomu ene suš ne. Budu i da je naša li nost nesavršena , i njen je odraz iskrivljen i maglovit , te se tako savršenstvo , u svoj svojoj isto i kojom zra i , kakvom se o ituje u korenu svojeg božanskog izvorišta , gotovo ne može prepoznati . Kroz uprljan i mra an prozor Sunce ne može sija svim svojim zaslepljuju im , blistavim sjajem . Ako , me utim , preduzmem

odlu ne korake i o istim prozore svoga JA , zraci koji u tom trenutku po inju sija kroz okno , pomo i e mi da prona em put do is nskog i nepomu enog , sjajnog Sunca koje obilato daruje život . Nalik nebrojenim Sun evim zracima sjajnim , što proisti u iz samo jednog Sunca , tako i mnogobrojna trenuta na i prolazna Ja proisti u iz samo 1 božanske suštine. Zakora imo li u dug hodnik sa bezbroj prozora , vide emo kako Sunce sija kroz svaki od njih i kako na kamenim plo ama koje obasjava poigravaju nebrojene sjenke . Ima li svaki prozor svoje sopstveno Sunce koje svojim blijeskom i sjajem podsti e takvu promenu na kamenim plohama u igrama svetlosti i senki ? Ne ! Znamo da kroz sve prozore sija samo jedno jedinstveno Sunce , te su sve raznobojne senke tek igra Sun eve svetlosti . Samo Sunce nije raznobojno , ve je to supstanca , kamen koji ono obasjava svojom svetloš u i sjajem . Nalik Suncu , jedna jedina božanska SUŠTINA osvetljava svaku pojedina nu svest . Naš je razum obasjan sjajem jedne jedine suština, dok su li nosti razli ite samo zbog razli itosti grade površine na kojoj izni e odsjaj . Onaj kome je uspelo da svoje li no Ja izdigne do božanske suština, zasigurno zna kako nije re ni o kakvoj praznoj legendi , ve is nitoj PSIHOLOŠKOJ injenici ! Shva e i simboli ki smisao tajne ve ere : - Isus uzima hleb , blagosivlje ga i kaže : " ... ovo je telo moje " ( Mt 26,26 ) . Potom lomi hleb i svakome za stolom daje komad . Budu i da je hleb bio telo 1 JA , u svakom je komadu hleba sadržan deo toga JA . Nalik komadima koji su delovi 1 hleba , tako su i prividna razli ita JA delovi 01:00 JA . Ova je univerzalna božanska SUŠTINA prema Bibliji RE , LOGOS , PO ETAK I KRAJ SVEGA : ISUS ! " Ja sam loza , a vi ste mladice " ( Iv 15,5 ) , kaže Isus u Bibliji . Kako je jasan taj izreku onima koji prisno poznaju duboku tajnu Suštine. Univerzalna je SUŠTINA stablo , loza , dok su pojedine

razli ite osobe njegove mladice . " Ljubi bližnjega svoga kao samoga sebe " ( Mk 12,31 ) , jer i ti i on i svi ljudi tek su mladice koje su nikle sa iste loze , delovi jedne jedinstvene suštine. Ako drugome u iniš nažao , u inio si zlo i samome sebi , a ose anje duboke griže saves glas je unutrašnje suš ne koju si povredio ine i nažao bližnjemu svome . " Jer kao ŠTAje telo jedno , a ima mnogo udova i svi udovi 01:00 tela , iako su mnogi , jedno su telo , tako je is Isusom " ( l.Kor.12 , 12 ) . Svaka re Jevan elja bi e kristalno jasna onome ko iz sopstvenog , prisnog li nog iskustva zna da one svedo e o životu , is nitom Isusu koji je bio , jeste i uvek e bi sa nama sve do poslednjeg smaka sveta . Jer , Isus je SUŠTINA , ŽIVOT I ISTINA i ko u njega veruje , žive e i nakon smr . Onaj ko uistinu razume re i duh Biblije , zna kako se obe anja Bogo ovjeka zasnivaju na dubokom poznavanju psiholoških injenica . Zna da Isus koji je rekao : " ... JA sam život " ( Iv 14,6 ) nije tek udaljena i možda neostvariva idealna zamisao , ve o igledna injenica i potpuna is na . " Bi u u vama u sve dane do smaka sveta " ( Mt 28,20 ) obe ao je m re ima i On je uistinu s nama , jer sve dok bude i najsitnijeg znaka života na Zemlji , Isus e osta sa nama , jer je on ŽIVOT , istinska i stvarna SUŠTINA . Kada bi nas život iznenada napustio , dogodio bi se taj proreknuto " Smak sveta " . Bez života nema postojanja sveta . Život , iji je pojavni oblik u našoj svesti SUŠTINA , nikada se ne može ugasiti , utrnuti , nikada umreti . Menjaju se samo osobe , pojavni oblici , nalik menjaju prolazne odore zemaljskog života . Onaj ko se ne poistove s li noš u u njenoj pojedina nos i prolaznos , nikada ne umire , ve nastavlja živeti u besmrtnoj , ve noj , božanskoj suštini. Ako živi u svetlosti , i sam je svetlost . Kako tama i pomu enos mogu njime ovlada ? Život mogu prona i samo u sebi samome ,

žive i i proživljavaju i svoj život , a ne posredstvom života nekoga drugoga . U poslanici Rimljanima ( 8,10 ) apostol Pavle nau ava : " Ako je Isus u vama , onda jeste telo mrtvo greha radi , a duh živ pravde radi " . U 2. poslanici Korin anima ( 1,35 ) : " ... Zar ne uvi ate da je Isus u vama ? " Pavle je znao da je ŽIVOT , SUŠTINA I ISUS jedno . Koliko god udno i neobi no zazvu alo , istina je da indijski jogini znaju istu istinu , jer u sjedinjavanju s božanskim JA doživljavaju ISUSA , samo što takvo stanje nazivaju drugim imenom koje proisti e iz sanskritskog korena , samadhi . U drevnim svetim spisima Indijaca otjelotvoreni se logos naziva Krishna . O sebi kaže : " JA sam ŽIVOT u svemu što živi . " U Bibliji otjelotvorena re , Isus , kaže : " JA SAM ŽIVOT . " Razlika je tek u nekolicini slova u imenu . Oni jogini koji pobliže poznaju Bibliju , a takvih je mnoštvo , znaju da je Isus u hriš ana isto što i Krishna kodIndijaca : Božanska SUŠTINA . Znaju kako je tokom svih vremena i istorijskih razdoblja , kao iu svakoj ljudskoj duši pojedinog oveka ista živa injenica . Apostol Pavle o tome se izrazio narednim re ima : " Nema tu više ni Jevreja ni Grka , nema ni roba ni gospodara , nema ni oveka ni žene jer ste svi vi jedno u Isusu Hristu " ( Gal. 3,28 ) . S tom BOŽANSKIM suš nama ili , kako je hriš anska religija naziva , Isusom , sjedinili su se Franjo Asiški i drugi hriš anski sveci . S tom su se suština sjedinili i mistici srednjeg veka u " unio mistica " , as istom se tom sustinom sjedinjuje i svaki Jogija u stanju samadhija . Blaženstvo je svakom oveku na podjednak na in dostižno , bez obzira na mesto i vreme u kojem živi , bez obzira da li je boja njegove kože bela , crna , žuta ili crvena jer " ... Bog ne gleda ko je ko " ( Dela apostola 10,34 ) . Ako blaženstvo i stanje blaženosti duha za sve zna i isto sjedinjenje ovekove svesti sa Bogom , oni koji dožive takvo stanje postaju jedno . Božanska suština je život u svemu i

svakome bi u . Ako neko postigne jedinstvo sa samim ŽIVOTOM , posta e jedno i sa svime što živi . Ose e se jedno sa svakim živim bi em , njegovo e samoljublje nesta i pretopi se u bezli no . Celo njegovo bi e u svim skrivenim dubinama ispuni e univerzalna ljubav . Ta je ljubav istinska Isusova ljubav koja je strana svakoj otužnoj sentimentalnosti , koja nije podredena i pokorena li nom iskustvu i li nim sklonostima , jer je osobito stanje i koja , bez obzira da li je spoljašnji oblik lep i privla an ili mrzak i odbojan , nesebi no voli sve bez i najmanje razlike , te živi u svemu što je živo . U osnovi ne postoji nikakva razlika izme u sebi ne i nesebi ne ljubavi . Ljubav je samo jedna , ali se ovek , privržen i zarobljen li nom ljubavi , izdvojio iz velike i sveobuhvatne celine , te ljubav ose a i neguje samo prema vlas toj li nos i onima koji su toj li nosti bliski . Oni , me utim , koji su unutar suš nama doživeli iš eznu e i nestajanje svih tvarnih granica i koji sebe ose aju kao jedno s celim svetom živim , svoju ljubav šire na veliku celinu . Njihova ljubav nije sebi na , niti to više ikako može biti , jer je sve u njima samima . Takav ovek sve voli podjednakom ljubavi , kako zle , tako i dobre , nalik Suncu koje sve obasjava svojim zracima koje život zna e , na podjednak na in korov kao i plemenite biljke , ubicu kao i sveca . Na slikovit na in opisuje Carrell razli ite stepene ljubavi : " ... anatomska granica samo je prividna granica pojedina nog postojanja . U njoj nije sadržana cela duhovna li nost . ljubav i mržnja su stvarnost . Osje anja su koja na pozi van na in povezuju ljude , bez obzira na njihovu stvarnu me usobnu rastojanje . Gubitak deteta majku boli više od gubitka vlastite noge . Kidanje veze , zasnovane na ose anjima , može dovesti do smrti . Kada bi se takve netvarne veze mogle otjelotvoriti , ljudska bi a bi poprimila sasvim nov i neobi an izgled . Neki bi tek s mukom prekora ili vlastitu anatomsku granicu , dok bi se drugi protezali do trezora kakve velike banke , polnog

organa drugog oveka , dok bi bilo i takvih koji bi se širili prema hrani ili pi u , psu , komadu nakita ili umetni kom predmetu . Pojedini bi nalikovali divovima snažnih ruku za hvatanje što ih povezuju s porodicom , krugom prijatelja , starim domom , nebom i brdima domovine . Vode naroda i sveci nalikovali bi nam divovima iz de jih bajki koji svoje mnogostruke ruke šire nad zemljom , kontinentom , celim svetom ... " Za one koji su se u božanskoj suštini sjedinili u jedno , jedinstvo je živa stvarnost , živu a zbilja , njima nije potreban nikakav zemaljski oblik kako bi ih me usobno povezao . Takvi ljudi ne osnivaju udruženja i redove koji bratstvo postavljaju za cilj kojem valja stremiti iz jednostavnog razloga što im to ni najmanje nije potrebno . Oni su povezani identitetom vlastitoga NAD - JA . Jedinstvo doživljavaju na duhovnom nivou , te na njega ne može uticati , snažiti ga ili sasvim uništi zemaljska konstrukcija u bilo kojem obliku postojala . To ne može da uradi ni smrt . Smrt za njih ne postoji . Hriš anski credo takvog jedinstva glasi : " Zajednica svetih " .

PUT IZ izdvojenosti U JEDINSTVO PUT JE JOGE ! Duboko sakrivena i usnula tajna ovekove duše , ta neograni ena i bezgrani na mogu nost , skrivena u ovekovoj suštini , poznata je oduvek u svakom kutku zemlje . Tu injenicu dokazuju iskopine na mestima drevnih kultura , simboli ke slike tajnog zna enja koje su tamo prona ene , a koje su potpuno iste u celom svetu i dobro poznate upu enima . Drevni spomenici Maja , Inka ili starog Egipta svedo e o istom drevnom znanju . Zasigurno je utvr eno kako i danas medu nama žive prosvetljeni koji poseduju to tajnovito i skrovito znanje , kao ŠTAsu to , na primer , indijski jogini . U Indiji i na Tibetu i danas žive na skrovi m mes ma , zaš enim prirodom , veliki u itelji i mudraci koji svoje u enike sistematski upu uju u duboke tajne . Šest milenijuma pogodovalo je uvanju tajni ovekove duše , a takve su okolnosti povoljne i danas . Milioni godina su protekli od doba kada su jednostani na živa bi a prošla stadijume razvoja rep la , ptica i sisara kako bi se naposletku razvila u današnjeg oveka . Tokom svih faza toga razvoja ovekov embrion prolazi u skra enom vremenu od devet meseci , od trenutka za a do ro enja . Ustanovljeni i pravilni redosled razvoja mora postojati , jer u prirodi nikada nema skokovitog razvoja . Uprkos toj injenici , vreme se može i skratiti . Duh se nalazi iznad prostornih i vremenskih ograni enja , jer je beskrajan i poreklom od Božjeg postojanja . Veliki su duhovi istrajnim istraživanjem otkrili kako , po ev od današnjeg stepena prose ne ovekove svesti sve do božanske nivoa svesnosti , ove anstvo nije prinu eno da pro e dug proces zajedni kog razvoja u trajanju od nekoliko miliona godina , ve se ceo taj razvoj može odigra u skra enom vremenskom periodu , u okviru jednog ove jeg života . Postoje posebne metode posredstvom kojih se mogu probudi i podsta i

na delovanje skrivene sposobnosti ovekove duše iz uspavanog i prikrivenog stanja kako bi se razvile nalik raskošnim cvetovima i naposletku donele naj udesniji plod : sjedinjenje s božanskom suštine. Sve pomenute metode zahtevaju postepeni razvoj i korake ka proširivanju svesti . Metode , koje su razvrstane i ustrojene prema razli itim sistemima , razli iti su oblici joge . Gotovo bi se moglo re i da metoda ima onoliko koliko je i ljudi , jer se pojedini sistemi joga menjaju i preoblikuju u skladu sa razli itim individualnim crtama li nosti . Koliko je ljudi , toliko je i puteva . Me m , budu i da medu ljudima nailazimo i na sli ne vrste , za razli ite su se grupe ljudi razvili i za njih prikladni i odgovaraju i sistemi joge . Re joga u sanskritu ima dva korena , te je tako i smisao re i dvostruk . Jedno je zna enje sadržano u re i : " utonuti " u smislu utonuo a u Božje postojanje . Drugo zna enje odgovara re i " jaram " , " povezati " , što ukazuje na svezivanje ovekova NAD - JA sa li nim Ja koje je pod - jarmljeno . Re joga srodna je engleskoj re i " ioke " , nema koj " Joch " , latinskoj " jugum " , ma arskoj " iga " . I Isusove re i upu uju na razmišljanje u tom smeru : " Uzmite jaram moj na sebe ... jer je jaram moj blag i breme je moje lako " ( Mt 11,29-30 ) . I zemaljski je svakidašnji život svojevrsni put joge , jer svake minute sti emo iskustva koja neprestance i trajno proširuju našu svest . Re je , me utim , io najdužem putu univerzalnog razvoja , jer je u takvom razvoju potreban beskona an lanac života koji se ulan avaju jedan za drugim kako bi ovek na taj na in dospeo do budnog stanja is nske i nepomu ene samosvesti . Put joge predstavlja svako zanimanje za koje je potrebna koncentracija , usredsre ivanje pažnje . Putem joge sigurno kora a svaki umetnik jer je nadahnu e nagoveštaj njegova NAD - JA . Usmerivši punu i nepodeljenu pažnju na svoj posao , sve e se više i dublje usredsredi , te na taj na in prokr iti sebi put od osobnoga ograni enog Ja do sve viših duhovnih nivoa. Putem joge sigurno kro i i nau nik

koji je u laboratoriji usredsre en na rešavanje nau nih problema , a istim putem kora a i artist koji neprestance obuzdava i savladava snage što su aktivne u njegovu telu . Putem joge , dakle , kora a svako ija je delatnost povezana sa koncentracijom , jer produbljena pažnja širi svest . Kao što muzi ar , ak i kada je re o najizrazitijem talentu , sistemskim školovanjem i vežbanjem može dos i najsavršeniji stepen u muzici i muzi koj umetnosti u pore enju sa samoukim vežbanjem na instrumentu , tako iu svakoj uobi ajenoj i svakidašnjoj delatnosti znatno brže i efikasnije našu svest možemo razviti do sve viših stepena i napredovanja , pod uslovom da svesno i istrajno primenjujemo sisteme joge koji su se prenosili iz naraštaja u naraštaj i tako sve više razvijali i usavršavali . ovek probu ene sves , koji stremi oslobo enju , brže e i sigurnije napredovati na putu razvoja , ako u vežbama sledi uputstva i u enja Jogija i u itelja koji su ve s gli na svoj cilj i postigli svoju željenu svrhu . Svest upravlja vibracijama tela . Svest oveka na niskoj nivou razvoja pretežno je usmerena na tvarne , niskog nivoa postojanja , usmeravaju i svoja strujanja nižih nivoa posredstvom nervnog sistema u telo . Šta su nivoi prema kojima se uzdiže ovekova svest više , ve e su i vibracije strujanja . Otpor nervnog sistema zdravog oveka ta no odgovara snazi strujanja koja su uklju ena u svesti i iz nje usmeravana . Nervni sistem je , dakle , u potpunosti pot injen frekvenciji svesti koja mu pripada . Nivo ovekove svesti , me utim , nije uvek ista . Unutar pojedina nog oblika postojanja ista svest oscilira izme u gornje i donje granice . U trenucima predanosti i uzvišene radosti , nivo se svesnosti uzdiže , dok se pod uticajima nižih vrednosti spušta i opada ispod normalnog stanja . Nervni sistem u dovoljnoj meri je prilagodljiv , te može pratiti kolebanja unutar odre enih granica , a da pritom ostane

neošte en . Ako , me utim , neki nenadani doga aj izbaci svest van h granica , nervni sistem e obole od strujanja koja su za njega isuviše jaka . I iznenadna radosna vijest , kao i sasvim neo ekivani strah ili nagla srdžba mogu izazvati jaki duševni potres ili nervni stres , jer u oba slu aja nervni sistem prima strujanja koja ne odgovaraju njegovu otporu . Ako pomeranja i odstupanja od normalnog nisu prekomerna , nervni sistem bez velike štete može pretrpeti i savladati takve prenapregnutosti . Ako je , me utim , razlika u ja ini struje previše velika , mogu se s pravom o ekiva teška ošte enja , oduzetosti , moždani ili sr ani udar i duševne bolesti . nalik elektri nom vodu u kojem dolazi do krakog spoja , te ure aj postaje sasvim neupotrebljiv kada se iznova uklju i protjek struje koja je prejaka za otpor , a tako propada ovekov nervni sjistav , kao i njegovo telo , ako pritjek strujanja nije odmerenom . Svest se , dakle , nikada ne sme razvijati nepromišljeno i odviše naglo i skokovito . Ako svest naglo uzdignemo i nervni sistem primi strujanja isuviše visoke frekvencije u nepripremljenom stanju , organizam e bi razoren . To je ujedno i objašnjenje i razlog zbog kojeg se u Bibliji Bog svojim slugama , koji su došli nakon Mojsija , ne obra a direktno . Nedovoljno pripremljeni , ne bi mogli podneti visoki napon Božjih strujanja . Mojsije je bio u stanju primiti Božju poruku . Njegov je nervni sistem bio dorastao i strujanjima najvišeg napona . U Bibliji stoji da je Mojsijevo lice , nakon razgovora sa Svemo nim , te nakon što se u svojoj svesti do njega uzdigao i sa njima poistovjetio , sijalo i zra ilo u tolikoj meri da su Zidovi u strahu bježali od njega . Od tog trenutka , nakon " razgovora s Bogom " , Mojsije je prekrivao lice maramom kako ne bi izazivao strah . Strujanja Božanske nivoa mogla bi potpuno razoriti nervni sistem oveka nerazvijene svesti . Stoga nas je mudra providnost tako sazdala da svoju svest svako može

uzdi i samo onoliko koliko mu to dopušta otpor i prilagodljivost njegova nervnog sistema . Ako se na ramena oveka slabe telesne grade natovari teret koji nadaleko premašuje snagu njegovih neotpornih miši a , sigurno e se odmah sruši . Me utim , ako taj slabi ovek sistematskim vežbanjem osnaži svoje miši e u dovoljnoj meri i tek potom ponese teški teret ili , pak , ako isprva bude nosio tek mali teret , iz dana u dan ga pove avaju i u skladu sa razvojem miši a , is teret , pod kojim se isprva srušio , mo i e da nose sa lako om . Isto važi i za nervni sistem . Razvijamo li svest postepeno i oprezno , u sledu polaganih koraka , nervni sistem ima e dovoljno vremena da se osnaži za nova strujanja viših frekvencija . U tom slu aju takva strujanja ne e delova štetno . Dogodi e se upravo suprotno . Nalik telesnoj vežbi u oveka slabe grade koja mu je donela dobit u obliku osnaženih miši a , i ja anje odbrambenih snaga nervnog sistema predstavlja neprocenjivu dobit kako na duhovnom , tako i na psihi kom planu . Razli iti sistemi joge osnažuju nervni sistem posredstvom razli itih metoda , kako bi ovek mogao da podnese poja ana strujanja svesti u njenu uzdizanju , a da pritom ne oboli . Postoje metode joge koje izuzetno oprezno i postepeno eli e nervni sistem , te je njihova primena potpuno bezopasna za svakoga . Ima , me utim , i takvih metoda iji je cilj savladavanje celoga puta u što je mogu e kra em vremenu . Deo je takvih vežbi i nadraživanje spolja , ime se osnažuju nervni spletovi i centri kako bi se što pre podstakli na najve u ak vnost . Takve sisteme joge mogu primenjivati samo oni iji je nervni sistem izuzetno snažan i otporan . U itelji takvih joga - metoda sami biraju svoje u enike nakon vrlo strogih provera , jer za one , koji ne ispunjavaju sve potrebne preduslove , takve vežbe mogu imati najteže posledice , kao što je slom živaca ili duševni poreme aj . I ova , kao i sve ostale joge mogu se vežbati samo pod strogim nadzorom u itelja . Nema svrhe da na ovom mestu

raspravljamo o svakom od sistema joga pojedina no . Tek letimi an pregled najvažnijih vrsta joge sasvim je dovoljan i dostatno koristan kako bi se stekla predstava o razli itosti puteva . Od mnogih oblika joga postoje i takve koje su me usobno vrlo sli ne , te se tek uslovno mogu razdvojiti . Nazivi se menjaju prema mestu na kojem su joge Pou avana , a tokom vremena sistemi su se prilagodili razli itim tipovima ljudi , pa tako jedna joga može imati bezbroj verzija . U tom smislu su , npr , samadhi - joga i kundalini - joga varijacije radža - joge . Ono što je krajnja svrha u svim sistemima je joge isto : potpuni nestanak osobnoga ograni enog Ja i njegovo sjedinjenje s božanskom suština, kako bi se namjesto li nog , sebi nog i prolaznog života postigla VE NOST , te tako obistinile i re i Isusove : " Ko svoj život izgubi , dobit e ga . " Takav je i neposredni cilj puta koji se naziva radža - joga : uski , mukotrpni , strmi put , bliblijski put Isusa . Sve su ostale joge tek priprema za radža - jogu . Hatha - joga polazi od telesne nivoa . Re Hatha sastoji se od dva sloga . Slog " HA " na indijskom prajezika zna i Sunce , a , , THA " Mesec . Hatha , dakle , ozna ava povezanost pozitivne Sun eve i negativne Mese eve energije što zna i posvemašnju uravnovješenost i sklad . Hatha - joga telo ini potpuno zdravim , te skladno razvija nervni sistem . Svest ovladava svim telesnim funkcijama , te niske želje i pobude više ne mogu ometati hatha - Jogija u njegovu duhovnom usponu . Njegovo telo postaje ista posuda , dostojna naziva " Božji hram " kako ga je nazvao apostol Pavle . Laja - joga predstavlja put ovladavanja snagom volje . , , Laja " zna i vladanje samim sobom . Laja - joga je zajedni ko ime za više sistema joge , a svaka se od njih posve uje istraživanju i razvoju skrivenih sposobnosti duše . Ovoj skupini pripada

i bhakti - joga , joga božanske ljubavi . Bhakti - Jogija se u dubokoj predanosti i ljubavi sjedinjuje s Bogom . U potpunosti žrtvuje svoju sebi nost , te usredoto enjem na nesebi nu ljubav ovladava snagama koje su u njoj . Šakti - joga predstavlja put ovladavanja snažnim silama prirode . " Šakti " je naziv za žensko , negativno na elo božanskih snaga . Naziv približno odgovara smislu pojma " Majka priroda " . Mantra - joga je joga magijskih formula i arobnih tonova . jantra - joga je put misti kog doživljaja geometrijskih oblika , a jedna je od njenih varijacija mudra - joga koja je posve ena objašnjenju i koriš enju mis kih slika i simbola . Djana - joga je metod obuzdavanja misli . Duhovnom putu pripadaju : Karma - joga kao joga delatnosti u kojoj se ovek odri e nagrade za sve šta je u inio . Re je o putu delatnosti na kojem sve šta se ini mora biti u injeno nesebi no , za opšte dobro u smislu obavljanja dužnosti bezli nog oru a . Džnana - joga zna i " joga mudrosti " . Nau ava sagledavanje smisla stvari unutrašnjim duhovnim posmatranjem . Re je o putu spoznaje . Kundalini - joga predstavlja put sjedinjenja božanskih snaga koje se nalaze u oveku . Naziv " kundalini " ozna ava negativnu magnetsku snagu koja miruje , uspavana u najnižem psihi kom centru , poslednjem kralješnjak u ki mi , koji se na sanskritu naziva " mooladhara - chakra " . Nakon bu enja i

podsticanja na delatnost , ta se energija postepeno uzdiže sve dok , prošavši kroz sve psihi ke centre , akre , ne dospe do temena . Taj se centar na sanskritu naziva " chakra sahasrarapadma " ili " Lotos sa hiljadu latica " . U tom se centru nalazi sedište pozitivne duhovne energije , božanske snage koja , sjedinjena sa kundalini energijom , donosi posvemašnje ispunjenje i savršeno prosvetljenje . Svi ovi sistemi joga i mnogi drugi , ije bi nabrajanje bilo previše zamorno , pripremaju oveka za bolju i svestraniju primenu radža - joge , kao i za uklanjanje svih prepreka koje bi ga mogle ometati tokom napredovanja . Vežbe hatha - joge , ine i telo svesnim , pripremit e nervni sistem za prihvatanje strujanja više svesti . Bhakti - jogiji usredoto uju svu pažnju na sveprožimaju u ljubav , te se višoj svesti približavaju posredstvom ose ajnog života . Jnana - Jogija besprekorno ovladava mislima posredstvom njihove stroge discipline . Na taj na in ih treba uspeva isklju iti i celokupnu pažnju usmeriti na unutrašnju suštine. Joge magijskih mo i rešavaju tajne podsvijesnog sveta , te tako usavršavaju i unapre uju samospoznaju . Polazište i put svakog sistema joge druga iji su , ali svi vode neposrednom , istom cilju radža - joge . radža - joga je krunski vrhunac svih puteva joga , te se stoga naziva radža , " kraljevska joga " . Ovaj naziv podrazumeva sve ono šta su srednjovekovni mistici nazivali " kraljevskom umetnoš u " . Vežbe radža - joge u tolikoj meri su jednostavne i bezopasne da ih svako može vežbati sam , bez obzira da li je muškarac , žena ili dete , zdrav ili bolestan .

KAKO SE VEŽBA RADŽA - JOGA ? Želimo li krenuti putem joge i potom nastaviti sa napredovanjem , tada ponajpre valja ponešto re i io svakidašnjem na inu života kojeg se treba pridržavati . Kako valja živeti ? Odgovor je dan u jednoj jedinoj re i : umereno ! Ako neko misli kako bavljenje jogom iziskuje asketski na in života i asketsko odricanje , svakako je u zabludi . asketsko pregnu e koje podrazumeva potpuno odricanje i povla enje iz života u odredenim okolnostima , može biti izuzetna metoda oslobodanja prividnog Ja i nadvladavanja telesnih prohteva , ali takvo pregnu e nije ujedno i samo sebi cilj . Isus kaže : , , A ovaj se rod izgoni samo molitvom i postom . " ( Mt 17,21 ) . I Isusove re i ukazuju na potrebu odricanja kako bi se pro istilo i prosvijetlilo naše najunutrašnjije bi e . U trenutku kada smo prosvetljeni i oslobo eni " demona " lažnog i prividnoga Ja , asketsko pregnu e prestaje bi nužnim uslovom za napredovanje u RADŽA - jogi . Naprotiv , Krishna kaže u Bhagavad - giti : " Joga nije za onoga ko je proždrljiv ili onoga ko mu i svoje telo prekomernim postom , za onoga ko je isuviše uspavan ili previše bdije ... " Preterani post ili bdenje slabi telo i ini ga bolesnim ! Pritom uglavnom razara nervni sistem . Joga , naprotiv , snaži i razvija nervni sistem , ŠTAje mogu e i ostvarivo samo pod uslovom da je organizam zdrav i otporan . Želimo li napredovati u jogi , naše telo mora ste i vrstu i trajnu uvežbanost . Buda nau ava : " Dve stvari valja izbegavati , o putni e : beskorisne želje i preterano trapljenje tela . " Preterivanje iu jednom iu drugom pravcu pogrešno je i štetno . Neumerenost u jelu , pi u i spavanju ometa napredovanje u jogi jer svaka neodmjerena prevaga telesnog , kao šta je pove ana životna energija usled sagorevanja svakog viška , ozbiljna je prepreka duhovnom razvoju . Jedimo i pijmo uz dobar i zdrav apetit , ali pre svega sa vedrim mirom u srcu , te uvek

upravo onoliko koliko je potrebno da naše telo ostane zdravo . Hrana mora bi jednostavna , te se sastoja pre svega od vo a , zelenog povr a i mle nih proizvoda . Meso , koliko je to mogu e , valja izbegavati . Ishrana mesom ne predstavlja prepreku , ali je injenica da se strasti mogu lakše iskoreniti iz duha i savlada unutar bi a , ako se iz ishrane sasvim ukloni hrana životinjskog porekla . Onaj ko vežba jogu , pre ili kasnije presta e da uživaju u mesu , te se njime hraniti samo u slu aju da je na to prisiljen . Fanatizam je i u ovom primeru štetan i nepoželjan . Fanatizam uvek sa sobom donosi raspad namjesto jedinstva i uravnoteženos . Hrana je samo pomo no sredstvo , ali pritom nije i sama cilj ili suština . Poznavao sam znamenite Jogija koji su , prinu eni posebnim okolnostima , jeli meso . Video sam , me utim , i vrlo primitivne i ne iste duše u redovima fanati nih biljojeda . Ishrana je veoma esto u izrazitoj meri uslovljena klimatskim prilikama i drugim iniocima . Postizanje blaženstva i blaženog stanja duha nije povezano s klimatskim prilikama . Kada bi postizanje blaženstva zavisilo samo o dijeti bez mesa , uzvišeni duhovni doživljaj mogao bi se pos i vrlo lako i jednostavno . Nastojmo , stoga , u svim oblastima izbegavati nepromišljeno zaklju ivanje i predrasude kojima bismo prekomerno mogli istaknuti ono što je uzgredno , nevažno i nisko , te na taj na in zapustiti i zaboraviti ono što je jedino bitno i važno , " unutrašnji duh " u kojem se nešto mora u initi . Umerenost i srednji put moraju postojati u svemu , pa tako i u ljubavnom životu . Isus kaže : " ... a ima evnuha koji su sami sebe kastrirali radi kraljevstva nebeskog . Ko može shvatiti , neka shvati . " ( Mt 19,12 ) . Tim je re ima sasvim jasno i nedvosmisleno kazao kako postoje i takvi ljudi koji žrtvuju svoj intimni ljubavni život kako bi zaslužili kraljevstvo božje . Onaj ko je

potpuno sazrio za održavanje potpune suzdržanosti i na taj na in dosledno živi , brže e s i do cilja . Za onoga , me utim , ko seksualnu energiju ne može usmeriti u više nervne centre , nema nikavog smisla da iznu uje takvo odricanje . seksualne želje ne smeju se potiskivati , jer takvo nasilno suzdržavanje može izazva samo znatna ošte enja . Takve se želje moraju preoblikovati , sublimirati , kako o tome kažu istraživa i duše na Zapadu . Ako možemo voditi ist život , ali nam pritom uzdržavanje izaziva samo teskobu i uznemirenost , preporu ljivo je da se postoje a energija prazni umerenim bra nim životom . Mnogi mistici srednjeg veka živeli su u uobi ajenoj bra noj vezi , ali im to nije nimalo smetalo da dospeju do željenog cilja . Bitno je da svoje misli i ose anja uspemo svesno usmeri na duhovne stvari , te da se u mislima ne zapli emo u erotske fantazije . Tada e naše telo sledi ono ŠTAje predmet naše svesti , te je ne e povla u niske požude i uznemirava erotskim željama . Želje se , dakle , ne smeju potiskivati samo primitivnom i grubom voljom . Odevenim duhom i telom valja pos i iš eznu e erotskih požuda . ulnosti nije sedište u telu i ulima , ve u mislima . Ako njima nau imo ovladavati , telo e u svemu bi poslušno ! radža - joga se vežba u svesti i svesnom protjeku , te ne poseduje nikakvih posebnih spoljnih obeležja . Po našem izgledu i spoljnom držanju niko ne e prime šta se u nama zbiva . radža - jogu , dakle , možemo vežbati u bilo koje vreme i na bilo kojem mestu , tokom vožnje vozom , na putu , brodu , u ekaonici , u prirodi , na obali jezera ili u šumi , u inostranstvu ili kod ku e , u tišini ili usred buke . Svakako da je vežbati jogu znatno lakše u odgovoraju em okruženju , kao , npr , u prohladnom zelenilu sjenovitog šumarka ili tihoj i istoj sobici . bu na okolina ne predstavlja nesavladivu prepreku , ve samo poteško u koja se može otkloni i savlada pove anim usredoto enjem ,

