Racunovodstvo Troskova i Ucinka
February 12, 2017 | Author: Ivan Nikolić | Category: N/A
Short Description
Racunovodstvo Troskova i Ucinka...
Description
РАЧУНОВОДСТВО ТРОШКОВА И УЧИНАКА Прoф. др Вукашин Лале
САДРЖАЈ ПРЕДМЕТА I. ПОЈАМ, САДРЖАЈ И КАРАКТЕРИСТИКЕ РАЧУНОВОДСТВА ТРОШКОВА И УЧИНАКА (слајд 4 до 9) II. ПОДЕЛА РАЧУНОВОДСТВА ТРОШКОВА И УЧИНАКА (слајд 10) III. КАРАКТЕРИСТИКЕ ТРАДИЦИОНАЛНОГ И СТРАТЕГИЈСКОГ РАЧУНOВОВОДСТВА ТРОШКОВА И УЧИНАКА (слајд 11 до 12) IV. АКТУЕЛНИ ПРОБЛЕМИ И ПЕРСПЕКТИВЕ РАЧУНОВОДСТВА ТРОШКОВА И УЧИНАКА У НАШОЈ ПРИВРЕДНОЈ ПРАКСИ (слајд 13)
V. ОСНОВНИ ЕЛЕМЕНТИ РАЧУНОВОДСТВЕНОГ КОНЦЕПТА (УЧЕЊА) ТРОШКОВА, ПРИХОДА И ФИНАНСИЈСКОГ РЕЗУЛТАТА ПРЕДУЗЕЋА (слајд 14 до 17) VI. ПОЈАМ УТОШКА, ТРОШКА И ИЗДАТКА (слајд 18 до 19) VII. ПОЈАМ И ЗНАЧАЈ ТРОШКОВА (слајд 20 до 22) VIII. КЛАСИФИКАЦИЈА ТРОШКОВА КАО ПРЕДМЕТА ОБРАЧУНА И КАЛКУЛИСАЊА (слајд 23 до 27) IX. ПОЈАМ И ВРЕДНОВАЊЕ ПРИХОДА (слајд 28) X. КЛАСИФИКАЦИЈА ПРИХОДА (слајд 29 до 31)
САДРЖАЈ ПРЕДМЕТА (наставак) XI. СУШТИНА И ОБЛИЦИ ФИНАНСИЈКОГ РЕЗУЛТАТА ПРЕДУЗЕЋА (слајд 32 до 35) XII. МЕТОДЕ ОБРАЧУНА ПЕРИОДИЧНОГ ФИНАНСИЈСКОГ РЕЗУЛТАТА ПРЕДУЗЕЋА (слајд 36 до 44) XIII. ВРСТЕ- ОБЛИЦИ ПЕРИОДИЧНОГ РЕЗУЛТАТА ПРЕДУЗЕЋА (слајд 45) XIV. АНАЛИЗА ФИНАНСИЈСКИХ ИЗВЕШТАЈА (слајд 46 до 87) XV. КАЛКУЛАЦИЈА ЦЕНЕ КОШТАЊА(слајд 88 до 93) XVI. АНАЛИЗА ПРЕЛОМНЕ ТАЧКЕ ИЛИ ДОЊЕ ТАЧКЕ РЕНТАБИЛНОСТИ И РИЗИКА ОСТВАРЕЊА ФИНАНСИЈСКОГ РЕЗЛТАТА (слајд 94 до 100) XVII. РАЧУНОВОДСТВО ОДЛУЧИВАЊА ИЛИ РАЧУНОВОДСТВО ДИФЕРЕНЦИЈАЛНИХ ВРЕДНОСТИ (слајд 101 до 127) XVIII. ИНФОРМИСАЊЕ ЗА ПОТРЕБЕ ФОРМИРАЊА ЦЕНА (слајд 128 до 141) XIX. ИНФОРМИСАЊЕ ЗА ПОТРЕБЕ ПЛАНИРАЊА И КОНТРОЛЕ(слајд до)
I.
ПОЈАМ,САДРЖАЈ И КАРАКТЕРИСТИКЕ РАЧУНОВОДСТВА ТРОШКОВА И УЧИНАКА
1. РАЧУНОВОДСТВО ТРОШКОВА И УЧИНАКА је део рачуноводства предузећа односно део рачуноводственог информационог система (РИС) предузећа које обухвата: а) коришћење, прилагођавање и интерпретацију података из финансијског рачуноводства, непосредно и/или из рачуноводствених извештаја коришћењем cost-benefit анализе односно пројектне анализе трошкова и користи за информационе потребе менаџмента предузећа (cost-benefit анализа за потребе управљања асортиманом, cost-benefit анализа за потребе увођења нових производа, cost-benefit анализа за потребе одлучивања о елиминацији производа, cost-benefit анализа за потребе прихватања додатних поруџбина, cost-benefit анализа за потребе одлучивања производити или куповати, cost-benefit анализа за потребе одлучивања продати или прерађивати), б) обрачун трошкова и учинака, в) рачуноводствено планирање (буџетирање) и г) рачуноводствену контролу процеса у предузећу.
I.
ПОЈАМ, САДРЖАЈ И КАРАКТЕРИСТИКЕ РАЧУНОВОДСТВА ТРОШКОВА И УЧИНА (наставак)
2. КЊИГОВОДСТВО ОБРАЧУНА ТРОШКОВА И УЧИНАКА је појам ужи од појма рачуноводства трошкова и учинака,које чини: а) самостални и са финансијским књиговодством условљени и повезани рачунски (контни) систем рачуна класе 9- Oбрачун трошкова и учинака, (условљено и повезано са аналитичким и синтетичким рачунима финансијског књиговодства), б) део је укупног књиговодства предузећа, које представља рачунску основу рачуноводства трошкова и учинака, в) често се назива интерни обрачун, који се односи на праћење и обрачун трошкова у складу изабраном методом обрачуна трошкова и специфичностима привредног субјекта који га примењује.
I. ПОЈАМ,САДРЖАЈ И КАРАКТЕРИСТИКЕ РАЧУНОВОДСТВА ТРОШКОВА И УЧИНАКА (наставак) САДРЖАЈ ОБРАЧУНА ТРОШКОВА И УЧИНАКА: У суштини ради се о децентралистичком приступу обрачуна трошкова и учинака са гледишта (аспекта, переспективе): • предмета обрачуна, који обухвата обрачун трошкова по врстама на нивоу предузећа, • ужих организационих јединица, који обухвата обрачун трошкова по местима према функционалном моделу организације предузећа, • јединице учинка, које обухвата обрачун обрачун трошкова по носиоцима, односно јединици производа и/или услуге, • центара одговорности за трошкове, приходе и резултат, који обухвата обрачун по трошковним, добитним (профитним) и инвестиционим (имовинским) центрима, односно по местима планских (стандардних) трошкова према дивизионалном моделу организације предузећа, • краткорочног аналитичког обрачуна успеха, који обухвата обрачун трошкова, прихода и резултата према краћим временским периодима, месечно, некада полумесечно, а не дуже од три месеца.
I. ПОЈАМ,САДРЖАЈ И КАРАКТЕРИСТИКЕ РАЧУНОВОДСТВА ТРОШКОВА И УЧИНАКА (наставак) Садржај обрачуна трошкова и учинака обезбеђује: а) податке о цени коштања (цк) учинака предузећа, б) податке за формирање продајних цена учинака и робе, односно вођење политике продајних цена прама захтевима продајних менаџера и других менаџерских структура: - правилна идентификација трошкова и калкулације са целокупном иформационом снагом као чиниоца (фактора) вођења политике продајних цена на тржишту, - како утврдити трансферне (интерне) цене за вредновање организационих делова предузећа са циљем праћења резултата по децентрализованим нивоима, ако на тржишту нема понуде за такве активности, и др. в) податке, показатеље и информације за алтернативно одлучивање: -избор оптималног производног програма односно продајног асортимана, -увођење новог производа, наставак или обустављање производње, - запошљавање нове радне снаге или увођење нове смене,
I. ПОЈАМ,САДРЖАЈ И КАРАКТЕРИСТИКЕ РАЧУНОВОДСТВА ТРОШКОВА И УЧИНАКА (наставак) - продати незавршени учинак или наставити прераду, - набављати делове, подсклопове, склопове, полупроизводе, алат, услугу на спољњем тржишту или производити у сопственој режији, - прихватање или одбијање могућих (алтернативних) извора средстава за рад, - прихватање или одбијање специјалне поруџбине, - задржати или одбацити производњу постојећег производа и др., (одговоре на ове дилеме даје cost-benefit анализа), г) податке за краткорочно планирање (прорачун), контролу трошкова, (обрачун извршења) прихода и резултата по јединици учинка и јединици времена,
I. ПОЈАМ,САДРЖАЈ И КАРАКТЕРИСТИКЕ РАЧУНОВОДСТВА ТРОШКОВА И УЧИНАКА (наставак)
д) податке, показатеље и информације за сагледавање успеха (резултата) по центрима одговорности: - добитни (профитни) центри у производном функционалном подручју, - трошковни центи у производном функционалном подручју, - инвестициони центри, - центри прихода, - центри буџетских трошкова односно расхода у непрозводном функционалном подручју (администрација и продаја), као јединица контроле и планирања трошкова, у складу делегираним овлашћењима и одговорностима.
II. ПОДЕЛА РАЧУНОВОДСТВА ТРОШКОВА И УЧИНАКА Према информационим могућностима за потребе одлучивања, рачуноводство трошкова и учинака се дели на: а) традиционално (класично) или устаљено (конвенционално), и б) стратегијско. Све претходна излагања односе се на традиционално рачуноводство трошкова и учинака. Стратегијско рачуноводство трошкова и учинака обезбеђује информације за стратегијске одлуке топ менаџмента о развоју и расту предузећа, односно одлучивању о избору развоја, промени и контроли конкурентских пословних стратегија, које ће сопственом предузећу на основу компаративних предности обезбедити конкурентску предост за остваривање повољнијег резултата (добитка) тј. екстра добитка.
III. КАРАКТЕРИСТИКЕ ТРАДИЦИОНАЛНОГ И СТРАТЕГИЈСКОГ РАЧУНОВОДСТВА ТРОШКОВА И УЧИНАКА Традиционално -устаљено (конвенционално)
Стратегијско
1.Оптерећено историјом
1.Усмерено на будућност
2.Усмерено на један ентитет
2.Прати односе између предузећа
3.Усмерено на један период
3. Усмерено на више периода
4. Усмерено на једну одлуку
4.Усмерено на више одлука
5.Интроспективно (посматра само себе-самопосматрачко)
5.Отворено
6.Фокусирано на производне акт.
