R. Petković, Nesvrstana Jugoslavija i Savremeni Svet, Zagreb 1985.

Ranko Petkovic

Nesvrstana Jugoslavija i savremen1• svet Spoljna politika jugoslavije 1945-1985.

BiЬl i oteka

Suvremena misao

~kolska knjiga

Ei м

'

1

BiЫioteka

»Suvremena misao«

Ranko Petkovic

Nesvrstana Jugoslavija . . 1 savremen1 svet Spoljna politika Jugoslavije 1945-1985.

А

_.

I izdanje

~

Skolska knjiga

Zagreb 1985

Ј

, •"а.

у

Ranko Petkovic Nesvrstana Jugoslavija i savremeni svet

I

Uredivacki odbor

Branko Brajenovic Adolf Diragicevic Rade Kalanj Vjekoslav Mikecin VladimiJr !;;tokalo Маја Uzelac Anьun Ziibar Josiip z,wpanov

Pojave

Urcdnici

Vjekoslav Mikecin Blagota Draskovic Recenzenti

Mirko Ostojic Radovan Vukadinovic Tisak

»Ognjen Prica« -

Zagreb

Nacionalna i sveucili~na ЬiЫioteka, Zagreb Katalogizacija na izvoru : 327.55/.57(497.1:100) PETKOVIC, Ranko Nesvrstana Jugoslavija i savremeni svet : [s~ljna politika Jugoslavije 1945-1985] / [Ranko Petkovн:] . Zagreb : Skolska knjiga, 1985. - 342 str. ; 20 cm. (BЉlioteka Suvremena misao)

'Autorovo ime па primj. -

pole'3:ini nasl. lista. - Nakl. 2000 str. 337. - Imensko kazalo.

BiЬliografija:

Izvorista i tekovine spoljne politike Jugoslavije Borba za slobodu i nezavisnost !Narodnooslobodilacki rat i socijalisrevolucije 1941-1945. godine imali su dva uzajamno J>Ovezana cilja: oslobadanje zemlje od fasistickih okupatora i stvaranje nove demokratske federativne zajednice ravnoJ>ravnih naroda i narodnosti Jugoslavije. U tom okviru ostvarivane su i osnovne pretpostavke za nezavisnu poziciju js orijentaciju nove Jugoslavije u medunarodnim odnosima. 1. Као clanica velike antihitlerovske koalicije, Jugosla·vija је svesrdno prihvatila ideje Atlantske povelje о pravu svih naroda da sami odlucuju о svojoj sudblni. U referatu koji је odrzao na Drugom zasedanju AVNOJ-a 29. ~ovembra 1943. vrhovni komandant NOVJ i РОЈ Josip Broz Tito kaie: »U toku ove dvije godine i devet mjeseci teske i krvave borbe za svoju slobodu i nezavisnost narodi Ju_goslavije stekli su pravo da sami odlucuju о svojoj sud:Ьini, а to pravo stoji potpuno u skladu sa Atlantskom poriznat od svih snaga antihitlerovskog Ыоkа.« ~iCka

7

2. Oruzana borba protiv okupatora i kvinslinskih rezima na teritoriji Jugoslavije predstavljala је krupan doprinos borЬi protiv stvaranja »novog poretka« koji Ьi se temeljio na dominaciji nemackog nacizma, italijanskog fasizma i japanskog militarizma. Odlucno suprotstavljanje totalitarizmu sila Osovine podrazumevalo је jasno opredeljenje za ideje demokratije i ravnopravnosti naroda u medunarodnoj zajednici. U odnosu na spoljnu politiku Kraljevine Jugoslavije (1918~1941), koja је Ьila podredena interesima velikih evropskih sila, prihvatanje nacela Atlantske povelje је izrazavalo opciju za politiku nezavisnosti i ravnopravnosti u medtinarodnim odnosima. 3. Rukovodstvo narodnooslobodilacke borbe, na celu sa marsalom Тitom, nije uvek nailazilo па razumevanje velikih saveznickih sila. Velika Britanija је dugo pruzala podrsku kralju Petru П i njegovoj izbeglickoj vladi u Londonu, kao i cetnicima Draze Mihailovica u zemlji, koji su saradivali sa okupatorom. Sovjetski Savez se nije slagao sa odrzavanjem Drugog zasedanja AVNOJ-a i ostrim osudama neprijateljskog delovanja kraljevske vlade u Londonu. »Kada smo pripremali drugu skupstinu AVNOJ-a u Jajcu, mi nismo nikoga pitali za dozvolu, jer smo znali da Ьi nam se pravile razne smetnje i nismo se prevarili. А kad је sve Ьilo gotovo, mi smo obavijestili о gotovim cinjenicama. Odgovorili su nam da smo im time zaЬili noz и leda ... Takvih i slicnih stvari Ьilo је i kasnije, ali smo mi sve vaznije akte i cinili па osnovu sopstvenih procjena i cjelishodnosti.« (Tito и Narodnoj skupstini 26. juna 1950.) Iako је nastojalo da odrzava sto bolje odnose sa svim velikim saveznickim silama, posebno sa Sovjetskim Savezom, rukovodstvo narodnooslobodilacke borbe nije podlegalo njihovim pritiscima, niti dozvoljavalo da se manipulise interesima i sudblnom naroda i narodnosti Jugoslavije. U Deklaraciji Drugog zasjedanja AVNOJ-a se kaze: »Narodi Jugoslavije s pravom trafe od saveznika i svih svojih prijatelja da bude priznata ne samo njihova borba protiv okupatora, nego i njihova slobodna demokratska volja. Narodi Jugoslavije s pravom traze da bude ukinuta potpora koja se u inostranstvu donekle jos daje izdajnickoj izbjeglickoj jugoslovenskoj ,vladi' i kliki oko nje. U isto vreme narodi Jugoslavije s pravom zahtevaju da organi njihove

8

11arodne vlasti, iznikli iz dosadasnje borbe, budu u inopriznati i postovani.« Odlucna orijentacija na ostvarivanje principa da nar·odi Jugoslavije sami odlucuju о svojoj sudЬini znacila је, 11 stvari, anticipaciju osnovnih premisa nesvrstanosti: opredcljenje za nezavisnu spoljnu politiku i odnose ravnopravnosti u medunarodnoj zajednici.

н t ranstvu

»Tude necemo, svoje ne damo« Odluka Drugog zasedanja AVINOJ-a о prikljucenju Slovenackog primorja, Beneske Slovenije, Istre i hrvatskih jadranskih otoka Jugoslaviji nije predstavljala samo zahtev za otklanjanje jedne teske istorijske nepravde, vec је sadrzavala i dva kljucna nacelna opredeljenja:· 1. odlucnost da se ostvari puni nacionalni suverenitet i teritorijalпi integritet Jllgoslavije, koji је u Ыiskoj ili daljoj proslosti Ьiо narusen nezakonitim i nasilnim zaposedanjem njenih teritorija, 2. odluenost naroda i narodnosti Jugoslavije da sami odlucuju о svojoj sudblni и celom etnickom prostoru u kome se nalaze. Lapidarnom krilaticoш »Tude necemo, svoje ne damo« marsal Tito је и govoru na ostrvu Visu 1944. godine jasno definisao stav rukovodstva narodnooslobodilacke borbe: nova Jugoslavija nema teritorijalnih pretenzija ni prema kome, vec samo nastoji da ostvari suvereno pravo na prikljucivanje teritorija koje јој pripadaju. Jasno ogradivanje od Ьilo kakvog teritorijalnog ekspanzionizma predstavljalo је polaznu tacku za manifestovanje nepokoleЫjive od1L1Cпosti и ostvarivanju vitalnih nacionalnih interesa Jugoslavije. Ostvarivanju opravdanih teritorijalnih zahteva Jugoslavije и prvim posleratnim godinama Sllprotstavile su se u prvom redu velike zapadne sile - SAD i Velika Britanija. Podrzavajuci Italiju, koja је usla u njihovu sferu interesa, velike zapadne sile su и sklopu sve zesce borbe protiv komunizma vrsile snazan pritisak na Jugoslaviju, nastojeCi da onemoguce pripajanje Slobodne Teritorije Trsta matici zemlji. 9

