Radno Zakonodavstvo - Drzavni Strucni Ispit

 

Radno zakonodavstvo

1. Izv Izvori ori radno radnog g pra prava; va; među međunar narodn odnii izv izvori ori radno radnog g pra prava; va; unutr unutrašn ašnjiji izvor izvorii radn radnog og prava; pra va; međ međuso usobni bni odn odnos os zak zakona ona,, kol kolekt ektivn ivnog og ugo ugovor vora, a, prav praviln ilnika ika o rad radu u i ugovora o radu. Izvore radnog prava čine pravni akti međunarodnog i unutrašnjeg prava. Međunarodni Međun arodni izvori radnog prava su: akti univerza univerzalnog lnog karaktera (nji usvaj usvajau au svet svetske ske međunarodne organiza!ije kao što su ujedinjene na!ije i međunarodna organiza!ija rada", bilateralni međudr#avni ugovori (obavezuju samo dr#ave potpisni!e iz oblasti rada". $nutrašnji izvori radnog prava su $stav %epublike &rbije , 'akoni, podzakonska akta, kolektivni ugovor, pravilni!i o radu, itd. . &p &pe! e!i) i)iičnos čnostt ra rada da u dr# r#av avni nim m or orga gani nima ma;; osno osnovn vna a pr prav avilila a o dr dr##avni avnim m slu#beni!i slu# beni!ima ma (pojam dr#avni slu#benik slu#benika a i pojam nameš nameštenik tenika; a; poslo poslodava! dava!;; primena opšti propisa o radu i posebnog kolektivnog ugovora; načela delovanja dr#avni slu#benika". %ad u dr#avnim organima nije izlo#en delovanju načela tr#išne konkuren!ije koja bi poboljšala njegovu e)ikasnost. 'bog spe!i)ičnosti rada donet je poseban zakon za dr#avne slu#benike. *r#avn slu *r#avn slu#be #benik nik je li!e li!e čije čije se rad radno no mes mesto to sas sastoj tojii iz del delokr okruga uga dr# dr#avn avne e upra uprave, ve, sudova, tu#ilaštva, vlade, slu#be narodne skupštine, I sa njima povezani opšti pravni, in)ormatički, materijalno + )inansijski, računovodstveni I admin.poslovi. ameštenik je li!e čiji se poslovi sast ameštenik sastoje oje od prate-i pomo pomo-no -no + tenički poslo poslova va u dr#avnom organu. oslodava! je republika srbija I zbog toga omogu-ava da pri prelasku iz jednog u drugi dr#avni organ omogu-ava kontinuitet radnog odnosa. 1/0.str. ./ *r#a *r#avn vnii sl slu# u#be beni nikk je du#a du#an n da po post stup upa a u sk skla ladu du sa usta ustavo vom, m, zako zakono nom m I drug drugim im propisima I pravilima struke. Mora da je nepristrasan. iko nesme da vrši pritisak na dr#avnog slu#benika da nešto čini ili ne čini suprotno propisima. apredovanje zavisi od stručnosti I rezultata rada I potreba dr#avnog organa. /. rava i du#nos du#nostiti dr# dr#avni avni sl slu#beni u#benika; ka; spr sprečava ečavanje nje suk sukoba oba inte interesa. resa. *r#avni sl ima pravo na uslove rada koje mu ne-e ugroiti zadravlje I #ivot. Ima pravo na teničke uslove potrebne za rad I na zaštitu od svi vrsta ugro#avanja. Ima pravo na platu, 2, da bude član sindikata, pro)esionalnog udru#enja. *r#avni sl ima pravo #albe na re#enje u roku od 3 dana.