6.Фокусирано на конкуренцију
7.Обухвата постојеће активности
7.Обухвата могуће активности
8.Реактивно(има супротно дејство
8.Проактивно(има будуће дејство)
9. Програмирано
9.Непрограмирано
10.Превиђа везе са другима
10.Успоставља везе са другима
III. КАРАКТЕРИСТИКЕ ТРАДИЦИОНАЛНОГ И СТРАТЕГИЈСКОГ РАЧУНОВОДСТВА ТРОШКОВА И УЧИНАКА (наставак) Традиционално- устаљено (конвенцинално)
Стратегијско
11.Орјентисано на податке
11.Орјентисано на информације
12.Зависи од постојећ.система
12.Не зависи од постојећ.система
13.Изграђено на конвенцијама
13.Игнорише конвенције
14.Мес.процена остварења засн.се на финансијском прегледу
14.Тромесечни/шестомесечни мултидимензионални преглед
15.Фин.евалуација на строгим крит. у процени инвестиција
15.Стратег.анализа упот.вишестр. модела за унапр.одлука заснов. на процени
16.Анализа профитабилности заснива се на производу
16.Анализа профитабилности заснива се на производима, потрошачу и тржишту
IV. АКТУЕЛНИ ПРОБЛЕМИ И ПЕРСПЕКТИВЕ РАЧУНОВОДСТВА ТРОШКОВА И УЧИНАКА У НАШОЈ ПРИВРЕДНОЈ ПРАКСИ • није изграђен одговарајући (адекватан) узајамни однос рачуноводства трошкова и менаџерских структура, због чега су потребне промене у филозофији менаџмента и рачунођа у незаменљивој улози информационог значаја рачуноводства трошкова и учинака у менаџерским активностима. • недовољан пренос (трансфер) теоријских решења и искуства земаља са развијеном и признатом рачуноводственом традицијом на нашу научну и стручну праксу, • није извршена корпоратизација многих јавних предузећа (у државној својини) у погледу профитне децентрализације и субконтракторске компететности, а тиме нема ни рачуноводствене одговорности, • непокретљивост (инертност) рачуноводствене професије у погледу прихватања активијег односа према потврђеним новинама у овој области, чак немамо ни довољно кадрова из ове области,што доводи до застоја у развоју менаџмента као институције и процеса у нашим предузећима.
V. ОСНОВНИ ЕЛЕМЕНТИ РАЧУНОВОДСТВЕНОГ КОНЦЕПТА (УЧЕЊА) ТРОШКОВА, ПРИХОДА И ФИНАНСИЈСКОГ РЕЗУЛТАТА ПРЕДУЗЕЋА • Трошкови као рачуноводствени термин дана се толико употребљавају да су постали функцијом економије предузећа. За успешно пословање предузећа толико су обухваћени (имплицитни) да се то више уопште и не наглашава односно потенцира, • Приходи као рачуноводствени термин представљају позитивне токове вредности изазавани продајом учинака по одговарајућим продајним ценама, по основу којих ће доћи до новчаних прилива у предузеће, • Проблематици мерења и расподеле периодичног резултата у рачуноводственој теорији оправдано се придаје велика пажња а што је у природној (органској) вези са очувањем уложеног капитала, а тиме и предузећа, посебно у инфлаторним условима привређивања, што отвара бројна питања из домена концепција, метода и врста периодићног резултата као рачуноводственог мерила успешности пословања.
V. ОСНОВНИ ЕЛЕМЕНТИ РАЧУНОВОДСТВЕНОГ КОНЦЕПТА (УЧЕЊА) ТРОШКОВА, ПРИХОДА И ФИНАНСИЈСКОГ РЕЗУЛТАТА ПРЕДУЗЕЋА (наставак) Дијагам критичне тачке или доње тачке рентабилности
140–
it ka dob a n zo
120–
donja granica rentabilnosti
varijabilni troškovi
100–
vi š ko o r t pni uku
itk a
80–
a
gu b
60–
fiksni troškovi
Obim realizacije u 00,000 din.
140–
120–
100–
80–
60–
40–
pr ih od
20–
od
re a
liz ac ije
fiksni troškovi
zo n 40–
20–
Prihodi I troškovi u 00,000 din.
•
V. ОСНОВНИ ЕЛЕМЕНТИ РАЧУНОВОДСТВЕНОГ КОНЦЕПТА (УЧЕЊА) ТРОШКОВА, ПРИХОДА И ФИНАНСИЈСКОГ РЕЗУЛТАТА ПРЕДУЗЕЋА (наставак) • За конструисање дијаграма донње тачке рентабилности полазну основу чини разврставање трошкова на фиксне и варијабилне трошкове, • Према рачуноводственом концепту: у фиксне трошкове спадају: - трошкови амортизације и резервисања, - трошкови бруто зарада режијских радника,(загарантовани мин.износи према споразуму синдикалних удружења и ресорног министарства владе) - материјални трошкови режије (остали материјал и др.) - нематријални трошкови, -расходи финансирањакао разлика прихода и расхода финансирања, у варијабилне трошкове спадају: - набавна вредност продате робе, - трошкови материјала,горива, енергије, - трошкови бруто зарада производних радника, - трошкови производних услуга,
V. ОСНОВНИ ЕЛЕМЕНТИ РАЧУНОВОДСТВЕНОГ КОНЦЕПТА (УЧЕЊА) ТРОШКОВА,ПРИХОДА И ФИНАНСИЈСКОГ РЕЗУЛТАТА ПРЕДУЗЕЋА (наставак) Биланс успеха
у 103 н.j.
1.Пословни приходи
7.488,00
2.Варијабилни расходи
2.414,00
3.Контрибуциони или маргинал. добитак (маржа покрића) (1-2)
5.074,00
4. Стопа контрибуционе или маргиналне добити (3/1)•100
67,76%
5. Фиксни расходи без нето фиксних финансијских расхода
2.500,00
6. Пословни резултат- пословни добитак (3-5)
2.574,00
7. Финансијски приходи
39,00
8. Финансијски расходи
78,00
9. Нето фиксни финансијски расходи (8-7)
39,00
10.Доња тач.рент.или тач.неутрал.(нултог) посл.добитка (5/4)
3.689,50
11. Доња тач.рент.или тач.неутр.(нултог)бруто фин.доб.(5+9/4)
3.747,00
VI. ПОЈАМ УТОШКА, ТРОШКА И ИЗДАТКА • УТРОШЦИ су физички изражене количине елемената пословних активности- материјала, средстава за рад радне снаге, који се репродукционо утроше у процесу стварања учинка-нових производа и услуга, - Утошци имају само количинску компоненту елемената пословних активности. • ТРОШКОВИ су новчани израз утрошака у вези стварња новог учинка тј. представљају умножак утрошка и одговарајућих цена, - Трошкови имају количинску и ценовну компоненту елемената пословних активности. • ИЗДАЦИ су све новчане исплате из благајне, текућег или девизног рачуна и представљају све новчане одливе у одређеном обрачунском периоду.
VI. ПОЈАМ УТОШКА, ТРОШКА И ИЗДАТКА (наставак) • Између трошкова и издатака постоје одређене сличности, знатне разлике, а само изузетна подударност, • Сличности се огледају у томе да и једни идруги настају у вези са пословањем предузећа и да имају делимично иста дејства на пословни успех предузећа, • Разлике се огледају у њиховој суштини и то: - прво, издаци као плаћања нису најчешће израз утрошених вредности у пословној активности предузећа, - друго, неки издаци могу да се трансформишу у трошкове а потом у нове издатке, и - треће,неки издаци никада нису били нити могу бити трошкови. • Подударност се може дестити само хипотетички, као на пример када се сав набављени и одмах исплаћени материјал истовремено и утроши.
VII. ПОЈАМ И ЗНАЧАЈ ТРОШКОВА • Под трошковима се подразумева новчани израз трошења свих елемената пословног процеса- предмета за рад, средстава за рад, радне снаге, енергије и услуга, који сврсисходно својом конверзијом учествују у стварању учинка- производа и услуга. • Трошкови су вредносни израз трошења чинилаца и негативни ток вредности упредузећу у смислу одговарајућих прошлих, текућих или будућих одлива (издавања) новаца. • За обрачун трошкова није од значаја издавање новца, односно плаћање чинилаца пословних активности. Књиговодствено обухватање новчаних токова врши се у финансијском, односно главном синтетитичком књиговодству, док се праћење кретања материјала, (уласка, изласка односно трошења) као и трошење средстава за рад врши у аналитичком- материјалном књиговодству и књиговодству основних средстава како по вредности тако и по количини.
VII. ПОЈАМ И ЗНАЧАЈ ТРОШКОВА (наставак) • На предњи начин схваћени трошкови као предмет обрачуна и калкулисања представљају истовремено ужи и шири појам од расхода у финансијском књиговодству и званичном (официјелном) билансу успеха, • Прво, трошкови у обрачунском и калкулативном смислу, могу обухватити износе који су виши од расхода у билансу успеха, као што је случај са додатним калкулативним трошковима обрачунатим у циљу очувања капитала, сагласно одабраном концепту капитала и резултата, у условима када то није предвиђено законском рачуноводственом регулативом или када није адекватна заштита капитала у инфлаторним условима привређивања, • Друго, калкулативна ставка опортунитетних трошкова, за које се иначе не појављују издаци, по својој природи и карактеристици нису предмет финансијског књиговодства, • Треће, појмовно одређење трошкова подразумева и одговарајуће издатке као што су обавезе према друштвеној заједници (допр.и пор.)
VII. ПОЈАМ И ЗНАЧАЈ ТРОШКОВА (наставак) • Менаџмент*) квалитетом у предузећу по међународним стандардима квалитета (ISO-standardi) променио је приступ места трошкова у мерењу остварене добити предузећа (корпорације, компаније, фирме), према следећем: А) Превазиђени, стари приступ: Трошкови + профит (добит) = продајна цена - не садржи мотиватор унапређења квалитета (задовољство корисника) којим се остварује тржишно учешће и снижење трошкова, - везан је за регулаторно (државно) а не тржишно формирање цена, - води у монополско зидање цена (тј.непош. формир.цена и корупц.) Б) Савремени, нови приступ: Продајна цена- трошкови = профит (добит) -све супротно од превазиђеног страрог приступа. *) Менаџжмент као појам потиче из енглеског говорног подручја и обухвата: политике, циљеве, планирање, управљање, обезбеђење и стално побољшавање.
VIII. КЛАСИФИКАЦИЈА ТРОШКОВА КАО ПРЕДМЕТА ОБРАЧУНА И КАЛКУЛИСАЊА • Зависно од сврхе којој треба да служи одређена група трошкова, у важној (релевантној) стручној литератури познате су бројне поделе трошкова. • Према обрачунским и/или калкулативним захтевима трошкови се деле на две основне групе: 1) група основних или ТРАДИЦИОНАЛНИХ КАТЕГОРИЈА и КЛАСИФИКАЦИЈА ТРОШКОВА, и 2) група нових или САВРЕМЕНИХ КАТЕГОРИЈА и КЛАСИФИКАЦИЈА ТРОШКОВА.