šta je ujedno i izuzetnim zna ajna vežba ovladavanja sopstvenim bi em . Svaki korak koji nas vodi u dalji razvoj i napredovanje , kao i svaki radža - jogom postignuti rezultat vredi zauvek , te se nikada ne može izgubiti . Ako neko prekine sa vežbanjem , te tek nakon nekoliko godina stane iznova vežbati , nastavi e upravo na onom stepenu na kojem je ranije stao . Povratka nema . Svest se neprestance širi i u svakidašnjem životu , dok radža - joga tek izuzetno ubrzava taj proces . Sasvim je razumljivo da e neko ko je , udaljen od buke i povu en na kakvo usamljeno mesto , ceo svoj život posvetio radža - jogi , po svoj prilici brže s i do cilja od onoga ko vežba usred grozni ave užurbanosti gradskog života . Pa ipak , u svemu i svuda vladaju unutrašnji zakoni . civiliziranim na inom života iu velikim gradovima se može pos i željeni cilj , ako je želja za oslobo enjem i blaženstvom u dovoljnoj meri izrazita i snažna . Uzalud je povla enje iz sveta u samotne pe ine Himalaja i posve ivanje žaru medita vnog napora , ako je sebi nost i želja za radostima i uživanjima u prolaznom tvarnom svetu kao bremen ponesena sa sobom . Takva je prepreka znatno teža za napredovanje od otežanih spoljnih okolnosti . ovek , kojeg više ništa ne vezuje za spoljni svet , može pos i stanje blaženstva i najvišeg prosvetljenja i usred grada živog saobra aja i neprestane užurbanos , u iznajmljenom neprikladnom stanu , okružen modernim nameštajem , usred buke koja uvek dopire iz drugog stana , uz bu ne zvuke radija , i to u celom okruženju kao da se nalazi sasvim sam u dubinama prašume . Ovaj trenutak svakako valja posebno istaknuti jer mnogi pogrešno misle kako je gradski život ozbiljna i neotklonjiva prepreka na putu napredovanja ka blaženstvu . Ko je takvog verovanja , stalno e bi ometan upravo svojim pogrešnim uverenjem , a ne samom injenicom života u gradskoj buci i vrevi . Ponavljam , dakle : prepreke se uvek nalaze iznutra , u samom oveku , a nikada spolja , u spoljašnjem svetu ! radža joga

donosi obilne plodove samo onima koji veruju da e vežbanjem brže i sigurnije pos i svoj cilj . Cilj može pos i svako . Svako mora da ga i naposletku e ga i pos i , a pritom je samo pitanje : kada ? To u potpunosti zavisi o nama samima . Vreme i prostor mogu se pobediti i nadvladati . Svako može potpuno mirno verova da e mu svakako uspe da pos gne željeni cilj . Takva mogu nost postoji u svakom oveku . Ponekad se , me utim , dešava da zbog samog nevjerovanja i nepoverenja ovek sam sebi zatvori put . Re je , dakle , o psihološkoj injenici . Neverovanje proizlazi iz neznanja , a može se nadvladati vežbanjem radža - joge . Takva e nam istrajnost pomo i na putu samospoznaje koja e nam pruži i potrebno samopouzdanje i veru u sebe . Iako se ponekad kaže kako je put radža - joge najjednostavniji , te kako njime može kro iti svako , taj je put ujedno i najteži i prepun iskušenja . Put radža - joge uistinu je " Uski , strmi put " . ovek je u tolikoj meri rastrzan , u tolikoj meri zarobljen hiljadama pojedinosti i sitnica da , u trenutku kada se nade u situaciji da ne mora initi ništa drugo doli postojati , više nije sposoban da uradi taj najjednostavniji korak . jedan je znameniti Jogi ovako rekao jednom od svojih studenata : " Sedi udobno nasuprot meni , tako da ti telo ne smeta i ne sputava te ni na koji na in . Zatvori o i . Premjesti svest iz glave u srce , jer se tamo nalazi SUŠTINA . Ne misli ni na šta . misli samo na svoju vlastitu suštini sve dok ne postaneš ta SUŠTINA . " I to je bilo sve , cela pouka . U tih je nekoliko re enica sadržana cela radža - joga . Onaj kojem takvo nešto po e za rukom , može s punim pravom smatra kako se ve nalazi na cilju . U itelj nije više objašnjavao niti jednu pojedinost . Tek u treucima kada su se u u eniku pojavljivali posebni unutrašnji doživljaji , ponekad bi mu davao nužne uputstva koje su naj eš e svodile na slede e : " Ako nešto u svome bi u vidiš , uješ ili doživiš , ne obra aj na to pažnju , re je samo o uzgrednim i

propratnim pojavama . Svu svoju pažnju usredsredi neprestance na SRCE , na svoju sopstvenu suštini. " Kada u Indiji nastavnik kaže : " Sedi " , to zna i da se valja spustiti na pod i zauzeti položaj lotosa . I za Evropljanina je najbolje i najpogodnije da radža - jogu vežba u tom položaju , jer se u njemu najlakše postiže savršena unutrašnja ravnoteža i sklad . Snage i strujanja u ovekovu telu u tom e položaju bi u besprekornoj ravnoteži , a rad srca znatno olakšan smanjenom koli inom krvi koju otprema u noge . Taj je položaj pre svega pogodan za ki mu , tako važan instrument na putu u nadsvijest . Ako je ovaj položaj nekome ipak neudoban , ne mora silom nastojati da se u njemu zadržava duže vreme . Izuzev toga , noge se ne moraju niti prekrstiti . Nalik položaju lotosa , padmasana , vežbe se mogu izvoditi iu položaju koji se naziva sidhasana , au kojem se jedna noga nalazi gore , dok druga po iva na donjem položaju . Ako nismo navikli ni na takav položaj , slobodno možemo vežbati u udobnom naslonja u . U svakom od položaja izuzetno je važno da kralješnica bude uspravna i nikada ukru ene . Ruke bi trebale , ako je to mogu e , po ivati na kolenima , o i bi valjalo držati zatvorenima , te svu pažnju usmeriti prema unutrašnjosti , na sopstvenu suštine. Pokušajmo u ovom trenutku krenuti na put traganja za sopstvenom suštinom . Svaki ovek , pa i onaj najprimi vniji , ose a da se njegova suština nalazi u srcu . Kada neko o sebi govori kao " ja " , i to nastoji izrazito naglasi i istaknu , neho ce e rukom pokaza na sredinu grudi . Nesvesno , naime , ose a da je sedište suština, izvorište svih snaga , upravo u srcu . Ako se ne zadovoljimo samo približnim osje anje suš ni i mesta njenog sjedišta , ve nastojimo potpuno ta no istražiti njeno središte i koren , iznenadit emo se kada nam u po etku ne pode za rukom da ih pobliže odredimo . U središte suštinama nije lako dospeti . Ako svu svoju pažnju usmerimo na sopstveno JA , te silom pokušamo prodre u svoju suš nu , iskusi e

emo njenu obavijenost mnogim koprenama . Tek nakon istrajne i intenzivne koncentracije i usmeravanja pažnje , postepeno se podiže koprena za koprenom . Tom jedinstvenom ose anju valja pripisa injenicu da su mis ci svih vremena SUŠTINU upore ivali sa cvijetom sa bezbroj latica koji se sasvim polako i postepeno razvija , rastvaraju i la cu za la com kako bi naposletku , sasvim se rascvjetavši , pokazao svoju unutrašnjost , a tragaoci u njemu pronašli suštinu koja obasjava svojom svetloš u i zra i snagom i pouzdanjem . U Indiji se slikovito predstavlja u obliku lotosa , dok se muški lik , koji se nalazi u sredini i simbolizuje božansku suština, naziva Ishvara ili Krishna . Mistici srednjega vijeka u Evropi zorno su prikazivali SUŠTINU kao ružu , dok su muški lik , koji se nalazi u njenoj sredini i zra i svetloš u , nazivali Isusom . Kineski su mistici BOŽANSKIM SUŠTINU nazivali Tao . U oba je simbola i naziva re o istoj psihološkoj injenici . Ne klonimo duhom , ako središte naše suštini ne na emo sasvim lako i ve na prvom koraku . Nepokolebljiva volja , istrajnost i strpljenje sigurno e nas doves do cilja . SUŠTINA koja u nama svetli i eka da se do nje probijemo , nalik mnogim drugima , istrajnom borbom i marljivim trudom , zahteva da uklonimo sve one nametljive misli koje nas obuzimaju , te da ih naposletku savladamo i odstranimo . Razmišljanje je biblijska zmija koja nas zavodi i mami da skrenemo s puta kojim smo krenuli . Obratimo li pažnju samoposmatranju , prime emo da smo u neprestani vrtlog misli upleteni od vremena progonstva iz raja . misli neprekidno odvla e pažnju s unutrašnje usredsre enosti , te je usmeravaju na razne predmete u spoljnom svetu . Ne obra ajmo na to pažnju ! Zapitajmo se radije : " Ko " je onaj ko neprestance misli ? Odgovor " Ja " vr e nas na put koji vodi direktno u središte . Kada nam nakon detaljnog vežbanja naposletku

pode za rukom približiti se vlastitoj iskonskoj suštini , bar na kratak tren , naša e svest sta prodira u sve dublje i dublje slojeve bi a . Dubina do koje smo s gli ukaza e nam se tek nakon prestanka vežbi i povrakom u sopstveno li no Ja . Tek tada emo posta svesni i jasno prime iz kojih smo se daljina vra li . U trenu kada utonemo u san , ne ose amo trenutak kada se to zaista dogodilo , jer svest sasvim neprimetno sklizne sa zemaljske ravni , te se dogada kao da smo poneseni vožnjom tokom koje nam se ini kao da stojimo na jednom mjestu dok se spoljni svet kre e mimo nas . Obuzima nas ose aj da naša svest stoji , dok se zemaljska nivo gubi i nestaje . Tek u trenutku bu enja postajemo svesni da smo spavali . Tokom vežbi radža - joge svest nikada ne spava . Naprotiv ! Što dublje prodire u suštini, sve je budnija . Božanska nadsvijest savršeno je budno stanje . Li ni je život u pore enju sa svesti tek neka vrsta sna . Zemaljski doživljaji li ne svesti nisu ništa drugo doli puke opsjene snova ! Sjedinjenje s božanskom suština, tim savršeno budnim stanjem , povezano je sa osje anjem blažene i savršene sre e . ovek prestaje postojati kao nešto što je stvoreno , ve sam postaje sopstveni stvoritelj . Sve dok je obuzet mislima , sveš u se nalazi van suš ne , te se neprestance poistove uje sa sopstvenim protjekom misli . Cilj je postizavanje stanja biti : ni o emu ne razmišlja , ve nešto BITI ! Kako bismo podrobnije razumeli stanje bi , objasni emo ga narednim primerom : sedim na obali jezera , zagledan u bistru vodu , te samo na nju usmjeravam svu svoju pažnju . O njoj mogu razmišljati na razne na ine : da je te nost , da se sastoji od 2 gasova , da je njena hemijska formula H2O . Termometrom mogu izmeriti stepen njene toplote itd , ali o svemu tome samo razmišljam , sve se to zbiva samo u mojim mislima , a da pritom sam nisam voda . To , dakle , nije stanje

bi . Potom mogu i ose vodu : kro im u nju , ose am da je te nost , ose am i njenu toplinu , ali još uvek nisam voda . Naposletku , u trenutku kada bih prestao biti odvojen od vode , ako bih se s njome stopio , dakle , i sam postao voda , mogao bih re i : JA SAM VODA ! Takvo bi bilo stanje biti . Pokušajmo stanje bi pos i sopstvenom suš nom . Sve dok sam obuzet razmišljanjima o sebi samome , nisam svoja vlastita suština . U takvom sam stanju samo ono o emu razmišljam jer se uvek poistove ujem sa svojim mislima . Iskliznuo sam iz samoga sebe , iz samog mišljenja , te dospeo u ono o emu sam razmišljao . Ja sam li nost koja postoji samo zato što suština , stvoritelj , o njoj neprestance misli . Valja nam se duboko zamisliti : moje is nsko bi e ustvari je moj stvoritelj , jer sam sam mislilac koji svoju li nost neprestano stvara . Pritom sam vlas tom sviješ u iskliznuo iz is nske suš ne , iz stvoritelja , te se poistove o sa stvorenim , s li noš u . Mislim da sam li nost , namjesto da znam da sam mislilac , tvorac ! Takav je izgon iz raja . Kako se u raj mogu vratiti ? Ako su misli bile moji progonitelji iz raja , prestanak razmišljanja zasigurno je put povratka . Ako više ne budem obuzet razmišljanjima , moje me misli ne e mo i izbaci , te u tako osta sam u sebi i ne u više mo i bi ono o emu sam razmišljao jer uopšte ne mislim , ve u posta onaj koji jesam , drugim re ima , ja sam . U tom emo trenutku razume zašto je BOG na Mojsijevo pitanje : " Ko si ? " Izgovorio tako esto pogrešno shva ene re i : " Ja sam onaj koji jesam " . Misao je zmija , iskušenje , mogu nost da ovek isklizne iz božanskog stanja biti , te dospe u ono o emu misli , u stvoreno . Kušati plodove sa " drveta spoznaje dobra i zla " zna i poistove ivanje sa sopstvenim mislima . U trenutku kada sam se poistovetio sa sopstvenim mislima , " jeo sam od toga " , što zna i prognao sebe sama iz sopstvenog stanja biti : postao sam ono o emu sam mislio . Prognao sam samoga sebe iz svoje

istinske suštine , iz besmrtnosti u prolazno , prostor i vreme , carstvo smr . Put nazad bi e zatvoren sve dok svoju svest iznova ne sjedini sa svojim iskonskim bi em , sve dok se kona no ne probudim iz sna o tome da sam ono o emu mislim , da sam stvoreno ! Kada to jasno shva m , bit e mi od koris kao spoznaja da se neprekidno nalaze u stanju koje Biblija naziva " progonom iz raja " . Zna u da , ma koliko razmišljao o povratku u rajske vrtove , ne u na i put povratka sve dok budem upleten u tok mišljenja . Misli su me prognale iz raja , te samo ako obustavim protjek misli , mo i u se vra u sebe i poistovetiti sa božanskim bi em ! Ne smijem , dakle , misliti o svojoj božanskoj suštini , jer mi to nije ni od kakve koristi . Moram biti svoja vlastita božanska SUŠTINA ! Kako , me utim , mogu biti nešto što ne poznajem ? Kako bi svoj BI E kada mi je takvo stanje nepoznato ? Ve znam da je put , koji vodi povratku , odustajanje od razmišljanja , stanje nemišljenja . Onaj ko je pokušao da obustavi protjek svojih misli , veruje ipak da je to sasvim nemogu e . pa ipak , mogu e je ! Uzmimo za vežbu pojmove koje poznajemo , te se vježbajmo poistovetiti s njima , biti oni . Znamo kako razmišljati zna i kretati se . Suprotno je kretanju stanje mirovanja . Ako , dakle , ne mogu presta misli , prvi e korak ka obustavljanju mišljenja biti smirenje i usporavanje misli . Pokušajmo vežba stanje bi . Ponajprije u , dakle , misliti na mir . To je prvi korak . Nastavim li vežba , prime emo u da više ne mislim na mir jer se nema o emu misliti . Dospeo sam , dakle , u stanje koje re ima mogu opisati kao : JA SAM MIR . Takvo je stanje biti ! Izme u misliti na mir , biti miran i biti mir velika je razlika . Mislimo na oveka koji je po prirodi besprekorno miran .

Njemu nije potrebno da misli na mir , on na njega niti ne misli , jer je on sam - mir . Sve što misli , kaže , ini , sve to proizlazi iz mira . Nikada ne isklizava iz mira jer je sam mir , te se tako , u odnosu na mir , nalazi u rajskome biti - stanju . Uzmimo drugi primer : svi ljudi žele bi sre ni . Sve dok sre u o ekuju spolja , nikada je ne e pos i i dožive . Ako je ponekad ipak i dožive , traja e to tek kratki tren . Bi " sre an " zna i da smo ja i sre a jedan od drugoga odvojeni . Kada sre u imam , taj posed - sre a i ja - posjednik još uvek su dvije neistovjetne stvari . U takvom obliku posedovanja uvek postoji mogu nost da sre u pre ili kasnije izgubim . Moram " bi sre a " , a ne " sre an " ako sre u želim dožive kao stanje bi . Ako sam sama sre a , nikada se više ne mogu ose nesre nim , jer se nesre a sre i ili tama svetlosti nikada ne može približiti . I svi oni koji su sa mnom , koji žive u mojoj blizini , ose e se sre nima ! Tek kada u celos shva m smisao vežbi , zna u i ispravan put vežbanja radža - joge . radža zna i kralj . Ko je kralj kraljeva ? Viša suš na , BOG . Put kroz sopstveno " JA " vra e me u rajski bašta , u okrilje Boga . " Ja sam put , is na i život , niko ne e do i Ocu do kroza me . " ( Iv 14,6 ) .

ŠTA JE BOG ? Ovim nas re ima u Upanishadama pou ava mudri Iajnavalka : " Onaj ko živi u zemlji , a ipak se od nje razlikuje , kojeg zemlja ne poznaje , ije je telo zemlja , koji iz unutrašnjosti vlada zemljom . ON je tvoja SUŠTINA , TVOJ UNUTRAŠNJI VODI , tvoje besmrtno bi e . Onaj ko živi na nebu , a ipak se od njega razlikuje , kojeg nebo ne poznaje , ije je telo nebo , koji iz unutrašnjosti vlada nebom , ON je tvoja SUŠTINA , tvoj unutrašnji vodi , tvoje besmrtno bi e . Onaj ko živi u svetlosti , a ipak se od nje razlikuje , kojeg svetlost ne poznaje , ije je telo svetlost , koji iz unutrašnjosti vlada svetloš u , ON je tvoja SUŠTINA , tvoj unutrašnji vodi , tvoje besmrtno bi e . Onaj ko živi u dahu , a ipak se od njega razlikuje , kojeg dah ne poznaje , ije je telo dah , koji iz unutrašnjosti vlada dahom , ON je tvoja SUŠTINA , tvoj unutrašnji vodi , tvoje besmrtno bi e . Onaj ko živi u misli , a ipak se od nje razlikuje , kojeg misao ne poznaje , ije je telo misao , koji iz unutrašnjosti vlada mišlju , ON je tvoja SUŠTINA , tvoj unutrašnji vodi , tvoje besmrtno bi e . Onaj ko živi u spoznaji , a ipak se od nje razlikuje , kojeg spoznaja ne poznaje , ije je telo spoznaja , koji iz unutrašnjosti vlada spoznajom , ON je tvoja SUŠTINA , tvoj unutrašnji vodi , tvoje besmrtno bi e . ON vidi , a nije vi en , uje a ne uje se , shvata a nije shva en , spoznaje a nije spoznat . Izvan njega ne postoji onaj ko vidi , uje , shvata , spoznaje , ON je tvoja SUŠTINA , tvoj unutrašnji vodi , tvoje besmrtno bi e ! " - OM Sve što je stvoreno i što je u toku stvaranja , nije ON , ve

samo njegova tvorevina . Sve što je stvoreno , dakle , što je ve u obliku " ne ega " , moralo je jednom nastati , te u skladu sa zakonitostima stvaranja sveta , jednom mora i nestati . To zna i da je njegovo postojanje privremeno , te nije zbiljsko postojanje . Ne mogu , dakle , zamisliti Boga kao nešto , niti ga imenovati , jer sve što je ni iz ega postalo " nešto " , može biti samo ono što je stvoreno , a ne stvoritelj . Samo je Bog ve no postojanje i samo Za njega mogu re i u ve noj sadašnjos : " ON JESTE ! " Pojam Boga sa ljudskog stanovišta mogu izraziti samo na naredni na in : BOG je ve no ništa iz kojeg proizlazi smrtni svemir . Kada mi uspe da se iz stvorenog stanja vratim u stvoritelja , za trenutak u ima doživljaj propadanja u ništa , u prazninu ili , drugim re ima re eno , ose aj samo - uništenja . Takvo ose anje uništenja zapadni su mis ci nazivali mis kom smr u . Samo pod uslovom da doživim mis ku smrt , mo i u vaskrsnuti , od stvorenoga postati stvoritelj . U trenutku kada se S njim poistovje m , o njemu više ne u govori u tre em licu i ne u re i " ON JE ONAJ KOJI JESTE " , ve : otkrivam stanje " JA JESAM ONAJ KOJI JESAM " . Mojsije je doživeo takvo stanje . Poistovjetio se s Bogom , sa njegovom istinskom suštinom , te se njegova volja poistovetila sa Božjom voljom . Znao je , me utim , da ljudi ne shvataju takvo stanje , te je stoga rekao : " Mene je is nski Bog poslao vama , Bog svih živih bi a , ije je ime : Ja sam ONAJ KOJI JESAM . " Onaj ko je doživeo takvo stanje prosvetljenja zasigurno zna kako je Mojsije savršeno ta no re ima opisao dani doživljaj . Mnogi su ve pokušavali opisati to stanje BITI , uzvišeno stanje ispunjenja i mira , ali je jezik previše siromašan , te nije u stanju ak ni nagovjestiti is nu . Onaj ko se vlas tom sviješ u približio tome uzvišenom stanju , nalazi se pred vratima blaženstva . Iza njega je stvoreni svet ve itog kruženja života i smrti , dok je ispred njega NIŠTA

iz kojega je nastalo sve stvoreno . To NIŠTA u kojem je sadržano SVE , stanje je NIRVANE . Onaj ko pod pojmom NIRVANE podrazumijeva uništenja , shvata ga potpuno pogrešno . Ne postoji prikladni izraz za takvo stanje , ali emo se smislu ponajbolje približiti ako upotrebimo re " SVEPOSTANJE " . Onaj ko želi zakora iti u takvo stanje , mora se kloniti svake misli koja ga vezuje za stvoreni svet , što se odnosi i na JA - misao i JAosje anje . Jer , JA je život , re , logos , te iako jedno sa Bogom , ipak je na elo stvaranja , smisao koji u sebe neprestance preuzima zakon života i smrti . Onaj ko želi da bude potpuno slobodan , mora se odre i i poslednje konkretne stvari , li ne svesti o vlastitome JA . Ja je prva misao koja se rada sa nastankom ovekove svesti , te ujedno i poslednja misao koja ga prati do vrata kroz koja ponire u Boga . " Ja sam po etak , sredina i kraj svega " , kaže logos u Bhagavad - gi . Ovakvo Ja - ose anje valja napus kako bi se vrata otvorila i svest posvema utonula u Oca , te se S njim stopila , s apsolutnim , ve ni. Ovakvo se stanje ne može opisati . Može se samo doživeti . Indijski ga jogiji nazivaju " nirvikalpa - samadhi " , a hriš anski mistici " sveta ekstaza " ili " unio mistica " . Imena mogu biti razli iti , ali je doživljaj isti . U Bhagavadgiti Krishna daje narednu uputu onome ko je u potrazi za Bogom : " treba da sedi u osami , izdvojen , u svetoj predanosti i utonuo u BOGA , vladaju i ulima i mislima , lišen želja i , na istom mestu , ni suviše niskom , ni suviše visokom . Tamo treba da sedi na travi i u srne oj koži ,

a marama , koja mu obavija bedra , neka mu bude posed , duše i srca okrenutog samo jednom , gospodar svojih ula i misli , miruju i u svojem sedištu , neoptere en , tako treba vežbati jogu , kako bi pos gao isto u duše , privržene Bogu . Neka njegovo telo , glava i vrat budu nepokretni , a pogled vrsto uperen u vrh nosa . Treba se potpuno osamiti i ne brinuti ni o emu . Ispunjen duševnim mirom , bez ikakva straha i nepokolebljiv u veri , misle i samo na mene i utonuo u MENE , preda e MI se svim svojim bi em . I miruju i tako postojan u meni , mo ni vladar u vlas tome carstvu , prona i e mir i pos i nirvanu . Iskonsko blaženstvo ispuni e dušu kada se u bezgrešnom srcu , koje vezuje uz BOGA , nijedna želja više ne pojavi . Onaj ko se tako postojano sjedini s Bogom i žrtvuje samoga sebe , ose e beskrajno blaženstvo kojim e ga ispuni stalna prisutnost BOGA . Sjedinjen sa BOGOM , vodi e život BOGA , njegov duh bi e DUH BOŽJI u svim stvarima i stvarno postojanje svih stvari u njemu . Onoga , KO ME U SVIM stvarima spozna kao JEDNOG I NAJVIŠEG i svaku stvar u MENI , zadrža u i on me ne e napustiti , ma kako se odvijao njegov spoljašnji život . U onome , ko ME spozna kao sveprisutnog koji živi unutar svih bi a , žive u JA i on u MENI ,

ma kakva bila njegova sudbina na zemlji . " ( Bhagavad - gita , 6. pevanje )

DRUGO POGLAVLJE PUT ISTOKA " Nalik majci koja pali svetiljku kako bi osvetlila sobu , neka tako tvoje re i , o u itelju , svetloš u is ne osvetle moje srce . " Put je orijentalnog oveka put poniranja u samoga sebe , traganja za sopstvenim bi em , poistovje enja sa iskonskim božanskim bi em . To je put kojim u dubinama vlas toga bi a svako kora a sam za sebe . Put je Istoka individualni put . Istina neprestano menja svoje telo , reinkarnira i preoblikuje svoja obli ja , upravo kao i sam ovek . Život , besmrtni , ve ni prauzrok , nikada se ne menja , ali tvar posredstvom koje se o ituje , podleže neumitnom zakonu kruženja ro enja i smrti . ŽIVOT traje , te se samo telo u kojem je nastanjen i koje u ovozemaljskom životu ima ulogu njegova oru a , vremenom troši i propada kako bi ustupilo svoje mesto novom i upotrebljivom telu . Tako ŽIVOT , koji je ISTINA , postepeno razvija i preoblikuje materiju sve dok se posredstvom nje , prikladno oblikovano svojoj svrsi , ne pokaže u svom svojem sjaju blistavom . Sve dok ovek dolazi na ovu zemlju nesvestan svoga bi a , njegov e život bi neokon ani niz razo arenja , tuge i boli . Primitivan ovek veruje kako svojom sudbinom može upravljati prema vlastitoj volji , te da se sve mora dogoditi upravo onako kako on to sam želi . uskoro je , me utim , prisiljen uvideti kako se mnogo viša i nedoku iva sila upli e u njegov život , te je tu silu prinu en da sledi , jer bi u suprotnom mogao biti strogo kažnjen . Kako u svojoj oholosti

uspehe pripisuje samo sebi samome , veruje da se nevidljiva sila javlja tek u onom trenutku kada je srdita na njega i njime nezadovoljna , kada se zbog ne ega želi osvetiti ili ga kazniti . Strah i poniznost ovladat e njime , njegova gord ost i taština bit e ozbiljno poljuljani , te e tu silu , nakon priznanja njezine nadmo i , nazvati BOGOM ! Tim putem ovek upoznaje pojam Boga . U predodžbi primitivnog oveka Bog je uvek ona sila koja u njemu izaziva strašan strah , te koja se mora umilostiviti žrtvama , esto krvnim i ljudskim , kako bi ceo narod bio pošte en kazne . S uzdizanjem i napredovanjem oveka postepeno se razvijao i usavršavao i pojam Boga . ovek po inje verovati kako uspesi , a ne samo neuspjesi , dolaze od Boga , te da Bog , ne samo što kažnjava , ve i blagoslovlja dobra dela . Tako se Bog deli na dobrog i zlog , te ovek i nadalje nastoji obuzdati svoj strah prinošenjem žrtvi i molitvama . Vreme neumitno prolazi , a ovek neprestance sti e nova iskustva , donose i ih sobom u svakom novom ro enju . tako se postepeno razvija njegovo unutrašnje lice i sluh . Naposletku i progleda , te po inje spoznavati beskrajnu mudrost koja u prirodi nalazi svoj izraz . Kiša koja rominja s nebesa naveš e ga na pomisao o obitavalištu Božijem na nebu , te e se onamo okrenu i re i : " Bog je naš stvoritelj ! " ovek polako uvi a kako su sva otkrivenja prepuna blagoslova , te da su mnogi neuspesi , patnje i udarci sudbine sto ga uvek iznova snalaze , posledica njegova neznanja i nerazvijenosti , a ne kazna nemilosrdnog Boga . Uvi a naposletku kako su mnogi sudbinski preokreti , što ih je doživljavao kao kaznu , ustvari istinski blagoslov , te da ih je samo iz pukog neznanja i zbog predrasuda doživljavao kao udarce sudbine . Kako kaže Epiktet : " Stvari nikada nisu loše , loš je samo na in na koji o njima razmišljaš . " ovek postepeno po inje osluškivati svoj unutrašnji glas koji ga pou ava da je Bog , otac ispunjen ljubavlju koji i okorelog grešnika prihvata , ako se iskreno pokajao . Njemu se uvek

valja obra s puno poverenja u svim nevoljama i jadu što nas snalaze . Bog pruža utehu , pomaže i uklanja svaki naš strah jer , bojati se valja samo vlastitoga straha , a ne Boga ! Bog nije Bog osvete , ve BogJjubavi , a - jjubav - je - uvek spremna na praštanje . Bog ne želi da patimo , te svoju ruku , koja je uvek spremna pomo i , drži pripravnu da nas oslobodi patnji što smo ih izazvali vlas tom zaslijepljenoš u . Tako se s našega bi a razotkrivaju koprene , naše znanje napreduje i narasta , sve dok naposletku ne shvatimo kako naše zemaljsko postojanje nimalo nije slu ajnost . Postoji namera , postoji cilj kojeg ovek mora pos i . On mora da prona e istinu , spoznati životodavni odnos stvoritelja i oveka . Hiljade su godina minule dok se ovek , nakon što je ovladao materijalnim nivoom , nije razvio u tolikoj meri da može zapitati : " Ko sam ja ? " Odgovor treba prona i . Bog je istinu usadio u samoga oveka , te on nikada ne e mo i da odoli zovu vlas te is ne jer e mu skrovito šaputa sve dok naposletku ne shva kako je svrha njegovog života pronalaženje SEBE SAMOGA , BOGA ! Kada u spoznaji dopre do tog stepena , ne e se više u nerazborito strahu zatvara pred Bogom , ve e mu se nastoja što više približi , okrenu mu se svom svojom dušom . Ose e e neutoljivu želju i ežnju za Bogom , te se svim srcem žudeti sjediniti s njima , sve dok Bog ne usliši njegovu molitvu i mra nu dušu ne obasja svetloš u ISTINE , te se tako ljudska svest sjedini s Božjom . Tako prosvetljen i izbavljen , nakon što je spoznao bit svojeg istinskog poslanstva , obuzet ljubavlju spram bližnjih , ovek e sta širi is nu u želji da sve izbavi patnji i neznanja . Oni koji vape za is nom , sledi e ga i posta njegovim vjernim i odanim u enicima . U itelj e svoje u enike podu ava istoj is ni . Prenosi e im vlas ta iskustva o na inu na koji se pos že željeni cilj , pomažu i im na putu unutrašnjeg prosvetljenja . Seme , koje tako poseje u njihovim srcima , uhva e duboki

koren iz kojeg e potom ni i snažno drvo života . U enici , koji pos gnu cilj , napus e svog u itelja kako bi , obuzeti i ispunjeni istinom , život posvetili mudrosti , ljubavi i odanom služenju . Pou ava e narod , ali uho nesavršenog iu neznanje ogrezlog oveka ne e bi spremno da uje iskonsku is nu . Pojmovi su magloviti i nejasni i na putu od uha do razuma i svesti istina se iskrivljava , postaje nejasnom i neprepoznatljivom . Mase još nisu sposobne za shvatanje suštine istine , te se ona mora zaodjenuti svima razumljivim re ima , valja postaviti jasne teze , doneti stroge propise i zabraniti svaku njihovu izmenu i tuma enje prema sopstvenom naho enju . u enje kojeg izlaže nastavnik sama je suština , dok je zadatak u enika da istinu približi svima , te je u ini razumljivom . Primitivan se ovek ne može vinu do vrhunaca duhovnih visina , ve se svome Bogu uvek želi da se moli samo u vidljivom i opipljivom obliku . Stoga u enici zaodijevaju istinu simboli kim formama koje odgovaraju stepenu razvijenosti i duhovne uznapredovalosti naroda . Svete se tajne unutrašnjeg puta ljudske duše simboli kim govorom i obredima prilago avaju postoje im duhovnim zahtevima . Tako su nastale religije , dogme i obredi koje sadrže u enje , ISTINU nalik kutiji koja sadrži dragoceni nakit .

Religija je telo istine . Sve što se rodi , mora umreti . Religija je telo , a svako je telo prolazno i propadljivo . Dogme se sastoje od re i koje se vremenom troše i gube svu svoju snagu . Dogme , koje u po etku svoju snagu crpu iz nepromenljivosti , vremenom postaju krute upravo zbog prvobitne nepromenljivosti . Jezik je živa materija i neprestance stvara nove re i , odbacuju i stare , istrošene i naposletku potpuno nekorisne i neupotrbljiv . dogme , koje vremenom postaju krute , nimalo nisu pogodne za izraz živog duha istine . Nedostaje im potrebna prilagodljivost kako bi odgovarale promenjenim vremenima , razvoju , duhovnom napretku , nauke i promenjenim duhovnim potrebama naroda . Re i postaju isprazne i oni koji na putu traganja za istinom , ne mogu više da otkrije njen duh u obredima . Rituali više nisu dovoljni . Utemeljitelji religija , koji su istinu zaodijevali u ruho obreda , odavno su mrtvi , dok su simboli tokom veka prošli mnogim umovima i aktivnim rukama . Njihov se pravi smisao izgubio . Doslovno je tuma enje simboli kog govora postalo nemogu e usled burnog razvoja nau nih spoznaja i ljudskog razuma . Naposletku , od religija nije preostalo ništa izuzev praznog omota , posude koja je nekad sadržavala istinu . Omot lišen duha preobra a se u mrtvo telo . I tako ljudi iznova tragaju u mraku , željni istine i ruke koja im je spremna pomo i . I Bog se uvek sažali nad narodom i šalje im u itelje kako bi njegovu unutrašnju svetlost preneli onima koji su za to duhovno sazreli , kako bi ih izveo na put prosvetljenja , put koji vodi Bogu . I u enici iznova napuštaju svojeg u itelja , ponovo podu avaju narod istini , uobli enoj onako kako je to prikladno vremenu , te nastaje nova vera , nova religija . Istina , upravo kao i sami ljudi , stalno menja svoje telo , sve dok telo , oblik , ne postane savršeno i besprekorno

sredstvo ispoljavanja duha koji u njemu obitava . Tako su ro ene religije drevnih Maja , Asiraca , Sumera , Haldejaca , Egip ana , kao i mitologije drevne Gr ke i Rima . Doživele su procvat , a potom potpuno iš ezle . Upu eni u simbole , obrede i rituale u svim religijama prepoznaju istu istinu . Istina je samo jedna , tek se sredstva izraza menjaju u skladu sa zahtevima vremena i naroda . Kada bismo se osvrnuli na istoriju sveta , uvideli bismo kako su sve velike kulture uvek i svuda nastajale , doživljavale procvat , a potom potpuno iš ezavale . Postoji , me utim , 01:00 zakutak sveta u kojem geografske okolnosti isklju uju mogu nost istorijskih zbivanja i previranja istorijskih prilika . Re je o Himalajima ! Ta planina ogromnog masiva , gotovo potpuno nepristupa na , klimatski teških uslova i razloga koji zadiru u oblast duhovnog , ne dopušta da se na njenim vrhuncima zbivaju istorijske promene . Stoga je taj zakutak sveta pogodan da se posvema zaštiti od vreve svetskih zbivanja , nasrtljivih gomila doseljenika i Jogija koji su se tamo povukli na putu meditativnog zadubljenja . Oni , koji su hiljadama godina nastavali te doline i planine , odlu no odbacuju sve ŠTAih vezuje za spoljni svet , te žive samo za ono što je suštinsko , iskonsko i istinito . Nemaju nikakve potrebe da istinu zaodijevaju oblicima i re ima . Znaju iskonsku istinu i svojim je životom ozbiljuju . Oni , koji tragaju za ovim svetim ljudima , Jogija , te se nastanjuju u njihovoj blizini , deo su svih onih koji nastoje spoznati istinu , ali su im još uvek neophodne uputstva kako bi mogli napredovati na toj uskoj i strmoj stazi . Traže savet od onih koji su ve došli na cilj traganja kako bi pre ili kasnije i sami dostigli vrhunce istine i spoznali stapanje ljudske svesti sa Bogom . Niti u njih nema potrebe za preobli avanje i preodijevanjem istine simbolima , obredima i dogmama . Žive zajedno , ali svako sam kora a istim putem .

Ne govore o is ni , ve je žive . Izgovorena je re tek omot , ode a koja iako dobro zaodijeva is nu , ipak je samo prekriva i nije sama is na . APSOLUTNO u bi u ne može se zaodjenu re ima , jer tada više nije APSOLUTNO . Istina , apsolutno , može se samo poznava , samo bi potpunim poistovje enja u savršeno razvijenoj svesti . Jogiji kora aju tim putem , svako sam za sebe . Nije im potrebno da iz re i u e ono što vide oni koji vide . Sami postaju oni koji vide , spoznaju , gledaju i doživljavaju iskristaliziranu ISTINU koja se nikada ne menja jer je ve na ! Onima , koji ne vide istinu , slepima , potreban je bilo kakav oblik religije . Slepi se mogu unedogled prepirati i spori o razli itos h oblika , dok e onaj koji vidi , uzdignut ponad prostora i vremena , u svakoj religiji uvek videti samo jednu , istu istinu . Oni koji žive u istini , mogu poticati iz razli h predela sveta , ali prilikom susreta ne e raspravljati o istini , o njoj niti ne mogu raspravljati jer su u njoj jedno . Joga nije religija , ve iskristalizirana is na . To je razlog što je joga hiljadama godina ostala nepromenjena i takva e sigurno i ostati . uvari njenih tajni oni su koji vide . nema zablude i privida , ne postoji ništa što bi se tokom vremena moralo ispraviti , unaprijediti ili promeniti . Na vrhuncima Himalaja ne postoje strujanja misli koja podležu trenutnoj modi , te tako dolaze , za neko vreme vladaju i neumitno prolaze i iš ezavaju jer onde , u srcima Jogija , živi ve na i nepromenjiva ISTINA . Snaga je is na , koja zra i i sve obasjava svojom svetloš u , neizmerna . Sasvim je prirodno da tako posebni predeli , kakvi su Himalaji , na kojima nebrojeni jogiji , u itelji i njihovi u enici nalaze spokojno uto ište , poseduju veoma privla nu mo . Iz svih delova sveta tamo hrle duše željne istine . svojim žarom , pregnu em i dubokom verom u Boga osnažuju magijsko zra enje ovog predela . Taj sveti uzduh može se osetiti nadaleko i nije nimalo udno što se u dušama naroda u susednim zemljama odražava u obliku duboke religioznosti .