 

*r#avni slu#b *r#avni slu#benik enik je du#an da izvrš izvršii usmen usmenii nalog pretpost pretpostavlje avljenog nog izuzev ako smatra da se nalog kosi za zakonom. *u#an je da po pismenom nalogu obavlja poslove I koji mu nisu u opisu radnog mesta. *u#an je da čuva slu#benu tanu ili drugu tajnu. *u#an je da poštuje radno vreme. *r#avni slu#benik ne sme da primi poklon u vezi sa vršenjem svoji poslova izuzev protokolarnog ili prigodnog poklona manje vrednosti, niti bilo kakvu uslugu za sebe ili druga li!a. 2n neasme da osnoju privredno društvo,sejavnu niti da se bavi preduzetništvom. dr#avne sl na polo#aju primenjuje zakonslu#bu, o sprečavanju sukoba interesa. 0. 4r 4rste ste ra radni dni  mest mesta a dr#a dr#avni vni  slu# slu#ben benika ika.. olo#aj je radno mesto na kome dr#avni slu#benik ima ovlaštenja I odgovornosti u vezi sa vođenjem I usklađivanjem rada u dr#avnom organu. olo#aj se stiče postavljenjem od strane vlade ili nekog drugog dr#avnog organa. Izvršilačka radna mesta jesu sva radna mesta koja nisu polo#aji, uključuju-i I radna mesta mes ta ruk rukovo ovodil dila!a a!a u#i u#i  unu unutra trašnj šnji i jed jedini ini!a. !a.(še (še)ov )ovii ods odseka eka,na ,načel čelnik nik ode odelje ljenja, nja, rukovodila! grupe itd".%azvrstavaju se po zvanjima u zavisnosti od slo#enosti radni mesta. mes ta.viš višii sav savetn etnik, ik,sam samost ostaln alnii sav savetn etnik, ik, sav savetn etnik, ik,mla mlađi đi sav savetn etnik, ik,sar saradn adnik, ik,mla mlađi đi saradnik,re)erent,mlđi re)erent. 5. opunj opunjavanje avanje sl slobodni obodni  radni mes mesta ta (uslo (uslovi vi za zap zaposlenj oslenje; e; dopuš dopuštenos tenostt i način popunjavanja radnog mesta; trajanje radnog odnosa; probni rad; popunjavanje polo#aja; prestanak rada na polo#aju; posledi!e prestanka rada na polo#aju".

6. 2!enj 2!enjivanj ivanje e i napred napredovanj ovanje e dr# dr#avni avni slu#b slu#benika enika.. 7ilj o!e 7ilj o!enji njivanj vanja a je otk otkriv rivanj anje e i otk otklan lanjan janje je ned nedost ostata ataka ka u rad radu u dr# dr#avn avni i slu slu#be #benik nika, a, pods podstiti!a !anj nje e na bolj bolje e rez rezul ulta tate te ra rada da i st stva varan ranje je uslo uslova va za prav pravililno no od odlu luči čiva vanj nje e o napredovanju napredo vanju i struč stručnom nom usavršavan usavršavanju. ju. 2!ene se ne zadov zadovoljava oljava,, zadov zadovoljav oljava, a, dobar dobar,, ističe se, naročito se ističe. *r#avni slu#benik mo#e napredovati: premeštajem na neposredno više izvršilačko radno mesto ili postavljenjem na polo#aj ii viši polo#aj, u istom ili drugom dr#avnom organu.

8. reme remeštaj štaj dr#av dr#avni ni sslu#be lu#benika nika zzbog bog p potreb otrebe e rad rada. a. *r#avni slu#benik mo#e zbog potrebe rada da bude trajno ili privremeno premešten na drugo odgovaraju-e radno mesto u istom dr#avnom organu ili privremeno premešten u drugi dr#avni organ. 'a premeštaj zbog potrebe rada nije potrebna saglasnost dr#avnog slu#benika.

