Radio Nice

NEŠTO MALO O KOUČINGU KAKO BITI SA KOUČINGOM NA TI

RADIONICE

IZDAVAČ: Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH Brzakova 20, 11 040 Beograd, Srbija Im Auftrag des Bundesministeriums für wirtschaftliche Zusammenarbeit und Entwicklung (BMZ) der Bundesrepublik Deutschland ZA IZDAVAČA Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH Britta Lambertz AUTORKE Stanislava Vidović Katarina Stanić Danica Belić LEKTORKA Jasmina Alibegović DIZAJN I OPREMA InDesigner, Beograd ŠTAMPA InDesigner, Beograd TIRAŽ 450 ISBN 978-86-87737-33-4

NEŠTO MALO O KOUČINGU KAKO BITI SA KOUČINGOM NA TI

RADIONICE AUTORKE Stanislava Vidović Katarina Stanić Danica Belić

Beograd 2012

SADRŽAJ

RADIONICA XIX RADIONICA XX RADIONICA XXI

 5 UPOZNAVANJE I INTEGRACIJA UČESNIKA 6 ŠTA JE TO KOUČING? 11 PRVI KORAK – RAZUMEM SEBE 16 ODNOS KOUČ – KLIJENT  21 KOUČING PROCES 27 SVESNOST33 DEFINICIJA CILJEVA 36 PROMENA42 OTPORI PROMENAMA 49 SAMOPOUZDANJE52 TEHNIKE KOUČINGA 55 KOMUNIKACIJA62 AKTIVNO POSMATRANJE 66 POSTAVLJANJE PITANJA 68 KOMUNIKACIJA II /ASERTIVNOST 72 PREGOVARANJE77 EMOCIJE82 RAD SA TEŠKIM SITUACIJAMA 88 SAMOREFLEKSIJA95 VREDNOSTI98 RADIONICA ZA SAMOPROCENU KVALITETA RADA KOUČA 101

LITERATURA

103

UVOD RADIONICA I RADIONICA II RADIONICA III RADIONICA IV RADIONICA V RADIONICA VI RADIONICA VII RADIONICA VIII RADIONICA IX RADIONICA X RADIONICA XI RADIONICA XII RADIONICA XIII RADIONICA XIV RADIONICA XV RADIONICA XVI RADIONICA XVII RADIONICA XVIII

4

UVOD Projekat „Jačanje struktura za osnaživanje i participaciju mladih u Srbiji“ realizuje Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH, po nalogu Nemačkog saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ), u partnerstvu sa Ministarstvom omladine i sporta Republike Srbije implementira različite aktivnosti u poslednjih deset godina. Osnovno usmerenje projekta je promocija demokratskog društva, promocija ideja tolerancije i prihvatanja različitosti, promocija ljudskih i dečjih prava. Pritom se poseban akcenat stavlja na implementaciju participativnih modela kao uslov razvoja civilnog društva i podrška marginalizovanim grupama mladih (izbeglice, internoraseljena lica, socijalno ugrožene kategorije stanovništva, mladi žrtve nasilja, pripadnici nacionalnih manjina i dr.) Projekat sprovodi razvojne mere i intervencije u oblastima prevencije nasilja i implementacije Nacionalne omladinske politike na lokalnom nivou. Najznačajniji rezultati iz oblasti transformacije sukoba su prilagođavanja i primena relevantnih modela, na primer vršnjačke medijacije, inkluzivne medijacije, porodične ili medijacije u zajednici. Vršnjačka medijacija i vršnjačka edukacija su najčešće korišćene metode rada. U oblasti decentralizovanog sprovođenja omladinske politike, projekat je razvio metodologije lokalnog akcionog planiranja (LAP) i revidiranja lokalnih akcionih planova, istovremeno svoje aktivnosti usmerava ka osnaživanju kompetencija lokalnih omladinskih koordinatora kako bi unapredili svoje sposobnosti i sprovodili nacionalne standarde za kancelarije za mlade. Osim toga, ovaj projekat podržava uspostavljanje jedne krovne organizacije lokalnih kancelarija za mlade, sa idejom da se jača njihova uzajamna saradnja i razmena iskustava. U okviru servisa i usluga koje projekat pruža i razvija su razvijanje programa, razvijanje metodologija implementacije različitih programa, upravljanje znanjem i sistematizacija iskustava i širenje najbolje prakse, podrška informativnim službama za mlade, izrada i distribucija materijala i aktivnosti u odnosima s javnošću, poput internet sajtova, članaka, filmova i drugih objavljenih materijala. Jedan od programa koij je razvijen i pilotiran u okviru projekta je i Vršnjački koučing (Geštalt life koučing). Program Vršnjačkog koučinga je razvijan na osnovu prepoznate potrebe mladih ljudi za izgradnjom ličnih kapaciteta prilikom susretanja sa problemima i preprekama u različitim izazovima sa kojima se susreću tokom svakodnevnog života u vremenu koje oslikava ubrzane socijalne i društvene promene. Priručnik pred vama je rezultat rada, saradnje, primene, kao i naučenih lekcija tokom razvoja programa.

 U dokumentu se poštuje rodno diferencirani jezik, tj. jezik rodne ravnopravnosti, i zbog lakšeg korišćenja dokumenta nije svaki put eksplicitno naznačeno.

1

5

RADIONICA I

UPOZNAVANJE I INTEGRACIJA UČESNIKA CILJ:

>> Omogućiti učesnicima da se međusobno upoznaju i integrišu kao grupa i upoznavanje sa osnovnim ciljevima seminara. POSTUPAK SAZNAVANJA:

>> međusobno upoznavanje i predstavljanje učesnika >> predstavljanje programa i satnice >> definisanje pravila rada na radionicama >> definisanje ciljeva seminara i očekivanja učesnika MATERIJAL:

>> materijal za rad za učesnike – Šta je to radionica? >> materijal za rad za učesnike – Pravila radioničarskog rada >> flipchart papir >> markeri VREMENSKO TRAJANJE:

>> 1 sat i 30 minuta Uvodna aktivnost – Hajde da se upoznamo! (40 minuta)

Na samom početku radionice voditelj pozdravi učesnike, a potom se predstavi. i zamoli drugog voditelja, ukoliko radi u paru da se i on predstavi. Potom se, ali samo kratko, predstavljaju učesnici, tako što svako kaže nešto kratko o sebi – ime i prezime, odakle dolazi, šta je po profesiji, koliko ima godina i sl. Svaki učesnik bi trebalo da se predstavi u svega par minuta. Nakon ovoga voditelji podele učesnike u parove i daju im instrukciju: Zamislite da zajedno sa svojim parom ulazite u lift, ne poznajete se. Obe ili oboje idete na 15 sprat i imate 1 minut vremena da se predstavite svom paru. Razmislite šta ćete reći. Izdvojite sve ono što mislite da je bitno da druga osoba čuje o vama, a što može da stane u definisano vreme. Počnite, imate 1 minut. Sada pronađite sličnosti između vas iz onoga kako ste se predstavili, a potom smislite kako ćete se predstaviti drugom paru. Instrukcije su iste, svaki par će imati 1 minut vremena da se predstavi drugom paru. Na kraju se od 4 učesnika formiraju nove grupe i one se predstavljaju drugoj četvorki. Voditelj vrati učesnike u veliki krug i sumira sa njima kako su se osećali u ovoj aktivnosti, šta su naučili i sl.

6

Zatim voditelj sumira i daje komentar - Nekada nemamo dovoljno vremena za predstavljanje pa je važno da za što kraće vreme kažemo o sebi nešto važno. Utisak se stiče za vrlo kratko vreme. Takođe je važno da kada radite kao kouč dobro sebe predstavite. Važno je da ulijete poverenje i sigurnost klijentu sa kojim radite, a to ćete uraditi tako što ćete biti dobro pripremljeni, znati cilj onoga sto radite, biti otvoreni da pratite klijenta i istražujete zajedno sa njim/njom. Centralna aktivnost – Šta je to radioničarski način rada? (40 minuta)

Voditelj podeli sve učesnike u četiri grupe. Način podele u grupe može biti različit: razbrojavanjem, prema rođenju učesnika u određenom godišnjem dobu, prema četiri vrste bombona koje su voditelji ranije pripremili. Zatim se svakoj grupi učesnika daje zadatak da razmisle šta je to što im prija, ili ne prija u komunikaciji sa drugim ljudima. Potom to treba da razmene u maloj grupi i kada se u okviru grupe saglase to treba da zapišu na jedan veći papir. Svaki papir treba da predstavlja jednu stvar koja im prija u komunikaciji. Na primer, otvorena komunikacija, ili da se slušamo i sl. Voditelj daje učesnicima 15 minuta za realizaciju ove aktivnosti. Nakon realizovane aktivnosti, svaka grupa izlazi ispred cele grupe učesnika i predstavnik predstavlja odgovore grupe, koji se lepe na jedan veliki papir. Voditelj zatim sumira ono što je svaka grupa izlistala i napominje da je veoma važno da donesemo radioničarska pravila, kako bi atmosfera i rad u grupi bili prijatni za sve.

KOMUNIKACIJA IZMEĐU ČLANOVA U GRUPI

FUNKCIONISANJE GRUPE

Nakon ovoga odgovori se izlistavaju u plenumu, a voditelj može da ih grupiše na više načina. Jedan od predloženih načina je: kako će se odluke donositi u okviru grupe i kako će članovi grupe komunicirati; kako će tim funkcionisati i kako će se ponašati članovi u grupi; participacija tj. učešće učesnika; kako će se rešavati razlike u mišljenju, sukobi i sl.; kako ćemo postići postavljeni cilj i sl. Zatim na nivou grupe definišu pravila radioničarskog rada. Voditelj prvo objasni šta su radioničarska pravila i zašto se definišu. Postavljajući pitanje grupi da li znaju neka od

7

radioničarskih pravila, voditelj otvara razgovor o zajedničkim pravilima koja će definisati na nivou grupe, a imajući u vidu šta je svaka grupa izlistala. Voditelj prvo istakne opšta pravila radioničarskog rada, a zatim se na nivou grupe dogovaraju o specifičnim. Važno je da su svi učesnici saglasni sa dogovorenim pravilima. Kada se realizuje aktivnost voditelj predstavi cilj programa obuke i satnicu po kojoj će raditi u narednih nekoliko dana. Završna aktivnost – Očekivanja (10 minuta)

Voditelj zamoli učesnike da na stikerima zapišu koja su im očekivanja od seminara. Zatim svaki učesnik izađe pred grupu, kaže koja su njena/njegova očekivanja i stiker zalepi na veliki papir. Voditelj sumira šta su učesnici napisali, daje komentar, a potom sklanja veliki papir, na koji će se vratiti na završnoj radionici.

8

MATERIJAL ZA UČESNIKE

ŠTA JE TO RADIONICA?

Radionica se različito definiše i struktuira kod različitih autora, ali postoje neki elementi koji su činioci svake radionice. Radionicu možemo da definišemo kao oblik grupnog rada koja se realizuje putem razmene mišljenja i znanja, akcija ili sastanaka čija je osnovna komponenta samoafirmišući način rada. Ono što je bitno i što izdvaja radionicu od ostalih oblika rada jeste sam proces i način rada koji vodi do nekog, unapred postavljenog cilja. Glavni cilj je ono što želimo da učesnici nauče tokom radionice, ali postoji i sporedni cilj, a to je povezivanje učesnika, stvaranje grupne kohezije i pozitivno prihvatanje i uvažavanje osoba u grupi. Većina autora kao osnovne komponente radionica navode: >> lični angažman i razmenu sa drugim učesnicima u radionici, >> različiti oblici grupnog rada, >> težnja za manje formalnom atmosferom, >> aktivno učešće svih, ravnopravnost učesnika, >> aktivno učenje putem razmene, >> dobrovoljnost učestvovanja ili rada, >> raznovrsne oblike komunikacije kao i neposredna komunikacija, >> ravnopravnost učesnika i atmosfera podrške od strane voditelja i samih učesnika u grupi, >> poštovanje različitosti i uvažavanje različitih emocija, potreba i želja koje učesnici imaju. Nepostojanje direktnog vrednovanja i ocenjivanja učesnika, >> rad na zajedničkom zadatku, >> postojanje povratne informacije u svakom trenutku i prilagođavanje zadataka potrebama grupe i dinamici rada.

9

MATERIJAL ZA UČESNIKE

MATERIJAL ZA UČESNIKE – PRAVILA RADIONIČARSKOG RADA

Pravila rada u radionici donose svi članovi zajedno. Nikada ih ne nameće voditelj radionice bez konsultacije sa grupom. Pravila se obično donose na samom početku rada, zapišu se na papir i stoje na vidnom mestu tako da svako može da ih vidi. Pravila važe za sve u grupi i u svim situacijama. Njih je moguće menjati tokom rada, moguće je ubacivati nova pravila ili izbaciti pravila koja su ranije definisana, ali tada mora grupa da se složi u vezi toga. Pravila opisuju ponašanja koja su moguća i svako u grupi treba da zna koje su posledice ukoliko se neko ne pridržava ovih pravila. Postoje neka opšta pravila koja se uglavnom donose na svakoj radionici, a postoje i specifična pravila koja mogu bitno da se razlikuju od grupe do grupe. Opšta pravila su najčešće: 1. Pravilo kruga – svi učesnici, uključujući i voditelja, sede u krugu, i na taj način svako u grupi ima istu šansu da se izrazi, a i svi vide i čuju jedni druge. 2. Pravilo „dalje“ – ukoliko neko neće da se izrazi o nekoj temi ili aktivnosti ima pravo da kaže „dalje“. 3. Pravilo slušanja – učesnici treba pažljivo da slušaju jedni druge. 4. Pravilo diskrecije – ono što učesnik saopšti tokom radionice tu treba i da ostane (ovo se posebno odnosi na situacije u kojima se iznose lični sadržaji). 5. Pravilo učestvovanja – u radionici nema posmatrača svi podjednako učestvuju. 6. Pravilo poštovanja dogovorenog vremena – veoma je važno da se poštuje dogovoreno vreme, što znači da voditelj i učesnici treba da dođu u dogovoreno vreme, kao i da nema odlazaka tokom radionice osim u slučaju kada se to najavi. Neka od specifičnih pravila mogu da budu: 1. Tokom radionice mobilni telefoni treba da su isključeni. 2. Tokom radionice dozvoljeno je da se jede i pije. 3. Tokom radionice nije dozvoljeno da učesnici puše. 4. Na radionicu učesnici smeju da dolaze u šorcevima i majici bez rukava. 5. Ko zakasni na radionicu, dužan je da otpeva nešto pred grupom. 6. Tokom trajanja radionice obavezno je menjanje mesta, tako da svako od učesnika sme samo jednom da sedi na nekom mestu. 7. Zabranjeno je unošenje žvakaće gume u prostoriju gde se radi. 8. Nakon završenog rada učesnici treba da počiste i srede salu za rad i sl.

10

RADIONICA II

ŠTA JE TO KOUČING? CILJ:

>> Cilj radionice je da se učesnici bolje upoznaju sa koučingom praveći razliku između koučinga i drugih tehnika, kao što su mentorstvo, trening, psihoterapija, predavanja/podučavanja. POSTUPAK SAZNAVANJA:

>> pravljenje jasnih razlika između pojedinih oblika osnaživanja (mentorstva, koučinga, treninga, psihoterapije, predavanja/podučavanja). MATERIJAL:

>> Flipchart papir >> Markeri >> Materijal za učesnike – Šta je to koučing? >> Materijal za učesnike – Koučing i drugi tipovi podrške – sličnosti i razlike VREMENSKO TRAJANJE:

>> 1 sat i 25 minuta Uvodna aktivnost – Koga sam i kako savetovao? (20 minuta)

Voditelj zamoli učesnike da se sete neke situacije kada je neko njima blizak imao problem i kada je došao da se savetuje sa njim/njom. Učesnici treba da odgovore na sledeća pitanja u vezi sa ovom situacijom: 1. Kako je tekao razgovor? Da li ste samo slušali, na primer, ili ste odmah pokušali da minimalizujete problem, i sl.? 2. Šta ste vi uradili? Da li ste dali predlog ili savet šta osoba može da uradi, ili ste je samo tešili i sl.? 3. Kako se završio taj razgovor? 4. Šta bi moglo da vam pomogne u ovoj situaciji, sada kada biste vratili vreme u nazad? Nakon ovoga svaki učesnik predstavi situaciju i odgovore koje je dao na ova četiri pitanja. Voditelj sumira da u zavisnosti od situacije, bliskosti sa osobom sa kojom razgovaramo, našeg trenutnog emotivnog stanja i sl., možemo različito da se ponašamo u ovim situacijama i da imamo različit pristup u komunikaciji sa osobom. Centralna aktivnost – Nešto malo o koučingu (50 minuta)

Voditelj podeli učesnike u četiri grupe. Svaka grupa dobija po jedan flipchart papir i zadatak da napravi sličnosti i razlike između koučinga i jedne od tehnika podrške: 1. Mentorstva 2. Treninga 3. Psihoterapije 4. Predavanja/podučavanja Svaka grupa dobija 20 minuta za ovaj zadatak.

11

Nakon završenog zadatka, svi dolaze u plenum i predstavljaju svoje rezultate. Voditelj potom sumira i deli učesnicima Materijal za učesnike gde su sumirane osnovne karateristike svake od navedenih tehnika podrške. Završna aktivnost – Iskustvo do sada (15 minuta)

Voditelj zamoli učesnike da se podsete aktivnosti koju su radili na početku radionice i da prepoznaju koju su tehniku podrške koristili u toj situaciji. Takođe, voditelj može da razgovara sa njima o tome koju tehniku najčešće koriste u svom životu i koja im je najpribližnija.

12

ŠTA JE TO KOUČING?

MATERIJAL ZA UČESNIKE

Koučing je proces u kojem partnerski odnos između klijenta i kouča uz korišćenje specifičnih koučing tehnika, dovodi do otkrivanja i oslobađanja lične mudrosti i snage klijenta i povećanje njegovih kompetencija za dostizanja sopstvenih ciljeva i vrhunskih postignuća. Koučing možemo da definišemo kao oblik rada ili sastanaka sa pojedincem, čija je osnovna komponenta samoafirmišući način rada i osnaživanje druge strane za ostvarivanje ciljeva koji su unapred definisani. Ono što je bitno i što izdvaja koučing od ostalih oblika rada jeste sam proces i način rada koji vodi do nekog, unapred postavljenog cilja. Cilj je da se klijent osnaži da ostvaruje svoje ciljeve, koji su definisani tokom procesa eliminišući pri tome sve otežavajuće faktore. Osnovne komponente koučinga su: lični angažman pojedinca; rad na unapred definisanim ciljevima; težnja za opuštenom atmosferom u kojoj radimo; aktivno učešće pojedinca koji ne čeka da kouč uradi stvari umesto njega/nje, već da pomogne u osvešćivanju ličnih snaga i otpora; aktivno učenje; dobrovoljnost učestvovanja ili rada; raznovrsni oblici komunikacije, kao i neposredna komunikacija, Kouč mora da poštuje klijenta, njegove različitosti i da u svakom trenutku stvara atmosferu prihvatanja i razumevanja. Takođe, on mora da uvažava različite emocije, potrebe i želja koje klijent ima u datom trenutku i datoj situaciji. Nepostojanje direktnog vrednovanja klijenta je još jedna bitna komponenta koučinga. KOUČING I DRUGI TIPOVI PODRŠKE – SLIČNOSTI I RAZLIKE

MATERIJAL ZA UČESNIKE

Koučing Kouč pomaže klijentu da razvije veštine. Koučing se ne izvodi na osnovu direktnog iskustva kouča u specifičnoj oblasti, osim ako trening nije fokusiran na specifične veštine. Dakle, kouč ne mora da ima lično i profesionalno iskustvo u klijentovoj oblasti da bi bio dobar kouč. To znači da kouč pomaže drugima da poboljšaju kvalitet svojih života i postignu svoje ciljeve. Kouč asistira klijentu u samostalnom sagledavanju sopstvene situacije, daje podršku klijentu za pronalaženje sopstvenih rešenja. Inspiriše klijenta za generisanje i razradu originalnih ideja. Ohrabruje klijenta da menja perspektive u odnosu na situaciju. Koučing je usmeren na otkrivanje i osvajanje lične snage. Kouč kontroliše proces i usmerava klijenta ali ne donosi odluke umesto njega. Trening Trening ima za cilj da podrži zaposlene u nekoj organizaciji ili da osnaži grupu ljudi za oblast za koju se interesuju. Treningom treneri prenose znanje i veštine na učesnike. Definicija: „Trening je program sa definisanom agendom i strukturom koji ima za cilj prenošenje znanja trenera na učesnike“2 . Namenjen je razvoju znanja ili veština učesnika treninga. Proces: Trening se može izvoditi najčešće tokom jednog ili više dana u nekoj ustanovi ili van nje. Trener podržava dodatno učenje za veće obrazovane učesnike u određenoj oblasti. Trener poseduje veća znanja u oblasti koju prenosi i ima razvijenije veštine u odnosu na učesnike. Odnos: Učesnici su uključeni u rad tokom treninga, aktivni su, dobijaju određene zadatke koji imaju za cilj da ih vode do otkrivanja i usvajanja određenih znanja i veština.   Executive Coaching Survey, 2010.

2

13

Prednosti: Trening je efikasan način prenošenja novog seta veština ili novog znanja većem broju učesnika/ca. Predavanje Definicija: Predavanje je proces koji olakšava učenje pojedinca ili grupe. Predavač je najčešće kvalifikovan i kompetentan profesionalac koji vodi učesnike kroz već utvrđen nastavni plan. Proces: Učenje se odvija tako što predavač prenosi slušaocima određene informacije. Predavač je najčešće stručnjak u svojoj oblasti. Predavanje se često koristi i kao deo treninga jer je kombinacija oba pristupa, treninga i predavanja pokazala visoke rezultate prilikom sticanja novog znanja i veština. Učenje je naučiti ljude da rade ono što ne znaju u očekivanoj meri da rade. Odnos: Predavač je ekspert koji dobro poznaje oblast o kojoj priča, učesnici (studenti, zaposleni, vršnjaci) su uglavnom pasivni. Prednosti: Predavač najčešće odlično objasni i pojasni teoriju, metodologiju, način korišćenja određenih alata, što je u određenim situacijama od neophodne važnosti. Predavač se često angažuje i prilikom implementacije novih pravila, standarda, zakona. Mentorstvo Često se stavlja znak jednakosti između mentorstva i koučinga. To je zbog sličnosti koje imaju. Odnos i tokom mentorstva i tokom koučinga je podržavajući odnos između mentora (kouča), posebno kada se radi o profesionalnom napredovanju. Postoje međutim i bitne razlike između ova dva pristupa. Definicija: Mentor je najčešće senior u istoj profesiji kao i klijent. Mentorstvo podrazumeva da student sledi put jednog starijeg i mudrijeg kolege koji ima veliko znanje i iskustvo u određenoj oblasti. Mentor daje savete na osnovu ličnog ili na drugi način proverenog iskustva. Mentorstvo je pokazivanje ljudi koji zaista nešto dobro rade kako to rade. Proces: Odnos ne mora biti struktuiran, zasniva se na zajedničkom poštovanju i može trajati mnogo godina. Mentor može da razvija konstruktivne diskusije sa klijentom i ukršta svoje mišljenje sa njegovim. Odnos: Odnos između mentora i klijenta liči na prijateljstvo, posebno ako dugo traje. Jedna osoba može imati više mentora. To je odnos između jednog starijeg i iskusnijeg i drugog manje iskusnog kolege. Prednosti: Mentor prenosi znanja svome studentu stečeno kroz lično iskustvo. Psihoterapija i savetovanje Postoji sličnost između psihoterapije, savetovanja i koučinga. U sva tri slučaja, profesionalac postavlja pitanja, teme su često teškoće u privatnom i poslovnom životu, i podrazumeva snažno angažovanje i posvećenost terapeuta, savetnika, kouča i klijenta.

14

Definicija: Psihoterapija i savetovanje su orijentisani na otklanjanje pojava koje klijenti definišu kao tegobe, probleme i teškoće u funkiconisanju i zbog kojih pate. Okrenuti su ka poboljšanju mentalnog i emocionalnog stanja klijenta. Proces: Proces savetovanja i koučinga je vrlo sličan, oba uvažavaju i poštuju subjektivni doživljaj i perspektivu klijenta. U oba slučaja klijent je centar procesa. Razlika je što se tokom koučinga ne ide u dublju analizu ličnosti, ne dijagnostikuje se i ne provociraju se traumatična i bolna iskustava. Kouč je orijentisan na budućnosti i ne bavi se klijentovom prošlošću. Odnos: Odnos je od izuzetnog značaja, zasnovan na uzajamnom poverenju. Prednosti: Savetovanje i psihoterapija su najpogodniji za klijente koji su pretrpeli za njih ozbiljna traumatična iskustva. Takođe, psihoterapija je dobra u svim slučajevima kada klijent hoće da se bavi svojom prošlošću i da na osnovu ove analize unapredi svoje funkcionisanje u sadašnjosti. TERAPIJA

MENTORSTVO

SAVETOVANJE

KOUČING

Sadržaj rada

Događaji i situacije iz klijentove prošlosti, traumatična iskustva, poremećaji u funkcionisanju klijenta

Zajednička profesionalna oblast, pri čemu je krajnji cilj da sledbenik radi nešto na isti način kao mentor

Bavljenje problemima i traganje za kreativnim načinima da se problemi prevaziđu

Klijentova sadašnjost i fokusiranje na za klijenta najpoželjniju budućnost

Odnos

Terapeut – klijent

Stariji/mudriji – mlađi/ manje iskusan kolega

Ekspert – klijent sa tegobama

Kreativno partnerstvo

Emocije

Emocije sa kojima se klijent teško nosi

Emocije su ograničene na reakcije na mentorski rad

Širok spektar emocija

Koučing je orijentisan ka cilju, pa se tokom rada usredsređuje na emocije koje su u vezi sa ciljem. Ne bavi se dubljim emocijama.

Proces

Terapeut dijagnostikuje i sprovodi profesionalnu ekspertizu, vodi klijenta ka ozdravljenju.

Mentor omogućava studentima da posmatraju njegovo ponašanje i ekspertizu, odgovara na pitanja, postavlja standarde sa ciljem da studenti nauče da rade nešto ili da razmišljaju o nečemu na način na koji to radi mentor.

Savetnik ostaje po strani, sluša, analizira situaciju, pomaže klijentu da definiše problem, dođe u kontakt sa teškim osećanjima koje klijent izbegava, a onda prevazilazi teškoće u klijentovom funkcionisanju.

Kouč je uključen u proces, pomaže klijentu da identifikuje sopstvene izazove. Klijent i kouč rade zajedno, sa ciljem da izazov pretvore u uspeh.

15

RADIONICA III

PRVI KORAK – RAZUMEM SEBE CILJ:

Upoznati učesnike sa činjenicom da pre nego što uđemo u promenu treba prvo da razumemo sebe kao i da postoje različiti slojevi identiteta, slojevi koji odgovaraju na pitanje - šta smo i ko smo mi, a koji mogu da budu determinisani ili rođenjem ili našim izborom. POSTUPAK SAZNAVANJA:

Upoznavanje sa sobom i sa postojanjem više slojeva identiteta; Upoređivanje sa drugima i osvešćivanje da postoje razlike i sličnosti koje postoje između nas i drugih kako na individualnom planu, tako i na grupnom, a u vezi sa slojevima identiteta i prioritetima; Upoznavanje sa idejom da su neki od slojeva identiteta definisani samim rođenjem, a da su drugi rezultat odluka koje donosimo tokom života. MATERIJAL:

>> Sveske >> Olovke >> Materijal za rad za učesnike – Razumevanje identiteta >> Materijal za rad za učesnike – Moja uverenja VREMENSKO TRAJANJE:

>> 1 sat i 30 minuta Uvodna aktivnost – Ko sam ja? (20 minuta)

Učesnici dobijaju papire sa koncentričnim krugovima i zadatak da razmisle kako bi odgovorili na pitanje: Ko sam ja?

