RadovanSamardzic-Beograd Pod Turcima

РАДОВАН САМАРЏИЂ

БЕ ОГРАД п од ТУ РЦИМА

.

ПРЕДАВАЊЕ ОДРЖАII

НА КОЛАРЧЕВОМ УНИВЕР З ИТЕТУ

БЕОГРАД

1954

Р А ДОВЛI I

'ЛМ 1\I'I , I! 11 1

БЕОГРАД ПОД ТУРЦИМА

ПРЕДАВАЊЕ ОДРЖАНО НА КОЛАРЧЕВОМ УНИВЕРЗИТЕТУ

БЕОГРАД

1954

l' Л)џ )ВАН

САМАРЏИЋ

БЕОГРАД ПОД ТУРЦИМА

Ако је прошлОст јУГOiИсточне Европе била o~ искона бурна и

ПРOlМенљива,

онда анали 'Онога

града

који

је

вековима био

капиј.а тих ПРОС'I1.Pани:х ·области претставља неСУМЊИi8'О најдра­ маТИЧНИји део те прошлости. Бити господар Београда значило је им, ати отворен пут или у широки панонски базен или у ду­

бину Балканског Полуострва, према томе да ли се надирало са

југа или са севера. Борбе које су вођене због тих области биле су увек најОГ()lрченије под ЗИЈДИ'Нама београдског града и 'Оне су често биле пресудне за решење читаво,г сукоба. Зато су ретки градови који су ПРОlМенили толико господара и зато су у оном дебелом слоју читаво'г низа култура на кОме је подигнут Бео­ град

затрпане

к,ости

многобројних

народа.

Меланхо\Лично

осе­

ћање пролазности свега, каже ,се у једној историји 'Овога града, нигде није било тако живо као у Београщу, чији су калeмIет­

дански плато Турци доцније назнали "брег'ом за размишљање". у XV веку, кад је бео'градска тврђава успевала да о.цоли турским на'ортајима, сматран је овај град не СаЈМО ".кључем Угар­

к . " !но и "бедемом хриI.IIЂ.анства". А 'к, ада је, у ав.густу

1521 r.,

. улејман Величансвени сломио отпор београдске посаде, Е!вропа ()иља · свеона да су Турци разбили капију која их је спречавала

I

ДII

('

".,.,..

разлију Подунављем и она

IЩ У народу, а

I

је задрхтала

одстелње.

woj.a

је претсказивала да ће . "страшни Туprчин"

"1\111'0 загоспода.рити Уг ар-ском и доhи у Аустрију,

JI'

О

стр'аху ' сведочи најбоље једна нем·ачка песма која · се пе­

0'1 варен

пут на

ЗаЈП. ад.

И

заиста,

одакле му

двадесет година

доцније,

·".УIН" { 1 граница се прим;ак.лз самом Бечу и у в'ИЈсоком луку обу-

РАДОВАН САМАРЏИЋ

ХВDтила највеЋИ део ,панOlНског базена. Међутим, ИаЈКО више ПИЈI '

био ПOiГpан:ично yтвp~eњe, Турци су јОIIII дуго називали БеОГрIЏ\

"позорницом светих ратова" и "јединственоlМ бисер~рђавом" , а xpишhански путници, који су пролазили кроз њега, увек су с·

сећали оних борби и: 'мена које су обележиле његову ВР\ЛО дугу и чувену историју.

Приближавајуhисе шајкама којима

су

се

crryшт'али низ Дуна!В, путници ,су са нес'ГрПЉењем очекивали да

yrледају тај, по речима једнот Млечанина,

famoosa) ,

славни град

(citta

О KOlМe су толико пута читали :и слушали; ,сећајyhИ се

многобројних гра:вира Београда које су J.l.JJ1P0IМ Европе израђи­ вали незнани

и знани уметници,

они

су наслyh'ИiВали ЊeI"OВ

изглед и приближавали му се као нечеiМ ГOTOIВO познатом. Ме­ ђутиlМ, иако с:у прилазили Београду у уверењу да ће у њему видети оно за што су већ знали, путници .су се, после искрца­

вања у npистаништу,

убрзо

в.ојих је било толико да

губили :међу сликама и

утисцима

су заробљавали пажњу · сваког поје­

динца. Иако се очигледно труди да овој е белешке о Београду ("Беде

на

учено

расправљање

о

њего!Вом

старом

ИI

HOВOIМ

имену,

хуманиста МаРIIЮ АН'I1Oније Пигафета не МООКе а да не истакне мучан положај београдских хрИ'шhана и њихО!В неми отпор про­

ти;в туђина. Холанђанин Бузбек,

TaKol)e

зналац старина, свуда

се у Београду ocвpiћe за остацима прошлости и :радује се налазу једн ог старог ри:мскот нО!Вца , са натписом

1591

»Taurunum«.