Indija se od drevnih vremena napajala sa izvora mudrosti i znanja . Svaki kamen , svaka gruda zemlje odišu hiljadugodišnje predajom . Indijci , koji se još uvek nalaze na nerazvijenom duhovnom stepenu i nisu sazreli za istinu , žive u dubokoj pobožnosti , privrženi i odani religiji kojoj pripadaju . bilo koji oblik poprimio pojam Boga , koji živi u njihovoj duši , duboka vera i nepokolebljivo poverenje u Boga , tople molitve koje mu upu uju , sigurno e dospe do JEDINOG Nebeskog Oca , jer on zna da se s onu stranu Boga njihovog primitivnog razbora krije ON sam , da je ON taj za kojim žude sve duše . Indija je obilovala brojnim religijama u minulim vremenima . Mnoge od njih i danas žive na tom ogromnom i nesagledivom prostranstvu . U srcima svoje dece tokom hiljada godina sa uvala je duboku pobožnost i unutrašnju sr iku religioznosti , najplodniju osnovu za kristalizaciju istine . Svako se u Indiji prema svojoj veri i na inu njenog izjašnjavanja odnosi s pomnjiv obzirnoš u i dubokim i odanim štovanjem jer je svestan da se uvek obra a istome Bogu , da postoji samo jedan Bog , te da se samo oblik , ali ne i suština , neprestance menja . Imena mogu biti razli ita , ali je istinski , živi Bog samo jedan i svaka e molitva , koja se predano i iskrena srca izgovori , dospeti do NJEGA . U Indiji se niko ne stidi svoje pobožnosti i privrženosti vjeri . Ona pobu uje samo poštovanje , a nikada podsmjeh ili zaziranje ! Obi aji , koji i danas vladaju Indijom , dokaz su da je narod koji je privržen dubokoj pobožnosti , gotovo predodre en za uvanje ISTINE za sva vremena . Takva je predodre enost uslovljena ve i samim geografskim položajem . U dužini od 3000 kilometara Indija je obrubljena žalom zla asto - žutog peska . plavetnilo mora i neba u zoru , pri izlasku Sunca , sliva se u jedno , dok u suton oštra grani nici deli morsku pu inu od nebeskog svoda . Na isto noj granici je zemlja tek pomalo brdovita i prošarana retkim re nim tokovima . Ima ih ipak dovoljno da navodne i tako ishrane i bilje i životinjski

svet ove tropske oblasti . Na zapadnoj strani se uzdiže planinski lanac u najstarijem središtu Dravida , te vijuga nalik ogromnoj zmiji sve do Bombajia . Na jugu se rasprostire rajski Ceilon , dok se na severu proteže najve i planinski masiv sveta , Himalaji . Indiju u svim smerovima štiti sama priroda kao da su bogovi na nebesima predvideli sve što joj je potrebno kako bi izvršila i obistinila svoje poslanstvo . More , brda , reke i vrhunci svedo e o darežljivosti bogova . Nekad je i sloboda svakog gra anina bila njegovo ro enjem ste eno pravo . U ovoj su zemlji kraljevi bili filozofi , a filozofi kraljevi . Kada stranac dospe u Indiju sa namerom da je temeljno upozna i tamo provede nekoliko godina , ste i e , uprkos svom dugom boravku i svim nastojanjima , tek vrlo površne utiske . Koliko god se oduševljavao Istokom , najviše što e pos i bi e upoznavanje nekolicine od brojnih rasa , te možda uo iti razliku izme u severnih i južnih . Bi e ipak zadovoljan jer e ima ose aj da je sve vidio i tako upoznao Indiju , iako e ustvari biti vrlo daleko od stvarnog poznavanja i razumevanja ove zemlje . Nau nici , istraživa i , arheolozi , umetnici , muzi ari i pisci , svi su nastojali da prodru u pojedinosti tog jedinstvenog dijela zemlje . Njihovi su utisci i doživljaji svakako bili vrlo duboki i svako je od njih sigurno nastojao da unutar svoje struke i životnog poziva donese jasan i neprijeporan sud . Ono što je , godinama borave i u Indiji i pažljivo je istražuju i , naposletku uspeo doku iti intelektualnim naporom , svetu je Zapada preneo u obliku znanja o Indiji . Dobronamjerni i samoprijegornom rad , kojem su esto žrtvovani ceo ljudski živo , mogao je bi i sve vojske kakvo e , ali bez obzira na pokoje savršenstvo pojedinih opisa i besprekornost osvetljenja pojedinosti , takav rad ipak nikada nije nudio više od zbira velikih koli ina skupljenih pojedina nih utisaka . Istraživanje Indije , istinsko upoznavanje njene jedinstvenosti i celovitosti , kao i ispravno i valjano razumevanje njene suštine , i za Indijca predstavlja uzvišen i vrlo zahtevan zadatak ,

jer i sami Indijci sa poteško ama uspevaju u potpunos sagleda puno u i veli anstvenost istorijske lepote drevnih vremena i svu veli inu Majke Indije se može istinski poznavati samo ako se pravilno poznaje njena prošlost . To je , me m gotovo sasvim nemogu e jer za Indiju vreme i prostor nikada nisu predstavljali važne i odlu uju e inioce , te su se stoga godine beležile tek u vrlo retkim slu ajevima . tako ne postoji gotovo nijedno vrsto uporište koje bi moglo predstavljati pouzdano polazište za istraživanje indijske prošlosti i istoriji . Sve nestaje u legendama , te samo obilje i raznovrsnost dobro sa uvanih , udesnih , veli anstvenih arhitektonskih i umetni kih dela svedo i da su sve nebrojene legende nekad bile živu a zbilja . Prošlost Indije , kao i zna enje re i " Indija " ne može se shvatiti jednostavnim intelektualnim postupkom . Nju valja osetiti i doživeti ! Jedan je nau nik na Zapadu rekao : " Sto više vidim u indijskome svetu , tim više sagledavam njenu prošlost . Sto više vidim njene prošlosti , postaje mi sve jasnije kako ta prošlost i danas živi . maglovitom mi se pri inja put kojim moram kro iti , hiljadu godina bilo bi premalo da se sve vidi . " Indijsko oko vidi jer je cela prošlost ro ena s Indijcem , te je i nesvesno nosi u svim svojim kostima , srži , živcima i krvi . Svaki je Indijac deo Indije , zajedno sa njenom prošloš u , sadašnjoš u i budu noš u . Kada novoro eno dete Indijac po prvi put otvori sjajne , crne o i , u njima se može zamije ežnja za velikom i uzvišenom prošloš u . Takav melanholi ni izraz po iva na licu svakog odraslog Indijca , a da možda niti nije svestan pravoga razloga svojoj eznutljivosti . U njegovoj duši još uvek živi prošlost i ona ga neprestano podsti e na traganje za višim ciljevima , za oslobo enjem svakog zemaljskog ropstva , za ežnjom za Božjim bi em . Indija je za njega velika majka koja mu sigurno pokazuje put kojim mu valja kora . Napajaju i se na izvoriš ma predaje , istine i strpljenja , svim snagama nastoji da prona e BOGA !

Indija je nekad pripadala Dravidima ija je prošlost prožeta hiljadugodišnje razvojem . Nalik zlatu koje se pro iš ava , tako su se i Dravidi postepeno uzdizali ponad drugih rasa , te im je pripalo u deo da uvek pomažu onima na nižim stepenima razvoja , da ih podržavaju sve dok ne dosegnu visine Dravidska kulture . Brižno su uvali i tajno znanje koje se prenosilo iz pokoljenja u pokoljenje , sa oca na sina . Novi je naraštaj nasledio ono što su preci sa uvali tokom milenijuma : drevnu mudrost , obredne tajne i u enja , tajne magije , medicinske tajne Ajurveda , a pre svega rešenje zagonetke življenja . Njihova je prosvetljena duhovnost pokazala indijskom svetu veliku ovekovu tajnu : rešenje zagonetke njegove vlastite suštine . " Narod koji je odabran da sa uva predaju i istinu " , tako ga opisuje star , ali vrlo mudar ovek koji i sam obavlja taj zadatak , pou avaju i brojne pobožne u enike koji mu dolaze iz svih krajeva sveta . Glas o neizmernom bogatstvu Indije , o njenim dragocenostima , blagu , zlatnim i srebrnim palatama , širio se preko mora , podstrekavaju i maštu osvaja kih naroda . Po ev od Aleksandra Velikog , osvaja i su esto napadali Indiju iz želje za mo i i bogatstva . Indijci su hrabro branili svoju zemlju , ali nisu mogli podneti sve u estalije napade , te su Indiju postepeno nastanila razli ita plemena naroda stranog porekla . Tokom stalnih napada potiskivali su Dravide sve više u smeru juga . Ostaci crkava i ruševina u svim delovima zemlje i danas svedo e o visoko razvijenoj kulturi i nekadašnjem obitavanja Dravida . Turisti i putnici namjernici - dive se Indiji i odaju joj priznanje : " To je mo an svet , ali njegova blistava slava pripada prošlos . " Zemaljska slava i zemaljska mo svakako pripadaju prošlosti . Veliko iskušenje koje je za dugo vreme ko ilo Indiju , bilo je njena sudbina . Sve je , me utim , dobro i onako kako jest . Bog zna bolje od našeg

ograni enog uma šta je za nas dobro . Indija je postala bogatijom za jedno veliko iskustvo nakon što je zlatno doba unepovrat izgubljeno , a na njegovo mesto nastupilo siromaštvo naroda . Indija je nau ila da su zemaljska dobra prolazna i da za sre om ne valja tragati u bogatstvu . Strani posetioci u Indiji danas vide propast namjesto nekadašnjeg sjaja . Onde gde se dele duhovna blaga sigurno e prona i i neuporedivo buran i zanimljiv život . Svako ko u Indiji traga za istinom , od najprimitivnijeg do duhovno najrazvijenijeg , na i e prikladnu duhovnu hranu . Otkri e vere u ljudi na niskom stepenu razvoja razlikuje se od onog na višem stepenu . Velika masa ne poseduje sposobnost samostalnog rasu ivanja i duhovnog posmatranja kako bi istinu , Boga , videla u svim pojavama i oblicima života . masi je još uvek potrebno vo stvo , stoga svoje verovanje pronalazi u religijama . Kro imo u crkvu u suton u trenutku kada zapo inju ve ernji obredi , kada se oglase bakarni gongovi i vrata crkve otvore za hiljade vernika . Ovde je život ! Život u veri , usmeren na istinu . Misti ka svetlost uljnih svetiljki obasjava oltare i vjernici jasno i prisno ose aju Božju prisutnost . Sveštenici i u itelji vrše svoju dužnost , srce vjernika obuzeto je pobožnim plamom . narod pobožno sluša i prati pouke , te se predaje molitvi koju u dubokoj privrženos upu uje Bogu . U trenutku završetka obreda , žrtveno se cve e i plodovi polažu na oltar . Nakon ve ernje molitve , pobožna se gomila vra a ku ama s Božjim blagoslovom i mirom u srcima . Za Indijca život bi bio potpuno besmislen kada bi propustio svoju svakidašnju molitvu . Smatra svojom dužnoš u da o svojim duhovnim potrebama brine kao io svakodnevnoj hrani za telo . Vera je nasušni hleb kako za najsiromašnijeg , tako i za vode e i ugledne li nos zemlje . Crkva pruža uto ište gladnome , ugroženom poplavom ili požarom . Ona je njegov dom

od trenutka kada je primio blagoslov . Vera ispunja najve i deo njegova života , te iz nje crpi utehu , snagu i duševni mir . Osvetljava mu put u godinama koje su mu dosu ene da ih na zemlji provede u ovozemaljskom životu . Od trenutka kada prvi put ugleda svetlost dana , Indijac se susre e sa hiljadostrukom objavom vere oko sebe . U Indiji je nezamislivo da ljudi žive ne ispovjedaju i veru , što je u Evropi uobi ajeno . Indijac je od detinjstva naviknut da živi u svojoj veri , te posmatra ispovedanje vere drugih religija . Tome se ne udi jer su ga roditelji zarana nau ili poštovanju obrednih obi aja drugih vera . Stoga e mladi Indijac , kada na ulici ugleda religioznu povorku , namjesto da je ismije is prezirom se od nje odvrati , njenim molitvama pridružiti i svoju jer zna da e svako obra anje Bogu , bez obzira na oblik u kojem se o ituje , zasigurno dospe do istog Boga , te e ga on prihva . Jer BOG JE SAMO JEDAN . I sam sam odrastao okružen razli itim verama i veroispovestima . O detinjstva sam posmatrao hiljade fanati nih sledbenika raznih vera koji su se okupljali prilikom neke od svetkovina i tako izražavali odanost svojoj veri u središtu Madrasa . Posmatrao sam njihove religiozne povorke , muškarce , žene , decu , od drhtavog i zgrbljenog starca do najmanjeg deteta živahnih , krupnih i za enih o iju . Na ulicama su se okupljali vjernici svih uzrasta kako bi molitvom iskazali svoju duboku veru . Dok povorka kora a , nose i kipove od bronze , srebra i zlata , pogled je vernika usmeren na njih , usredsre uju i svu svoju pažnju , te tako rasplamsavaju i u svojim srcima vatru ljubavi i istinske pobožnosti . Stranci o tome pogrešno sude , slike pogrešno smatraju i idolima . One su potpuno isto što i slike Svete Trojice , Isusa , Device Marije i raznih svetaca u hriš anskim crkvama . Kao što se obrazovani hriš anin ne moli kipu , slici , ve ideji koju ona simbolizuje , tako se i obrazovani Indijac svojom molitvom obra a ideji , duhu iji je simbol slika .

Masi je još uvek potreban vidljivi oblik , jer nije dovoljno produhovljena da bi Boga doživela i bez posredovanja takvih simboli kih izraza . Religije svih vremena i razdoblja koristile su sredstva koja deluju na ula , kao što su oblik , boja , ton i prijatan miris , kako bi posredstvom njih izrazile ideju i podstakle pobožnost . Svaka religija koristi kipove , slike , muziku i tamjan za uzdizanje duše . Duhovni vode vrlo dobro poznaju skrovitosti ljudske duše , te znaju sredstva kojima se na nju može delovati kako bi se uzdigla na višu duhovnu razinu . Sve su to ipak samo pomo na sredstva , a ne i sam cilj . Vratimo se , me utim , vjernicima u Madrasu . Popratna muzika i zvuk truba potresa duše vjernika , te se povorka uz glasno pevanje njiše na talasima pobožnosti . Duhovni doživljaj i zanos ne iš ezavaju , bez obzira da li je 12:00 ili 00:00 . Gomila ne obra a pažnju na podnevno žarko Sunce koje cažiže , jer je oganj vere u njoj ja i od Sun evih zraka koje prže . Obnaženi muškarci i de aci s praporcima na ru nim i nožnim zglobovima i ži anim instrumentima pjevaju hvalospjeve i pjesme - zahvalnice nebeskom princu radža - Kumari , sinu kralja Dasar ili boginji Parva , boginji boga Šive ili Lakami , boginji lepote i sre e , ženi boga Vishua . Svi su ti bogovi simboli ki likovi indijske mitologije . Njihovo nabrajanje i opisivanje ne pripada , me utim , zamisli i obimu ove knjige . Kako bi se bolje razumeo indijski na in mišljenja , važno je spomenuti da su bogovi i boginje razli itih osobina personifikacija raznih verzija božanske stvarala ke mo i . primitivan narod u njima sigurno traži duhovne snage koje se personifikuju , jer ih sopstvenim intelektom ne može shvatiti . One za narod zaodijevaju bogatim i šarolikim simbolima , jer filozofsku istinu priprosti puk može shvatiti samo posredstvom bajki

i slika . Indijci se slepo i smerno pridržavaju propisa svoje religije , te svoju ežnju za Bogom iskazuju pobožnim pjevanjem kojeg upu uju nebu . Boga ne slave samo pjesmom , ve i sve m plesom . Plesa je u religioznoj povorci svakodnevni prizor . S malim praporcima na nožnim i ru nim zglobovima kre e se polako , ine i plesne korake napred i nazad manje . uz svaki pokret zazve i praporcima i tako poja ava ritam muzi ke pratnje . Njegove se kretnje gotovo mogu nazvati estetskim .... ; pa ipak ... iz njegovih uko enih i polaganih pokreta i krutih gesti zra i blaženstvo , takva snaga doživljene vere da se gomila , ukazuju i mu po ast , klanja pred njime i sklapa ruke na molitvu . Nije re ni o kakvom idolopoklonstvu , niti obožavanju jednog oveka jer se gomila ne moli plesa u , ve posredstvom plesa a BOŽJEM DUHU . Sve je to za zapadnjaka , kao i mnoge Indijce , odrasle i vaspitane u hriš anskoj veri neobi no , ali takvo izjašnjavanje pobožnos ne emo kri kova , ve emo je radije poš va kao izraz iskrene i is nske vere koja i masi nudi sre u i duhovno zadovoljstvo kako bi pobožno iu miru mogla poneti svoje teško životno breme . Religioznost i vera u Indiji su injenice koje duboko zadiru u život i održavaju ga . Na njima se zasniva svaki važan dogadaj ovekova postojanja . I u bra nom životu vladaju takvi obi aji koji verno održavaju stav orijentalnog oveka . Postoji , npr , obi aj u skladu sa kojim mladi par odmah nakon ven anja kre e na Hodo aš e . Na taj na in supružnici daju do znanja da ceo zajedni ki život nameravaju posvetiti Bogu . Za tu priliku , kako propisi nalažu , odevaju haljine , izra ene od lana žute boje šafrana , te kora aju , ho pevuše i , kroz selo ili grad u pratnji Božjeg sluge koji njihovo monotono pevušenje prati udaranjem u gong ili bubanj . Dubokim osje anjem prožeta muzika svojom neizrecivom snagom dira dušu , te e i evropski odeven i obrazovan Indijac , bez obzira da li se nalazi uz put ili na nekom drugom mestu , na zvuk poznate melodije sklopiti

ruke i zatvorenih o iju izgovoriti molitvu , te mladome paru tako upu svoj blagoslov . Iz ku a e iza i ljudi , a žene e u ast tek ven anog para izneti posude s kokosovim orasima , cve em i zapaljenim kamforom . Se e se vremena kada su i sami hodo astili , te se pomoliti za blagoslov mladome paru koji je još tako neiskvaren i ist , a njegova duša ispunjena Bogom . Mladi se supružnici ne e s de što ih posmatraju na svakome mestu na koje stignu . Naprotiv , svesni svog religioznog ina , dostojanstveno e prihva takvo opšte zanimanje . Kada stignu na kraj puta , u znak poniznosti , blagosti , poslušnos i odanos služenju ponudi e Bogu ukras svoje glave , svoju kosu . Obrija e je . I najljepši par takvim inom u i i potvr uje da ljepota življenja nije u izvanjskome svetu , ve tamo gdje se nalaze Bog i ljubav , u tajnom pregratku srca . U ovakvoj se ulozi teško može zamisli par sa Zapada . Ve i sama pomisao da e lepa Evropljanka ili Amerikanka i njen mladi suprug obrijati glavu kako bi dokazali svoje uverenje , izaziva smešak . Koja bi mlada dama na Zapadu žrtvovala svoju brižljivo ure enu kosu ? Ne valja upore ivati obi aje . Razli su putevi Istoka i Zapada , ali e se , i uprkos svim razlikama , sresti na kraju puta , na cilju . injenica je , me utim , da takav obi aj brijanja glave ljubav tek ven anog bra nog para nemilice izlaže iskušenju . Ako ni tada ne zamre njihova uzajamna naklonost , is nski e bi vezani stvarnim duhovnim vezama , a ne prolaznom lepotom spoljnog izgleda . Obrijanih glava , vra e se is m putem ku i , dok e se mnoštvo u prolazu moliti za njihov blagoslov . kada naposletku s gnu ku i , zapo et e nov život u istoj i uzvišenoj atmosferi , ispunjenoj ljubavlju . Dele i sveta ose anja , sjedinit e se i dušom i telom . Religijski su obi aji takve vrsti potreba miliona ljudi što su na putu ka stremljenja dosizanja više duhovne ravni . od najranije mladosti do zrelosti i stara ke dobi Indijce opsjeda

ose anje o neophodnos polaganja ra una za sve zemaljske radosti života koje su im dosu ene . Kada bra ni parovi u stara koj dobi svedu životne ra une , te im se tada u ini da su im dugovi nadmašili kamate što je za njih pla ena , upu e se još jednom do svetog mesta iz mlados , ali sada onemo alih nogu i sustalog koraka . Na svetom e se mestu zaustavi i pomoli Bogu za oprost i milost prije no što napuste ovaj svet . U hodo aš u Indijci vide spoljni simbol unutrašnjeg , tajnog puta duše koji sigurno vodi Bogu , što može objasniti i ovaj obi aj opšte kulturne vrednosti . Od Ceilona do Himalaja ova vera pokre e mnoštva na hodo aš e do svete reke Gang , ili kako je nazivaju Indijci , Gang - Nadi kako bi se okupali u njenoj vodi koja isti i ispira grehe . Svaki Hind koji je iskreno privržen svojoj veri , bar jednom u životu hodo asti do mesta koje je za njega sveto kako bi telo zaronio u svete talase . Takvo masovno kretanje prema religijskim centrima , što se redovno ponavlja iz godine u godinu , pruža vrlo upe atljivu sliku o snažnoj i ustrajnoj veri Indijaca . Ništa ne može poljuljati temelje njihove pobožnosti , ništa ih oslabiti , jer su nalik vrstoj i postojanoj steni , neprobojnom zaštitnom bedemu . Od vjeroispovijesti Indijaca sigurno ima i takvih koje deluju odbojno . Poneke svete sljedbe i danas neguju obi aj prinošenja žrtve krvave iu tu svrhu koriste i živo nje . Takve i sli ne izopa enosti kulture ostavljaju neprijatan utisak ne samo na kulturne ljude Zapada , ve i na same Indijce . Takvo je o itovanje religioznosti pogrešno kao in njenog dokaza što je usmeren u pogrešnom pravcu . Na tako ogromnom telu kakvo je Indija ponekad se , dakle , izrazi i poneki nedostatak . kada bismo u ovako krakom osvrtu , kakvo je ovo poglavlje , o takvim sljedbama opširnije govorili , samo bismo pokvarili utisak jer su takvi nedostaci u pore enju sa veli inom Indije uistinu zanemarivi . Kako se ne bi inilo da kao Indijac govorim s gledišta predrasuda i ukorenjenih uverenja , re u da jednom

Evropejcu koji je vlastita indijska iskustva preneo potpuno istinito . Bilo je , naime , i posetilaca sa Zapada koji su bili nerealni u svojim putopisima , te pisali gotovo isklju ivo o nedostacima , te tako iskrivljali pravu predstavu o Indiji . Poznati je indolog dr Ervin Baktai doživeo Indiju nepristrasno i bez predrasuda , te stoga iz njegove knjige navodim slede e re i : " Tokom godina koje sam proveo u Indiji , pored mnogih uzvišenih doživljaja stekao sam i mnoge neprijatne utiske . Kada sam , me utim , iz perspektive potrebne sagledao ukupnost svih svojih doživljaja , izblijedili su samo neprijatni utisci , izgubivši se u sjaju doživljene lepote i istine . Univerzalna , sveobuhvatna vizija obuzima sve . nesklonost i neprihvatanje sve razdeljuje prema sebi nim porivima , te živu organsku celinu secira nalik mrtvom telu . To je ujedno i razlog što je srda ni zagrljaj ljubavi i susje anja uvek mudriji i pravedniji od gledišta analiti ke kritike koja samo sitni avo raš lanjuje . Doživeo sam celokupnost Indije , sažetost njena života i injenica ljudskih življenja , jednom re ju , organsku celinu i istinu u ijoj su se sveobuhvatnosti izgubili nedostaci pojedinos koji smetaju . I najlepša e katedrala izgubi svu lepotu i smisao , što su uslovljeni organskom celinom , u trenutku kada pove alom stanemo istraživa napukline , istrošeno i ošte eno kamenje . Je li prava slika samo ona koja fotografski ta no prikazuje svaki nedostatak i svaku ne ist ? Sažimaj i pogled obuhvata sve elemente kako bi pružio živu celinu . Analiti ka kritika narušava celinu . Nalik je nekome ko je , u želji da otkrije suštinu Notre Dame , spreman da sruši crkvu , te potom narednim re ima ukazati na gomilu ruševina : " Gle , to je stvarnost ! " Pokajnici koje možemo susresti na svim ulicama i svakom kutku, opšte poznati kao " fakiri " , na strance sigurno ostavljaju neprijatan u sak . Ve ina ih je uverena da su u ovom ili

prethodnom životu zgrešili suzbijanjem telesne požude i življenjem u velikim odricanjima i mu enjima . Svoje telo lišavaju , stoga , svake udobnosti , te izmišljaju najbolnije muke kako bi što surovije kaznili same sebe , te u potpunosti zagospodarili telom . Taj cilj uistinu i postižu . Ravnodušno podnose telesna mu enja koja u prose nog oveka izazivaju zgražanje . U stanju su iz dana u dan , posuti pepelom , nepomi no sedeti na nepodnošljivoj tropskoj žezi , bez zaštite izloženi Suncu . Pritom ih nikada ne zadesi ni glavobolja , ni toplotni udar . Fakir , koji sedi na dasci sa ekserima , dobro je poznat iz putopisa . Jednom sam zgodom vidio fakira koji je nosio stotinu limunova . Svaki je limun bio pri vrš en za posebnu žicu koja je završavala kukom , a stotinu je takvih kuka bilo zabodeno u kožu pokajnika . I kroz oba je kraja usana bila provu ena žica na kojoj je visio limun . Bio je to prizor koji je izazivao i zgražanje i jezu . Na stotine je verzija takvog mu enja vlastitoga tela , te stoga nije nimalo udno što takve pojave stranac smatra neobi nima i ponekad i znakom prave duševne bolesti . Ne zaboravimo , me utim , da takva neobi nost nikome nije na štetu , te je potpuno bezopasna za zajednicu , ŠTAse ve i za ve inu pijanaca , koji se smatraju " normalnim ljudima " ne može tvrditi . Za same pokajnike posledice mogu biti samo korisni , jer takvim samosvladanjem sti u nivo vladanja sobom koja je za prose nog oveka gotovo nezamisliva . Vladanje samim sobom u direktnoj je suprotnos sa duševnom boleš u ! Fakire ne valja zameniti sa sanjasijem , sadhuima i Jogija ! Oni su sveti i mudri ljudi koji poseduju ogromno znanje , te žive u najvišim duhovnim sferama . Ne valja ih upore ivati sa fakirima koji borave na ulicama iu blizini crkava . Jogija se može videti tek vrlo reko . Jogiji žive u potpunoj osami ili vrlo reko u krugu svojih odanih studenata . Jogiji reko zalaze

u društvo , a kada se takvo nešto i dogodi , obi no niko , izuzev onih koji ga poznaju , niti ne zna da je re o Jogiju i da možda I u tramvaju sedi pored njega , jer duhovne visine nemaju spoljne znake prepoznavanja . Mudrac ili nastavnik nikada ne e mu sebe , te nikada ne e sede na ulici kako bi ga svaki prolaznik mogao radoznalo posmatrati i sažalijevati . Takvo što ine samo oni nerazvijene inteligencije . Svako glasno izražavanje vere osobina je primitivnog oveka , mnoštva na niskoj nivou duhovnog razvoja . I takvo je o itovanje , me utim , potrebno jer vera povezuje ljude u veliku celinu . Jedinstvo je nalik gigantskom stubu koji na okupu obdržava mnoge ljudske sudbine , ono je najve a i najmo nija snaga na svetu . U Indiji velika mnoštva ljudi žive u bedi neizrecivoj . Kako bi takva nesre na mnoštva mogla podneti surove životne kazne , ako im vera za to ne bi ulivala snagu ? Indijac zna da je teška ovozemaljska sudbina i sve patnje tek posledica greha što su po injeni u prethodnom životu . Ako je u prethodnom životu bio sebi an , u ovom e mu životu nevolja otvoriti o i . Uvidjet e sve svoje zablude i greške , te e mu sadašnji život pružiti priliku da ih ispravi . Takva je njegova sudbina , karma i niko je ne može izbe i . Veliki duhovi koji su hiljadama godina tuma ili zakone duše , neprestance su ukazivali na istovetnost snaga , koje deluju unutar nje , i snaga koje deluju u svemiru . Snage , koje u nama deluju , istovetne su snagama koje su prividno van nas . Ako pokrenem snage u vlas toj duši one e , u skladu sa zakonom rezonancije , pokrenu i snage u spoljnom svetu , te e se tako moja sudbina promeniti . Važi i obrnuto . Pokrenem li snage u spoljnom svetu , pokrenut e se istovetne snage u meni samome , te e , zavisno o pozitivnoj ili negativnoj usmerenosti ,

u meni zavlada prijatno ose anje ili , pak , bolni ose aj koji e duboko uznemiri moju savest . Nisam slobodan u initi nijedan jedini pokret , nijedan udah , a da time ne pokrenem ceo niz posledica van i unutar vlastite duše . Zemaljski je život složeni lanac aktivnosti i postupaka što se povezuju iz prethodnog i sadašnjeg života , te potpuno odreduju moju sudbinu koja je neumoljiva . Sudbina je veran odraz snaga koje sam doveo u pokret . Zakon povezanosti unutrašnje psihi ke strukture i li ne sudbine na sanskritu se naziva " karma " . Indijac je svestan da ne može izbe i zakon karme jer je sam posejao seme svoje sudbine , te sam mora i ubirati plodove , bili oni slatki ili gorki . Ako mu ide loše , krivicu svali na drugoga ne e , ve se snosi svoju sudbinu potpuno se mire i s njome . Svestan je kako svaka nevolja i svaka kazna umanjuje karmi ki dug , te ništa nije slu ajno , ve nužna i neminovna posledica . Svestan je kako nije slu ajno što se rada na odredenom mestu , u odre enoj porodici , u odre enoj kasti . Iz svih tih okolnosti proizlaze i njegove životne mogu nos . Stranac ne može lako razumeti niti kastinski sistem . Ustvari , nimalo ga ne odobrava iu pogledu mnogih stvari po svoj je prilici u pravu . Pokušajmo , me utim , kastinski sistem razmotriti sa zemaljskog stanovišta . U tre em veku pre Hrista Indijom je vladao mudar vladar po imenu Ašoka koji pripada najve im li nos ma ove anstva . U vreme njegove vladavine Indija je doživela procvat , zlatno doba u kojem su nastala veli anstvena arhitektonska i književna dela . Ta umetni ka blaga i danas pobu uju divljenje . Tokom njegove vladavine vrhunac su svojeg razvoja dostigle ne samo arhitektura , likovne umetnosti i pjesništvo , ve i sva podr ja nauke . Za dobro svojeg naroda Asoka je unapre ivao i medicinu . Nauka o medicini u