VIII. КЛАСИФИКАЦИЈА ТРОШКОВА КАО PREDMETA ОБРАЧУНА И КАЛКУЛИСАЊА (наставак) У ОСНОВНУ ИЛИ ТРАДИЦИОНАЛНУ КЛАСИФИКАЦИЈУ ТРОШКОВА спада подела трошкова у следеће групе: 1) према основним природним групама или природним врстама сви трошкови се деле, на: - набавну вредност продате робе , - трошкове материјала , - трошкове зарада, накнаде зарада и остали лични расходи , - трошкове производних услуга , - трошкове амортизације и резервисања - нематеријални трошкови 2) према времену обрачунавања, на: - стварно настале или историјске трошкове и - планиране или стандардне трошкове. 3) према понашању или реаговању у односу на промене обима активности, на:
- варијабилне трошкове, - фиксне трошкове и - остале мешовите или семиваријабилне трошкове. 4) према степену просечности, на: - просечне трошкове по јединици учинака и - укупне трошкове.
VIII. КЛАСИФИКАЦИЈА ТРОШКОВА КАО ПРЕДМЕТА ОБРАЧУНА И КАЛКУЛИСАЊА (наставак) 5) према функционалним подручјима, на: - трошкове производње (директни трошкови материјала, рада и општи трошкови производње-конверзиони трошкови), - трошкове продаје и маркетинга (непроизводни трошкови), - трошкове опшег управљања и администрације(непроиз.трошкови). 6) према могућности укључивања на носиоце трошкова или обрачуна по изабраним деловима (сегментима), на - директне или појединачне трошкове (директно се укључују у ЦК) и - индиректне трошкове (укључују се у ЦК путем кључева). 7) према временском и билансном терећењу, на: - трошкове производа, - трошкове периода. 8) према времену појављивања у току пословног процеса, на - примарне трошкове (настају по први пут) и - секундарне трошкове (настају по други или више пута).
VIII. КЛАСИФИКАЦИЈА ТРОШКОВА КАО ПРЕДМЕТА ОБРАЧУНА И КАЛКУЛИСАЊА (наставак) У САВРЕМЕНЕ КАТЕГОРИЈЕ И КЛАСИФИКАЦИЈЕ ТРОШКОВА спадају: 1) маргинални трошкови (представљају додате или смањене трошкове у укупном трошковима предузећа када се обим производње повећа или смањи за једну јединицу учинка, а јављају се при промени степена запослености и при проширењу капацитета као пропорционални и непропорционалани односно релативно-фиксни трошкови), 2) диференцијални трошкови (представљају трошкове слоја или трошкове дифереренције као разлика трошкова између две или више могућности (алтернатива), а појављују се и под називом- инкрементални трошкови), 3) опортунитетни трошкови (дефинишу се као изгубљена корист од одбачене (елиминисане) пословне алтернативе, нису предмет књиговодствене евиденције, а појављују се и под називом- импутирани трошкови),
VIII. КЛАСИФИКАЦИЈА ТРОШКОВА КАО ПРЕДМЕТА ОБРАЧУНА И КАЛКУЛИСАЊА (наставак) 4) релеванти трошкови (значајни трош. при пословном одлучивању), 5) стандардни трошкови (трошкови утврђени на основу количинских стандарда и одабраних (селектованих) стандардних цена, - објективно условљени и прецизно утврђени трошкови, - циљни трошкови, или - флексибилни плански трошкови на основу оствареног капацитета, 6) контролабилни трошкови (под непосредном контролом менаџерске структуре како у погледу количинске тако и у погледу ценовне компоненте, најчешће за директне трошкове материјала и директне трошкове зарада), и неконтролабилни трошкови (супротно од првих), а обе групе су од изузетног су значаја за утврђивање контралабилног резултата, који је веома важан за оцену и контролу успешности менаџера.
IX. ПОЈАМ И ВРЕДНОВАЊЕ ПРИХОДА • Приходи представљају позитиван ток вредности у предузећу у смислу одговарајућих прошлих, текућих или будућих прилива (примања) новца,
• Вредновање и укључивање пословних прихода у обрачун пословног периодичног резлтата може се вршити на основу три начела: 1) произведених учинака (супротан начелу реализације-тржишног потврђивања, примењује се у специфичним ситуацијама као на пример производња по дугорочним уговорима, са обезвређеном продајом и сл.), 2) продатих учинака (познатији под називом начело фактурисане продаје или фактурисане реализације, и у складу је са професионалном и законском рачуноводственом регулативом), и 3) наплаћених учинака (подразумева не само акт производње и продаје односно тржишне верификације, већ и наплате продатих учинака, није у складу са профес. и законском рачунов. регулативом).
X. КЛАСИФИКАЦИЈА ПРИХОДА • Класификација прихода условљена је критеријима или основама класификације • према редовности појављивања приходи предузећа се класификују на редовне приходе који настају по основу обављања редовних активности предузећа у области регистроване делатности, и прихода који настају као резултат одређених околности које нису редовне, већ се јављају повремено, • У редовне приходе спадају 1) пословни приходи, 2) финансијски приходи и 3) остали приходи 1) пословни приходи су редовни приходи који су резултат уобичајених активности предузећа у обављању своје делатности. У ове приходе, према рачуноводственој регулативи спадају: - приходи од продаје робе, - приходи од продаје производа и услуга, - приходи од активирања учинака и робе за сопстверне потребе, - промена вредности залиха учинака, - приходи од премија, субвенција, дотација, регреса, компензација, и повраћаја поресдких дажбина.
X. КЛАСИФИКАЦИЈА ПРИХОДА (наставак) 2) финансијски приходи су приходи који настају по основу финансијских пласмана. У ове приходе, према рачуноводственој регулативи спадају: - финансијски приходи од матичних и зависних правних лица, - финансијски приходи од осталих повезаних правних лица, - приходи од камата, - позитивне курсне разлике, - приходи по основу ефеката валутне клаузуле, - приходи по основу учешћа у добитку зависних правних лица и заједничких улагања, и - остали финансијски приходи. 3) остали приходи су приходи или боље речено добици који настају по основу: - продаје имовине предузећа (нематеријалних улагања, некретнина, постројења и опреме, учешћа, дугорочних ХоВ и материјала), - вишкови, - наплаћена отписана потраживања, - приходи по основу ефеката уговорене заштите од ризика, - приходи од смањења обавеза, - приходи од укидања дугорочних резервисања, и - остали непоменути приходи.
X. КЛАСИФИКАЦИЈА ПРИХОДА (наставак) • У актуелној шеми биланса успеха под осталим приходима сврстани су и: Приходи од усклађивања вредности имовине (сталне и обртне имовине) каo и Приходи- Добитак пословања који се обуставља и пренос прихода. • За анализу и укључивање прихода у финансијски резултат предузећа важна је подела прихода на: 1) укупан пословни приход који представља укупну тржишну вредност продатих учинакапроизвода и услуга, и има своју количинску компоненту (количину продатих учинака) и ценовну компоненту (остварену продајну цену учинака), 2) просечан приход који представља само ценовну компоненту тј. просечну продајну цену производа и услуга у току обрачунског периода, и 3) маргинални приход који представља износ повећања или смањења укуног пословног прихода изазван додатом или смањеном јединицом учинка, конкретније речено представља продајну цену маргиналне јединице производа, додате или смањене у односу на достигнути обим продаје.
XI. СУШТИНА И ОБЛИЦИ ФИНАНСИЈКОГ РЕЗУЛТАТА ПРЕДУЗЕЋА • Када се употребљава израз финансијски резултат подразумева се да се ради о позитивном финансијском резултату (финансијском добитку). Ако се ради о негативном финансијском резултату (финансијском губитку) или неутралном финансијском резултату (нулти финасијски резултат) то се мора нагласити, • Под финасијским резултатом предузећа подразумева се највиши расположиви (диспонирани) износ на крају периода,под условом да је у потпуности очуван у њега уложени капитал на почепочетку периода. (Резултат је сума која може бити потрошена без повреде капитала- дефиниција Smith-a коју је дао пре 200 година), • У развоју суштинског одређења финансијског резултата предузећа његово почетно утврђивање заснивало се на вредновању имовине и њених извора тј. билансу стања, док је каснији развој рачуноводства довео је до утврђивања финансијског резултата сучељавањем прихода и њима припадајућих (коресподентних) расхода, тј биланса успеха.
XI. СУШТИНА И ОБЛИЦИ ФИНАНСИЈКОГ РЕЗУЛТАТА ПРЕДУЗЕЋА (наставак) • Финансијски резултат предузећа појављује се у облику: 1) Укупан (тотални) финансијски резултат који пружа информације о успешности пословања предузећа од оснивања до престанка, који сем у историјског или статистичког обухвата, нема никакву практичну употребљивост, и 2) Периодични финансијски резултат који пружа информације о успешности пословања предузећа у краћим временским периодима од животног века предузећа, јер појединачни подухвати одвано нису карактеристичан облик привредних активности, које су заменили стабилност и континуитет пословања односно дугорочни опстанак предузећа (Going Concern princip- принцип пожељне бесконачности пословања), • Обрачун финансијског резултата није се могао ослонити, због континуитета пословних активности, на новчане приливе и одливе, јер нису доведени до краја, тј. нису окончани,
XI. СУШТИНА И ОБЛИЦИ ФИНАНСИЈКОГ РЕЗУЛТАТА ПРЕДУЗЕЋА (наставак) • Решење је нађено у обрачуну финансијског резултата директним сучељавањем прихода и њима припадајућих расхода на периодичној основи- годишње, полугодишње, квартално, месечно, итд. тј. у обрачуну периодичног финансијског резултата. • Главни задатак рачуноводства састоји се у додељивању или алокацији трошкова и прихода одговарајућим периодима, • Као средство за остваривање овог задатка служе биланс стања и и биланс успеха- два основна рачуноводствена агрегата од којих биланс стања преузима токове промена на имовини и изворима имовине (капитала и обавеза), док биланс успеха преузима токове трошкова и прихода који имају карактер текућих расхода и прихода, чијим супростављањем се добија периодични финансијски резултат. • Захтев менаџмента и власника предузећа да током века и пословних активности предузећа прате и очувају реалну вредност уложеног капитала као границу континуитета и равнотеже пословања.