Путујући,

г., као члан аустриског посланства, на Порrгy, Чех Вацлав

Вратиславсe'I'И:О се у Б еогр аду, кога он: назива

Belohrad,

своје

отаџбине Чешке, њених трrrљења и страдања, као и опасности која и њ,ој

прети од истог

свајача КО'ји Се утнездио

)'1

О!В'оме

граду. Немац ДeprнnrвaM , вис , ки чиновник Фугера, највеЋе бан­ карске KyТi.e тога доба, ЧО!Ј3 С1С са широким интересом за економ­ ска питања, описује жив трговачкИ' промет у граду 'и чуди се

јев'1'ИIНiИМ цetнаиа намирница,

пrpе свега хлеба, рибе и вина. А

протестант Герлах гов'Ори много и брижно 'о цркваЈМ И 'о ниској

:верској култури београдсlКИХ Срба. Подј сднако живе и подјед­ iF'aKo в ИДЉИ!В е , прошлост И садашњо'ст биле су овде увек једна

поред друге, неодвоји!Ве.

О овоме најбоље , сведочи начин на КО'ји је бележено име

Београда у бележницама е!Ј3ропС'КИх путника. У jeднolМ латинском спису осво!М МИСИЮНalpском путу У јужну Угарску, Бартол Ка­ шиli се чуди зашто се у свету Београд назива АЉа

Greca

кад

у њему никщца нису владали Грци него СрБИ!; зато га он назива

БеоградоiМ, тј. АЉа uгЪs. А Немац А. Венерн, иако Беогр~д на­ зива литерарним именOiМ

Griechisch Weisse'llburg,

бележи и ње-

1 1!1 I!II"

1 1'111 1( 11

I'РЛД

IIМР кој

" '"

'Ј'У,rцим л

чуо на његовим улицама , СРПС1Ш ИМI'

IIIIIIIIIЏЏI ' 1II IIIICt\IIIO ј.е у сваком: путнич~OIМ ,IJJНевнику и тюр :д

1.

1 111

путника да,

1I1 ' 111!II'

111 1'111111('1«'

И

поводом

овога

града,

бележе

t'IOlМ привредном полити­

:Кдм владе и у потпуности се управљати пр ема прописима к·оји

су стизали из Дубровника. Сув ереном влашћу управљао је Ду­

бровник · својом београдском колонијом све док се та !Коло'НИја није угасила ТОКО!М XVHI века. Кад су, на пример, крајем ше­ здесетих и почетком

седамдесетих година

XVH

век а

:настале

у београдској колонији дубровачких ТP'l1OlВaцa размирице и су­ коби, изазвани сталним 'опадањем њихове трговине, дубровачка влада ИСТY'IIила је одлучно и суверено и са неколико наређења

~ела у колонију ;пређашњи ред.

"Наређуј емо вам, писала је

влада, да ОC'l1авите ва,ше распре и 'страсти које вас распаљују, да живите у миру и братС'Кој љубави и поштујете све наше на­

редбе издате да би се ОДР2К·ала ваша колонија која, због таквих

БЕОГРАД

111 1

I1

11/ \11 111 ' (\,

11( ' ) \ 'L делу Турске, Можда гл.авНИ узрок IIIIOM копнењу дубровачке тртовине у 'Сев ерн:им ,к;рајеви:ма еврOlII-

Турске тр,еба тражиrrи у све јачем ПРЮW1рању

1'1«'

11 ('оваца на турска

тржишта и све приснијем

;II'ла Турске за привредна

средишта'

1('Џlала је дубровач:ка влада

cpe~e

ау;стриских

везивању 0'80Г

ЕВРOlПе,

16158

г.

наређење кој им је најстроже за-

(фанила СВИМ својим трговцИ!Ма у Србији да ОiЦPжавају ТЮСЈювне

односе са

ау'СтрlИСКИМ

трговцима.

Д есе'l'ак

l'ощин:а

доцније,

( ' нглески путник Браун вев је затекао у Београду сталну аген­

цију бечке "И'Сто'Чне КОМlIIаниј е". Поред робе довезене из Ита­ .пије ИI Босне, у београдском безестану про~аје 'Се роба немачког

порекла, забележио је

1683

г., у своме путничком дневнику, Ј.