Indiji se naziva " ajurveda " . Postoje i medicinski spisi stari do 5000 godina . Iz njih se može vide kako se ve tada znalo za bacile kao uzro nike bolesti , za sistem žlezda sa unutrašnjim izlu ivanjem , poznavale su se tajne mozga i ki mene moždine , krvotoka , srca i još mnogo ega . Dijelom je re o predmetima koje medicinska nauka Zapada uopšte ne poznaje ili se njima po ela baviti tek tokom poslednjih 50-100 godina . Ovi se spisi u Indiji prenose sa oca na sina , a njihove se tajne strogo uvaju . Tek se u vrlo retkim slu ajevima može zadobiti uvid u njih , u slu aju da je to u interesu zajednice , a ne tek iz puke radoznalosti . Iz spisa ajurveda Asoka je upoznao zakone prirode , te je znao kako može ovlada duhovnim mo ima . Poznavao je zakon o nasle u i kako se selekcijom mogu usavršiti telesne osobine kako bi telo postalo bolje sredstvo o itovanja suštinama što u njemu obitava . Znao je za prenošenje zanimanja sa oca i sina , te kako se svaki novi naraštaj , uopšte uzevši , ra a sa pove anom sklonoš u i ve om telesnom sposobnoš u za taj poziv . Podjednako tako , ako ljudi iz iste grupe zanimanja neprestano me usobno sklapaju brakove mogu se namerno i sistematski odgojiti tipovi ljudi u jednom odre enom smeru , ljudi kakvi se ina e uopšte ne ra aju ili se ra aju vrlo reko . Na ovom mestu u naves jedan evropski primer koji govori o prilago avanju tela zanimanju koje se prenosilo iz naraštaja u naraštaj . Re je o Nijinski , plesa kom fenomenu poljskog porekla . Njegovi su se preci po o evoj lozi plesom bavili tokom pet generacija . I njegova je majka bila vrlo nadarena i poznata plesa ica . U Nijinski su se stekli svi uslovi kako bi najviši duhovni stepen napretka bio izražen posredstvom pokreta . Njegov je nervni sistem mogao proslediti najdublje duševne doživljaje u sve niti njegova tela , dok je telo poslušno , poput najprilagodljivijeg instrumenta , sledilo stvarala ke snage koje su se mogle izraziti pokretom . Nije ,

me utim , samo nervni sistem i muskulatura , vredna divljenja , dostigla taj stepen razvoja . ak su se i kosti prilagodile umetnosti koju je sin nasledio od oca : Nijinski je ro en sa promenom na nozi do koje je došlo sistematskom selekcijom . Ta mu je promena omogu avala skokove koje niko nije mogao podražavati , a koji su osposobili da doslovce lebdi . Na ovom u mestu naves nekoliko redova iz knjige koju je o njemu napisala njegova supruga , Romola Pulszki : " Doktor Abbe mi je pokazao rentgensku snimku i na osnovi nje objasnio zapanjuju u injenicu da Vaslav noga nije anatomski gra ena kao noga bilo kojeg drugog oveka , ve predstavlja prelaz izme u oveka i ptice ... - Kako to objašnjavate , doktore ? Naslije a . Petim naraštajem plesa a . To nije posledica samo njegova odgoja i upornog vežbanja , ve i na ina života njegovih predaka . U tome je i tajna njegova neuporedivo visokog skoka . Nije udo ŠTAse ini da leti . Nijinski je ovek - ptica . - Zamolio me da mu ostavim snimku jer ju je želeo darovati 1 medicinskom muzeju . " Asoka i veliki vladari nakon njega , koji su krenuli njegovim stopama , u svim oblastima su nastojali obrazovati ljude do savršenstva , te je postepeno zakonom postalo da svako sledi poziv svog oca , a sme se ženiti samo u krugu onih koji su mu ravni po zanimanju , unutar " kaste " . U po etku se stanovištvo delilo na samo etiri kaste : više duhovno zanimanje kojem su pripadali vladari , sveštenici , nau nici i lekari , na sanskritu " Bramani " . Sledila je kasta ratnika , na sanskritu " Kšatrije " , kasta trgovaca , na sanskritu " vajšija " i naposletku

kaste radnika , na sanskritu " šudra " . Postepeno su se ove glavne kaste sve više granale i raslojavale sve dok napokon nisu stale postojati nebrojene potku i sporedne kaste . Nazivale su se kastama , na sanskritu " dahtao " . U opštoj se jezi koj upotrebi uvrežila re " kasta " . Tako je nastao kastinski sistem . Osniva i kasta dobro su poznavali usmerenost na telesnu , psihi ku ili duhovnu delatnost , te znali da je re o istoj stvari . Suštinu predstavlja samo usredoto enje koje širi svest , pre ili kasnije otvara oveku o i te on , osposobljen da vidi , stupa na put duše . Ovu nivo može pos i pripadnik svake kaste , ako svoj posao obavlja srcem i dušom . Zakon kastinskog sistema za svakoga predvida isto : kada postigne spomenutu nivo može napustiti svetovni život i posvetiti se jogi . U tom trenutku više ne e pripada nijednoj kas , bit e ponad njih i svi e ga , bez izuzetka , poštovati kao oveka koji je krenuo putem svetosti . U po etku je izuzetna nadarenost omogu avala prelaz iz jedne kaste u drugu što je donosilo plodove . Istorijski spomenici i injenice svedo e kakve je snažne duhovne veli ine Indija u istoriji iznedrila . ovek se bavio svim oblastima : psihologijom , umetnoš u , književnoš u , naukom , trgovinom , zanatima i drugim granama ljudske delatnosti i to sistematski i temeljno , što je za posledicu imalo razvoj do najve eg savršenstva . Mnoga su podru ja nažalost sa uvala tek prazno se anje na takvo savršenstvo . Zato su nam veli anstveni sistemi istraživanja duše u celosti preneseni posredstvom joge , te i danas žive . Vremenom je kastinsku sistem postao krut kao svaka ideja , postao je beživotno slovo na papiru , a njegova velika zamisao o oplemenjivanju rasa izrodila se u nezgrapnu dogmu . Danas više ne odgovara prvobitnoj svrsi , kao ni zahtevima modernog društva . Reforma kastinskog sistema

samo je pitanje vremena . Ova je reforma bila jedna od zamisli kojoj su svoj život posvetili Rama - Krishna , Svami Vivekananda , a u novije doba Gandi . Ako se njihove ideje u Indiji budu širile kao što su se rasprostranjivale poslednjih decenija , ovo e se pitanje reši samo po sebi . svoju pripadnost kas savremeni Indijac ne ose a kao nekada . Širenje savremenih pogleda doprine e da se zakon o kas nskom sistemu ukine . Sistem e , me utim , ostati . On postoji u celom svetu , samo ŠTAnije oblikovan u nepremostivo krutom obliku kao u Indiji . Bio sam veoma iznena en injenicom da se i u Evropi , gde je svojom dužnoš u najpre i svako smatrao da od mene zatraži polaganje ra una zbog kastinskog sistema u Indiji , javlja ista zaprepaštenost i razo aranje , isto prolivanje suza i ružno ogovaranje u krugu ro aka i poznanika , kada lan otmene i bogate porodice odlu i vjen ati se sa osobom " Ispod svoga staleža " . tamo gde ima ljudi uvek emo nailazi na ponešto što je previše ljudsko . Pokušajmo , stoga razumeti jedni druge ... Kastinski sistem za Indijca ne predstavlja teški teret , kako se to obi no ini strancu . Indijac ne veruje u slu aj , te ako se rodi u nižoj kasti , zna da su mu za dalji razvoj njegove duše nužna odredena iskustva koja može ste i kao pripadnik te kaste . Zato e nastoja da iskoris svoj položaj za prosvetljenje duše . Pripadnici nižih kasta žive u neizrecivom siromaštvu . Od ro enja do smrti nikada se do sita ne najedu i život im prolazi u neprestanom gladovanju . slabi , kakvi jesu , doimaju se jadno i pobu uju sažaljenje , ali se ipak na svoju sudbinu nikada ne žale . Gandi je želeo , a to žele i njegovi sledbenici , da te jadne ljude spase užasne sudbine . Siromaštvo je sudbina i ve ina u enih , obrazovanih Indijaca , iako ne u spomenutom stepenu . I njihovo se shvatanje verno odražava u Hristovim re ima : " Šta ovek ima od toga ako osvoji itav svet , a pritom izgubi dušu . " ( Mt 16,26 ) . Od svetovnih

dobara našeg zemaljskog života , ograni enog vremenom , ništa ne možemo poneti sa sobom u trenutku kada istekne naše zemaljsko vreme . Duhovna blaga , me utim , koja su rezultat duhovnog razvoja , i nakon telesne smrti ostaju naša . Svaki pojedinac u Indiji , od najsiromašnijeg i najjednostavnijeg do onog iz najviših društvenih staleža nastoji ste i duhovna blaga . Pred tom najvažnijom životnom svrhom postaje zanemarljivim pitanje od ega e žive ovde , na zemlji . Indijac , u stvari , ini sve kako bi dobro živeo , te uglavnom nastoji dobro osigurati svoju decu . Njegove misli , me utim , ne e bi ispunjene samo težnjom za materijalnim dobrima . Bog e da upravo onoliko koliko je potrebno da se preživi , kao i ono što je nužno kako bi se unapredio duhovni razvoj koji je najvažniji . Posmatrajmo samo Indijca koji svu utehu i snagu crpi u pridržavanju religijskih propisa koje mu je preneo njegov stari , u eni sveštenik . Tokom celoga života njegova e vera osta nepoljuljana , te e i umre uveren da e se u narednom životu uzdi i na viši nivo . Razume se da su njegova nastojanja usmerena ka njegovom životnom cilju kako bi zaslužio i postigao viši nivo . Ta " viši nivo " lebdi poput nagrade pred njegovim o ima . U budu em životu sudbina e nagradi njegov sadašnji trud i vrstu veru , te e se zate i bliže na putu ka oslobo enju . Dos gnu a su u zemaljskom životu manje važna . ho e li biti kralj ili prosjak ? Za njega je to samo utoliko važno šta e ga približi ISTINI , SLOBODI , BOGU ! Cilj može pos i bez obzira na to da li je siromašan ili bogat . Vrednost se života ne meri prema onome što nam je dosu eno , ve prema tome kako obavljamo poslove koji su nam stavljeni u zadatak . u ini korak prema sudbini i prime emo eš kako i ona tebi izlazi u susret . Ako si velikodušan , i sudbina e prema tebi bi velikodušna . Ako si zao , i sudbina e bi neumoljiva i eš sigurno pa . Sve nam se vra a ! Ovu istinu u e sveti spisi svih religija , bez izuzetka jer je karma zakon prirode i deluje neumoljivo . " Svi koji posegnu za ma em od njega e strada " ,

pou ava Hrist u Bibliji ( Mt 26,52 ) . Ovaj nam zakon objašnjava i to zašto se ljudi ne ra aju sa istim sklonostima . Efekti koji su sa sobom doneseni iz prethodnog života , uslovljavaju sadašnju telesnu i duhovnu razinu . Spoljna o itovanja i kruta pravila religija potrebni su kao duhovni vo e naroda . Nalik biseru koji se skriva u dubinama školjke , tako je i istina skrivena duboko u ljudskom srcu . ovek mora samo zna kako je prona i . Oni koji razmišljaju nastoje joj se približiti posredstvom razuma . Danju se na ulicama Madrasa odvija živ saobra aj . Uve er , me utim , im buka zamre i ljudi se zažele mira , uobi ajena je pojava da se male poslasti arnice zatvaraju i na nekoliko sati pretvaraju u mesta religijske svrhe . Plo nik se ispred njih isti , prostiru se hasure za u esnike , terasa ukrašava jasminom , palmama , granama banana i svežim vencima . Na sredinu se postavlja slika velikog živog sveca iji prizor ispunja srca pobožnih ljudi dobrotom , mirom , ljubavlju i istinom . U 11 sati , nakon krakog pjeva , na podijum se uspinje brahmanski sveštenik . Na vratu nosi venac žutog cve a kao znak svetos , te zapo inje svoje religijsko izlaganje . U pravilu pjevnim glasom ita iz svetih spisa , dok ga mala muzi ka pratnja guda kih instrumenata i udaraljki prati . Takvim skupovima esto su prisutne i poznate i vrlo ugledne osobe . slušaju iste re i kao i drugi , ali u pripovestima sagledavaju personificirane snage , te otkrivaju duboku i skrivenu mudrost . Tako se posredstvom svetih legendi sve više približavaju jasnoj suštini sve dok ne dosegnu stepen na kojem slike svakidašnjih doga aja i doživljaja više nisu potrebne , kada e , u želji da vide i dožive istinu , nastojati okriti neokrnjenu istinu . Zemaljsko postojanje sa raznovrsnim radostima i mnogim patnjama tek je povod da otvorimo o i i sagledamo suštinu koja se , nalik dubokom smislu , nalazi u pozadini stvari i doga aja . Naše je zemaljsko postojanje nalik pripovijesti koja je napisana kako bismo izvukli pouku , ali emu pripovijest za zrelog oveka ije su o i otvorene ? oveku koji je sagledao suštinu i samo se

njoj želi posvetiti , više nisu potrebna iskustva svakodnevnog života . Tako se dešava , što je u Indiji uobi ajena stvar , da se otac porodice oprosti od svojih bližnjih , na prikladan na in preodjene i krene da živi kao isposnik ili Jogija kako bi svoj život posvetio višem cilju . Na zemaljski život Indijac gleda kao na obavezu koja ga drži okovanim sve dok je verno ne ispuni . Taj život svakako pruža radosti i uživanja , ali su sve zemaljske udobnosti , kao i slava tek vrlo prolazni , te im stoga ne valja pridavati preveliko zna enje . U zemaljskom životu se Indijac ose a poput roba , njegovo je NAD - JA zarobljenik nalik ptici u kavezu . Ovaj je svet tamnica . ovek u njemu tek izvršava svoje zadatke koje mu život name e kako najbolje ume i zna , a kada ih izvrši veruje da je zaslužio slobodu za kojom je eznuo celog svog života . Nije u pravu onaj ko misli da u porodi nom životu oveka , kojeg se na taj na in oslobodio , nije bilo sklada i da je želja za unutrašnjim životom samo izgovor kako bi pobegao od nesre nog porodi nog života . Upravo je obrnuto . Što više volimo nekoga i što je naša radost zbog zajedni kog života ve a , tim je teže naše robovanje , jer nas ose anja vezuju za zemaljsko . Kada napus mo telo , naša ose anja i želja iznova e nas vratiti na zemlju , u kona nost , te ne emo mo i dosegnu beskona no . Indijac , pak , štuje slobodu , slobodu duše ponad svega . U Indiji , gde osnovu ovekove prirode ini strpljenje , brakovi su uglavnom skladni . To nije tako samo zato što su Indijci po prirodi pomirljivi , ve uglavnom zato što se sklapanje tih brakova ne zasniva na materijalnim dobrima i izvanjskim vrednos ma , ve na duševnom stanju bra nih partnera . Ova se unutrašnja , duševna konstelacija može vide ve u horoskopu svakog novoro enog deteta . Horoskope sastavljaju vrlo mudri i iskusni astrolozi , upu eni u drevne nauke . Odgoj svoje dece i stvaranje sigurne osnove za njihovu budu nost roditelji smatraju najsve jom dužnoš u . Dete se

doživljava kao poklon božji . Svojim ro enjem roditeljima otkriva život . U njegovim je o ima poruka Božja o njegovoj ljubavi prema njima . Mali život želi biti pažljivo vo en sve dok se ne osposobi stati na vlastite noge i spoznati smisao života . Slika o položaju zvezda putokaz je za sve važne trenutke detinjeg života do sklapanja braka . Astrologija je oslonac toj velikoj odgovornosti . Stara je više od hiljadu godina iu Indiji se pažljivo neguje . Astrološka se nauka prenosila sa oca na sina i visoko se ravila , te predstavlja sigurnu osnovu za odgoj , izbor zanimanja i sklapanje braka . Životni saputnici se biraju na osnovu unutrašnjih zakonitos . Iz toga proizlazi njihov zadivljuju i bra ni sklad , uprkos injenici da se u pravilu upoznaju tek nakon sklapanja braka . vrsto veruju i da ih je Bog predodredio za zajedni ki život , supružnici e teži da zahvale Bogu na rados ma bra nog života , dok e teško e i nevolje zajedno podnosi , nastoje i da u ine koliko mogu kako bi olakšali teški teret . Bra ni par je od detinjstva rastao u uvjerenju kako verno ispunjavanje obaveza donosi oslobo enje . Takva im vera daje snagu da bez roptanja i sa spokojstvom u srcu izdrže i najteža iskušenja . U tome se sastoji " škola " , razmišlja Indijac , te nastoji u initi sve ŠTAmože kako bi postao dostojan više nivoa . Najbolji prijatelj mojeg oca bio je svima poznati , ugledni sudija u južnoj Indiji . Bio je nadaleko glasovit po svojoj velikodušnosti i istinoljubivosti , kao što je bio i osniva brojnih dobrotvornih ustanova . Sa svojom je porodice živeo u sre i i miru , te istovremeno vrlo jednostavno i skromno , iako je imao znatna primanja i bio vrlo bogat . Vrata njegove ku e uvek su bila otvorena za siromašne , dok je sam bio hvaljen i blagoslovljivan kao ovek dobra srca . Bio je est gost mojeg oca koji mu nije bio samo prijatelj , ve i ku ni lekar . Na vrhuncu uspešnog života napustio je svoje zvanje sudije , svojoj porodici

ostavio ogroman imutak , te pešice krenuo na put bez novca , praznih ruku kako bi stupio na unutrašnji put duše . skinuo je zapadnja ko odelo engleskog kroja , te ga zamenio dronjcima . Od mojeg se oca oprostio narednim re ima : " Bog te blagoslovio , prijatelju , svoju sam dužnost na zemlji izvršio kao es t lan ljudskog društva . Sada kre em u potragu za kruhom ŽIVOTA . " Potpuno je okrenuo leda prividu zemaljskih i telesnih radosti , oprostio se od svoje neizmerno voljene porodice , te krenuo putem duše kako bi pronašao istinu . prividi sveta nisu ga zadovoljavali , jer je sve bilo prolazno i smrtno . eznuo je za beskrajnim , besmrtnim i ve nim . Posijao je sjeme koje je od Boga primio , ubrao plodove za one koje je voleo , te krenuo putem slobode . Takav postupak u Indiji ne za uje . Ostavljena se porodica ne ose a napuštenom . Ne pla e za voljenim ocem koji je otišao , jer zna da se udaljilo samo njegovo zemaljsko telo . Njegov duh ostaje u nerazorive jedinstvu sa onima koje je voleo . Takav duševni stav Indijca nikako ne zna i i njegovu bezosje ajnost i ravnodušnost . Napro v ! Njegova ga ose anja ne vezuju za spoljašnje stvari , za smrtno telo , ve za duh koji oživljava telo . Zna da zemaljska ljubav nije ništa drugo negoli ežnja za postizanjem duhovnog jedinstva , ežnja za sjedinjavanjem s božanskom sustinom ! U indijskoj legendi Iainavalka ovako pou ava svoju suprugu Maitreii : " Žena ne voli supruga zbog supruga ve zbog atmana jer voli suštinu . ovek ne voli ženu zbog žene ve zato što voli suštinu . ne voli ovek decu zbog dece ve ih voli zato što voli suštinu . ovek ne voli bogatstvo bogatstva radi ve bogatstvo voli zato što voli suš nu . Niko ne voli bramana zbog bramana ve zato što voli

suš nu . Niko ne voli kšatrije zbog kšatrije ve zato što voli suštinu . I niko ne voli svet sveta radi ve ga voli zato što voli suštinu . Niko ne voli bogove bogova radi ve ih voli zato što voli suštinu . Niko ne voli stvar stvari radi ve je voli zato što voli suštinu . Zato se ta suština mora uti kako bi se o njoj razmislilo i meditiralo . Oh , moja Maitreii , kada se ta suština za uje , kada se ta suština sagleda , kada se ta SUŠTINA ostvari , u tom se trenutku sve to zna . " Telo je pre prepreka negoli instrument u postizanju toga cilja . Ni odlazak ni smrt ne mogu razdvoji ljude koji su ve na zemlji bili duševno povezani . Telesna rastojanje ili smrt ne mogu uticati na takvo jedinstvo . Duševne su povezanosti van prostora i vremena . Vi eno o ima Zapada moglo bi se initi da Indijac spram svojih srodnika ne gaji onako topla ose anja kao Evropljanin , jer nikada ne oplakuje gubitak onako o ajno kako to ine u Evropi , emu sam bio svedok . Indijac bi svoje voljene tako e oplakivao kada bi ih izgubio , ali on nikada ne ose a da ih gubi . U svojoj duši ostaje vezan s njima , te ose a da je jedno sa onim koga je volio i zato nema razloga da ga oplakuje . Zna enje smrti , udaljenosti i vremena u Indiji je veoma malen . Pokušajmo slediti put oveka koji je krenuo u potragu za ISTINOM . Sa štapom u ruci , sandalama na nogama i maramom oko bedara otiskuje se u svet ... , odlu an i spreman na svako odricanje . Izašavši iz bezbednosti svakidašnjeg života na koji je naviknut i koji ga je okruživao poput zaštitnog bedema , smelo e zakora u veliku prazninu , veliko ništavilo što stoji ispred njega u želji da nadvlada mo vremena i prostora . Njegov je cilj samosvesno savladavanje tvarnog sveta i domaganje snaga koje vladaju svemirom . Putova e od sela do sela , odmaraju i se na stepenicama hramova sa onima koji su mu nalik . U e od sveštenika hramova , duhovnih voda i tako sticati iskustva . Ako pripada inteligentnijima , u

svojoj e osami prou ava svete spise Indije , Vede , Upanishada i Sutre . U osami šume susretat e pus njake ili , kako ih u Indiji nazivaju , sadhuima i saniasine koji su zbog ve nosti tako e napus li zemaljske rados , slavu i lepotu . U e od h mudraca , te upozna tajne šine i usamljenos . Sve e dublje zalazi u netaknutu prirodu . Pješa it e u planine južne Indije , do prekrasnog Nilagaria i Kdsikanala , udaljenih tek nekih stotinjak milja od Madrasa , prekrivenih prašumom i prepunih divljih zveri . Imu ni se ljudi za velikih vru ina suvog godišnjeg doba sklanjaju u brežuljkaste predjele toga gorja , jer je klima tamo ugodnija negoli u ravnici . Naseobina u kojoj u krugu u itelja živi više studenata , naziva se ashram . Život je u ashramu izuzetno jednostavan . Snabdevanje se sastoji od darova ljudi koji iz sela i gradova hodo aste i svetom oveku daruju vo e , rižu , kokosove orahe i mleko . Izuzev toga , isposnici se razumeju u blago šume u kojoj ima dovoljno biljaka , korenja , gljiva i divljeg meda . svjetovna je udobnost ovde nepoznata . Ti ljudi nikada ne obolevaju i ne eznu za udobnostima civilizacije koju su napustili . Zvu i udno , ali je is nito i da je najve a kultura i duhovna civilizacija ona u kojoj žive . Za te bi ljude povratak uobi ajenom na inu života zemaljskog sveta predstavljalo znatno nazadovanje . Cela je okolina sve ana i sveta . Hipnoti ko zra enje visoke duhovnosti tih ljudi drži nametljivce i one koji dolaze u nameri da bez milosti ubijaju šumske životinje na kilometarskoj udaljenosti . Izuzetno senzibilni jogiji ve na udaljenos od nekoliko milja ose aju kada se neko približava njihovom prebivalištu . Taj se iskonski nagon razvija redovnim vežbanjem . U životinja se to razume samo po sebi . Majmun sa neverovatne udaljenos ose a približavanje zmije , dok e žedna živo nja na udaljenosti od nekoliko milja osetiti vodu i pohrliti koliko

je noge nose u tom pravcu kako bi utažila žed . I jogiji ose aju kada se neko približava , kao i to da li je odredena posete poželjna ili ne . Ako je nepoželjna , hipnoti kom snagom odbijaju takvog posetilaca koji usled pomenutog delovanja ne vidi put koji vodi u ashram ili ima tek predstavu kako se tamo nalazi visoka stena , te mu ni ne e pas na pamet da krene u tom pravcu . U svojoj zaslepljenos ne e ima pojma da je stena opsena , a ne stvarnost . Na taj na in ashram uva svoj mir i isto u atmosfere . Ljudi i životinje ovde žive u savršenom skladu i svako se strogo pridržava zakona džungle . Novi u enik najpre mora nau iti jezik životinja , zmija tigrova , leoparda , geparda i drugih , za m arobne izreke i ovladavanje magijskim mo ima koje i najkrvolo niju zver ine pitomom i poslušnom , kako u neznanju ne bi bio napadnut i rastrgnut . Svaka stopa zemlje , svaka travka i sve biljke , cela majka priroda živi u duši tih miroljubivih ljudi . Ose aju se jedinstvenima sa celim svemirom . Posmatrao sam " bogomoljku " , mantis religiosa kako miruje nalikuju i na zelenu travku ili korov . Njene sklopljene prednje noge ostavljaju utisak kao da se moli , po emu je i dobila ime . Nepomi na , cele sate provodi na istom mestu . Pritom krajnje budno prati žrtvu koja se približava . Sama priroda pruža primer novom u eniku . Jedan je od njegovih prvih zadataka da od gurua nau i mir i tišinu , svetu šutnju . S istom nepomi nom budnoš u sa kojom " bogomoljka " vreba plen , novi u enik mora da sedi u budnom i nepomi nom motrenju svojega plena : samoga sebe ! Samo savršeni mir vodi potpunom Usredoto enje . Otuda i njegov prvi zadatak : savršeno ovladanje samim sobom . Stavimo se u položaj pridošlice koji je upravo napustio civilizovani

život , njegovu užurbanost i porodi ni krug . Tek što se pokuša usredsredi na mir , sta e navira na hiljade u saka i se anja iz upravo napuštenog života . Kako njegova samosvesnost bude rasla , stanje se ne e poboljšava ve upravo suprotno samo pogoršavati . Sto se više njegova svest bude širila , sve e bi prisutniji nesvesni svet i svi u sci od ro enja , kao i oni koje je davno zaboravio i pokopao , sve e to oživeti i opsedati ga takvom snagom kao da u stvarnosti mora sve iznova proživeti . Re je o teškom vremenskom periodu u kojem mora prekinu sa svim se anjima i preradi sve u ske kako prošli život više ne bi ose ao kao lanac li nih doživljaja . Sve doživljaje , bez obzira jesu li dobri ili zli , u sebi mora rasvetliti i iskristalisati u ISKUSTVO . Obrte u svojem životu , kad god se na njih osvrne , mora smatrati prilikom da iz njih izvu e pouke . Mora prepoznati uzroke i snage koji su delovali u pozadini pojedinih doživljaja i koji su ga sve više približavali cilju . Ovi su uzroci i snage razvili njegovu sposobnost razlikovanja , pods i ga da se oslobodi robovanja i kona nosti , te postigne slobodu u ve nom , u BOGU ! U trenutku kada uspe vlas ta se anja posmatra kao nešto što se dogodilo nekom drugome , više ga ne e sputava . To e zna da je njihova me usobna povezanost prestala . Sje anja se odvajaju od njegove svesti , on ih je preradio , preoblikovao i ona ga više ne e uznemirava . Jogi - u enik mora dobro nau iti vrlo važnu stvar : on mora biti u stanju da sprovodi razliku izme u po skivanja i preoblikovanja ose anja , želja , strasti ili se anja . Sve dok nešto nastojimo zaboraviti , neprestance se kolebamo izme u želja i stremljenja za i protiv . Ništa ne valja po skiva . Šta je po snuto , nastavi e na nas u ca a da toga nismo ni svesni . Upravlja e našim koracima i delima . može izazvati oboljenja i mu iti nas na nebrojeno mnogo na ina .

Stoga iz pod vijes sve valja izvu i na površinu , suo iti se , preraditi , a to zna i : preoblikova . Tada više ne e ima mo nad nama . Zagospodari emo silom koja nas je dotad mu ila , zauzdati je i poput konja usmeriti na pravi put , te koristiti u službi dobra . Jer : nema loših snaga , ve samo onih loše upotrebljenih . Na taj na in jogi - u enik postiže unutrašnji mir . Veli anstvenim i svetim mirom postiže ravnotežu sa prirodom koja ga okružuje . Po inje razumeva jezik potoka , drve a , cve a , buba i drugih životinja i ne samo da ih razume , ve se njima i služi . Postepeno postaje nalik saputnicima koji ve žive u unutrašnjem miru . Njegova progonjena duša nalazi svoj mir i on , osvežen i ispunjen novim snagama može zapo eti sa usredoto enjem na energetske centre , na sanskritu akre , te s njihovim svesnim ovladavanjem . Ta energetska središta , akre , nalaze se u ovekovom psihi kom telu , dok su njihova sedišta u ovekovom telu materijalnom nervni centri . Sve dok se akra ne aktivira i nervni je centar , koji joj odgovara , van upotrebe . Zavisno o stepenu do kojeg smo sveš u ovladali akrom , ak vira e se i nervni centar koji je sa njome povezan , te e po zajedno delova , po et e sara iva . Pomislimo samo na vrhunski automobil koji spreman eka da ga voza pokrene . Sve dok voza ne sedne za volan auto e , iako osposobljen za vožnju , ostati nepokretan . Voza koji je uspavan mora se probuditi kako bi seo u automobil i izvršio svoj posao . Voza predstavlja akru , psihi ko središte , dok je automobil njeno sedište u telu , nervni centar . Na sadašnjem stepenu razvoja ove anstva ve ina akri , posebno onih koje pokre u magijske mo i , nalazi se u latentnom , uspavanom stanju , te su i nervni centri , sa njima povezani , neaktivni . Najnovija otrki a medicinske nauke na Zapadu delimi no poznaju takva nervna središta koja se , iako bi mogla , ne koriste , jer se još ne zna emu služe i kako se mogu aktivirati .

Jogi - u enik posebnim vežbama budi akre , te u i kako ih može da pot ini svojoj volji . Na taj se na in podsti u i postepeno aktiviraju nervni centri koji su povezani sa akrama . Zavisno o stepenu u kojem u enik napreduje , snaži se i njegov unutrašnji vid , unutrašnji sluh , te se po inju razvijati one sposobnosti koje se nalaze u uspavanom stanju . Sve su to , me utim , samo propratne okolnosti , a ne i cilj . Ono što je bitno , to je razvoj i širenje svesti . U enik u i kako zagospodariti svim svojim mislima , ose anjima , svakim pokretom . Nakon ŠTAje upoznao njihovo poreklo u korenu ovladava njima . Upoznaje snage koje oživljavaju njegovo telo , te nakon ŠTAnjima zagospodari , ovladat e i prirodom . U oveku su aktivne iste snage koje su aktivne iu prirodi , te onaj ko je njima u stanju ovladati u sebi , ko je pronašao klju , zna e njima upravlja iu spoljnom svetu , u prirodi . Re je o stvarala kim snagama , a one poti u od BOGA . Kako se ljudska svest sve više bliži Bogu , ovek sve više postaje gospodarem stvarala kog na ela . Takvo je pos gnu e dostupno svakom oveku , ali se ve ini pri inja nedostižnim , jer ovek neumereno rasipa vlastite stvarala ke snage . Dovoljno je primera oko nas iu svim delovima sveta kako ljudi magijskih sposobnosti mogu da pot ini svojoj volji mase ljudi , velike zemlje , pa ak i cele delove sveta . Pritom se , ustvari , kao jogiji nisu sistemski i temeljno upoznali s na inom koriš enja magijskih mo i , ve to ine uro enom sklonoš u , esto potpuno nesvesno . Neurologija Zapada koristi tek deo magijskih mo i pod nazivom hipnoze . Ona , me utim , ne poznaje izvor h mo i , a vrlo malo njihove uzroke . Nervni centar koji je akumulator te mo i , naj eš e koris nesvesno , a ne svesno . ovek je na Zapadu slu ajno upoznao hipnozu , a ne svesnim i sistematskim vežbanjem kao indijski i tibetanski jogiji koje njihovi u itelji postepeno upu uju u znanje . Razlika je I u tome što jogiji nikada ne teže svetovnoj mo i jer znaju da je sre a ISTINA koja ne po e sa ovog sveta . To , me utim , ne zna i da je se Jogija i odri e ! Onaj ko misli da Jogija može

postati samo ovek koji se odri e svega , u zabludi je . Naprotiv ! Jogija želi ak i znatno više od svetovnih ljudi , on želi SVE : ŽIVOT , BESMRTNOST , neprolaznu i savršenu SRE U ! Svjetovna mo , ulni užici , zemaljsko uživanje , sve je to prolazno , opsena , san iz kojeg emo se pre ili kasnije probudi . Duša koja stremi beskrajnom , besmrtnom , može se zadovoljiti samo ve ni. Joga je u svim periodima i u svim delovima sveta bila istovetna . Oni koji na taj na in žive i koji su ve pos gli cilj , u ve em broju se mogu prona i u Indiji , Kini i na Tibetu . Razume se da u svim delovima sveta žive jogiji , ali tek pojedina no , dok se u Indiji takvi sveti ljudi mogu susresti u svim delovima zemlje , kako u gusto naseljenom Benaresu , tako iu samotnim šumama itsurija , u Arunažali , Thanskoru i ogromnim oblastima teško pristupa nih Himalaja . Nalik prijatelju mojeg oca bilo je , postoje i uvek e bi ljudi u potrazi za istinom , u Indiji ili na bilo kojem mestu na ovome svetu . Oni e , slijede i svoj unutarnji glas krenu na put i nakon dugog i teškog rada i sami postati jogiji . Stigavši na kraj svojeg psihi kog puta , po et e služi zajednici , u i i usmeravaju druge koji ih slede . Bilo je i uvek e bi takvih koji velikom u itelju ne e krenu iz duševne potrebe ve da bi se , ovladavši znanjem okultnih mo i , vratili medu ljude zbog toga da steknu imutak i mo . Takvima se , me utim , dešava da prilikom upu ivanja upoznaju psihi ke rados koje su neuporedivo ve e od onih koje se mogu pos i s canjem novca i svetovne mo i , te im više ne pada na pamet da se vrate me u ljude i zloupotrijebe svoje znanje . Onaj ko poseduje najve e i jedino is nito , neprolaznu sre u , onaj ko je sam postao sre a ne ose a više potrebu za prolaznim , njemu više nije potreban privid . Rama Krishna , veliki indijski svetac , pripoveda nam : " Lutka od soli poželjela je izmeriti dubinu okeana . I drugima je htjela re i koliko je dubok . To , me utim , nije mogla da u ini , jer se u trenutku kada je ušla u vodu istopila . I što je ostalo od

nje što bi se moglo vratiti u svet i izvestiti o dubini okeana ? " Tako je i Milarepa postao najve i svetac Istoka . Krenuo je u itelju u nameri da se pomo u magije strašno osve svom neprijatelju . Ishod je njegova napredovanja na misti kom putu bio druga iji . Ispunilo ga je puno razumevanje , a potom i sveobuhvatna ljubav prema ljudima , odbacio je li ne razloge i svoju nadaleko glasovitu magijsku mo koris o samo u službi dobra kako bi pomogao onima koji pate . Himalaje i drugi planinski lanci , prekriveni prašumom , nepristupa ni i džinovski , onde gde obi ni smrtnici reko zalaze , najpogodnija su mesta za školu koja pou ava najkra i put koji vodi Bogu . Za prose nog oveka su te nedostupne visine neodgovaraju e mesto za boravak . Sneg i led ve ni su uvari tih tihih i osamljenih mesta , a njima se pridružuje i energija kojom zra e jogiji , usmeravaju i je pro v nepoželjnih uljeza . Oni , koji su nadvladali same sebe , me utim , tamo nalaze svoj pravi dom gde , žive i u skladu sa pravilima joge , ustrajno i strpljivo vežbaju poniranje u sebe sve dok ne nastupi veliki dan kada e nesta granice ljudske svije i kada e pos i blaženstvo uranjanja u ve nost - samadhi stanje . od smrtnika e posta besmrtnici koji e svetu služi u sveto ime LJUBAVI , MUDROSTI I ISTINE . Potreban je dugogodišnji rad kako bi se postiglo takvo stanje . esto je jedan ljudski život isuviše kratak da bi se malena ljudska svest uzdigla na nivo besmrtnosti . Vreme je , me utim , u o ima ljudi višeg stepena nevažno , jer znaju da na putu joge nijedan jedini korak nije bio uzaludan i da e ono ŠTAnisu mogli pos i u ovome životu , pos i u narednom , ukoliko dotad u ine sve da zasluže Božju milost . Kako bi postigao krajnji cilj , božansku samosvesnost i samadhi - stanje , svaki ovek mora putem kora ati sam za sebe kako bi vlastitom snagom izborio svaki korak na toj uskoj i strmoj stazi . Zbog svoje , za to posebno pogodne , psihi ke

strukture ovek Istoka upu en je na taj put . Uro ena zatvorenost , individualizam , povu enost u sebe , sposobnost Usredoto enje , predodredjuju ga da nakon temeljnog samoodgoja prodre u tajne vlastite suštine i osvoji svesni i nesvesni svet . Sjedinjavanjem sa univerzalnom , , božanskom suštinama doživljava jedinstvo sa celim svetom živim , doživljava univerzalnu ljubav i od toga trenutka ceo svoj život posve uje Služenja . To više nije put , ve ŽRTVA . Put e sam prevali do kraja , a kada s gne na kraj puta , stopit e se sa zajednicom . PUT ISTOKA JE INDIVIDUALNI PUT !

TRE E POGLAVLJE PUT ZAPADA " Ljubi bližnjeg svog kao samoga sebe " ( Mt 5,43 ) Put zapadnog oveka je doživljavanje i ostvarivanje ljubavi prema bližnjem . Put Zapada je kolektivizam . " ... Jer gde su dva ili tri prikupljeni u ime moje , tamo sam JA medu njima " ( Mt 18,20 ) . Ovim je re ima u zajednici , iji su se pripadnici okupljali nedeljom , svoj govor zaklju io ugledni Englez , gospodin Oaklei . U tom sam trenutku po prvi put shva o modnu misao hriš anske zajednice , hriš anskog jedinstva . Te su ve eri za mene bile blagoslov i mnogi su medu slušaocima bili dirnuti i potreseni izgovorenim re ima . govor nisu pratili kriti ki . Njihovi protuargumenti zanemeli su u trenutku dok su doživljavali duh Isusov . Tako su snažne re i Božje iz kojih je zra ila ljubav prema bližnjem . Kada sam se te ve eri vra ao ku i , u meni su gorele izgovorene biblijske re i . Razmišljao sam o svojoj prošlosti i moje je srce ispunila ljubav i zahvalnost za duboko religijski odgoj koji su nam pružili neizmerno voljeni roditelji . I predsednik našeg udruženja , gospodin Oaklei bio je duboko religiozan . Njegove su re i sa jednog skupa odzvanjale u dubini mojeg srca : " Mladi i , posvema se posvetite univerzalnoj ljubavi i sledite Isusa . Neka vam ne bude mrsko da izgovorite njegovo ime , jer On je umro za ljubav . Jedini na in da mu izrazimo zahvalnost je darivanje sopstvenog srca . Verujte u Njega , jer je ON sama ljubav . Radite za Njega u Njegovo ime . " Jedinstvo , zasnovano na ljubavi prema bližnjem u hriš anskom nauku unelo je svetlost u dušu mnogih Indijaca .