KO SAM JA ? 16

Odgovori mogu biti na primer: psiholog, student, žena, sportistkinja, majka, sestra, neko ko voli druge, ko voli da pomaže i sl. Svaki učesnik treba da izabere 5 svojih karakteristika i da ih poređa po stepenu važnosti. U prvi krug treba da stavi najvažniju karakteristiku, a u poslednji peti krug, karakteristiku koja je najmanje važna u tom trenutku. Nakon ovoga voditelj podeli učesnike u parove koji predstavljaju jedan drugom rezultate do kojih su došli. Centralna aktivnost - Ko sam ja i čiji je to izbor? (50 minuta)

Voditelj predstavi mogućnost da su pojedini slojevi identiteta nepromenljivi tj. da ih „dobijamo“ rođenjem, a da su neki promenjivi tj. stvar su našeg izbora, kao i da su neki lakše, a neki teže podložni promeni. Neki slojevi se menjaju u kratkom vremenskom intervalu, neki u veoma dugom, a neki nisu podložni promeni. Učesnici treba da razmisle o svojim slojevima identiteta i da svoje odgovore svrstaju u sledeću tabelu imajući u vidu dva kriterijuma: mogućnost izbora i podložnost promeni. Teško podložne promeni

Lako podložne promeni

rođenje lični izbor

Nakon završenog zadatka, svaki učesnik predstavlja rezultate u plenumu. Potom se gledaju sličnosti i razlike između pojedinaca i sagledava se da li postoje neki slojevi tj. aspekti identiteta koje su svi učesnici naveli. Ako postoje, pitati učesnike zašto misle da su baš te aspekte izdvojili. Voditelj upoznaje učesnike sa pojmom slojeva identiteta i nakon toga razgovara sa učesnicima o tome koliko misle da je ova pripadnost važna za pojedince. Voditelj ih pita da li imaju neke lične primere kojima bi potkrepili iznesene tvrdnje. Završna aktivnost – Moja uverenja (20 minuta)

Svaki učesnik dobije materijal za rad kako bi osvestio povezanost između sopstvenog identiteta i ličnog izbora koji pravi gradeći uverenja prema sopstvenom životu. Kada završe vežbu, učesnici se pozivaju da ponovo prođu kroz vežbu, ali formulišući izjave kako bi voleli da bude i kako bi voleli da se ponašaju. Nakon što svi učesnici završe sa radom, pozivaju se dobrovoljci koji bi podelili svoje uvide sa grupom. Ukoliko učesnici ne žele da razgovaraju, ohrabruju se da je to u redu, pošto je cilj lično osvešćivanje sopstvenih uverenja, kao i lično osnaživanje učesnika.

17

MATERIJAL ZA RAD ZA UČESNIKE – RAZUMEVANJE IDENTITETA

MATERIJAL ZA UČESNIKE

Identitet predstavlja doživljaj, svesni ili nesvesni samoistovetnosti i kontinuiteta vlastitog JA tokom dužeg perioda vremena, bez obzira na promene perioda i okolnosti koje mogu da se dešavaju oko nas. Identitet predstavlja odgovor na pitanje „Ko sam ja?“. Ono predstavlja kontinuitet između prošlosti, sadašnjosti i budućnosti. Osećanje ličnog identiteta zasnovano je na: >> zapažanju neprekidnosti ličnog postojanja u vremenu i prostoru i >> opažanju da i drugi ljudi priznaju ovu činjenicu. Identitet se razvija usled postojanja individualnih karakteristika, kao i usled određenog društvenog konteksta u kojem se nalazimo. Naš identitet mešavina je ličnih izbora koje pravimo tokom života i nekih nepromenljivih karakteristika dobijenih rođenjem. Ovo nam govori o slojevima identiteta tj. o različitim mogućnostima odgovora na pitanje „Ko sam ja?“. Aspekti koji čine naš identitet a nisu stvar ličnog izbora su: >> rasna, nacionalna i religijska pripadnost (nekada mogu da budu stvar ličnog izbora), >> pol i seksualno opredeljenje, >> pripadnost našoj porodici, >> fizičke karakteristike, >> pripadnost manjinskoj ili većinskoj grupi.

18

Aspekti koji čine naš identitet a imamo mogućnost izbora su: >> profesija kojom se bavimo, >> lične preferencije (na primer pripadamo nekom hobi klubu), >> pripadnost političkoj stranci, >> pripadnost sekundarnoj porodici i dr. Takođe, identitet se uvek gradi u odnosima i kontaktima sa drugim ljudima. Zbog toga i govorimo o grupnom identitetu. Grupni identitet daje nam osećanje da pripadamo određenoj grupi sa kojom delimo iste stavove, ponašanja, vrednosti, jezik, kulturu i dr. Ovaj identitet je veoma važan jer nam zadovoljava osnovne potrebe za pripadanjem, sigurnošću, bliskošću, zaštitom i dr. Kada govorimo o identitetu, važno je naglasiti značaj postojanja različitih slojeva identiteta. Naime, posmatranja sebe i drugih samo kroz jedan aspekt identiteta (npr. samo kroz pripadnost sportskom klubu), mogu biti veoma opasna jer mogu da se stvore uslovi za razvoj stereotipnog mišljenja diskriminatornog ponašanja. Ukoliko sebe i druge doživljavamo samo kroz jedan aspekt identiteta, ukidamo i sebi i drugima mogućnost da budemo drugačiji, budemo svoji ali istovremeno i slični mnogim drugim grupama, da se definišemo na mnogo različitih načina. Ukoliko ukinemo pravo na različite definicije „sebe“ ili „drugih“ otvaramo mogućnost razvoja opresije ili diskriminacije. Veoma je bitno da kada razgovarate sa učesnicima o koučingu pričate o tome šta je ono što možemo lakše ili teže da menjamo u svom životu. Neke ciljeve koje definišemo možemo lakše a neke teže ostvariti, a to zavisi i od toga da li zadiremo u neku sferu našeg identiteta, ili govorimo o promenama koje se tiču samo dela našeg ponašanja.

19

MOJA UVERENJA

MATERIJAL ZA UČESNIKE

Na moje ponašanje najviše utiče

Kada se jako uplašim, ja

U odnosima sa drugima, potrebno mi je da / moram da

Često se osećam krivo / imam osećaj krivice zbog

Osećaj koji najmanje volim

Kada se nešto nepredviđeno dogodi, uporno se trudim da

Negativna misao koja mi se često / uporno javlja je

Uporno pokušavam da

Imam osećaj da je moje ponašanje određeno

20

RADIONICA IV

ODNOS KOUČ – KLIJENT CILJ:

>> Razumevanje karakteristika, značaja i uticaja dobrog i lošeg odnosa kouč - klijent na koučing proces. POSTUPAK SAZNAVANJA:

>> Definisanje mogućih odnosa kouč - klijent, >> Identifikacija konkretnih dobrih i loših postupaka kouča na osnovu prikaza slučaja, >> Razumevanje razlike između dobrog odnosa kouč - klijent i nekih drugih dobrih odnosa (drugarica, nadređeni, mentora, psihoterapeuta). MATERIJAL:

>> Beli papiri A4 formata >> Okrugli samolepljivi kružići u različitim bojama, >> Flomasteri, >> Veliki flipchart papiri, >> Materijal za rad za učesnike -Tekst sa prikazima različitih odnosa kouč – klijent. VREMENSKO TRAJANJE:

>> 1 sat i 30 minuta Uvodna aktivnost - Definisanje raznih vrsta odnosa (30 minuta)

Voditelj podeli učesnike u četiri grupe. Svaka grupa dobije instrukciju da definiše odnos kouč klijent po različitim kriterijumima. >> Prva grupa definiše: Zainteresovanog kouča; >> Druga grupa definiše: Kouča sveznalicu; >> Treća grupa definiše: Kouča profesionalca; >> Četvrta grupa definiše: Kouča pričalicu. Nakon završetka zadatka u okviru grupnog rada, predstavnik svake grupe predstavlja rezultat rada svoje grupe. Centralna aktivnost - Identifikacija pokazatelja dobrog i lošeg odnosa kouč – klijent (45 minuta)

Voditelj podeli učesnike ponovo, ali sada u različite grupe od prethodnih. Svaka grupa dobije materijal za učesnike u kome je opisana situacija koja opisuje različite odnose kouč - klijent. Situacije su pripremljene tako da klijent priča nekom trećem licu o svom iskustvu sa svojim koučem. U svakoj situaciji klijent je zadovoljan i govori o pozitivnom ishodu, ipak pripremljeni su primeri pogrešnog odnosa. Zadatak učesnika je da identifikuju dobre i loše strane odnosa koji im je opisan u materijalu i da daju predloge šta bi promenili. Nakon grupnog rada sledi predstavljanje rada svake grupe. Voditelj onda komentariše i ističe kako i kada je klijent trenutno zadovoljan i sa oduševljenjem govori o svom kouču, to ne znači da je to pravi profesionalni odnos kouč - klijent. U praksi se često dešava da se neke uloge i načini rada pogrešno postave, neki od tih načina rada i odnosa su prikazana i u primerima koji su dati učesnicima. Zanimljivo je da su to istinite priče raznih ljudi samo sa potpuno izmenjenim identitetom i kouča i klijenta. Tako je jedan primer psihoterapijske seanse, a ne koučing procesa, što se u praksi često dešava i zato je potrebno istaći razloge zbog kojih to nije dobro. Nikada nije dobro provocirati neke emocije sa kojima nećemo znati da se nosimo i da „zatvorimo proces na adekvatan način“. Koučing se ne bavi problemima nego izazovima tako da je važno da polaznici

21

edukacije to zaista razumeju i prihvate. Drugi primer je primer kouča „ortaka“, koji izlazi sa svojim koučijem, što takođe nije odlika dobro struktuiranog profesionalnog odnosa, iako je klijent prilično njime zadovoljan. Treći primer je primer direktivnog kouča koji govori klijentu tačno šta da radi. Klijent je zadovoljan time i motivisan za dalji odlazak po savet, ali koučing nije ni to. Završna aktivnost - Tvoj kouč (15 minuta)

Svi su ponovo u krugu. Jedan učesnik dobije lopticu i ima zadatak da je baci bilo kome u krugu. Kada je baci obrati se učesniku kome je bacio tako što će završiti rečenicu: „Ja sam tvoj kouč i ja sam“... Učesnik koji dobije lopticu treba dalje da je baci bilo kome u krugu, na isti način, završavajući rečenicu „Ja sam tvoj kouč i ja sam“... Zadatak je da svako kaže nešto što govori o dobrom odnosu kouč klijent. Na primer: >> Ja sam tvoj kouč i ja te slušam, >> Ja sam tvoj kouč i ja te ne savetujem...

22

TEKST SA PRIKAZIMA RAZLIČITIH ODNOSA KOUČ – KLIJENT

MATERIJAL ZA UČESNIKE

Odnos kouč – klijent je od suštinskog značaja. Istraživanja govore da model koji kouč koristi u svom radu (GROW, NLP, Geštalt, i dr. ) ima 20 posto uticaja na uspešnost susreta, a da je 80 posto uspešnosti rezultat ličnosti samog kouča. Ovaj odnos je često opisivan kao partnerstvo, kouč i klijent rade zajedno kako bi stigli do određenog cilja. Ni kouč ni klijent ne mogu tamo da dođu sami. Međutim partnerstvo ne znači jednakost, kada su uloge, zadaci i odgovornost u pitanju. Vazno je da kouč bude kreativan, a to znači: >> Da poseduje dobar smisao za vreme; >> Sposobnost da otkrije kako se nekome može pristupiti, kako se neko može energizovati, emocionalno pokrenuti; >> Da veruje u potencijale i uspeh svog klijenta; >> Da ne kritikuje nego podržava svaki napredak, a svaki zastoj razume; >> Da bude strpljiv; >> Da bude nenametljiv; >> Da bude otvoren. Da je u stanju da „vidi“ stvari iz sasvim drugačije perspektive; >> Da uvek vidi „dalje“; >> Da poseduje „fenomenološku čistoću“, da ne sudi, etiketira, stavlja u već pripremljene okvire. Kouč ne može biti odvojen, distanciran i nezainterosavan. On treba da bude u stanju da razume klijentova osećanja, želje, ciljeve i da na njih reaguje. U skladu sa stavom da je jedan od ciljeva koučinga razvoj podrške u samome sebi umesto traženja, očekivanja i oslanjaja na podršku iz okoline, kouč ne pruža pomoć kroz savete i instrukcije, jer bi mu na taj način pružio svoja rešenja, za koja nije siguran da su istovremeno najbolja rašenja za klijenta. Istovremeno bi na taj način postao samo još jedan faktor podrške iz sredine na koji se klijent oslanja. Za razliku od ovakvog načina kouč postavljajući pitanja, zadajući određene zadatke klijentu, provocirajući njegovo razmišljanje i kontakt sa samim sobom, podstiče klijenta da dođe do sopstvenog rešenja da istovremeno usvaja nove strategije i načine razmišljanja i vremenom postane sam svoj kouč. Da tokom procesa koučinga oseti i doživi promenu koja će postati deo njega a ne nešto od čega će bežati i čega će se plašiti. Drugim rečima, kao što jedna izreka kaže, „ne damo gladnome ribu, nego ga naučimo da peca“. Svaki čovek je u stanju da traži i nađe svoje odgovore i svoja rešenja, i na taj način odredi svoj put. Koučevi koji nude rešenja umesto klijenta na neki način sprečavaju klijenta da raste. Razlika između istinske podrške i „pomoći“ je jasna: činiti za drugoga ono što je on sam sposoban da učini za sebe znači sigurno sprečiti da taj drugi postane svestan da može stajati čvrsto na svojim nogama. Postavljanje kouča sa pozicije „sveznajućeg“, ostavlja klijenta u poziciji deteta. Važno je razviti i poštovati nedirektivan pristup.

23

Klijent je centar procesa, on sam određuje svoje ciljeve, sam pravi plan akcije, sam bira načine njihove realizacije, sam eliminiše prepreke, kouč je tu da ga podrži, da ga energizuje, da provocira njegova razmišljanja postavljanjem pitanja i zadataka, da ga suočava sa sopstvenom odgovornošću kako u procesu koučinga tako i u svakom svom izboru. Kouč je tu da mu na neki način da krila a on će svakako sam da leti. Odnos kouč klijent je takozvani JA-TI odnos, u kome su obe osobe autentične i ravnopravne. Ovo znači da se druga osoba poštuje kao ličnost i klijent se prihvata onakav kakav jeste sada ali i uz veru da se može menjati i razviti ka potpunijem korišćenju svojih potencijala. Kouč poštuje klijentove izbore čak i kada se ne slaže sa njim. Njegovo iznošenje sopstvenih vrednosti klijentu može da bude korisno ako ostaje na nivou pričanja svog iskustva, a ne tako da nameće svoja rešenja i izbore i ponaša se autoritarno i dominantno. Ovo je od posebnog značaja u radu sa mladima koji su posebno osetljivi na autoritarno nametanje i ponašanje. Kouč je na neki način prijatelj koji je posvećen odnosu, zainteresovan, prihvata klijenta takvog kakav jeste ne sudi mu i kritikuje. Ovakav odnos je zapravo plodna ravnica za pokretanje klijenta. Iako su uzajamnost, obostrana odgovornost i horizontalnost odnosa bitne dimenzije koučing odnosa, ipak treba imati u vidu da razlika između kouča i klijenta ipak postoji. Zadaci kouča su samo njegovi, a time i njegova odgovornost. On podstiče na razvijanje povoljnih uslova za dijalog, ulazi i uključuje se u odnos svojom ličnošću. On poštuje ličnost klijenta. Neguje odnos. Razume. U situacijama kada klijent ima dilemu i treba da odluči između dve opcije, kouč ne treba da mu govori i da „gura“ jednu od te dve, jer ako to uradi u klijentu se može pojaviti otpor i želja da opravda ispravnost druge opcije. Na taj način kouč može umesto da bude od koristi, da pomogne što duže ostajanje klijenta u poziciji da ne zna kuda da krene. Nekada je suočavanje jednako važno i lekovito kao i prevazilaženje. Koučing generalno ima za cilj da pomogne, osnaži, doprinese da klijent razvija maksimalno svoje potencijale. Međutim nekada su okolnosti tako teške da je vrlo teško uraditi bilo šta drugo osim preživeti krizu. Važno je istražiti koju sve vrstu pritiska klijent doživljava, i kako on vidi mogućnost da se situacija unapredi, prevaziđe. Kako je promena često bolna, postoji rizik da pritisak i bol zatrpaju klijenta. Potrebno je tada prepoznati kakva vrsta podrške je klijentu najpotrebnija. Istražiti ovo otvoreno sa klijentom i onda definisati ciljeve koučinga. Kada su definisani ciljevi koučinga važno je zadržati pažnju otvoreno na krizu ili pritisak kroz koji klijent prolazi i njegovo suočavanje sa njom. Etika / poverljivost koučinga Koučing je partnerski odnos koji se zasniva na zajedničkom poverenju. To je odnos koji se neguje i koji je pogodno tlo za rast i razvoj klijenta. Njega karakteriše otvorenost, uzajamno poštovanje i razumevanje. Informacije koje dobije od klijenta, kao i sve druge pojedinosti u vezi sa njim kouč je dužan da drži u tajnosti. Kada negde iznosi primere o dešavanjima u koučing procesu, ukoliko je to

24

potrebno, na nekom predavanju ili treningu npr. dužan je da zaštiti identitet osobe odnosno klijenta o kome priča. Takođe, ukoliko zna da će se desiti situacija u kojima će pričati o susretu, dužan je unapred da obavesti klijenta o tome i da mu objasni koje i na koji način će predstaviti podatke koje je dobio tokom koučing procesa. Ako se koučing održava grupno, npr. za grupu studenata, potrebno je učesnicima reći da je sve ono što se iznese na grupnim seansama i sastancima krajnje poverljivo i ne sme se prenositi dalje. Na ovaj način se zadovoljava osim principa poverljivosti i princip dobronamernosti ovog odnosa. Kouč poštuje klijentovo pravo privatnosti. Kouč i ne traži privatne informacije od klijenta osim ako one nisu od suštinske važnosti za proces. Na samom početku rada je potrebno klijentu reći da će se princip poverljivosti poštovati i da se kouč obavezuje na to. Kouč može da diskutuje o poverljivim informacijama svoga klijenta sa svojim supervizorom, na odgovarajući profesionalan i konstruktivan način, što drugim rečima znači ne da priča tek da bi pričao i iznosio poverljive informacije nego da bi od svog supervizora dobio profesionalni savet. Tada je koučev supervizor odgovoran takođe da poštuje princip poverljivosti. Kouč je dužan da obezbedi poverljivost informacija dobijenih bilo kojim putem, mejlom, telefonom, sms porukom, kao i kada koučing prestane. Ugovor između kouča i klijenta / Ono što je na početku važno Na našim prostorima još uvek nije uobičajeno praviti nekakav formalni ugovor između kouča i koučia, što ne znači da se u nekom momentu to neće promeniti, ipak postoje neki detalji koji se trebaju precizirati na samom početku kako bi se razne vrste nesporazuma i različitih očekivanja eliminisala ili bar smanjila. Početna faza koučinga je veoma značajna jer početni uslovi i utisak o ljudima uopšteno vrše veliki uticaj i mogu odrediti ton mnogim kasnijim međusobnim intervencijama. Zato je od izuzetne važnosti da kouč: >> Bude osetljiv u vezi značaja početnog kontakta i početnih susreta, poštuje dogovoreno vreme, obezbedi prostor u kome niko neće uznemiravati, isključiti mogućnost bilo kakvog prekidanja susreta, telefonom, iznenadnim posetama. >> Pokaže prijemčivost, toplinu, omogući da se druga osoba oseti udobno, izgradi prisnost, pokaže empatiju i prihvatanje. >> Objasni šta kouč može da ponudi klijentu i da mu pomogne da klijent definiše šta želi. Neki klijenti dolaze sa jasno izraženim potrebama, drugi dolaze sa nejasnim osećanjima. Istraživanje klijentovih potreba može započeti postavljanjem pitanja: Šta želite za sebe u našem zajedničkom radu? >> Potrebno je vrlo precizno razjasniti očekivanja sa obe strane, >> Odrediti pravila, uslove i uspostaviti neku vrstu radnog ugovora. Postoji nešto o čemu se može pregovarati i ono o čemu se ne pregovara nego kouč jednostavno uspostavi pravilo. Dogovara se oko termina, vremena provedenom u koučing procesu, ciljevima koji se žele postići, načinima evaluacije procesa.

25

Pravila koja uspostavlja kouč su: >> Vreme trajanja jednog susreta je od 45 min do sat vremena. Dešava se da klijent počne da priča o za njega važnim sadržajima na kraju susreta, potrebno je da kouč ne produžava vreme trajanja seanse. Na ovaj način klijent dobija poruku da pravi prioritete, zadovoljava prvo potrebe koje su važnije za njega samog i efikasno koristi vreme. >> Nisu dozvoljena kašnjenja. Seansa se ne produžava tako da klijent kašnjenjem oduzima sopstveno vreme. Vremenom će prestati da kasni, ako to ne uradi onda na jednom od narednih susreta treba raditi na tome: Šta biste mogli da uradite pa da stignete na vreme? >> Zamoliti klijenta da ukoliko ima potrebu da iz nekog razloga otkaže susret to učini najkasnije dan ranije. >> Dobro je da kouč ne otkazuje susrete osim u izuzetnim situacijama kada je bolestan ili ozbiljno sprečen. Česta otkazivanja kouča klijentu govore o njegovoj motivaciji odnosno o njenom nedostatku u dovoljnoj meri i na adekvatan način, tako da je dobro da kouč i sam radi na tome. >> Važno je na samom početku dogovoriti cenu i način plaćanja (pre ili posle svake seanse, posle mesec dana, i sl.) kako bi se kasnije eliminisale moguće nelagodnosti u vezi sa tim. >> Tokom prvog susreta je potrebno da kouć objasni klijentu da su informacije koje se razmenjuju tokom koučing procesa poverljive i da se kouč obavezuje na poštovanje ovog pravila. Istraživanja ukazuju da klijenti visoko vrednuju objašnjenja o koučing procesu koja im se daju i o tome šta mogu da očekuju a šta nije posao kouča. Koja su ograničenja i gde su granice odnosa između kouča i klijenta. >> Kouč nije direktivan - on ne vrednuje, ne vrši procene, ne predviđa, ne odlučuje umesto klijenta. Ne nudi ciljeve i rešenja. On određenim tehnikama i alatima pomaže klijentu da sam dođe do svojih rešenja. >> Kouč i klijent nisu drugari, oni imaju odnos pun topline, podrške i poverenja, što su elementi prijateljstva, ipak odnos kouč – klijent je profesionalan odnos. >> Kouč nije roditelj klijentu - On ne vezuje klijenta za sebe, ne stavlja ga u zavisan položaj, ne radi stvari umesto klijenta. >> Kouč ima jasne granice u odnosu na klijenta, nije dostupan za sve zahteve klijenta.

26

RADIONICA V

KOUČING PROCES CILJ:

>> Upoznavanje sa fazama koučing procesa, razumevanje njegove strukture, dinamike i cilja svake pojedinačne faze. POSTUPAK SAZNAVANJA:

>> Predstavljanje koučing procesa >> Razumevanje procesa i dinamike koučinga >> Razumevanje faza procesa koučinga MATERIJAL:

>> Flipchart, >> Stikeri, >> Papiri, >> Flomasteri, >> Materijal za rad za učesnike – Proces koučinga. VREMENSKO TRAJANJE:

>> 1 sat i 30 minuta Uvodna aktivnost – Predstavljanje koučing procesa od strane voditelja (20 minuta)

Voditelji prezentuju učesnicima koučing proces - pravila, odvijanje procesa koučinga, kako izgledaju koučing susreti, vremensku dinamiku, način odvijanja susreta, strukturu jedne sesije – uvodni, centralni i završni deo. Dva voditelja se pripreme da odglume proces koučinga kroz predstavljanje svake pojedinačne faze. Nakon što odglume u plenumu razgovaraju sa učesnicima o utiscima. Centralni deo: Rad u grupi - svaka grupa predstavlja po jednu fazu procesa (45 minuta)

Voditelji podele učesnike u grupe. Svim grupama se podeli isti materijal koji se odnosi na opis situacije klijenta i njegovim razlozima dolaska na koučing. Instrukcija voditelja je da svaka grupa predstavi jedan deo koučing procesa na svoj način, a na osnovu prethodnog predstavljanja voditelja i pisanog materijala koji je za njih pripremljen. >> Prva grupa dobija - Analizu aktuelne situacije, >> Druga grupa dobija - Istraživanje onoga što bi moglo biti, >> Treća grupa dobija - Mogući načini, >> Četvrta grupa dobija - Izradu Akcionog plana. Predstavljanje grupnog rada se odvija u plenumu. Završni deo – Koučing sesije/susreti (25 minuta)

Učesnici se dele u parove i svakom paru se daje opis situacije klijenta. Na nivou grupe parovi se dogovore ko će biti kouč, a ko klijent. Učesnici u parovima prolaze kroz materijal za praktičan deo, treba definisati koji nivo mogu da odigravaju na plenumu i šta je značajno da se komentariše i uči na samoj radionici. Interesantno može i da bude da nekoliko - šest parova dobije isti opis situacije i da zatim po sesijama odigravaju role play.