»Govorilo se da је ovaj rat pravedni rat, i rni srno ga takvirn i srnatrali. Ali rni traiirno i pravedni zavrsetak, rni trazirno da svaki bude gospodar na svorne; rni necerno da placarno tude racune, rni necerno da buderno rnoneta za podmiCivanje, mi necemo da nas rnijesaju и neku politiku interesnih sfera. Zasto da se nasim narodima upise и zlo sto hoce da budu и svakom pogledu nezavisni i zasto da irn se ta nezavisnost ogranicava ili osporava? Mi necemo vise Ьiti ni od koga zavisni, bez obzira sta se pisalo i sta se pricalo - а pise se rnnogo, pise se nelijepo, pise se nepravedno, pise se uvredljivo, nedostojno onih ljudi koji zive и nasirn saveznickirn zernljarna. Prema tome, nepravda se cini takvirn pisanjern nasoj napacenoj zemlji.« (Tito na mitingu и LjuЫjani 27. таја 1945.) Posto је propao pokusaj da se proglasi stalna neutralnost Slobodne Teritorije Trsta, pod jurisdikcijorn OUN, nizorn jednostranih akata zapadnih sila »Zona А« sa gradom Trstorn је fakticki stavljena pod upravu Italije, dok је Jugoslaviji preostalo da svoja suverena prava ostvaruje и »zoni В«. Posle skoro desetogodisnjeg perioda velike zategnutosti и odnosirna Jugoslavije i Italije doslo је do usvajanja Memoranduma о saglasnosti и Londonu 1954. godine, kojim је izvrseno sporazumno teritorijalno razgranicenje izmedu dveju zemalja i regulisano pitanje polozaja nacionalnih manjina и jednoj i drugoj zemlji. Nakon dvadesetak godina Osimskim sporazumima 1975. definitivno је utvrdena jugoslovensko-italijanska granica, celovito regulisan polozaj jugoslovenskih nacionalnih manjina и Italiji i postavljene osnove za siroki razvoj ekonomske i druge saradnje, posebno и pogranicnom prostoru. Resavanje teritorijalnog i manjinskog pitanja и odnosima Jugoslavije i Italije и uslovima Ыokovske podele i konfrontacije и punoj meri је potvrdilo istorijsku delotvornost formule »Tude necemo, svoje ne dam0lastl borbe za stv~r~nj.e novog medunarodnog informat1vпog poretka, и koJOJ Је Jugoslavija јеdап od pionira i пajaktivnijih ucesnika. . Veca. orij:~tacчa Jugoslavije na odredene prioritete и aktlvnost1 polit1ke 1 pokreta nesvrstanosti ne Ьi smele da osta~i dojam ~ ili da ima za posledicu slаЫјепје aktivnostl JugoslavIJe и krugu nesvrstanih zemalja, vec Ьi trebalo ~~ b~de uklopljeпa и prirodnu »podelu rada« и okviru pollt1_ke 1 pokr~~a пesvrstanosti. Nijedna nesvrstana zemlja, ра ш Jugslav1J~, nema podjednak interes za sve elemente p~oЫe~at~k~. kOJOm se bavi pokret пesvrstanosti. То Ьi i blla prmclJ?IJelna baz~. па kojoj Ьi trebalo da se sprovodi ~smer~vanJe Jugoslav1Je na striktniji red prioriteta и akt~~nostнr_ia pokreta nesvrstanosti, obezbedujuci racionalizac~~u, а t1me, .~ozda, i vecu efikasпost spoljnopolitickih akc1Ja Jugoslav1Je и krugu пesvrstanih zemalja. . 2. K~d.a је_ rec о zemljama koje ucestvuju и aktivnostн~a polltike 1 pokreta пesvrstanosti, moze se пavesti пe­ ko~1ko okolпost~. koje п.юgucuju i zahtevaju selektivan P~~stup JugoslavIJe koпc1p1ranju i ostvarivanju saradnje sa 1

ПЈ1mа:

preko

Oklпost da pokret nesvrstaпosti stotш1:1 punoJ?ravпih ucesпika i veei

danas obuhvata broj zemalja pos~riatraca ~ zemalJa gostiju. Rec је о dve treCiпe suvereшh ze.malJa и s~~tu. Prirodпo је da jedna mala zemlja, kao sto Je.JugoslavIJa, nema пi materijalnih mogucnosti, niti stvarnog mteresa da odrzava podjednak nivo partnerskih odnosa sa svima njima. . - OkolI.юs~ da se и po~retu nesvrstanosti nalaze zemlje koJe ~е razllkuJu ро mnog1m pokazateljima. То је skupina zem.alJ~ koj~ ..se razlikuju ро geografskoj velicini, demografskoJ s1tuac~J~~ ekonomskoj snazi, drustveno-ekonomskom mo~elu, pollt1ckom ~re.denju, ideoloskoj orijentaciji. Prirodno Је da sve ~е zeml.J.e, Jedna ~r~ma drugoj, ра ni Jugoslavija prema svakoJ od DJih, nemaJu iste agense i interese и Ьila-

11 111 l1 юј

aradnji, а narocito ne и domenima multilateralne

.11111 l11 jc. \Jkazacemo posebno na neke od faktora koji objektivno 111 111 ш1 potrebu se1ekt1vnijeg utvrdivanja partnera Jugo1.1v 1j • u pokretu nesvrstanosti: 1) Nesvrstane zemlje se nalaze и regionima koji su и 1111111juj lli vecoj mЈеП udaljeni od JugoslaviJe. Ge~grafska 11111 IJ~nost, sama ро sebl, nije presudan faktor za шvо Р~~11нл1k!.h odnosa pojedinih zeroalja. Stavise, neke uaa1Jen_1Je 11 111IJC mogu imati vise partnersюh interesa nego puJedшe ~ 1~· sc па1аzе па mапјој ~dalje~~st~. Ne Ьi treoalo ьukval1111 ~hvaLiti da Jugos1av1Ja irna v1se шteresa da saraduJe sa 11•11 •galom, пеgо sa Zamьijorn, ili sa H~mom, nego sa In_do1111.IJUШ, zato sto su ove d~e um regionu. То se moze reci i za Zamblju. 1111

1

3. Nesvrstane zemlje koje igraju znacajnu politicku ulo1111 и svom regionu. Politicka uloga i dejstva pojedinih ne-

Vt'stanih zemalja zavise od mnogih okolnosti. Ukoliko se teritorijalnih, demografskih, ekonomskih, politickih, vojno-strateskih, ideoloskih itd. - moze se govo1·iti о trajnom politickom znacaju tih zemalja и regionu 11 kome se nalaze, ра time i и pokretu nesvrstanosti i svetkoj politici. U tom smislu moglo Ьi Ьiti reei о sledeCim 1. ·mljama: а) U Aziji о Indiji, Vijetnamu i lndoneZliji. То su, щt neki nacin, »glavne« azijske nesvrstane zemlje. Situirane tt и razlicitim geografskim podrucjima Azije i izrazavaju нlavne politicke opcije и tom sirokom prostoru. Na specil'ican nacin su involvirane и politiku i strategiju velikih svetkih sila. Predstavljaju »reprezentativan uzorak« za siri krug azijskih zemalja. Za ove tri zemlje nije sporno da spatlaj u и red najznacajnijih nesvrstanih partnera Jugoslavije tt azijskom prostoru. U »drugom esalonu« svakako Ьi Ьile takve zemlje kao ~ to su Iran, Pakistan, Banglades, Malezija, KampuCija, NDR Koreja. U specificnom politickom kontekstu one mogu da doЬiju znacenje koje prevazilazi dimenzije regionalnih kon!>tanti. Ь) U tzv. crnoj Africi - о Tanzaniji, Etiopiji, Zimbabveu, Zamblji, Mozamblku, Angoli, Nigeriji, Gvineji, Gani. S obzirom na brojnost i specificnost zemalja и Africi navedeni krug »glavnih« zemalja ovog podrucja nikako se ne Ьi mogao smatrati kompletilim. Ali, to su, bez sumnje, neke od africkih zemalja koje ро nekom od osnova imaju istaknutiju ulogu и pokretu nesvrstanosti i africkim poslovima. с) U Latinskoj Americi о Meksiku, Kubl, Peruu, Cileu, Venecueli, Argetini, Brazilu. Rec је о punopravnim ucesnicima, ali i nekim zemljama - posmatraCima и pokretu nesvrstanosti. Ni и ovom slucaju spisak vodeCih zemalja ovog regiona ne Ьi trebalo smatrati definitivnom. U odre1 kne vise njih -