XI. СУШТИНА И ОБЛИЦИ ФИНАНСИЈКОГ РЕЗУЛТАТА ПРЕДУЗЕЋА (наставак) • Одржавање реалне вредности капитала условљено је сталним улагањем (реинвестирањем) за износ утрошених чинилаца пословног процеса у одређеном обрачунском периоду, где је одређивање нивоа, тј. горње и доње границе реинвестирања, важна полазна тачка у остваривању сталности пословања предузећа, нарочито у инфлаторним условима привређивања, када се капитал и трошење капитала са једне стране и приходи остварени по том основу са друге стране, мере неупоредивим новчаним јединицама (н.ј. различите вредности). • Занемаривање предњих околности доводи до инфлаторног периодичног резултата, па су одлуке о његовој расподели у односу на очување реалне вредности капитала углавном погрешне. • Проблем континутета пословања предузећа природно је повезан са одржавањем реалне вредности капитала који је органски повезан са обрачуном и расподелом периодичног резултата.
XII. МЕТОДЕ ОБРАЧУНА ПЕРИОДИЧНОГ ФИНАНСИЈСКОГ РЕЗУЛТАТА ПРЕДУЗЕЋА • Основни услов за сагледавање успешности пословања и одржања капитала сваког предузећа огледа се у обрачуну стварног (реалног) периодичног резулта, који обезбеђује биланс успеха као један од основних рачуноводствених извештаја који најверније исказује достигнуте резултате (перформансе). • Са гледишта (аспекта) рачуноводствене теорије постоје 2 методе обрачуна финансијског резултата предузећа: 1) метода укупних трошкова, и 2) метода продатих учунака. • Европска заједница, према IV директиви, препоручује 4 БУ , 2 варијанте по методи укупних трошкова и 2 варијанте по методи продатих учинака. 1а) БУ по методи укупних учинака по бруто принципу, 1б) БУ по методи укупних учинака по нето принципу, 2а) БУ по методи продатих учинака по бруто принципу, 2б) БУ по методи продатих учинака по нето принципу.
XII. МЕТОДЕ ОБРАЧУНА ПЕРИОДИЧНОГ ФИНАНСИЈСКОГ РЕЗУЛТАТА ПРЕДУЗЕЋА 1) Метода укупних трошкова • БУ сачињен по методи укупних трошкова полази од поставке да се периодични резултат утврђује тако да се приходима од продаје супростављају укупни трошкови настали у обрачунском периоду тј. трошкови периода, • Управо због исправке (корекције) трошкова или прихода у БУ се укључује вредност залиха, • У зависности од тога које се врсте залиха укључују у обрачун периодичног резултата разликују се две варијанте методе трошкова укупних учинака: 1) Метода потпуних укупних трошкова, која у обрачун периодичног резултата укључује све залихе, што значи да укључује залихе материјала, залихе робе, залихе недовршене производње, залихе готових производа. 2) Метода непотпуних укупних трошкова, која у обрачун периодичног резултата укључује само залихе недовршене производње и залихе готових производа. • Промене вредности залиха у односу на почетне залихе, могу се укључити на страну расхода или на страну прихода БУ.
XII. МЕТОДЕ ОБРАЧУНА ПЕРИОДИЧНОГ ФИНАНСИЈСКОГ РЕЗУЛТАТА ПРЕДУЗЕЋА 1) Метода укупних трошкова (у форми двостраног прегледа) • У зависности од тога који се подаци о залихама исказују у билансу успеха, разликују се: 1) Метода укупних трошкова по бруто принципу, код које се у биланс успеха уносе подаци о почетним и крајњим залихама, и 2) Метода укупних трошкова по нето принципу, код које се у биланс успеха уноси само разлика између почетних и крајњих залиха. • У нашoj привредној пракси у прописаној шеми биланса успеха прихваћена је метода непотпуних укупних трошкова по нето принципу. Расходи
БУ у периоду од___до___
Приходи
I ПОСЛОВНИ РАСХОДИ (1+2-3) 1. Трошкови текућег периода 2. Смањење вредности залиха учинака 3. Повећање вредности залиха учинака II ФИНАСИЈСКИ РАСХОДИ III ОСТАЛИ РАСХОДИ
I ПОСЛОВНИ ПРИХОДИ (1) 1. Приходи од продаје
А. УКУПНИ РАСХОДИ (I+II+III)
А. УКУПНИ ПРИХОДИ (I+II+III)
Б. ДОБИТАК
Б. ГУБИТАК
II ФИНАСИЈСКИ ПРИХОДИ III ОСТАЛИ ПРИХОДИ
XII. МЕТОДЕ ОБРАЧУНА ПЕРИОДИЧНОГ ФИНАНСИЈСКОГ РЕЗУЛТАТАПРЕДУЗЕЋА 1) Метода укупних трошкова (у форми двостраног прегледа) Расходи I ПОСЛОВНИ РАСХОДИ (1) 1. Трошкови текућег периода
БУ у периоду од___до___
Приходи
II ФИНАСИЈСКИ РАСХОДИ III ОСТАЛИ РАСХОДИ
I ПОСЛОВНИ ПРИХОДИ (1+2-3) 1. Приходи од продаје 2. Повећање вредности залиха учинака 3. Смањење вредности залиха учинака II ФИНАСИЈСКИ ПРИХОДИ III ОСТАЛИ ПРИХОДИ
А. УКУПНИ РАСХОДИ (I+II+II)
А. УКУПНИ ПРИХОДИ ((I+II+III)
Б. ДОБИТАК
Б. ГУБИТАК
XII. МЕТОДЕ ОБРАЧУНА ПЕРИОДИЧНОГ ФИНАНСИЈСКОГ РЕЗУЛТАТА ПРЕДУЗЕЋА 2) Метода трошкова продатих учинака • БУ сачињен по методи продатих учинака полази од поставке да се приходима сучељавају не укупни трошкови већ трошкови продатих учинака, • Метода трошкова продатих учинака у односу на методу укупних трошкова, омогућује утврђивање и исказивање периодичног резултата не само на нивоу предузећа тј. глобално, већ и по сегментима предузећа: - добитни (профитни) и трошковни центри, - инвестициони (имовински) центри, - по тржиштима, - по каналима продаје, - по функционалним подручјима, - по учинцима и сл. • Трошкови продатих производа називају се још пуна цена коштања продатих производа јер је сачињава ЦК (трошкови производње) и трошкови периода који се у фази продаје везују за продате производе.
XII. МЕТОДЕ ОБРАЧУНА ПЕРИОДИЧНОГ ФИНАНСИЈСКОГ РЕЗУЛТАТА ПРЕДУЗЕЋА 2) метода трошкова продатих учинака (у форми двостраног прегледа) Расходи
БУ у периоду од___до___
Приходи
I ПОСЛОВНИ РАСХОДИ (1) 1.Трошкови продатих учинака II ФИНАСИЈСКИ РАСХОДИ III ОСТАЛИ РАСХОДИ
I ПОСЛОВНИ ПРИХОДИ (1) 1. Приходи од продаје II ФИНАСИЈСКИ ПРИХОДИ III ОСТАЛИ ПРИХОДИ
А. УКУПНИ РАСХОДИ (I+II+III)
А. УКУПНИ ПРИХОДИ ((I+II+III)
Б. ДОБИТАК
Б. ГУБИТАК
XII. МЕТОДЕ ОБРАЧУНА ПЕРИОДИЧНОГ ФИНАНСИЈСКОГ РЕЗУЛТАТА ПРЕДУЗЕЋА 2) метода трошкова продатих учинака ( у форми листе или у штафелној форми) БУ у периоду од ___до___ А. УКУПНИ ПРИХОДИ (I+II+III) I Пословни птиходи (1) 1.Приходи од продаје II Финансијски приходи III Остали приходи Б. УКУПНИ РАСХОДИ (I+II+III) I Пословни расходи (1) 1.Трошкови продатих учинака II Финансијхски расходи III Остали расходи В. ДОБИТАК (А-Б) Г. ГУБИТАК (Б-А)
XII. МЕТОДЕ ОБРАЧУНА ПЕРИОДИЧНОГ ФИНАНСИЈСКОГ РЕЗУЛТАТА ПРЕДУЗЕЋА (наставак)
• У зависности које категорије (групе) трошкова се сучељавају оставреним приходима продатих учинака ради добијања финансијског резултата, могу се разликовати три варијанте периодичног резултата: 1) варијанта маргинални периодични резултат, заснован на обрачуну варијабилних трошкова продатих учинака, 2) варијанта бруто периодични резултат, заснован на обрачуну по трошковима производње, и 3) варијанта нето периодични резултат, заснован на обрачуну по пуним, укупним трошковима продатих учинака. 1) варијанта:
Нето приходи од продаје учинка - Варијабилни трошкови продатих учинака = Маргинални (контрибуциони) резултат (маржа покрића)
XII. МЕТОДЕ ОБРАЧУНА ПЕРИОДИЧНОГ ФИНАНСИЈСКОГ РЕЗУЛТАТА ПРЕДУЗЕЋА (наставак) 2) варијанта:
Нето приходи од продаје учинка - Трошкови производње продатих учинака = Бруто резултат (добитак или губитак) - Трошкови управе и администрације - Трошкови продаје = Нето резултат (добитак или губитак) • Домаћа законска рачуноводствена регулатива је управо по овој варијанти прихвала струтуру ЦК учинака за обрачун вредности залиха у кл.9- Обрачун трошкова и учинака за корекцију вредности залиха у групи прихода 63-Промена вредности залиха учинака у БУ. 3) варијанта: Нето приходи од продаје учинка - Укупни трошкови продатих учинака = Нето резултат (добитак или губитак) • Према овој варијанти долази до нереалног вредновања залиха у БС, јер из нето прихода од продаје учинака треба надокандити не само трошкове пропроизводње већ и укупне трошкове пословања, па је у привредној пракси у ограниченој примени.
XIII. ВРСТЕ- ОБЛИЦИ ПЕРИОДИЧНОГ РЕЗУЛТАТА ПРЕДУЗЕЋА • ВРСТЕ-ОБЛИЦИ ПЕРИОДИЧНОГ РЕЗУЛТАТА ИЗ РЕДОВНОГ ПОСЛОВАЊА: 1) пословни резултат, као зазлика пословних прихода и пословних расхода, са три исхода: пословни добитак, пословни губитак, и нулти пословни резлтат, 2) резултат из финансирања, као разлика финансијских прихода и финансијских расхода, са три исхода: финансијски добитак, финан-сијски губитак и нулти финансијски резултат, 3) остали резултат, као разлика осталих прихода и расхода, са три исхода: остали добитак, остали губитак и нулти остали резултат, 4) ревалоризациони резултат, као разлика ревалоризационих при-хода и ревалоризационих расхода, са три исхода: ревалоризациони добитак, ревалоризациони губитак, и нулти ревалоризациони резултат.