27

PROCES KOUČINGA

MATERIJAL ZA UČESNIKE

PROCES

Smeštanje koučinga u određenu šemu i strukturu jeste pojednostavljivanje čitavog procesa, kao i ljudskog funkcionisanja uopšte, jer teme, sadržaji i ciljevi rada mogu biti različiti onoliko koliko je različita svaka osoba pojedinačno. Međutim, radi lakšeg učenja, snalaženja, utvrđivanja standarda rada, ovde ćemo definisati određenu strukturu i samu metodologiju, na koju će svaki kouč staviti svoj lični pečat. Na početku rada sa klijentom važno je definisati: >> motive dolaska na koučing >> očekivanja od koučinga Proces u koučingu je istraživanje: >> Onoga što jeste - Aktuelna situacija >> Onoga što bi moglo da bude - Vizija mogućnosti (budućnosti) >> Načina na koji se to može postići - Mogući načini >> Jasno definisanje - Plana akcije Aktuelna situacija Da bismo sa klijentom dobro definisali cilj i istražili efikasne načine za njihovo ostvarivanje, krećemo u istraživanje, onoga što je sada, kako situacija izgleda sada, kako se klijent oseća u vezi sa tim gde je sada, kako se oseća u vezi sa nekim bitnim detaljima te situacije, šta one za njega znače. Dakle, doživljaj neke situacije je potpuno subjektivne prirode i kouč ne sme dozvoliti sebi da pretpostavlja šta za klijenta znači gubitak posla, razvod roditelja, raskid veze itd. Važno je dovoljno dugo se zadržati na ovom delu iz dva razloga. Prvi je da kouč upozna i razume situaciju, motive, automatizme u mišljenju, predrasude, sabotere, kočničare i slično. Drugi razlog je da bi klijent proširio svoju svesnost o svakom pojedinačnom aspektu situacije i sagledao je bolje i potpunije. Kouč ga kroz ovaj proces vodi pitanjima, testiranjem tvrdnji, eksperimentima. Ovo je faza koja se istražuje na samom početku. Klijent može doći sa zamerkama i nezadovoljstvima trenutne situacije i funkcionisanja, ali može doći i samo sa vizijom budućnosti i cilja bez zadržavanja na sve ono što je Sada i Ovde. Zadatak kouča je da dobro istraži aktuelnu situaciju kako bi zajedno sa klijentom u njoj našao ograničenja, ali i potencijale. Nekoliko polja istraživanja u okviru ove faze mogu biti: >> čime je klijent trenutno nezadovoljan, >> kako to utiče na njegovo funkcionisanje i postizanje uspeha uopšte, >> u kakvoj je to vezi sa ciljem, >> ima li nekih automatizama u mišljenjima, predrasuda, sabotera, samoograničavanja, >> ima li i koja su realna ograničenja, >> na koji način je do sada radio na ovom cilju? >> koji su potencijali, ambicije, mogućnosti u aktuelnoj situaciji. Vizija mogućnosti Postoje situacije kada klijent ima jasnu predstavu o tome šta želi samo mu do sada nije uspelo da to i ostvari iz njemu samom nepoznatih razloga i zato dolazi na koučing. Druga situacija je kada je klijent samo svestan svog nezadovoljstva onim što jeste i kako jeste, a uopšte ne zna šta bi drugačije moglo biti. U drugom slučaju je važno otkriti šta je ono što klijent

28

želi. Otkrivanje onoga što klijent želi u ovoj fazi nekada nije dovoljno. Potrebno je podsticati ga da promeni svoj referentni okvir, istražuje i razmišlja o najrazličitijim mogućnostima o kojima do sada nije razmišljao. Neke od tačaka rada u ovoj fazi su: >> Istraživanje vrednosti klijenta, >> Definisanje novih vrednosti, >> Istraživanje želja, >> Definisanje prioriteta, >> Postavljanje cilja. Istraživanje vrednosti klijenta Važno je da klijent poznaje svoje suštinske vrednosti. Naše vrednosti određuju i utiču na naša uverenja, stavove, očekivanja, ponašanje itd. Dešava se da nekim osobama nisu poznate njihove vrednosti i da im postavljeni ciljevi nisu u skladu sa vrednostima, pa to može biti razlog slabije fokusiranosti i usmerenosti ka cilju. Do vrednosti se dolazi pitanjem: „Šta je vama suštinski važno u životu?“. Kao i sličnim pitanjima. Definisanje novih vrednosti Da bi se napravila promena, važno je usvojiti i nove vrednosti u životu. Sistem vrednosti se usvaja još u detinjstvu i veoma je ukorenjen u porodični milje. Vrednosti se obično usvajaju u crno-belom maniru, nešto je ili dobro ili loše što može doprineti rigidnosti i nedostatku fleksibilnosti, tolerancije, kreativnosti. Važno je da sa klijentom osvestimo njegove vrednosti i definišemo neke nove koje je klijent spreman da prihvati. Istraživanje želja Dolaženje u kontakt sa željama je motivišuće, energizujuće, usmeravajuće. Ono što želimo ima neki značaj za nas, pa je istraživanje želja zapravo i istraživanje vrednosti na drugačiji način i iz drugog pravca. Jasnoća želje doprinosi boljoj motivaciji, efikasnijoj mobilizaciji sopstvenih potencijala, većoj spremnosti na akciju i boljoj istrajnosti. Sve ovo su neophodni uspesi dolaženja do cilja i postizanja uspeha. Pitanjima, „Šta vi želite u ovoj situaciji?“, možemo sa klijentom krenuti u identifikaciju želja. Definisanje prioriteta Želja ima mnogo, pa ih je samim tim sve nemoguće ostvariti u isto vreme. Sa druge strane neke želje su u suprotnosti ili se međusobno isključuju. „Želim da radim“, ali „Želim i da se odmaram“. Nemoguće je ostvariti i jednu i drugu želju u isto vreme. Zato je važno >> Odrediti do kakvih efekata „benefita“ dovodi ispunjenje svake pojedinačne želje, >> Šta nam je važnije u ovom momentu, >> Koja je cena koju moram da platim (čega je neophodno da se odreknem), >> Da li sam spreman da platim tu cenu. Postavljanje cilja Postoje razni načini za definisanje cilja, ali je važno da cilj bude: >> Jasan, >> Realan, >> Ostvarljiv, >> Sa definisanim rokom. >> Ciljevi moraju biti u skladu jedni sa drugima. Moraju na neki način ići jedni uz druge a ne

29

isključivati jedni druge. To ne znači da ne mogu biti veoma različiti u smislu da obuhvataju različita životna polja, ali ipak kompatibilni. Ne možete imati cilj da budete uspešan student i da se ne umarate previše. Ciljevi moraju da podržavaju jedni druge i da se međusobno podstiču. >> Dobro je da ciljevi budu poređani po prioritetima, tako će lakša i jednostavnija biti odluka o tome šta nam je činiti sada a šta kasnije. >> Ciljevi moraju biti izazovni. Oni moraju da vas izazovu da uložite dodatni napor ali da vas pri tom ne opterete isuviše. Ljudi se najviše koncentrišu kada su im postavljeni zahtevi veći nego obično i tada su u stanju da urade više nego inače. Ljudi vole da budu izazvani na postignuća, takmičenja, osvajanja, koučing nudi jednu sigurnu i podržavajuću sredinu za to. Postavljanje izazovnih i atraktivnih ciljeva pomaže klijentu da vidi šta se nalazi izvan vidokruga. Ako se od ljudi malo zahteva ili ako vi sami od sebe malo zahtevate onda je dosadno, neinspirativno i verovatno ćete malo i postići. Ako se traži previše ljudi postaju anksiozni i frustrirani. Lav Vigotski je verovao da je ceo životni proces razvoja zavisan od socijalnih interakcija, na početku dece sa roditeljima i značajnim drugima i da socijalno učenje zapravo vodi do kognitivnog razvoja. Dete se najbolje razvija i uči, kada mu se postavi zadatak koji je za pola koraka teži od onog koji on sa lakoćom obavlja. Nije dobro da taj zadatak bude teži više od „pola koraka“ da ne bi bio pretežak i demotivišući. „Pola koraka“ je idealna mera. Ovaj fenomen nazvao je „zona narednog razvitka“. On ga opisuje kao „razliku između aktualnog razvojnog nivoa determinisanog nezavisnim rešavanjem problema i nivoa potencijalnog razvoja determinisanog kroz rešavanje problema uz vođstvo odraslih ili sposobnijih vršnjaka“ (Vigotski 1978). Zona narednog razvitka premošćava jaz izmedju onoga što je poznato i onoga što može biti spoznato. Zonu narednog razvitka je moguće podsticati tako što postavljate sebi izazovan ali realan cilj. >> Kvantitativni ciljevi su lako merljivi, ali to ne znači da ne treba imati i kvalitativne. Naprotiv. Kvantitativan cilj je na primer da kupite novi auto, a kvalitativan, da postanete strpljiviji prema svom partneru/partnerki. Kvalitativni ciljevi su takođe merljivi, samo je važno dobro odrediti pokazatelje. Postati strpljiviji se na primer može meriti ili definisati brojem obavljanih razgovora bez prekidanja, vremenom čekanja da neko nešto uradi ili odluči i slično. Određivanje pokazatelja ostvarenja kvalitativnih ciljeva pojačavamo svesnost klijenta o njegovoj važnosti, benefitima koje će imati kada taj cilj ostvari i načinima na koje je sve to moguće. >> Dobro je imati dugoročan cilj koji će biti kao light motiv ili zvezda vodilja, ali da se osoba ne bi izgubila ili demotivisala na tom dugom putu potrebno je imati i kratkoročne ciljeve, koji će imati veću moć privlačenja. Tako je dobro imati cilj za današnji dan, za narednih mesec dana, tri meseca, godinu dana... pet godina. >> Potrebno je i važno da se ciljevi uklapaju i da budu potpuno u skladu sa sistemom vrednosti koji osoba ima. Vrednosti se formiraju još od najranijeg detinjstva, ali i u odraslom dobu. Vremenom postaju nesvesni deo naše ličnosti, ali bitno determinišu naša uverenja, stavove, očekivanja, ponašanje. Ciljevi koji nisu u skladu sa sistemom vrednosti nemaju onu jačinu, energiju i privlačnu moć kao oni koji jesu.

30

Mogući načini - Kako ću do cilja? >> Ispitivanje raznih mogućnosti. Oslobađanje od starih načina funkcionisanja i privlačnost cilja, koja je sada nakon ovih faza dodatno pojačana, omogućava iskrsavanje različitih mogućnosti za postizanje tog cilja i dobro osećanje u vezi sa svim okolnostima i pojedinostima cilja. >> Istraživanje novih načina doživljavanja i reagovanja, >> Istraživanje alternativnih rešenja, >> Istraživanje korišćenih i novih izvora podrške, >> Istraživanje načina samo-ometanja i načina za njegovo prevazilaženje. >> Klijent sada ima podršku u sebi i nije mu potrebna podrška na koju se do sada oslanjao sa strane. Ovde je važna kreativnost kouča i klijenta. Dobro je da kouč postavlja često pitanja, „Možete li još nešto da uradite“?, „Ima li još nečeg što biste mogli“?, sve dok ne iscrpi i poslednju mogućnost. Na kraju se odlučuje za mogućnost koja je za njega najbolja, najprihvatljivija, najefikasnija i realna. Ovo je odluka, koja je ujedno i zaključak rada, jednog ili više susreta. Ipak tu nije kraj, vrlo je važno: >> Utvrditi posledice do kojih određena odluka dovodi, odnosno ishode postizanja cilja još jednom i sada iz drugačijeg ugla. Ovaj deo ima za cilj pojačavanje zaključka i odluke koja je donešena. Mogućnosti su razne, a jedna od je i kratka vođena fantazija - „Zamislite da je prošlo tri meseca i da ništa niste uradili“; “Sada zamislite da je prošlo tri meseca i vi ste uradili (to, to i to - što konkretnije, i postigli to, to i to), kako se osećate?“.

31

ZELIM

Plan akcije >> Nekada će se ceo susret odnositi na izradu detaljnog plana akcije, a nekada kada nema dovoljno vremena za to ne treba propustiti pitati „Šta je prvo što ćete uraditi?“, kako bi klijent otišao spreman na akciju. Aktivnosti

1.

2.

3.

4.

5.

6.

32

Vreme/Rok

Resursi

Indikatori da je aktivnost realizovana

Drugi ljudi / podrška

Ishod

RADIONICA VI

SVESNOST CILJ:

>> Razumevanje pojma svesnosti. Otkrivanje načina prekidanja ciklusa svesnosti i uticaja tog prekidanja na postizanje, odnosno sabotiranje uspeha. POSTUPAK SAZNAVANJA:

>> Individualni rad, >> Rad u grupi, >> Diskusija. MATERIJAL:

>> Stikeri, >> Papiri, >> Flipchart, >> Materijal za učesnike - Svesnost. VREMENSKO TRAJANJE:

>> 1 sat i 25 minuta Uvodna aktivnost - Čega sam sada svestan (25 minuta)

Učesnici imaju zadatak da napišu na papiru čega su svesni sada u ovom trenutku. Mirisa, zvukova, misli, emocija, telesnog stava... Svaka rečenica treba da počne sa „Sada sam svestan...“ - grča u mišićima, ubrzanog disanja, da se osećam prijatno itd. Voditelj objašnjava učesnicima da na papiru napišu po jednu stvar koje su sada svesni. Deli im papira koliko hoće i podstiče ih da budu u kontaktu sa sobom i onim što se u njima dešava SADA U OVOM TRENUTKU. Centralna aktivnost - Kada sam svestan mogu / Kada nisam svestan ne mogu (45 minuta)

Papiri na kojima su pisali učesnici čega su sada svesni se pomešaju i stave u šešir. Učesnici se podele na dve grupe. Papiri iz šešira se sada uzmu slučajnim izborom i podele na dve grupe. Prva grupa dobije instrukciju da izradi pano pod naslovom - Kada sam SVESTAN mogu, na osnovu papirića koje su dobili. Druga grupa izrađuje pano pod naslovom - Kada NISAM SVESTAN mogu. Kako na papirima pišu najrazličitije stvari kao što su misli, tenzije, osećanja... svaki pano će biti drugačiji, a cilj je da se osvesti kako svesnost i prekidanje svesnosti doprinosi našem uspehu/neuspehu. Predstavljanje grupa. Završna aktivnost - Postao sam svestan (15 minuta)

Učesnici se vrate u plenum, svako sada kaže rečenicu koja počinje sa - „Tokom ove vežbe sam postao/la svestan/na…“

33

GROW SVESNOST

MATERIJAL ZA UČESNIKE

Čovek dobro funkcioniše kada je u kontaktu sa sobom i svojom okolinom. Cilj rada sa ljudima u koučingu je proširivanje ili obnavljanje svesnosti o svojim doživljajima, željama, potrebama. Svesnost uključuje mišljenje i osećanja, ali je uvek zasnovana na opažanju trenutne situacije. Klijenti tokom procesa koučinga uče da koriste svesnost. Učeći da usmeravaju svesnost i na taj način otkrivaju šta jesu, a šta bi trebali da budu, oni uče da veruju sami sebi i da imaju poverenja u sebe, razvijajući tako svoju sopstvenu podršku. Svesnost je efikasna kada se temelji na dominantnoj sadašnjoj potrebi organizma i ako je od nje energizovana. Svesnost nije kompletna ukoliko nema direktnog znanja o realnosti situacije i o sopstvenom osećanju u situaciji. Osoba koja verbalno usvaja svoju situaciju, ali je istovremeno ne vidi, ne zna, ne reaguje na nju, nije svesna i nije u punom kontaktu. Ona ima neku vrstu znanja o svom ponašanju, ali ne zna stvarno, ne doživljava potpuno šta radi, kako radi, da ima alternative i da ona bira da bude onakva kakva jeste. Svesnost je praćena osećanjem posedovanja kontrole i odgovornosti za svoje ponašanje i svoja osećanja. Svesnost je uvek ovde i sada i uvek je promenljiva. Sadržaj svesnosti može biti udaljen. Svesnost je spontani doživljaj onoga što nastaje u nama - onoga što radimo, osećamo, planiramo. Možemo biti u kontaktu sa sobom i sa svojom okolinom. Nema dobrog kontakta bez svesnosti. Ako nismo svesni kontakta naše ponašanje neće biti energizovano, puno, autentično. Svesnost možemo usmeriti na: >> Osećanja - Kako se osećate ili Šta sada osećate. Naglašavanje emocija nas podstiče da se ispoljimo, da postanemo svesni onoga što u određenom momentu osećamo. >> Osećaje – Dodiri, mirisi, zvukovi... >> Želje - Šta želim za sebe u vezi sa ovom situacijom, osobom…? Svesnost o željama ima funkciju orijentisanja, usmeravanja, mobilisanja energije, kanalisanja, usredsređivanja. Nepotpuna svesnost o onome što želimo dovodi do pasivnosti ili dezorganizovanosti i trčanja za gratifikacijama, koje dovode do aktivnosti, ali ne i do pune gratifikacije. >> Vrednosti i procene - Kakav značaj to ima za mene? Svesnost o vrednostima i procenama uključuje mnoga znanja i iskustva i naše reakcije na njih. Umesto da čovek pokuša da promeni, zaustavi ili izbegne nesto što ne voli u sebi, mnogo je efikasnije da čovek ostane s tim dublje svestan toga. Izbegavanje neprijatnosti i neprijatnih emocija predstavlja smanjivanje svesnosti i otuđivanje od sopstvenih doživljaja. Svesnost pruža osobi priliku da se menja. Ona je neophodna da bi se napravio izbor i donela odluka. Što je čovek svesniji ima više mogućnosti da bira. Organizam putem svesnosti mobiliše svoju energiju, tako da može da stupi u kontakt sa stimulusima iz okoline, koje zatim ili odbacuje ili pihvata.

34

GOAL Preduslov zdravog funkcionisanja je svesnost o trenutnim potrebama i mogućnostima, kao i kontakt sa njima. Obraćanje pažnje na kontinuum svesnosti znači uspostavljanje kontakta sa samim sobom i sa okolinom. Ostvarujući kontakt sa drugima mi otkrivamo i onaj deo sebe koji pravi kontakt. Svesnost olakšava postizanje maksimalne efikasnosti i koncentrisanje svih sposobnosti organizma na najsloženije situacije. Sa usmerenom svesnošću osoba može da shvati kako izbegava da postane svestan. Svesnost je ostajanje u dodiru sa onim što jeste, tako da je jedna od tehnika koju koristimo tehnika fokusiranja – Čega ste svesni? Šta osećate? Ostanite sa tim… Ciklus svesnosti ili ciklus kontakt - povlačenje ima određene faze i može se posmatrati kao „jedinica življenja“. Kada osoba nije svesna svojih potreba, želja, vrednosti, ciljeva, onda su i akcije nespretne i neodlučne. Tada nalazimo kolebljivost ili ambivalenciju u ponašanju. Plitka svesnost ne razvija adekvatnu energiju da se nosi sa datim zadacima. Energija je slaba zato što svesnost nije dovoljno obogaćena. Akcije su slabe zato što nije pokrenuto dovoljno energije. Proširivanje svesnosti omogućava širi izbor za date aktivnosti. Onda su akcije jače, jasnije, odlučnije, temeljnije, trajnije. Bejser je definisao paradoksalnu teoriju promene - promena se dešava kada čovek postane ono što jeste, a ne kada pokušava da postane ono što nije. Mi često nismo u stanju da vidimo dobrobit ili potencijale u sadašnjim pozicijama. Kada počnemo da doživljavamo svoje sposobnosti i kreativnost čak i kada su u nevoljama, onda doživljavamo afirmaciju i dostojanstvo koje ranije nije postojalo u njihovoj svesnosti. Ovo im daje podsticaj da se suoče sa onim što im nedostaje i što im je prepreka i da se sa tim izbore.

35

RADIONICA VII

DEFINICIJA CILJEVA3 CILJ:

>> Razlikovanje želja od ciljeva. Razumevanje uzroka i upoznavanje sa značajem i metodologijom zacrtavanja/ definisanja i određivanja ciljeva. POSTUPAK SAZNAVANJA:

>> Identifikacija želja, >> Organizovanje želja, >> Razlikovanje želja od ciljeva, >> Definisanje ciljeva, >> Razumevanje spoljašnjih i unutrašnjih faktora, >> Definisanje ciljeva u odnosu na Lokus kontrole, >> SMART ciljevi MATERIJAL:

>> Papri A4 formata, >> Stikeri, >> Flomasteri, >> Flipchart >> Materijal za rad za učesnike – Ček lista ciljeva VREMENSKO TRAJANJE:

>> 1 sat i 50 minuta Uvodna aktivnost - Izlistavanje svojih želja (20 minuta)

Instrukcija učesnicima: Napišite listu svojih želja. Materijalnih i nematerijalnih. Uključite, što više, bez obzira kako vam izgledaju, pa i one univerzalne... tipa (biti zdrav, imati para, voleti nekoga…) Proverite imate li najmanje 20, ako nemate setite se još nekih i dopišite ih. Kada svi završite, grupišite nekoliko želja u određenu kategoriju, po nekom svom kriterijumu. Svakoj kategoriji dajte neki simbol. Svakoj kategoriji dajte neko ime kao da je to ličnost sama za sebe, na primer saboter, motivator, radnik… Sada nacrtajte krofnu veličine 30-40 cm. Centralni deo je vaš self, vaša najdublja ličnost. Oko sredine poređajte one kategorije (podličnosti) koje smatrate da su vam najvažniji i u koji najviše ulažete. Dajte im veličinu i udaljenost od selfa u skladu sa njihovim značenjem za vas.

  Reinvoter Dz.. (1985): "Budite svoj psihoterapeut", Nolit, Beograd.

3

36

Okolo crtajte one delove koji vam jesu važni ali ne radite mnogo kako biste te želje ostvarili. Dajte im veličinu u skladu sa njihovom važnošću. Pogledajte kako izgleda raspored podličnosti u krofni. Kako ste sa njim? Da li biste neke povećali a neke smanjili? Da li biste neke skroz isključili? Nacrtajte sada kako biste želeli da izgleda vaša krofna. Kako biste to mogli da uradite? Šta ste spremni da uradite i kada da krofna izgleda kao što vi želite? Komentar voditelja: U svakom trenutku imamo razlčite želje. Neke smo osvestili a neke i nismo. One koje smo osvestili imaju neku šansu da budu zadovoljene, međutim one koje nisu skore i da nemaju šanse da budu zadovoljene i ako se to dogodi to će onda biti pukom slučajnošću. Želja ima puno i nemoguće ih je sve zadovoljiti. Neke od njih su u suprotnosti i možda čak jedna protiv druge. Međutim nisu želje u isto vreme ciljevi. Da bi želja postala cilj, na nju se moramo fokusirati, usmeriti, stvoriti nameru da tu želju i ostvarimo uz spremnost na odricanja i istrajnost i kada rezultati nisu vidljivi. Tada govorimoo o cilju. Centralna aktivnost – Početak definisanja ciljeva (75 minuta)

Voditelj zamoli sada da svako definiše cilj u odnosu na želje koje je prethodno izlistao i da definiše problem ako ga ima u vezi sa tim ciljem. Ovo se radi na velikom flipchart papiru. CILJ

PROBLEM

Kada definišu ciljeve, voditelj zamoli učesnike da sa svake strane linije napišu unutrašnje i spoljašnje faktore koji im olakšavaju, ili otežavaju ostvarivanje ciljeva.

37

FANTAZIJA CILJ Unutrašnji faktori (+ / -)

Spoljašnji faktori (+ / -)

TRENUTNA SITUACIJA

Nakon ovoga svaki učesnik predstavi svoje drvo ciljeva, a voditelj analizira da li je potrebno preformilusati osnovni cilj, uz objašnjenje - Ova vežba nam pomaže da vidimo da li su neki od ličnih ili sredinskih faktora toliko jaki, da moramo da preformulišemo svoj cilj, i da se prvo bavimo nekim od faktora, koje onda privremeno postavljamo za ciljeve kojima težimo. Drugim rečima da neostvarive faktore pretvorimo ili prevedemo u ostvarive. Ček lista ciljeva

Opcije – kao uvodna aktivnost, svaki učesnik radi sam za sebe, a zatim definišu unutrašnje i spoljašnje faktore (+/-) ili učesnici ovu vežbu rade u paru, intervjuišući jedni druge kako bi radili na osvešćivanju svojih ciljeva i procesu definisanja. GROW model. GROW je akronim koji stoji za Cilj (Goal) - Trenutna realnost (Reality) – Mogućnosti (Options) - Volja (Will). Model se koristi kroz nekoliko koraka: 1. Postaviti cilj:

Prvo, definišite koji cilj želite ostvariti ili ishod koji želite postići. Cilj bi trebalo definisati tako da bude specifičan, merljiv i realan. Pri tome, korisno je da postavljate sebi pitanja kao što su: >>„Kako ću znati da sam postigao taj cilj?“ >>„Kako ću znati da sam rešio/la problem?“ 2. Ispitivanje trenutne realnosti

Zatim, opišite svoju trenutnu, realnu situaciju. Veoma je važno da budete svesni svoje polazne pozicije u realnom kontekstu kako bi vam ostvarenje cilja bilo efikasnije. Kako budete bivali svesniji svoje realne situacije, rešenja mogu početi sama da se pojavljuju.

38

REALNOST Korisna pitanja koja vam mogu pomoći: >>„Šta se sada dešava?“ >>„Šta, ko, kada, koliko često“ >>„Šta je efekat ili posledica toga?“ 3. Istražite opcije

Kada ste istražili svoju trenutnu realnost i koje su vam sve objektivne prepreke u ovom koraku, izlistajte šta je sve moguće. Pronađite što više opcija za rešenje problema. Kada izlistate sve opcije grupišite po vama i za vas najbolje opcije. Tipična pitanja koja se koriste za izlistavanje opcija su: >>„Šta bi još mogli da uradite?“ >>„Šta ako je ova ili ona prepreka uklonjena? >>„Koje su prednosti i nedostaci svake opcije?“ >> Koje faktore ćete koristiti da odmerite opcije? 4. Uspostavljanje volje:

Ispitivanjem trenutne realnosti i istraživanjem mogućih opcija, dobićete više informacija i ideja na koje sve načine možete da postignete svoj cilj. Ovo je veliki korak, ali nedovoljan sam po sebi. Kako biste ostvarili svoj cilj izaberite specifičnu, konktretnu akciju. Na ovaj način ćete usmeriti sopstvenu volju i motivaciju kako biste postigli željeni cilj. Korisna pitanja: >>„Šta ćeš sada da radiš i kada?“ >>„Šta me može sprečiti da napredujem ka ostvarenju cilja?“ >>„A kako ću prevazići prepreku?“ >>„Da li će me ova akcija odvesti bliže ka cilju?“ >>„Kolika je verovatnoća da ova akcija uspe u prevazilaženju prepreke?“ >>„Šta još mogu učiniti?“ 5. A zatim učesnici popunjavaju ček listu.

Još jedan način koji možemo da koristimo da bismo definisali ciljeve, tj. da bismo proverili da li su ciljevi realno ostvarljivi jeste ček lista ciljeva. Ček listom proveravamo da li je cilj dobro definisan, jer ukoliko loše definišemo cilj, ne samo da ga je nemoguće ostvariti nego će i osoba, nakon nekoliko neuspešnih pokušaja izgubiti motivaciju da dalje radi na sebi i svojim ciljevima, i može da izađe sa idejom da ona, kao osoba, nema kompetencije ili znanja za promenu. Time se smanjuje i samopoštovanje i samovrednovanje osobe.

39

ČEK LISTA

No Pitanje Da li je cilj jasno definisan?

1.

2.

40

Objašnjenje Jasna definicija podrazumeva da ja delim isto viđenje pojma cilja sa drugim osobama. Odnosno, da isto shvatamo postavljeni cilj. Na primer, ukoliko kažete ’’Želim da budem odgovorniji’’, niste dobro definisali cilj, jer odgovornost je uopšteni pojam i može da znači različite stvari. Zato je bolje biti jasniji/precizniji i reći ’’Želim da kada prihvatim neki zadatak, taj zadatak i završim’’ Kako ćete znati da ste na Koji je pokazatelj da ste cilj ostvarili? Kako ćete znati da je to TO. pravom putu da ostvarite cilj? Koji pokazatelji će vam reći, da je to ono što ste želeli.

3.

Da li je realno da taj cilj ostvarite?

Koliko je realan postavljeni cilj? Ovo ne znači da li ste vi u stanju da ga ostvarite samostalno ili ne. Često nam i drugi ljudi mogu pomoći u ostvarenju cilja. Pitanje je da li uz nečiju podršku i pomoć možete taj cilj i da ostvarite. Ovo ne treba brkati sa akcionim planom koji se definiše sa koučem a koji nam govori o redusledu aktivnosti koje preuzimamo i planu akcije na kojem radimo u nekom vremenskom periodu. Ovde samo razmišljamo da li je cilj postavljen preambiciozno, pa bismo razmišljajući o aktivnostima mogli da ga preformulišemo i da neku od aktivnosti postavimo kao cilj kojem težimo. Šta je to što treba da uradim, a tiće se lično osobe koja definiše cilj, da bi se željena promena dostigla. I, naravno, da li imam kapacitete za to, ili treba da radim na ličnom osnaživanju.

4.

Aktivnosti koje vode ka ostvarenju cilja?

5.

Promene na ličnom planu koje su neophodne da bi se cilj ostvario.

6.

Da li je potrebno da uključite Koga? Zašto? Kako ih motivisati da vam pomognu, ukoliko to već još neke ljude da biste mogli nisu? da ostvarite vaš cilj?

7.

Kada je realno da počnete sa ostvarenjem svoga cilja?

Jako je važno definisati koji je trenutak kada počinjemo da radimo na ostvarenju svoga cilja, da bimo mogli da pratimo napredak.

8.

U kom vremenskom periodu očekujete daće te ostvariti svoj cilj?

Vremensko određenje je od velike važnosti jer doprinosi bržoj i efikasnijoj mobilizaciji energije i sopstvenih resursa.

9.

Izlistajte otpore (lične i sredinske) koji mogu da ometaju ostvarenje vašeg cilja.

Završna aktivnost – Pakovanje ciljeva (15 minuta)

Kada smo definisali jedan cilj, postavlja se pitanje da li se on tiče jedne oblasti ili više oblasti našeg života. Na primer, ukoliko kao cilj definišemo smanjenje težine to može da uđe u oblast prijateljstva – neću izlaziti sa društvom u restorane pošto mi je to previše iskušenja, ili u polje fizičkog izgleda, ili u polje finansija – na primer, hraniću se zdravo pa ću morati da odvojim više sredstava za hranu i sl. Pored ovoga, nekada možemo da imamo i više ciljeva, ali koji svi ulaze u neko životno polje. Da bismo znali koje je to polje u našem životu koje bismo voleli da promenimo, možemo da koristimo sledeću tehniku. Voditelj zamoli učesnike da nacrtaju krug. Zatim da ga podele na osam polja, povezujući centar kruga sa kružnicom. Obeležite polja redom: Posao, Finansije, Zdravlje, Porodica, Prijatelji, Ljubav, Lični razvoj, Zabava.4 Centar kružnice obeležite sa nulom, a tačke na kružici sa 10. Obeležite svako polje ocenom od 0 do 10 u zavisnosti od vašeg trenutnog zadovoljstva svakom pojedinačnom oblašću.