I Gandi je stalno nosio Bibliju sa sobom , ci raju i je u svakoj prigodi i pou avaju i iz nje . Te sam zna ajne ve eri duhovnim o ima sagledao put Zapada u njegovoj is ni i isto i ! Mnogi su mladi Indijci tada odlu ili da svoj život posvete univerzalnoj ljubavi , dok je ova prelijepa himna postala izraz njihove vere : " Ponosna mladost , snaga , sloboda , moji su , ali srce ezne za višim postojanjem ! estitosti , istino , gospodaru života , Bože , Tebi vodi moj put , moja unutrašnja težnja . " Godina 1937. donela mi je veliku promenu . napustio sam domovinu kako bih došao u Evropu i upoznao se sa kulturom i vaspitanjem tela . Na palubi broda , dok sam posmatrao nemirne talase Arabijskog mora , osvrnuh se na svoju sudbinu . Srce mi je snažno kucalo dok sam razmišljao kako se bližim pravoj domovini hriš anstva gde u žive medu milionima onih koji su ispunjeni is nskom ljubavi prema bližnjem . Hriš anski svet ! Kakvo e uzvišeno ose anje pobudi boravak medu ljudima koji su odgojeni u hiljadama godina starom hriš anstvu i koji Hrista priznaju za svog vodu . Kako e lep biti dolazak u svet u kojem svako živi u duhu Hristovom i gde su se svi u bratskoj ljubavi stopili u jednu porodicu . Jesu li svi Evropljani hriš ani ? Ako je Evropa mogla Indiji podariti 1 Hrista , u kakvom li tek blagoslovu vere živi taj svet ... Tako sam sanjario prepun blažene nade dok me brod nosio ususret Evropi ... Te se godine u Parizu održavala velika svjetska izložba . Tamo sam na svom putu u London , stekao prvi utisak o Evropi . Kako je velik Svemo ni , razmišljao sam , kada se na tako veli anstven na in može objaviti posredstvom malenoga oveka . Ajfelov toranj i izložba sa paviljonima , vodoskocima i raznoraznim udesima , bili su majstorska dela ume a i tehnike . Iz Pariza sam otputovao u London , a potom se opet

vratio na kontinent . Nakon što sam obišao velike gradove razli itih zemalja , stigao sam iu Budimpeštu , 12 godina ostao u Ma arskoj , te se potom našao u Švajcarskoj . Gde god da sam boravio , sklapao sam poznanstva i prijateljstva s najrazli itijim ljudima . Imao sam prilike da razgovara o svemu što je bitno , pa sam tako evropsko hriš anstvo temeljno upoznao . Na moju veliku radost , naišao sam i na takve koji su poznavali istog Hrista kakvog sam ja upoznao na udaljenosti od 12.000 kilometara . Susretao sam ljude koji su zaista poznavali suš nu hriš anskog nauka iu svom je životu provodili u delo . Moram , me m , prizna da ono hriš anstvo , kakvo sam zamišljao da postoji u Evropi , kao domovini hriš anske ljubavi , nisam našao . Pretpostavljam da je o tome ve razmišljao i svaki evropski italac . Ma koliko da mi se Evropa u mnogo kojem pogledu svidjela , razo arao me utisak kojeg sam stekao o njenu verskom životu . To me podstaklo da se posvetim istraživanjima verske i religijske prošlosti Zapada . Nakon tih istraživanja postalo mi je jasno da je današnja situacija ishod prirodnog toka stvari , te da je taj prirodni proces pripremio Evropu za onaj veliki duhovni preporod na ijem se pragu danas nalazi . Strancu , koji se zatekne u Evropi , postaje o iglednim koliko ima onih " koji su na putu traganja " , bez obzira na starost , pol i društveni stalež . ovekova duša vapi za vodom života , ali ne zna gde i kako da je nade , te toga naj eš e nije ni svesna . Tek je nespokojna , za ne ime traga , a da ni sama ne zna za ime - Bilo kakav sadržaj , bilo kakav smisao ! Patnje sadašnjeg vremena mogu biti povodom ozbiljnog razmišljanja . Temelji su , u koje se verovalo , poljuljani . Vrednost novca i imutak postali su nesigurni . Supstanca gubi snagu . Sve je više ljudi koji , uvidevši da je materijalizam zakazao , tragaju za unutrašnjim prasnage . Duh iznova sti e prevagu , te nadvladava materiju . oveku ,

koji je na putu traganja , Hristos e uvek iznova odgovori : " Ne udi se što ti rekoh : valja vam se iznova roditi ! ( Iv 3,7 ) . A kada se iznova rodi : " Sledite me ... " . Osvrnemo li se na evropsku istoriju i uvidimo koja su se duhovna strujanja smenjivala , shva emo da se sve odigrava u skladu sa Božjim planom . Vide emo kako su se u 2000 prohujalih godina milioni zapadnog sveta razvili do stanja u kakvom su danas . Prošlost je posejala seme za sadašnjost , dok e dela budu nos postavi kamen - temeljac za budu nost . Evropa se nalazi na prekretnici . Oluja vremena iz temelja pokre e krila vetrenja e njene istorije ... Suvišno je nabrajati istorijske doga aje koji su poznati i koji nas ionako zanimaju samo sa stanovišta uticaja kojeg su imali na razvoj evropske duše . Osvrt emo zapo najve im i najvažnijim doga ajem koji je bio od presudnog zna enja za istoriju i duševni život sve do danas , a to e osta i u budu nos . Taj doga aj , koji je razorio dotad vladaju i svet klasi nog starog veka , bio je ro enje Hristovo . S hriš anskim u enjem je po ela sasvim nova epoha . Nove su ideje preoblikovale lice anti koga sveta i ispunile proro anstva Staroga zaveta . Prva je grupa studenata bila mala , te se sastojala od jednostavnih ljudi . Njihova je vera , me m , bila nepokolebljivo snažna . Zahvaljuju i mo i , koju su stekli upoznavši Hristovu suština, izmenili su sliku zapadnog sveta . U to je doba Evropom vladao Rim . Podjarmljeni narodi i milioni robova u svojem su beskrajnom jadu vapili za slobodom i duševnom utehom . Te su gladne i žedne mase bile prve koje su s radoš u prihva le hleb i vodu života što su im ponudili izaslanici hriš anstva , te su delimi no i same postale pomaga i u ostvarivanju mo nog dela , okon anog u ime Božje . Njihova je duša bila zadovoljena jer je našla utehu i nadu u nauku koje je u zamenu za zemaljska iskušenja i patnje nudio

lepši i bolji život na drugom svetu . U enici behu razasuti svim pravcima sveta . Pojedini su ostali u Svetoj Zemlji ili su se zaputili u druge delove Azije . Djelatnost je pou avanja te grupe imala slab odjek , te je uskoro prestala sa radom . Duboke korene su zahvatila uglavnom u enja Petra i Pavla koji su došli u Evropu i pokrstili hiljade vernika . U Rimskom Carstvu su ljudi , ispunjeni Duhom Sve m , sve više prihvatali krštenje i sami šire i re Božiju , jer je bilo mnogo onih koji su vapili za istinom . Znamenja i uda , koja su inili apostoli , uvjerili su narod , te se vatra hriš anstva raširila u svim pravcima . Nastale su grupe koje su živele u idealnom jedinstvu . Imale su zajedni ko blago i zajedni ko zemljište . Niko nije imao sopstveni posed , sve je pripadalo zajednici . Svako je obavljao onaj posao za koji je bio najpogodniji , te je za to primao što mu je bilo potrebno za život . Božija se re snažno širila , žetva je bila bogata ! Apostoli , , u Hristu " prve su hriš ane upu li u višu suš ne. Apostoli su znali istinu . znali su da Hrista ne valja traži u spoljašnjem svetu , ve u nutrini , te su ga pronašli u suštini , istina i život . Znali su i što je Hrist mislio kada je rekao : " Da svi jedno budu , kao ti , O e , ŠTAsi u meni i ja u tebi , da i oni u Nama jedno budu " ( Iv 17,21 ) Znali su šta zna i besmrtnost koju je Hristos obe ao : " Ko u MENE veruje , ima e život ve ni " ( Jn 6,47 ) , jer su svojom sveš u živeli u božanskoj Hristovoj suš ni . Nisu se bojali progona i telesne smr , jer su znali da smrt ne postoji , ve samo ve ni život . Hrabro su dopuštali da ih u areni rastrgnu divlje zveri , jer im je viša SUŠTINA pružala snagu da izdrže sva mu enja . Nepokolebljiva vera i jedinstvo prvih hriš ana davali su hriš anstvu magijsku mo koja ga je održala kroz vekove . Nema tog oružja i te sile koja bi se mogla suprotstaviti takvoj veri i jedinstvu jer jedinstvo i vera deluju nevidljivo , prožimaju i ljudsko srce , prožimaju i sve , nadvladavaju i prostor i vreme . Prolivena krv h prvih hriš ana predstavlja

neuništivu snagu jer je magija žrtve i ljubavi nalik ve nom životu . Rimski službenici , viši bojovnici i svi oni koji su došli u dodir s hriš anima zbog progona bili su duboko potreseni njihovom nepokolebljivom verom i preziranjem smrti . Pitali su se šta je to u novoj veri što ljudi tako visoko poštuju , da bi zbog toga otišli ak i u smrt . Stali su potajice prima hriš ane , a možda i nekoga od apostola , kako bi doznali šta je hriš anstvo , a pre svega ko je Hristos , " Kralj svih kraljeva " . Mo re i i krv mu enika u inile su svoje . Visoki su bojovnici zajedno sa svojim porodicama pristupili hriš anstvu , te se priklju ili onim masama koje su , pevaju i psalme i hvale i Boga , u ime Hristovo odlazile u smrt . Iz istoriji znamo da se hriš anstvo širilo postepeno od najsiromašnijih narodnih slojeva do najviših krugova , sve dok naposletku , nakon više stotina godina nisu prestali progoni i mu enja . Konstan n Veliki je dopus o hriš anima da slobodno ispovedaju svoju veru , te se sam stao bavi hriš anskim naukom . Spoznavši njegovu lepotu , prihva o je hriš anstvo kao državnu religiju . Pomagao je pri donošenju crkvenih propisa i organizovanju Crkve . Tri hiljade godina prošlo je od Hristovog ro enja . Za to je vreme nova vera prošla kroz glave mnogih ljudi , te su se tako umnožili i oni koji više nisu razumeli pravi smisao hriš anstva . Stali su ga tuma iti na razli ite na ine . Konstantin je sazvao crkveni sabor u Nikeji , te objedinio dogme . Na samrtnoj postelji je postao hriš anin , te u skladu sa me i prvi hriš anski vladar . Progoni su prestali . Svaki je rimski gra anin uživao punu versku slobodu . Krv mu enika , prolivena za Hrista , postala je stena na kojoj je izgra ena crkva . Snaga koja je uhvatila korena u jedinstvu prvih hriš naških zajednica , postepeno je izrasla u snažno i razgranato stablo , te se tako razvila u svetsku silu .

Razvoj se , me utim , nije zaustavio . Nalik cvetu koji , kada procvjeta izgubi latice kako bi mogao nastati plod , tako je i hriš anstvo , nakon što je doživelo procvat , stalo gubiti latice praideje kako bi donelo plod : Novi Jerusalim , život ostvaren u hriš anskoj ljubavi i izgra en na hriš anskim idejama ! Masovno je pokrštavanje , me utim , snažno uzdrmalo prve hriš anske zajednice . Pravila su , zasnovana na zajedništvu , oslabila . Sve dok je prihvatanje krštenja dovodilo do progona , mu enja i smrtne opasnos , hriš ani su postajali samo oni ija je vera bila nepokolebljiva , fanati na , proizašla iz unutrašnjeg doživljaja . Za one , koji su svoj život bili spremni žrtvovati za Hrista u svako doba , odricanje od zemaljskih dobara u korist zajednice , kao i vo enje jednostavnog i skromnog na ina života , nije predstavljalo žrtvu . " Ko život svoj izgubi radi mene , na i e ga " ( Mt 10,39 ) . To im je obe anje lebdelo pred o ima , te su i sopstveni život žrtvovali za nebeske radosti koje su doživljavali živje i u Hristu . Kada je hriš anstvo postalo državna religija , priklonili su mu se u znatnom broju i takvi koji još nisu bili zreli za žrtvu . Nisu bili spremni odre i se osobnoga života , jer se nisu mogli uzdi i do Hristove suš na, NADSUŠTINE . Tako se doga alo da su , u na elu , prihvatali hriš ansku religiju , a ipak nastavljali voditi život nevernika , ispunjen svetovnim i ulnim užicima . Mnogi su bili kršteni , a da nisu razumeli veli inu hriš anske ideje , ve samo zato da steknu naklonost Crkve i tako napreduju , te prona u sigurnost pod okriljem njene mo i koja je postajala sve ve a , kao i da zadovolje vlas tu težnju za mo i . U masi hriš ana , koja se masovnim pokrštavanjem i uve ala , bilo je mnogo onih koji nisu bili pravi hriš ani . Crkva je bila prinu ena initi ustupke i ublažavati stroge propise , zasnovane na zajedništvu i puritanskoj jednostavnos prvih hriš ana . Postepeno su takve zajednice sasvim nestale . Oni koji su i nadalje eznuli za takvim na inom življenja , s vremenom su se povukli iz svetovnog

života . Okupljali su se , podeljeni prema polu , oko odabranog muškarca ili žene , te osnivali redove . Jedan je od prvih osniva a bio sveti Benedikt koji je oko 500 godina nakon Hrista podigao , jedan za drugim , 12 samostana . Nakon sv . Benedikta usledio je itav niz svetaca koji su u duhu Hristovom živeli isklju ivo za Boga . Mnogi su od njih osnovali redove ili napisali monumentalna dela duhovnog karaktera kao što su knjige meditacija ili knjige zadataka i na taj na in sa uvali misao pravog hriš anstva . spomenut emo nekolicinu najve ih : sveti Dominik , sv . Francis Asiški , sv . Jovan Krs telj , jedan od najve ih mis ara , sve Antun , najve i nastavnik Crkve , sveti Augustin , " velika " sveta Tereza i mnogi drugi koji su živeli u Hristu . Vekovi su prolazili i , kako nam je poznato iz istorije , Crkva je postala velika sila koju su priznavali i evropski vladari , te joj iskazivali poštovanje . Ako bi se neko usprotivio , pre ili kasnije morao bi da popus . Heinrich I. bio je mo an vladar . Uprkos tome , zbog sukoba je s papom bio prisiljen peša iti bos , u pokajni koj halji u Canossa , rezidenciju pape Grgura VII . kako bi izmolio oproštaj za svoju nepokornost , tako je " Peša enje u Canossa " postalo pojam .. U KSI . je veku papa Urban II pozvao narod u krstaški rat . Cela je ondašnja Evropa bila opsednuta tom idejom , te je opšte oduševljenje na neko vreme potisnulo neslogu koja je vladala medu njenim narodima . Istorija krstaških ratova je poznata . Ratovi su trajali do po etka KSIII . veka , te su okon ani razo aranjem i otrežnjenjem . Ako zanemarimo pojedinosti i nastojimo sve razmotriti sa gledišta velike celine , uvid emo da su za kristalizaciju potrebni odredeni hemijski procesi koji se , ako se posmatraju izdvojeno , ine štetnim , ali ipak vode željenom rezultatu . Krstaški su ratovi pu anstvu Zapada doneli nešto što ondašnji svet nije ni slutio . Ljudi su se umorili od ratovanja , a ishod je bio sve ve e pomeranje u brojnom odnosu izme u pravih hriš ana , koji su

živeli prema hriš anskim zamislima i onih koji su se samo nazivali Hristovim sledbenicima . Veliko mnoštvo nije razumijevalo mo no Hristovo u enje i koliko god da mu se u po etku svidelo obe anje besmrtnos i Božjeg kraljevstva , bilo je veliko razo aranje kada se to obe anje nije ispunilo u doslovnom smislu te re i . " Ko u mene veruje , ima e život ve ni " ( Iv 6,47 ) . ovek na još nedovoljno razvijenoj duhovnom nivou uvek e hte da besmrtnost primijeni na svoje telo , a ne na svoju suštinu . A Hristos u Bibliji tuma i : " Vidite , kraljevstvo se Božje nalazi u vama " ( Lk 17,21 ) . Me utim , carstvo Božje ljudi nisu tražili , a ni danas ga ne traže u sopstvenoj duši , ve ga o ekuju u spoljnom svetu . Zemaljskim su na inom razmišljanja radosti nebeskog života projicirali u prostor , ne shvataju i da carstvo nebesko nije mesto , ve stanje . Primitivno mnoštvo nije moglo crpiti snagu iz netvarne duhovnos hriš anskog u enja , jer mu je duhovni plan , kraljevstvo Hristovo , koje nije s ovoga sveta , bio nedostižan , a takav e i osta . Poziv Hristov koji dopire do srca : " Do ite k meni svi koji ste umorni i optere eni ... " ( Mt 11,28 ) , ma koliko lepo zvu ao , ostao je bez odjeka , jer nisu znali gde mogu prona i Hrista kako bi k njemu o šli . Ljudi nisu znali , a ni danas ne znaju , da Hrista mogu na i samo u njima samima . Apostol Pavle jasno kaže : " Zar ne vidite da je Hristos u vama ? " ( 11. Kor 13,5 ) . Ljudi su u nevolji pomo tražili spolja i budu i da su im se BOG i Hristos inili nedostižnima , odlazili su vra arama koje su uvek bile pri ruci . Opskrbljivale su ih arobnim napicima i vješti jim mastima , te razli itim vradžbinama blažio njihovu nevolju . Primitivan ovek ima potrebu za " znamenjima i udima " , jer pomo viših sila želi u opipljivom obliku .

Listaju i stare zapise i hronike bit emo iznena eni saznanjem kako je esto u Evropi bio prisutan strah od Strašnoga suda . Dovoljan je bio i neobi an oblak na nebu pa da ljudi zaklju e kako se bliži smak sveta . Ova je psihoza straha veri nanela veliku štetu . Deo se vernika skupljao u crkvama i molio . Drugi su se odavali divljim pijanstvu ne žele i da rade kako bi uživali u životu dok je još ovde . Strašni je sud , me utim , izostao . Lakoverni su bili razo arani , te su se prestali moliti . I pijanci su bili razo arani , jer su kona no morali ostavi pi e i posvetiti se poslu . Vera je obe grupe ljudi slabila . svakidašnji se život odvojio od hriš anske istine i sve više od nje udaljavao . Zato su procvetali praznoverje i crna magija . Dnevnici , pisma i zapisi iz toga vremena o tome svedo e . Prakti na namena crne magije bila je opšte poznata . Benvenuto elini u svojoj autobjografiji pruža iscrpan opis jednog od najmra nijih prizivanja duhova , jeziv u tolikoj meri da se oveku diže kosa na glavi , ali istovremeno i neverovatno zanimljiv . Jedne su se no i vra i elini sa još dva prijatelja i dvanaestogodišnjim de akom ( prema propisu je , naime , moralo biti prisutno i jedno nevino dete ) u koloseum u Rimu . Vra je tamo odenuo propisanu ode u , te u pratnji raznih obreda opisao na zemlji krug . Potom je nacrtao vrata kroz koje je esnike uveo u krug . Na sredini je potpaljena vatra oko koje su se prisutni sakupili , te medu sobom podijelili uloge . Dok je vra itao arobne formule iz knjiga koje je sa sobom poneo , elini i njegovi prijatelji su održavali vatru , posipaju i plamen posebnim dimnim sredstvom , što je imalo za cilj dvojako delovanje . S jedne strane da spre i zle duhove da prodru u krug , as druge da onima koji udišu dim otvori unutrašnje o i kako bi mogli videti duhove . Kada su pripreme bile završene , vra je strašnim kletvama , hule i Boga , po eo prizivati i zaklinjati

demone da izvršavaju njegove naredbe . Prizivanje je uspelo isuviše dobro . Legije su demona ispunile koloseum , sve je vrvelo od jezivih udovišta koja su se natiskivala ne bi li ušla u mra ni krug i tako se domogla oni'h koji su ih prizivali . Benvenuto nadalje opisuje da ih je sve , uklju uju i i vra a , koji je sada ve mucaju i ponavljao arobne re i i svoje prijatelje bodrio neka i nadalje provode svoju dužnost , obuzeo takav strah da su podrhtavali nalik liš u jasena dok su im zubi cvokotali . Jednome od njih , koji je bio isklju en od straha , o i su se ukrižile ! De ak je , glave medu kolenima neprekidno zapomagao da e umre jer mu je prizor iskeženih nakaza bio nepodnošljiv . I elini se tresao od glave do pete i njemu su zubi cvokotali , ali se istovremeno i cerio , videvši svog prijatelja razrokog od straha . Hrabrio je druge , a pre svega dete , neka se saberu i ne boje . I sam mucaju i , demonima je izdavao naredbe upozoravaju i ih da , ako do prvih zvona ne prodru u krug , primljena e se nare enja mora izvrši . Tako je prošla no u užasnom strahu , sve dok naposletku nije stalo svitati . Demoni su se polako povla ili , au trenutku kada su se oglasila prva zvona , samo se nekolicina vrzmala izme u stubova koloseuma . Prizivaca su duhova tada krenuli ku i , polumrtvi od pretprljenog straha . Vra je opet obukao svakidašnju odoru , skupio svoje knjige , te su svi zajedno , pribijajuci se jedni uz druge , izišli iz kruga . Natiskivali su se , jer se svako , u želji da bude zaš en , nastojao probiti u sredinu . De ak se provukao ispod njihovih nogu i vrsto uhvatio za Cellinijev kaput i prsluk vra a . Na povratku je ku i jadikovao celim putem , govore i kako ih prate dva užasna demona . Nakon što je Sunce ve izašlo , demoni im nisu mogli pri i , ali su zato tr ali ispred njih , iskrsavali po krovovima ku a , te iznova skakali i prevrtali se ulicom . To je bio kraj seanse , a elini , iako su mu dušu opsedali demoni , beše potpuno izle en od daljeg prizivanja duhova . Srednji vek se naziva mra nim , jer je to bilo doba procvata

arobnjaštva , praznoverja i crne magije . U svakom su veku živeli i veliki duhovi , iste duše koje su svoju svest uzdigle do Hristove . Kao i uvek , me utim , dogodilo se i tada da je ista , sveta mistika ljudi na višoj duhovnoj nivou bila ponižena do mra nog mis cizma . Neupu eni su tajno znanje posve enih pretvarali u arobnjaštvo i praznoverje . Svetu ekstazu , sveto uranjanje koje su jogiji nazivali samadhi , a koju su mistici postizali duhovnim vežbama i molitvom , niske su duše htjele pos i upotrebom vješ jih masti i raznih opojnih otrova . Po ev od KSIII . veka sve više nailazimo na tragove jedne skupine neobi nih ljudi , ujedinjenih u tajni savez . Znanje koje su ti ljudi nasledili od njihovih u itelja prenosili su u strogoj tajnosti nekom od svojih proverenih studenata . Nazivali su se Reusenkreuzeri prema tajnom simbolu njihova saveza , krstom s ružom u cvetu . Na sredini se nalazila krsta Hristovog prilika , okružena zracima : Božanska suština . Ova je grupa ostavila tragove u svim zemljama Evrope . Ve ina ih je živela u Nema koj , Francuskoj i Engleskoj . Bili su obavijeni velom tajne . O njima se nije znalo ništa odre eno , ali i danas postoje mnogi nasle eni dokumenti koji su dokaz da su postojali i oni i njihov tajni savez . Bavili su se svim granama nauke , dok je u njihovoj alkemi arskoj kuhinji , u oglednim pe ima , danono no gorjela vatra . Narod se u strahu klonio tih kuhinja jer su Reusenkreuzere smatrali arobnjacima . Bavili su se tajnama materije i bili poznati pod opštim nazivom alhemi ari . Mogu se smatra prete ama budu ih hemi ara . Svi su Reusenkreuzeri bili veliki , upu eni alhemi ari . kronike izveštavaju da su poznavali tajnu dobijanja zlata , kamena mudrosti , životnog eliksira , lampi koje ve no svetle i raznih drugih stvari koje savremena nauka sada postepeno otkriva . Svoje znanje nisu odavali , ve su ga zaodijevali simbolima i parabolama , u želji da probude radoznalost onih koji su za to

bili zreli , ali i zbog toga da svome istraživanju dadu odredeni smer . Bili su to ljudi dostojni divljenja . Imali su uvid u tajne stvaranja , te poznavali injenicu sjedinjavanja svesnosti s Bogom . Bili su zaista veliki mistici . Iz njihovih je zapisa zra ila najdublja pobožnost koja izvire iz uverenja i skrušenosti pred Bogom . Ovi su veliki evropski mudraci , slijede i Hristov trag , upoznali istu onu jogu - vežbu koju na Istoku neguju veliki u itelji . Mogu e je da je neko od njih u doba krstaških ratova ovu tajnu preneo u Evropu , proslijedivši je drugima . Postoje indicije koje govore u prilog takvoj pretpostavci . Kako god bilo , Hristos je kao nadsuština živa istina . Božanska je samosvesnost psihološka injenica . Može je prona i svako ko je uistinu traži . Istina je iznad vremena i prostora . Posvuda je i uvek je ista . Kamen mudrih , o kojem u svojim spisima govore upu eni , nije ništa drugo do nadsuština koja prebiva u ovekovom nadsvesno svetu . Ta je božanska SUŠTINA stena na kojoj mudar ovek gradi ku u . Zato se i naziva " kamenom mudrih " , dok je " životni eliksir " , koji se iz tog kamena dobija i daruje život , upravo ona te nost o kojoj Biblija govori kao o " krvi Hristovoj " . Re je o simboli nom nazivu koji je istovremeno i živa istina . Jer , " životni eliksir " predstavlja posebno strujanje u ovekovu telu koje se javlja s bu enjem nadsuštine u nervnom sistemu . Onaj ko to doživi ose e kao da u njegovim udovima , kroz celo njegovo telo , proti e posebna te nost . Ta ke se isticanja nalaze na rukama , na sredini dlanova , na nogama , na sredini stopala i na još jednom mestu na desnoj strani od sredine grudi . To su "Pet Hristovih rana " . Iz tih ta aka isti e i zra i životna energija što objašnjava iscjeljiteljsku mo velikih svetaca koji su polaganjem ruku postizali isceljenja . O toj istini govore životopisi velikih svetaca . Slikar Albrecht Diirer , koji je tako e bio upu en , predstavio je to na više svojih slika . Sasvim je ispravno naslikao ranu od uboda kopljem na desnoj strani Hristovog

tela , te krv koja te e iz pet njegovih rana koju an eli hvataju u putire . " Stigmatizacija " je svetaca u vezi sa pomenutom pojavom . Stapanje s hriš anskom , božanskom suštinama otvara oveku duhovni vid . Postaje svjeznaju i . Reusenkreuzeri su se , kako je ve pomenuto , posve ivali i nau nom istraživa kom radu , pri emu im je svestan razvoj njihove samosves bio od ogromne pomo i . Sva novija dos gnu a savremene nauke potvr uju zadivljuju e znanje h mudrih ljudi , bilo da je re o fizici , hemiji , istoriji prirode ili psihologiji . Neobrazovano mnoštvo ondašnjeg vremena sasvim je pogrešno razumelo Reusenkreuzere , te se tako dobijanje zlata i rešavanja tajne kamena - mudraca pretvorilo u krutu i pogrešno shva enu ideju . Upu eni , kao ŠTAje bio Albertus Magnus , Paracelzus , Laurentius Ventura , Setonius , Raimundus Lullus , Agrippa von Nettesheim , Henricus Madathanus , Nostradamus i mnogi drugi , veoma su dobro znali da su njihovi savremenici potpuno nezreli za nau ne i psihološke istine , te su stoga upu ivali samo svoje proverene u enike i to u obliku neposrednih , usmenih pouka . Onaj ko odgonetne njihove simboli ke crteže i parabole iznenadi e se koliko je visoka bila nivo znanja i istine tih velikih ljudi . Prose ni su ljudi sve tuma ili s materijalisti kog gledišta , te ako je poneko od njih i razumeo skrivene nagovještaje , kao , npr , da se kamen mudrac nalazi u oveku , nije mu padalo na pamet da ga potraži u samome sebi kao ni to da se besmrtnost koja poti e od životnog eliksira ne odnosi na telo , ve na samosvest . smatrali su da se kamen - mudrac dobija iz materije tela . Veština proizvodnje zlata izazvala je u Evropi pravu groznicu koja se , ovladavaju i ljudima , poput epidemije širila u svim smerovima . Iz akata o procesima srednjeg veka može se videti u kolikoj su meri gospodari zamkova bili opsednuti tajnom proizvodnje zlata . Ubijali su svoje kmetove ne bi li iz

njihova tela ili krvi dobili zlato . Takve su masovne psihoze najpogodnije tlo za varalice i prevarante . Poput gljiva nakon tople ljetnje kiše ni u varalice koje lutaju zemljom , izdaju i se za Alkemi aru . Pred lakovernim i pohlepnim gospodarima dvoraca Pri injalo su se da razumeju veštinu dobijanja zlata , te nakon što bi se dobro najeli i napili i svojeg uglednog i neupu enog doma ina dobrano iskoristili , pobegli bi nakon nedelja i meseci što su ih kod njega proveli kako bi istu igru ponovili na drugome mestu . Budu i da su obmanjiva i sebe nazivali alhemi arima , s vremenom je pojam " alhemi ar " poistove en s pojmom varalice , zbog ega su ih stali progoniti . Naposletku se više nije znalo ko je varalica , a ko nije . Za istinske nau nike , koji su tako e bili progonjeni , dalji je istraživa ki rad postao gotovo nemogu . ak i takav genije kakav je bio Pracelsus morao je neprestance bežati iz grada u grad , jer su ga zbog njegovih zadivljuju ih uspeha u le enju i njegove hemijske laboratorije smatrali arobnjakom . Bio je prisiljen da svoj pokusni laboratorija stalno ruši kako ne bi postao plenom neznalica . Lako se rastuži itaju i u hronikama o o ajni koj borbi tog divovskog mudraca protiv duhovne tame i ograni enos . Ako bi neko , bio on i najve i lekar , nau nik ili umetnik bio uhva en pri seciranju , bez milosti bi dospevao na loma u . Poznato nam je kako su Mikelan elo i Leonardo da Vin i pri svetlos sve e , pri vrš ene na elo , no u potajice secirali dopremljene leševe kako ne bi bili zate eni na delu . Ako bi se , pak , neko usudio da izloži svoja nau na otkri a , završavao je na loma i kao Giordano Bruno . Ni sedam godina zatvora nije ga moglo prisiliti da porekne svoja u enja koja su savremenoj nauci poznata kao teorija o atomima . Naposletku je spaljen na loma i . Imao je tek 52 godine . Galilei je postupio druga ije . Prividno je porekao svoje teorije , jer je znao da to ništa ne e promeni , te su tako " Bogu u ast " spaljeni samo njegovi spisi . Iz tih razloga su

Reusenkreuzeri svoju nauku brižljivo držali u tajnosti . Nekolicina ih je izgubila život , kao npr Setonius , ali je ve ina uspela da izbegne loma u . Goethe u " Faustu " govori o životu jednog takvog nau nika . Otkri a 20. veka u potpunosti su potvrdila u enja alhemi ara . Otkri e deljenja atoma ve je potvrdilo mogu nost proizvodnje zlata , te e svako dalje otkri e pokazati kako su u svim granama nauke bili na visini . Nau nici materijalisti kog doba , koje je smenilo misti ki srednji vek , olako su sudili o stvarima koje još nisu dovoljno razumeli . Reusenkreuzere su jednostavno nazvali varalicama , te ih žigosali kao obmanjiva . Nau nici materijalisti kog doba , koji su sve samouvereno poricali i ismijavali , bili su , me utim , tako e nužnost ... Veka smenjuju jedna drugu , a redosled tog smenjivanja nije slu ajnost . Vek koje nadolazi rada se iz veka koje mu je prethodilo . Ako se klatno zanjiše nadesno , neizbežno e se potom iznova zanjiha nalevo . Tupa je atmosfera misticizma morala biti zbrisana olujom koja pro iš uje . Takva oluja nanosi i štete , ak vrlo velike , ali istovremeno is vazduh , dok se štete u pro iš enoj atmosferi kasnije mogu lako ispraviti . Srednji vek , koji je zbog neznanja i praznoverja ogrezao u praktikovanju crne magije , morala je smijeniti epoha nevjerni kog materijalizma i poricanja svake nadosje lna mogu nos . Bitka , koju je nauka vodila , nije bila uzaludna . Epohalno otkri e veš ne štampe knjiga omogu ilo je i širim slojevima da itaju i u e . Istraživanje retkih rukopisa više nije bilo samo povlastica izabranih . Knjiga je postala dostupna svakome . Pronalazak mikroskopa u ogromnoj meri doprineo je da napredak nauke postane sveopšte dobro . Uzalud su spaljeni rukopisi ordana Bruna i Galileja , istinu niko više nije mogao ušutkati . Izgovorena i pro itana re zadržavala se u uhu i glavama ljudi i oni su stali misliti ! Biblija

se postepeno sve više po injala prevoditi i štampati , te je tako njena mudrost ve ne vrednosti postala dostupna i jednostavnim ljudima . Narodi su stali s ca sopstvenu sliku o hriš anskoj veri , te su sve manje bili skloni priznavati primat pape . Martin Luther je istakao svojih teza na vratima dvorske crkve u Vitenbergu i tako je zapo ela reformacija . Martin Luther je bio samo oru e u rukama sudbine . Pokrenuo je duhovno strujanje koje je razbistrilo glave mnogih . Pored " reformacije " , religijskog pokreta iji je za etnik bio Luther , Evropu toga vremena zahvatila je i reformacija u svim podru jima duhovnog i društvenog života . Sliku je izmenilo i otkri e Amerike koje je doprinelo snažnom procvatu trgovine . Istovremeno se širio i krug ovekovih duhovnih zanimanja . ovek se sve više usu ivao otvoreno izraze svoje misli , te je stao raspravljati . Meditacija i polemi ki spisi Jansena , Descartesa i Paskala , njihova borba sa jezuitima , pokrenuli su mnoštvo . Podijelilo se u stranke i beskrajno raspravljalo . kazne spaljivanjem na loma i prorijedile su se , jer su se u školama po eli tako temeljno i masovno baviti naukom da više nije bilo mogu e motri na nau nike i arobnjake . velik zamah i širenje nauke , te istovremena reformacija Crkve i preporod njene mo i vezani su za ime oveka koji je snagu crpio iz istog nepresušnog i ve nog izvora iz kojeg su je crpili i prvi hriš ani : iz jedinstva nadsuštine . Bio je to Ignatius von Loiola . Osnovao je jezuitski red . Bio je otelotvorenje ogromne snage Hristovih re i koja je obitavala u njemu : " ... jer gde su dva ili Tri prikupljeni u ime moje , tamo sam JA medu njima " ( Mt 18,20 ) . Lojola je dokazao da e , ako se samo nekoliko ljudi ujedini misle i isto , takvo jedinstvo pokrenuti magijsku snagu koja je neodoljiva i mo nija od svakog oružja . Njih su se etvorica , siromašni i bez oružane zaš te , ujedinila bore i se samo snagom duše sjedinjene u duhu . Sve su sile bile neprijateljski raspoložene