XIV. АНАЛИЗА ФИНАНСИЈСКИХ ИЗВЕШТАЈА 1. Општи и посебни интереси анализе • Општи интереси анализе, како управе (менаџмента) предузећа тако и свих других учесника (стејкхолдера) произлазе из општих циљева предузећа: - рентабилности, односно дугорочног приноса на капитал, - солвентности, односно дугорочне финансијске сигурности, - ликвидности, односно краткорочне финансијске сигурности. • Главно руководство или управа (менаџмент) предузећа је задужен за остварење предњих циљева, исте остварује оптимизацијом: - укупних улагања и њихове структуре, - укупних извора финансирања и њихове структуре, - односа између делова улагања и делова извора финансирања по одговарајућим финансијским квалитетима рочности везивања, ризицима, власништву, трошковима капитала и сл.), • Све предње је садржано у комплерту (сету) финансијских извештаја (пре свега у БС и БУ), • Интересе за анализу менаџмент има не само због општих циљева пословања већ и због управљачких потреба, зато што су му потребне информације краткорочног аналитичког извештавања (краткорочни биланси успеха предузећа и по сегментима ако их има у дивизионалној структури организације.
XIV. АНАЛИЗА ФИНАНСИЈСКИХ ИЗВЕШТАЈА 1. Општи и посебни интереси анализе (наставак) • Посебни интереси анализе учесника (стејкхолдера): а) Постојећи и могући (потенцијални) инвеститори: - као носиоце ризико капитала њихов информациони интерес се огледа пре свега у дугорочној финансијској сигурностиности а мање у зарађивачкој моћи предузећа, (на пример: стара опрема ниска амортизација релативно висока добит-зарађивачка способност и обрнуто нова опрема, висока амортизација и ниска добит-зарађивачка способност), - дугорочна остварења и предвиђањима токова имовине (средстава), што не значи да не показују ни инерес за зарађивачку способност предузећа, б) Краткорочни повериоци (краткорочни кредитори и добављачи и други краткорочни повериоци до годину дана): - краткорочна финансијска стабилност односно ликвидност како би се одржала равнотежа новчаних прилива и одлива за исплату њихових потраживања, што не значи да не показују интерес и за дугорочну финансијску сигурност и зарађивачку моћ,
XIV. АНАЛИЗА ФИНАНСИЈСКИХ ИЗВЕШТАЈА 1.Општи и посебни интереси анализе (наставак)
в) Други вањски (екстерни) корисници као што су Синдикати, Влада и њене агенције: - глобалне информације о напретку предузећа, запослености и континуитету пословања ради радника односно пореза и доприноса на зараде и пореза на добит као основног извора за пуњења биџета државе и јавних фондова (ЈФ ПИО, ЈФ СЗО, запошљавање и др.),
XIV. АНАЛИЗА ФИНАНСИЈСКИХ ИЗВЕШТАЈА 2.Врсте анализе финансијских извештаја Врсте анализе финансијских извештаја по следећим критеријима су: а) Анализа финансијских извештаја по критеријуму корисника анализе: - екстерна анализа, - интерна анализа, б) Анализа финансијских извештаја по критеријуму предмета анализе: - анализа БС, врши као: • усправна или вертикална анализа БС (анализа структуре улагања и извора финансирања, односе између улагања у активи и односе између извора финансирања у пасиви) • водоравна или хоризонтална анализа БС - однос дугорочно и краткорочно везане имовине и дугорочних и краткорочних извора финансирања тј. дугорочне и краткорочне финансијске равнотеже. (Финасијска стабилност= дугорочна имовина/трајни и дугорочни капитал);
Финан.стабилност.=1; >1;< 1 (када је коеф.ст. >1 појављује се недостајучи капитал, и обрнуто када коеф.ст.< 1 појављује се слободан капитал за инвестирање), или - кретање позица БС у више узастопних или сукцесивних периода.
XIV. АНАЛИЗА ФИНАНСИЈСКИХ ИЗВЕШТАЈА 2.Врсте анализе финансијских извештаја (наставак) - анализа БУ, односно рачуна добитка и губитка, врши се као • усправна или вертикална анализа БУ • водоравна или хоризонтална анализа БУ - комбинована анализа основних финансијско-рачуноводствених извештаја • анализу обрта, (односи-релације годишње вредности из БУ и просечна стања из БС (прос.стање=(стање на крају пер.+стање на поч. пер.)/2 • анализа рентабилности предузећа (односи-релације укуп.улагања (пословне активе и сопственог (власничког) капитала, в) Анализа финансијских извештаја по критеријуму времена анализе: • статичка анализа (анализа на дан биланса), • динамичка анлиза (анализа у више узастопних или сукцесивних периода), г) Анализа финансијских извештаја по критеријуму инструмената анализе: • општу анализу годишњих рачуна, односно анализу стуктуре финансијских извештаја, • рацио анализу финансијских извештаја, • анализу нето обртног капитала, • анализу токова средстава а пре свега анализу новчаних токова.
XIV. АНАЛИЗА ФИНАНСИЈСКИХ ИЗВЕШТАЈА 2.Врсте анализе финансијских извештаја (наставак) Усправна или вертикална анализа Биланса стања Актива
Тек. год. н.ј.
Претх.год.
%
н.ј.
%
Пасива
Тек. год. н.ј.
Претх.год.
%
н.ј.
%
А.СТАЛ.ИМОВ(I+II
15.856
46
18.107
52 А.КАП. (I+II+III)
25.727
74
25.685
74
I. НЕК.ПОСТ.И ОП
13.185
38
15.087
44 I. OСН.КАП.(1)
25.727
67
25.685
67
II. ДУГ.ФИН.ПЛАС.
2.671
8
3.020
8 1.Акц.капитал
25.727
67
25.685
67
Б.ОБРТ.ИМОВ(I+II
18.836
54
16.441
2.326
6,5
2.326
6,7
7.740
22
7.934
23 III.НЕРАС.ДОБ.
145
0,5
103
0,3
11.096
32
8.507
25 Б.ДУГ.РЕЗ.и ОБ
8.965
26
8.863
26
5.895
17
4.585
13 I. ДУГ.ОБАВ(1+2)
6.930
20
4.580
13
0
0
0
0 1. Дугор. кред.
2.500
7
0
-
3. Гот.екв.и гот.
1.494
4
215
1 2.Ост.дуг.обав.
4.430
13
4.580
13
4. ПДВ и АВР
3.707
11
3.707
11 II.КРАТ.ОБ (1+2)
2.035
6
4.283
13
34.692
100
34.548
100 1. Краткор.кред.
10
-
1.728
5
0
0
0
0 2.Обав.за зар.
2.025
6
2.555
8
34.692
100
34.548
100 В.УК.ПАС.(А+Б)
34.692
100
34.548
100
I. ЗАЛИХЕ II.КР.ПОТ.ПЛ. и Г. 1. Краткор.потр. 2. Крат.фин.плас.
В. ПОСЛ.ИМ.(A+B) Г.ГУБ.ИЗН.КАП.
Д.УКУП.АКТ.(B+Г)
48 II.РЕЗЕРВЕ
XIV. АНАЛИЗА ФИНАНСИЈСКИХ ИЗВЕШТАЈА 2.Врсте анализе финансијских извештаја (наставак) Усправна или вертикална анализа Биланса успеха Расходи
Тек.год
Приходи
Тек.год.
н.ј.
%
7.180
91
9.720
97 I. ПО.ПР. (1до5)
3
-
4
- 1.Пр.од продаје
2. Трош.материјала
1.723
22
1.995
20 2.Пр.од ак.уч.и роб
-
3. Трош.бруто зар.
2.967
38
4.830
48 3.Пов.вр.зал.уч.
-
-
-
-
4. Трош.амортизац.
1.929
24
2.086
21 4.Смањ.вр.зал.уч.
-
-
-
-
5.Ост.посл.расходи
558
7
805
8 5.Ост.посл.прих.
150
2
2.500
24
II. ПОС.ДОБ.
-
-
-
- II. ПОС.ГУБ.
362
4
570
5
III. ФИН.РАС.
299
4
120
1,2 III. ФИН.ПР.
668
8
645
6
IV.ОСТ.РАС.
345
4,4
166
1,6 IV.ОСТ.ПР.
385
5
228
2
7.824
100
10.006
7.871
100
10.023
100
Б.Д.из Р.П.пре ОП.
47
0,6
17
0,2 Б.Г.из Р.П.преОП
-
-
-
-
V.ПОР.НА Д.(Б•10%)
5
0,1
2
0.0 V. Пор.рас. пер.
-
-
-
-
VI. Одл.пор.рас.пер
-
-
-
-
-
-
-
VII.НЕТО ДОБ.(Б-V)
42
0,5
15
-
-
-
-
1.Наб.вр.пр.робе
А.РАС.из Р.П.I+III+IV
100 А.ПРиз Р.П.I+III+IV
- VI.Одл.пор.пр.пер 0,2 VII. НЕТО ГУБ.
н.ј
Прет.год.
%
I.ПОС.РАС.(1до5)
н.ј.
Прет.год.
%
н.ј.
%
6.818
83
9.150
87
6.668
81
6.650
63
‘-
XIV. АНАЛИЗА ФИНАНСИЈСКИХ ИЗВЕШТАЈА 2.Врсте анализе финансијских извештаја (наставак) Водоравна или хоризонтална анализа Биланса стања Актива
Тек.г.
+ (-)
Пре.г
Пасива
Тек.г.
+ (-)
Пре.г
А.СTAЛ. ИМОВ.(I+II)
15.856 (2.251) 18.107 А.КАПИТАЛ (I+II+III)
25.727
42
25.685
I. НЕК.ПОСт.И ОП.
13.185 (1.902) 15.087 I. ОСН.КАПИТАЛ
25.727
42
25.685
25.727
42
25.685
II. ДУГ.ФИН.ПЛАС.
2.671
Б.ОБРТ.ИМОВ.(I+II)
18.836
I.ЗАЛИХЕ II.КР.ПОТ.,ПЛ.И ГОТ.
1. Краткор.потр. 2. Крат.фин. Пласм.
7.934 III.НЕРАСПОР.ДОБ.
11.096
2.589
5.895
1.310
0
4. ПДВ и АВР
3.707
Д. УКУП.АКТ.(В+Г)
2.395 16.441 II. РЕЗЕРВЕ (494)
1.494
Г. ГУБ.ИЗН.КАП.