Венаља. Да би зауставила пропадање ' својих трlговаца у Тур скоз ,

дубровачка влада је ставила под ,своју заштиту "Тр['овачку л€­ вантинску компанију"

Дубровчана у Турској и,

1673

г.,

дала

Јој 'Статут. По томе статуту, ювю Друштво, чије је ce~Te било

у Беогр'аду, имало је пуни МОНOlПол

дубровачке

тр\говине не

само у овој варош:и но и у св'има турским граДЮIВJ1jjIJtа северно од

·аве и Дунава. Сваком дубровачкоiМ поданику било је најстрю­ ж:е забрањено да послује

са

страЈНИМ

трговцима;

али, у на­

('Наду за то, Друштво ј е свююме гарантовало , безбедност катrи­ '('t'ла

уложеног у заједничке послове. И заиста, дубровачки тр' ­

('о вци у Беoiграду улагали су 'СВе напоре да, послујући зајед­ ((И'IКИ, спасу СВOiју трговину ОД пропадања. О томе речито све­ ;\О'(И њихово писмо, ynyhено влади у новембру

1681

г., које је

(((угписало тptИiНаест тр1говаца а које гл.аси:

"Будyhи Се скупили у скуп за после оllIhiине и за у'Ч:и:н:иЈГИ

((('( ) ве бити за боље и кorpисније свијех нас Дубровчана који " ,((тамо у овој плаци, видијећи да су К'Оlже СКQlчиле на велику '\IIJI пу ОВ1ДИ У lМИјесту и на двору .. , остасмо СВи di comun acordo 11" (' 'све ко'же узимају у Kyмnaњy и ОВДИ у Биоrраду и на двору. Ј' ;ЏI би 'се збиле. И ,сазнасмо и калфе... и заклесмо се на С. ЈI · 'Нllrђсље да не има нико за свој конат ъластити ку:повати кожа 1'11 NI'I'И динара фур:истијеру ... " I

V

Трговци, даље, саюnштавају да

ЈН'ШИЛИ да сваку повреду ове одлуке

,\'

казне са ло

500

ду-

РАДОВАН

10

САМАРЏИЋ

ката. Решилису, поред тога, "да сваки има хранити Фратре по реду и кад кајмекам наметне цекине на их имамо распадијелити једнако ... , свакам:у ... "

Пошто еу изгла сани, !()вИ закључци ду­

БРQlВачке каЛCJIНИје били су убележени у љену књигу.

Па ипак , и паред пропадаља љихОве трLГовиrне, ДУ6РQIВчан:и су, и последљих деценија

600

XVII

века, В!()~ЛИ глаlВНУ реч између

каталика настањених у Београду.

Њихава црква,

која је

изгор ела 1672 г., била је добра снабдевена свим патребним утварима и у њај су служила два фрањевца каје је издржавала коланија. БЕ'О'Града

Стварну катастрофу значил,о

1688

П аред

је

аус'ГрИ С:КО

асвајаље

г. Тада је дубравачка калонија готово запустела.

басанских

Млецима прека

трговаца каји

су

стасали

у

трговини

сплитске и дубраlJ3ачке луке и ПОчеткам

са

XVII

века пачели да пр'оди.ру у најзнатн:ија тр!жишта еа3РООlске Тур­ ске,

који

треба,

су,

на тадашњој

захваљујyhи

београдској

чарш:ији,

свој'И!М богатствима,

чин:илац не само у црк'Венам на и у

уочити и Грке

пастали утицајан

палити'ЧкOtМ живату земље.

Повезани заједничким језика1\$, ПИC'lVIам и BepOtм: који су издвајали ад осталаг беаградског станавништва, Јермени среДИIНЮiМ

XVII

их су,

века, :имали у Беотраду своју јаку и дсбро oipLГa­

низовану КОЛCJIНИју. Настаљени у једнај или две улице ИСТОЧНОIГ дела вароши, Јермени су ту имали ,своју цркву, ,своју општину

И своје занатлије који су . их по;ц;м:и:ривали СВlИIМ: свакодневним

потребама. Овојим . богатством: и тртовачки:м:

угледам, они су

упадали у очи свим:еврО11СХИМ Путниди!Ма. "О'ВИ Ј ермени: расту­ рени , су по СВИlМ: Тip'говачким: меСТИlМа, каже ЕНГJIlез Браун. И3гледа ми да су у ТРТQlВИНИ поштенији и јавтинији него Јевреји

}!ЛИ Грци" . Потражња ИС1.'ОiЧњачких произ'Вада на 3а:паду учи­ нила \их ј,е с:поном:

'Изм

l)y'l'ypC1{Of

ИСТQIК,а и граДOilЗа

средље

Европе у којим, а су псрсиску, ,сириску И индиску рОбу зам:ењи­

вали 'за мануфактурне

продукте

који је прошао кроз Беа['рад

1658

3аlПада.

Француз

Киrкле,

Г!Qiд,ИНе, истиче нарочито љи­

хаву тргавину са Б ечкам и Немачком, "абична Дунав ом". Међу­ ТИМ, они су Се често 'СпушталИЈ у Дубр!()lВник и У Сплит и пре­

лазили у Анкону и Млетке, где су ЊИХOilЗИ сународници имали

своје колоrниjе и водилИЈ живу тртовину.