Pos a

ava

Zab

o

KRUŽNICA MOŽE DA IZGLEDA OVAKO:

Ličn

i ra zvo j

Fina

av

Zdr

e

nsij

avlj

a

atel

dic

Prij

e

o Por

ji

Ljub

Napomena za voditelja – ova aktivnost može da bude veoma lična za učesnike, i u toj situaciji radite pojedinačno sa njima a ne u plenumu.

4

 Mekdermot I, i Dzejgo V. (2002); NLP Obuka, Mono and Manana press, Beograd

41

RADIONICA VIII

PROMENA CILJ:

>> Analiza situacije u kojoj se želi napraviti promena. Identifikacija slabosti i potencijala. POSTUPAK SAZNAVANJA:

>> Identifikacija teškoća, ograničenja, prepreka, sabotera. >> Vizija ostvarenja cilja u idealnoj (utopističkoj) situaciji, >> Identifikacija novih načina ostvarenja cilja. MATERIJAL:

>> Karte, >> Papiri A4 formata, >> Veliki flipchart papiri, >> Selotejp, >> Makaze, >> Materijal za učesnike - Aktuelna situacija VREMENSKO TRAJANJE:

>> 1 sat i 40 minuta Uvodna aktivnost - Faza kriticizma - Prepreke, ograničenja, saboteri (20 minuta)

Svaki učesnik na kartici koju dobije od voditelja napiše šta mu se ne dopada u trenutnoj situaciji, a u vezi sa ciljem koji je prethodno definisao, teškoće, prepreke, nelagodnost. Ova faza se zove faza kriticizma i negativizma jer se odnosi samo na prepreke. Učesnici mogu da dobiju koliko god hoće karata ali na jednoj karti pišu samo po jednu stavku. Cilj ovog dela radionice je identifikacija prepreka, teškoća, sabotera na putu do cilja u aktuelnoj situaciji. Centralna aktivnost - Faza fantazije i faza realnosti (60 minuta):

Voditelj pokupi sve kartice, čita jednu po jednu karticu i istovremeno ih svrstava u različite kategorije tako da na kraju bude 5-6 kategorija i to: >> Emocije, >> Mišljenje, >> Očekivanja, >> Uverenja, >> Drugi ljudi, >> Znanje, >> Finansije

42

Kategorije nisu fiksno određene, dozvoljena je sloboda voditelju da formira kategorije u zavisnosti od materijala koji dobije. Cilj ovakvog svrstavanja je definisanje raznih polja koja su bitna za ostvarenje cilja. Jasno sagledavanje i precizno definisanje ključnih elemenata situacije je veoma važno. Faza fantazije Učesnici se po grupama okupe u okviru svake kategorije.Tako prva grupa radi na Emocijama, Druga grupa radi na Mišljenju, Treća grupa na Očekivanjima, Četvrta grupa radi na Uverenjima, Peta na Finansijama, Šesta na Znanju. Zadatak je da sada naprave priču koja će biti fantastična, idealna i praktično nerealna. Instrukcija koja se daje učesnicima je da zamisle da je sada sve moguće i sve idealno - kakva bi vaša situacija bila s obzirom na tu kategoriju koju ste kao grupa dobili. Važno je u ovoj fazi podsticati kreativnost učesnika. Što više ideja to bolje. Podstaći učesnike da mogu da svoju priču predstave tako što će da odglume i otpevaju ili nacrtaju nešto ili sve to zajedno. Cilj ovog dela radionice je menjanje referentnog okvira i razmišljanje o situaciji na način na koji nikada nisu. Izlaženje iz ustaljenih šema, utabanih staza i komfornih zona. Među najneverovatnijim idejama sigurno će iskrsnuti i razne realne mogućnosti. U ovom delu se učesnici opuste, često puno šale i smeju, što sveukupno doprinosi dobrom radu. Na nivou grupe se sada definišu potencijale i slabosti u okviru svake kategorije. Predstavljanje svake grupe. Faza realnosti Sada se vraćamo u realnost. U okviru svake kategorije su identifikovane prepreke i teškoće, fantazirali smo, napravili neverovatnu priču ako bismo izašli iz svog okvira. Sada je potrebno identifikovati realne potencijale. Akcije koje je moguće da svako napravi kako bi ostvario cilj, a to podrazumeva da teškoće pretvori u izazove, a postojeće potencijale još pojača. U okviru svake kategorije postoje potencijali koje treba iskoristiti i još pojačati, isto tako u okviru svake kategorije postoje prepreke, subjektivne i objektivne, u nama i van nas. Važno ih je otkriti, upoznati i odlučiti šta dalje sa njima. Razvrstavanje svih ličnih karakteristika klijenata koje su do sada prepoznate i otkrivene duž kontinuuma potencijal-slabost. Svaki elemenat se razmatra sa stanovišta kakav je potencijal - čemu može da posluži i kakva je slabost - gde može da predstavlja prepreku i odmogne. Završni deo - Definisanje potrebnih promena (20 minuta)

Definisanje konkretnih promena koje je potrebno napraviti. Učesnici na nivou grupe definišu sve konkretne aktivnosti koje su potrebne da bi se iz sadašnjeg stanja došlo do željenog.

43

AKTUELNA SITUACIJA

MATERIJAL ZA UČESNIKE

Da bi klijent bio u stanju da unese neke nove obrasce ponašanja u svoj život, da bi postao uspešniji i efikasniji potrebno je tokom koučinga analizirati trenutnu situaciju. Svakodnevno klijent postiže određene uspehe i postignuća spontano, ali ako nije svestan svojih prepreka, slabosti i potencijala koji mogu biti još veći, onda će verovatno praviti iste ili slične greške i imati slične teškoće kada se ponovo nađe u istoj situaciji. Ovako, jednostavno skraćuje svoj put. Neke emocje mogu biti kočničari i saboteri kojima se klijent ometa da krene dalje, dok su neke druge emocije pravi rezervoar energije i ozbiljna podrška klijentu. Dobro je da ih sa klijentom zajedno identifikujemo tokom procesa koučinga, jer ono što klijent ne poznaje ne može ni da promeni, te da radi na emocijama koje su za njega teške i kojim se blokira, sputava, ograničava. Tokom procesa mišljenja takođe imamo prave podržavače koji kažu Ti to možeš, Ti to znaš, Ako budeš dovoljno uporan, uspećeš, i one koji ometaju klijentov process rasta i uspeha. Ove podržavače i ometače je važno identifikovati, shvatiti koja je njihova uloga i nefunkcionalne zameniti funkcionalnijim. Analiza aktuelne situacije je važna i iz još jednog razloga, a to je razumeti kako klijent doživljava sadašnju situaciju i sadržaje u vezi sa njom. Tokom koučinga je važno poštovati subjektivni doživljaj klijenta. Zato je važno da mi ne pretpostavljamo i zakjučujemo o emocijama, mišljenju, stavovima, očekivanjima klijenta, nego da zajedno sa njim istražimo i dođemo do značenja. To što je za nas nešto teško ne znači da je i za klijenta i obrnuto, neke stvari će nama izgledati lako ali to ne znači da su lake za klijenta. Naše je da se uzdržimo od vrednovanja i pridavanja značenja i budemo otvoreni za sve ono što klijent misli, oseća i procenjuje. PROCES PROMENE

Mogu li da se nosim?

Konačno nešto će se promeniti! Kakav će uticaj imati? Kako će to uticati na mene? Sreća Strah Poricanje Da li sam zaista to uradio? Promena? Koja promena? Krivica Ko sam ja? Ja ću uraditi to i ako me ubija? Depresija Neprijateljstvo

Anksioznost Ovo je veće nego što sam mislio! Pretnja Razočarenje Odoh!...... Ovo nije za mene! Mogu da zamislim sebe u budućnosti Postepeno prihvatanje Ovo može da uspe i bude dobro

44

Napredovanje

Proces tranzicije (Faze suočavanja s životnim promenama)5

MOGU LI DA IZAĐEM NA KRAJ S OVIM?

KONAČNO, NEŠTO KAKAV ĆE ĆE SE UTICAJ PROMENITI! OVO IMATI? KAKO ĆE UTICATI NA MENE?

OVO MOŽE DA USPE I MOŽE DA BUDE DOBRO

OVO JE KRUPNIJE NEGO ŠTO SAM MISLIO/LA!

DA LI SAM JA TO ZAISTA URADIO?

STANJE SREĆE STANJE ANKSIOZNOSTI

STANJE PORICANJA PROMENA? KAKVA PROMENA? STANJE OSLOBOĐENOSTI OD ILUZIJA ODOH! ... OVO NIJE ZA MENE!

IMAM SLIKU SEBE U BUDUĆNOSTI STANJE KRETANJA NAPRED

KO SAM JA? STANJE POSTEPENOG PRIHVATANJA

STANJE STRAHA STANJE STRAHA

OSEĆAJ KRIVICE

STANJE DEPRESIJE

OVO MORA DA USPE, TAMAN ME KOŠTALO I ŽIVOTA!

STANJE NEPRIJATELJSTVA

U SITUACIJAMA PROMENE6

Pred vama su iskazi koji govore o karakterističnim načinima reagovanja u situacijama kada se nalazite pred promenom. Pročitajte navedene iskaze i pored svakog stavite broj koji pokazuje stepen do kojeg se iskaz odnosi na vas: 1 nikad… 2 retko… 3 ponekad… 4 često… 5 uvek A.

>> Volim da istražujem sve što je novo. >> Za mene nema iznenađenja, brzo se prilagođavam novonastaloj situaciji. >> Moj životni moto je: jedina životna konstanta je promena. >> Umem da predvidim promenu i da na vreme promenim svoj pristup. B.

>> Rado krećem u akciju i pre nego što razmislim o njoj. >> Moj životni moto je: Budi uvek spreman/a i brzo reaguj. >> I kada nemam čime da se bavim, ja lako smislim sam/a. >> Intuitivno osećam kada promena nailazi i odmah joj pristupam. C.

>> Volim da idem utabanim stazama i da buden na sigurnim mestima. >> Moj moto je: Uvek može biti gore. >> Uživam u onome što imam i što sam stekao/la i verujem da će to večno da traje. >> Volim da se osvrćem na prošlost, neizvesna budućnost me plaši.

  © 2000/3 J M Fisher. Free use for personal and organizational development, provided this notice is retained.   Kreirano prema knjizi „ Who Moved my Cheese“, Spencer Jonson, M.D.

5

6

45

D.

>> Volim da prepustim drugima da isprobaju novine. >> Na vreme se isključujem u započete promene. >> Moj moto je: Kud i kad svi tu i tad i ti. >> Umem da učim na tuđim greškama, ali mi treba vremena da dobro promislim pre nego što pođem u akciju. KLJUČ ZA UPITNIK:

Saberite poene u okviru svake grupe iskaza. Broj poena će vam ukazati koji stil reagovanja na promene preferirate. >> GRUPA A: _____ poena odražava stil NJUŠKO/NJUŠKALICA >> GRUPA B: _____ poena odražava stil BRZOJE/BRZOJKA >> GRUPA C: _____ poena odražava stil STOJKO/STOJKA >> GRUPA D: _____ poena odražava stil POZADINKO/POZADINKA NAPOMENA: rezultati upitnika pokazuju na koji način najčešće reagujemo uz svest o tome da smo svi nekada više skloni jednom, nekada drugom stilu, što često zavisi od situacije, a često i od stanja u kome se sami nalazimo, od naše životne pozicije itd. Često nismo ni u poziciji da pravimo slobodne izbore u odnosu na promene, ali možemo da biramo način na koji ćemo im se prilagoditi. KARAKTERISTIKE POJEDINIH STILOVA - REAGOVANJA NA PROMENE7 A. NJUŠKO/NJUŠKALICA voli da istražuje stvari oko sebe, da prikuplja informacije i traga za njima.

On/ona predviđa, predoseća promene i uvek je spreman/a da se uključi u nove tokove. Samo ono što „miriše“ na novo za njega/nju je izazovno. Važno mu/joj je da oseti pravi trenutak za promenu i da odmah reaguje. B. BRZOJE/BRZOJKA voli dinamiku i akciju koju nosi sve što je novo. Za njega/nju nije toliko važan

cilj koliko je važan proces, put koji prelazi do cilja. Voli da se promena dogodi što pre da bi uživao/la u ishodu i nagoveštaju sledećeg događanja. Čim završi jedan „posao“ kreće u drugi. C. STOJKO/STOJKA od svega najviše ceni sigurnost. Ne uživa previše u promenama jer one unose

neravnotežu. Sigurnost traži u prošlim i postojećim stanjima. Novo prihvata ako se oseća sigurno i zaštićeno i ako se promena dešava postepeno. Kada se već nađe u novom onda to za njega/nju postaje staro i sigurno. D. POZADINKO/POZADINKA na vreme shvata kada treba da se prolagodi – kada uvidi da promene vode

nečem boljem. Tada se menja iznutra i čini kvalitativni iskorak. Često menja i svoje okruženje ponesen/a lepotom promene i željom da promena postane vidljiva i dostupna i drugima.

7

46

  Kreirano prema knjizi „Who Moved my Cheese “, Spencer Jonson, M.D.

PODSETNIK ZA PROMENE8 1. PROMENE SE DEŠAVAJU

>> ONO DO ČEGA NAM JE STALO MOŽE DA NESTANE 2. PREDVIDITE PROMENE >> PRIPREMITE SE NA MOGUĆNOST DA ONO DO ČEGA NAM JE STALO MOŽE DA NESTANE 3. POSMATRAJTE PROMENE >> NE UZIMAJTE NIŠTA ZDRAVO ZA GOTOVO, POSMATRAJTE KAKO SE ONO ŠTO IMATE MENJA 4. BRZO SE PRILAGODITE PROMENAMA >> NE TUGUJTE ZA ONIM ŠTO JE BILO, RADUJTE SE ONOME ŠTO MOŽE BITI 5. PROMENITE SE >> KRENITE ZA NOVIM 6. UŽIVAJTE U PROMENAMA >> UŽIVAJTE U AVANTURI I NOVOM KVALITETU 7. BUDITE SPREMNI DA SE MENJATE I DA UŽIVATE O TOME >> SVE JE PODLOŽNO PROMENI, SVE ŠTO POSTOJI RAZVIJA SE I POPRIMA DRUGAČIJI OBLIK Upravljanje promenama (Change Management)

U savremenom svetu promene nas izbacuju iz ravnoteže nekoliko puta nedeljno. Kada se to desi postavlja se pitanje da li se samo vratiti u ravnotežu, ili odlučiti da se ovo iskustvo iskoristi. Promene se doživljavaju kao „uvek nešto novo“. Mogu biti svakojake i male i velike i jednostavne i složene i željene i spontane, neplanirane. Neke se mogu kontrolisati, a neke ne. Ipak osnovno pitanje je: kako sprovesti promene? U osnovi, upravljanje promenama je funkcija dva faktora: spremnost i sposobnost. Zbog karaktera i načina na koji pojedinac trenutno živi, kao i zbog svakodnevnih životnih okolnosti sposobnost upravljanja promenama (engl. change management) sve više dobija na značaju. Karakteristike okruženja oko pojedinca moguće je analizirati sa stanovišta najznačajnijih uzročnika promena, efekata njihovog uticaja i pitanja da li je neka promena uspešna ili ne. Upravljanje promenama predstavlja sistematski i strukturirani pristup u definisanju novog željenog stanja / cilja kao i u stvaranju održive promene u ponašanju pojedinca, koja uzrokuje da ta promena bude stalna. Činioci koji dovode do toga da se promena desi su: a) nezadovoljstvo trenutnim stanjem i uviđanje da trenutno ponašanje neće dovesti do željenog cilja; b) definisanje cilja koji je poželjniji od trenutne situacije u kojoj se pojedinac nalazi; c) postojanje strategije za implementaciju promene i ostvarenje željenog stanja; i d) unutrašnje snage i podržavajuća okolina koji vode ka percipiranju promene kao poželjne.

8

  Kreirano prema knjizi „Who Moved my Cheese “, Spencer Jonson, M.D.

47

JA VOLIM SEBE Proces promene se sastoji iz tri međusobno povezane faze: a) iniciranje promene (sagledavanje i uočavanje potrebe za promenom i stvaranje nove vizije), b) upravljanje promenom (planiranje i komunikacija, stvaranje poverenja i osposobljavanje pojedinca, stvaranje mreže podrške) i c) održavanje promene (institucionalizovanje filozofije promene). Poznavanje same prirode promene je kritično za planiranje procesa promena. Promena se može posmatrati sa stanovišta njene veličine i dinamike. Pojedini autori promene klasifikuju sa stanovišta njihove širine, dubine i brzine. Obuhvatnost (širina) promene. Obuhvatnost promene varira i može biti široka ili sveobuhvatna i uska ili parcijalna. Promena je široka ukoliko je usmerena na veliki spektar života pojedinca. Na primer, osoba želi promene i na ličnom planu, profesionalnom, finansijskom i sl. Promene, međutim, mogu biti znatno uže fokusirane. Na primer, pojedinac želi samo da promeni posao. Obim (dubina) promene. Polazeći od toga da obim ili amplituda promene može da bude različita, razlikuju se dublje i plitke promene. Da bi se promena sprovela potrebno je vreme. Vreme je često kritičan faktor u sprovođenju promena. Isto tako, promene se mogu sprovesti različitom dinamikom. Postoje, naime, različiti načini na koje se jedna promena može ostvariti u nekom vremenskom periodu. Promena može da se razloži na više etapa i da se one realizuju sukcesivno, korak pó korak i tada implementacija promene zahteva puno vremena. Takođe, ukoliko postoje unutrašnje snage, promena može da se implementira u kratkom vremenskom periodu. Ukoliko postoje otpori promenama najbolje je da se promena razloži na korake, i da se postepeno ide ka njihovoj realizaciji. Kada govorimo o implementaciji promena, moramo da napomenemo da se veoma često javljaju otpori promenama. Razlozi otpora su brojni, kao i načini njihovog prevazilaženja. Otpor je, pre svega, rezultat straha od nepoznatog i doživljavanja promene kao pretnje i mogućeg izvora nesigurnosti i ličnog neuspeha. Da bismo predupredili otpore promenama možemo da radimo na osnaživanju pojedinca, davanju kognitivne jasnoće, davanju pomoći i podrške na svakom koraku, stvaranju mreža podrške i sl.

48

ZATO ŠTO… RADIONICA IX

OTPORI PROMENAMA CILJ:

>> Definisanje otpora i strahova u vezi sa promenom i upoznavanje tehnike za rad sa njima. POSTUPAK SAZNAVANJA:

>> Definisanje strahova u vezi sa ciljem, >> Gradiranje po stepenu intenziteta od najmanjeg do najvećeg, >> Definisanje načina za prevazilaženje strahova, >> Pojačavanje, potkrepljenje efektima i benefitima promene. MATERJAL:

>> Flipchart papiri, >> Makaze, >> Selotejp, >> Flomasteri, >> Materijal za učesnike – Otpori promenama VREMENSKO TRAJANJE:

>> 1 sat i 30 minuta Uvodna aktivnost - Definisanje strahova (20 minuta)

Učesnici se podele u grupe. Svakoj grupi se da jedna situacija: Cilj koji je grupa dobila nije takozvani privlačan cilj. Odnosno potrebno je proći kroz mnogo teškoća i neprijatnosti da bi se cilj ostvario, na primer razvod braka, osamostaljivanje od roditelja itd... Zadatak grupe je da definišu sve strahove koji se mogu javiti. Kada definišu strahove potrebno je da ih poređaju od najmanjeg do najvećeg. Centralna aktivnost - Prevazilaženje (50 minuta)

Kada su učesnici izlistali i definisali strahove i otpore, rangirali ih od najmanjeg ka najvećem, sada imaju zadatak da za svaki strah definišu moguće akcije i rešenja. Završna aktivnost - Ako – Onda (20 minuta)

Za svaku aktivnost učesnici treba da završe dve rečenice koje glase: >> Ako ovo ne uradim.... >> Ako ovo uradim... Cilj je da se podrži, pojača odluka ka promeni.

49

OTPORI PROMENAMA

MATERIJAL ZA UČESNIKE

Ono što kouč može da uradi sa klijentom jeste da pođe od željene situacije i da potom definiše sve strahove koji su u vezi sa tim da se cilj neće ostvariti. Bitno je zatim te strahove podeliti na male pakete. Napravi se hijerarhija strahova i obeležimo ih po stepenima (0-10 ili 0–100). Ovo je SUD ili subjektivna jedinica straha. Potom klijenta suočimo sa najmanjim strahom, a da je pri ovome klijent u dubokoj relaksaciji.9 Npr. klijent hoće da se odseli od roditelja i da pronađe stan u kojem će sam živeti, ali ima strah da bilo šta preduzme po tom pitanju. Ova skala izgleda ovako: 0. ostaje sa roditeljima 1. odlazi da živi kod druga na neko vreme 2. počinje da gleda oglase, ali još ništa konkretno ne preduzima 3. saopštava roditeljima da odlazi 4. pronalazi stan / da li je adekvatan 5. da li će imati sredstava da plaća kiriju 6. da li će se snaći sam 7. ko će voditi računa o stanu i ko će kuvati 8. problemi na poslu, nesigurna finansijska situacija 9. mogućnost dobijanja otkaza 10. ostaje bez posla i nije u stanju da plaća kiriju Sve ovde nabrojane draži su u stvari spoljašnje. Kada radimo ovu skalu moraju se obuhvatiti i unutrašnje draži (kognitivni aspekti – pomisao i sl), jer su nam i one od značaja. Npr. devojka pomisli „ja sama ležim u krevetu, a on se sigurno prevrće sa onom plavušom u nekom drugom krevetu“ - primer unutrašnje draži. Reagovanje na promenu Iako se dobro sprovedu „deset zapovesti“ promena neće bili transformisana u lak proces. Pojedinci moraju da budu svesni dve stvari: >> ako planovi promene nisu naišle ni na kakav otpor – nije se otišlo dovoljno daleko sa njima, a >> ako planovi ne uključuju promene kroz koje će doći do ličnih/unutrašnjih promena i promena na nivou ponašanja onda oni neće ni biti deo rešenja i promene neće biti održive. Neki otpor može biti prirodan, opravdan i koristan dok neki može biti pokazatelj pravih barijera koje se moraju prevazići ili eliminisati. Pošto promena nije laka, pojedinci u nekim situacijama daju sve od sebe da je odlože ili prekinu neizbežno. Otpor promenama je fenomen star koliko i istorija. Postoji prirodna težnja ka otporu promenama. Ljudi teže da prave racionalne izbore i zato pre nego što usvoje promenu žele da budu sigurni da će im ona koristiti.

9

50

 Ovde imamo kombinaciju jedne kognitivne komponente – straha i jedne motoričke komponente – mišićna relaksacija.

SAVLADAVANJE OTPORA PROMENAMA

Izvori individualnih otpora promenama: >> strah od nepoznatog, >> zabrinutost za postojeći status i uticaj, >> nemogućnost da se utiče na sadržaj i tok promena. “OSLONCI“ KOJE SE, TIPIČNO, PLAŠIMO DA NE IZGUBIMO

Povezanost To su, između ostalih, veze sa prijateljima, kolegama, ljudima od poverenja (ili liderima) i osećaj pripadnosti grupi ili timu. Podloga Podloga, ili osećaj pripadanja, pre svega na nivou teritorije, uključuju veze sa nekim fizičkim prostorom, odnosno sa odgovornošću, stručnosti i osećanjem moći. Struktura Strukturalnost se zasniva, pre svega, na vremenskim rasporedima, rutinama i zadacima. Značenje Povezanost sa značenjem podrazumeva vezu sa smislom, svrhom koju nešto ima – svest o tome zašto se nešto radi. Budućnost Veza sa vizijom budućnosti uključuje vezanost za snove, ideale i planove u karijeri. Ona se manifestuje kao briga za buduću situiranost. Kontrola Ljudi nerado odustaju od uticaja na svet oko sebe; uvek žele da budu pitani, da se uvažava njihovo mišljenje, da učestvuju u stvarnosti. Plaše se da ne postanu bespomoćni.

51

RADIONICA X

SAMOPOUZDANJE CILJ:

>> Razumevanje unutrašnjih procesa samoosvešćivanja kroz razumevanje sopstvenih vrednosti, percepcije i predrasuda. POSTUPAK SAZNAVANJA:

>> Definisanje značajnih osoba, >> Definisanje negujućeg odnosa, >> Osvešćivanje važnosti izgradnje ovakvog odnosa prema sebi, >> Definisanje svojih postignuća. MATERIJAL:

>> Flipchart, >> Papiri, >> Makaze, >> Selotejp, VREMENSKO TRAJANJE:

>> 1 sat i 30 minuta Uvodna aktivnost (10 minuta)

Kratak prikaz voditelja o pojmu samopouzdanja i njegovog razvoja Centralna aktivnost - samopouzdanje (50 minuta)

Na prvim granama mape napišite 4 osobe koje su vam u ovom periodu života značajne i čija vam podrška znači.

JA

Na sledećim granama napišite njihove osobine. >> Zaokružite njihove osobine koje smatrate da posedujete i vi. >> Kako se osećate kada imate njihovu podršku? >> Kako se osećate kada njihova podrška izostane? >> Šta onda radite, da biste prevazišli tu situaciju?

52

Izaberite sada jednu osobu do koje vam je stalo. >> Napišite nekoliko načina na koji vi njoj stavljate do znanja da vam je važna?

>> Napišite koje njeno ponašanje vama odaje utisak da je njoj stalo do vas?

>> Da li se vi prema sebi ponašate tako kao u prvom i drugom slučaju? DA

UGLAVNOM

NE

>> Ako je odgovor uglavnom ili ne napišite čime sebe sprečavate da se odnosite prema sebi sa posebnom važnošću?

>> Kako izgleda kada ste pažljivi prema sebi?

>> Kako izgleda kada osluškujete svoje potrebe?

>> Šta tačno radite?

>> Zamislite da ste sami sebi kouč, da li biste prihvatili vas kao klijenta onakvim kakvi jeste sa puno poštovanja i poverenja u vaše sposobnosti? DA

NE

>> Ako je odgovor da onda prihvatite sebe!

53

POSTIGNUĆA

Napišite sva svoja postignuća. Trudite se da ta lista bude što duža, setite se i onih postignuća koja podrazumevate, npr. završiti školu, biti dobar prijatelj, ...

Zapišite koja su vam sve znanja, veštine i osobine bile potrebne da biste ovo postigli. Završna aktivnost (15 minuta) 1. Ja volim sebe zato što ������������������������������������������������������������������������������������������������������� 1. Ja volim sebe zato što ������������������������������������������������������������������������������������������������������� 1. Ja volim sebe zato što ������������������������������������������������������������������������������������������������������� 1. Ja volim sebe zato što ������������������������������������������������������������������������������������������������������� 1. Ja volim sebe zato što ������������������������������������������������������������������������������������������������������� 1. Ja volim sebe zato što ������������������������������������������������������������������������������������������������������� 1. Ja volim sebe zato što ������������������������������������������������������������������������������������������������������� 1. Ja volim sebe zato što ������������������������������������������������������������������������������������������������������� 1. Ja volim sebe zato što ������������������������������������������������������������������������������������������������������� 1. Ja volim sebe zato što �������������������������������������������������������������������������������������������������������

Zaokružite tri stavke i setite ih se uvek kada ste nesigurni i loše raspoloženi. Koliki stepen voljenja sebe zavisi od vašeg ponašanja i sposobnosti?