3.020 1. Акцијски капитал
7.440
3. Гот.екв. и гот. В.ПОС.ИМОВ (А+Б)
(349)
34.692 0 34.692
2.326
145
42
103
8.507 Б.ДУГ.РЕЗ.И ОБ.(I+II)
8.965
102
8.863
4.585 I. ДУГ.ОБАВЕЗЕ (1+2)
6.930
2.359
4.580
2.500
2.500
0
4.430
(150)
4.580
2.035 (2.248)
4.283
10 (1.718)
1.728
0 1.Дугор.кредити 1.279
2.326
215 2. Ост.дугор.обавезе 3.707 II.КРАТКОР.ОБ.(1+2)
144 34.548 1.Краткор.кредити 0 2.Обавезе за зараде 144 34.548 В. УКУП.ПАС.(А+Б)
2.025
(530)
2.555
34.692
144
34.548
XIV. АНАЛИЗА ФИНАНСИЈСКИХ ИЗВЕШТАЈА 2.Врсте анализе финансијских извештаја (наставак) Расходи I. ПОСЛ.РАСХ.(1до5)
Водоравна или хоризонтална анализа Биланса успеха Тек.г. + (-) Пре.г. Приходи Тек.г. 7.180 (2.540)
1.Наб.вр.прод.робе
3
(1)
2.Трош.материјала
1.723
(272)
3.Трош.бруто зарада 4.Трош.амортизације
9.720 I.ПОСЛ.ПИХ.(1до5) 4 1.Прих.од продаје
+ (-)
Пре.г.
6.818 (2.332)
9.150
6.668
6.650
18
1.995 2.Прих.од акт.уч.и роб
-
-
2.967 (1.863)
4.830 3.Повећ.вр.зал.учин.
-
-
1.929
(157)
2.086 4.Смањ.вр.зал.учин.
-
-
5.Ост.посл.расходи
558
(247)
805 5.Ост. посл.приходи
II.ПОСЛ.ДОБИТАК
-
III.ФИН.РАСХОДИ
299
IV.ОСТ.РАСХОДИ
345
A.РАС.из Р.П.(I+III+IV)
150 (2.350)
2.500
- II.ПОСЛ.ГУБИТАК
362
(208)
570
179
120 III.ФИН.ПРИХОДИ
668
23
645
179
166 IV.ОСТ.ПРИХОДИ
385
157
228
7.824 (2.182)
Б. Д.из Р.П.пре ОП.
47
30
V. ПОР.НА Д.(Б•10%)
5
3
VI. Одл.пор.рас.пер.
-
VII. НЕТО ДОБ.( Б-V)
42
27
10.006 A.ПРИХ.изР.П.(I+III+IV) 17 Б. Г.из Р.П. пре ОП.
7.871 (2.152) 10.023 -
-
2 V.Пор.рас.пер.
-
-
- VI. Одл.пор.пр.пер.
-
-
15 VII.НЕТО ГУБ.(Б+V-VI)
-
-
XIV. АНАЛИЗА ФИНАНСИЈСКИХ ИЗВЕШТАЈА 2.Врсте анализе финансијских извештаја (наставак) Водоравна или хоризонтална анализа Биланса успеха помоћу индексних бројева Расходи
Тек.г
Пре.г
I.ПОСЛ.РАС.(1до5)
7.180
9.720
74 I.ПОСЛ.ПР.(1до5)
6.818
9.150
75
1.Наб.вр.прод.робе
3
4
75 1.Прих од продаје
6.668
6.950
96
2.Трош.материјала
1.723
1.995
86 2.Прих.од.акт.уч.и р.
-
-
-
3. Трош.бруто зарада
2.967
4.830
61 3.Повећ.вр.зал.учин.
-
-
-
4. Трош.амортизације
1.929
2.086
92 4.Смањ.вр.зал.учин.
-
-
-
558
805
69 5. Ост.посл.приходи
15
2.500
0,006
II.ПОСЛ.ДОБИТАК
-
-
- II.ПОСЛ.ГУБИТАК
362
570
64
III.ФИН.РАСХОДИ
299
120
249 III.ФИН.ПРИХОДИ
668
645
104
IV.ОСТ.РАСХОДИ
345
166
208 IV.ОСТ.ПРИХОДИ
385
228
169
7.824
10.006
7.871
10.023
79
47
17
276 Б. Г.изР.П.пре ОП.
-
-
-
V.ПОР.НА Д.(Б•10%)
5
2
250 V.Пор.расход пер.
-
-
-
VI.Одл.пор.рас.пер
-
-
- VI.Одл.пор.пр.пер.
-
-
-
42
15
280 VII.НЕТО Г.(Б+V-VI)
-
-
-
5. Ост.посл.расходи
А.РАС.изР.П.(I+II+IV) Б.Д.из Р.П.пре ОП
VII.НЕТО ДОБ. ( Б-V)
Инд
Приходи
78 А.ПРИХ.изР.П(I+II+IV
Тек.г.
Пре.г.
Инд.
XIV. АНАЛИЗА ФИНАНСИЈСКИХ ИЗВЕШТАЈА 2.Врсте анализе финансијских извештаја (наставак) Водоравна или хоризонталана анализа Биланса стања помоћу индексних бр. Актива
Тек.г.
Пре.г.
Инд
Пасива
Тек.г.
Пре.г
Инд
A.СТАЛ.ИМОВ.(I+II)
15.856
18.107
88,0 А. КАПИТАЛ (I+II+III)
25.727
25.685
100,2
I.НЕК.ПОСТ.И ОПР.
13.185
15.087
87,0 I.ОСН.КАПИТАЛ
25.727
25.685
100,2
2.671
3.020
88,0 1.Акцијски капитал
25.727
25.685
100,2
18.836
16.441
2.326
2.326
100,0
7.440
7.934
94,0 III.НЕРАСПОР.ДОБ.
145
103
141,0
11.096
8.507
130,0 Б.ДУГ.РЕЗ. и ОБ.(I+II)
8.965
8.863
101,0
5.895
4.585
129,0 I. ДУГ.ОБАВЕЗЕ(1+2)
6.930
4.580
151,0
2. Крат.фин.пласм.
-
-
- 1.Дугор.кредити
2.500
-
3.Гот.еквивал.и гот.
1.494
215
695,0 2.Ост.дуг.обавезе
4.430
4.580
97,0
4. ПДВ и АВР
3.707
3.707
100,0 II.КРАТКОР.ОБ(1+2)
2.035
4.283
48,0
34.692
34.548
100,4 1. Краткор.кредити
10
1.728
0,6
-
-
2.025
2.555
79,0
34.692
34.548
34.692
34.548
100,4
II.ДУГ.ФИН.ПЛАС.
Б.ОБРТ.ИМОВ.(I+II) I.ЗАЛИХЕ II.КР.ПОТ.ПЛ.И ГОТ. 1. Краткор.потр.
В.ПОС.ИМОВ.(А+Б) Г.ГУБ.ИЗН.КАП. Д.УКУП.АКТ.(В+Г)
115,0 II.РЕЗЕРВЕ
- 2. Обавезе за зараде 100,4 В.УКУП.ПАС.(А+Б)
XIV. АНАЛИЗА ФИНАНСИЈСКИХ ИЗВЕШТАЈА 3.Рацио анализа финансијских извештаја • Рацио анализа испитује односе (релације) између стварно и смислесмислено повезаних стања или појава, односно елемената и позиција рачуноводствених извештаја и тако долази до аналитичких резултата за оцену положаја и приносне моћи предузећа. • Број који се добија из функционално повеза- них рачуноводствених позиција и података назива се рацио број или само рацио[1], по чему је и анализа која користи рацио бројеве добила назив рацио анализа. • У рачуноводственој публицистици се наводи да је познато око 100 разних врста рациа, односно рацио бројева за које се, у мерењу (квантификовању) односа наведених позиција, користе појмови са истим значењем (синоними): аналитички показатељи (индикатори) или коефицијенти, чије разврставање (класификација) може бити извршено на различите начине. . . [1] Рацио (лат. ratio) значи разум, који се заснива на разуму, који је смислен, и који је практичан.
XIV. АНАЛИЗА ФИНАНСИЈСКИХ ИЗВЕШТАЈА 3.Рацио анализа финансијских извештаја (наставак) • Због обимности ове анализе, овде ће се приказати (презентовати)
само основне врсте рацио анализе рачуноводствених извештаја: 1) рацио анализа ликвидности (liquidity ratio), 2) рацио анализа солвентности (solvency ratio), 3) рацио анализу задужености (leverage ratio) 4) рацио анализа активности или обрта (activity ratio) и 5) рацио анализа зарађивачке способности-профитабилности (profitability ratio), за које ће се користити билансне позиције из билансних шема приказаних у рачуноводственој анализи.
XIV. АНАЛИЗА ФИНАНСИЈСКИХ ИЗВЕШТАЈА 3.Рацио анализа финансијских извештаја (наставак) 1) Рацио анализа ликвидности Рацио анализа ликвидности (liquidity ratio), врши се мерењем рациа ликвидности, која показују способност предузећа да плаћа своје обавезе у року њиховог доспећа за плаћање, уз одржавање потребног обима и структуре обртне имовине. а) Рацио тренутне ликвидности= Готовина/Краткорочне обавезе = 1.494/2.035=0,73 б) Рацио ригорозне ликвидности[1]= Краткорочно везана и ликвидна имовина/Краткорочне обавезе=11.096,4 /2.035 =5,45 в) Рацио опште ликвидности= Обртна имовина/Краткорочне обавезе=18.836/2.035=9,26 • Краткорочно везану и ликвидну имовину чине:Краткорочна потраживања, Краткорочни финансијски пласмани, АВР-унапред плаћени трошкови, Готовина и готовински еквиваленти=5.895,4+0+ 3.707+1.494=11.096,4 н.ј. [1] Менаџмент предузеће мора водити такву пословну политику да одржавана висина рациа ливидности не угрози зарађивачку способност (профитабилност) и обрнуто.
XIV. АНАЛИЗА ФИНАНСИЈСКИХ ИЗВЕШТАЈА 3.Рацио анализа финансијских извештаја (наставак) • Ако су рациа ликвидности једнака или виши од 1, то значи да су ликвидни делови обртне имовине или укупна обртна имовина (зависно од тога који се рацио мери) једнаки или виши од краткорочних обавеза, односно да на једну новчану јединицу краткорочних обавеза долази једна или више од једне новчане јединице ликвидне или укупне обртне имовине и, тада нема тешкоћа у одржавању ликвидности. • Ако су рациа ликвидности нижа од 1, то значи да су ликвидни делови обртне имовине или укупна обртна имовина (зависно од тога који се рацио мери) нижа од краткорочних обавеза, односно да на једну новчану јединицу краткорочних обавеза долази мање од једне новчане јединице ликвидне или укупне обртне имовине и, тада настају тешкоће у одржавању ликвидности.
XIV. АНАЛИЗА ФИНАНСИЈСКИХ ИЗВЕШТАЈА 3.Рацио анализа финансијских извештаја (наставак) • Код одржавања опште ликвидности проблеми могу настати ако предузеће има некурентне залихе, када је пожељно да у структури укупне обртне имовине има довољно ликвидне имовине тј. краткорочних потраживања, пласмана и готовине, која могу покрити краткорочне обавезе. • Рацио тренутне ликвидности је нижи од 1 што указује да је предузеће тренутно неликвидно јер му је расположива готовина нижа од краткорочних обавеза. • Рацио ригорозне ликвидности показује да је предузеће претерано ликвидно јер је краткорочно ве- зана и ликвидна имовина преко 5 пута виша од краткорочних обавеза, што је случај и код опште ликвидности јер је обртна имовина преко 9 пута виша од краткорочних обавеза.