prema njima , ak i tadašnji papa . Suprotstavili su se njihovoj delatnos , te im uskra li svaku pomo . Uprkos svemu , u krakom su periodu od 15 godina postali mo ni širom sveta . Istorija jezuitskog reda pripada najnapetijoj i najpou nijoj literaturi . Lojola je poznavao tajne ljudske duše . Njegove vežbe svedo e o zadivljuju em poznavanju psihologije . Dovode do savršene samospoznaje i ovladavanja duhovnim mo ima magijskog delovanja . Lojola nije bio upu en u mis ke , ve dinami ne psihi ke mo i , te je i svoje u enike upoznavao sa njihovim koriš enjem . Samo je tako naoružanim ljudima moglo uspeti ono što su postigli isusovaca : da osvoje Evropu i slome otpor Istoka . Mnogi su i pre jezuita pokušali poseja seme hriš anskog u enja medu narode Azije , ali gotovo bez uspeha . Jezuitski red sastojao se od muškaraca , prosvetljenih duša koji su živeli u duhovnom jedinstvu . Temeljno obu eni vežbanjem , raspolagali su zadivljuju om duhovnom snagom . Svi pripadnici reda svoje su veli anstvene sposobnosti potpuno bezli no i apsolutno poslušno stavljali u službu toga jedinstva . Niko od njih nije radio za li nu slavu , ve samo za pos zanje velikoga cilja zajednice . Ignatius von Loiola okupljao je oko sebe izabrane , vrlo nadarene muškarce koji su se razumeli u sve veštine i nauke i koji su njegove namere provodili u delo , esto zapanjuju om genijalnoš u . Uspeli su da prodru u zatvoreni krug bramana u Indiji , a nakon probijanja velikog zida zapo eli su svoju delatnost u Kini , proširivši je ak i na Japan. U Japanu se nakon dobrog po etka raspoloženje okrenulo protiv njih usled unutrašnjih strana kih borbi protiv jezuitskih otaca , te su ih na kraju razapeli . Njihovo juna ko držanje i nepokolebljiva vera koja im je ulivala snagu da Hristovom predanoš u izdrže neizrecive muke razapinjanja , ostavili su tako dubok utisak na Japance da su se mnogi pokrstili . injenica je da su misionari , koji su posle mnogo godina ponovo

došli u Japan , tamo zatekli brojne hriš anske starosjedioce , potomke onih Japanaca koje su pokrstili jezuitskog mu enici . U Kini su isusovci imali više sre e . Po etak je i tamo svakako bio težak jer je car živeo u potpunoj izolaciji , te je bilo potrebno mnogo vremena da se u nju prodre . magijska snaga jedinstva sveštenika došla je do izražaja u raznim " sre nim slu ajnostima " . Car je doznao za njihovo ogromno znanje , primio ih , te su ga jezuiti , ti neuporedivi virtuozi duše , ubrzo pridobili za sebe . Poznavali su sve tajne ljudske psihe jer su prošli kroz najsavršeniju psihološku obuku , te su se dušama drugih poigravali kao da sviraju na instrumentu najposlušniji . Dobili su bitku im ih je car prvi puta primio . Jer , onaj ko je došao u dodir s njima , a da sam nije raspolagao sli nim psihološkim znanjem i vežbanjem , ste enim mentalnim sposobnostima u njihovim je rukama postajao bezvoljni instrument . Ignatius von Loiola i njegova subra a takvu su ogromnu snagu i mo koris li samo u službi jedinstva , ljubavi prema bližnjem i unapre ivanja obi aja . Sve dok se neko služi Božjim snagama , Bog mu pomaže u napredovanju . ( Da li su i Loiolini sledbenici radili nesebi no kao on , ne mora biti tema istraživanja u ovoj knjizi ) . Kada se kineski car uvjerio u veliko znanje isusovaca , postavio ih je za upravnike carske zvjezdarnice . To je zna ilo da su i politikom Kine onoga vremena upravljali jezuitski o evi , jer je kineski car svaki politi ki potez povla io prema astrološkim aspektima . Isusovci su u gotovo svim delovima sveta ostvarili veliko delo preobra enja . Najljepši primjer svoga rada na zajedništvu i kolektivizmu u duhu Hristovom pružili su u Južnoj Americi . Indijancima se u po etku nije moglo približiti . Taj je narod zbog podmuklog i nemilosrdnog na ina postupanja Španaca bio u tolikoj meri nepoverljiv da se svakom belom

oveku uklanjao s puta . Isusovci su iz ve eri u ve e držali službu Božiju i pevali psalme . Primijetili su kako se , dok pevaju , na ivici šume i uz reku skupljaju Indijanci u sve ve em broju , predano slušaju i njihovo pevanje . Videvši to , jezuiti su po eli danju plovi rekom , pevaju i najlepše pesme . I zaista , Indijanci su prilazili i o arani skladom pjevanjem sledili isusovce . Na taj su ih na in jezuiti privukli sebi . Uvidevši da im ne preti nikakvo zlo , Indijanci su stekli poverenje u sveštenike koji su zauzvrat , koriste i svoje izvanredno i raznovrsno znanje , pomagali Indijancima u svakom poslu . U ili su ih zbornom pevanju , itanju i pisanju , zanatima , ru nim radovima i umetni kim rukotvorinama . Indijanci su zadivljuju e brzo shvatali . Najviše im se od svega , me utim , svidelo horsko pevanje . Oni kojima je bilo dopušteno da pevaju u zboru , smatrali su se sre nima . Jezuiti su tokom vremena organizovali malu državu Indijanaca prema uzoru na prvobitne hriš anske zajednice . Svaki se Indijanac bavio poslom za koji je bio nadaren i sposoban , dok se zarada slijevala u zajedni ku blagajnu . Privatan posed nije postojao , potrebe je svakog pojedinca pokrivala zajednica . Nastava , bolnice i sve neophodne ustanove bile su besplatne . Zajednica je skrbila o starim ljudima i vaspitanju dece . I ovakva je državica - uzor potvr ivala genijalnost pripadnika Loiolinog reda , njihovu izuzetnu nesebi nost i mudrost . Istorijske injenice svedo e sa kakvim su obožavanjem Indijanci bili privrženi o evima reda . U svakoj su se nevolji sa puno poverenja obra ali svojim u iteljima za koje bi pošli iu samu vatru . Isusovci su pomagali Indijancima savetom i delom . Broj je stanovnika male države neprestance rastao i zajednica je cvetala . Indijanci su shva li smisao hriš anske zajednice , te je oduševljeno prihvatili i radili za zajedni ko dobro . Svi su bili zadovoljni i sre ni

jer je svako dobro obavljao posao i dobijao ono što mu je potrebno . Njihova je država nalikovala maloj porodici . Nažalost , susedni su joj narodi zavideli na njenim dobrima i blagostanju , te su stali govoriti o bogatim rudnicima zlata koji se tamo nalaze . Tako su napali taj mali otok sre e . državica se juna ki branila pod vo stvom jezuitskih otaca , delimice oružjem , delimice preobra anja . Doga alo se da su vojnici neprijateljskih portugalskih trupa , spoznavši skladan život i veliku sre u stanovništva , naoružani prelazili na njegovu stranu . Bilo bi tužno da se opisuje kako je ta idealno ure ena država zbog neprijateljstava , ljudske niskosti , zavisti i zlobe postepeno sasvim uništena . Nije dostatno jasno zbog ega je ak iu evropskom mati nom samostanu delovanje tih otaca izazivalo zavist . Bra a jezuitskog reda , željna mo i , spletkarili su sve dok im poglavar reda ( Loiola je ve odavna bio mrtav ) nije poverovao i izdao naredbu da se o evi povuku iz indijanske države . Znakovito je , me m , da je i nakon odlaska vode ih otaca znatni deo Indijanaca ostao zajedno i nastavio da vodi život zasnovan na zajedništvu i ljubavi prema bližnjem . Tek 1948. godine , po nare enju predsednika Lopeza , ta je neobi na država prestala da postoji , te se tako izgubio i poslednji trag veli anstvenom sociološkom eksperimentu koji je isusovcima sretno uspeo u Republici Paragvaj što je potom dijelom pripojena brazilskoj državi . Neprijatelji su se javljali i množili u podjednakoj meri u kojoj je rasla i mo jezuita . Nije naša zada a da istražujemo u kolikoj su meri isusovaca zaslužili takav neprijateljski stav i jesu li te optužbe bile samo neosnovana kleveta onih iju je zavist izazvala njihova mo . injenica da su pripadnici reda ipak bili samo ljudi , podrazumeva da je medu njima bilo i takvih koji nisu postupali u Loiolinom duhu . Sada , me utim , tražimo put

Zapada kojim valja i i , nešto , dakle , što nam može poslužiti kao uzor . Namera nam je da iz istorije Zapada istaknemo one doga aje koji e nam omogu da spoznamo ogromnu snagu koja proizlazi iz jedinstva , zasnovanog na ljubavi prema bližnjem . Želeli bismo ukazati da je zajedni ki rad , koji po iva na nesebi nos , izvor blagoslova i sre e . Hriš anstvo je Evropi donelo spasonosnu misao o jedinstvu . Kada je god to jedinstvo bilo ostvareno u svakidašnjem životu , iz njega je proizlazio jedino blagoslov , ak i onda kada je bila re o vrlo maloj grupi . im bi se skrenulo s tog puta , dolazilo je do raspada , propasti i bede , svejedno je li bila re o udruženju , zemlji ili delu zemlje . Ignatius von Loiola jedinstvo je isusova kog reda izgradio na savršenoj nesebi nos . Samo je takvo jedinstvo omogu ilo velike uspehe koji su se odrazili na ceo svet . Savremena nauka i kultura duguju veliku zahvalnost neumornom radu isusovca Loiole , bilo da to ovek ne zna ili ne želi da zna . Pravilo je reda predvi alo da samo oni najbolji , koji su to iu pogledu karakternih osobina , mogu postati sveštenici . U iskušenika su primani samo izabrani , vrsni u enici , a samo najbolji me u njima , oni koji su se zaista isticali , postajali su sveštenici . tako me u jezuitskim o evima nailazimo na najzna ajnije nau nike , umetnike , govornike , pisce , psihologe , pa ak i glumce . Osnivali su škole za primer , zahvaljuju i kojima je porasla opšti nivo znanja i umetnosti . Najobrazovaniji govornici i pobornici protivreformacije tako e su bili isusovci . O njihovoj svestranosti i velikom poznavanju ljudi govore i pozorišne predstave koje su prire ivali i koje su razvijale umetnost glume . Znali su da je ljudima potrebna razonoda i psihi ko opuštanje , te da je bolje da se za to pobrinu njihove duhovne vode nego da u potrazi za razonodom dopadnu ruku poslovnih ljudi bez savesti . Podjednako su tako vrlo dobro znali da se ljudi na taj na in , zaobilaznim putem , lakše mogu pridobiti za neku ideju . Majstori današnje promidžbe iznova se po inju služiti sredstvima koja su jezuiti koristili stotinama

godina pre njih . Zvu i paradoksalno , ali je injenica da su isusovci podizanjem duhovne nivoa znatno doprineli širenju materijalis kog na ina mišljenja . Šta su vode i ljudi vatrenije pou avali , što su dublji uvid sticali u tajne prirode iu pozadini sve stvari sve sviše sagledavali ve ni prauzrok , te na taj na in postajali sve bliži BOGU , a njihova vera sticanjem znanja ja ala , to je više zaglupljivali prose an ovek . Ako bi svetlosna zraka i osvetlila duhovnu tamu prose nog oveka , ve bi poverovao da sve zna i njegova vera , zasnovana na doslovnom tuma enju religije , bivala je , dakako , uzdrmana . Takvi su ljudi gledali kroz mikroskop , videli stanice , bacile , upoznavali su tvarnu stranu udesne konstrukcije ove jeg tela , te smatrali kako imaju pravo pore i postojanje duše i beskrajne mo i koju nazivamo BOG . Naprekom nauke u svim oblastima ovekova je vera bila poljuljana . Lako ju je bilo uzdrmati , jer je to bila de ja vera sa isuviše ljudskom predodžbom o nebeskom carstvu , s an elima koji unaokolo lete i bradatim Božjim ocem koji sedi na zlatnom prestolu . Takva vera nije bila izgra ena na uverenju , ve na maš , slikama iz snova koje su u verniku izazivali drugi . Svetlost nauke svakoga budi iz sna ije mesto u prvi tren zauzima nevjerovanje . Znanje , me utim , donosi nevjerovanje samo onda ako ostane na pola puta ! Porast znanja osvetljava sliku Boga prema ijem je obli ju stvoren ovek . Pravo znanje donosi pravu veru koja je nepokolebljiva jer proizlazi iz uverenja i unutrašnjeg doživljaja . Prelaz nakon veka misticizma izazvao je neminovan potres duša . Bezbožnost je materijalizma bila neizbežna . Zbrisala je praznoverje i crnu magiju srednjeg veka . ovek se po eo smeškati takvim stvarima . Nadmo poluoobrazovanja ukinula je duhove , veštice i arobnjaštvo . Istovremeno je nestala i naivna predstava o Bogu , proizišla iz neznanja , a ljudi

još nisu spoznali njegovo pravo lice . I tako su ostali sami ... Bog je , me utim , uvek prisutan i nikada ne iš ezava , bez obzira da li veruje se u njega ili ne . I ako ovek , jer misli da je izuzetno razborit , u svojem sljepilu za odre eno vreme ne vidi BOGA , BOG vidi njega i on ga nikada ne e napus . patnja zbog usamljenosti korak po korak e približi oveka BOGU . Njegove e se o i otvori , osves e e se i sre an ŠTAse kona no vratio domu , ponizno kleknuti pred BOGOM , voljenim ocem sve . Takva je vera živa jer nije zasnovana na lažnim predstavama , ve na uverenju i iskustvu . Osta e ve na jer prois e iz besmrtne suštine. Takvu veru ne može poljuljati ništa jer nije kao pesak dine , ve je nalik steni . Nakon Descartesa , Jansena i Paskala , Volter je svojim prosve enim mišljenjem i svojim satiri kim spisima imao velik uticaj na tadašnju Evropu . On je u pripremi oluje , koja je kasnije usledila , uistinu odigrao veliku ulogu . I drugi pisci , filozofi i slobodni mislioci , koji su došli nakon njega , u ili su ljude da samostalno misle . Tako više nisu mislili glavom oca , koji ih je ispovedao , ve svojom sopstvenom . Evropa se dopisivala i raspravljala . Potom je nastupila Francuska revolucija ... Ideje , ro ene u Francuskoj revoluciji , preplavile su Evropu . U onim zemljama , u kojima su vode i ljudi sagledali stanje stvari , imali razumevanja za zahteve vremena i barem deo novih zamisli ostvarili iz sopstvenih pobuda , eksplozija nije bila tako snažna kao u Francuskoj . Vode iu krugovi u Francuskoj nisu želeli uvideti opasnost koja se približavala , te su tako ugnjetene snage uklonile prepreke sa puta , sve razaraju i pred sobom . Kada se oluja stišala , ljudi su iznova po eli raditi trezveno , bistrih glava . Poli ari su mogli i i svojim putem , filozofi i pisci su stvarali remek - dela iz kojih se moglo crpiti mnogo duhovne hrane . Na svim oblastima istovremeno

zapo ela je grozni ava delatnost . ovek je ovladao silama prirode i smanjio mo prostora i vremena na tvarnom planu . Ogromne su lokomotive jurile nos i ga iz zemlje u zemlju , rastojanje je bila savladana . Oceanski divovi plovili su svetskim morima , ovek je postao gospodar voda . Prona en je avion i ovek je osvojio vazduh . Otkri e elektriciteta omogu ilo je brojne izume . Telefon , beži na telegrafija , radio , savladavaju prostor i vreme . U me uvremenu je ove anstvo saznalo da je zemlja jedan od najmanjih planeta Sun evog sistema , ali i to da je Sunce , taj izvor životne energije , jedna od najmanjih fiksnih zvezda u sistemu Mle nog puta . Nisu više spaljivani na loma i oni koji su se usu ivali iskazati istinu . Kako je mala Zemlja i kako je malen ovek na njoj , a kako je veliko njegovo znanje ! Samo jedno ne poznaje : ne poznaje samoga sebe ! Na stolu za seciranje leži pregršt sivo - bele materije . Ljudski mozak . Kakva je ogromna snaga i mo bila sadržana u njemu doj je još bio živ : ljudski razum ... Kada bi svi oni koji žive na ovome svetu velikim nau nicima iskreno priznali što znaju o oveku morali bi re i : jedva nešto više od ništa ! Zato je razumljivo što su nesre a i nemir na zemlji tako veliki kao i broj duševno obolelih . Postalo je neizbežno da se suo imo sa samima sobom . I nauka je došla do ta ke kada se postavlja pitanje : šta je uzrok , prauzrok koji deluje i stvara ? Zakon logike zahteva odgovor na to pitanje od mislioca svih disciplina - matemati ar , fizi ara , hemi ara , biologa . Pitanje i odgovor , me utim , zna e i kraj materijalizma ! Ljudi su u svojoj duši ve odavno ose li neodrživost materijalisti kog mišljenja . Užasi svetskih ratova su ih otrijeznili . Sve dok se živelo u blagostanju mira , nije bilo o igledno koliko je ovek postao usamljen . Tek su velike patnje pokazale kako

nevjerovanje istovremeno zna i i bespomo nost . Materijalist koji ne veruje ne zna odakle da crpi snagu koja mu je potrebna za nošenje teškog tereta . Njegova je veza sa Bogom oslabila , nervni putevi koji prenose strujanja božanske suštinama zakržljali su , te tako , o ajan , materijalisti ki ovek luta šumom sopstvenog mraka . Neophodnost ga sili da potraži pomo , a Bog odgovara onome ko traži . Mnogi u esnici svetskih ratova shvatili su da postoji samo jedan Bog ! Takvu su spoznaju doneli iz ratova sa sobom ku i . Nebrojeni vojnici , koji su preživeli rat , spasili su se zahvaljuju i neobi nim doga ajima koji su bili ravni udu . Koliko smo samo puta uli ovakve i sli ne izjave : " Nalazio sam se u skrovištu kada sam iznenada sasvim jasno uo glas spolja koji me doziva po imenu . Ustao sam i krenuo videti ko me zove . Nisam , me utim , video nikoga . U istom trenutku na moje je skrovište pala granata i sve uništila . da sam se zadržao unutra , od mene bi ostali samo krvavi tragovi . Taj me je glas spasio ... ! " Takve pri e nisu bajke niti su histeri na privi enja . Ljudi , kojima su se dogodile sli ne stvari , pod utiskom takvih doga aja , po eli su razmišljati o snagama koje dotad nisu poznavali , pitaju i se odakle dolaze . Postoje lekari koji , odmahuju i rukom , krako odgovaraju : " Halucinacije ! " To je re kojom pokrivaju ono što ne poznaju . Šta je halucinacija ? Šta je izaziva ? Iz kojeg se razloga u nekog oveka javlja upravo u trenutku kada se nesvesno na e u smrtnoj opasnosti , te je na taj na in uspeva da izbegne ? I zašto se kod drugog oveka ne javlja ništa i upravo je zato izgubljen ? Kada neuki vernik po ne razmišljati , kada stupi na put znanja , isprva e izgubi svoju de ju naivnu veru . Me utim , kako njegovo znanje bude raslo , vra e se vjeri , vjeri koja po iva na sigurnoj osnovi , na višem nivou . Božjem su se detetu klanjale dve vrste ljudi : pastiri i mudraci Istoka . I danas postoje te dve grupe : sasvim neuki , jednostavni ljudi i oni

koji vrlo mnogo znaju , ali koji su ve i nau ili da još ne znaju sve . Ljudi , koji se nalaze izme u ove dve grupe , još uvek ne poznaju Hrista , jer poluoobrazovan ovek misli da sve zna i zaslepljen je svojom samouverenoš u . Patnja zbog usamljenosti pods e ga da kora a dalje . Tako e njegovo znanje postaja sve ve e , te e i za njega do i vreme kada e pred Božjim detetom , ro enim u njegovom sopstvenom srcu , pasti na kolena . Svetski je rat doneo sa sobom upravo taj proces . Crkve , koje su dugo vremena bile slabo pose ene , po inju se sve više puniti . Crkveni je prostor postao tijesan , te su tako u okolini Evrope stale nicati nove crkve . Sastanci na kojima se raspravljalo o suš ni i ostvarenju hriš anskog u enja u svakidašnjem životu održavali su se sve eš e . Neispravan psihi ki stav materijalisti kog doba po eo je da slabi ak iu takvih koji su na sam spomen vere i religioznosti izvrgavali ruglu i podsmehu vjernike . Ova je tužna injenica bila posebno uo ljiva u mladih ljudi iji su opšti nemir i neizmerno nestrpljenje u odnosu na život bili dokaz u kolikoj meri nedostaje psihi ka osnova , stena Hristova na kojoj bi mogli graditi . Mladi , koji su odrastali , morali su sami izboriti svoju moralnu bitku , jer su u veoma mnogo slu ajeva bili okruženi odraslima koji su u potpunosti robovali svome telu , dok im je pred o ima lebdelo samo zadovoljenje njihovih sopstvenih telesnih želja i udobnost . Usled toga su mladi ljudi lako postajali robovi seksualnos , ne shvataju i da sre u u tome uzalud traže . Pomoglo bi jedino kada bi svojim ro enjem , u svome domu , mogli udahnuti snagu vere koja unosi život . Ako , me utim , naraštaj koji odrasta vidi da je svako stremljenje odraslih usmereno ka sticanju zemaljskih dobara , tula , položaja i mo i i to ne u svrhu služenja zajednici , ve radi pos zanja sopstvenog sebi nog cilja , kako se od

njega može o ekivati da u životu teži višim ciljevima ? Goethe kaže : " Mogla bi se ra ati vaspitana deca kada bi roditelji bili odgojeni . " Naraštaj materijalisti kog doba nije znao , a pre svega nije verovao da život može imati viši smisao . " Od kakve je koristi to ŠTAznam da je Hrist razapet pre 2000 godina ? Želim da živim " , odgovarao je onima koji su pokušavali govoriti o Hristu , jer nije znao da je život Hristos i da onaj ko želi da živi mora ponajprije potražiti Hrista , ali ne onog koji je razapet pre 2000 godina , ve onog koji je vaskrsao , koji živi danas i živjet e vje no , koji je jedini spas . Ljudi , koji govore kako smo ranije naveli - da je Hrist razapet pre 2000 godina - u sebi ga razapinju i danas . U svim evropskim zemljama postoje udruženja mladih koja se bave korisnim poslom , postoje dobre škole , vaspitne ustanove , izvidaštvo , skautske i sli ne organizacije kako bi se naraštaji , koji odrastaju odgajali u prijateljskom duhu , te ja ao njihov moral , a služe i ljubavi prema bližnjem postali stubovi nacije . Me utim , mladi ljudi , koji poti u iz materijalisti kih porodice , im prerastu svoja udruženja postepeno odbacuju religioznost u kojoj su odgajani , te poprimaju udno shvatanje da je vera i religija nešto ega se treba stideti . Oni , koji još veruju , nastoje da to sakriju . Cesto ozbiljni muškarci imaju obi aj izjaviti : " To ne pripada ovamo " kao da je vera nedostojna ozbiljnog oveka . Zaista , zašto ? Kako se vera može odvojiti od života ? Kako to , " to ne pripada ovamo " kada je vera izvor života ! Greška nastaje u trenutku kada život sklizne s osnove , kada izgubi veru . Na Istoku je psihi ka katastrofa , nervni slom nešto nepoznato , iako i ondašnje ljude snalazi nesre a , poplave , glad i epidemije u velikim razmerama . Dovoljno razloga da

živci otkažu ! ovek tamo , me utim , podnosi udarce sudbine s dubokom verom . BOG je stvarnost i on blagosljivlja one koji u NJEGA veruju . Uliva im duševnu snagu i mir . Onde gde su slomovi živaca na dnevnom redu , veza je sa Bogom oslabila . I najsnažnije e drvo propas , ako mu se sase e koren . A ovekov je koren vera pomo u koje crpi snagu iz Boga . Ljudi materijalisti kog doba nisu razmišljali kako da razviju dušu i postignu psihi ko ispunjenje . Sva je njihova težnja bila usmerena na s canje bogatstava . Zato su mladi ljudi , grade i svoju budu nost , boga enje smatrali najvažnijom životnom svrhom . Pri izboru poziva odlu uju a je bila " dobra zarada " . Da nisu imali samo to pred o ima , u Evropi bi bilo mnogo više sre nih ljudi ! Materijalisti ko je doba samo sebe satrlo , jer je psihi ko slabljenje , koje je izazvalo , poticalo oveka na dalji napredak . Životvorna ideja novoga doba , kolektivno izgra ena zajednica , uvukla se i ostvarila neprimetno . Stranac , koji putuje svetom Zapada , uo it e neobi nu injenicu da je svako životno ure enje novog vremena , ustvari , izgra eno na zakonu ljubavi prema bližnjem , ali da ovek toga nije svestan . Ne prime uje da je ceo evropski život zasnovan na zajedništvu , da je tu ve sve zajedni ko samo što bi to zajedništvo valjalo ostvarivati iz ljubavi , a ne silom . U tome je njegov nedostatak . Evropski je put izbavljenja put kolektivizma . Mi , isto njaci , m više to prime ujemo jer smo odrasli u svetu koji je sasvim druga ije ure en . U Evropi je sve kolek vno . Deca se ve u školi odgajaju u zajednici . etrdeset do pedeset studenata zajedno u jednom razredu , a svi razredi škole ine celinu koja esto obuhvata 500-800 studenata . Od malih se nogu u e prijateljskim odnosima , jednakosti i tome da su sastavni delovi velike celine . Nastava je kolektivna i na visokim u ilištima . Odredeni gradovi sa više hiljada studenata studentski su centri u kojima sveu ilištarci prisutstvuju zajedni koj nastavi . Na Istoku je hiljadama godina bio obi aj da veliki nau nik

ili nastavnik skupi oko sebe nekolicinu izabranih studenata , da se pozabavi svakim od njih ponaosob , te ih uputi u znanstevno tajne . Postojale su grane nauke u kojima je otac svoje znanje prenosio isklju ivo na sina , a na druge samo u najre im slu ajevima . U Evropi su ku e sa stanovima za iznajmljivanje zajedni ke stambene zgrade . Postoje i blokovi ku a u kojima se broj stanara penje iznad drugih , jedni drugima medu i tako doživljavaju me usobnu pripadnost . Ako stanara sna e nevolja , susedi mu priska u i pomažu gdje god to mogu ili bi barem tako trebalo biti ! Na Istoku ljudi su hiljadama godina stanovali sami , siromak u maloj kolibi , bogataš u raskošnom dvorcu , ali odvojeni jedni od drugih . Na Zapadu su i zabave zajedni ke . Velika se društva sastaju . Muškarci , žene i mladi ljudi zajedno se zabavljaju , igraju karata , jedu , piju , plešu , odaju se zajedni kom zadovoljstvu . Na Istoku su zajedni ke zabave nešto nepoznato . Goste do ekuje muškarac , dok se žena i erke povla e u svoje odaje . Muškarac Istoka ak i prijateljima nerado pokazuje ženske lanove svoje porodice . Na Zapadu su se razvile industrijske grane koje iziskuju kolektivni rad . U ogromnim fabrikama i fabri kim postrojenjima rade na hiljade ljudi , te proizvodi prolaze mnoge ruke dok ne napuste fabriku . Na Pariskoj izložbi video sam izvanredne primerke sagova evropske proizvodnje . Raspitao sam se o na inu njihove izrade . Objasnili su mi da jedan striže ovce , drugi pere vunu , tre i prede vunu , a etvrti boji predivo . U stolarskim se radionicama izra uju razboji , posebni umetnici daju nacrt uzorka , te naposletku neko drugi tka . Da bi se proizveo 1 sag potrebno je na stotine ljudskih ruku . Na Istoku , na padini brda ov ar striže svoje stado , ispreda

vunu u predivo , boji ga bojom koju je sam skuvao , od bambusa pravi okvir , zateže predivo , te po inje da tkaju bez uzorka , onako kako ose a dok razmišlja za koju boju i oblik da se opredijeli . Svaka šara otkriva njegovu dušu , ona je odraz delovanja unutrašnjih zakona , te nastaje kao oblik snežnog kristala ili boja cveta . Kada je sag gotov , seda na njega i pognuvši se , Stvoritelju posve uje molitvu zahvalnos . Život je na Zapadu izgra en prema biblijskom u enju : " Jer , kao u jednom telu ŠTAimamo mnoge udove , a svi udovi nemaju jednak posao , tako smo i mi koji smo mnogi , jedno telo u Hristu , a pojedina no smo udovi jedan prema drugom " ( Rim 12,4,5 ) . Divan je to doživljaj ! Kako je divno kada shvatimo da smo delovi velike celine , da pripadamo jedni drugima kao ŠTAruka i noga pripadaju 01:00 telu ! Kada u našem bližnjem ne vidimo stranca , ve deo naše suš na, kao ŠTAsmo i mi deo njega ! Kako je divno kada se doživi i spozna veliko bratstvo ! Kada shvatimo da smo svi putnici na putu ka istome cilju bez obzira koji su nam putevi razli iti i što jedan kora a u izmama , drugi u cipelama ili ak bos . Kako je divno kada pružamo ruke jedni drugima i pomažemo da život bude lepši , bolji i lakši ! Život je , izgra en na zajedništvu , kraljevstvo nebesko , ako je svako svestan tog jedinstva i ne teži potisnuti osobu drugoga , ve pojedincima nastoji pomo i da razviju svoje talente i da zajedništvo neguje s ljubavlju . Zajednica je , me utim , pakao ako ljudi u njoj žive prinudno i bez ljubavi . Namjesto da bude podsticaj , postaje prepreka napretku . Hriš anska se ljubav zasniva na božanskoj nesebi nosti . Onaj ko se u sveopštem jedinstvu sjedinio sa božanskom suština, razvojem svoje samosves širi e i svoju ljubav na svakoga i na sve . Ljubav prema bližnjem je osobina božanske NADSUŠTINE . Hristos Nazare anin t no je znao kako bi uzaludno bilo da neukom mnoštvu govori o podsvesnom i nadsvesno

svetu ili o injenici nadsuštine , jer ga ono ne bi razumelo . Želeo je da pomogne celom ove anstvu , a ne samo onima koji su pojedina no krenuli uskom , mukotrpnom stazom ka osvajanju samosvesti . Za neuko mnoštvo , nesposobno uzdi i se do viših duhovnih sfera , jedini se spas nalazi u ostvarenju zakona nadsuštine . Nije nužno da istinu shvati razumom , jer ako bude nastojalo doživeti ljubav prema bližnjem , s puno e dobre volje ve pos i uzdizanje i širenje sves . Hristos je znao da veliko mnoštvo nije dovoljno zrelo da bude upu eno posredstvom znanja . Na taj na in je upu ivao samo svoje u enike . S njima je govorio otvoreno , ne služe i se simbolima . U Bibliji stoji : " Rekoše mu njegovi u enici : eto , sada jasno govoriš i više se ne koristiš pore enjima . Sada znamo da sve znaš " ( Iv 16,29 ) . Kada se obra ao neukim ljudima , Hristos se uvek služio pri ama i nije im priop i avao sve , jer ga ne bi razumeli . " Još bih vam mnogo toga mogao re i , ali to sada ne biste podneli " ( Iv 16,21 ) . Sve dok ne dospemo do Boga , dok se ne sjedinimo s njima , sve dotle e VERA biti jedina veza izme u nas i njega . Ali , kada postignemo cilj , ta nam veza više ne e bi potrebna . Vera e se u tom trenutku pretvori u ZNANJE ! Ponekad je i na Zapadu poneka zrela duša pomo u vere došla do znanja . I onde su živeli , a žive i danas veliki sveci i mistici . U svojoj su svetoj ekstazi doživeli NADSUŠTINU upravo kao i jogiji Istoka u stanju zvanom samadhi . U vrlo se retkim slu ajevima doga alo da nakon njih i neki od studenata dos gnu taj stepen . Tako se smr u sveca , koji je živeo u božanskoj samosvesti , prekidao lanac besprekornog sleda posve enos . Nije ko imao nastaviti rad Ivana Krstitelja , svete Tereze karmeli anke , sv . Franciska Asiškog , svete Hildegard

i drugih , kao ni usmeno prenošenje znanja mistika , krstaša s ružom . Evropa je bila mlada i bilo je malo zrelih duša . Put Evrope , put zajedništva odredila je sudbina . Kad god se nekolicina nesebi nih ljudi sakupila da ostvari neku od uzvišenih ideja , uvek je nastajalo nešto veliko , lepo i trajno . Takav je ujedinjeni trud uvek bio krunisan uspesima i blagoslovom . Blagoslov je po ivao na zajedni kom radu sve dok se nije skretalo sa puta nesebi nosti i zajedništva . Onoga trenutka , me utim , kada bi u prvi plan istupali li ni ciljevi i težnje , neminovno je dolazilo do propasti i uništenja . Hristovo je u enje uhvatilo koren u Evropi . Ovde su uzvišenim Hristovim idejama bile , iako podsvesno , prožete isprva one ljudske duše koje su u svakidašnjem životu bile neprekidno ak vne . Grade i višekatnicu , graditelj prve stambene zgrade zasigurno nije imao na umu zakon ljubavi prema bližnjem . Jednostavno je želeo da bolje iskoristi prostor zbog prenaseljenosti . Bilo je sudbinski predodre eno da se razviju takve životne okolnos koje e hriš anski Zapad prinuditi na život zasnovan na zajedništvu . " Okolnosti " su esto oblici objave iza kojih stoji Božija volja . Božanski zakon deluje skriven duboko u srcima , te iako je vrlo esto maskiran drugim razlozima , naposletku se ipak ostvari . Celo je životno ure enje Evrope kolektivno . Njen je put ostvarenje ljubavi prema bližnjem u zajednici . PUT ZAPADA JE ZAJEDNI KI PUT !