 

3. &t &tru ručn čno o usav usavrš ršav avan anje je i os ospo poso sobl blja java vanj nje e (str (struč učno no usav usavrš ršav avan anje je;; do doda datn tno o obrazovanje; stručni ispit; stručno osposobljavanje 9 pripravništvo". *r#avni slu#benik ima pravo I du#nost da se stručno usavršava prema potrebi dr#avnog organa. &redsta za usavršavanje obezbeđuje bud#et %&. *r#avnom slu#beniku mo#e da se omogu-i dodatno obrazovanje značajno za dr#avni organ. slu#benik se bira nadvostruko internomdu#i konkursu, troškove obrazovanja snosi dr#ava.*r#avni o završetku obrazovanja perid treba da odradi u dr#avnom organu ili mora jednokratno platiti troškove školovanja. *r#avni slu#beni!i koji su u radnom odnosu na neodređeno vreme moraju imati polo#en dr#avni stručni ispit. &em oni koji su obavezni da pola#u pravosudni ispit. ripravnik je li!e koje prvi put zasniva radni odnos u svojoj stru!i I osposobljava se za samostalni rad. odinu dana pripravnik za )akultet, devet mese!i za višu, šest mese!i za srednj sre dnju. u. %uk %ukovo ovodil dila! a! odre određuj đuje e men mentor tora a pripra pripravni vniku ku koj kojii pom poma#e a#e u osp osposo osoblj bljava avanju nju pripravnika I daje pismeno mišljenje nakon pripravničkog sta#a. ripravnik treba da polo#i dr#avni stručni ispi do kraja pripravničkog sta#a. . 2dgovo 2dgovornost rnost dr# dr#avni avni slu slu#benik #benika a (dis!ipl (dis!iplinska inska odgo odgovornos vornost; t; dis!i dis!iplins plinske ke kazne; dis!iplinski postupak; udaljenje s rada; zastarelost; odgovornost za štetu". *is!iplinska odgovornost za lakše I te#e povrede radne du#nosti. *is!iplinske kazne za lakše povrede radne du#nosti < sa plate za taj mese!. 'a te#e povrede radne du#nosti < 9 /< sa plate do 6 mese!i, zabrana napredovanja do 0 god., prestanak radnog odnosa. ostupak pokre-e rukovodila! I mo#e osnovati dis!iplinsku komisiju koji pokre-e I vodi dis!iplinski postupak umesto njega. a postupku se vodi usmena rasprava na kojoj dr#avni slu#benik mo#e izneti svoju odbranu lično ili preko zastupnika. *r#avn *r# avn slu slu#be #benik nik pro protiv tiv kog koga a se vod vodii dis dis!ip !iplin linski ski pos postup tupak ak za te# te#u u pov povred redu u rad radne ne du#nosti moše se rešenjem udaljiti sa radnog mesta do okončanja postupka. 'astara za lakšu povredu radne du#nosti je 6 mese!i od dana izvršene povrede, a vođenje postupka zastareva protekom jedne godine. 'a te#u povredu radne du#nosti protek jedne godine ili dve godine od pokretanja dis!iplinskog postupka. *r#avni slu#benik je odgovoran za štetu koju prouzrokuje nepa#njom ili nemarom I mora  je nadoknaditi. 'a štetu koju dr#avni slu#benik napravi tre-em li!u odgovara %epublika &rbija.

 

1. rest restanak anak radno radnog g odnosa. 9

rot rotek ekom om vvre reme mena na na kkoj ojii je ra radn dnii odn odnos os zzas asno nova van n

9

&porazumom

9

2tk 2tkazo azom m ((npr npr.. 'bo 'bog g tte#e e#e pov povrede rede rad radne ne du# du#nos nosti" ti"

9

o sili zakona

9

a drug drugii na nači čin n od odre reše šen n 'akon akonom om o dr dr##avni avnim m slu lu##be beni ni!i !ima ma ili po pose sebn bniim zakonom.