47

denom politickom kontekstu posebno se aktivira znacaJ i takVlih zemalja 1kao sto su Nikaragva, Panama ili Bolivija. Ali, rec је о odnosu izmedu tzv. perunanentno znacajnih zemalja i zemalja cije se znacenje povecava u sklopu odredenih politJickih okolnosti. d). U arapskom svetu - АШr, Egipat, Sirija, Irak, Tunis, Liblja, Maroko, Saudijska АrаЫја, PLO. Na osnovu mnogih merila ove zemlje igraju veoma zapazenu ulogu u arapskom prostoru, kao i u pokretu nesvrstanosti. Krug је nesto siri nego kada је rec о vodecim zemljama u drugim regionima, zbog specificnosti odnosa medu arapskim zemljama i politicktm i ideoloskim strujama u arapskom svetu. Postoj>i vlse raz1oga zbog kojih se ne moze sugerirati »gotov spisak« zemalja koje igraju vodecu ulogu u svom regionu, odnosno zemalja koje Ьi ро regionalnom principu trebalo da spadaju и red glavnih politickih partnera Jugoslavije u pokretu nesvrstanosti1: - prvo, sto politicka ·u loga pojedilllih zemalja u reglonalnom prostoru zavisi od .vi·s e faktora koji ovde nisu ponaosob uzimani и obzir - drugo, StO ZЬiVanja IU pojedinim regionima i SUbregionima ·u manjuju dli uvecavaju politicku ulogu i znacaj pojedinth zemalja - trece, sto postoje ve1ike ·r azlike u ulozi pojedinih zemalja и razlicitim regionima, ра је nemoguce na osnovu iste matrice, na primer, prici izboru vodecih zemalja и azijskom, africkom ili latinskoamerickom prostoru. Za ilustraoiju Ы se moglo navesti da Iran i Pakistan ni•s u ukljuceni и red vodeci:h zemalja и regionu Azije, dok su ZamЬija i Gvineja uvrsteni ·и red vodeeih zemalja Afrike, iako prve dve nesumnjivo imaju niz komparativnih politickih prednosti u odnosu na druge dve. Utvrddvanju kruga priori·t etnih partnera Jugosla'V'ije и pokretu nesvrstanosti moglo Ьi se prici i putem eliminacije onЏi kojil to nisu: а) U red prioritetnih partnera J.ugoslavije ne spadaju mikrodrzave и udaljenijim geografskim podrucj>ima koje su svojim brojem zapazeno doprinele dovrsavanju procesa dekolonizacije i sirenju pokreta nesvrstanosti, ali objektivno ne i-graju znacajniju ulogu и medunarodnim odnosima. Izuzetak mogu da budu one mikrodгZave koje se nalaze u epicentru zaostravanja sukoba supersila - na primer u Indijskom okeanu iLi karipskom podrucju. 48

Ь)

U red prioritetnih partnera Jugoslavije ne

.Ы

trebalo

' 1 ~ spadaju dгZave ciji su rezimi и marionetskom odnosu

111· ma velikim silama, kao neke od njih koje su, primera ucestvovale и invazii.ji Grenade. Ovde, svakako, nije roc о zemljama koje su iz ovih ili 1юih razloga Ыize jednoj ili drugoj supersili, vee о zemlja1111a oiji se rezimi zasnivaju na otitoj iinostranoj 1korupciji i ln tervencij i. с) U red prioritetnih partnera Jugoslavije и pokretu ne, vrstanosti ne Ьi trebalo da spadaju zemlje и kojima su na vlasti uzurpatorski, diktatorskii i drugi kompromitovani re1. iшi. Iako је и pokretu nesvrstanosti pri·h vaceno nacelo da · u sve zemlje ravne jedna drugoj 1b ez oЬzi-ra na stanje и unutrasnjim odnosima, suvereno је pravo svake zemlje da .odreduje nivo svojЉ odnosa sa nekom drugom zemljom. •Ovaj kriterijum Ы trebalo primenjivati i kada и nekoj zna,caj nijoj nesvrstanoj zemlji dode na vlast rezim koji objek,tivno diskredituje principe i ciljeve nesvrstanosti. d) U red prioritetnih partnera Jugoslavije и pokretu nesvrstanosti ne Ы trebalo da spadaju zemlje koje zbog svoje nestabllne unutrasnje situacije, ekonornski1h ·t eskoca, ·regiotnalne zaeaurenostii, uklopljenosti и strategiju ove ili one velike sile ne pokazuju reciproean interes za saradnju sa Ju·goslavijom ili objektivno ne mogu doprineti ostvarivanju nacionalnЉ interesa Jugoslaviji. То ne znaci ·d a Ы Jugoslavija trebala da »cblgne ruke« ·Od zemalja koje se nalaze и te5koj politickoj Ш ekonomslюj situaciji. Rec је poglavito о striktnijem vodenju racuna о rreciprocnosti interesa i о racionalnijem politickom ponasanju Jugoslavije. FleksiЫlnim utvrdivanjem prioritetnih partnera Jugo·slavije medu nesvrstanim zemljama ne Ы .Ыlа degradirana, · vec ojacana uloga Jugoslavdje и pokretu nesvrstanosti. Na 1nekim tackama to Ьi Ыlо raskid sa konceptom - »Jugoslavi1a prema svim nesvrstanitm zemljama i daleko manji broj .nesvrstanih zemalja prema Jugoslaviji« - koji је sirenjem pokreta nesvrstanosti i smanjivanjem finansijsko-ekonomslcih mogucnosti Jugoslavije 1p ostao sve manje odrZiv kon1cept racionalnog i efikasnog delovanja Jugoslavije u pokretu .nesvrstanosti. 1· \di,

:'4 Nesvrstana Jugoslavija i savremeni svet

49

ideoloske afinitete, politicku orijentaciju, geografski poloJ.aj, ekonomsko stanje, civilizacijska obelezja. То, и stvari, 11шсi da и odnosu na sve druge skupine drzava, politika i р kret nesvrstanosti imaju univerzalne motivacije i inspi1· 1 ije. Ь) Sa stanovista vidova organizovanja, sustina i vidovi 111sLitucionalizacije pokreta nesvrstanosti jasno naglasavaju 1· zliku izmedu pojmova pokret i organizacija: pokret se :1.t1sniva na dobrovoljnom opredeljivanju za ucesce и zajed11ickoj akciji odredene skupine drzava, dok је za organiza~· iju tipicno postojanje striktnih pravila ponasanja (statuta, povelja itd.) kojih su obavezne da se pridrzavaju zemlje 11govornice. Ucesce zemalja и akciji politike i pokreta ne:-;vrstanosti predstavlja dobrovoljnu opciju и najsirem smislu lc reci; dobrovoljnost је dinamicna platforma pune ravnorravnosti ncsvrstanih zemalja, koja ukljucuje i podrazumeva pravo na postojanje i ispoljavanje osobenosti и unutras11jem razvoju, spoljnoj politici, ра i и sistemu i vidovima ucesca и zajednickoj akciji. ImajuCi sve ovo u vidu, sasvim је izvesno da istrazivanje osobenosti polozaja i politike svake zemlje и organizacijama pomenнtog tipa neminovno polazi od generalne linije koja predstavlja sintezu statutarnih i programskih obaveza svil1 zemalja - clanica, koja је ne retko izraz interesa jedne Ш grupe dominirajucih sila. U tom slucaju se istrazivanje osobenosti polozaja i politike pojedinih zemalja - clanica svodi na utvrdivanje pravila i konstatovanje izuzetaka. Kada је rec о politici i pokretu nesvrstanosti, ova metodologija је neprimenjiva i u politickom i u tehnickom smislu. U pokretu nesvrstanosti ne postoji nikakav vid uniformnosti koji Ьi nesvrstane zemlje svodio na istu ideolosku, politicku, ekonomsku i civilizacijsku ravan. U krugu raznorodnih zemalja, svaka od njih, ima osoben polozaj - ne и odnosu na jednu generalnu liniju, vec и medнsobnom odnosu i и stavu prema ucescu и zajednickim aktivnostima и ostvarenju principa i ciljeva nesvrstanosti. U skladu s tim, svrha is'traiivanja osobenosti jugoslovenske politike nesvrstanosti nije predodredena utvrdivanjem odnosa prema Ьilo kakvim »pravilima ponasanja«, vec је usmerena na identifikovanje faktora koji jugoslovensko ucesce и politici i pokretu nesvrstanosti cine specificnim и odnosu na takode specificno ucesce svake druge nesvrstane zemlje. U pokretu nesvrstanosti osobenost је pravilo, а ne izuzetak; to је Ьitna inverzija u odnosu na stanje и mnogim 111