ETVRTO POGLAVLJE SUSRET DVA PUTA " Jer , kao što je telo bez duha mrtvo , tako je i duh bez tela nemo an . " Put Istoka je individualni put . Put Zapada je zajedni ki put . Koji od njih je pravi , koji bolji ? ovek je u sebi pojedinac , ali je istovremeno deo celine . Koji put , dakle , valja slediti ? OBA ! Kao pojedinac ovek kora a putem duše , individualnim putem , dok kao pripadnik ove anstva treba i i zajedni kim putem . Jedan bez drugoga ne predstavljaju rešenje . Ta se dva puta moraju sresti i prožeti , jer nijedan nije potpun bez drugoga . Svaki je od njih dopuna , ispunjenje drugoga . Zajedni ki put potiskuje osobu i prazan je , ako se unutrašnji put ne pobrine za sadržaj , dok se rezultati individualnog puta mogu izjasniti samo na zajedni kom putu ! ove anstvo je veliko telo , telo logosa , a telo je sastavljeno od stanica . Ako te stanice , svaka ponaosob , nemaju prikladne uslove za život , po et e propada , as njima i celo telo . Svaka pojedina na elija mora žive i bi zdrava kako bi bila koristan deo velike celine . Stanici je , da bi živela i bila zdrava , potrebna saradnja velike celine . Veza izme u jedinke i velike celine tako je snažna da su jedna od druge neodvojive . Kako bi , npr , stanica jetre u ljudskom telu mogla biti zdrava , snažna i sposobna da živi ako ostali delovi celine ne bi brinuli o odgovaraju oj ishrani te stanice . Zdravlje svake elije jetre zavisi o dobroj saradnji mozga , plu a , želuca , creva i svih ostalih organa , dok njihova funkcija zavisi o radu elija jetre . Kako bi velika celina mogla snabdeva elije tela potrebnom hranom , ako pojedine stanice ne bi savesno obavljale

svoj posao ? Važno je i da svaka elija obavlja onaj posao za koji je zadužena . Telo ne može zahtevati da stanica jetre obavlja posao zadužen za bubrežne elije , jer nije za to stvorena 1 ako se na to prisili , obole e kako stanica jetre , tako i bubreg i celo telo . U opštem je interesu da svako obavlja posao koji mu odgovara . ove anstvo može posta sre no samo ako se svakom pojedinom lanu ljudskog društva omogu i da razvije svoje li ne vrednosti i obavlja onaj posao za koji je ro en ! Ako se pojedinci uzmognu razvijati u pravcu koji im odgovara , u svojem e poslu pos i znatno viši stepen nego što bi to mogli u initi , prisiljeni da obavljaju posao koji im ne leži . Ponajprije , stvara e s radoš u i njihovo e delo bi savršenije i korisnije za zajednicu . Blagostanje je tela u interesu stanice , a blagostanje stanice u interesu tela ! Ako shvatimo naše telo , shvatili smo ponovno ro enje , reinkarnaciju . elije našeg tela žive e odre eno vreme , te e nakon toga odumrije , dok e na njihovo mesto do i druge koje e nakon izvesnog vremena svoje mesto ustupi novim stanicama . Integritet i život tela kontinuirani su , neprekidni sve dok u telu prebiva ovekova SUŠTINA . U telu odraslog oveka nijedna elija nije onakva kakva je bila u de njstvu . Samo je SUŠTINA ista . SUŠTINA nadahnjuje telo ili stanice tela životom . U trenutku kada se stanica odvoji od tela , koje SUŠTINA ispunja životom , propada . Život , koji je ispunjavao stanicu , me m , ne umire , ve nadahnjuje neku drugu stanicu . Pojedinci su stanice ove anstva , a ove anstvo je telo logosa koji je Hristos . Ljudi su , dakle , stanice Hristovog tela . Prema hriš anskom na inu izražavanja , Hristos je univerzalna SUŠTINA koja ljude nadahnjuje životom . U smrti se naše telo odvaja od velike celine , ali život koji je ispunjavao osobu kao naše " Ja " nastavlja da traje u NADSUŠTINI . ovek koji svoju svest poistoveti sa telom , nakon smrti tela dospeva u stanje

nalik snu . Apostol Pavle kaže : " Oda u vam tajnu : ne emo svi zaspa , ali emo se svi preobrazi " ( l.Kor 15,51 ) . Onaj ko svoju svesnost doživi u NADSUŠTINI i nakon smrti materijalnog tela bi e svestan svojeg daljnjeg postojanja . Zadrža u e svest o sebi . Uspavana e se samosvest probudi tek onda kada se zaodjene novim telom , reinkarnira , ponovo rodi . Hristos kaže : " Ko veruje u mene , žive e i kada umre " ( Jn. 11,25 ) . Hristos je naša besmrtna SUŠTINA , ma kako ga zvali . ovek je karika koja spaja duhovni i tvarni svet . Njegov duhovni put zna i da mora prevaliti put samosvesti do kRADŽA . To je joga . Kao pripadnik tvarnog sveta , me utim , mora se usavršavati i svoje sposobnosti staviti u službu ljubavi prema bližnjem , jer se viša SUŠTINA putem materije o ituje kao ljubav prema bližnjem . Naše unutrašnje jedinstvo , mi u nama ose amo kao univerzalnu ljubav . Istok i Zapad hiljadama su godina živeli vrlo udaljeni i odvojeni jedan od drugog , te je svaki od njih nesmetano mogao i i sopstvenim putem . Razvoj je uticao na to da se udaljenosti na zemlji smanje , dok je istorija dovela u dodir ta dva sveta . Kako je velika mudrost Stvoritelja ! Duhovni je susret dva svijeta svakako bio nužnost , ali sa takvim ciljem ne bi isplovio nijedan jedini brod kako bi savladao široki okean . Ljudi Zapada nisu preplavili Istok zbog njegovog duhovnog , ve zbog njegovog zemaljskog blaga i nijedan od ta dva sveta nije slutio da e se ovekova pohlepa za zemaljskim dobrima u ruci Svemo nog pretvori u neizmerno duhovno blago . Trgova kim brodovima su u Indiju stizali misionari , nau nici , pisci i umetnici ... Tako su dva svijeta došla u dodir . Hristos u Bibliji propoveda dva puta : Put suštinama : " JA sam put , istina i život " ( Iv 14,6 ) . Re je o unutrašnjem , individulanom putu , jogi , putu Istoka . I put ljubavi prema bližnjem : " Ljubi bližnjega svoga kao samoga sebe " ( Mt 5,43 ) . To je spoljni , zajedni ki put , put Zapada . Naš e život samo onda bi potpun , ako ispunimo oba Hristova u enja . Svaki je od puteva sadržan u onom drugom , ali tek nakon

što se pre e do kraja . Jedan od njih ostvaruje jedinstvo idu i spolja prema unutra , dok ga drugi ostvaruje idu i iznutra prema vani . Sve dok ljudi ne postignu savršenstvo , prividno e postoja dva puta . Ako sledimo oba puta , savršenstvo emo brže pos i . Ljudi Zapada doneli su Istoku zajedni ki put , a Evropi individualni put , istražen na Istoku : jogu . Dve su se vrste ljudi bojali jedni drugih . Svaka je od njih u onoj drugoj videla neprijatelja . Jedni su drugima nalikovali na uda . Suvišno je istraživati s koje je strane strah bio opravdan . Svrha je ove knjige da od svega istakne samo ono što je vredno pratiti , što je pou no i što unapre uje . prebacivanja su prepreka jedinstvu i ne valja se osvrtati za onime što je bilo , ve se okrenu onome što mora do i . Nastojmo to ostvariti što je mogu e pre . Kada su ljudi Zapada zaplivali prema Istoku , ugledni su se Indijci potpuno izolovali od belog oveka , dok beli ljudi Indijce nisu smatrali sebi ravnima , ne zbog boje njihove kože koja je tamnija , ve zato što su dolazili u dodir samo sa ljudima iz nižih kasta , te stoga nisu imali pojma o visokom obrazovanju i nivou duhovnosti uglednih Indijaca . Razume se da se ljudi Zapada , koji su mislili na takav na in , nisu ni približili velikim Jogija ili u iteljima . Visoravan je Himalaja dobra zaštita od uljeza . Tako su fakire i prizivaca zmija , koji se mogu na i na uglu svake ulice , mešali s Jogija i tu pogrešnu sliku usadili u opštu zapadnu svest . Treba da pro e mnogo vremena kako bi se uvidjela zabluda . Prose an Evropljanin ni danas ne pravi ispravnu razliku izme u fakira i Jogija . S vremenom je sve više ljudi dolazilo sa Zapada na Istok . Bilo je i prosve enih duša koje su , videvši udesno lepu , drevnu umetnost Indije shvatili da narod koji je stvorio tako snažna dela nikako ne može biti primitivan . I stali su se , ne iz radoznalos zbog egzo ke , ve iz ozbiljnog zanimanja i cijene i vrednos , približavati Indijcima . U takve su ljude Indijci stekli poverenje . Tako su obostrano shvatili da je i onaj

drugi isto tako Božje stvorenje kao i on sam , te se izme u pojedinca razvilo prisno prijateljstvo . Postepeno su se mišljenja i shvatanja izmenila u obostranu korist . Istok je put zapadnog oveka , dakle , kolektivni put , upoznao isprva putem hriš anskog vaspitanja . Osvrnimo se na to kako je Indija reagovala na hriš anske ideje . U po etku je u velikoj meri štetilo , a i danas šteti ono što se tamo doga a , to šta su misije razli itih vjeroispovijesti radile jedne protiv drugih . Svaka od njih izjavljivala je da ona druga ide pogrešnim putem koji ne valja slediti , a pritom nisu krili svoja me usobna neprijateljstka ose anja . Indijac to nije mogao shvatiti . Obe su misije propovijedale ljubav i hriš anstvo , a istovremeno se pogrdno izražavale 01:00 o drugoj . Veliko je zlo bilo i to što su u Indiju došli prvo oni koji su od Istoka o ekivali materijalnu dobit , pohlepni i sebi ni ljudi . Indijci su videli da zapadni ljudi , doduše , propovedaju hriš anstvo , ali da istovremeno žive u potpuno suprotnom duhu ! Govore o ljubavi prema bližnjem , a potcenjuju Indijca , te ga žigoše kao pripadnika niže rase . Osu uju njihov kastinski sistem , a istovremeno uspostavljaju " kastu belih ljudi " , postavljaju i je na najviše mesto i dok sve to rade govore : " Ko sam sebe uzdiže , bi e ponižen ... " ( Mt 23,12 ) ! Indijcima je sve to izgledalo besmisleno , te su se zbog toga zatvorili pred hriš anstvom zapadnog oveka . Kada bi , me utim , došla poneka uistinu velika apostolska duša , koja je hriš ansku veru ostvarivala iu vlas tom životu , nesebi nim bi radom pridobivali mnoge Indijce za lepotu hriš anske misli . Misionari su postepeno potiskivali me usobnu mržnju , osnivali su škole , stvarali prilike za rad , pomagali Indijcima u nevolji i u ili ih duhovnoj i telesnoj higijeni . Takav je rad za

Indijce bio uverljiv , te su brzo s cali poverenje u hriš anske misionare . Pripadnike viših kasta i danas je teško pridobiti . Kao što je u pri i o oveku koji je izišao da seje " poneko zrno palo i na dobru zemlju " i donelo stostruki plod , tako ne smemo zaboraviti da se seme , preneseno iz druge zemlje i onda kada uhvati koren i izraste u biljku , menja i prilago ava svojoj okolini . Okolnosti su prinudile pripadnike viših kasta da svojoj deci pruže engleski odgoj . Kada su ta deca odrasla , svojoj deci više nisu iz prinude pružala engleski odgoj , ve na osnovi mudrog predvi anja . Shvatili su da zapadni kolektivni vaspitni sistem sadrži velike vrednosti . Dete doživljava pripadnost zajednici , ose a da je stanica velike celine , te svoje li ne želje spontano i bez napora podre uje interesima zajednice . Upoznaje iste radosti zajedni kog života . Svako dete intenzivno želi podeli svoja ose anja sa onima koje voli . steknemo li poverenje malog deteta , ono e potr da nam donese svoju igra ku , kako bi svoju radost podelilo sa nama . Ima li ve e radosti za dete i odraslog oveka od društvene igre ? Smeh postaje radosniji , ako se više njih zajedno sme , bol je lakši kada se podijeli sa drugima . U dubini ljudske duše obitava NADSUŠTINA , ije postojanje nagonski otkrivamo u želji za zajedni kim životom . Kolektivni sistem školovanja u dece razvija ose aj zajedništva na gotovo savršen na in . Kako snažna može biti povezanost de aka u razredu ! najplemenitija ose anja prema prijateljima u igri i u enju nastaju tokom godina , provedenih zajedno u školi i na studijama . istraživa ima duše poznato je koliko se vrsta duševnih oboljenja može razviti kod usamljenog deteta . To je ujedno i dokaz da je oveku mesto u zajednici . Ako se iz nje izdvoji , otpas e njegova životna energija i on e se razboleti . Najbrže se ozdravljenje u pravilu postiže smeštanjem tako obolelog deteta u dobar Institut za kolektivni odgoj .

U Indiji problem jednog deteta gotovo i ne postoji , jer je Indijac duboko religiozan i tako prožet verom da ne izbegava ra anje dece . Za Indijku je dete svetinja i nikada joj ne bi palo na pamet da nešto preduzme protiv plodnosti , možda zato da sa uva vitki stas , tim pre što izgled u Indiji ne igra ulogu u ljubavi . Indijka se ne mora boja da e izgubi ljubav svoga supruga , ako se njen devoja ki stas zbog ra anja promeni . Indijske porodice naj eš e imaju petoro ili šestoro dece . " Jedno dete " je takva rekost da takav patološki slu aj usamljenog deteta gotovo i ne postoji . Porodi na je zajednica nešto drugo . Ona po iva na krvnim vezama i po tome se razlikuje od zajednice u školi koja se u školi ostvaruje zajedni kom pripadnoš u . U Indiji , gde engleske škole poha aju deca razli itih rasa , to je od posebne važnosti . Izvi aštvo je u Indiji bilo pod upravom izvanrednom , te su pripadnici kluba zaista živeli u savršenoj jednakosti , me usobnom poštovanju i bratstvu . Iz sopstvenog iskustva poznato mi je koliko je dubok utisak na Indijce ostavljao prijateljski duh koji je u tom klubu vladao . Imao sam 10 godina kada sam u jednom velikom vrtu primetio de ake razli ite starosti kako se igraju i rade u ve im i manjim grupama . Nisam im se usu ivao otvoreno približiti , te sam se tako prikrao kroz žbunje i odande ih posmatrao . Danima sam nakon završetka školske nastave boravio u svojem skrovištu , dive i se i uživaju i u igri de aka , te tako nisam primetio oveka koji se iznenada kraj mene stvorio i uhvatio me za ruku . Smrtno sam se preplašio i stao jadikovati : " Pustite me , pustite me , ništa nisam u inio , nemojte mi ništa u ini , nikada više ne u do i , samo me pus te . " ovek je bio Englez i imao je dobro udno lice : gospodin Oaklei , upravnik kluba izvi a . Nastojao me umiriti , govore i : " Ništa ne u u ini . Volim te . Po i sa mnom , ne boj se ! " Sve je bilo uzalud . Nisam mu vjerovao , jer sam ozbiljno

bio zabrinut da e me preda policiji koja je bila smeštena u susednoj zgradi , te sam se , skupivši svu svoju snagu , otrgnuo od njega i pojurio kao gonjeni jelen kuci . Izvidaštvo me je , me utim , privla ilo magi nom snagom . Bezbroj sam puta vidio svoje školske drugove kako odlaze na sastanak u klub i uvek sam im se divio sa bolnom zaviš u . Nekoliko dana kasnije , kada više nisam mogao izdržati , opet sam sedeo u grmlju i sa ežnjom u srcu posmatrao mladi e . Uzaludan je bio sav moj oprez . Gospodin Oaklei iznenada se našao pokraj mene , vrsto me drže i za ruke . Nisam mogao da pobegnu . Iznova sam stao jadikovati da me pusti . Tada mi je rekao , a izraz mu je bio tužan : " Ne idi , to bi me povredilo . Volim te . Ako odeš , bit u tužan . Radije udi . Sve u pokaza . " Bio sam zaista iznena en ... Ho e li ga stvarno povredi ako odem ? Kako je to mogu e ? Englezi nas preziru . Kako bi ovog otmenog gospodina mogao povrediti moj odlazak ... ? Djelomice zbog enja , a delimi no i radoznalosti podnosio sam da mi rukom obgrli ramena i uvede me u prekrasan bungalov do stola za aj . Još uvek sam se bojao . Govorio mi je ljubazno , zamolio me da sjednem za stol i ponudio ajem . Bio sam , me utim , vrlo uzdržan . Strahovao sam i nadalje da se na kraju ipak ne dogodi nešto strašno i ni za šta na svetu ne bih dotakao aj . Gospodin Oaklei me pokušao ohrabriti . Videvši moju sumnji avost , re e : " Popij samo svoj aj . Ja sam svoj ve popio . Dok ti budeš pio , ja u dovrši sliku . " I zaista je seo za slikarski stalak , te radio na zapo etoj slici kao da me nije ni bilo . Kada sam video da se ne dešava ništa što bi moglo postati opasno , po eo sam pijucka aj i budu i da mi je zaista godio , popio sam ga . Tada mi se gospodin Oaklei iznova obratio i upitao da li možda rado crtam ? Odgovorio sam : " Da " . Potom mi je pokazao svoje slike , te upitao da li možda rado pevam? Rekao sam : " Vrlo rado " . I naposletku me upitao : " Reci mi , sine , skupljaš li marke ? " To me iznova uplašilo . Zašto me nazvao svojim sinom ? Ja sam sin

svoje majke i svoga oca i ne želim biti sin nijednog drugog oveka . Oprezno sam odgovorio : " Da , skupljam marke " . Nato je obe ao da e mi , ako opet dodem , darovati neke . Iako je to zvu alo vrlo primamljivo , smatrao sam da je bolje što pre nestati iz blizine oveka koji me , bez ikakvog povoda , naziva svojh sinom ... Na kraju me još uopšte ne e ni pus da odem ... ? Pustio me . ak me vrlo ljubazno ispratio do kapije i još upitao vozim li se rado automobilom . Odvratih : " Da " . Tada mi je obe ao da e me , ako opet dodem , povesti sa sobom na obalu na vožnju automobilom . Potrajalo je nedelju dana dok se nisam dovoljno ohrabrio da odem u klub kod gospodina Oaklei . Primio me vrlo ljubazno . Prvo mi je pokazao svoju zbirku od nekoliko hiljada maraka , poklonio mi ih je nekoliko , te me potom , kako je i obe ao , povezao automobilom na vožnju morskom obalom . To me zaista usre ilo , te sam po eo da sti e poverenje . Dok smo se vozili , upitao me da li bih se možda želeo da igra sa ostalim de acima . Naravno da sam želeo , " ali " , rekoh , " ja nisam lan kluba " . " Onda se upiši " , ohrabrio me gospodin Oaklei kao da je to najprirodnija stvar na svetu . udio sam se ... Kako se ja , indijski de ak kojeg su Englezi prezirali , mogu upisati medu engleskom decu ... " Pa ipak , mogao sam . Moj je otac potpisao prijavu i ja sam postao prvi indijski izvi u tom klubu u Madrasu . Gospodin Oalei sa mnom je postupao s puno ljubavi , upravo kao moji sopstveni roditelji , te mi više nije smetalo što me je neprestance nazivao " sine moj " , ve sam na to bio ponosan . Obra ao sam mu se s gospodine Oaklei i shvatio da je izme u engleskih i indijskih ljudi mogu a duboka duševna veza . Posle roditelja bio je najbliži mojem srcu , a nakon smrti mojeg oca ostao je i nadalje moja duševna podrška , te mi bio poput oca . Nau io me da iza em iz svoje zatvorenosti i doživim sveto ljudsko zajedništvo . U io me da žalim one koji nekome u ine

nešto nažao i da ne zlopamtim jer to ne ine zato što su loši , ve zbog neznanja . Uzvišeno Hristovo u enje dokazivao je primerom sopstvenog života . S njime sam i došao u Evropu , a kasnije , kada sam ve bio u Budimpeš , posetio me . Sve sam ovo opširno ispripovjedao zato što se susret izme u Istoka i Zapada ne ostvaruje trgova kim vezama i politi kim odnosima , ve zahvaljuju i duševnoj vezanos pojedinaca ! Susret je ono što je najvažnije , ono što je bitno . naizgled bezna ajni , nebrojeni susreti polako menjaju sliku Indije . Indijac iu školi i kasnije u životu u i šta je kolektivizam , što je zajedništvo . Jedan za drugim izrastaju novi naraštaji koji više ne vode onaj stari , izolovani život Indijaca , ve postepeno prihvataju život zasnovan na zajedništvu . Mnogima je zbog toga žao jer se promenama gube mnoge vrednosti . Tako je , npr , uvo enjem industrije , izgra ene na zajedništvu , fabri kom proizvodnjom ugrožen orijentalni individualni umetni ki zanat , posebno veština tkanja sagova i sli ne grane . Nemci su podigli velike fabrike u kojima se na stotinama razboja tka ista šara , pri emu jedna osoba daje uputstva koliko mora biti crvenih , plavih , žutih niti . Sagovi se tkaju potpuno mehani ki . Razli iti oblici , individualne ideje ili izbor boja na osnovi duševnog doživljaja više ne dolaze u obzir . Razume se da su tepisi beživotni i stru njak e odmah prepozna da su , iako ru no tkani , ipak tvorni ka roba . Ni vuna više nije kao pre . Ne boji se više u biljnim kiselinama , ve anilinom , nema kim proizvodom . Biljne boje , kojima se bojila ov ija i kozja vuna , postojane su . Pri pranju se ne gube . kakve se divne boje dobijaju iz biljaka ! Ni približno se ne mogu pos i anilinom , a materijal obojen tim sredstvom nije postojanih boja . Proces je bojenja , me utim , brz i izuzetno jeftin . Pas r iz svoje osame kre e u grad kako bi tamo za dobre novce prodao svoju vunu iz koje e dobi je ini materijal za tkanje tepiha . Tako individualna umetnost i kvalitetan materijal u

tkanju tepiha postaju sve re i . To je veliki gubitak ! S vremenom e orijentalni sag potpuno nesta . Ostat e samo nekoliko primeraka , izloženih u muzeju kao nekolicina dela staroegipatske umetnosti . Umetnost , me utim , ne umire , ona samo poprima novi oblik . I umetnost orijentalaca na i e novu mogu nost da se iznova iskaže . Preporo eni e narod na i mogu nos da se izrazi na nov na in i tako stvori novu umetnost . Susret sa Zapadom spre io je Indiju da ostane u okvirima svojih prastarih predanja koja su višestruko prešla u dogmu . Zapad je probudio Indiju . Vi en izbliza , taj razvoj otkriva mnoge bolne ta ke . One e , me m , nesta , te e osta samo ono što je dobro . Osta e nova , snažna , samosvesna Indija. Za to je potrebno vreme , jer se 400.000.000 ljudi ne može jednim potezom ruke preobraziti i odgojiti da misli na nov na in . Proces je po eo i više se ne može zaustaviti . U minulim vremenima je Indija ostvarivala individualni put , put više suštinama : JOGU . Tim se putem išlo , spoznavali , razvijalo do savršenstva . Taj se put živi i prenosi na budu e naraštaje . Sada valja ostvariti zajedni ki put na kojem je ljubav prema bližnjem jedina mogu nost . Sve svoje probleme Indija može rešiti samo u tom duhu . Jedini je put izlaska iz kastinskog sistema , koji guši ovu zemlju , put ljubavi prema bližnjem . U Indiji živi 60 miliona parija u beznadežnoj bedi i to se užasno breme ni ime ne može ukloniti , izuzev ostvarivanjem bratstva , zasnovanog na pravoj ljubavi prema bližnjem . Jer , nesre ni ljudi , koji žive u neznanju , ne mogu razumeti i ostvariti put joge . Kastinski sistem 1 je od najve ih prepreka zdravom razvoju . U drevnim vremenima je to bio lep i mudar zakon . Danas je prevazi en , beživotan , leži na zemlji poput uko enog leša , te spre ava da se iz

svežeg vazduha oluje novog vremena koja pro iš ava crpe mlade , okrepljuju e snage . Pojam hriš anstva prvobitno je bio neodvojiv od Zapada . Iako hriš anstvo vodi poreklo sa Istoka , jer je poteklo iz Jerusalima , ovek Zapada u periodu 2000 godina prilagodio ga je sebi . On Indiji nije doneo hriš anstvo , ve " hriš anstvo Zapada " . To Indijac ne može prihvatiti . Indijac ne može prestati bi isto njak . Iako želimo i i is m putem , kojim kora a i ovek Zapada , tragom Hristovih stopa , njime ipak možemo i i samo sopstvenim nogama , a ne u cipelama zapadnog oveka . Hrista i njegovo u enje možemo prihvatiti samo odvojeno od civilizacije Zapada . Indija ose a pripadnost Orijentu i ne može dopustiti da joj se nametnu gledišta nekog drugog sveta , tim pre ŠTAtaj drugi svet ni sam ne može ostvariti uzvišene ideje koje propoveda ! Indija nije sklona " hriš anstvu Zapada " , ali Hrista prihvata . Indija je na putu da za sebe ostvari " isto no hriš anstvo " ! Svami Vivekananda , koji u svojim predavanjima i spisima uvek navodi Hristovo u enje i poziva na njegovo ostvarenje , te Gandi i svi oni iznimni ljudi koji su svoj život iskoristili kako bi Indiju upoznali s Hristom , sasvim su ispravno shvatili šta se tamo dogada . Ponavlja se najve i biblijski dogadaj : Ro enje Hristovo , a Indija je na najboljem putu da ga ostvari . Jedan od najboljih zapadnih tuma a Hristove misli je ameri ki pastor dr E. Stanlei Jones . Prisustvovao sam njegovim propovedima , ali mnogo toga što sam na sastancima u Indiji vidio i saznao , istinski sam shvatio tek nakon upoznavanja sveta Zapada . O svojim isustva , ste enim u Indiji , dr Džons izvještava u potresno lepoj knjizi : " Hristos na putevima Indije " . Želim naves ponešto iz te knjige , jer e malo ko umjeti ljepše i bolje od dr Džonsa ispri ati kako su Indijci prihvatili Hrista u Indiji . " Da Istok na taj na in sudi o Zapadu u Hristovoj osobi , jasno

proizilazi iz redova 1 bengalskog pesnika koje je napisao prilikom Boži a , te potom poslao jednom od mojih prijatelja , C.F.Andrevsu : " Hriste , veliki , na blaženi dan Tvojeg ro enja klanjamo Ti se mi koji nismo hriš ani . Mi , koji nismo hriš ani , volimo Te i molimo Ti se jer te Tvoja krv vezuje za Aziju . Mi , slabi ljudi jedne velike zemlje , razapeti smo na krst robovanja . Nijemo dižemo naš pogled prema Tebi , puni bola i rana kad god se stradanja ponove . Strani je gospodar trnov vijence nad nama , a naš sopstveni kastinski sistem postelja , pobodena klinovima na kojoj ležimo . Svet je zapanjen gla u Evrope za novim oblastima . U mamovim rukama bjesni imperijalizam njenim neveselim domovima i orgijaju 3 udovišta : rat , vlastoljublje i gramzivost . Nema u Evropi mesta za Tebe . Napusti je , Gospode i Hriste i do i k nama ! Izaberi Aziju za svoj dom , zemlju Bude , Kabira i nanksa . Pogled na Tebe rastere uje naše bolom ispunjeno srce . O , veliki U itelju ljubavi , si i u naše srce i pou i nas da osetimo nevolje drugih , kako bismo sveobuhvatnom ljubavlju mogli služiti prokuzen i parijama . " ( ... ) " Ovaj pjesnikov apel ništa ne gubi od potresne snage njegove osude , iako bimo voleli da nije rekao da Hristos napusti Zapad . Radije je valjalo da moli kako bi Hrist dublje prodro u život Zapada . Do i , Hriste , udalji se odande ? Ne , Hriste , ne udaljavaj se odande ! Jer je i

srce ljudi ispunjeno bolom , te ako je Istok razapet na krst robovanja , Zapad je razapet na krst materijalizma . Potreban si i jednima i drugima ! " U drugom delu knjige Jones kaže : " Isus je došao kako bi sam bio život i ako ljudi dovoljno duboko prodru u život , sreš e se sa Isusom koji je sam život . On nije došao kako bi postoje im is nama pridružio još nekolicinu , kako to neki površno misle , ve da sam bude is na . Ako dovoljno daleko dospemo s is nom , ona e nas uze za ruku i vodi sve dok ne ugledamo Onoga koji je istina sama . Dekan Inge , nastavnik , Hindus u pravu je kada kaže : " Isus nije došao kako bi doneo religiju , ve kako bi sam bio religija . " I ako religiju ozbiljno shvatimo , moramo postati onakvi kakav je bio On ili nismo istinski pobožni . " Duša je Indije duboko dirnuta Hristom . Sklona ga je slediti , ali ne one koji u Hristovo ime seju mržnju ! Kada Indijac prihvati neku ideju , on je živi . U Indiji , gde tako mnogo ljudi vežba šutnju , pomaže samo jezik potkrepljen injenicama . Dr Jones je ispripovjedao dogadaj koji to može ilustrovati : " Veliko pitanje koje Indija bez re i neprestance ponavlja , nije koliko si usrdan , ve misliš li na Hristov na in ? Toga sam postao svestan jednoga dana kada su me posetila dva mlada , jednostavno odevena , bosonoga Hinda kako bi porazgovarali sa mnom . Tog sam dana

obavio mnogo razgovora , ali mi nijedan nije doneo toliko radosti kao onaj sat koji sam proveo sa spomenuta dva mlada oveka . Bili su žustri , pametni i puni razumevanja . Narednog dana iznova su se pojavili kako bi mi saopštili ko su . Bili su sinovi dve najbogatije i najuglednije porodice u gradu . K meni su došli prerušeni u siromahe kako bi proverili da li iskreno mislim onako kako sam govorio prethodne no i , da Isus vidi samo ljude , bez obzira na rasu , boju i imetak . Hteli su da vide da li u tako postupi i kada se pojave u sirotinjskoj ode i . " Indijca mogu uvjeriti samo injenice , nikada prazni govori . U južnoj Indiji je jedan Indijac pedagozima držao predavanje o pitanjima vaspitanja . Iznenada je prekinuo predavanje i rekao : " Vidim da medu vama ima mnogo hriš ana . Iako ovo nije religiozno predavanje , za trenutak emo ga ipak prekinu kako bih rekao da bi Indija ve sutra ležala pred vašim nogama kada bi hriš ani živeli onako kako je to propovedao Hristos . " Indijci nisu površni . Ako zaklju e da je vredno posvetiti se ne emu , u ini e to celom dušom . Kao što je u prethodnim poglavljima ve pomenuto , svakidašnji život u Indiji neodvojiv je od religije , jer Indijac svoju religiju živi . S tog gledišta on vidi i prihvata Hrista . ovek Zapada propoveda Hrista , dok Indijac duboko razmišlja o tome da li je mogu e žive Hrista . Ima bezbroj Hinda koji nisu kršteni , ali koji su spoznali Hrista , koji GA sada ostvaruju , koji GA žive ! Jednog sam dana stupio u razgovor s ro akom koji je bio vršnjak moga oca , a zahvaljuju i

svojoj mudrosti i istom na inu života , bio je nadaleko poznati brahman . Razgovarali smo o Hristu . S obzirom na duboko strahopoštovanje kojim je o njemu govorio , pitao sam ga zašto se ne pokrsti . Posmatrao me s ljubavlju , bez re i , te naposletku rekao : " Sine moj , Hrist ! Krishna ! Ime nije važno , ve injenica . Mi ga moramo spoznati i živeti u sebi . On zna da mu pripadam i to mi je dovoljno , bez obzira kako se zvao . " Svojim tadašnjim nezrelim na inom razmišljanja nisam ga sasvim shvatio . Sada ga razumem , posebno otkako sam upoznao mnoge hriš ane koji o Hristu neprestano govore , ali ga ne poznaju , niti Hrist poznaje njih ... Mahatma Gandi , jedan od najve ih sinova Indije , zvani no nije postao hriš anin , ali je njegov život bio njegov krst . Za sve za što se borio , borio se Hristovim oružjem , nevidljivim oružjem is ne i ljubavi . Najve i je njegov u itelj bio Hrist . Uvek je nosio Bibliju sa sobom , itao je svaki dan i iz nje pou avao . Dr Stenli Jones zamolio ga je za savet , na koji bi se na in hriš anstvo moglo udoma u Indiji . Nato je Gandi odgovorio : " Ponajprije bih predložio da svi hriš ani po nu da žive onako kako je živeo Hristos . " Dr Jones o tome nadalje izvještava : " Nije mi trebao ništa više re i . To je bilo sasvim dovoljno . znao sam da me njegovim o ima posmatra 400,000,000 ljudi indijskog stanovništva , da mi se njegovim glasom obra aju milioni ljudi Istoka , meni , predstavniku Zapada , a posredstvom mene svetu Zapada re ima koje glase : ' Do ite nam u duhu vašeg u itelja , tada vam ne emo mo i da odoli ... ' Drugo , Gandi je rekao : ' Savetujem vam da religiju u delo provodite nenasilno i ne ponižavaju i je . ' Taj je savet podjednako vredan pažnje kao i prvi . Najve i tadašnji živi nekrš anin

uputio nam je apel da ne provodimo nasilje nad našom religijom . Gandijev je tre i savet bio : ' Preporu io bih vam da naglasite ljubav jer je ljubav srž i duša hriš anstva . ' Pod ljubavlju nije podrazumevao ose anje , ve ljubav kao stvarala ku snagu . Gandi nam je predstavlja kao istinsku snagu u moralnom univerzumu . Želeo je da se ona , kao snaga koja ujedinjuje , neguje u svrhu spasenja sveta u okviru pojedinih grupa , rasa i naroda . Nisam se iznenadio kada su u o ima tog oveka , koji je u svojoj duši tako duboko doživljavao ljubav , zablistale suze , izmamljeno re ima koje sam mu pro itao iz 13. poglavlja prve poslanice Korin anima . Njegov je etvrti savet glasio : ' Savetovao bih da se nehriš anske religije i kulture istražuju s više uživljavanja kako bi se pronašlo ono što je u njima dobro , te ovek postao sposoban da se ljudima približi sa više razumevanja . ' " To je sasvim ta no . Za svaku istinu , bez obzira gde je pronašli , moramo biti veoma zahvalni . Moramo znati da je svaka istina samo ispruženi prst koji ukazuje na Hrista koji je ISTINA . U svojem velikom delu o Indiji poznati indolog , dr Ervvin Baktai , iscrpno se bavi tim problemom i jasno sagledava celo pitanje . Poznaje i delatnost dr Džonsa , te izme u ostalog kaže : " Dr Jones se nakon teške duševne borbe usudio na initi presudan korak . Otvoreno je i hrabro priznao da je od Indije više nau io nego što je Indiju mogao pou iti . Nau io je važnu is nu da je suš na hriš anstva jedino i samo KRIST . Sve je ostalo ljudski dodatak , gledišta , izmišljene sistematizacije

ije je postojanje samo uslovno opravdano u odre enim posebnim okolnostima . Indija ne može imati ništa zajedni ko sa verskim ratovima Zapada , teološkim raspravama i uopšte sa karakterom njegovog hriš anstva i lokalnim problemima koji su s time u vezi , ali utoliko više ima veze sa Hristom i jevan eljima . Ako je zapadni svet imao pravo da , prikladno postoje im razvojnim okolnos ma , hriš anske religijske forme prilagodi vlas toj predodžbi , tada i Indija ima barem podjednako toliko prava da ostvari sopstveno hriš anstvo , utoliko pre što je duhovno tlo , kultivisano hiljadugodišnje dubokim nadahnu em , traženjem Boga i neutoljivom gladi za istinom , mnogo pogodnije prihvatiti evan elje i održa njegovu isto u negoli je to bila nekadašnja delom helenisti ko - rimska , dakle mnogoboža kom kulturom prožeta , a delom varvarska Evropa ili negoli je to današnji Zapad koji u svojem materijalizmu i želji za mo i skapava u haosu izmišljenih sistema . " injenica je da Istok nema veze sa verskim ratovima i teološkim raspravama Zapada . Zapad e ipak uvek osta zaslužan jer se posredstvom njega Istok upoznao sa Hristom . To je u prvom redu zasluga onih velikih duhova koji su živeli u Hristu i žrtvovali svoj život kako bi , propovedaju i Jevan elje , uzdigli gladne mase Indije . Veliko mnoštvo , naime , ne može do i do is ne putem joge , individualnim putem . Njegova je nivo svesti isuviše niska kako bi uopšte moglo razumeti o emu se radi . Hristos je rekao svojim u enicima : " Vama je dano da shvatite tajnu nebeskog carstva , njima , me utim , nije dano . " ( Mt 13,11 ) - Posredstvom puta ljubavi prema bližnjem i najbedniji parija može prona i izbavljenje . Ljubav , samilost , dobrota , razumevanje , sve je to ponad razuma . Njih mogu shva i dožive sva bi a , od ljudi na najvišem duhovnom nivou do slaboumnih jadnika . Univerzalna ljubav ima vatru i sjaj , ona osvetljava sve , i najmra niji um , a njena sveprožimaju a

toplota nalazi put do ljudskog srca ! Ne postoji u tolikoj meri okamenjeno srce koje bi moglo odoleti vatri ljubavi . Spas je i preporod Indije u postizavanju svesnosti u Božanskoj nadsuštini , Hristu ! Njegova je krv reka koja te e drevnom , poštovanja dostojnom Indijom , te je ispunja novim , okrepljuju im životom . Njegovo je telo hleb , poslat sa neba , koji hrani milione gladnih , daju i im snagu da zapo nu novi život . " Evo , ja u sve obnovi . " ( Otkr. 21,5 ) , kaže Biblija , a mi znamo da je to JA Logos , Nadsuština ili , kako je Biblija naziva , Hristos . Indija razume i prihvata Hrista , jer u njegovom u enju prepoznaje istinu iji zakoni vladaju prirodom i koje Indija ose a u sopstvenom bi u . Bila je , me utim , primorana da nau e da mora sprovodi razliku izme u " hriš anstva " i " hriš ana " . ima mnogo toga što Indija ne prihvata od hriš ana i što ne može prihvatiti , jer to protivre i zakonima istine koji su sadržani u svim stvarima i jer , ma koliko se to inilo udnim , protivre i istinskom u enju , duhu Hristovom koji zra i iz jevan elja . Svaka re Jevan elja odiše istinom . Istina je uhvatila dubok koren u srcima Indije . Na Indijca deluje zastrašuju e kada misionari govore o Bogu željnom osvete koji , kao isuviše ljudsko bi e , pred vida najteže kazne za ovekove grehe , dok Hristos u Bibliji svakom svojom re ju propoveda dobrotu , milosr e i LJUBAV Božju i sam rekavši najve em grešniku samo : " Idi i ne greši više . " ( Iv 8,11 ) . Biblija svedo i kako je otac s najve om ljubavlju i raširenih ruku opet prihvatio izgubljenog sina . Uprkos tome postoje ljudi koji propovedaju Boga koji se za sve sveti , koji grešnike teško kažnjava , ak ve nim prokletstvom . Indijac vrlo dobro zna da mora okajati svoje grehe , ali ne zato što bi se Bog radovao patnjama pokore svoje nesavršene dece , ve zato što je to prilika da se isprave greške , po injene iz neznanja . Kako misao o vje nom prokletstvu može biti u skladu sa Bogom ljubavi

i praštanja ? Ako je jedan ljudski otac bio toliko dobar da oprosti neposlušnom sinu ne kaznivši ga , kako onda Bog , koji je DOBROTA SAMA , može kona ni greh kazniti beskona nom kaznom ? Ne ! Indijac ne može prihvatiti pojam osvetoljubivog Boga , ali je spreman da kao uzor prihvati Hrista koji u svojem božanski lijepom u enju opominje : " Ljubite svoje neprijatelje " ( Mt 5,44 ) . To prihvata i trudi se voljeti , svoje srce ispuniti s dovoljno ljubavi kako bi mu u svakidašnjem životu uspelo da zaista oprosti svakom neprijatelju i tako postane jednak Hristu koji je tome pou avao . Kako bi se mogao pomiriti s me da Bog ne samo da ne voli svog neprijatelja , ve ga pored toga i kažnjava užasnim mukama i svom patnjom pakla . Hristos u i da na nebu više radosti donosi jedan grešnik koji se pokajao negoli devedeset i devet pravednika . Indijac nalazi da je to prelijepo , uzvišeno i božanski . Kleknut e u prašinu pred onim koji je na krstu rekao : " O e , oprosti im jer ne znaju šta ine " ( Lk 23,34 ) , ali e okrenu leda onima koji Boga žele predstaviti kao Boga koji se sveti i proklinje , a ne kao samilosnog Boga ljubavi . Indijac se ose a bližim u enjima koja govore o Hristu svojstvenom samilosnom praštanju , negoli pojmu Boga koji ljudskim na inom mišljenja preti gnevom i patnjom . Istinska se , živa religija nikada ne može graditi na bojazni i strahu . U bezbroj sam slu ajeva zapazio kako moji zemljaci krštenje ne prihvataju samo zato što bi se morali odre i ne svoje vere , ve uverenos u reinkarnaciju . Isti em re uvjerenost jer u Indiji postoji beskrajno mnogo ljudi koji se ta no se aju svog prethodnog života i to dokazuju pouzdanim podacima koji se mogu proveriti . Zato se tog uverenja ne mogu odre i . Kada bi to uradili , za njih bi to bila laž . U oblas istraživanja duše i Zapad je ve o šao tako daleko da je kao jedino mogu e objašnjenje razli h psihi kih pojava

prihvatio mog nost postojanja pre telesnog za a . Brojni primeri zanimljivih eksperimenata poduzetnih nau nika objavljeni su u poznatim stru nim , medicinskim asopisima širom sveta i svi oni potkrepljuju u enje o ponovnom ro enju . Mi , Indijci , pratimo nau na otkri a Zapada u tom podru ju onako kao što bi muzi ar sa odli nim sluhom pratio nau no objašnjenje zakona sklada , broja vibracija i srodnosti tonova dok egzaktna nauka otkriva sve ono što on , muzi ar , sasvim jednostavno uje . Uho ne razmišlja o broju vibracija , to je stvar razuma . Ono jednostavno uje i neposredno doživljava sve zakone nauke o harmoniji . Zašto je jedna skupina tonova skladna , a druga neskladna ? Zašto neki akord izaziva savršeno i zadovoljavaju e ose anje , a iz kojeg se razloga kod drugog traži doterivanje ? Uho uje , ose a i razume ! ne postoji zapovest koja bi spre ila da se nešto uje , a ako neko uprkos tome pokuša da to uradi , radi e pro v sebe . Oni koji se suprotstavljaju prirodnim zakonima , bivaju jednostavno pregaženi i zbrisani . Indijcu je ponovno ro enje , reinkarnacija , poznata iz unutrašnjeg , neposrednog doživljaja . On veruje u njega , ne zato što to propisuje vera . Naprotiv , to je postalo pravilo vere , jer je re o psihološkoj injenici koje je svesna ve ina ljudi Istoka . Mojsije je , npr , poznavao zakone higijene . Svojem narodu nije , me utim , mnogo govorio o tome , ve je na osnovi njih doneo verski propis kako bi is nu , koju je poznavao , mogao primeniti u korist zdravlja ljudi koji svojim razumom to još nisu mogli shvatiti . Mojsijeva vjerska na ela o higijeni s razvojem su se ove anstva pretvorila u nau ne propise i is ne . Nije daleko trenutak kada e se i reinkarnacija odvojiti od religije i uvrstiti u nau no utvr ene is ne . Indijac ne shvata zašto mora pore i nešto ŠTAsigurno zna , upravo kao i injenicu da sam postoji u poslednjem životu , te ne može uvideti kako bi to njegovo uverenje moglo protivre iti