11. 11. rava dr#avni slu#benika pri promeni uređenja dr#avni organa. rilikom preuređenja dr#avni organa pre neko što dr#avnom slu#beniku prestane radni odnos ima pravo na premeštaj na drugo slobodno i odgovaraju-e radno mesto. $z sagl saglas asno nost st dr# dr#av avno nog g slu# slu#be bena na mo mo##e se pr prem emes esti titi ti i na ni ni#e #e ra radn dno o mesto esto.. eraspoređenom dr#avnom slu#beniku sleduje plata 65< i to najdu#e 6 mese!i posle toga roka ili -e biti raspoređen ili -e dobiti otkaz. 1. 2dluč 2dlučivanj ivanje e o pravi pravima ma i du#nos du#nostima tima dr#avni dr#avni  slu#b slu#benika enika (odluč (odlučivanj ivanje e u prvom stepenu; #albene komisije". $ prvom stepenu odlučuje rukovodila! ili mo#e ovlastiti visokoobrazovanog slu#benika sa najmanje 5 god radnog iskustva u slu#bi. =albena komisija odlučuje o #albama u roku od / dana. rotiv odluke #albene komisije mo#e da se pokrene upravni spor. 1/. $ređe $ređenje nje kadrovsko kadrovskog g sist sistema ema (kadrovsk (kadrovskii plan; &lu#ba za uprav upravljanje ljanje kadrovi kadrovima; ma; 7entralna kadrovska eviden!ija; 4isoki slu#benički savet". >adrovski plan se sastoji od prikaza broja dr#avni slu#benika na neodređeno vreme prema radnim radnim mestima u godin godinii za koji se kadrovsk kadrovskii plan donosi donosi.. 2d prikaza broja pripravnika čiji se prijem planira I broja dr#avni slu#benika na određeno vreme čiji se prijem planira zbog pove-anog obima poslova. &lu#bu za upravljanje kadrovima )ormira vlada I odgovorna je za oglašavanje slobodni radni mesta, organizuje stručna usavršavanja, pru#a stručnu teničku pomo- 4isokom slu#beničkom savetu. 7entralnu kadrovsku eviden!iju vodi slu#ba za upravljanje kadrovima, I vodi internu eviden!iju tr#išta rada u dr#avnim organima. 'akonom o dr#avnim slu#beni!ima obrazovan je 4isoki slu#benički savet koji ima devet članova I imenuje i vlada na period od 6 godina. 4isoki slu#benički savet donosi kodeks ponašanja, određuje kakve se stručne osposobljenosti , znanja I veštine o!enjuju u izbornom postupku I određuje način njiove provere.

 

10. oseb osebna na pravila o nameš namešteni! teni!ima. ima. ?r nameštenika se određuje pravilnikom. ameštenik zasniva radni odnos ugovorom o radu. 2dredbe 'akona o dr#avnim slu#beni!ima koji se odnosi na premeštaje odnosi se I na nameštenike. 15. adle adle#nost #nost upravne inspek! inspek!ije. ije. $pravni inspe!tor nadzire: 1. usklađenost pravilnika sa zakonom I drugim propisima, . uskl usklađ ađen enos ostt po popu punj njen enos ostiti rad radni ni  me mest sta a sa prav pravililni niko kom m I kadr kadrov ovsk skim im pl plan anom om,, /. zako zakoni nito tost st spro sprovo vođe đenj nja a inte intern rnog og I javn javnog og konk konkur ursa sa,, 0. zako zakoni nito tost st pr prem emeš ešta taja ja,, napredo nap redovan vanja ja dr# dr#avn avni i slu slu#be #benik nika, a, 5. bla blagov govrem remeno enost st dos dostav tavlja ljanja nja pod podata ataka ka za !entralnu kadrovsku eviden!iju, 6. druga pitanja u vezi radnod odnosa u dr#avnim organima. 16. late dr#avni dr#avni  slu#benika i nameštenika. lata dr#avni slu#benika I nameštenika sastoji se iz osnovne plate I dodatka na platu. ostoji 1/ platni grupa za dr#avne slu#benike I 6 za nameštenike. 18. %adni odnosi u organima lokalne samoup samouprave; rave; prije prijem m u radni odnos; pripr pripravni! avni!i;i; raspoređivanje, preuzimanje i upu-ivanje; du#nosti zaposleni i postavljeni li!a; plate; pla te; odg odgovo ovornos rnostt zap zaposl osleni eni  i pos postav tavlje ljeni ni li!a; li!a; pre presta stanak nak rad radnog nog odn odnosa osa;; ostvarivanje i zaštita prava zaposleni i postavljeni li!a; nadle#nost upravne inspek!ije. 2 pravima I odgovornostima zaposleni odlučuje )unk!ioner koji rukovodi organom. $ radni odnos mo#e da se primi li!e: 1. *a je dr#avljanin %&, . da je punoletno, /. da ima opštu zdravstvenu sposobnost, 0. da ima propisanu stručnu spremu, 5. da nije osuđivan, 6. ripravnik je li!e koje prvi put zasniva radni odnos u svojoj stru!i. @unk!ioner mo#e zaposlenog premestiti na drugo radon mesto u tom organu ili ako se dva )unk!ionera saglase zaposleni se mo#e premestiti u drugi organ. *a izvršava nalog rukovodio!a organa sem u slučajevima kada bi izvršenje naloga predstavljalo krivično delo I o tome treba da obavesti viši organ. late se obračunavaju na osnovu 'akona o platama u dr#avnim organima I javnim slu#bama. 'a svoj rad odgovaraju materijalno I dis!iplinski.