Osobenosti jugoslovenske politike nes vrstan о st1 Istraiivanje osobenosti jugoslovenske politri.ke nesvrstanosti, ili osobenosti pogleda i aktiviteta Ьilo koje druge nesvrstane zemlje, mora da pode od utvrdivanja osobenosti poliitike i pokreta nesvrstanosti u odnosu na druge medunarodne pokrete i organizacije koje okupljaju manji ili veCi broj suverenih dгZava. Osnovnu motivaciju za udruzivanje drzava u manje Ш vece skupine, organizovane na ovaj ili onaj nacin, predstavljaju ideoloski, politicki, ekonomski, vojni, verski i drugi faktori. Sistemi organizovanja se mogu razlikovati ро stepenu i vrsti medusobne povezanosti zemalja-ucesnica, ро geografskom opsegu, ciljevima, vremenu trajanja itd. I kada је rec о motivacijama i kada је rec о organizacijama cesto postoji medusobna uslovljenost i povezanost svih pomenutih faktora i vidova organizovanja. а) Motivaciju za nastajanje politike i pokreta nesvrstanosti nisu uslovili, ponaosob, ni ideoloski, ni politicki, ni ekonomski, ni vojni, niti Ьilo koji drugi faktor, vec svi oni skupa, jer politika i pokret nesvrstanosti teze korenitoj transformaciji celokupnog sistema medunarodnih politickih, ekonomskih i kulturnih odnosa и najsirem smislu te reci na miroljublvim, demokratskim i progresivnim osnovama. Ni jedna organizacija и proslosti i sadasnjosti nije pred sebe postavljala tako slozen i sveobuhvatan cilj. Stoga se na platformi nesvrstanosti i mogu da okupe sve zemlje bez obzira 50

4*

51

medunarodnim organizacijama, а naroCito и vojno-politickim savezima velikih sila, sto potvrduje i analiza osobenosti jugoslovenske politike nesvrstanosti. 1. Jugoslavija је imala osobenu ulogu и formulisanju osnovnih principa i ciljeva nesvrstanosti, и utemeljivanju pokreta nesvrstanosti i и dosadasnjem razvoju nesvrstanosti. U celokupnoj ovoj trijadi ona zauzima specificno mesto u krugu nesvrstanih zemalja i to se, и isto vreme, odrazilo i na njen specificni odnos prema politici nesvrstanosti i na njen specifican polozaj u pokretu nesvrstanosti. Predsednik Тito i Jugoslavija su medu prvim luconosama ideja nesvrstanosti. Jugoslavija nije »postala« nesvrstana и jednom trenutku koji Ьi se mogao Ьilo politicki, Ьilo datumski obeleziti. Jugoslavija је anticipirala nesvrstanost jos и toku svoje oslobodilacke borbe i socijalisticke revolucije - odupiranjem svima koji su hteli da је milom ili silom podrede svojim interesima; teznjom da samostalno odreduje svoj unutrasnji razvoj i svoje ponasanje u medunarodnim odnosima. U prvom posleratnom periodu, u vreme dok rec nesvrstanost jos nije Ьila srocena ni kao jezicki termin ni kao politicki pojam, Jugoslavija је prosla kroz »test nesvrstanosti«, odupiruci se pritiscima sa Zapada i sa Istoka. Kada se sredinom pedesetih godina pojavljuje politika nesvrstanosti, kao pojam sa odredenim politickim sadrzajem, to nije nova politicka orijentacija za koju се se opredeliti Jugoslavija, vec је to politicka praksa koja doЬija svoj siri politicki i medunarodni sadrzaj u delovanju Jugoslavije ла svetskoj sceni. Odlazeci na svoja putovanja и Aziju i Afriku 1954, 1955. i 1956. godine, predsednik Тito, kao glasonosa i neimar nesvrstanosti, nailazi na sabesednike i istomisljenike na drugim stranama sveta, и krugu zemalja koje ne zele da se podrede uticaju jednoga i drugog Ыоkа, niti da budu uvucene и meduЫokovski sukob, vec se opredeljuju za aktivnu politicku ulogu и medunarodnim odnosima na osnovama nezavisnosti i ravnopravnosti. Prilikom tih drzavnickih susreta zacinju se multilateralne aktivnosti nesvrstanih zemalja. П kojoj meri је sve to tacno najbolje pokazuje cinjenica da su oni skupovi na kojima su polozeni temelji nesvrstanosti kao medunarodnom pokretu odriani и okolnostima koje jasno govore о specificnom doprinosu i ulozi Jugoslavije и nastojanju i razvoju nesvrstanosti. Poznato је: prvi multilateralni skup nesvrstanih zemalja, na kome је dijalek-

52

1 1k

prevazidena formula Bandunga unosenjem globalne diprogramska opredeljenja novooslobodenih i dru1 11 z •malja koje su odЬile da pristupe vojno-politickim sa1·1.iщa velikih sila Ьiо је Brionski sastanak Tita, Nasera i N ·l1rua 1956; inicijativa velike petorice osnivaca nesvrstano1i Tita, Nehrua, Nasera, Nkrumaha i Sukarna za sporazu111 ·vanje i popustanje medunarodne zategnutosti na XV za1•

Ј ugoslavija

i susedne

zemlje Dejstvo geografskog faktora

Nesvrsta04 1ugoslavija i savremeni svet

65

.pitanja, doslo је do. korenitih pozitivnih promena. Istotija ~· зе ~stukn~la ро? d.e3stvom sagledavanja i verifikovanja nji-

hov1h nacюnaln11h шteresa и novom politickom kontekstu. Ali, и is~? ~reme, inercija istorije tesko optereeuje odnose· Jugoslav13e 1 Bugarske, а и nekim slojevima i odnose Jugoslavije i AlЬanije. Uporedo s tim, moguce је и odnosima' Jugoslavije li nekih njenih suseda, kao sto su Grcka i1i Rumunija, uoeiti novu verifikaciju zajednickih interesa iz: ~storijske proslosti. U ovom slucaju istorija pomaze da se 1 neka otvorena pitanja pojavljuju i tretiraju и ponestO' elasticnijem politickom kontekstu.

Dejstvo ekonomskog faktora Ne moze se oporeci prvorazredno zna-·· cenje ekonomskih agensa и medunarodnim odnosima, а и . prvo~ red~ и ~~nosi~a susednih zemalja. U jednoj dugoro6no3 pro3ekc131, pпsustvo ekonomskih motiva moze se · rarotkr!?i i n_a samom dnu politicko-diplomatskih i vojnih . strateg13a. Аћ, to ne znaci da se sve mene i promene и svetskoj politici mogu mehanicki tumaciti dejstvom ekonom- · skih cinilaca.