Присна повезани на

шираком подручју од ' средље Европе до Пер'сије,

Јермени 'су

Се истицали 'и у н{)вчаНИiМ паславаљима, служећ~ понекад као

зајмадавци и самим дуброоачким: IЮклисари:м:а. ~пуhени, тока:м зиме

1(;165

склапања

г., 'Великом везиру Ахмеду Ћуприлиhу који је, по,сле Вашварскот мира,

зиrмQIВао у

Београду,

дубровачки

поклисари. Јакета ПалматиЋ и Мартолица ЦријеВ'Ић,

задржали

БЕОГРАД

1••

под

11

ТУРЦИМА

.у О'В'ОIJVL месту св е ДР јуна ИСте гощине. НепредвиђеЮ1 'ГрО-

1111 111111

пр исилиm:и су их да се задуже, па је

I !1'".ll'IЈић

потписао мен:и;цу на

130

талира

јуна Мартолица

5

које је примио од

JIII Н' lща Дандоли, Је;piмеlНина, с Т'ИIМ да ,се но'Вац исплати једном

" "рменину у ДуБРОiВнику, ШТIO је,

4

јула, и учињено. .

Јевреји, добро примљ ен:иЈ у Турској ,

. '. ' љавају у Б е ограду

одмах после

почели су да се на­

његов ог

пада под Турке.

у скоро, београдСки Ј е:вреји · су постали каРlИ'Ка у ланцу њихових ( \ lIштина које су, чврсто повезане, са нај ВОћИМ дел'Ом нО'вчанor ,{Э,nитала

у своdим рукама, · стезало

IJудима, Браиле, Млетака, I'OlIще,

но

кред,иmирајући, и

oгporм:нo :rюдручје између

Цариграда , Смирне,

ДИnЛО!lVraТ'С'Ке

са високим

Солуна,

Дубровника и

ин'!' ре сима,

претставник е

не · само

евРОПQКих

сила,

тро­

турс.ке

паше, угарске грофове и к а ТОillИЧке мисионаре. ОIНИ су свемюrhни на Порти, јер својИТvI новцем могу да утичу на ' све њ ене одлу­ ке, тужио се влади један ду6р orв ач ки поrк:лис ар коме су јед;рен­

ски Јевреји претиm:и

затв ор ом због дугова.

ДorвOЉHO је, ради

примера; поменути само браћУ Алб охер, боrrате београдске Је­ вреје с почетком XVHI века . Ј едан ощ ЊИХ, Абрахам, био је П'О\лИТИЧЈЮ1-ФинаIНСИСКИ

агент

француС'Ко'!'

посланиrк:а

у

Цари­

граду и, за вр еме устанка Фрање Н Ракоција, финансирао уЈста­ нике сумама до посланика се

у

нарочито

ливара, које је доцније :наплаћивао 'Од

100.000

Цариграду. истицали

у

Као

трГОВЦИ,

трговини

беOiгра~ски

житоiМ;

она

је,

Јевреји

су

северно

о.ц

Са:ве 'и ДYHaiВa, била ГOTOiВO сва у њихоrвим рукама. Треба по ... МЕ'Нути

где

су

'и

њихове

пословне

везе

пословале врло богате

са

С'Олуном

колоније

иј

Дубров ником,

њихових ,сун. аро\Пника,

као ИЈ њихов тртовачки утоворса градом AнкoIНOM,

средином

XVH

ДомаћИ

склопљен

века.

Срби , б ез поч е тн и х к а питала и са оскудним везама,

подизали су се , ка о трговци ,

спорије и мучније но

новници турског Београда. Почетком пили на ДВе врсте ТРТOIваца .

XVHI

остали ста­

века они су се де­

Мно'гобројнији, зваНИ! бакали,

овали су на мало по својим дyfiанима;

тр-

богатији и предузим­

ивији нису имали своје д;yiiaHe "нето су ,се бавили ИЗlВозcжvr и! ВОЗОМ 'стоке, хране, ИЛи какво.г другог еспала". и.ли организоваЮ1 у свој

1711 r.

посебни руфет који је имао

Јlожника. Аустриска окупаЦИ!ја затекла је

I I'ЈIИКИМ делом извозне и ув'Озне тр·говине 1727 r., предложио је прmщ Александар

српске

оЮ1 су

18

II'pИ!-

трго.вце са

Београда у рукама.

д;ворским већима да Србима, као врло агюс'ОБЮ1М трговцима, дозволи улазаrк: у 1 Н ("I'ОfJПУ КОlМJIанију".

РАДОВАН

l '

САМАРЏИЋ

Иак о ј е занатска производња у старом Б еогра ду U И ЈI