Bogu i ljubavi prema bližnjem . Suvišno je nabrajati dokaze o reinkarnaciji , jer nemam nameru uveravati nekoga u ta nost te nauke . Potpuno je nevažno da li e u to neko verovati , jer je to stvar unutrašnjeg doživljaja . Ne može se , me utim , iskoreniti uverenje koje proisti e iz unutrašnjeg doživljaja . U injenicama leži snaga koja pre ili kasnije nadvladava svako poricanje jer , kako je rekao Hristos , ne postoji tajna koja ne e bi otkrivena . Na ovom mestu želim samo pokazati kakvo se mišljenje u Indiji oblikovalo u odnosu na pouke Zapada . Karakteristi no je da su prvi misionari , koji su dobro upoznali zemlju i religiju Indijaca , jasno spoznali kako religija Indijaca sadrži one iste is ne kao i hriš ansko u enje . Indijci se ne mogu pridobi za hriš anstvo razaranjem indijske vere jer se ne može re i : " Ova is na ne važi u vašoj , ve samo u našoj religiji . " To se može pos i samo daljim razvojem i dopunom te vere u enjem o ljubavi prema bližnjem . Prvi su misionari postavili temelj isto nog hriš anstva , au tome su uspeli pre svega zahvaljuju i injenici što su spoznali ovu unutrašnju istinu i prilagodili joj se . Franz von Ksaver i njegovi saradnici , npr , svojom su djelatnoš u postigli uspeh samo u najnižim kastama . Viša kasta , Bramani , ostala je nepristupa na i tek ju je kasnije u ve inskom broju pridobio jezuitski otac Nobili iz Italije . Taj je genijalni ovek bio sposoban uživeti se u na in razmišljanja orijentalaca , te postigao da ga Bramani prihvate . Poverenje koje je stekao bilo je toliko da su ga masovno sledili i pokrštavali se . Bio je to ovek sjajnih sposobnosti kojem jezuitski red duguje zahvalnost za jedinstvo i svetsku mo . Nobili se u žutoj , lanenoj nošnji bramana , s turbanom na glavi iu sandalama pojavio u indijskom gradu Maduri , nastanivši se u otmenoj etvrti bramana . Nije jeo meso i pio pivo nije . Živeo je samo od pirin a , povr a , mleka i sira . Za ku ni je osoblje postavio ljude brahmanskog porekla , te se pridržavao propisa i obi aja

bramana u svakom pogledu . O sebi je rekao da je brahman italijanskog porekla , te da je u Indiji došao jer je uo da u njoj žive Bramani ije je znanje veliko i rado bi se s njima upoznao . Indijski Bramani , nakon što su se uverili u na in njegova života , dopustili da im se približi i ljubazno su ga prihvatili . Bili su iznena eni znanjem starog " bramana " . Nobili je savršeno vladao hindi i tamilskim jezikom , prema predanju , sa savršenim izgovorom , te je navodio najteže sanskritske tekstove iz Veda , Apastamba - sutre i Purana , kao i svih ostalih svetih spisa Indije . Poznavao je drevna pevanja , zvana " Raga " , te ih je rado pevao pred brojnim slušaocima , sam sebe prate i na Sitaru . Svojim je obimnim znanjem izazivao sveopšte divljenje i radovao se poštovanju što su mu ukazivali . ak je i danas teško shvatljivo kako je Nobili u ono vreme kada se još nije raspolagalo tehni kim dos gnu ima , još u Evropi uspeo ste i ogromna znanja iz nauke Indijaca , dakle , i pre nego je tamo otputovao . Nobili je spoznao veliku sli nost izme u osnova hinduis ke i hriš anske religije , te nije tvrdio da je hriš anska religija nešto sasvim drugo , potpuno razli ito od indijske religije , ve je dopuna i ispunjenje . Brahmani su se uverili u istinu o kojoj je govorio Nobili , zaklju ili su da je hriš ansko u enje savršeno , te su masovno prihvatali krštenje . Muškarci iz visoke kaste bramana tada su prvi put prihvatili hriš anstvo . Kada je Nobili , me utim , otišao , prestala su i prekrštavanja . U isto vreme kada i Nobili radili su i drugi jezuitskog o evi , medu kojima su bili mnogi koji su savršeno vladali hindi i tamilskim jezikom i gotovo napamet znali svete spise i legende Indije . U tim su se genijalnim sveštenicima prvi put sreli Istok i Zapad . Više njih postali su jogiji . Oni su bili prvi hriš anski jogiji Zapada . Da se misionarski rad pridržavao puta kojim je krenuo hriš anstvo bi ve tada postalo vladaju om religijom Indije . Kasnije su , me m , došli misionari razli h hriš anskih

vjeroispovijes koji su , kako je ve pomenuto , u Indijcima po eli poticati mržnju ne samo prema njihovoj vlastitoj religiji , ve i prema ostalim hriš anskim veroispoves ma . Indijac e ustuknu pred mržnjom u istoj onoj meri u kojoj ga se može pridobiti kada mu se govori o ljubavi . To je razlog zbog kojeg je došlo do zastoja u širenju hriš anstva . Tek je tokom poslednjih pedeset godina došlo do novog zamaha otkako su brojni misionari , u duhu i prema metodama isusovaca iz 17. veka , namjesto mržnje stali propovedati ljubav . Njima pripadaju , medu ostalima , Fok , kalvinisti ki sveštenik koji je , obdaren udesnom pronicljivoš u umio pridobi poverenje Indijaca , zatim kalvinisti ki sveštenik Schvarz i dr Stanlei Jones sa Zapada i naposletku Sunder Sing , Indijac , hriš anin koji je okon ao ogroman posao prekrštavanja . Sunder Sing poti e iz ugledne porodice plemena Sika . kao nedorastao mladi postao je jogi - u enik . Jedne mu se no i ukazala prilika koja je zra ila , nalik na Hrista . Otad je postao hriš anin i svoj je život posve o Hristu . Prosvijetljen , peša io je kao prvi Hristovi u enici , sa štapom u ruci beskrajnim putevima Indije i svojim zemljacima propovjedao Jevan elje . I Sunder Sing bio je živo otelotvorenje susreta Istoka i Zapada . Bio je svetac , Jogija koji je znao da je krajnji cilj puta joge : Božanska SUŠTINA , SUŠTINA KRISTOVA . U io je is ni , ostvaruju i svoju misiju u ljubavi prema bližnjem . Nije pripadao nijednoj veroispovesti , radio je samo za Hrista . Njegov je misionarski rad imao , ai danas ima , ogroman uspeh . U inak njegova rada u Indiji bio je nesaglediv . Taj je veliki svetac bio Indijac , te ih je pou avao na njihovu jeziku , odgovaraju e njihovoj psihi koj strukturi , te je sasvim razumljivo da je jevan elje ljubavi , izalagano na njegov na in , bilo prihva eno . Više je puta

odlazio kao misionar na Tibet , uvek svestan da e tamo umreti smr u mu enika . Takva ga je sudbina potom i zadesila . Pripada najvjernijim Hristovim slugama . Bio je prvi hriš anski Jogija Istoka . Zapad je Indiji doneo put zajedništva , put ljubavi prema bližnjem , HRISTA koji se ostvaruje kroz ljudsko jedinstvo , a dok je kao uzdarje od Indije primio individualni put , unutrašnji put duše , tajnu Hrista koji živi u ljudskom srcu : JOGU . Zapad se sa tajnama Istoka upoznao na dva na ina , prvo na osnovi opisa , spisa i knjiga zapadnjaka koji su odlazili na Istok i tamo u ili . Drugi na in u enja prenosili su ljudi Istoka koji su dolazili na Zapad sa zadakom da tamošnji svet upoznaju sa isto nom mudroš u . Koje to snage oveka Istoka podsti u da zapdne svetu otkrije i saopšti tajne ljudske duše ... ? U itelji Istoka ne mere vreme samo kruženjem Zemlje oko Sunca , ve i konusnom putanjom zemljine osovine . Period u kojem Zemljina osovina prevali put do kraja naziva se kosmi kom godinom , te odgovara broju od oko 25.920 zemaljskih godina . Ako taj broj podijelimo sa 12 dobit emo novu epohu , nova duhovna strujanja . Krajem svake epohe ove anstvo biva " utvrdi " . Sve se snage osloba aju svoje zakonski uslovljene vezanosti , te tako nesputane mogu razviti pun uticaj na ove anstvo . Proverava se tako što se ljudi date epohe podvrgavaju teškim iskušenjima , kako bi se ustanovilo da li je njihova sposobnost rasu ivanja i odupiranja dovoljna za procenu snaga koje deluju na njih , kako bi znali koju od tih snaga valja prihvatiti , a koje se kloniti . Simboli ki se kaže da se " nebo otvorilo " i da se " nebeskim merdevinama " od najniže do najviše stepenice penju i silaze " an eli " kako bi se ljudi " izmerili " i kako bi se videlo ko odgovara , a ko je " isuviše lak " ( Dan. 5,27 ) . Duh novog vremena briše Zemljom , odnose i sa sobom

staru epohu . Svjetovi se ruše i vlada velika patnja , sve klju a i sve vri . Oluja koja besni u dušama prazni se u ratnim pohodima , revolucijama i masovnim ubistvima . Svako biva prisiljen da pokaže svoje pravo , unutrašnje lice jer je vremenska prekretnica neumoljiva , te primorava ljude da zbace svoje maske . Atmosfera je demonska , svako ose a i trpi zloslutni topot konja užasnih jaha a Apokalipse . Oslobo ene snage , " zli duhovi " prebivaju na Zemlji kao krvoloci , mu i ljude . Me m , zrelim dušama iz kojih zra i hriš anska ljubav one ne mogu ništa , jer se ljubav širi poput svetlosti plamena što zra i i rasteruje sjenke tame ! Te uzvišene duše ne gube svoju veru i poverenje u Boga ni u najve im mukama . Spoljašnje nevolje ne mogu slomiti njihovu duševnu snagu . naoružane i jake , odolevaju svim iskušenjima i napadima niskih snaga i utoliko se više otvaraju za prihvatanje onih viših . Neko e upita : " Iz kakve se nužnosti , simboli ki re eno , osloba aju zli duhovi kako bi na Zemlji razarali ? " Ne smemo zaboraviti da je izuzetno teško govoriti o planu uzroka , jer tamo vladaju zakoni koji se potpuno razlikuju od onih na zemaljskom planu . Nedostaju nam odgovaraju i pojmovi ili oni u svojoj objektivnoj stvarnosti zna e nešto sasvim drugo od onoga ŠTAmi pretpostavljamo . Tako se , npr , izraz " zao duh " može tuma iti na onoliko na ina koliko je i ljudi . U stvarnosti ne postoji ništa ŠTAje " zlo " po sebi . Postoje , me utim , snage ije se izjašnjavanje posredstvom materije , vi eno sa ljudskog gledišta , doima kao zlo . Re je o džinovskim snagama ije je delovanje na zemaljskom planu brutalno , ali istovremeno i nužno , jer bez njega ne bi bilo razvoja i napretka . Naveš u samo jedan vrlo jednostavan primer : godišnje veliko spremanje koje stvara užasan nered u doma instvu . Tada prestaje svaki red , ništa više nije na svome mestu , metla podiže prašinu koja se nakupila iz svih uglova , oprašiva za tepihe stvara oblake prašine , vazduh postaje nepodnošljiv , svuda nas prati neprijatan miris benzina

i terpentina ... Sprema ice su nalik " zlim duhovima " , puštenim u ku u ... Metla i oprašiva ovde su apokalipti ni jaha i od kojih miroljubiv ovek pokušava da pobegne . Veliko je spremanje za lanove doma instva itekakvo zlo ! Pa ipak , doma ica ga obavlja u najboljoj nameri jer samo na taj na in onima koje voli može na duže vreme obezbediti ist , uredan i zdrav dom . Izraz " loš " samo sa sasvim ljudskog gledišta može se upotrebiti za snage koje na prelomu epoha haraju zemljom . Potrebne su upravo kao i metle pri velikom spremanju . I kao ŠTAsprema ice ne rade pro v doma ice , ve zajedno sa njom , po njenom nalogu , tako i " zli duhovi " deluju prema naredbi božanskih snaga i u skladu sa njima . U tim su teškim vremenima ak vni i " dobri duhovi " , rade i svim snagama . Ispunjavaju duše prijem ljiv za dobro , te ih privode Bogu . Nikada se ne rada tako mnogo velikih u itelja , proroka i svetaca kao u takvim prelomnim vremenima . inimo , me utim , veliku grešku kada od tih velikih duhova , u itelja Istoka , o ekujemo da riješe ekonomska i politi ka pitanja i ljude oslobode bede i rata . Ljudi e uvek dobi onakvog kakvog vodu zaslužuju . Ljudi su oni koji slede nekoga , oni sami biraju svoga vodu , ine ga velikim , daju mu mo . Ako radije slede nekoga ko nije upu en i uvek radije demagoga negoli upu enog oveka , kako poneki još mogu misliti da veliki u itelji Istoka moraju izbaviti ljude bede i ratova koji se uvek iznova najavljuju ? ... Možda se o ekuje da u itelji silom ili magijom primoraju ljude da ine ono što je ispravno ? Zašto BOG ne ini ništa protiv rata i svakog prokletstva koje ljudi izazivaju svojim neznanjem i sami sebi stvaraju nevolje ? Šta bi se u tom slu aju dogodilo sa ovekovom slobodnom voljom ? Veliki u itelji ne smeju povrediti ovekovo pravo na samoopredjeljenje niti se svojim velikim duhovnim snagama uplitati u sudbinu ove anstva , upravo kao što se ni Bog ne meša u ljudske stvari . U itelji ne

smeju initi ništa " namjesto " ljudi , jer bi im na taj na in oduzeli mogu nost da s u iskustva i njihovu odgovornost preuzeli na sebe . Kako bi ljudi nau ili šta je ispravno , a šta neispravno , kako bi im se otvorile o i da iz unutrašnjeg uverenja ine dobro , ako bi im to dobro , postignuto magijskim sredstvima , bilo gotovo servirano ? Bila bi to ista ona greška koju ine roditelji kada svojoj deci ispunjavaju doma e zadatke . Dete se lišava mogu nos da samo u i , ono ne s e znanje i prvom e prilikom njegovo neznanje u prak nom životu do i do izražaja . Tada e mora da pro e teške provere i dobrano se namu kako bi nadoknadilo propušteno . Zašto , dakle , neki rešenje ljudskih , privrednih i poli kih poteško a o ekuju od velikih u itelja Istoka ? Zašto oni koji to o ekuju svoje probleme ne reše sami ? Ako ljudi ne žele da slede dobro i samo ih malo ima sluha za re i upu enih , u itelji nikada ne e silom ili magijskim sredstvima pokušati da navede ljude da ine dobro jer bi to bili postupci crne magije . Mogu i smeju pokazati put koji vodi rešenju , ali ljudi moraju sami i i m putem i sami PRONA I rešenje u svakidašnjim ljudskim stvarima . Na pragu svakog doba nastavnik uvek samo iznova obznanjuje re . Šire i re i , u itelji bude duše i upu uju ljude u najdublje tajne postojanja . U takvim se vremenima upu eni osloba aju obaveze utanja , te smeju govoriti ! Upravo sada živimo usred jednog takvog prelaznog vremena u kojem u itelji Istoka šalju svoje u enike na sve strane sveta kako bi ona blaga , koja su se milenijumima gomilala za zrele duše , put ka sre i , u ine dostupnim cijelome svetu ! Ho e li ljudi ostvari taj put u svakidašnjem životu , zavisi o njima samima ! Ramakrišna je bio jedan od najve ih svetaca Indije . Živio je u 19. veku , a dolazili su mu ljudi iz celoga sveta . Bio je jedan od onih velikih u itelja Indije koji su Hrista poznavali na osnovi unutrašnjeg doživljaja . Pune je dve godine posvetio

isklju ivo studijama evan elja i spoznavanju Hrista . znao je da Zemlja ide ususret epohi ispunjenja , dobu Riba iza kojeg sledi doba Vodolije . Znao je kakva e teška vremena zadesi Zemlju . Izabrao je najpogodnijeg od svojih studenata , te ga je godinama spremao za veliki zadatak da ljudima Zapada pokaže najkra i put koji vodi Bogu : jogu . Svami Vivekananda je bio taj u enik koji je kao sveti ovek i sam živeo u Bogu . Njegove izuzetne sposobnosti Ramakrišna je razvijao sistematskom obukom . Svami Vivekananda je proživio razli ite joge , te je nakon višegodišnjeg prou avanja svetih spisa bio duhovno potpuno spreman i upu en na Zapad kako bi ove anstvu otvoreno saopš o veliku ovekovu tajnu . Hristos je prorekao da e do i vreme kada e se tajne saopštava s ku nih krovova . Svami Vivekananda je u Americi i Engleskoj održao bezbroj predavanja , a njegovi su rukopisi o razli itim jogama izvorna dela literature o jogi trajne vrednosti . Iz njegovih dela struji dah Božji , ona se šire celim svetom . Ljudi koji vape za vodom života , itaju ih i prou avaju . I pre nego što se Svami Vivekananda uputio na Zapad , prvo je žena sa Zapada , obdarena neverovatnim sposobnostima , H.P. Blavatski , tako e po ela upoznavati Zapad s drevnom mudroš u Istoka . Gospoda Blavatski je , prema njenoj vlastitoj izjavi , bila u enica indijskog , egipatskog i ma arskog velikog u itelja . Ono što je od njih nau ila , napisala je u dva velika dela : " Otkrivena Izida " i " Tajna nauka " . Njene su knjige ostavile dubok utisak na svet . Tako je mudrost Istoka krenula u svoj osvaja ki pohod širom zemaljske kugle . Saradnici gospode Blavatski tako e su doprineli upoznavanju sveta sa blagom Istoka . Franz Hartmann je preveo više svetih spisa Indijaca sa sanskrita na nema ki , Annie Besant na engleski , a oboje su i sami napisali vredne knjige . Daleko bi nas odvelo kada bismo spominjali sve koji su u estvovali u

širenju duhovnih blaga Indije . Dosad je ve preveden veliki broj svetih spisa Indije na zapadne jezike i one su dostupne svakome . Mahabharata , iji je naistaknutiji deo Bahagavad gita , Ramajana , Purane , Joga - aforizmi , Patan ali , mnoge od drevnih Sutri , Sabhatti Svami , Šankara aria , Rabindranat Tagore i Mukerji - postali su na Zapadu opšte dobro . Nakon ustrajnih , borbom ispunjenih nastojanja i mnogo strpljenja dospeli su i mnogi ljudi Zapada do velikih indijskih u itelja , te postigli visoki cilj na putu joge . Neki su od njih zapisali svoje doživljaje i objavili ih u obliku knjiga koje su otvorile nova vrata dušama ŠTAsu tražile put istine . Napoznatiji su od njih : Avalon koji je u svojoj knjizi " The Serpent Pover " ( Snaga zmije ) razotkrio duboku tajnu ovekovog ki menog stuba , put kundalini energije , zatim Evans Venz iji su saradnici bili Tibetanac lama Dava Sandup , Alekandra David Neel , Paul Brunton , Heinrikh Zimmer i drugi istaknuti autori koji su sa više knjiga doprineli da se zapadnom svetu približi više hiljada godina staro znanje Istoka o ovekovim skrivenim i uspavanim sposobnostima i mogu nos ma . I ta se dela množe iz dana u dan . U službi se Boga seje seme iz kojeg ni e istina . ovek Zapada postepeno upoznaje skrivena blaga svoje suštine koja otkriva kora aju i putem joge , osvajaju i pritom stepenicu po stepenicu . Zvu i neobi no , ali je ta no , da su nebrojeni zapadni ljudi pomo u indijske lozo je pronašli put povratka ku i , svojoj vlastitoj veri , Hristu . U enje Biblije zaobilaznim putem shvatili su posredstvom isto nih u enja . Kada su se upoznali sa unutrašnjim tajnama duše zahvaljuju i Vedante , Advaita Vedanti , Upanishadama i Jogi , postao im je jasan , na injenicama zasnovan , smisao biblijskih re i . Mnogi e upita : zar joga nije pro v hriš anske vere ? Kako bi to mogla biti ? Joga po iva na psihološkim injenicama , na

stvarnosti . Kako bi stvarnost mogla biti protiv istine , protiv hriš anske ili bilo koje druge religije ? Suština je religija ista . Kako bi is na mogla opovr i religiju ija je osnova tako e is na . Bog nije ljudska predodžba , ve živa stvarnost . To što Hindi i tu stvarnost nazivaju " Brahman " , muhamedanci " Allah " , Jevreji " Jehova " , a hriš ani " Bog " , ne menja injenicu , tj is nu . Kako bi stvarnost mogla pore i stvarnost ? Znanje , širenje vidika ovekovog , vodi bliže Bogu . Joga je put ovekovog razvoja , dakle , put koji vodi Bogu . Oni koji provode jogu , svakog dana postaju mu bliži . Joga , dakle , nije protiv hriš anske ili suš ne neke druge religije , ve pomaže da se one shvate i dožive ! Ramakrišna kaže : " Joga pomaže da Hind postane bolji Hind , hriš anin bolji hriš anin , muhamedanac bolji muhamedanac , a Jevrejin bolji Jevrejin ! " Joga razvija dušu , u i nas da vladamo ose anjima , odvra a naš pogled od niskih stvari , te nas pou ava pobožnosti , blagosti i miroljubivosti . Joga razvija nervni sistem i telo ini zdravim . Uravnotežena duša ispunja telo životnom energijom , a zdravo telo zauzvrat ispunjava dušu vedrinom . Joga razvija snagu volje , - a - ovek u koga je jaka volja odupre e se iskušenjima i grehu i ne e dopus da gramzivost i telesne strasti njimg ovladaju . ovek razvijene snage volje zauzdava svoje nagone i obuzdava svoje strasti . Joga razvija svest i razum . S razvojem razuma raste i sposobnost razlikovanja . Kada se ovek nade u prilici da bira izme u dva svijeta , prolaznog i neprolaznog , promenljivog i ve nog , joga mu pomaže da na ini pravi izbor . Joga postepeno otvara ovekove duhovne o i kako bi spoznao da prolazan zemaljski život , koji se neprestance menja , nije stvarnost , ve privid , iluzija , daje to samo svet posledica u pozadini kojeg u ve nosti i neprolaznosti postoji prauzrok koji deluje i stvara . Blažen je onaj ko izabere UZROK , a ne posledicu ! ovek koji živi na planu uzroka prestaje da postoji kao bespomo na

lutka , pokretana snagama koje ne može obuzdavati . Postaje gospodar svog sopstvenog života i svoje sudbine . živi u neprekidnoj prisutnosti duha , u stalnoj prisutnosti Boga ! Joga vodi u svejedinstvo . ovekovu dušu ispunjava univerzalna ljubav koja sve obuhvata , sve razume i sve prašta . ovek , upu en u jogu , voli svoga bližnjega onako kao što voli samoga sebe , jer se sa svakim ose a kao jedno . Ne mora strahovati da e nekoga povredi ili se o nekoga ogriješi , jer ono ŠTAne želi sebi ne e u ini ni drugome . Za njega više ne postoje " Li ne zamenice " , jer ose a da SUŠTINA sve ispunjava životom : u tebi , u njemu živim i JA , ONAJ KOJI JESAM ! Tako posredstvom joge ovek doživljava sveto zajedništvo . Iz li ne , malene ovjekova suština uzdiže se do božanske NADSUŠTINE , do savršenstva i , sjedinjen sa Bogom doživljava jedinstvo koje u ljude unosi život . Samo ljudi koji su , kro i individualnim putem postigli savršenstvo , mogu izgraditi pravu svetu zajednicu , zasnovanu na ljubavi prema bližnjem , iji je zadatak da na zemaljskom planu ostvari božanski naum s njegovim nebeskim skladom . Tako e se dva puta , individualni i zajedni ki , stopiti u jedan put . Nijedan , sam za sebe , nije savršen . Svaki od njih predstavlja dopunu i rešenje drugog . Savršenost zajedništva može se pos i samo putem jedinstva pojedina no razvijenih , nesebi nih ljudi koji zra e ljubavlju , dok pojedincu može samo život , izgra en na savršenom kolek vizmu , pruži mogu nost razvijanja sopstvenih sposobnosti i pos zanja sre e . Ogromna opasnost zajedništva nalazi se u gušenju ovekove individualnosti i spre avanju slobodnog razvoja sposobnosti i talenata pojedinca . Na taj se na in mogu izgubiti velike vrednosti , što pre ili kasnije postaje štetno za zajednicu jer jednako oblikovani , prema jedinstvenoj šemi odgojeni ljudi na opasan na in ko e napredak i usavršavanje velike celine . U tom trenutku jedino pomaže da se uz zajedni ki

na in života ne zanemari pojedinac , da se ljudi razvijaju i pojedina no putem joge . Put joge na Istoku se razvio do savršenstva , ali može biti od koristi jedino zrelim ljudima . Neuko je i siromašno mnoštvo neorganizovano , te svoj život živi u neopisivoj bedi . uzalud Indija poseduje nauku hatha - joge koja sadrži zdravlje kada milioni njena naroda gladuju umesto da žive prema pravilima joge . Pojedinci u Indiji postižu stepen na kojem mogu po želji upravljati funkcijama svojeg tela , te na taj na in i svojim zdravljem . Istovremeno , neuke i napuštene mase žive svoj oskudni život . Tu može pomo i samo zajedništvo , izgra eno na ljubavi prema bližnjem . Narod se mora organizovati na kolektivan na in , te se obrazovati kako bi se osposobio da u estvuje u blagu individualnog puta , puta joge . Zadatak je Istoka i Zapada da jedan drugome prenesu spoznaje do kojih su došli i njihove rezultate . Jedini put koji vodi sre i , kako za pojedinca tako i za celo ove anstvo , leži u susretu i stapanju puteva , individualnog , unutrašnjeg i zajedni kog , spoljnog . Na Zapadu se ljubav naziva Hristos , a odsutnost ljubavi Antihrist . Zajedništvo je carstvo Antihrista , pakla ako u njemu nema ljubavi . Me utim , izgra eno na ljubavi , kraljevstvo nebesko je na zemlji , Hristovo carstvo ! Na ovom mestu ovek ima obi aj prime da je potonje gotovo sasvim nemogu e , da je to nedostižan san , jer u ljudima nema ljubavi . U ljudima ? ... A u nama ? ... Neko mora biti prvi i zapo eti ! Po nimo mi ! Ne ekajmo da po ne drugi . Ne o ekujmo izbavljenje spolja , ne o ekujmo od drugih ljudi , od velikih u itelja da nas izbave . Po nimo sa izbavljenjem u nama samima . Cenimo i poštujmo naše bližnje kao deo našeg sopstvenog tela . Kao što naše telo u svrhu izvršavanja razli itih zadatak ima razli ite udove koji su , svaki na svome

mestu , podjednako dragoceni , tako je is našim bližnjima koje moramo ceniti bez obzira na poredak i nivo , te ih smatrati svojom bracom . Ne donosimo unapred sud o postojanju loše namere u drugoga , ne bojmo se naših bližnjih . Ako ipak primetimo neprijateljsko držanje , proverimo ga . Vide emo da taj drugi na neki na in pati , te zato napada jer misli da se mora brani . Ljudi nisu loši , ve samo nesre ni . Ne poznaju jedni druge , te se boje jedni drugih . Ne bojmo se ljudi , jer strah izaziva odbojno zra enje i u drugome budi nepoverenje . Setimo se da je svako sam jadni , usamljeni putnik na uskoj i trnovitoj stazi , te da svako na svojim le ima nosi težak krst . Pokušajmo vide krst na le ima drugog i ne osje ajmo samo vlastiti kao teški teret . Ljudi uvek zavide jedni drugima jer u životu bližnjih vide samo ono što im se ini da je bolje negoli u njihovom sopstvenom . Ono što u životu drugih predstavlja veliki teret i duboku patnju , ne žele da vide jer ne boli njih , ve samo drugog . Ne ekajmo da nas sudbina pod cenu teških patnji nau i da shvatimo iskušenja i muke drugih ! Pokušajmo se stavi u položaj ljudi kojima zavidimo i vide emo da su i oni optere eni teškim krstom , iako je njihov razli it od našeg . Ne prebacujmo krivicu na druge ljude i ne pokušavajmo popravi druge ! Ako drugome nije dana ljubav , pokažimo je sami tim više . Ukoliko drugi nosi masku , nosimo je sami tim manje . Ukoliko drugi ne vlada sobom , tim više vladajmo mi sami sobom . Iako se život , izgra en na savršenom i svetom zajedništvu ne može ostvariti od danas do sutra , jer se ljudi ne nalaze na istom nivou razvoja i ne mogu odjednom po eti pretvarati mržnju u ljubav prema bližnjem i iako samo mali deo ove anstva kora a putem joge , zra i ljubavlju i razumevanjem , i ti malobrojni ljudi mogu u initi život lepšim , ne samo

€za€sebe€,€već€i€za€veliku€celinu€.€Ljudi€koji€napreduju€putem€ €joge€mogu€oblikovati€protu€-€snage€koje€će€odvraća€mržnju€,€ €miroljubive€otoke€do€kojih€njeni€talasi€neće€dopira€i€gde€ €će€duše€,€koje€tragaju€za€Bogom€,€naći€svoj€mir€.€Budimo€takvi€ €ostrva€.€Vježbajmo€s€dubokom€,€svom€i€nepokolebljivom€verom€ €jogu€:€ € €U€NAŠEM€VLASTITOM€SRCU€dozivam€BOGA€!€ € € €Kao€što€kaže€Krishna€u€Bhagavad€-€giti€,€svetom€spisu€ €Indijaca€:€ € €"€Gospod€živi€u€srcu€svakog€bića€,€ €O€Arñuna€,€ €i€snagom€privida€,€ €snagom€Maje€,€ €sve€ih€obrće€ €kao€na€grnčarskom€točku€.€ €Nadi€svoje€utočište€u€njemu€samom€.€ €Zahvaljujući€njegovoj€milos€ €naći€ćeš€uzvišeni€mir€ €i€postojanje€koje€je€iznad€svake€greške€.€ €Eto€,€poučio€sam€te€,€o€Arñuna€,€toj€mudrosti€ €koja€je€tajna€nad€tajnama€.€ €Razmisli€duboko€o€tome€.€ €Potom€čini€onako€kako€misliš€da€je€ispravno€.€ €To€su€poslednje€reči€koje€ti€kazujem€,€ €najdublje€od€svih€istina€.€ €Kazujem€za€tvoje€vlastito€dobro€ €jer€ti€si€moj€prijatelj€ €koga€sam€izabrao€i€koga€€volim€.€"€ € €-€O€M€-€ €