 

restanak radnog odnosa 'aposleni se mogu pismeno obratiti )unk!ioneru koji rukovodi organom radi ostvarivanja i zaštite svoji prava. $ roku od 15 )unk!ioner treba da im odgovori. Ako nisu zadovoljni odgovorom mogu se obratiti nadle#nom sudu. $pra $p ravn vna a in insp spek ek!i !ija ja vr vrši ši na nadz dzor or na nad d prim primen enom om prop propis isa a o prav pravim ima a I ob obav avez ezam ama a zaposleni u organima lokalne samouprave. 13. 2pš 2pštiti prop propisi isi o rad radu u ('a ('akon kon o rad radu"; u"; prava zap zaposl osleni eni; ; obavez obaveze e zap zaposl osleni eni i obaveze poslodav!a; zabrana diskrimina!ije. Individualna prava zaposleni: pravo na odgovaraju-u zaradu, pravo na bezbednost I zaštitu na radu, pravo na zdravstvenu zaštitu, pravo na zaštitu integriteta, prava u slučaju bolesti, smanjene radne sposobnosti, penzije, pravo na materijalno obezbeđenje za vreme nezaposlenosti, >olekt >ole ktiv ivna na prav prava a zapo zaposl slen eni i:: prav pravo o na udru udru#i #iva vanj nje, e, prav pravo o na učes učestv tvov ovan anje je u pregovorima za zaključivanje kolektivnog ugovora, pravo na mirno rešavanje sporova, pravo na konsultovanje. 2baveze zaposleni: da savesno I odgovorno obavlja poverene mu poslove, poštuje organiza!iju rada, obavesti poslodav!a o okolnostima koje mogu da utiču na obavljanje poslova, 2baveze poslodava!a: 'aposlenom za obavljeni rad isplati zaradu, obezbedi uslove za rad, itd 'abrana diskrimina!ije 1. 1. 'a 'asn sniv ivan anje je ra radn dnog og odno odnosa sa (u (usl slov ovii za zasn zasniv ivan anje je ra radn dnog og od odno nosa sa;; nači način n zasnivanja radnog odnosa; pregovaranje; ugovor o radu; stupanje na rad; radna knji#i!a; posredovanje u zapošljavanju". 2pšti uslov za zasnivanje radnog je najmanje 15odnosa god. =ivota ali uzse saglasnost roditelja ili staratelja. osebni usloviodnosa za zasnivanje radnog odrerđuju zakonom ili pravilnikom o organiza!iji I sistematiza!iji poslova. ačin zas ačin zasniv nivanj anja a rad radnog nog odn odnosa osa obu obuva vata ta pre pregov govaran aranje je kan kandid didata ata I pos poslod lodav! av!a, a, zaključenje ugovora o radu I stupanje na rad. regovaranje $govor o radu ko potpisuje I šta treba da sadr#i. &tupanje na rad. %adna knji#i!a je javna isprava. alazi se kod poslodav!a dok traje radni odnos.