1tlnj e da se Halija nasla na samom vrhu najvecih ekopartnera Jugoslavije, kao sto se iz raznih aspe111 11 1 moze analirzirati i okolnost da је Jugoslavija ostala 11. 1!:1.11acajniji spoljnotrgovinski partner AlЬanije, uprkos dup111 udisnjoj zategnutosti и njihovim medudriavnim odnosi111 1, posebno sada и vezi sa dogadajima na Kosovu. Као lo prekid dobrosusedske saradnje moze dovestd do sma11livanja ekonomske razmene na najnizu tacku, kao u do111 ukljucivanja nekih susedni·h zemalja u kominformovsku 1 1mpanju protiv Jugoslavije, tako ni izrazito dobri polll icki odnosi ne moraju, sami ро seЬi, Ьiti od presudnog 11 1 осаја za nivo ekonomske saradnje, za sta Ьi kao pri111 ' r moglo da se navede i•z vesno stagniranje ekonomske 1radnje Jщ:i;oslavije sa Rumunijom. Otvorena pitanja u od1 юsima sa Bugarskom su, sasv.im sigurno, prepreka sirem 1111apredivanju saradnje и razliicitim ·d omenima, ра i и ekoJ\omskom. Moglo Ьi se zakljuciti da је ekonomski faktor veoma ~ H avo g i ve01ma oscilantnog dejstva u odnosima Jugoslavije sa njenim susedima. 11

111 1 111 к krih

Dejstvo politickog faktora

Primera radi, grupisanja и hladnom ratu nisu isla pre- · vashodno Iinijom ekonomskih razgranicavanja, vec Iinijom politickih, ideoloskih i vojnih prestrojavanja. U osnovi Ыо- · kovske podele ekonomski faktor је samo jedan и nlizu p11isutnih cinilaca. Ipak, ne Ьi trebalo predaleko otici и . umanjivanju n eposrednog dejstva ekonomskog faktora ni ~ Rr~c~s~ma и k?jima~ ?aoko, dominantnu ulogu imaju ро- · Ji.t1ck1 1 ideoloslci motiv1. о tome svedoci sirenje prisustva i uticaja mocnih industrijskih sila и Citavom svetu: SAD · na planetarnom nivou, Evropske zajednice и oЫasti Afri- · ke, Pacifika li KariЬa, Francuske posebno и Africi itd. Najvazniji ekonomski partneri Ј ugoslavije nalaze se и ~vropi i medu susednim zemljama i ekonomskim grupaciJama и koje је veCina njih ukljucena. Izvrsne politicke · odnose sa nesvrstanim zemljama nije pralJila adekvatna ekonomska saradnja. Sa stanovista zakonitosti, ali i odstupa- nja od nj.ih и tom domenu, interesantno је napomenuti da је resavanje otvorenih pitanja и odnosima Jugoslavije i Ita- lije dovelo do takvog razgranjavanja njihove ekonomske :

Svojstvo је politickih odnosa da osciliraju od losih ka boljim, abl i od dobrih ka losim. Na kretanja и jednom i drugom pravcu utice niz faktora: globalnih, regional.nih, subregionalnih i nacionalnih. U svetu u kome se ostvaruje sve visi stupanj kontroverzne meduzavisnosti ii и kome dva punkta Ыokovske moCi пе prestaju sa svojim nastojanjima da Ьipolarizuju medunarodne odnose, dejstvo globalnog faktora је u pozitivnom, ali i negativnom vidu dolazilo do izrazaja i u odnosima Jugoslavije sa susednim zemljama. Prema pravilu, zaostravanje situacije и medunarodnim odnosima nepovoljno se odrazavalo na stanje и balkanskom prostoru (hladni rat), kao sto је ј popustanje medunarodne zategnutosti 1podsticalo atmosferu poverenja i saradnje medu balkanskim zemljama (detant). U tom globalnom omeru, posebno је Hustrativan slucaj kominformovsko-staljinist.icke kampanje protiv Jugoslavije и koju su se Ьile ukljuCile i cetini susedne zemlje na signal i1i zapovest

66

5*

v

67

iz Ыokovskog centra, odnosno bez posebnih, autohtonih povoda и svojim Ьi'lateralnim odnosima sa Jugoslavijom, kao sto su и sklopu globalne politicke strategije tog istog Ыo­ kovskog centra kasnije, ро automatizmu, pristupile normalizovanju svojih odnosa sa Jugoslavijom (izuzev АlЬа­ пiје).

Da moie blti odstupanja od te foгmule, pokazuje sadasnje stanje ni hladпog rata ni detanta, kada smo sve,d oci smanjivanja stepeпa automatizma и delovaпju globalnih, poglavito ЫokovskJ.h, cinilaca па balkanske prilike. Smanjeпi stepen Ыokovslюg satelitizma svedoci о јасапјu autohtonog nacioпalпog interesa и Ъalkaпskim 'Z emljama koje pripadaju blokovskim strukturama. Proces о kome је ree razvija se polako i .пeravпomerno, ima svoje јаsпе liшite, ali је veoma znacajaп za daпasnje i sutrasnje stanjc na Balkanu. Pod regionom и kome se nalazi Balkan podгazumeva se evropski prostor. Jz njega su se, пе retko, kretale tudinske armade па B al kaп. Bila је to jedna vrsta »meduzav.isnosti« izmedu koпtiпenta'1nih hegemona i podstanara. Druga vrsta шeduzavisnosti, na osnovama ravnopravnosti, dosla је do izraiaja и Zavrsnom aktu KEBS-a ilz Helsiпkija. Ostvarivaпje postavki Zavrsnog akta i sam proces KEBS-a imaju пeproceпjiv zпасај za razvoj dobrosusedske saradпje па Balkanu. U kontroverzпom balkanskom ambljentu роsеЬпо su delotvorпa пасеlа kojim se reguliSu medudriavпi od,пosi, potvrduje пepromenjivost postojeciћ graпica i uvaiavaju .p rava etпicki!h i nacionalnih kolektiviteta. Ahi, Evropa moie ропоvо, и sklopu пajnovije ш.1k!еаг­ nе konfrontacrje, da podstakne negativпe trendove па Balkanu. Moie пе samo da uspori ili zaustavi pretvaranje Balkana и zonu mira i saradnje bez nuklearпog oruija, vec i da ga uvuce и nuklearnu konfrontaciju. То Ы, svakako, povecalo vojnu napetost i nepoverenje и odnosima balkanskiih zemaJja, пе samo onih iz suprotstavljenih blokovskih struktura, nego i ondh koje jesu i koje nisu и njima. Opste S•taпje и subregionu, sto се reci па samom Balkanskom poluostrvu, oiviceпom Podunavljem i Mediteraпom, ne fuпkcionise kao sistem spojeпi!h sudova. Zaostravaпje и odпosima Grcke i Turske ili Jugoslavi•j e i Albanije ne mora ро automatizmu da deluje пероvоlјпо па odnose drugiЉ balkaпskih zemalja, at1:i u manjoj ili veeoj meri U.mitira crnultilateralne balkanske inicijatiive i procese.

68

Nt' Ы trebalo izguЫti iz vida ni suptilпije refleksc nalnih kretanja. U doba kominformov~kog. пара~~ 11 1111'0 Javiju, и jedпom uzvra·t nom sledu, __doslo )е ?о si1 1111 1prcdivanja saradnje i.zmedu JugoslaviJe, Grcke i Tur\.1 kao i do vidnog poboljsavanja itaLijansko-jugoslaven11111 odnosa . Sadasпje pogorsavanje odnosa Grcke sa Tur10111 11ije jedini, ali је znacajaп cinilac relativno spekta1111 н ноg razvoja odnosa Grcke i Bugarske. psta atmosrf era ti stanje b.ilateralnih odnos~ па ~alka1111 it1vi е, be.z sumnje, и najvecoj meri od nacюnalnih ~о~ 1 1 ka balkaпskih zemalja. Bez obzira na to sto su cet1ri •нl t1jih ukljucene и Ыokovske organizme i .sto _su i:'reuzele 111 11 v zu da slede politiku velikih Ыokovsk1h sala, ~pak ~и 111 н', kao suverene driave, .пeposredno odgovorne za svoJe .. 1111 tupke i poпasanje и prostoru и kome se nalaze.. [majuci sve ,t o и vidu, sloieпost balkanske situaclJe 11 1 politickom planu и osnovi odreduju dva faktora: - autohtoni motivi i ageпsi saradnje iili sukoЫjava11.la и Ыlateralnim donosima . - »dvostruka priroda« pojediпih balkanskiih zemalJa k ю savezпih driava i pripadnica vojno-politickih saveza ve11 kih sila. ОЬа ova faktora uticu .i. па odпose Jugoslavrje sa su' ·dnim zemljama. U пekim slucajevima је lakse, а ~ d~­ I i ma teze razluciti autohtone ~t~rese о~ ь.IokovskJ.h u~1't,ja. U svakom slucaju i~a. naJveceg Ь~оЈа. JUgoslove~sk1h suseda stoji neka od velik1h Ыokovsk1h .s1la. ~а t~J n_at in neke od njih и manjoj, а neke uvecOJ me17. uklJUCUJU svoju balkansku politiku, ра i odn~se s~ Jugoslav1J~m, и globa•l nu strateg.i ju velikih blokovskih .s~la. ~ad:'- ~~ Jugoslavija proicirala svoju nacionalnu pol1t1ku ;i,sklju61vo и subregioпalntim okvirima, to Ы је dovelo и пeravnopravan poloiaj prema njima. Zahvaljujuci glob~lnm _konceptu. svoje spoljnopoliticke strategije, svom ut~c.a~u ~ delova~JU .и pokretu nesvrstanosti i svetskoj pol_1t1~~1, _Jugoslav1Ja Ј~ naino aktiv.irala svoju balkansku pozic1JU 1, takode, poz1ciju prema susednim zemlj_ama, ostvaruj~Ci и vHalnim sferama i ne male komparat1vne prednost1. 11111 1р1