54

RADIONICA XI

TEHNIKE KOUČINGA CILJ:

>> Upoznavanje sa tehnikama koje se koriste u koučingu. POSTUPAK SAZNAVANJA:

>> Upoznavanje sa tehnikama koučinga >> Razumevanje prednosti i nedostataka, kao i primenljivosti svake od tehnika. MATERJAL:

>> Flipchart papiri, >> Makaze, >> Selotejp, >> Flomasteri, >> Materijal za učesnike – Tehnike i alati koučinga VREMENSKO TRAJANJE:

>> 1 sat i 5 minuta Uvodna aktivnost – Thoughtshower (10 minuta)

Voditelj postavi pitanje učesnicima da navedu koje sve tehnike može koristiti kouč u svom radu sa klijentima, a da to urade bez procenjivanja odgovora. Kada učesnici završe, voditelj daje povratnu informaciju o tome koje se sve tehnike koriste objašnjavajući ih. Navodi da su oni upravo koristili jednu od njih. Centralna aktivnost – Tehnike koučinga (45 minuta)

Voditelj podeli učesnike u pet grupa i svakoj od grupa se podeli određeni materijal za rad u kome je opisana određena tehnika koja se koristi u koučingu. Zadatak je da se grupe upoznaju sa tehnikom i pripreme prezentaciju za ostale učesnike o toj tehnici i njenom korišćenju. Tehnike i alati koji se koriste u koučingu: 1. Postavljanje pitanja 2. Tvrdnje 3. Nedovršene rečenice 4. Vođena fantazija 5. Prazna stolica 6. Igranje uloga 7. Thoughtshower Završna aktivnost – Vođenje dnevnika (10 minuta)

Voditelj sumira prezentovane tehnike koje se koriste u koučingu i daje dodatna teorijska objašnjenja ukoliko ima potrebe, a zatim predstavlja još jednu tehniku – vođenje dnevnika, koje su dobre strane, kao i šta sve treba da sadrži, zašto je koristan i sa učesnicima se dogovora o vođenju dnevnika nakon obuke.

55

TEHNIKE I ALATI KOUČINGA

MATERIJAL ZA UČESNIKE

Pitanja Osnovni alat kojim se kouč u svom radu služi je postavljanje pitanja. Važno je da kouč zna na koji način da postavi pitanja, i šta su dobra pitanja kao i koja su adekvatna u određenoj situaciji. Ne postoji univerzalan recept, isto, kao što ne postoji šablon. Neka pravila istina postoje, ali od koučeve senzitivnosti, umešanosti, kreativnosti, znanja i iskustva i procene zavisi koji će metod izabrati kao najadekvatniji u datom trenutku. Svako pravljenje šablona narušava kvalitet rada. Ipak, evo nekih pravila: Kouč tokom rada postavlja pitanja klijentu navodeći ga na doživljavanje, suočavanje, sopstvenu procenu, rešavanje dilema, donošenje odluka i dr. Najčešće se koriste pitanja otvorenog tipa kako bi se klijent što manje ograničavao, bez nuđenja odgovora, sugestija, zaključaka. U koučingu se izbegava korišćenje pitanja „Zašto?“ (mada ne znači da se ne postavlja) jer takvo pitanje navodi klijenta na traženje uzroka što nije od suštinskog značaja. Umesto toga koristi se pitanje „Kako?“ koje upućuje klijenta na istraživanje procesa. Drugim rečima pitanjem Kako klijent dolazi do načina na koji nešto radi, mesta na kojima prekida započetu akciju ostvarenja cilja i ostaje bez energije, faktora koji tome doprinose, mesta odustajanja, čime nakon identifikacije lakše dolazi do definisanja mogućnosti napuštanja ovakvih modela funkcionisanja i učenje novih. Sa druge strane pitanje „Zašto?“ ima na neki način konotaciju osuđivanja i klijent se onda usmerava na pravdanje i traženje drugog krivca. Pitanjem „Kako“ se ova situacija prevazilazi. U nekim situacijama dozvoljeno je postavljanje pitanja – „Zašto“, i to kada želimo da otkrijemo potrebe klijenta. Umesto da ostanemo na nivou želja, koje mogu da budu u konfliktu, kako unutar samo klijenta, tako i u odnosu klijent – drugi pojedinci, pitanjem zašto dolazimo do suštine – zbog čega je to bitno za klijenta. Na primer, klijent vam kaže: ’’želim da odem za vikend na planinu ali moja devojka to ne želi i stalno se svađamo“. Na vaše pitanje - ’’Zbog čega vam je to bitno“, može da odgovori, na primer, ’’pa želim da se odmorim“. Znači klijent ima potrebu za odmorom. Onda kouč može lakše da razgovara o tome da li se ova potreba može zadovoljiti i na neki drugi način, koji bi onda bio prihvatljiv za oboje. Pitanja otvorenog tipa su npr: Šta želite? Kako ćete to postići? Šta ćete onda uraditi? Koji su vaši prioriteti? Šta ćete prvo uraditi? Da li je neka vaša potreba ugrožena? Na koji način to radite? Ima li drugog načina? Nekada, ukoliko želite da fokusirate klijenta, ili da naglasite nešto što mislite da je bitno, možete postaviti i pitanja zatvorenog tipa. Na primer: ’’Da li biste voleli da imate snage da kažete šefu šta vam je potrebno u ovom trenutku?“ Neke od tehnika koje kouč može da koristi jesu i rezimiranje, ponavljanje, pojašnjavanje, reflektovanje, frakcionisanje, parafraziranje, pozitivna povratna informacija i dr. Više o tim komunikacijskim veštinama pričaćemo na sledećim stranicama.

56

Tvrdnje Ovo je tehnika gde klijent izgovori jednu rečenicu u obliku tvrdnje, traži da je kouči ponovi, da je „oseti“ bude svestan osećanja koje ova tvrdnja u njemu izaziva, stavova i vrednosnih sudova i na kraju kaže kouču kako je sa tom tvrdnjom. Kouči ovom prilikom daje značenje koje za njega ima tvrdnja koju on izgovara i jasnije se određuje u odnosu na to značenje. Na primer: „Ja želim da napustim ovaj posao“. Kada klijent ponovi, pitamo ga kako je sa tvrdnjom, i nastavljamo dalje: Kako bi mogao da bude bolje, Da li postoje neke druge mogućnosti... Testiranje tvrdnji je tehnika koja otvara i kojom se može inicirati produbljivanje neke teme. Testiranje tvrdnje je posebno pogodno kada se radi o testiranju raznih alternativa. Kada je klijent ambivalentan, pa u isto vreme nešto želi ili ne želi ili ima dva jednako privlačna cilja i teško mu je da se odredi. Pogodna tehnika je upravo testiranje tvrdnji: Ponovite tvrdnju: „Ja želim da ostanem na ovom poslu i da se njemu posvetim. Sada ponovite sledeću tvrdnju: Ja želim da napustim ovaj posao. Kada klijent ponovi obe tvrdnje pitate ga sa kojom je tvrdnjom bolje ili koja je istinitija. Kada se odredi koja je istinitija i sa kojom je bolje onda kouč nastavlja da pojačava, da suočava koučija sa mogućnostima i benefitima koje određena alternativa donosi. Osim toga kouč na ovaj način može ponuđenom tvrdnjom da sumira ono o čemu klijent govori i proveri sa njim da li ga je dobro razumeo, da li klijent dobro razume ono o čemu govori, može uobličiti klijentova razmišljanja, odrediti pravac daljeg dešavanja pa ponuditi klijentu da testira kako je sa tim što mu je ponuđeno. Na primer: Ja ću reći jednu rečenicu i želim da je vi potom ponovite: „Ja više ne volim svog dečka“, klijent ponovi. Pitate ga „Koliko je to tačno“. Proveravanje istinitosti tvrdnji je dobar metod kada je vama kao kouču neka situacija očigledna, očigledne su vam emocije, potrebe i želje klijenta, dok se klijent vrti u krug. Ponuđena tvrdnja ima funkciju da sumira, fokusira, pojednostavi, konkretizuje. Važno je zapamtiti da klijent treba da ponovi tvrdnju i testira istinitost iste. Kouč ne tvrdi da je u pravu i da je tvrdnja istinita ili nije, ali navodi klijenta da je izgovori i doživi, oseti emocije koje u njemu izaziva određena tvrdnja i kakva je njegova projekcija budućnosti kada izgovara tu tvrdnju. Klijent doživljava, i jasnije se određuje prema značenju koji za njega tvrdnja ima. Nakon toga on na osnovu testiranja tvrdnje određenu alternativu prihvata ili odbacuje. Ili, ukoliko je ranije prihvatio ili odbacio ali ipak u nedovoljnoj meri, pa i dalje nije potpuno dobro sa izborom koji je napravio, sada ovo prihvatanje ili odbacivanje dobija veću dimenziju. Dovršavanje rečenica: Fokusiranje pažnje na testiranje i vrednovanje različitih alternativa se postiže i nuđenjem započetih rečenica i zahtevom da ih klijent završi. Na primer: Završite rečenicu: „Ako odlučim da ostanem na ovom poslu…“ Sada završite rečenicu: „Ako odlučim da napustim ovaj posao…“ Sa čime ste bolje? Nastavak rečenice možete koristiti i kao početak sledeće pa onda to izgleda ovako: Klijent: „Ako odlučim da ostanem na ovom poslu više ću mu se posvetiti“ Kouč: Sada završite rečenicu: „Ako se više posvetim poslu...“ Klijent: „Ako se više posvetim poslu … biću efikasniji“ Kouč: Sada završite rečenicu: „Ako budem efikasniji na poslu...“ Klijent: „Ako budem efikasniji na poslu... osećaću se uspešno i srećno“

57

Eksperiment Pod eksperimentisanjem se podrazumeva doživljavanje sebe ili isprobavanje nekog oblika ponašanja – „Istinsko življenje tokom događaja ili kroz događaje“ (Fric Perls). Tokom eksperimenata se povećava svesnost ali i sposobnost da se bude svestan. Važno je napomenuti da se eksperimenti izvode u SADA, i kada eksperimentišemo sa nečim što se događalo u prošlosti ili sa onim što će se događati u budućnosti, klijentova pažnja je na onome što on doživljava sada i kako je sa tim. Eksperiment nije ni proba budućnosti ni rekonstrukcija prošlosti, on može učiniti osobu spremnijom za pružanje samopodrške i pokretanje ranije sprečene akcije. Kroz eksperiment klijent biva pokrenut da se suoči sa potrebama u svom životu u eksperimentalnoj, sigurnoj situaciji. Osim toga mogu da se istražuju oba kraja kontinuuma neke situacije, sigurnost i rizik, naglašavajući naizmenično podršku i preuzimanje rizika. Primer je eksperimentisanje sa podličnostima (Prikaz detaljnog eksperimenta sa podličnostima će biti opisan u drugom delu knjige), istraživanje potreba podličnosti na primer ona koja želi jedno i druge koja želi nešto potpuno drugo, jedna podličnost (deo ličnosti) želi da ostane u situaciji, a druga istovremeno da je napusti. Eksperiment može imati više oblika. Ovde ćemo opisati vođenu fantaziju. Vođena fantazija (vođena svesnost) Ovo je tehnika u kojoj kouč, u atmosferi opuštenosti, a kroz direkcije koje daje usmerava maštu klijenta i usmerava ga na iskustvo koje je potrebno za dalju elaboraciju novih sadržaja u procesu rada na sebi. Kouč treba prvo da opusti klijenta, da ga relaskira, a potom ga dalje usmerava. Zato se i zove vođena fantazija, jer sve vreme vodimo klijenta kroz različite sadržaje kojima se bavimo. Ovo je odlična tehnika za osvešćivanje klijentovih potreba, strahova kočničara i drugih sadržaja. Fantazija najčešće počinje tako što damo instrukciju klijentu da se udobno smesti, da zažmuri, bude u kontaktu sa samim sobom, oseti kakve su mu misli, kakva su mu osećanja, a zatim da vizualizuje (zamisli) neko dešavanje. Fantazija može da se protegne dalje od ljudi koji su neposredno prisutni, od okruženja i događaja u kojima se osoba nalazi. Ponekad to može biti sanjarenje ali ponekad fantazija može imati veliku snagu i jačinu. Fantazija se može koristiti u četiri svrhe: 1. Uspostavljanje kontakta sa događajem, osećanjem ili ličnom osobinom kojima se pruža otpor.

Od klijenta se može zahtevati da zažmuri i vizualizuje neku neprijatnu situaciju ili susret sa osobom sa kojom izbegava da se sretne. Prolazeći u fantaziji kroz tu situaciju klijent se može osloboditi neprijatnosti suočavajući se sa sopstvenim kapacitetima za izlaženje na kraj sa tom situacijom. Sa druge strane doživeti nešto i izaći na kraj sa tim je bitan faktor u razvoju sopstvenih potencijala. 2. Uspostavljanje kontakta sa ličnim ja. Od klijenta se može tražiti da zamisli neku idealnu situaciju, kako izgleda, šta radi u njoj, ko je sve u toj fantaziji i dr. Nakon ovoga, kada nam klijent prepriča kako je izgledala ta idealna situacija osvešćujemo mu njegove potrebe, i dovodimo u vezu sa prioritetom potreba u tom trenutku. Činjenica da ta idealna situacija baš tako izgleda, tj. da ju je baš tako zamislio sada i ovde, govori nam o tome koje potrebe klijent zadovoljava u datom trenutku. 3. Kontakt sa nezavršenom situacijom - fantazija je od neprocenjive vrednosti – tokom fantazije se kreira strategija za završavanje situacije. 4. Istraživanje nepoznatog - važna funkcija fantazije je istraživanje nepoznatog radi pripreme za buduće aktivnosti kao i radi izoštravanja senzibilnosti uopšte. Iako pripreme uz pomoć fantazije naginju ka budućnosti, one ne predviđaju budućnost.

58

5. Istraživanje novih aspekata klijenta - ispitivanje karakternih osobina, da li su otuđene Ili

integrisane, kako je klijent sa njima. Vođena fantazija zahteva vođenu svesnost i vizualizaciju „Smestite se udobno, zažmurite, zamislite sada ostvarenje vašeg cilja...“ Neki klijenti će vam možda reći da imaju teškoće sa vizualizacijom, da oni nisu u stanju da vizualizuju. Kako biste vi kao kouč imali podršku u sebi da i dalje nastavite da podstičete i podržavate klijenta da vizualizuje dobro je da znate da svako sanja, bez obzira da li je u svom životu prirodno vizualan ili ne, obično pet do šest puta u toku noći. Elementi svih čula mogu da budu prisutni u našim snovima: telesni osećaji, jake emocije, pokretne slike, čak i mirisi i ukusi, sve ovo može da se pojavi i ako se može dogoditi da se ujutru uopšte ne sećamo snova. Postojanje snova potvrđuje da nema nikakve smetnje za vizualizacijom bilo kog sadržaja. Vizualizacija je tehnika zamišljanja slika koje postaju stvarnost. Vizualizacija može imati višestruke efekte, u zavisnosti od toga sa kojim je ciljem izabrana. Ona može da ojača želju, produbi uverenja, čeliči volju i utemelji istrajnost. Ovo je posebno prisutno kod zadataka klijentu da zamisli efekte ostvarenja nekog cilja. Ili, kada na primer radimo sa suprotnim tendencijama, jednom koja je lenja i sklona samo uživanju i drugom ambicioznom koja želi da bude uspešna. Vizualizacija doprinosi jasnoći određenih situacija, doživljaja, ciljeva. Naša prva pomisao o nečemu može biti maglovita i nejasna, ali što o tome više razmišljamo, zamišljamo, vizualizujemo, mentalna slika o tome što želimo postaje jasnija. Postajemo svesniji nekih elemenata i sadržaja kojih nismo bili svesni do tada i doprinosi jasnijem određenju u vezi sa tim sadržajem, odnosom, osobom... Vizualizacijom neprijatnih sadržaja, strahova, tuge, depresije, materijalizujemo takve sadržaje, dajemo im boju, oblik, dimenzije, intenzitet, dolazimo u kontakt sa njima. Oni više nisu nepoznati, samim tim što možemo da ih smestimo u neki oblik i dimenziju, stičemo osećaj da možemo da utičemo na njih. Vemenom postaju deo nas i možemo naći način da ih kontrolišemo. Vizualizacija je lako izvodljiva i van eksperimentalne situacije, odnosno nakon koučing sastanaka. Od klijenta u koučingu treba tražiti da priča u sadašnjem vremenu a ne u prošlom, prisećajući se nečeg davnog, već se traži da klijent o dilemama, poteškoćama... priča i doživljava ovde i sada jer su te teškoće, dileme, za njih i danas nerešene situacije. Istina je da su se neki događaji izdešavali u prošlosti ali sa klijentom razgovaramo kako je on sa time SADA. Kako se time remeti SADA I OVDE. Kako SADA sebe sprečava da krene dalje, ili kako se SADA inspiriše nečim što se dogodilo u prošlosti. Fokusiranjem na sadašnjost fokusiramo klijenta i na preuzimanje odgovornosti i akcije u vezi sa nečim i nekim. Komunikacija u koučingu je uvek u ja – ti ravni. Kada klijent govori o trećoj osobi uvek se upućuje da postane svestan kako doživljava svoj odnos sa tom osobom. Kada postane svestan kako doživljava susret sa drugom osobom, klijent može da bira šta će dalje da radi: da prihvati svoje ponašanje takvo kakvo je ili da nešto menja. Naravno, podrazumeva se prihvatanje odgovornosti za taj svoj izbor. Odigravanje (igranje uloga) Odigravanje ima za cilj postizanje svesnosti o nekim delovima sebe kao i biti u koži nekog drugog. 1. Odigravanje karakternih osobina. 2. Odigravanje polariteta - od klijenta se traži da uđe u ulogu jednog određenog dela sebe, na ovaj

59

način ona predstavlja dramatizaciju ličnih karakteristika, s tim što se radi o dve suprotstavljene karakteristike ili tendencije npr. onaj deo ličnosti koji želi da ostane u nekoj situaciji i drugi deo koji želi da ode. Osnovni zahtev u radu sa polaritetima je da se uspostavi ponovo kontakt između suprotstavljenih sila. Kada se jednom između njih uspostavi kontakt, svaka strana se u borbi doživljava kao punopravni učesnik. Odvijanje dijaloga izmedju polarnih delova je jedan od uobičajenih metoda. 3. Ući u ulogu druge osobe. Ovo je odlična tehnika kada klijent ima neke nesporazume sa drugom osobom ili očekivanja koja nisu ispunjena. Zahtevamo od klijenta da uđe u ulogu te osobe, kako bi iz pozicije tog drugog doživeo situaciju, osetio potrebe te druge osobe, eventualno alternative za razrešenje i prevazilaženje teškoća. Podaci koji se dobiju su dragoceni jer dovode do decentracije klijenta. Klijent počinje da razume i vrlo često opravdava postupke onog drugog dok je u „njegovim cipelama“. Na ovaj način se vrlo lako postiže sagledavanje situacije iz pozicije drugog što se samim razgovorom vrlo teško ili uopšte ne postiže. Domaći zadatak Jedan sat nedeljno nekada nije dovoljno za razvoj, potrebno je da nešto bude nastavljeno mimo susreta kouč - klijent. Korišćenjem domaćeg zadatka učešće i uticaj koučinga se širi. Domaći zadatak je najčešće nastavak onoga što se tokom susreta radilo. Ima beskrajno mnogo specifičnih zadataka, od nekoga se može tražiti da se pohvali pred drugom osobom, ili da postavi sebi cilj svako jutro za taj dan, ili da uradi nešto lepo za sebe svakoga dana. Osnovna vrednost izrade domaćeg zadatka osim proširenja rada sa susreta ili sastanka na širu oblast, je to što klijent radi zadatak sam. Skoro da je neizbežan deo koučinga jer je na neki način i testiranje sadržaja do kojih se došlo tokom susreta. Domaći zadatak treba da bude u vezi sa konkretnim ciljem koji je postavljen tokom susreta. To je ponašanje čijim razvijanjem će se podržati klijentova namera i buduća akcija. Vođenje dnevnika Vođenje dnevnika je odličan vid rada klijenta kod kuće koji je empirijski dokazan da je izuzetno koristan. Koristan je iz više razloga. Kao prvo samo pisanje povećava broj izlaganja klijenta sadržajima kojima želi da se bavi, a kao drugo deluje motivišuće i veća je verovatnoća da ćemo više energije uložiti u nešto što zapišemo, nego u nešto što ne zapišemo. Takođe na ovaj način kouč dobija uvid u dešavanja klijenta. Svaki dnevnik treba da sadrži: >> beleženje svih situacija i draži / unutrašnjih i spoljašnjih koje podstiču ili sputavaju realizaciju zamišljenih ciljeva; >> beleženje situacija u užoj (porodica) i široj (socijalna) sredini koji su relevantni za održavanje motivacije za rad na ciljevima, ili koje nas u tome sprečavaju; >> beleženje negativnih misli vezanih za neposredno doživljavanje ciljanih situacija. Eventualno beleženje analize strašljivih misli i traženja alternativnih odgovora; >> beleženje pozitivnih misli koje mogu da nas motivišu i da održe energiju koja nas vodi ka realizaciji ciljeva; >> beleženje kućnih vežbi (vremena i načina izvođenja); >> i dr.

60

Dnevnik se vodi svakodnevno sve do trenutka dok se ne završi postizanje ciljeva u slučaju da govorimo o kratkotrajnim ciljevima i promenama koje želimo da postignemo. U slučaju da pričamo o dugoročnim ciljevima i promenama za koje nam je potreban duži vremenski period, dnevnik može da se vodi jednom nedeljno, ili čak i ređe, ali možemo povremeno da se podsetimo šta smo u njemu zapisali. Kućne vežbe Kućne vežbe su takođe dobar vid koučinga. Sprovode se na identičan način na koji smo ih radili na sastanku sa koučem. Mogu da se rade: >> samostalno; >> sa nekim ko deluje motivišuće i može da nas ohrabri – na primer, devojka/dečko, prijatelj/ prijateljica i dr.; >> uz obučenog kouča; >> korišćenjem kartica (stavke sa koracima sa kojima se treba suočiti i raditi na njima kod kuće da bismo postigli promenu). Kućne vežbe mogu da se rade svakodnevno ili više puta nedeljno. Pomoću njih kouč vrši kontrolu motivacije klijenta, kao i njegove redovnosti u ispunjavanju sitnijih zadataka koje je sebi zacrtao. Thoughtshower / predlozi rešenja bez evaluacije Ta tehnika se najčešće koristi u fazi kada se klijent blokira, nema ideju šta i kako dalje da radi, kada, na primer, ne zna kako još može da zadovolji neku svoju potrebu, a da pri tome ne ugrozi druge i sl. Tehnika je veoma jednostavna i predstavlja brzo izlistavanje ili, ponekad, zapisivanje mogućih rešenja bez razmišljanja o njihovom značenju ili adekvatnosti. U toj fazi nema vrednovanja ponuđenih solucija, već samo nabrajanja svih mogućih predloga/rešenja kojih se klijent seti. Kada se sve ideje izlistaju, pristupa se njihovoj klasifikaciji i vrednovanju u odnosu na određene kriterijume. Ta tehnika je jako dobra, jer blokira klijentov strah da ne pogreši, nema cenzure, tako da je slobodniji u izlistavanju predloga, a i daje širinu u procesu razmišljanja.

61

KAKO STE? RADIONICA XII

KOMUNIKACIJA I

CILJ:

>> Cilj radionice je da se učesnici upoznaju sa tehnikama uspešne komunikacije, kouč – klijent, koja vodi do otvaranja, fokusiranja i proširivanja svesnosti o sebi i drugima. POSTUPAK SAZNAVANJA:

>> Upoznavanje sa tehnikama uspešne komunikacije >> Upoznavanje i savladavanje komunikacijskih veština koje vode povezivanju sa drugim ljudima >> Upoznavanje sa pojmom i tehnikama aktivnog slušanja MATERIJAL:

>> Stikeri, >> Papiri, >> Olovke, >> Materijal za rad sa učesnicima – Otvorena komunikacija i aktivno slušanje, >> Materijal za rad za učenike - Tehnike otvorene komunikacije VREMENSKO TRAJANJE:

>> 1 sat i 25 minuta Uvodna aktivnost – Predstavljanje pojmova (15 minuta)

Voditelj zamoli učesnike da se sete svega onoga što im u komunikaciji sa drugom stranom prija, i da to napišu na stikere. Na primer: kada klima glavom dok ja pričam, kada me ne prekida itd. Zatim treba da se sete svega onoga što im smeta tj. ne prija im u komunikaciji sa drugim ljudima. Na primer: kada gleda kroz prozor dok ja pričam, kada me savetuje a ja to nisam tražila i sl. Ovo takođe treba da zapišu na stikere. Kada izlože svoje zaključke voditelj podeli hendaute i razgovara sa učesnicima o otvorenoj komunikaciji i aktivnom slušanju. Centralna aktivnost – Upoznavanje sa tehnikama (60 minuta)

Voditelj zamoli učesnike da na dva lista papira napišu svoje ime i prezime. Jedan papir se stavlja u jednu kesu ili kutiju a drugi papir u drugu. Potom zamoli učesnike da se sete neke priče, na primer – šta sam radila prošle nedelje. Bitno je da će tu priču ispričati, a da za to imaju 1 min. na raspolaganju. Takođe, voditelj napominje da priča ne sme da traje kraće od jednog minuta. Za ovo voditelj da 10 minuta. Potom, kada proveri da li su svi učesnici spremni voditelj započinje vežbu. Nasumično izvlači ime iz prve kese ili kutije, i to je osoba koja treba da ispriča svoju priču. Nakon ovoga izvlači ime iz druge kese, i to je osoba koja treba da ponovi priču, koristeći tehniku ponavljanja. Znači, da što je moguće sa više detalja i hronološki kako je čula, bez interpretacije i dodavanja ličnog sadržaja, ponovi ono što je osoba rekla.

62

ZAŠTO STE TO URADILI? Napomena za voditelja: uvek vraćati ceduljicu sa imenima u drugu kutiju, kako bi učesnici i dalje, sa pažnjom pratili šta se dešava. Nije problem ukoliko se desi da se neko ime ponavlja više puta. Nakon 4 – 5 ponavljanja, voditelj menja tehniku, pa na primer umesto ponavljanja može da zada da osoba sumira ili parafrazira. Završna aktivnost - Sumiranje (10 minuta)10

Voditelj sumira koliko nam je bitna komunikacija i da samo uspešno primenjujući komunikacijske veštine možemo da razumemo sebe, da zadovoljimo svoje i tuđe potrebe i da se povežemo sa drugima. Zatim predstavlja jezik neslušanja tj. šta je to što često dovodi do prekida komunikacije i nerazumevanja. JEZIK NESLUŠANJA >> Suđenje >> Da li je to stvarno važno? >> Dobra ideja! >> Šta hoćeš time da kažeš? >> Mislim da je to neizvodljivo. >> Kontrola >> Ne želim da slušam o tome. >> O ovome ću razgovarati samo ako budemo razgovarali i o… >> Ako nastaviš da podižeš glas, neću te slušati. >> Odbrana >> Ali, ti ne razumeš. >> Nisam ja takav/a. >> Zašto od ovoga praviš toliku gužvu?

10

JEZIK SLUŠANJA >> Bez suđenja >> Čini mi se da je za tebe važno. >> Reci mi više o tome. >> Da li bi objasnio/la? >> Da li je to izvodljivo? >> Bez kontrole >> Teško mi je da pričam o tome, saslušaću jer mi je važan naš odnos. >> Želim da čujem o tome, a volela bih da pričamo i o… >> Stvarno te ne razumem kada govoriš povišenim glasom. >> Bez odbrane >> Važno mi je da razjasnimo… >> Da li bi mi rekao/la šta ja radim pa misliš da sam takva? >> Čini mi se da je ovo nešto važno za tebe.

 Vidović, S. i dr. (2004): „Spremno u sukobe“, Beograd: Deutsche Gesellschaft fur Technische Zusammenarbait (GTZ) GmbH.