 

osred osr edov ovan anje je u zapo zapošl šlja java vanj nju. u. o osl slod odav ava! a! je u ob obav avez ezii da prija prijavi vi potr potreb ebu u za zapošljavanj zapošl javanjem em a!i a!ionalnoj onalnoj slu#bi za zapošljava zapošljavanje. nje. oslo oslodava! dava! ima pravo da zapos zaposlili li!e I bez posredovanja a!onalne slu#be za zapošljavanje. . . 4rst 4rste e ra radn dnog og odno odnosa sa (r (rad adni ni od odno noss na ne neod odre ređe đeno no vrem vreme; e; ra radn dnii odno odnoss na određeno vreme; probni rad; radni odnos za obavljanje poslova sa pove-anim rizikom; radni odnos sa nepunim radnim vremenom; pripravni!i". %adni odnos na neodređeno vreme. %adni odnos na određeno vreme. robni rad mo#e da traje najdu#e 6 mese!i, a mo#e se I pre otkazati sa otkaznim rokom od njmanje 5 dana. od poslovima sa pove-anim rizuikom podrazumevaju se teški )izički poslovi, poslovi koji se obavljaju pod zemljom ili pod vodom, pri visok ili niskim temperaturama, pod dejstvom štetni zračenja, itd. %adnii od %adn odno noss sa ne nepu puni nim m ra radn dnim im vr vrem emen enom om mo mo#e #e da se zasn zasnuj uje e na od odre ređe đeno no I neod neodređ ređen eno o vr vrem eme. e. 'a 'apo posl slen enii im ima a prav prava a iz ra radn dnog og odno odnosa sa sraz srazme mern rno o vrem vremen enu u provedenom proved enom na radu. 'aposl 'aposleni eni sa nepuni nepunim m radni radnim m vreme vremenom nom mo#e da zasnuje radni odnos kod drugog poslodav!a da bi ostvario puno radno vreme. ripravnik radni odnos zasniva prvi put u svojoj stru!i. ripravnički sta# je vreme koje je potrebno za osposobljavanje za samostalan rad. 1. %adno vreme (puno radno vreme vreme;; nepuno radno vreme; skra-eno skra-eno radno vreme; prekovremen preko vremenii rad; raspo raspored red radnog vremena; preraspode preraspodela la radnog vremena; no-ni rad i rad u smenama". uno radno vreme iznosi 0 časova nedeljno, a za zaposlena ispod 13 god #ivota do /5 časova nedeljno. epuno radno vreme je kra-e od 0 časova nedeljno. 'a zaposlene na naročito teškim poslovima I štetnim po zdravlje skra-uje se radno vreme srazmerno štetnom dejstvu najviše 1 časova nedeljno. rekovremeni rad je kada se radi du#e od punog radnog vremena. rekovremeni rad nemo nemo#e #e da traj traje e du#e du#e od 3 časo časova va ne nede deljljno no,, ni nititi du#e du#e od 0 časo časova va dn dnev evno no po zaposlenom. %aspored radnog vremena. %adna nedelja traje 5 dana po 3 časova dnevno. 'bog potrebe posla mo#e se I drukčije rasporediti radna nedelja. reraspodela radnog vremena. 'bog potrebe posla poslodava! mo#e da u kalendarskoj godini preraspodeli radno vreme tako da u periodu od šest mese!i prosek ne bude du#i od punog radnog vremena. 'nači da se u jednom periodu radi du#e a u drugom kra-e.

 