69

Dejstvo vojnog faktora U vojno-strateskom smi'sl u Balkan se nalazi u dosta nep:nijatnom seнdvicu izmedu do zuba naoru.Za~ srednje Evrope i Mediterana pretovarenog oruzjem. Ova ћgura Ьi trebalo da znaci da је stanje na Balkanu naroC.ito tesko u vojno-strateskom ipogledu, jer trpi nepovoljne uticaje iz оЬа navedena pravca, ali i nesto povoljпije и odnosu na stanj e u srednjoj Evropi i na Mediteшnu, zahvaljujuci nekim specificnim okolnostima, ali pre svega ve1ikoj zoni nesvrstanosti koju predstavlja Jugoslavija. · U odnosima Jugoslavije sa susednim zemljama vojni ~ak~?r је Ьiо posebno eksponiran u doba hladnog rata: sa italiJanske strane u kontekstu sukcЉlj.avanja oko tzv. trscanskog p1t~nja, а sa strane istocnoevropskih zemalja и sklopu komшformovskog p:nitiska na Jugoslaviju. U sviлn ovim slucajevima vojni faktor је dejstvovao и dvostrukom vJdu: i kao nacionalni vojni faktor i kao Ыokovski vojni faktor. U doba popustanja medunarodne zategnutosti proporcionalno se smanjilo i prisustvo vojnog faktora u odnosima zemalja ovog podrucja. Ali, njegovo operativno dejstvo povremeno izvlaee iil »zaЬorava« vojni manevri Ыo­ kovskih saveza и blizini jugoslovenskih granica ili u vodama Jadrana, posvedocavajuci da vбlik.e Ьlokovske sile jos gledaju n~ balkanski prostor, u manjoj iLi vecoj meri, ikao na tzv. s1vu zonu iii zonu nerazgranicenih interesa. Balkanska situacija је и aktuelnom politickom trenutku aшblvalentna. Ideja denuklearizacije hvata Sire tle ali se и isto vre.me i nuklearllli obruc sve viSe steze oko 'вaI­ kana. ?.ve .~-:'е ~dencije се ~ dalje Ьiti u dinamicnoj interakClJl, CIJI se 1shod ne moze pourzdano predvideti. Bilo Ьi u interesu zemalja ovog podrucja da и procesu pretvaranja Balkana u zonu mira i saradnje bez nukleamog oru.Zja опо bude uklonjeno i sa teritorije Grcke i Turske gde se sada nalazi, ali se шоzе dogoditi da instaliranje raketnog nuklearnog oruzja и Komizu na Siciliji dovede do razmestanja slicnog orиZja u nekoj od ·b alkanskih clanica Varsavskog ugovora (demantuje se, a.1i i .p ominje da Ьi mogla blti u pitanju teritorija Bugarske). Ро prirodi stvari, Ыokovska pripadnos.t nekih jugoslovenskih suseda cini da njihov vojni potencijal nema samo defanzivnu, vee d ofanzivnu svrhu. 1 sa te tacke gledista se и punoj meri potvrduje da је Jugoslavija glavni fak-

70

t aЬilnosti u ovom delu evгopskog prostora, buduci da •n sistem opstenarodne odbrane i drustvene samozastite \111а isklju6ivo odbrambenu funkciju. Na poroznost Ыokovsk.ih ki'sobrana, odnosno na fleksi11 i lnost prisustva Ii delovanja vojnog faktora и ovom delu 1 vropskog prostora utice i postojanje stalno neutralne Aus11·ijc, ciji је vojni potencijal iskljucivo odbrambenog karak1 ·ra, vanЫokovski polozaj AlЬanije, restriktivan prilaz Grc1 ' i Rumunije shvatanju i iizvrsavanju Ыokovskih obaveza. Sve to doprinosi da vojni faktor manje opterecuje odoose Jugoslavije sa susednim zemljama nego sto је to slu' ј sa susedima и nekim drugim delovima sveta. 111 1·

11/

Dejstvo ideoloskog faktora Balkanska situacija

је

veoma ilustra-

J ivna za delovanje i:deoloskog faktora u savremenim me-

dunarodnim odnosiima. Ona pokazuje da se tгеЬа ograditi o d dveju krajnosti koje su prisutne и oceni njegovog delovanja: prema jednoj njegova uloga је dominantna, а prema drugoj minorna u konstituisanju i ostvarivanju nacionalnih interesa svake zemlje. U stvari, ove .k rajnosti se ne iskljucuju jer su i jedna i druga moguce и posebnim sli tuacijaшa. Uostalom, zna se da је ideoloski faMor odigrao ,j zuzetno veliku ulogu и Ыokovskoj podeli sveta (krstaski rat dvaju tabora, lromunistickog i imperijalistickog!), kao sto postoji 1 bexbroj slucajeva u kojima је bacen pod noge (manevrisanje и tzv. trouglu velikih sila, zaokreti u poLitici nekih africkih zema1ja, pojedina ».n eprirodna« saveznistva itd.). Na samom Balkanu Ыokovska podela је, takode, i sla linijom ideoloskih razgranicenja, ali ne treba zaboraviti da su ona izvrsena na osnovu vec ostvarenog prisustva i uticaja velikЉ sila. U svakom slucaju i u ·b alkanskom pros. toru Ыokovske grupaai je su »postale« personilfikacija dru. stven.ih sistema. Medutim, na relativnost 2Jnacaja i domasaja ove Ыokovske formule ukazuje postojanje dveju socijalistickih zemalja na Balkanu koje ne pripadaju Ыoku koji »personifikuje« socijalizam. Spektakularnu speaifitnost balkanske situacije pred::Stavlja okolnost da su najveci nesporazumi bli sukoiЬi pri1

1

71

sutпi upravo и krugu zemalja koje pripadaju »istoj« Ьl" kovskoj ili ideoloskoj porodici. Ako balkaпske zemlje, ро tom kriterijumu, razvrstamo dve ро dve, odmah сето se u to uveriti: Turska i Grcka (dve Olaпke Atlaпtskog pakta) povremeпo dolaze ,d o samog ruba ratпog sukoba; Rumunija i Bugarska (dve clanice Varsavskog ugovora) slove kao »Пajпeposlusnija« i »Пajrevпosпija« claпica tog vojnO" politickog saveza; pozпato је zaostravanje odnosa Jugoslavije i AlЬanije (dveju zemalja izvaп Ыokova) zbog iredi.: teпtistickih i koпtrarevolucionarnih dogadaja па Kosovu. 1 vice versa, postoje priшeri uspesne saradnje zemalja razliCitih drustvenih sistema i medunaгodnih pozicija: Jug-' slavije .i Italije, Austrije, Grcke; Bugarske i Grcke; и по.: vije vreme sve vise AЉanije i Italije itd. Jugoslavija daje veliki doprinos ostvarivanju socijali.: sticke solidarnosti, kao jednom od ustavnih паееlа, pruza ,p odrsku naprednim pokreti·m a sirom sveta, ali је, и ista vreme, kao ucesпik politike i pokreta nesvrstanosti1, koji poeiva na ideoloskom pluralizmu, odlucaп protagoпista ak.: tivne i miroljuЬive koegzisteпcije и cijim koordinatama ideo.: loski faktor пета primordijalno znaceпje. Zbog ·t oga Jugoslav.ija, kao nesvrstana zemlja, fakticki raspolaze najsirim manevarskim prostorom za razv,i janje saradnje sa svim svo.: j,im susedima, bez obzira па njihova ideoloska opredelje.: nja i medunarodпu poziciju.