63

OTVORENA KOMUNIKACIJA I AKTIVNO SLUŠANJE

MATERIJAL ZA UČESNIKE

Otvorena komunikacija i aktivno slušanje znači da slušate tj. komunicirate sa drugom osobom ili sa drugim osobama tako što ste otvoreni za komunikaciju i tako što se povezujete sa drugima. Osoba koja aktivno sluša svesna je svojih potreba, kao i potreba druge strane i u procesu komunikacije vrši se razmena koja ove potrebe i zadovoljava. Aktivna, tj. otvorena komunikacija znači da prihvatate sebe i drugu osobu onakvim kakvi jeste, bez suđenja, procenjivanja, osuđivanja, moralisanja i sl. Potrebni uslovi za aktivno slušanje Pročistite um: Ostavite svoje reakcije za neki drugi put; utišajte unutrašnje glasove koji vas navode da procenjujete ko je u pravu; ne formulišite odgovore i rešenja problema; ne popravljajte stvari; ne tragajte za argumentima; ne sudite. Neka okruženje bude udobno i bezbedno: Prihvatite sebe i drugu osobu onakvim kakvi jeste, ne pokušavajte da budete neko drugi, stavljajući razne maske. Stvorite okruženje koje jê prihvatajuće i negujuće. Neka govor tela pokazuje da slušate: Uspostavite kontak oči u oči; uspostavite prihvatljivu distancu; nagnite se ka sagovorniku toliko da ne ulazite u njegov telesni prostor; fokusirajte se na sagovornika; izbegavajte da gledate po prostoriji dok slušate sagovornika. Svoje emocije „odložite na stranu“: Ako niste u stanju da to uradite, saopštite sagovorniku šta se sa vama dešava (na primer „Trenutno sam zbunjena, imam snažna osećanja koja mi odvlače pažnju i teško mi je da vas pratim.“); zatražite kratku pauzu da biste uspostavili ravnotežu ili se dogovorite za neko drugo vreme. Dopustite „ventiliranje“ ako je to onome ko govori potrebno: Dopustite onome ko govori da priča šta hoće, tzv. „prazne priče“ i primenite veštine slušanja; povedite računa da tom prilikom govori o sebi a ne o drugima. Neka govori o tome šta on/ona osećaju, koje su im želje, potrebe, ciljevi. Nemojte pretpostavljati koje su perceprije drugih ljudi. Slušajte do kraja: Ne pokušavajte da rešite problem pre vremena; čak i kada osećanja deluju iracionalno, ili vam se čini da priča traje predugo, da se ponavlja, ne prekidajte; nekada je doživljaj osoba koje govore izraz više povezanih osećanja i više nezadovoljenih potreba koje idu „u paketu’’; u tim prilikama je poželjno da se naoružate strpljenjem, da odvojite vreme i da slušate sve dok se ne izlista bar većina osećanja i potreba; promene se mogu desiti, jer kada se osoba poveže sa svojim unutrašnjim procesima i uspostavi ravnotežu obično sama spozna šta želi i kako da do toga dođe a da uspostavi sklad sa drugima. Odslušajte i ono što nije izrečeno: Slušajte i ono što je „između redova’’; uključite i govor tela onoga ko govori kao važnu informaciju; ponekad povređuje ton, stav, pogled, gestikulacija; ponekada je najteže izdržati ćutanje, omogućite da i tišina „govori’’, jer je nekad potrebno da se svi povežu sa sobom, da se desi proces razumevanja, da se „odmeri“ pre nego što se izgovori i sl. Oslobodite se predrasuda i stereotipa: Pokušajte da upoznate osobu koja se nalazi tu, ispred vas. Zaboravite na generalizacije, kojoj grupi pripada, koje osobine može da ima i kako se možda ponaša. Zaboravite na očekivano ponašanje. Budite otvoreni i uhvatite se za ono što vidite.

64

TEHNIKE OTVORENE KOMUNIKACIJE

MATERIJAL ZA UČESNIKE

Rezimiranje Rezimiraju se glavne ideje, osećanja i sve ono što smatra bitnim a izrečeno je tokom komunikacije. Na neki način generalizuje ono što je osoba rekla. Na primer: „Na osnovu onoga što sam čuo mogu da kažem da je osnovno da …’’ Ponavljanje Da bi proverili da li dobro razumete ono što osoba saopštava, možete da ponovite ono što je rekla druga osoba. Na ovaj način pokazujete da ste uključeni i da pažljivo slušate i pratite proces. Na primer: „Ono što ste mi sada rekli je da želite da vas on pažljivije sluša i da vam daje jasne znake da je to tako. Jesam li u pravu?’’ Pojašnjavanje Pojašnjavate da biste objasnili ono što je druga osoba, kao i da biste dobili dodatne informacije i odgovore na pitanja i nejasnoće koje imate. Možete da postavljate pitanja – otvorena – zatvorena i pitanja za objašnjenje da bi omogućio sagovorniku da da dodatna pojašnjenja i informacije. Na primer: „Šta mislite kada kažete da želite da vas sluša?’’ Reflektovanje Pokušavate da pomognete osobi da razume sopstvena osećanja i da joj date podršku za to što oseća u tom trenutku. Na primer: „Izgledaš mi tužno kada kažeš da … Volela bih da znam da li se zaista tako osećaš i ako je tako šta ja mogu da uradim u ovom trenutku za tebe?“ Parafraziranje Saslušate šta vam osoba govori. Potom ponovite sadržaj ali sada koristeći druge reči, menjajući redosled ali držeći se osnovne ideje i značenja koju je osoba izložila. Ovo služi da se proveri da li je osoba i dalje sigurna da misli to što je rekla, nakon što čuje svoje ideje prezentovane na nešto drugačiji način. Na primer: „Kako sam ja shvatio ono što ste mi rekli vi mislite da …“ Pozitivna povratna informacija – feed back Ohrabrujete osobu i pokazujete joj da je uvažavate tako što potvrđujete kvalitete onoga što je uradila, pomislila, rekla i sl. Na primer: „Vidim da ste dosta razmišljali od prošlog sastanka i da imate par interesantnih ideja. To mi se jako sviđa jer …“

65

RADIONICA XIII

AKTIVNO POSMATRANJE Cilj:

>> Razumevanje značaja aktivnog posmatranja, njegove uloge u koučingu i pravilnog korišćenja informacija dobijenih ovim putem. POSTUPAK SAZNAVANJA:

>> Beleženje informacija dobijenih spontanim posmatranjem, >> Beleženje informacija dobijenih pažljivim posmatranjem, >> Razumevanje uloge i značaja dobijenih informacija, kroz diskusiju i pojašnjenje voditelja. MATERIJAL:

>> Papiri A4 formata, >> Olovke, >> Flipchart VREMENSKO TRAJANJE:

>> 1 sat i 20 minuta Uvodna aktivnost - Spontano posmatranje (20 minuta)

Učesnici dobijaju instrukciju da ustanu i šetaju spontano približavajući se i odaljavajući jedni od drugih i da se međusobno posmatraju. Nakon toga svi se vrate na svoja mesta, da zapišu nešto što su zapazili po svom izboru. Kada završe podele sa grupom svoje utiske. Centralna aktivnost - Beleženje informacija dobijenih aktivnim posmatranjem (45 minuta)

Učesnici se podele u parove. Jedan od para ima zadatak da drugom paru ispriča neku svoju priču koja može da traje 5 minuta. Za to vreme drugi par posmatra i zapisuje sve što je zapazio, uzimaju u obzir što više detalja, telesni stav, način na koji neko priča.... Onda svom paru ispriča šta je zapazio i proveri sa njim tačnost tog svog zapažanja. Zapiše i kako se on oseća u vezi sa ponašanjem svog para, da li neki njegov gest, stav, priča utiču na njega i kako. (Učesnici dobiju posebne formulare na kojima će upisati svoje doživljaje u vezi sa ponašanjem para. Kada jedan od para završi, promene mesta i sada onaj par koji je pričao posmatra. Nakon završetka dobijamo feed back u grupi. Voditelj komentariše. Ispriča priču o načinima na koji se naša percepcija organizuje, interpretaciji tuđeg ponašanja i njenoj štetnosti za proces koučinga. Tehnike identifikacije i testiranja određenih zapažanja. Završna aktivnost - Kako da iskoristim dobijene informacije? (15 minuta)

Učesnici se podele u grupe. Jedan od članova grupe dobije zadatak da priča neku priču, a drugi slušaju, posmatraju i zapisuju svoja zapažanja. Postavljaju pitanja kojim proveravaju istinitost zapažanja i dovode klijenta u kontakt sa svojim ponašanjem, kako bi ga što bolje istražio, prihvatio, a onda bio spreman da promeni ako želi.

66

Komentar voditelja. >> Aktivnim posmatranjem dovodimo u vezu ono što klijent kaže, načina na koji kaže i telesnog stava, kao i svakih pojedinačnih elemenata. >> Nekih telesnih signala, boje glasa, tona, klijenti često nisu svesni i nekada je jaz između onoga što govore i onoga što pokazuju ogroman jaz, pa je dobro sve to zajedno dovesti u vezu. >> Aktivno posmatranje podrazumeva pomeranje referentnog okvira i gledanje nečega na nov način. >> Naše ustaljene šeme posmatranja i tendencija percepcije ka formiranju geštalta (celine) nam često ne dozvoljavaju da pogledamo stvari iz drugog ugla. >> Naša percepcija se odigrava pod određenim pravilima. >> Prvi je zakon Selekcije. S obzirom da ne možemo u isto vreme da budemo svesni svih stimulusa koji napadaju naša čula, mi nesvesno i automatski vršimo selekciju pa, smo tako svesni samo određenog broja elemenata. Šta će nam biti u svesti zavisi pre svega od stepena važnosti nekog sadržaja. Svesni smo onoga što nam je u datom trenutku najvažnije ili nam se tako čini. Dok druge sadržaje odbacujemo ili ignorišemo, ne obraćamo pažnju na njih i ne uzimamo ih u obzir. Drugo neki kvaliteti stimulusa nam utiču na selekciju, pa smo svesni češće onoga što je upadljivo, drugačije, novo. Motivi, interesovanja, očekivanja takođe doprinose načinu na koji pravimo izbor odnosno selekciju. >> Drugi zakon je Organizovanje. Tada koristimo tzv. Kognitivne šeme. Taj određeni broj stimulusa imamo potrebu da organizujemo po nekim već postojećim šemama koje imamo, pa tako četiri tačke raspoređene kao temena kvadrata ćemo videti kao kvadrat, a ne kao četiri tačke, ovo se ujedno zove i princip dobre forme. Mi organizujemo nepovezane stimuluse u određene celine (geštalte). >> Sadržaj organizujemo i na osnovu postojećih Prototipa. Prototip - ako je Jana vaša najbolja drugarica onda je prototip najbolje drugarice osoba kao Jana, sve druge nisu... kada upoznamo nekoga ko nas podseća na Janu onda imamo tendenciju smeštanja u istu kategoriju – prijatelja, i obrnuto. >> Nakon Organizovanja sledi pridavanje značenja ili interpretacija. Pridavanje značenja sadržajima koji su novi i svrstavanje u određene kategorije. Tako da smo u životu skloni interpretaciji onoga što vidimo opet na osnovu naših poznatih šema. Interpretiramo kako bismo dali smisao svemu i na to utiču osim do sada pomenutih kategorija i stereotipi, predrasude, dosadašnje iskustvo itd. >> Naše ustaljene šeme posmatranja i tendencija percepcije ka formiranju geštalta nam često ne dozvoljavaju da pogledamo stvari iz drugog ugla. Tako da se dešava često da nemogućnost da vidimo četiri tačke umesto kvadrata, mi sebi ne dozvoljavamo da rešimo problem, jer ne vidimo nove mogućnosti i rešenja. >> Zato je potrebno da utičemo na naše posmatranje uopšte, a posebno kada smo u ulozi kouča kako doživljaj klijenta i celog polja ne bi bio šematizovan. >> Dobro je imati na umu cilj našeg posmatranja. >> Želimo da upoznamo i razumemo klijenta, ali i da doprinesemo da on sam sebe upozna, identifikuje one delove sebe koje je otuđio ili ih nije svestan, da se sa njim identfikuje i otkrije pravo značenje, njegovu ulogu i funkciju. >> Zato je radeći kao kouč važno ne interpretirati, negovati fenomenološki pristup (stavljati u zagradu sva značenja) i biti otvoren za razne sadržaje. Istovremeno je važno da kouč bude svestan kako on doživljava određeno ponašanje klijenta i sadržaje u vezi sa njim i bude svestan kako je sa njima. >> Ukoliko sa nekim sadržajem nije dobro, ne treba se zatrpavati nego raditi na tome, kako bi otkrio šta to za njega znači i u kojoj je funkciji taj doživljaj za samog kouča.

67

RADIONICA XIV

POSTAVLJANJE PITANJA Cilj:

>> Razlikovanje dobrih od loših pitanja. Razumevanje važnosti pravilnog pitanja. Razumevanje tehnike upotrebe pravilnih pitanja. POSTUPAK SAZNAVANJA:

>> Identifikacija pravilnih pitanja, >> Vrednovanje pitanja, >> Definisanje pravilnih pitanja. MATERIJAL:

>> Papiri >> Flipchart >> Materijal za rad za učesnike - Pitanja VREMENSKO TRAJANJE:

>> 1 sat i 20 minuta Uvodna aktivnost - Testiranje pitanja (10 minuta)

Svakom učesniku se da po jedno već pripremljeno pitanje. Njihov zadatak je da pročitaju pitanje i glasno izgovore samo oni koji se slažu da je pitanje ispravno postavljeno. Dozvoljava se grupi da komentariše pitanja koja čuje. Centralna aktivnost - Vrednovanje pitanja (40 minuta)

Učesnici se podele u tri do četiri grupe. Svaka grupa dobije materijal sa jednom sekvencom koučing procesa. Zadatak je da se na nivou grupe odrede karakteristike svakog pitanja po sledećim kriterijumima: 1. Da li je pitanje pravilno postavljeno, 2. Da li je pitanje funkcionalno? 3. Da li je postavljeno u adekvatno vreme? 4. Predstavljanje svake grupe. Završna aktivnost - Zamena lošeg dobrim pitanjem (30 minuta)

Učesnicima se podeli set pitanja. Svako pitanje je potrebno da ocene ocenom od 1 do 5 s obzirom na primenljivost u koučingu i njihov opšti utisak. Potrebno je da za svako pitanje koje je dobilo lošu ocenu napišu pitanje koje je umesto njega prikladno i primenljivo.

68

PITANJA

MATERIJAL ZA UČESNIKE

Ocenite sledeća pitanja ocenom od 1 do 5, vrednujte njihovu primenljivost u koučingu. Opišite i obrazložite svaku ocenu. Pitanja koja ste ocenili niskom ocenom preformulušite tako da budu prihvatljiva. 1. Zašto ste sada tužni?

2. Zar vam to nije do sada jasno?

3. Da li ćete uspeti da uradite to?

4. Šta vam drugo preostaje?

5. Na koga ste besni?

6. Zbog čega ste ljuti?

7. Da li vi to hoćete ili nećete?

8. Zašto ste tako reagovali?

9. Kako ste to mogli da uradite (pomislite)?

10. Dokle ćete o tome da pričate?

69

Pravila o pitanjima Osnovni alat kojim se kouč u svom radu služi su pitanja. Važno je da kouč zna na koji način da postavi pitanja i šta su dobra pitanja, kao i koja su adekvatna u određenoj situaciji. Neka pravila postoje, ali od koučeve senzitivnosti, umešnosti, kreativnosti, znanja i iskustva i procene zavisi koji će metod izabrati kao najadekvatniji u datom trenutku. Svako pravljenje šablona narušava kvalitet rada. Ipak, evo nekih pravila: Ključna pitanja u GLC-u su ona koja doprinose proširivanju svesnosti, pojačavaju kontakt sa sobom i procesima u sebi kao i procesima koji se događaju u kontaktu sa okolinom. Kouč tokom rada postavlja pitanja klijentu navodeći ga na doživljavanje, suočavanje, sopstvenu procenu, rešavanje dilema, donošenje odluka i dr. Najčešće se koriste pitanja otvorenog tipa kako bi se klijent što manje ograničavao, bez nuđenja odgovora, sugestija, zaključaka. Osnovna pitanja koja doprinose proširivanju svesnosti su: >> Kako ste? >> Kakve su vam misli? Šta mislite? >> Kako ste emotivno? Šta osećate? >> Kako ste telesno? >> Da li želite da sve ostane isto ili bste nešto da promenite? >> Ako da šta je to? Postavljanje pitanja u koučingu ima dve glavne funkcije: 1. Da kouč dobije informacije od klijenta kako bi ga dobro upoznao i razumeo načine na

koje on misli i doživljava razne sadržaje, koji su njegovi motivi, stavovi, očekivanja, ciljevi... 2. Da doprinese klijentovom kontaktiranju sebe i svoje okoline i proširivanju svesnosti o tome.

Pitanja trebaju biti što otvorenija koja ne sugerišu odgovor, ne navode na odgovor... >> Šta želite u ovom ternutku za sebe, usmerava klijenta na doživljavanje sada i ovde. Čak i kada se razmatraju sadržaji koji se tiču prošlosti klijenta mi ih razmatramo u sadašnjem trenutku, kako je klijent sa time sada. Jedno od često korišćenih pitanja u GLC-u je pitanje „Kako ste sa tim?“. Različiti ljudi na potpuno različite načine doživljavaju određene situacije, mi ne pretpostavljamo i ne interpretiramo, mi pitamo kljenta da bismo saznali mi i da bi saznao on ili pojačao kontakt sa svojim doživljajem. Ovim pitanjem klijenta fokusiramo na njegov subjektivni doživljaj. Primeri dobrih pitanja? Ovakvom vrstom pitanja ohrabrujemo i podstičemo klijenta na istraživanje raznih mogućnosti. >> Šta biste mogli da uradite? >> Šta ćete uraditi? >> Čime biste mogli da se sprečite u svojoj nameri? >> Kako ćete to uraditi? >> Kako je to vama važno? >> Kako ćete to postići? >> Šta biste mogli prvo da uradite? >> Šta ćete prvo uraditi? >> Da li postoji još nešto? >> Da li postoji još nešto u vezi sa tim?

70

U koučingu se izbegava korišćenje pitanja „Zašto?“ jer takvo pitanje navodi klijenta na traženje uzroka što nije od suštinskog značaja. Umesto toga koristi se pitanje „Kako?“ koje upućuje klijenta na istraživanje procesa. Drugim rečima pitanjem Kako klijent dolazi do načina na koje nešto radi, mesta na kojima prekida započetu akciju ostvarenja cilja i ostaje bez energije, faktora koji tome doprinose, mesta odustajanja, čime nakon identifikacije lakše dolazi do definisanja mogućnosti napuštanja ovakvih modela funkcionisanja i učenje novih. Sa druge strane pitanje „Zašto?“ ima na neki način konotaciju osuđivanja i klijent se onda usmerava na pravdanje i traženje drugog krivca. Pitanjem „Kako“ se ova situacija prevazilazi? Pitanja ne smeju da sardže nikakvu osudu klijenta. Nije dobro da pitanjem stavljamo u situaciju klijenta da se brani. Pitanjima kouč ne treba da gura klijenta u akciju kada on nije spreman, nego da bude u kontaktu sa sobom i da sam izabere vreme koje njemu najviše odgovara. Primeri loših pitanja: >> Zašto ste to uradili? >> Kako ste mogli to da uradite? >> Kako ste mogli to da ne uradite? >> Ja mislim da je za vas najbolje da uradite tako, šta vi mislite?....

71

RADIONICA XV

KOMUNIKACIJA II /ASERTIVNOST CILJ:

>> Razumevanje asertivnosti kao veštine komunikacije i njenog značaja za razvoj ličnosti. POSTUPAK SAZNAVANJA:

>> Rad u grupi - Kada sam besan, ljut, agresivan, pasivan, osećam se i reagujem... >> Identifikovanje posledica do kojih dovodi određeni način reagovanja, >> Vežbanje asertivnog reagovanja. MATERIJAL:

>> Papir, >> Flipchart, >> Makaze, >> Selotejp, >> Materijal za rad za učesnike - Asertivnost VREMENSKO TRAJANJE:

>> 1 sat i 20 mnuta Uvodna aktivnost – Identifikacija razloga i načina za određenu vrstu reagovanja (20 minuta)

Učesnici se podele po grupama. Prva grupa dobije da napiše situacije u kojima reaguje Agresivno i načine za ispoljavanje agresivnog ponašanja. Druga grupa dobije isti zadatak, ali za načine reagovanja kada su besni, treća grupa ljuti, četvrta pasivni. Centralna aktivnost - Prevođenje drugih oblika u asertivno ponašanje (45 minuta)

Grupe sada imaju zadatak da ovo ponašanje i reagovanje koje su prethodno izlistali pretvore u asertivno ponašanje. Grupe dobiju Materijal za rad za učesnike sa objašnjenjem principa asertivnosti. Završna aktivnost - Kada sam asertivan/na gubim i dobijam (15 minuta)

Sada u plenumu svako za sebe napiše šta gubi, a šta dobija asertivnim ponašanjem.

72

ASERTIVNOST

MATERIJAL ZA UČESNIKE

U konfliktnim situacijama generalno postoje tri oblika ponašanja, tj. tri oblika komunikacije. To su: >> asertivna komunikacija >> agresivna komunikacija i >> defanzivna komunikacija. Način reagovanja u stvari komunikacije koji ćemo izabrati zavisi od više faktora. Našeg odnosa sa osobom (koji može biti profesionalni, poluprofesionalni ili lični), važnosti situacije, tj. predmeta interesovanja, okruženja i naše procene njegovog reagovanja i sl. Agresivna i defanzivna komunikacija su jako česte i svojstvene našoj kulturi. Koliko često nam govore da treba da se povinujemo autoritetu, da treba da poslušamo odrasle čak i ako nisu u pravu, ili da samo napadom na drugu osobu možemo da postignemo ono što želimo. „Napad je najbolja odbrana“, rečenica kojom drugi ili mi opravdavamo naše postupke. Takođe, defanzivno ponašanje nije dobro jer ono potkrepljuje tuđe procenjivanje nas samih i na taj način možemo da razvijemo osećaj krivice. Defanzivna komunikacija često u sebi podrazumeva nepoštovanje nas samih dok agresivna podrazumeva da nemamo poštovanje prema drugim osobama. Defanzivno i agresivno ponašanje su često komplementarni jer se obično u relacijama jedna osoba povlači dok druga napada. U svakom slučaju ovakav način komuniciranja neće nas dovesti do željenog rešenja situacije jer možemo da očekujemo ili eskalaciju sukoba ili njegovo odlaganje do neke sledeće prilike. Nasuprot ovim načinima komunikacije, stoji asertivnost, odnosno samopouzdana, samopotvrđujuća i legitimna komunikacija. Suština asertivnosti je u odbrani sopstvenih legalnih prava ali bez narušavanja prava koje imaju drugi ljudi. Ideja je da osoba može da kaže DA kada treba da kaže DA, ili da kaže NE kada treba da kaže NE. Znači na ovaj način mi branimo svoje interese, ne odustajemo od svojih prava (ne povlačimo se, ali i ne napadamo) i tražimo da ta prava budu zadovoljena, a bez da ugrožavamo druge. Mi u stvari brinemo o sebi ali i o drugima jer ih ni u jednom trenutku ne ugrožavamo. Jedan od zatadaka kouča jeste, kao što smo već rekli, da nauči klijenta adekvatnoj komunikaciji i načinu rešavanja konfliktnih situacija. Kada govorimo o komunikaciji mislimo prevashodno na načine slušanja, ali i na načine izražavanja sebe samih. U tom cilju i govorimo o veštinama učenja asertivnosti. Naravno ne smemo zaboraviti da i sam kouč treba da poseduje ove veštine. Tokom koučinga važno je da prepoznamo da li postoji asertivnost kao repertoar ponašanja određene osobe. Ukoliko ne postoji, možemo da pretpostavimo ne samo da će osoba ili agresivno reagovati u konfliktnim situacijama ili da će pobeći iz nje, nego da i samo pronalaženje rešenja tokom procesa može da bude rezultat potrebe da se možda ne uvredi druga osoba i kouč. Ukoliko ne dođe do prihvatanja rešenja razlog može da bude potreba da se ni po koju cenu ne složimo sa predlogom druge osobe.

73

Standardnom tehnikom može da se proveri asertivnost određene osobe, tj. njeno postojanje u repertoaru ponašanja i to postavljanjem nekoliko pitanja: >> kako uobičajeno reagujete kada dođete u konfliktnu situaciju? >> kako uobičajeno reagujete ako otkrijete da ste u pravu a da druga osoba greši? >> kako uobičajeno reagujete ako vas druga osoba napadne ili optuži za nešto što ste zaista i uradili? >> kako uobičajeno reagujete ako vas druga osoba napadne ili optuži za nešto što niste uradili? >> kako uobičajeno reagujete ako primetite da vas neko verbalno napada? >> kako uobičajeno reagujete ako mislite da će neko fizički da vas napadne? Testiranje postojanja asertivnosti u repertoaru neke osobe može da se obavi pored ovih standardnih pitanja i na taj način što se izvlače fragmenti konfliktne situacije i ona se uobličava u formu pitanja kojoj testiramo asertivnost. Ovim pitanjima proveravamo da li postoji asertivnost u repertoaru ponašanja. Ukoliko ove asertivnosti nema u repertoaru to može da nam označava da je: >> osoba pasivna i da nije naučila da se legitimno bori za ostvarenje svojih prava i potreba, >> da osoba ima strahove od ulaska u konfliktnu situaciju, >> da ima navike neispravnog mišljenja / greške u mišljenju (na primer, nije lepo svađati se sa drugim ljudima, samo se loši ljudi svađaju i sl.) ili >> kognitivni deficit (sklonost ka uopštavanju, predrasudnom mišljenju, cirkularnom mišljenju i dr.). Postojanje asertivnosti u repertoaru nema apsolutni značaj jer ne znači da je ličnost zaista i asertivna. Osoba može da vam da adekvatne odgovore na ova pitanja i da ih prepoznaje kao prihvatljive ali da se u realnim situacijama ponaša drugačije. Naše legitimno pravo je da u određenim situacijama ne budemo uvek asertivni ali tada mi snosimo posledice i odgovornost naše neasertivnosti. Na primer, u odnosima u kojima se radi o strogoj hijerarhijskoj podeli moći, ponekad je defanzivno ponašanje jedino moguće. Ili ukoliko vas neopravdano napadne dečak u školi koji je viši od vas za dve glave i ima prilično lošu reputaciju, teško da ćete mu u tom momentu objašnjavati da ste vi u pravu. Postoje i drugi primeri koji govore o potrebi i opravdanosti odustajanja od asertivnosti. Međutim, najbolji način da se drugi upoznaju sa našim potrebama jeste i da ih glasno izgovorimo tj. da ukažemo na njihovo postojanje i potom da iskažemo želju i način da se one zadovolje.

74

Primeri asertivne komunikacije i govora su: 1. opažanje činjenice Na primer: >> Smeta mi što stalno kupuješ nešto kouču i što ga često pozivaš na ručak. Ovo je samo kratka poruka koju upućujemo sagovorniku, a koja sadrži naš stav, naše opažanje ili činjenicu same situacije i koja u sebe ne uključuje prepoznavanje potreba druge strane. 2. dvostruki odnos

Na primer: >> Vidim da se ne slažeš sa onim što govorim, ali mi je jako važno da pre nego što čujem tebe ja sam kažem kako ja vidim celu situaciju. Ovaj način govora već u sebi sadrži mogućnost empatije sa drugom osobom i mogućnost prepoznavanja (ne i uvažavanja) tuđih potreba i osećanja uz obrazlaganje i zalaganje za ostvarivanje naših prava. Primeri asertivne komunikacije i govora u situacijama kada nas druga strana napada ili ugrožava: 1. slepo ponavljanje

Na primer: >> Ona je pokvarena i bezobrazna! >> Mislim da smo se složili da se nećete međusobno vređati i optuživati. >> Da, ali ona je veoma pokvarena osoba! >> Koliko se sećam i vi ste se složili da se nećemo međusobno vređati ... Vi, znači kao pokvarena ploča ponavljate svoje ideje i držite se toga kao da ne čujete šta vam drugi priča. Na ovaj način izbegavate da se prepirete sa drugom osobom i da utvrdite ko je u pravu, a ko eventualno nije. 2. komunikacija drugog puta

Na primer: >> Mislim da si ti za sve kriva! >> Ja razumem da ti tako misliš, ali ja mislim da ... Naglašavanje da shvatamo stavove koje druga osoba ima, da razumemo njene razloge, osećanja i potrebe ali da isto tako branimo svoje legalno pravo i da imamo pravo na naše sopstveno viđenje cele situacije i da nudimo ovo svoje stanovište.

