Radomir Konstantinović - Biće i jezik 5

RADOMIR

Izdavači

Prosveta ·· Beograd Rad • Beograd Matica srpska ~ Novi Sad

KONSTANTINOVIĆ ",

BICE I JEZIK U ISKUSTVU PESNIKA SRPSKE KULTURE DVADESETOG VEKA

5

Urednici

Milisav S avić Branisla v Milošević R a d ovan Zdrale

. BEOGRAD , 1983.

Desanka Maksimović 171 Dušan Malušev 11031 Todor Manojlović 11191 Danica Marković 11611 Dušan Matić 12091 Mitrofan Matić 13071 Ljubomir Micić 13231 Dušan Mikić 13751 Živko Milićević 13871 Čedomir Minderović 14051 Dimitrije Mitrinović 14391 Nenad Mitrov 15031 Milorad J. Mitrović 15271 Ranko Mladenović 15491 Tanasije Mladehović 15991

/

Desanka

Maksimović

Desanka Maksimović pisala je više od pedeset godina, ostavljajući iza sebe veliki broj pesama izvanredno nejednake vrednosti, i rastrzane između sentimentalističke poetizacije i pesme izvornog nadalmuća i pokreta, a ne manje i između duševnih i moralnih stavova koji su, često, međusobno potpuno isključuju­ ći. Ona je pisala, i piše, kao da dah svakodnevnog postojanja pokušava da izmeša sa dahom. reči i rečenica, ili kao da ne može drugačije da diše nego u ritmovima stihova: ima u njenoj poeziji izvornog nadalmuća koje će s vremena na vreme da zablista svetlošću prigušenom, ali jedinstvenom, ali ima i mnogo mastila prosutog rukom književnika po svaku cenu, i kao opsednutog potrebom da bude neprestano prisutan, tako da će ona ostati pIen najprotivurečnijih tvrdnji: od onih koji će u njoj videti bogomda,nog liričara, l do onih koji će tvrditi kako je njen primer više no jasan dokaz da u poeziji pravilo dijalektičkog preobražaja kvantiteta u kvalitet ne važi. 2 Oglašavajući sebe kao lovca na sopstveno svoje srce: .

. Ja sam lovac srca svoga

rođenog,

I Milan Bogdanović pozdravljao je u njoj liričara čiji izraz se »daje kao nešto čulima, tako reĆi, doživljajno i čulno se, tako reći, i kazujći, i koji, takav, nije daleko iznad cvrkuta, kliktanja i krika « (Milan Bogdanović u predgovoru knjizi Miris zemlje, izd. Prosveta, Beograd, 1955). 2 Desanka M·c k.~imović ». .. objavila je bezbroj pesama, počevši još od vremena kada se skoro u svakom broju časopisa Misao (pod uredništvom V Zivojinovića i Sime Pandurovića, 1920-1924) mogla naći poneka njena pesma. Tako to traje već trideset godina, kao živi dokaz da ne treba bukvalno shvatiti dijalektičko pravilo da se kvantitet menja u kvalitet « (Marko Ristić, Književna politika, izd. Prosveta, Beograd, 1952, str. 271).

Desanka Maksimović

8

9

Biće i jezik

i sebe svima prepričavajući,,3 iz dana u dan, u stilu pesnika takozvane ispovedne (ili "intimne") lirike, ona je češće prepriča­ vala više sebe idealnu, sanjajući da osvoji svet apsolutne naivnosti i nevinosti, kojom bi se stvorila u cvet:

. . . i oči da su mi nevine kao u bele rade postale od jutarnje sa cvetovima družbe (U pOJjU),4 nego što je »prepričavala« stvarnu. svoju ~sti~u, ukoliko njena istina, u zbirkama Pesme (.19~4) .1. ~e~em V1tez (1930), nije upravo istina ovoga bekstva od lstme illlshna ovoga sna o naivnosti. Ideal naivnosti je vrhovni ideal Desanke Maksimović, u prvo doba njene poezije, ali to je ideal kome će ona os~~ti ven:a i kasnije: bez ovog ideala nemogućna je i nje~a r~na lmk~, k~]o~ se predstavljala kao čežnjiva devojka što lzr~za~a S~OlU z~lJ.u strepnjom od nje, stilizujući se u atmosfen blIsko] onoJ IZ patrijarhalno-folklorne lirike čežnje:

Dopusti, majko, kroz prozor moj da se osmehnem na njega (Devojačka molba),S ali bez tog ideala nevin.e ,naivfl