%ad no-u se smatra od  do 6 ujutru. emo#e se raditi više od jedne radne nedelje no-u, sem uz pismenu saglasnost zaposlenog. . 2dmori i odsustv odsustva a (odmor u toku dnevn dnevnog og rada; dnevni odmor; nedeljn nedeljnii odmor; godišnji odmor; pla-eno i nepla-eno odsustvo; mirovanje radnog odnosa". 'a puno radno vreme / min dnevno. 'a zaposleni koji rade du#e od 0 časova a kra-e od min 6 časova 15 min odmora. 'auračunava zzaposlene aposlene se kojiu rade prekovremeno remeno najmanje 1 časova 05 odmora. 4reme odmora radnoprekov vreme. *nevni odmor je između dva puna radna vremena u trajanju od najmanje 1 časova. edeljni odmor je u toku radne nedelje, I traje najmanje 0 časa neprekidno. odišnji odmor posle 6 mese!i neprekidnog rada.  radni dana minimum koji se uve-ava (sta#, radno mesto, stručna sprema, itd." a pla-eno odsustvo u toku godine zaposleni ima pravo ukupno 8 dana. orođaj supruge, bolest u#eg člana porodi!e, sklapanje braka, oslodava! mo#e odobriti na zatev zaposlenog epla-eno odsustvo. 'a vreme tog perioda zaposlenom miruju prava I obaveze iz radnog odnosa. %adni odnos mo#e mirovati zbog odslu#enja vojnog roka, izbora na neku )unk!iju, zbog odslu#enja kazne zatvora do 6 mese!i. o prestanku razloga mirovanja radnog odnosa u roku od 15 dana zaposleni treba da se vrati na rad kod poslodav!a na isto ili drugo odgovaraju-e radno mesto. /. /. 'a 'ašt štitita a zapo zaposl slen eni i (o (opš pšta ta za zašt štitita; a; zašt zaštitita a om omla ladi dine ne;; zašt zaštitita a ma mate teri rins nstv tva; a; porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta; odsustvo sa rada radi posebne nege deteta ili druge osobe; nepla-eno odsustvo sa rada dok dete ne navrši tri godine #ivota; zaštita invalida; zaštita lični podataka; obaveštenje o privremenoj sprečenosti za rad".

0. 'arad 'arada, a, naknada zarade i druga priman primanja ja (zarada; minima minimalna lna zarada; naknada zarade; naknada troškova; druga primanja". 'aposleni ima pravo na odgovaraju-u zaradu koja se utvrđuje u skladu sa zakonom. 'arada se sastoji od zarade za obavljeni rad I vreme provedeno na radu I nagrade, bonusi, itd. 'arada za obavljeni rad I vreme provedeno na radu sastoji se iz osnovne zarade, dela zarade za radni učinak, uve-ane zarade. 5. 4iš 4išak ak zaposl zaposleni. eni.

6. akn aknada ada št štete. ete.

 

8. $dalj $daljenje enje zapos zaposlenog lenog sa rada. 3. Izm Izmena ena ugovor ugovora a o rad radu u (iz (izmen mena a ugo ugovor voreni eni  usl uslova ova rada; pre premeš meštaj taj u dru drugo go mesto rada; upu-ivanje na rad kod drugog poslodav!a". . re resta stanak nak rad radnog nog odn odnosa osa (raz (razloz lozii za pre presta stanak nak rad radnog nog odn odnosa osa;; spo sporaz razumn umnii prestanak radnog odnosa; otkaz ugovora o radu od strane zaposlenog; otkaz ugovora o radu od strane poslodav!a; posebna zaštita od otkaza ugovora o radu; otkazni rok i novčana naknada; nezakonit prestanak radnog odnosa". /. 2st 2stvar variva ivanje nje i zaš zaštit tita a pra prava va zap zaposl osleni eni (od (odluč lučiva ivanje nje o pra pravim vima a i oba obavez vezama ama zaposlenog; zaštita pojedinačni prava; rokovi zastarelosti potra#ivanja iz radnog odnosa". /1. %ad van radnog odnosa (privremeni i povremeni poslovi; ugovor o delu; delu; ugovor o stručnom osposobljavanju i usavršavanju; dopunski rad; samozapošljavanje". /. &in &indik dikalno alno org organi anizov zovanj anje e zap zaposl osleni eni  (si (sindi ndikat kat;; rep reprez rezent entati ativno vnost st sin sindik dikata ata;; utvrđivanje reprezentativnosti sindikata; pravna i poslovna sposobnost sindikata". //. adle adle#nost #nost inspe inspek!ije k!ije rada. /0. &o! &o!ija ijalno lno osi osigur guranj anje; e; pen penzij zijsko sko i inv invali alidsk dsko o osi osigur guranj anje; e; osigur osiguranj anje e za slu slučaj čaj nezaposlenosti; zdravstveno osiguranje.