XIV. АНАЛИЗА ФИНАНСИЈСКИХ ИЗВЕШТАЈА 3.Рацио анализа финансијских извештаја (наставак) 2) Рацио анализа солвентности Рацио анализа солвентности (solvency ratio), врши се мерењем рациа солвентности, које оцењује способност предузећа да плаћа укупне дугове не о року њиховог доспећа већ било када а најкасније плаћањем из стечајне (ликвидационе) масе, по чему се овај рацио и разликује од рациа ликвидности. Да би било солвентно или да не би било инсолвентно, пословна имовина предузећа мора бити виша или једнака укупним обавезама (дуговима). а) Рацио солвентности=Пословна имовина/Укупне обавезе (дугови)=34.692/8.965=3,87 • Укупне обавезе чине: Дугорочне обавезе + Краткорочне обавезе= 6.930+2.035=8.965 н.ј. • Рацио солвентности показује да је предузеће је високо солвентно, јер му је пословна имовина скоро 4 пута већа од укупних обавеза односнодугова, тако да би у случају стечаја или ликвидације уновчењем своје имовине чак за 50% књиговодствене вредности било у стању да намири своје укупне дугове односно обавезе.
XIV. АНАЛИЗА ФИНАНСИЈСКИХ ИЗВЕШТАЈА 3.Рацио анализа финансијских извештаја (наставак) 3) Рацио анализа задужености • Рацио анализа задужености (leverage ratio) оцењује адекватност капитала без транзиторних позиција пасиве, а врши се мерењем стопе задужености која показује колики део имовине се финасира дугом. а) Стопа задужености=Укупне обавезе(дугови)/ Капитал - Нераспоређени добитак - Губитак, -Транзиторне позиције пасиве=(8.965/(25.727-145-0-00))х100=(8.965/25.582)х100=35%. • Транзиторне позиције пасиве чине: Дугорочна резервисања + ПВР= 0+0=0 • Стопа задужености показује да се 35% имовине финансира из обавеза (дугова), што значи да је предузеће релативно ниско задужено.
XIV. АНАЛИЗА ФИНАНСИЈСКИХ ИЗВЕШТАЈА 3.Рацио анализа финансијских извештаја (наставак) 4) Рацио анализа активности или обрта • Рацио анализа активности (activity ratio) или рацио анализа обрта врши се мерењем рациа активности или рациа обрта, која показују ефикасност имовине према њеним појавним облицима. а) Рацио обрта залиха= Трошкови залиха/Просечне залихе= 7.176,4/ 7.837,05=0,92 б) Време трајања једног обрта залиха= Број календарских дана обртања залиха у периоду за који се мери обрт/Рацио обрта залиха=365/0,92=397 дана • Трошкове залиха у продатим залихама у билансу успеха сачињеном по методу укупних трошкова чине: (Пословни расходи-Набавна вредност продате робе+Смањење вредности залиха–Повећање вредности залиха) = 7.180 – 3,5+0 - 0=7.176,4 н.ј. • Просечне залихе се мере:(Залихе по билансу отварања+Залихе по закључном билансу)/2 =(7.739,6 +7.934,5)/2=7.837,05 н.ј. • Рацио обрта залиха мери се по појавним облицима залиха (залихе материјала, залихе недовршене производње, залихе готових производа, залихе робе), чије мерење се неће вршити ради понавља- ња истог поступка. • Ефикасност залиха је већа што су рациа активности или рациа обрта већа а број дана обрта мањи и обрнуто.
XIV. АНАЛИЗА ФИНАНСИЈСКИХ ИЗВЕШТАЈА 3.Рацио анализа финансијских извештаја (наставак) • Рацио обрта залиха показује да предузеће годишње не обрне залихе нити један пут, и да време је-дног обрта залиха траје више од једне године. Резултати ове рацио анализе указују да предузеће мора што пре донети одлуку о висини својих залиха. в) Рацио обрта наплате потраживања од купаца= Потраживања од купаца/Приходи од продаје х 365= (5.895,4/6.668) х 365= 323 дана г) Рацио обрта плаћања обавеза према добављачима= Обавезе према добављачима/(Наба-вна вредност продате робе+Трошкови материјала,енергије, горива, производних услуга+ Повећање врености залиха мареијала и робе+ Смањење вредности залиха материјала и робе) Х 365=(177/(3,5+1.723+0+(-0))х365=(177/1.726,5)х365=37 дана. • Предња два рациа се пореде и пожељно је да време наплате потраживања од купаца буде краће од времена плаћања обавеза према добављачима, а што је у складу са начелом да се потраживања наплаћују што је могуће краће а плаћање обавеза што је могуће дуже.
XIV. АНАЛИЗА ФИНАНСИЈСКИХ ИЗВЕШТАЈА 3.Рацио анализа финансијских извештаја (наставак) • Рацио обрта наплате потраживања од купаца и плаћања
обавеза према добављачима показују да се скоро 9 пута брже плаћају обавезе према добављачима него што се наплаћују потраживања од купаца(323/37=8,72), што је потпуно обрнуто од напред наведеног начела. • Резултати ове рацио анализе показују да добављачи предузећа не врше своје испоруке без плаћања у року од 5 седмица, а да се купцима испоручују учинци без обзира на могућност њиховог плаћања, због чега је принуђено да трпи негативне последице док на тржишту не нађе платежно способног купца. д) Рацио капитала=Укупна пасива/Капитал=34.692/25.727= 1,34 • Рацио капитала указује да на сваку н.ј. капитала укупни извори имовине(пасива) учествују 1,34 н.ј.
XIV. АНАЛИЗА ФИНАНСИЈСКИХ ИЗВЕШТАЈА 3.Рацио анализа финансијских извештаја (наставак) 5) Рацио анализа зарађивачке способности • Рацио анализа зарађивачке способности или профитабилности (profitability ratio), врши се мерењем рациа профитабилности који показују вредност остварене зараде по вредности продаје. а) Бруто маржа покрића=Маржа покрића или контрибуциона добит/Пословни приходи = 2.124,5/6.818=0,31 н.ј. б) Нето маржа покрића=Нето добитак (добитак после опорезивања)/Пословни приходи=42/6.818=0,00616 н.ј. в) Нето принос имовине= Нето добитак (добитак после опорезивања)/ Имовина=42/34.692=0,0012 н.ј. г) Стопа приноса имовине=(Пословни приходи/Имовина) х100=(6.818/34.692) х100=19,6% д) Стопа приноса капитала=(Пословни приходи/Капитал) х100= (6.818/25.727) х100=26,5% • Маржу покрића или контрибуциону добит (маргиналну добит) чини разлика Пословних прихода и Варијабилних расхода. Маржа покрића=Пословни приходи - Варијабилни расходи=6.818 - 4.693,5 =2.124,5 н.ј.
XIV. АНАЛИЗА ФИНАНСИЈСКИХ ИЗВЕШТАЈА 3.Рацио анализа финансијских извештаја (наставак) • Варијабилне расходе чине Набавна вредност продате робе,
трошкови материјала, енергије, про- изводних услуга и бруто плате производних радника или загарантовани (зајамчени) износи нето плата са прописаним порезима и доприносима ако постоји такав споразум између синдикалних удружења и надлежног министарства владе= 3,5+1.723+2.967=4.693,5 • Бруто маржа покрића показује да се на сваку н.ј пословних прихода остварује О,31 н.ј. марже покрића или контрибуционе добити (маргиналне добити). • Нето маржа покрића је изузетно ниска и износи само 0,01 н.ј. • Нето принос имовине скоро да и не постоји јер износи 0,001 н.ј. • Стопа приноса имовине износи 19,6%, а стопа приноса капитала 26,5% и показују да се на сваких 100 н.ј. имовине односно капитала остварује (реализује) 19,6% односно 26,5% пословних прихода, што је у интересу предузећа.