75

3. vraćanje pitanja

Na primer: >> Ti to nazivaš rešenjem situacije! >> Šta je ono što tebi smeta u ovom mom predlogu? >> Mislim da je odvratan. >> Da li ti misliš da možda nije ostvarljiv u naredne tri nedelje?.... Koristi se kod manipulativne kritike ili kritike koja se daje sa idejom povređivanja druge osobe (često u emocionalnim odnosima) ili u situacijama kada je kritika nesvesno isuviše uopštena. Ovde se vraća pitanje ili kritika onoj osobi koja nam je i poslala to pitanje, tj. kritiku a u cilju da se pospeši objašnjenje onog drugog u čemu je zapravo problem. 4. pauza

Ovde nema igre / ne dajemo komentar na to što nas možda bezrazložno kritikuju, samo ponavljamo naše viđenje problema i situacije u kojoj se nalazimo. Ovaj način razgovora se koristi obično na početku koučinga kada je još rano da govorimo o međusobnom poverenju i mogućnosti razmene mišljenja.

76

RADIONICA XVI

PREGOVARANJE CILJ:

>> Cilj radionice je da se učesnici upoznaju sa procesom pregovaranja, kao načinom razrešenja sukoba između dve ili više strana. POSTUPAK SAZNAVANJA:

>> nastavak rada na komunikacijskim veštinama >> upoznavanje sa tehnikom pregovaranja >> rad na praktičnim pirmerima MATERIJAL:

>> Materijal za rad za učesnike – Ukratko o pregovaranju >> Materijal za rad za učesnike – Primer sukoba >> Materijal za rad za učesnike – Uspešan pregovarač VREMENSKO TRAJANJE:

>> 1 sat i 10 minuta Uvodna aktivnost – Upoznavanje sa pojmom (10 minuta)

Voditelj na početku podeli priloge učesnicima i predstavlja im osnovne pojmove procesa pregovaranja. Centralna aktivnost – Vežbanje na problemu (40 minuta)

Voditelj podeli učesnike na dve grupe, tako da ih u svakoj grupi ima približan broj. Zatim svakoj grupi da primer situacije sukoba, i daje im 15-ak minuta da se pripreme za pregovaranje. Zadatak svake grupe je da osmisle činjenice i argumente koje mogu da koriste u procesu pregovaranja, da odrede pregovarača, da odrede strategiju pregovaranja i dr. Kada se grupe pripreme, započinje proces pregovaranja. Ukoliko nakon 15-ak minuta grupe ne dođu do nekog rešenja, voditelj im daje novih 10 minuta da razmišljaju o procesu i novoj strategiji. Zatim se pregovaranje nastavlja. Nakon drugog odigravanja, bez obzira da li su grupe došle do rešenja ili ne, voditelj prekida proces i kreće razgovor u plenumu. >> Šta su učesnici primetili u toku procesa pregovaranja i u toku dogovaranja po grupama? >> Kako su se pregovarači osećali u toku pregovaranja i u toku dogovaranja po grupama? Šta im je predstavljalo teškoću i zašto? Da li su zadovoljni tokom procesa pregovaranja? Da li su zadovoljni ishodom? >> Kako su se članovi grupa osećali tokom međusobnog dogovora i u toku posmatranja svojih predstavnika u pregovorima? Da li su zadovoljni načinom na koji su njihove potrebe predstavljene? Da li su zadovoljni ishodom?

77

>> Da li rešenje (ukoliko postoji) odgovara na potrebe obe grupe? >> Šta su eventualno mogli da urade drugačije i zašto? >> Šta bi moglo da im pomogne u procesu i kako? Završna aktivnost – uspešan pregovarač (20 minuta)

Voditelj podeli učesnike u 4 grupe. Svaka grupa dobija zadatak da izlista osobine koje, po njihovom mišljenju, treba da ima uspešan pregovarač. Nakon ovoga, kada svaka grupa predstavi svoje rezultate, voditelj predstavi listu i analizira je sa učesnicima.

78

UKRATKO O PREGOVARANJU11

MATERIJAL ZA UČESNIKE

Pregovaranje je jasno strukturisan proces komunikacije u kojem dve ili više strana: >> pokušavaju da razreše konflikt/sukob interesa koji je nastao pre početka samih pregovora; >> pokušavaju da se unapred dogovore oko mogućih rešenja koje će biti zadovoljavajuće za sve. Pregovaranje uvek uključuje četiri komponente: >> učesnike u procesu pregovaranja, >> poželjne ishode procesa pregovaranja, >> sam proces pregovaranja, tzv. „pregovaračku igru“, >> posmatrače pregovaranja ili spoljne igrače. Pregovaranje može da bude ’’tvrdo“ ili ’’meko“. Načini ponašanja u pregovaranju zavise od brojnih faktora, među kojima su: >> Koliko nam je važno to oko čega pregovaramo? >> Koliko nam je važno očuvanje odnosa sa učesnicima u procesu? >> Koliko nam je važno da zaštitimo sebe/druge u procesu pregovaranja? >> Da li smo orijentisani na proces ili na rešenje problema? >> Da li učesnike u pregovaranju vidimo kao protivnike ili kao partnere? >> Da li na konflikt gledamo kao na opasnost, koje se treba kloniti po svaku cenu ili kao na sastavni deo međuljudskih odnosa čije rešavanje može doprineti poboljšanju odnosa? Kao preduslov pregovaranja je postojanje spremnosti strana da se dogovore o: >> mestu i vremenu održavanja pregovaranja, >> samom procesu, >> prisustvu neke „treće“ strane, >> pojedinačnih i posebnih pravila kojih će se pridržavati tokom pregovaranja, >> redosledu izlaganja, >> cilju koji žele da postignu, >> načinu evaluacije postignutog cilja. Osnovni principi na kojima se principijelno pregovaranje zasniva jesu: >> Usmerite se na potrebe/interese, a ne na pozicije/stavove. >> Pronađite opcije koje će biti od obostrane koristi. >> Insistirajte na upotrebi objektivnih kriterijuma. >> Odvojite ljude od problema. >> Formulišite i budite upoznati sa granicama u pregovaranju preko kojih nećete preći. Čak i ukoliko se proces pregovaranja završi na način i sa rešenjem sa kojim niste ušli u pregovore vodite računa da ono mora da zadovolji potrebe. Nezadovoljene potrebe i jesu bile razlog ulaska u proces pregovaranja.

11

 Vidović, S. i dr. (2004): „Spremno u sukobe“, Beograd: Deutsche Gesellschaft fur Technische Zusammenarbait (GTZ) GmbH.

79

Faze u procesu pregovaranja >> Priprema za pregovaranje Postizanje sporazuma o pregovaranju – sporazum o osnovnim pravilima i o onome o čemu će se razgovarati: ko će direktno učestvovati, da li će biti posmatrača i ko će to biti, sadržaj pregovora, lokacija pregovora i sl. >> Početak pregovaranja U ovoj fazi postiže se dogovor oko načina pregovaranja i osnovnih pravila pregovaranja. Osnovna pravila imaju cilj da olakšaju proces pregovaranja i da podstaknu konstruktivnu komunikaciju i uzajamno poverenje. Važno je da se sve strane slože sa njima i da ih prihvate kao pravila koja su od suštinske važnosti za proces pregovaranja. >> Definisanje problema >> Smišljanje mogućih rešenja >> Procenjivanje rešenja sa stanovišta objektivnih kriterijuma >> Donošenje odluke >> Određivanje načina sprovođenja rešenja i procena uspešnosti rešenja

80

PRIMER SUKOBA

MATERIJAL ZA UČESNIKE

Nevladina organizacija – Srećne životinje, registrovana je 2005. godine, sa ciljem pomoći napuštenim životinjama i borbi za njihova prava. Organizacija ima 15 zaposlenih i do sada je uspešno realizovala brojne projekte i akcije. Sukob nastaje oko novog projekta. Naime, predstavnici Nemačke vlade ponudili su fondove ovoj organizaciji, ne navodeći na koji način oni treba da budu potrošeni. Zadovoljni su dosadašnjom saradnjom sa ovom organizacijom i spremni su da odvoje sredstva za one prioritete za koje smatraju da su značajni u ovom trenutku. Jedan deo članova organizacije smatra da sredstva treba da budu utrošena na izgradnju azila a drugi deo da ih treba uložiti na kampanju za usvajanje novog zakona o zaštiti životinja. Ubrzo nastaje sukob u organizaciji i javljaju se dve grupe sa suprotnim mišljenjem. Napomena: sredstva nisu dovoljna da se realizuju obe aktivnosti. USPEŠAN PREGOVARAČ

MATERIJAL ZA UČESNIKE

>> Aktivno slušanje >> Dobro razvijene komunikacijske veštine >> Sposobnost empatije >> Sposobnost decentracije >> Mogućnost iznalaženja više rešenja u problemskim situacijama >> Kreativnost u mišljenju >> Mogućnost fokusiranja na sada i ovde >> Lična zainteresovanost za druge ljude

81

ŠTA OCEKUJETE OD KOUCINGA RADIONICA XVII

EMOCIJE CILJ:

>> Upoznavanje sa emocijama i njihovim uticajem na ponašanje svakog od nas, kao i razumevanje emocija klijenata i kakve emocionalne reakcije klijenta mogu da se pojave tokom koučinga. POSTUPAK SAZNAVANJA:

>> Upoznavanje učesnika sa emocijama, funkcijama i uloga emocija kao pokretačima našeg mišljenja i ponašanja; >> Osvešćivanje koje sve emocije i emocionalne reakcije i ponašanja mogu da se jave tokom koučinga; >> Osvešćivanje sopstvenih emocija kroz prepoznavanje uobičajenih misli; MATERIJAL:

>> Stikeri >> Flipchart papir >> Markeri >> Matrijal za učesnike – Emocije >> Materijal za učesnike – Ček lista potisnutih emocija VREMENSKO TRAJANJE:

>> 1 sat i 30 minuta Uvodna aktivnost – Šta su emocije? (20 minuta)

Voditelj zamoli učesnike da svako za sebe napiše na stikeru prvu asocijaciju koja se javi kada čuju reč emocija/e. Nakon čitanja i grupisanja asocijacija učesnika voditelj zamoli učesnike da prepoznaju koja od sledećih tvrdnji nije tačna: >> Emocije mogu biti dobre i loše, >> Svaka emocionalna reakcija je dobra i pozitivna, >> Emocije možemo lako kontrolisati i manipulisati njima, >> Svako naše ponašanje/reakcija je uzrokovano nekom od emocija, >> Emocije svakog čoveka su uzrokovane naslednim, kulturološkim i socijalnim kontekstom, >> Razlike u emocionalnim reakcijama se ogledaju u fiziološkim procesima. Nastavljajući diskusiju voditelj objašnjava šta su emocije, koja je njihova funkcija i uloga, objašnjava različite teorijske pristupe, kao i važnost emocija u koučingu. Centralna aktivnost – Šta sa emocijama u koučingu (50 minuta)

Voditelj podeli učesnike u pet grupa i svaka grupa dobija određeni zadatak i materijal za pripremu zadatka. Grupe same biraju način prezentovanja – grafički, verbalno, igranjem uloga, pantomimom.

82

ŠTA SVE NIJE KOUCING ODNOS Opis zadataka: >> Prva grupa – prikazati emocije: radost, iznenađenje, tugu, strah, stid, inat/prkos, radoznalost, gađenje, mržnju, očaj, dosadu. >> Druga grupa – prikazati povezanost između emocija – mišljenja – ponašanja. Učesnici mogu koristiti primere sa kojima su se susretali ili lične primere. >> Treća grupa – prikazati šta sve može da ukazuje kod kljienta na izbegavanje negativnih emocija. >> Četvrta grupa – prikazati koje sve načine možemo koristiti da se uverimo u sigurnost prepoznatih emocija kod klijenta. >> Peta grupa – prikazati šta sve mogu da urade ako se kod klijenta jave snažne emocije tokom koučinga. Svaka grupa prezentuje svoj zadatak. Voditelj daje odgovore na pitanja i dileme koje su nastale tokom rada ili prezentacija. Završna aktivnost – Osvešćivanje sopstvenih emocija (20 minuta)

Svaki učesnik dobije ček listu emocija koju individualno popuni. Kada svi učesnici završe sa popunjavanjem, voditelj proverava da li neko od učesnika želi da podeli sa grupom sopstvene uvide, ali istovremeno ih ohrabruje da ukoliko ne žele, da to poštuje i da je cilj vežbe bio samoosvešćivanje svakog od učesnika.

83

ČEK LISTA POTISNUTIH EMOCIJA

MATERIJAL ZA UČESNIKE

Popunite tabelu tako što ćete označiti izjave u kojima ste prepoznali svoje uobičajeno mišljenje ili ponašanje. U tabeli ispod se uz svaku izjavu nalazi tipična emocija koja stoji iza. Naravno, to ne znači da je samo jedna emocija iza određenih ponašanja ili mišljenja, već to zavisi od celokupnog konteksta situacije. Izjave Ako pokažem koliko sam hrabar/ra drugi će se sakriti iza mojih postupaka Često se šalim na sarkastičan, ciničan i /ili ironičan način Spavam preko 10 sati dnevno Ne pokazujem svoju radost, zato što će drugi misliti da se zadovoljavam sitnicama Često tražim sitna zadovoljstva u toku dana, čak i kada mi nisu stvarno potrebna Ustajem ujutru umoran/na Ponekad pričam previše kontrolisano i monotono Skoro uvek kasnim Ne pokazujem svoj bes da ne bih povredio/la ljude oko sebe Imam osećaj da me ponekad ništa ne zanima čak i ono što mi je pre bilo interesantno Neki put se toliko suzdržavam da ne bih izgubio/la kontrolu Smejem se i kad me neko povređuje Često se ponašam isuviše ljubazno i sa stalnim pokazivanjem brige Ponekad nemam strpljenja da budem učtiv/a kada su u pitanju nevažne stvari Osećam da su mi pokreti i mišljenje usporeni Ne remetim svoje ustaljene navike pošto su mi one garancija za uspeh

Izjave Ako pokažem koliko sam hrabar/ra drugi će se sakriti iza mojih postupaka Često se šalim na sarkastičan, ciničan i /ili ironičan način Spavam preko 10 sati dnevno Ne pokazujem svoju radost, zato što će drugi misliti da se zadovoljavam sitnicama Često tražim sitna zadovoljstva u toku dana, čak i kada mi nisu stvarno potrebna Ustajem ujutru umoran/na Ponekad pričam previše kontrolisano i monotono Skoro uvek kasnim Ne pokazujem svoj bes da ne bih povredio/la ljude oko sebe Imam osećaj da me ponekad ništa ne zanima čak i ono što mi je pre bilo interesantno Neki put se toliko suzdržavam da ne bih izgubio/la kontrolu Smejem se i kad me neko povređuje Često se ponašam isuviše ljubazno i sa stalnim pokazivanjem brige Ponekad nemam strpljenja da budem učtiv/a kada su u pitanju nevažne stvari Osećam da su mi pokreti i mišljenje usporeni Ne remetim svoje ustaljene navike pošto su mi one garancija za uspeh

84

Emocija Strah Bes Tuga Strah Tuga Tuga Bes Bes Strah Tuga Strah Strah Bes Bes Tuga Strah

EMOCIJE

MATERIJAL ZA UČESNIKE

Savremeni stav je da je bogatstvo emocija isto toliko važno i značajno, kao i samo mišljenje o njima. U osnovi koučinga se nalazi pronalaženje povezanosti i osvešćivanje klijenta u odnosu na sopstveno mišljenje, emocije i ponašanje. U koučingu se bavimo onim emocijama koje su povezane sa ostvarenjem ili koje su prepreka ostvarenju samog cilja klijenta. U najopštijem smislu reči emocije se shvataju kao iskustvo subjektivnog doživljavanja, ekspresivnog ponašanja i neuro hemijske reakcije ljudskog organizma. A mišljenje o emocijama je organizovan sklop iskustava koja nastaju opažanjem telesnih stanja i procesa, percepcijom emocionalnih i fizičkih reakcija. Emocije sadrže tri vrste pojava: 1. subjektivni doživljaj emocije 2. promenu u spoljašnjem ponašanju (gestovi, mimika, drhtanje, složena ponašanja...) 3. fiziološke promene u telu (promene u hemijskim i hormonalnim lučenjima u organizmu).

U zavisnosti od jačine i trajanja, emocionalna doživljavanja se dele na afektivni ton, osećanja ili emocija, afekti, raspoloženja, sentiment i strasti. Najjača emocionalna doživljavanja su strasti i afekti, a razlika je u tome što su strasti slabije od afekata, ali mogu dugo da traju. Afekti se naglo javljaju, burno ispoljavaju, i kod osobe dovode do trenutnog smanjenja kognitivnih sposobnosti. Osećanja ili emocije su uzbuđena stanja organizma izazvana spoljašnjim ili unutrašnjim doživljajima i manifestuju se kroz emocionalni doživljaj, ponašanje i fiziološke promene u organizmu. Raspoloženja su manje intezivna emocionalna stanja koja dugo traju, dok su sentimenti najsloženiji i predstavljaju dispoziciju za emocionalno reagovanje, više različitih emocija međusobno povezanih i usmerenih na objekat ili pojam. Afektivni ton je osećaj prijatnosti ili neprijatnosti koji prati doživljavanje, sve naše misli, opažaji i osećaji praćeni su afektivnim tonom. Osnovne funkcije emocija su priprema organizma na akciju – uspostavljanje veze između spoljašnjeg događanja i sopstvenog ponašanja, određuju naše buduće ponašanje – deluju kao potkrepljenje, kao i uspostavljanje socijalnih interakcija – prenošenje i primanje informacije o doživljavanju druge osobe ili sopstvenom emocionalnom doživljavanju. Najčešće pominjane teorije o emocijama koje objašnjavaju prirodu i poreklo emocija, kao i odnos sa mišljenjem i ponašanjem su Džejms-Langeova teorija, Kanon-Bardova teorija, Teorija kognitivne procene (Šahter-dvofaktorska teorija) i veliki broj fizioloških teorija (Leduova, Papez-Meklin, Lindslijeva teorija budnosti organizma...). Džejms-Langeova teorija objašnjava sled pri emocionalnom uzbuđenju. Na prvom mestu se odvija percepcija emocionalne situacije, na drugom fiziološka aktivnost i zatim svest o telesnoj promeni. Fiziološke promene se prve javljaju a mi ih nakon toga interpretiramo kao emocionalno iskustvo.

85

PERCEPCIJA EMOCIONALNE SITUACIJE

FIZIOLOŠKA AKTIVNOST

SVEST O TELESNOJ PROMENI

Emocije se javljaju nakon ponašanja i nisu uzrok ponašanju. Kenon-Bardova teorija objašnjava da je emocionalni doživljaj potpuno nezavisan od fizioloških procesa i svesti o emocionalnom doživljaju i da su hipotalamus i talamus odlučujući u regulaciji doživljavanja i reakcija. Oni šalju naredbe kojima se regulišu spoljašnje promene i prosleđuju informacije u korteks gde dolazi do kognitivne percepcije emocija.

SVEST O DOŽIVLJENOJ EMOCIJI PODRAŽAJ

PERCEPCIJA SITUACIJE TELESNE PROMENE

Spoljašnji događaj pokreće emociju i ponašanje istovremeno. Teorije kognitivne procene su definisali psiholozi Stenli Šahter i Džerom Singer pokušavajući da pomire prethodna dva stanovišta smatrajući da su telesne reakcije presudne za osvešćivanje emocija, kao u prvoj teoriji, ali i da telesne reakcije mogu biti nespecifične i da mi tek na osnovu socijalnog konteksta imamo znanje kojoj situaciji pripada koja emocija. Kroz izvođenje brojnih eksperimenata Šahter je dokazao da je fiziološko uzbuđenje nužno za emocionalno iskustvo, ali da je važno kako mi interpretiramo celokupnu situaciju. Način na koji procenjujemo situaciju zavisi od mnogo faktora (npr. ponašanje drugih ljudi, informacija koje posedujemo o samoj situaciji itd.). Ponašanje i emocionalni doživljaj zavise od kognitivne procene situacije. Emocije mogu biti primarne i sekundarne. Pod primarnim emocijama se podrazumevaju opšta osećanja neprijatnosti i prijatnosti iz kojih se ontogenetski kasnije razvija šest osnovnih emocija: radost, žalost, ljutnja/bes, strah, iznenađenje i gađenje. Sve ove emocije, iako su različite, dele zajedničke osobine u načinu izražavanja i isto se izražavaju kod svakog čoveka. Ekspresija ili izražavanje emocija uključuje fiziološke promene koje obuhvataju facijalnu ekspresiju, otkucaje srca, promenu krvnog pritiska, disanja, mišićne napetosti, znojenje, kao i brojne druge.

86

Radost – povećanje energije nakon ostvarenja cilja koji se vrednuje. Bitnije postojanje uslova, težnja za određenim ciljem, kao i samo postizanje cilja; Tuga (žalost) – emocija povezana sa gubitkom nečega čemu smo težili ili što smo vrednovali. Intenzitet tuge može biti veoma varirajući u zavisnosti od emocija koje smo prethodno imali prema objektu gubitka. Karakteriše je smanjen nivo aktivnosti i osećaj bespomoćnosti; Ljutnja, bes – emocija uslovljena postojanjem određene prepreke u postizanju cilja. Intenzitet može da se pojačava usled gomilanja tenzije, od blage ljutnje do mahnitosti i agresivnosti. Dovodi do ubrzanog rada srca, prokrvljavanja mišića i može da prouzrokuje veliku snagu; Strah se najčešće javlja u situacijama ugroženosti, a najčešće dve reakcije su napad ili bekstvo; Često se označava i kao „emocija izbegavanja“ odnosno izbegavanja opasnosti. Postoje razvojni strahovi koji su prisutni u različitim razvojnim stadijumima: strah od komadanja, strah proganjanja, strah od gubitka ljubavi najbližih, strah od kastracije, strah od socijalne izolacije, strah od smrti... Iznenađenje – reakcija na neočekivani događaj; Gađenje – odražava neprijatnost, bilo fizičku bilo pshičku. Takođe, emocije mogu biti čulne ili intelektualne. Čulne emocije se odnose na prijatna ili neprijatna doživljavanja koja su povezana sa telesnim osećajima (konverzije, somatizacije i hipohondrije). Intelektualne emocije su vezane uz procenjivanje (znatiželja, čuđenje, divljenje, estetski doživljaji, zadovoljstvo zbog uspeha ili nezadovoljstvo zbog neuspeha...). Smer emocija može biti prema sebi i prema drugim ljudima. Najčešće emocije koje su usmerene prema sebi su sram/ponos i osećaj krivice. Sram/ponos predstavlja doživljaj sebe koji je određen odnosom „realnog ja“ prema „idealnom ja“. Ovi osećaji se nalaze prepoznati na različitim nivoima samopoštovanja, sopstvene slike o sebi. Osećaj krivice je određen iskustvom u procesu socijalizacije a najuže je vezan za socijalizaciju u porodici. Emocije koje su najčešće usmerene prema drugim ljudima su ljubav i mržnja. Ljubav se određuje kao trajna emocionalna dispozicija prema drugoj osobi i postojanja jakih emocija u prisutnosti druge osobe, dok mržnja predstavlja emocionalni doživljaj određen prisutnošću omrznute osobe ili predmeta i često je prisutna uz druge negativne emocije koje su povezane sa preprekama u ostvarenju cilja (ljubomora, zavist). Poznavanje i znanje o emocijama je izuzetno značajno za proces koučinga pošto emocionalno stanje ima bitnu ulogu u donošenju odluka, rešavanju problema, komunikaciji, a prepoznavanje emocija klijenta je osnova interakcije između kouča i klijenta. Drugi važan argument za poznavanje i znanje o emocijama je i obrnut proces - mišljenje ima direktan uticaj na emocije, a emocije na ponašanje.

87

RADIONICA XVIII

RAD SA TEŠKIM SITUACIJAMA CILJ:

>> Upoznavanje sa različitim percepcijama različitih tipova ličnosti, kao i prepoznavanje teških situacija koje se mogu javiti tokom koučinga. POSTUPAK SAZNAVANJA:

>> Upoznavanje sa različitim percepcijama različitih tipova ličnosti uz pomoć RDAP modela; >> Vežbanje teških situacija koje se mogu javiti na koučingu; >> Osvešćivanje sopstvenih podličnosti, kao snage koje imaju na naše mišljenje i ponašanje; MATERIJAL:

>> Flipchart papir >> Markeri >> Materijal za rad za učesnike – Različita percepcija i šta sa tim? >> Materijal za rad za učesnike – Teške situacije VREMENSKO TRAJANJE:

>> 1 sat i 30 minuta Uvodna aktivnost – Različita percepcija (30 minuta)

Zadatak učesnika je da se upoznaju sa različitim percepcijama ličnosti. Za ovu vežbu voditelj deli učesnike u grupe i svaka grupa dobija Materijal za rad – Različita percepcija i šta sa tim? Instrukcija koja se daje grupama je da na osnovu datih krakteristika različitih ličnosti izdvoje pozitivne i negativne. Nakon što grupe završe sa radom na matrixu razmenjuju svoje uvide u plenumu. Centralna aktivnost – Kako prepoznati i šta raditi sa teškim situacijama na koučingu (45 minuta)

Voditelj podeli učesnike na pet grupa i svaka od grupa dobija jednu tešku situaciju koju treba da predstavi kroz igru uloga tako što će dva učesnika odigravati situaciju, a ostali članovi grupe posmatrati situaciju. Takođe, voditelj daje svakoj grupi materijal za rad – Teške situacije. Prva grupa - Nelagodnost klijenta na samom početku koučinga, kako da prepoznamo nelagodnost, uzroci nelagodnosti i kako da se nosimo tokom koučinga sa ovakvom situacijom. Druga grupa – Nemogućnost uspostavljanja komunikacije sa klijentom. Klijent komunicira o svojim doživljajima i problemima, ali to radi na uopšten način. Priča o stvarima koje nisu bitne, daje opšte opise svojih doživljavanja i neprestano pomera lokus razgovora sa sebe na druge. Treća grupa – Nemogućnost uspostavljanja poverenja između klijenta i kouča. Klijent želi da radi na sebi, ali ne želi da istraži svoje potrebe, već se zadržava na manifestaciji svojih problema. Četvrta grupa – Klijent deklarativno sarađuje i želi da učini napor i da promeni svoje navike i na taj način postigne cilj, ali ima otpor prema koučingu ili kouču. Otpor se ogleda u neverbalnoj komunikaciji, verbalnim komentarima prema kouču i negiranju koučinga kao načina postizanja ciljeva ili promene.

88

Peta grupa – Gubitak motivacije klijenta tokom procesa koučinga da sopstvenim snagama može rešiti problem. Problem vidi kao deo spoljnjih faktora i svoju nesigurnost u sopstvene snage prebacuje na uzroke za koje nema odgovornost. Nakon odigravanja situacija, posmatrači iznose svoje mišljenje o samom toku odigravanja situacije, o ulogama kouča i klijenta sa konstruktivnim komentarima, o čemu treba voditi računa kada se ovakva situacija javi, šta je moglo da bude drugačije i šta bi trebalo unaprediti. Završna aktivnost – Predlozi za prevazilaženje teških situacija (15 minuta)

Voditelj daje povratnu informaciju grupama u plenumu i objašnjava koje se sve teške situacije mogu javiti na početku koučinga, kao i one koje se javljaju tokom trajanja procesa koučinga. Zatim na plenumu učesnici navode i diskutuju koji su sve mogući načini za prevazilaženje teških situacija koje se mogu javiti tokom koučing procesa. Predloge voditelj zapisuje na flipchart i daje dodatna objašnjenja učesnicima o svakom od predloženih načina.