Balkanski specifikumi Iako postoji jed:instvena spoljnopoli.: ticka strategija Jugoslavije prema susedima, и odnosima sa пjiima ima toblko specificnih mome11ata da је neophodan koпkretan prilaz svakom od njih. То је posledica mnogih okolnosti. а) Veoma su izrazene i1Storijske i civilizacijske razlike izmedu onih susednih zemalja .k oje su Ьile pod uticajent &mskog Carstva i onih koje su Ьile pod uticajem Vizan.: tije, odnosпo onih koje su Ыlе и sastavu Os.manlijskog Carstva i onih koje su Ыlе и sklopu evropskog Zapada. Ova veli.k a istorijskogeografska i civ.ilizacijska podela и globalпim linijama se danas poklapa sa sferama uticaja istocnog i zapadnog Ыоkа, izuzimajuci Austriju, Jugoslaviju i Al"

72

11

щiju, UZ пapomenu

da је Madarska usla и koordinate iszapadnog Ыоkа. Istorijske i civilizaoijske savremenosti izrazavaju i kao ideolosko-poli-

lc к~ nog, а Gгcka 1

1r1ike se

и

1 ~ ke. Ь) U medunarodnom polozaju susednih zemalja ogleda111 se sve moguce spoljпopoliticke strategije и razdoЫju posle dr·u gog svetskog rata. Predominatпu spoljпopolitic­ kt1 oпijeпtaciju predstavlja pripadnistvo Ыokovima. Konfroп1ir·ane su zemlje koje pripadaju Atlaпtskom paktu i Varavskom ugovoru. U Atlaпtskom paktu postoji uocljiva razlika izmedu Italije, koja relativпo disciplinovano prihvata l)lokovske, pored ostalog i пuklearne obaveze i Grcke, kolu је delimicno izisla iz vojпih st1·uktura tog pakta, sa zeljo.rn da se osloЪodi stranih vojnih baza i nuklearnog oruzja. U Varsavskom ugovoru postoje ne male razlike и stepcnu sagledavanja i izvrsavanja Ыokovskih obaveza izmedu Ruшun:ije, Madarske i Bugarske. Neutralni evropski pojas, koji se proteze od Skandinav.ije i1 Srednje Еvгоре, dopire do samih granica Jugoslavije. Vec gotovo tri deceпije AusLri1ja uspesпo vodi politiku stalne пeutralnosti, ро svajcarskom obrascu, ali и jednoj aktivnijoj varijanti. Najzad, tu је i АЉапiја, koja se паkоп lizlaska iz Varsavskog ugovora opredelila za politiku svojevrsпe subregionalпe izolacije, пe­ ueesce и evropskim i balkanskim multilateralпim aktivпos­ tima. Razlike u medunarodпoj poziciji ii orijeпtaciji nisu i bez zпacajnog utica:ja na odnose Jugoslavije sa svakom od ovih susednih zemalja. с) Susedпe zemlje slede оЬа vladajuca modela drustveпih odпosa: јеdпе idu putem kapitalistickog, kao Italija, Austrjja i Grcka, а druge putem socijalis1Jickog razvoja, kao Madarska, Rumunija, Bugarska i AЉanija. Kada se ovim posledпjim pridoda i Jugoslavija, vidi se da predominantnu skupinu zemalja и ovom prostoru cine socijalisticke zemlje. U пekadasnji balkaпski feudalпi i kapitalisticki bunker socijalizam је uneo ne male promene, koje svedoee о razrnerama razvoja socijalizma kao svetskog procesa. Na relativnost ove podele, medutim, deluje nekoliko faktora. Prvi је, svakako, taj da teza о Varsavskom ugovoru kao personifikaciji socijalistickog drustvenog modela pada na ispitu па Balkanskom poluostrvu, bu.duCi da Jugoslavija, kao zemlja socijalistickog samoupravljanja, а na specifican i, Ьеz SUJmПje, ekstreman пacin i AlЬanija, kao dve vaпЫokovske zemlje Balkana, izgraduju socijalis.ticko drustvo. Ne malo znacenje ima i diversif.ikacija puteva и socijablzam и kru-

73

gu zemalja .k oje pripadaju Varsavskom ugovoru: od fleksiЬilnog madarslюg i ponesto 6gidnog rumunskog do svojevrsnog agrarno-industrijskog bugarskog iputa и socijalizam koji је i najprd:Ьlizniji vazecem uzoru. Drugi faktor koj.i tome doprinosi је plodotvornost prihvat anja i primene principa aktivne i miroljuЬive koegzistencije, posvedocena narocito и odnosima Jugoslavije sa ltalijom i. Grckom. Razlike u drustvenim sistemima ili razlike и okviru istog drustvenog sistema, sаше ро seЬi, ne predstavljaju prepreku и razvijanju saradnje Jugoslavjje sa susednim zemljama. d) Na stanje odnosa Jugoslavije sa susedima u1Jiee i okolnost da se u ovom prostor u odigrava i istorijski susret razvijenog Severa i nerazvijenog Juga, iako ne i1 u ekscesnom v.idu. Niti su susedi koji spadaju и red razvijenih predaleko odmaklii, niti su susedi koji spadaju и red nerazvij enih prejako zaostali. Аlю bi na jednom polu Ьili Italija, Austrija i, donekle, Madarska, na drugom bi se nalazili Rumunija, Bugarska i AЉanija . Saradnja sa razvijenijim sused:i ma је na visem nivou nego sa manje razvijenim. Iako и nekim siucajevima, u pozitivnom ili negativnom vidu, ·deluju po1Шcki razlozi, ipak su dominantni ekonomskii: .k omplementarnost privreda, fleksiЫlnost trzisnih mehanizama, atraktivnost industrijske kooperacije, razvijenost turistickog prometa itd. Trgovinski ugovor sa Evropslюm zajednicom i ucesce и radu nelcih organa SEV-a regulisu saradnju Jugoslavije sa tim ekonomskim grupaoijama i susedniщ zeшljama koje su и njih uclanjene (EZ: Italija i Grcka; SEV: Madarska, Rumunija i Bugarska). Ali, obaveze tih zema}ja и ovim grupacijama пе retko deluju ogranicavajuce na razvoj Ыlatera:J.ne ekonomske saradnje ti'h zemalja sa Jugosla'Viijom.

Teritorijalni i manjinski proЫem

U prvoj posleratnoj fa2Ji, и odnosima Jugoslavije sa nekim susednim zemljama, preciznije и odnosima sa Italijom Ј Austrijom, postojao је neresen i medusobno :p ovezan teritorijalno-manjinski proЫem. ОЬа su ,,ukla svaje korene iz vremena nakon zavrSetka prvog svetskog rata i оЬа su nakon drugog svetskog rata Ыlа ekspo-

74

111а и vidu odredend.h teritorijalnih zahteva Jugoslavije 111 1• 11щ i jednoj i drugoj sus~dnoj zemlji: . Posle duzeg per.ioda velike napetosћ 1:1v o~no~1ma s~ 11 ilijom. doslo је do teritorijalnog razgrarncenJa :1 regul1~ 111 ја manjinskog pitanja Memorandumom о saglasnostl \11 '15. ј, Os1imski.m sporazumima 197?. .. .