XIV. АНАЛИЗА ФИНАНСИЈСКИХ ИЗВЕШТАЈА 3.Рацио анализа финансијских извештаја (наставак) • Рацио анализа се може и шематски приказати, на основу повезаности елемената и позиција биланса успеха и биланса стања, како следи:
XIV. АНАЛИЗА ФИНАНСИЈСКИХ ИЗВЕШТАЈА 3.Рацио анализа финансијских извештаја (наставак)
XIV. АНАЛИЗА ФИНАНСИЈСКИХ ИЗВЕШТАЈА 4. Анализа нето обртног капитала • Како се у рачуноводственој публицистици појављују различита дефинисања обртног капитала потребно је да овде изложимо његову суштину да неби у његовој анализи било дилема са гледишта његовог обухвата односно начина израчунавања: 1) Conso је обртни капитал дефинисао као “стални обртни фонд“, док је исти појам 2) Depallens дефинисао као “нето обртни капитал“. "Стални обртни фонд је део сталног капитала расположив да осигура покриће стварних потреба у циклусу експлоатације“ (репродукције). То је дакле остатак сталног кашпитала после одбитка нето имобилизација“. Под сталним капиталом подразумевају се сопствени капитал и дугорочне обавезе, док се под нето имобилизацијама подразумева стална имовима по садашњој вредности •Conso из биланса стања израчунава “стални обртни фонд“, према следећем:
XIV. АНАЛИЗА ФИНАНСИЈСКИХ ИЗВЕШТАЈА 4. Анализа нето обртног капитала (наставак) Актива
Биланс стања
Пасива
Нето имобилизације
250.000
Стални капитал:
Циркулирајућа актива
175.000
- сопствени капитал
280.000
- Дугорочне обавезе
40.000
Краткорочне обавезе 425.000
105.000 425.000
XIV. АНАЛИЗА ФИНАНСИЈСКИХ ИЗВЕШТАЈА 4. Анализа нето обртног капитала (наставак) Стални обртни фонд =Соптвени капитал+Дугорочне обавезе- Нето имобилизације Стални обртни фонд= 280.000+40.000-250.000=70.000 “Нето обртни фонд је онај део обртних средстасва који се не финансира из краткорочних обавеза, већ из дела сталног капитала,....нето обртни фонд је део сталног капитала који није коришћен за финансирање фиксне имовине“ •Depallens из шеме финансијске структуре предузећа израчунава “ нето обртни фонд" Вредности у експлоатацији (залихе) а Вредности наплативе у кратком року (потраж. и др.) б Расположиве вредности (готвина и сл.) ц . Обртни капитал д (а+б+ц) Краткорочне обавезе е . Нето обртни фонд ф (д-е) Фиксни капитал (нето) г . Стални капитал х (ф+г) Краткорочне обавезе е . Укупна пасива х+е=укупна актива г+д
XIV. АНАЛИЗА ФИНАНСИЈСКИХ ИЗВЕШТАЈА 4. Анализа нето обртног капитала (наставак) • Предње указује да "суштинске разлике између "сталног обртног
фонда" и "нето обртног фонда" нема", јер су, према односима (релацијама) различитих билансних позиција које узимају оба аутора, добијени исти износи, само на два начина. • На основу изложеног може закључити: Прво, не постоји суштинска разлика између сталног обртног фонда и нето обрног фонда или сталног обртног капитала и нето обртног капитала, Друго, обртни капитал је део дугорочног капитала (сопственог капитала и дугорочних обавеза) који служи за финансирање обртне имовине а пре свега за финансирање залиха. Треће, обртни капитал није билансна позиција већ рачунска величина која се утврђује се на основу позиција биланса стања на два начина који дају исти резултат, како следи:
XIV. АНАЛИЗА ФИНАНСИЈСКИХ ИЗВЕШТАЈА 4. Анализа нето обртног капитала (наставак) Актива
Биланс стања
1. Некр.постр.и опрема
100.000
2. Дугорочни пласмани
50.000
3. Губитак изнад капитала
4. Обртна имовина
0
250.000
Пасива
1. Капитал 2. Дугорочна резервисања 3. Дугорочне обавезе
4. Краткорочне обавезе
200.000 30.000 20.000
150.000
Обртни капитал (Обртни фонд)= Обртни капитал (Обртни фонд)= 4 – (1+2+3)= 100.000 (1+2+3) - 4 = 100.000 АКТИВА (1+2+3+4)
400.000
ПАСИВА (1+2+3+4)
400.000
XIV. АНАЛИЗА ФИНАНСИЈСКИХ ИЗВЕШТАЈА 4. Анализа нето обртног капитала (наставак) •
Први начин: Обртни капитал =(Капитал+ Дугорочна резервисања+ Дугорочне обавезе) – (Некретнине, постројења и опрема+Дугорочни пласмани +Губитак исказан у активи) =(200.000+30.000 +20.000) – (100.000 + 50.000 + 0) = 100.000
•
Други начин: Обртни капитал =Обртна имовина - Краткорочне обавезе =250.000 - 150.000 = 100.000
XIV. АНАЛИЗА ФИНАНСИЈСКИХ ИЗВЕШТАЈА 4. Анализа нето обртног капитала (наставак) • Како је обртни капитал рачунска величина а не билансна позиција то може бити позитиван, негати- ван и нулти (једнак нули), 1) Обртни капитал (обртни фонд) је позитиван ако су дугорочни извори виши од сталне имовине, 2) Обртни капитал (обртни фонд) је негативан ако су дугорочни извори нижи од сталне имовине, и 3) Обртни капитал (обртни фонд) је нулти ако су дугорочни извори једнаки сталној имовини. • За предузеће је најповољније да је обртни капитал позитиван зато што повољно делује на краткорочну финансијску равнотежу (краткорочни финансијски еквилибриј) и ликвидност.
XIV. АНАЛИЗА ФИНАНСИЈСКИХ ИЗВЕШТАЈА 4. Анализа нето обртног капитала (наставак) •
•
За потребну висину обртног капитала не постоји стандард. Рачуноводствена публицистика и пракса строје на гледишту да је условљен бројним чиниоцима који делују истовремено различитом јачином и смером дејства карактеристичним за свако предузеће у зависности од његове пословне политике, делатности и величине, степена и структуре задужености, цене дугова, стопе рентабилите-та, тржишне позиције и сл. Због тога се за оцену потребног обртног капитала врши анализа токова обртног капитала која се излаже у наредним деловима овог ове тематике.
XIV. АНАЛИЗА ФИНАНСИЈСКИХ ИЗВЕШТАЈА 4. Анализа нето обртног капитала • Нето обртни капитал (НОК) представља део сопственог и дугорочно позајмљеног капитала (капитала, дугорочних резервисања и дугорочних обавеза) намењеног за финансирање обртне имовине, а пре свега залиха, • Нето обртним капиталом може се, дакле, сматрати само претичући износ сопственог и дугорочно позајмљеног капитала преко вредности сталне имовине, јер је сопствени и дугорочно позајмљени капитал намењен за покриће улагања у сталну имовину, • НОК је појава (феномен) пасиве и њему одговара концепт Нето обртне имовине (НОИ), која представља део обртне имовине која није финансирана из краткорочних обавеза (краткорочног туђег капитала) већ из сопственог и дугорочно позајмљеног капитала, и као таква НОИ представља појаву (феномен) активе, • Из билансне равнотеже произилази обавезна рачунска (аритметичка) једнакост НОК и НОИ.
XIV. АНАЛИЗА ФИНАНСИЈСКИХ ИЗВЕШТАЈА 4. Анализа нето обртног капитала (наставак) Актива
Биланс стања
Стална имовина
НОИ
Обртна ..................................... имовина
Пасива
Сопствени капитал ........................................ Дугорочне обавезе Краткорочне обавезе
НОК
XIV. АНАЛИЗА ФИНАНСИЈСКИХ ИЗВЕШТАЈА 4. Анализа нето обртног капитала (наставак) • Обртни капитал није билансна позиција већ рачунска величина који се утврђује на основу позиција биланса стања, на два начина који дају исти обртни капитал, према следећем: Први начин: Други начин: 1. Капитал умањен за губитак исказан у активи 1. Обртна имовина 2. Дугорочна резервисања 2. Краткорочне обавезе 3. Дугорочне обавезе 3. Обртни капитал (1- 2)
4. Трајни и дугорочни капитал (1 до 3) 5. Стална имовина 6. Обртни капитал (4- 5)
XIV. АНАЛИЗА ФИНАНСИЈСКИХ ИЗВЕШТАЈА 4. Анализа нето обртног капитала (наставак) Анализа нето обртног капитала Елементи
31.12.2010
31.12.2009
1. Капитал (1.0 - 1.1 - 1.2 - 1.3) 1.0 Основни капитал 1.1 Неуплаћени уписани капитал 1.2 Откупљене сопствене акције 1.3 Губитак 2. Стална имовина (неотписана вредност)
6.610
7.560
7.210 600 5.963
7.860 300 6.613
3. Сопствени нето обртни капитал- сопствени НОК (1-2) 4. Дугорочна резервисања и обавезе (4.0 + 4.1) 4.0 Дугорочна резервисања 4.1 Дугорочне обавезе
647 1.920
947 1.984
767 1.153
598 1.386
5. Нето обртни капитал- НОК (3+4) 6. Залихе и АВР (6.0+6.1) 6.0 Залихе 6.1 Активна временска разграничења (АВР)
2.567 2.686
2.931 3.435
2.618 68
3.386 49
7. Недостатак НОК у односу на залихе (5 - 6)
(119)
(504)
XIV. АНАЛИЗА ФИНАНСИЈСКИХ ИЗВЕШТАЈА 4. Анализа нето обртног капитала (наставак) Анализа нето обртног капитала Елементи
31.12.2010
31.12.2009
Наставак анализе увођењем краткорочних обавеза јер није свеједно чим су покрив.зал. 8. Краткорочни кредити
625
718
9. Вишак кредитних извора у односу на залихе (8-7)
506
214
XIV. АНАЛИЗА ФИНАНСИЈСКИХ ИЗВЕШТАЈА 4. Анализа нето обртног капитала (наставак) Извештај о токовима НОК-а Токови НОК
2010.
2009.
А. Извори (повећања, приливи) НОК (1+2+3-4-5+6+7+8) 1. Нето добитак 2. Амортизација 3. Резервисања 4. Искоришћења дугорочна резервисања (негативни ток НОК) 5. Губици од продаје опреме (негативни ток НОК) 6. Добици од продаје опреме 7. Уплате акционара (повећање сопственог капитала) 8. Повећање дугорочних кредита
2.025
2.512
993 607 241 (438) 100 522
1.305 717 187 (356) (48) 174 300 233
Б. Употреба (смањење, одливи) НОК (1+2+3+4+5) 1. Набавка опреме 2. Повећање дугорочних финансијских пласмана 3. Смањење дугорочних обавеза 4. Проглашене дидиденде 5. Проглашена учешћа менаџмента и запослених у добитку
1.872
2.148
1.352 6 32 298 184
1.462 30 408 248
XIV. АНАЛИЗА ФИНАНСИЈСКИХ ИЗВЕШТАЈА 4. Анализа нето обртног капитала (наставак) Извештај о токовима НОК-а Токови НОК
2010.
2009.
В. Нето прилив НОК (А - Б) или Нето одлив НОК (Б - А) Г. НОК на почетку године
153 2.414
364 2.567
Д. НОК на крају године (В+Г) или (Г- В)
2.567
2.937
XIV. АНАЛИЗА ФИНАНСИЈСКИХ ИЗВЕШТАЈА 4. Анализа нето обртног капитала (наставак) Пример: На основу стања следећих рачуна извршити анализу НОК код којег постоји кванитативна једнакост НОК=НОИ
Актива 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11.
Биланс стања на дан 31.12.2010.год.
Пасива
Текући рачун 15.000 1. Краткороч. кредит 20.000 Потраживања од купаца 4.000 2. Дугороч. кредит 25.000 Залихе 8.000 3. Укупно обавезе 45.000 Укупно обртна имовина 27.000 4. Основни капитал 126.000 Моторна возила 14.000 5.Нераспоређ.добит 14.000 Намештај и прибор 1.000 6. Укупно капитал 140.000 Опрема 2.500 Некретнине 162.500 Акумулирана амортиз. (22.000) Укупно стална имовина 158.000 Укупно актива (4+10) 185.000 7. Укупно пасива 185.000
На основу позиција биланса стања израчунати: 1) Нето обртну имовину(НОИ) 2) Нето обртни капитал (НОК) 3) Покриће залиха НОК-ом
XIV. АНАЛИЗА ФИНАНСИЈСКИХ ИЗВЕШТАЈА 4. Анализа нето обртног капитала (наставак) Решење: 1) НОИ= Обртна имовина - Краткорочне обавезе = 27.000 - 20.000 = 7.000 2) НОК= Сопствени капитал + Дугорочне обавезе - Стална имовина =140.000 + 25.000 - 158.000 = 7.000 3) Пок.покрића залиха НОК-ом= НОК/Залихе=7.000/8.000=0,875 •100=87,5% Свака н.ј. залиха покривена је са 0,875 н.ј. сопст.капитала Могуће систуације: Показатељ = 1 НОК финансира целокупне залихе Показатељ > 1 НОК финансира целокупне залихе и део обавеза Показатељ
View more...
Comments