89

RAZLIČITA PERCEPCIJA I ŠTA SA TIM?

MATERIJAL ZA UČESNIKE

Kako različiti tipovi ličnosti vide jedni druge? R = Usmeren prema rezultatima - strateški planira i deluje u pravcu identifikovanih ciljeva, otvoren za komunikaciju, rešenja i prevazilaženje prepreka. D = Dinamičan i usmeren prema ljudima – ima razvijene komunikacijske i socijalne veštine, samostalno donosi odluke i motiviše i uključuje druge ljude u svoje ideje. A = Analitičan i usmeren na proces – prati svoj tempo mišljenja, nije usmeren na druge ljude, detaljno i pažljivo pristupa zadacima. P = Usmeren prema pravilima – teško se prilagođava na promene, prihvata ono što je provereno i gradi odnose sa ljudima u koje ima veliko povrenje. Kako doživljavaju druge?

Pozitivno Usmeren prema rezultatima Negativno

Pozitivno Usmeren prema ljudima Negativno

Pozitivno Usmeren na proces Negativno

Pozitivno Usmeren prema pravilima Negativno

90

Usmeren prema rezultatima

Usmeren Usmeren na prema ljudima proces

Usmeren prema pravilima

TEŠKE SITUACIJE

MATERIJAL ZA UČESNIKE

NELAGODNOST Tokom prvog sastanka se najčešće procenjuju i kouč i klijent. S obzirom da je kouč edukovan i istreniran profesionalac, koji uz dobro postavljene profesionalne granice i jasno definisana pravila ima potencijala za prihvatanje klijenata onakvih kakvi jesu, veća je verovatnoća da klijent ima neke teškoće i nelagodnosti tokom prvih sastanaka. Pokazatelji nelagodnosti mogu biti razni i potpuno su individualni ali uobičajeni su: >> Nedostatak kontakta očima, >>„Skretanje sa teme“, >> Vidljivi znaci uzbuđenja (znojenje, lupkanje nogom ili rukom, drhtanje glasa, nervoza), >> Znaci neprijatnosti da se o nekoj temi razgovara, >> Izbegavanje jasnih i preciznih odgovora. Razlozi nelagodnosti mogu biti: >> Generalne nelagodnosti klijenta prilikom susreta sa nepoznatim ljudima, >> Specifične nelagodnosti koja se javlja u situacijama kada klijent treba da otkriva sebe drugoj nepoznatoj osobi, >> Nelagodnost zbog straha od odbacivanja i suđenja, >> Nelagodnosti usled doživljaja neuspešnosti, >> Nelagodnosti zbog traženja pomoći. Kouč može doprineti da se ova nelagodnost veoma lako i brzo prevaziđe osim ako se radi o klijentima koji imaju neke dublje teškoće u kontaktu sa ljudima, pa je onda potreban dugotrajniji tretman. Ono što kouč može i treba da uradi u ovim situacijama je: >> Da pokaže toplinu, >> Da pokaže otvorenost, za sve teme i sadržaje sa kojima je klijent došao, >> Da pokaže zainteresovanost za klijentove sadržaje, >> Da proveri sa kljentom da li je dobro razumeo tako što će sumirati, parafrazirati, >> Da koristi jednostavan precizan i razumljiv jezik, >> Da izbegava neverbalne signale kojima odaje utisak da se ne slaže sa onim što klijent govori, >> Da deluje umirujuće na klijenta - šta god da klijent kaže kouč treba da ostane miran, da ne pokaže da je iznenađen jer na taj način može poslati poruku klijentu – Ovo se dešava samo vama, to što i radite to niko drugi ne radi... >> Da koristi ime prilikom obraćanja, >> Da dobro pamti neke rečenice klijenta kao i podatke koje je izneo, na taj način mu stavlja do znanja da ga pažljivo sluša, >> Da bi poverenje moglo da se gradi od samog početka, važno je da nema nikakvog konflikta interesa, >> Veoma je važno na početku definisati šta je koučing, šta se od njega može dobiti i šta se očekuje od kouča a šta od klijenta. Što su ove informacije jasnije i preciznije to je šansa za smanjenje nelagode veća. Nelagodnost između ostalog može nastati zato što klijent ne zna mnogo o koučingu i ne zna šta može da očekuje. Cilj prvog sastanka je da se preispita potreba za koučingom, da se definišu pravila. Procena kouča da klijent ima kapacitete za koučing i da od zajedničkog rada može mnogo da dobije je veoma važna. Treba je na pristojan i prijatan način i veoma jasno i saopštiti klijentu jer ga

91

to može umiriti, usmeriti, motivisati. Saznanje da je na pravom mestu i da kouč veruje u njegove potencijale je ozbiljna podrška njemu samom ujedno i osnov obostranog poverenja. Važno je ispitati klijenta: >> Koji su njegovi motivi dolaska na koučing? >> Šta očekuje od koučinga? >> Šta očekuje od kouča? >> Šta još? >> Šta je najgora stvar koju bi vaš kouč mogao da uradi? >> Šta je ono najgore što bi moglo da se dogodi tokom koučinga? >> Šta je najbolje što bi moglo da se dogodi na koučingu? >> Kada se sve završi koje su tri stvari koje bi o kouču želeli da kažete drugima? Osim toga možete rad usmeriti tako da podstičete svesnost i bolji kontakt sa sobom: >> Šta sada osećate? >> Šta mislite? >> Šta želite da uradite sa tim? Rečenice: >> Moja nelagodnost.... >> Kada ne bih osećao nelagodnost.... >> Predstavljanje nelagodnosti simbolima i razgovor sa njom ZATVORENOST Mogući znaci zatvorenosti su: >> Oskudni odgovori – „da, ne....“ >> Česta upotreba ’’ne znam“ >> Odbijanje eksperimenata – „ne mogu da se uživim...“ „meni je to čudno....“ >> Izbegavajući odgovori – ’’možda“... ’’to mi liči na...“ ’’jedan moj prijatelj...“ >> Digresije na nebitne detalje >> Preterana intelektualizacija – interpretiranje, prepričavanje pročitanog, navođenje primera iz knjiga... Zatvoreni klijenti se mogu osećati nelagodno posebno ako se od njih traže neke informacije brzopleto, pomalo agresivno i pre vremena... >> Zatvorenost može biti posledica nelagodnosti. Veoma je važno svako njihovo „otvaranje“ potkrepiti stavom, izrazom lica verbalnom i neverbalnom komunikacijom da razumete sve što on kaže. >> Strah od otkrivanja – strah od odbacivanja i gubitka samopoštovanja. Tretira se na sličan način kao i nelagodnost - pitanja svesnosti – ukoliko ne daju odgovore, zbog zatvorenosti klijenta. >> Vođenja fantazija – eksperimenti koji otkrivaju JA, >> Poštuje se i ne napada se agresivno, >> U nekim sredinama je uobičajeno potpisivanje koučing sporazuma, koji može biti uvod ili sastavni deo ugovora koji potpisuju kouč i klijent. Koučing sporazum definiše osnovna pravila i praktične stvari oko susreta i rada klijenta i kouča, >> Zajednički ga definišu i kouč i klijent, odnosno zajednički se slože oko toga, i njime se definišu odgovornosti kouča i klijenta, kao i zajednička odgovornost.

92

Veoma je korisno definisati profesionalan odnos sa klijentom: 1. Čemu će se klijent posvetiti, 2. Koji stav ima prema koučingu, 3. Šta sve nije koučing odnos, 4. Kog etičkog koda će se pridržavati, 5. Kako je definisana poverljivost - šta su izuzeci, 6. Kako će se sastanci voditi, koliko će trajati.. 7. Način plaćanja.... 8. Što su jasnije i preciznije definisane sve bitne stvari na početku, to može doprineti većem

sticanju poverenja, opuštanju i otvaranju. NEPOVERLJIVOST Nepoverljivost klijenta - Klijenti mogu biti nepoverljivi prema tehnikama, i koučing procesu uopšte. Nepoverljivost se može prepoznati i tako što klijent nije u stanju da uđe u ulogu, u proces, ako se prekida, iza toga mogu biti nepoverenje i otpor između ostalog. >> Više pitanja nego odgovora >> Provera odgovora kroz više pitanja >> Pitanja upućena kouču o njegovim tehnikama, prethodnim uspesima, promašajima >> Pitanja o edukaciji kouča >> Traženje primera kao ilustracije odgovora kouča >> Navođenje loših ličnih ili tuđih iskustava >> Navođenje loših primera iz literature >> Iznošenje nepoverenja direktno prema procesu ili nekim postavkama koučinga. RAD: >> Dobro je na početku reći nešto što govori nauka, istraživanja, iskustvo... na primer, možda će vam neki način rada delovati neobično, ali to je samo na početku, kada dozvolite sebi da uđete u (ulogu, proces...), razumećete zašto se ovakav način rada koristi, i kako je lekovit i delotvoran što je iskustvo mnogih pokazalo. Nastavak rada se može odvijati u pravcu rada na svojoj nelagodnosti, nepoverljivosti, zatvorenosti čemu god. Pre tog rada potrebno je da pomognemo klijentu da osvesti kako se oseća, nelagodno, nepoverljivo na primer. Tome će pomoći tehnike usmeravanja svesnosti... Ispitati Pitanja svesnosti – šta osećate, šta mislite, često neće dati rezultat jer nepoverljive osobe će birati da ne priznaju svoje nepoverenje. Ukoliko se pojavi odgovor – osećam nepoverenje... onda se može raditi na predloženi način kao i sa nelagodom i sa zatvorenošću. Ne ispitivati direktno već sačekati da se uspostavi odnos poverenja. Ukoliko se ne uspostavi fokusirati nepoverenje kao važan faktor rada i uspeha. Otpor klijenta prema koučing procesu ili određenim elementima koučinga i kako se postaviti prema njima >> Identifikovati postojanje otpora Klijenti tokom koučinga mogu imati otpore prema pojedinim tehnikama, pa je važno da kažu kouču onda kada osete neku nelagodnost ili nepoverenje, ili otpor prema pojedinim tehnikama ili stavovima u koučingu.

93

Tada je dobro razjasniti sledeća pitanja: >> Da li Vam tu nešto smeta? >> Kako se Vi osećate sa tim? >> Ocenite na skali od 1 do 10 koliko ste sigurni da Vam to odgovara. >> Identifikovati sadržaj otpora, >> Šta je tačno ono što Vam smeta? >> Ako biste to uradili kako biste se osećali? >> Nabrojte sve što Vam pada na pamet kada mislite da to nije za vas (dobro za vas), >> Donošenje odluke u vezi sa otporom. Klijent može imati otpor jer još uvek nije siguran da je koučing pravi izbor podrške za njega u ovom trenutku. Tada je dobro razjasniti sledeća pitanja: >> Jasno definisanje cilja klijenta. >> Utvrđivanje prethodnih iskustava klijenta sa drugim koučma ili vidovima pomoći. >> Utvrđivanje razloga neuspeha, ako je bilo prethodnih pokušaja. >> Jasno definisanje očekivanja od kouča. >> Jasno definisanje koučing filozofije i tehnika koje kouč koristi. >> Jasno prezentovanje procesa i usolova rada - ugovora. >> Jasno definisanje odnosa između kouča i klijenta. >> Jasno definisanja odnosa klijenta prema načinu na koji kouč radi. >> Jasno definisanje problema klijenta. >> Jasno definisanje dileme i strahova klijenta. Ostaviti klijentu da odluči.

94

RADIONICA XIX

SAMOREFLEKSIJA CILJ:

>> Razumevanje unutrašnjih procesa samoosvešćivanja kroz razumevanje sopstvenog mišljenja kroz upoznavanje sa tehnikom reflektivnog dnevnika. POSTUPAK SAZNAVANJA:

>> Osvešćivanje procesa sopstvenog načina mišljenja >> Upoznavanje sa Tehnikom reflektivnog dnevnika MATERIJAL:

>> Materijal za učesnike – Reflektivni dnevnik >> Materijal za učesnike – Reflektivni dnevnik za popunjavanje VREMENSKO TRAJANJE:

>> 1 sat i 10 minuta Uvodna aktivnost – Da li mislimo o mišljenju? (20 minuta)

Voditelj postavi pitanja učesnicima: Da li imate neku naviku koja vam je izuzetno korisna dok mislite? Na primer – planirate šta ćete poneti na more i kako ćete se organizovati. Da li pravite listu šta treba da ponesete, jer vam je prošlo iskustvo sa listom bilo korisno; ili sebe neprestano preslišavate da li ste poneli sve; ili ćete to ostaviti za poslednji čas, pošto se odlično snalazite „u poslednjem momentu“; ili napravite plan šta vam sve treba ali pri tome uključujete i dodatne aktivnosti kao što su kupovina onoga što vam nedostaje, odlazak kod frizera... itd. Voditelj zamoli učesnike da svako od njih razmisli da li koristi neke posebne tehnike ili načine koje primenjuje dok analizira sopstveno mišljenje. Učesnici svako za sebe zapisuje na listu papira kako izgleda kada misle o sopstvenom mišljenju. Voditelj poziva učesnike da pročitaju šta su zapisali i na flipchartu grupiše navedene primere u nekoliko grupa: Postavljanje pitanja samom sebi, Pravljenje mentalne mape, Pravljenje plana organizacije/aktivnosti – praćenje – prilagođavanje daljih akcija, Mentalna proba ili vežbanje, Samo-procenjivanje na osnovu ranijih iskustava, Listanje ideja i mogućnosti i procenjivanje svake. Voditelj objašnjava da su navike da mislimo o sopstvenom mišljenju ne baš tako česte, više se to radi ad hoc ili se koristi dobar model koji je prepoznat kao pozitivan iz ranijeg iskustva. Ali da je jako važno da budemo svesni zašto mislimo na određeni način i kako da razvijemo navike koje će nam dati pregled rezultata, bilo pozitivnih ili negativnih, našeg mišljenja. Centralna aktivnost – Reflektivni dnevnik (40 minuta)

U okviru samopouzdanja kao kompetencije, Danijel Goulmen razlikuje: „Svest o vlastitim moćima i slabostima; Reflektivnost, učenje iz iskustva; Otvorenost za jasnu povratnu informaciju, nove perspektive, stalno učenje i samo-napredovanje; Sposobnost da se pokaže smisao za humor i vlastitu perspektivu“ (Goleman, 1998, str. 62).

95

Voditelj podeli učesnicima materijal za učesnike – Reflektivni dnevnik i zamoli ih da svako za sebe popuni vodeći računa da: >> je svaki od koraka opcioni >> da pišu ono što zaista žele i kada to žele >> mogu određene stvari uneti naknadno >> upišu datum za svako popunjavanje >> započinju novi dnevnik kada ispune i ostvare ceo krug Kada svi učesnici završe popunjavanje prezentuju u plenumu. Završna aktivnost – Bombardovanje pohvalama (10 minuta)

Voditelj podeli učesnike u grupe od po 6-8 koje formiraju nekoliko krugova. U sredini kruga sedne jedan dobrovoljac. Zadatak onih koji čine krug je da redom, jedan po jedan dobrovoljcu kažu šta vole kod njega, šta im je privlačno ili koje njegove osobine cene. Pri tome, važno je da budu što konkretniji i iskreniji u svojim pohvalama. Zadatak onoga ko prima pohvale je da duboko diše, sluša pažljivo i nikako ne komentariše ono što čuje. Svaki od učesnika će proći kroz ulogu onoga ko prima pohvale. Posle igre voditelj može povesti razgovor o tome kako su se učenici osećali dok su primali pohvale i koja je uloga bila lakša, hvaliti ili biti pohvaljen.

96

REFLEKTIVNI DNEVNIK

MATERIJAL ZA UČESNIKE 7

Kako ću meriti i kako ću znati da sam uspeo/la u tome? SMART MODEL

8 Za koga osećam da ga okrivljujem?

Povezati sa opisom posla ili obaveza koje treba uraditi ili plan treninga/usavršavanja itd.

Navedite osobe za koje osećate da okrivljujete i izrazite to i nastavite dalje

6 Šta je potrebno da uradim ili naučim kako bih postigao/la ovo? Izlistajte aktivnosti, akcije, potrebne korake, opravdanost postupaka, kao i potrebnu pomoć

1 Kako sam se osećao/la ili kako se osećam sad zbog toga?

Događaj, akcija, činjenice...

Tada i kasnije – kako su se menjale emocije tokom vremena? 4

3 Koja je moja iskrena, objektivna procena toga šta se dogodilo i uzroka?

Šta mogu da naučim/ponesem iz ovoga? Analiziranje, učenje, naučene lekcije, mogućnosti za promenu i unapređenje?

Bolje sposobnosti ili sprečavanje ponavljanja – prema sebi ili drugima

2

Šta sam uradio/la ili šta se dogodilo?

5 Koju promenu/unapređenje želim da postignem ili da joj doprinesem?

2a

Na koji aspekat mog posla ili razvoja se ovo odnosi?

Jedan korak unazad – budi objektivan/na

REFLEKTIVNI DNEVNIK ZA POPUNJAVANJE

MATERIJAL ZA UČESNIKE

7 Kako/kada/merenje

8 Posao/aktivnost/obaveza

6 Poboljšane akcije/ciljevi

1 Šta sam uradio/la ili šta se dogodilo?

5 Ideje za unapređenje/poboljšanje

2a Ko je kriv?

2 Kako sam se osećao/la ili kako se osećam sad zbog toga?

4 Naučene lekcije

3 Sagledavanje bez emocija uključujući uzroke

97

RADIONICA XX

VREDNOSTI CILJ:

>> Upoznavanje sa sopstvenim vrednostima kroz razumevanje njihovog uticaja na ponašanje. POSTUPAK SAZNAVANJA:

>> Osvešćivanje sopstvenih vrednosti kao i koliku važnost ona imaju za svakog lično, koliki je njihov uticaj na ponašanje i osvešćivanje razlike između važnosti vrednosti i njenog uticaja na ponašanje. >> Osvešćivanje mogućih ponašanja koja će se preduzeti kako bi se protivrečne razlike smanjile. MATERIJAL:

>> Materijal za učesnike - Vrednosti VREMENSKO TRAJANJE:

>> 1 sat Uvodna aktivnost – Igrica Grčka (10 minuta)

Voditelj daje instrukciju za igricu. U igri učestvuju svi učesnici a jedna se osoba penje na sto ili neki predmet i cilj joj je doći do stolice na suprotnoj strani prostorije. Ali do nje treba doći hodajući, ali ne dotičući tlo. Grupa treba da joj pomogne da dođe do te stolice, podržavajući je u predlozima i željama i ne sme je ni na šta nagovarati i prisiljavati. Osoba kao oslonac koristi druge učesnike, može da im se penje na ruke ili ramena, birajući smer i način kretanja, može se okrenuti na leđa, bok ili sa strane, može stajati, čučati... Centralna aktivnost – Moja percepcija vrednosti ( 40 minuta)

Voditelj nastavlja sa objašnjenjem da je način našeg mišljenja, a samim tim i ponašanja usmeren vrednostima. Zatim voditelj daje svakom učesniku materijal za rad – Vrednosti i zamoli učesnike da rangiraju ponuđene vrednosti. Popunite tabelu ispod, tako što ćete u koloni Vrednosti označiti od 1 do 15 koliko je vama lično određena vrednost važna u vašem životu. Imajte u vidu da je 1 najvažnija, dok je 15 najmanje važna, a vrednosti između predstavljaju skalu. U koloni Uticaj na ponašanje označite koliko određena vrednost utiče na vaše ponašanje takođe vrednujući uticaj od 1 do 15 sa poretkom – 1 najviše, 15 najmanje. Zatim uzimajući u obzir informacije koje imate iz kolona Važnost i Uticaj na ponašanje popunite i kolonu Promena određujući da li treba da preuzmete neke promene u sopstvenom ponašanju u odnosu na određenu vrednost. Promenu rangirajte kao i prethodna dva puta 1 kao oznaku za promenu koja je neophodna i 15 za onu koja koja je najmanje potrebna. Nakon što učesnici završe sa popunjavanjem liste neka izdvoje sve promene označene u rangu od 1 do 5 i za njih na posebnom papiru napišu koja su konkretna ponašanja ili promene koje planiraju da preuzmu u skladu sa informacijom koliko njima važna vrednost (ne) utiče na njihovo ponašanje. Kada završe voditelj poziva učesnike da diskutuju o svojim saznanjima i o promenama koje su spremni da preuzmu. Završna aktivnost – Identifikacija novih vrednosti (10 minuta)

Svaki učesnik za sebe napiše vrednost koju je sada osvestio tokom ove vežbe, da je njegova ali o njoj nije razmišljao ni ponašao se u skladu sa njom. Sa grupom podele samo oni učesnici koji to žele.

98

VREDNOSTI

MATERIJAL ZA UČESNIKE

Popunite tabelu ispod, tako što ćete odrediti broj od 1 do 15 za sve tri kolone vrednujući na sledeći način: 1. kolona Važnost – brojem 1 označite najvažniju vrednost za vas, sa svakim sledećim brojem se

smanjuje važnost određene vrednosti za vas, tako da je 15 najmanje važna. Možete koristiti nekoliko puta isti broj, ali je bitno da on bude u skladu sa vašim doživljajem određene vrednosti. 2. kolona Uticaj na ponašanje – označite koliko određena vrednost utiče na vaše ponašanje takođe vrednujući uticaj od 1 do 15 sa poretkom – 1 najviše, 15 najmanje. Zatim uzimajući u obzir informacije koje imate iz kolona Važnost i Uticaj na ponašanje popunite i kolonu Promena određujući da li treba da preuzmete neke promene u sopstvenom ponašanju u odnosu na određenu vrednost. Promenu rangirajte kao i prethodna dva puta broj 1 kao oznaku za promenu koja je neophodna i 15 za onu koja je najmanje potrebna.

99

Vrednosti Kreativnost Sloboda izbora Zdravlje Originalnost Saradnja Urednost Osnaživanje Preciznost Neposrednost Društveno priznanje Autonomija/nezavisnost Harmonija Bliskost i intimnost Tradicija Prilagodljivost Estetika/lepota Integritet Uspeh/pobeda Lični mir Humor Negovanje (fizičko) Iskrenost Lični razvoj Poverenje Perfekcionizam Uživanje Zabava Bezbednost Popularnost Pravičnost Duhovnost Rizik Vitalnost Učenje Rezultati

100

Važnost

Uticaj na ponašanje

Promena

RADIONICA XXI

RADIONICA ZA SAMOPROCENU KVALITETA RADA KOUČA CILJ:

Cilj ove radionice je da učesnici koji su na edukaciji u oblasti vršnjačkog koučinga sami definišu kriterijume za dobar, odnosno ne zadovoljavajuci proces koučinga. S obzirom da smo definisali da su polja koja se mogu vrednovati odnosno procenjivati: >> Odnos kouč - klijent, >> Komunikacija, >> Proces rada, koju čine priprema za rad, podrška, praćenje, evaluacija rada, >> Postignuća klijenta, >> Uslovi rada. POSTUPAK SAZNAVANJA:

>> Definisanje kriterijuma za procenu svake pojedinačne oblasti. MATERIJAL:

>> Papiri A4 formata, >> Olovke, >> Selotejp, >> Makaze, >> Stikeri u boji. VREMENSKO TRAJANJE:

>> 1 sat Uvodna aktivnost – Šta je bitno za koučing? (10 minuta)

Voditelj podstakne učesnike da navedu šta je sve bitno za koučing. Odgovore učesnika zapisuje na flipchartu. Kada učesnici završe izlistavanje, voditelj grupiše odgovore u 5 polja: >> Odnos kouč - klijent, >> Komunikacija, >> Proces rada, koju čine priprema za rad, podrška, praćenje, evaluacija rada >> Postignuća klijenta, >> Uslovi rada. Centralna aktivnost – Kriterijumi procene (40 minuta)

Voditelj podeli učesnike u 5 grupa. Svaka grupa dobije papir podeljen na dva dela. Iznad jednog dela je smajli ili radostan izraz lica, iznad drugog dela je tužan izraz lica. Zadatak svake grupe je da izlista što više moguće karakteristika pozitivnih ispod smajlija i negativnih ispod tužnog izraza za svaki kriterijum. >> Prva grupa će dobiti da definiše kriterijume za odnos kouč - klijent, >> Druga grupa - Komunikaciju >> Treća grupa – Proces rada >> Četvrta grupa - Postignuća klijenta >> Peta grupa - Uslove rada Kada završe sa izlistavanjem kriterijuma onda će svaka grupa da rotira svoj papir i da grupi pored nje u pravcu kretanja kazaljke na satu i tako pet puta sve dok se svakoj grupi ne vrati njen papir. Tokom drugog dela radionice svaka će grupa procenjivati sada kriterijume koje je izlistala

101

prethodna grupa štiklirajući svaki pojedinačni pokazatelj ako se sa njim slaže da je pokazatelj dobrog odnosno lošeg odnosa, komunikacije, postignuća… Na kraju radionice ćemo dobiti pokazatelje koje u najvećoj meri, manjoj i najmanjoj govore o dobrom i lošem svakom kriterijumu za vrednovanje koučing procesa. Završna aktivnost – Sumiranje (10 minuta)

Pitanja učesnika, diskusija u plenumu i feed back voditelja.

102

LITERATURA

Goleman, D. (2005): „Emocionalna inteligencija“, Geopoetika, Beograd; Havelka, N. (1992): „Socijalna percepcija“, Zavod za udzbenike i nastavna sredstva , Beograd; Hrnjica, S. (2005) „Opšta psihologija sa psihologijom ličnosti“, Naučna knjiga Nova, Beograd, deseto izdanje; Kostic, M. ( 1997): „Geštalt terapijski priručnik“, Geštalt centar, Beograd; Mekdermot I. i Dzejgo V. (2002): „NLP Obuka“, Mono and Manana press, Beograd; McMahon, G i Archer A. (2010): „101 Coaching Strategies and Tecniques“, Routledge, New York; Milošević S. (2009): „Coaching“, Mobilis doo, Beograd; Opačić, G. (1995): „Ličnost u socijalnom ogledalu“, Institut za pedagoška istraživanja, Beograd; Perls, F. (1983): „Geštaltistički pristup psihoterapiji“, Vuk Karadzić, biblioteka Zodijak; Reinvoter, Dz, (1985): „Budite svoj psihoterapeut“, Nolit, Beograd; Selidžmen M ( 2008): „Naučeni optimizam“, Zavod za udzbenike, Beograd; Trejsi, B. (2003): „Ciljevi“, Finesa, Beograd; Trejsi, B. (2005): „Zlatna pravila uspeha“, Finesa, Beograd; Vidović, S. i dr. (2004): „Spremno u sukobe“, Beograd, Deutsche Gesellschaft fur Technische Zusammenarbait (GTZ) GmbH; Vidović, S. i dr. (2000): „Kako možemo zajedno“, Beograd, Jugoslovenskicentar za prava deteta; Wilson C. (2007): „Best practice in performance coaching: a handbook for leaders“, coaches,HR professionals, and organisations, Kogan page, London and Philadelphia; Spenser Jonson, (1998): „Who moved my chesse“, New Yourk Times; Stanic K, Krstić K : Neobjavljen materijal - Geštalt life coaching. Sarah Litvinoff,(2007) Mozaik knjiga, Grupa mladinska knjiga, Zagreb

103

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 159.947.3-053.6 615.85-053.6 ВИДОВИЋ, Станислава, 1972Nešto malo o koučingu : kako biti sa koučingom na ti : radionice / autorke Stanislava Vidović, Katarina Stanić, Danica Belić. - Beograd : Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ), 2012 (Beograd : InDesigner). - 103 str. : ilustr. ; 30 cm Tiraž 450. - Bibliografija: str. 103. ISBN 978-86-87737-33-4 1. Станић, Катарина, 1974- [аутор] 2. Белић, Даница, 1981- [аутор] COBISS.SR-ID 195605260

GIZ/SOSYEP Projektna kancelarija „Jačanje struktura za osnaživanje i participaciju mladih u Srbiji“ Poenkareova 10/II 11000 Beograd Tel.: +381 11 27 59 509 +381 11 27 59 510 Tel./Fax: +381 11 27 59 288 E-mail: [email protected]