11 \ 1

Teritorijalno pitanje u odnos1ma ~а AustПJOffi Је. rela-

1 v 1 ю brzo skinuto s dnevnog reda, pocetkom pedesetih go-

11 11а. Sa svoje strane, Austrija је Drzavniш ugovorom, ·i:iotpl sunim 1955, preuzela obavezu о postova?j:U i un~~red1va11J11 prava nasih sunarodnika и KoruskoJ i Grad1scu. Poznato је da је ·teritorijalno-manjinski spor 1:1 o~o1na Jugoslavije sa ovim dvema zemljama predstavlJ~O JedllU od шфzraienijih preokupacija jugoslovenske s~o~J~e ~о1 tike. Postoje razlozi koji se mogu navesti kao obJaSnJenJe: а) objektivna ~storijska, politicka, vojno-s.t.rateska vaz11ost ostvarivanja naciona1nih interesa Jugoslav1Je u procesu 1· ·gulisanja teritorijalno-manjinskog pitanja и odnosima sa ovim dvema zemljama; 1Ь) oko}nost da је teritor.i:jalno-manjinsko pitanje ~ес l'iguriralo kao proЫem u medudrzavnim odn«~sima sa ov1m 1.cmljama u periodu izmedu dva rata. с) odluke vrhovnih predstavnickJh tela Hrvat.sk~ ~ Sl.ovcnije i odgavarajuce odluke AVNOJ-a .1943. о pпklJuce~~~ fstre Slovenackog primorja i jadransk1h otoka Jugoslav1J1; okolnost da је Italija Ьila jedna "od ~ila OsoVIine i da је Austrija ЬНа inkorporirana и Trect RaJh; е) odlucivanje о teritorrjalno-manj~inskom proЫemu ~а Mirovnoj konferenciji и Parizu 1946. и kontekstu sklapanJa mirovnih ugovora sa Italiijom i Austrijom; f) ostra konfrontacija sa vode6im politi:ckim snagama u ovim ·d vema zemljama na politickom i ideoloskom planu u prvim posleratnim godinama. Zapaza se izvesna asimetrija ~ postavlj:inju .m~njin­ skog pitanja u odnosi·m a sa ~rug1~ susedшm zemчan:;i~· Koji su dodatni uzroci ove as~etr1Je, o~1:1osno, prec1zn'l)e receno, kojim se raz}ozima moz~. tumat1ti oko~nost da. и spoljnopolitickoj akciji Jugoslavl)e prem~ neki~. drug1:n susedniш zemljama manj1inski 1pr0Ыem шkada nl)e dоЬю takve dimenzije i intenzitet? U prvom redu је гее о makedonsk~j. manjini и Buga~­ skoj i Gгckoj, ali i о naSim sunarodшc1ma и MadarskoJ , Rumuniji i AlЬaniji.

d)

75

а) Jedan od kljucnlih razloga је taj sto ni u jednom od ovih slucajeva manjinski proЫem nije figurirao i kao teritorijalni proЫem. Osloboden tog naboja, manjinski proЫem је, objektivno, Ьiо smesten na jednu drugu razinu politicku, pravnu, ideolosku. Ь) Postojala је realna pretpostavka, koja se u nekim slucajevima - to treba istaCi - preobratila u puku iluziju da се prava nasi·h sunarodnika Ьiti postovana i unapredivana u sklopu izgradnje socijalistickog drustva u ovim zemljama. То је jedan od razloga sto na Mirovnoj konferenciji u Parizu 1946. nije postavljeno pitanje zastite prava naSiih manjina u onim zemljama koje su .Ыlе u sklopu Trojnog pakta, kao Bugarska, Madarska, Rumunija. с) Postojala је, ne za dugo, pretpostavka da се pitanje polozaja manjina u nekim od ovih zemalja biti ipso facto skinuto s dnevnog reda u sklopu formiranja tzv. Balkanske federacije (makedonska maпjina и Bugarskoj, makedonska, crnogorska, srpska manjina u AIЬaniji). Na pogorsavanje polozaja nasih nacionalnih manjina u Bugarskoj, Rumunliji i AIЬaniji, u prvom posleratnom periodu, uticalo је uklJucivanje ovi'h zemalja и kominformovsku kampanju protiv Jugoslavije. U nekim od ovih zemalja, :posle normalizovanja odnosa, dosta је ucinjeno u cilju zastite i unapredivanja nacionalnih prava nasih sunarodnika, kao sto је to slucaj u Madarskoj !i. Rumuniji. Svakako, postoje prostori za dalje unaprediva:nje prava nasih sunarodnika i u tim zemljama. U Bugarskoj se stanje pogorsalp и tom smislu sto su, nakon poslednjeg popisa stanovnistva iz 1956, u kome su jos imali pravo da se izjasne kao Makedonci, stanovnici Pirinske MakedoDlije, svi odreda, proglaseni za Bugare. U AIЬaniji је stanje u nekim ljudskim aspektima jos i gore, jer nasi sunarodnici, nacionalno obespravljeni, dele nezavidnu sudblnu zajedno sa ostaLim alЬanskim gradanima. Kada је u pitanju makedonska nacionalna manjina u Gгckoj, postojala је nada da се tradicionalno prijateljstvo Grcke i Jugoslavije, kao i sam demokratski poredak u ovoj zemlji, predstavljati ambljent u kome се Ьiti moguce .ostvariti priznanje i zastJitu njenih prava. Na zalost, i ovaj deo makedonskog naroda pratila је zla sudЬina. Slom oslobodilacke borbe u Grckoj, u kojoj је ucestvovao i velik broj jegeJskih Makedonaca, iskoriscen је za surov obracun s njima. Nagovestaji boljih dana, u doba uspesne trojne saradnje na Balkanu (Jugoslavija, Grcka, Turska), sredinom ре-

76

1 , t i11 godina, nisu se efektivno potvrdHe. Sta~ sa?asnje "' 111\sticke vlade Grcke pr~a mak~don~kon;i p1tanJu, od1t•1 1111 Makedoncima u GгckoJ, dovodi u p1tanJe nadamo ' щ· 1 trajno! - siroko prihvacenu tezu u svetskoj l~te~a1111 I 111 se и sklopu demokratizacije dr1:1stva ~utoma~~ki s1те 1 111 11,ri za јасапје prava :i zastitu nacюnalшh manJ1,:ia. o.d 1'111 ovпicke hunte do socijalisticke vl~de .?.rcko .drustv~ Је 1.1 ·.ililo impozantan put u demokratizaCIJI drustva'. al1 se 111111). 1ј makedonske manjine nije poboljsao. Na nek1m tac1111111 јс cak doslo do pogoгsanja situacije. . " '1' su neka objasnjenja i svedocanstva as1metпJe и 111\1 11ju li zastiti prava nasih sunarodnika и susednim zem11111 \.

"

Postoji nekoliko kljucnil1 tacaka и stavu Jug~slaviJe proЫemu njenih manjina и susednim zemlJama: 1 н 1 • 1 1ш 1. Narodi Jugoslavije imaju trajnu obavezu pred so1111111 i istorijom da se brinu za svoje sunarodnike u su1 1l11im zemljama. 2. Jugoslavija nema teritorijalnih pretenzija ni prema 1• 1l11oj susednoj zemlji i• prilazi manjinskom proЫemu u 1111•govom medunarodno-pravnom, drustvenom, politickorn, , 1oнomskom, kulturnom i humanom vidu. З. Jugoslavija nastoji da poboljsa i;>ra~a "i zastitu svo111 rnanj ina u ·susednim zemlJama, pomva~uc1 ~~ na usvo1 щ; medunarodne standar·d e u pravnom 1 pol1t1ckom ро11 tku Ujedinjenih nacija i, posebno, u Zavrsr;om. aktu HBS-a iz Helsinkija, medunarodne ugovore (Drzavш u~o­ v111 · о Austriji), Ьilateralne sporazume (Osimski .sporazum1 s t 1, 11ijom), kao i u sklopu razvoja dobrosusedsk1h odnosa. 4. UnapredujuCi prava svih nar~dш~sti .koji. ~i~e na 11 ј ·nom tlu, svojstvena nasoj fedeгat1vnOJ za~edn1c1 i dru. t vu socijalistickog samoupr~vljanja, pra~a .koJa su ро svo~ 1Џrzaju i domasaju daleko 1znad post