Pula Oborine GF Ri 2010
April 14, 2017 | Author: danegeotehnika | Category: N/A
Short Description
Download Pula Oborine GF Ri 2010...
Description
GRAĐEVINSKI FAKULTET SVEUČILIŠTA U RIJECI
ANALIZA VREMENSKIH SERIJA KRATKOTRAJNIH JAKIH OBORINA PULE – NOVELACIJA HTP I ITP KRIVULJA
Rijeka, 2010.
Naziv dokumenta: ANALIZA VREMENSKIH SERIJA KRATKOTRAJNIH JAKIH OBORINA PULE – NOVELACIJA HTP I ITP KRIVULJA
Naručitelj:
Grad Pula (za t. 1.i 2. Programa) Vodoprivreda d.o.o. Buzet (za t. 3 Programa)
Izvršitelj:
GraĎevinski fakultet Sveučilišta u Rijeci Zavod za hidrotehniku i geotehniku
Nositelj zadatka:
mr.sc.Josip Rubinić,dipl.ing.graĎ.
Korišteni podaci:
Drţavni hidrometeorološki zavod Zagreb GraĎevinski fakultet Rijeka
Dekanica Građevinskog fakulteta Rijeka: prof.dr.sc.Aleksandra Deluka Tibljaš, dipl.ing.graĎ.
Copyright © Građevinski fakultet Sveučilišta u Rijeci Sva prava pridržana. Reprodukcija dijelova ili cjelokupnog dokumenta, izvan uobičajenog opsega citiranja, dozvoljena je samo s pismenim dopuštenjem Građevinskog fakulteta Sveučilišta u Rijeci.
GRAĐEVINSKI FAKULTET SVEUČILIŠTA U RIJECI Zavod za hidrotehniku i geotehniku
Program radova:
ANALIZA VREMENSKIH SERIJA KRATKOTRAJNIH JAKIH OBORINA PULE – NOVELACIJA HTP I ITP KRIVULJA
Sastavio: mr.sc.Josip Rubinić,dipl.ing.građ.
RUJAN, 2010.
1. OBRAZLOŢENJE PROGRAMA Područje grada Pule karakterizirano je s jedne strane relativno malim godišnjim količinama oborina (prosjek za referentno 30-godišnje razdoblje 1961.-90. iznosi 847 mm prema kojemu Pula spada među gradove u priobalju s najmanje količina oborina), a s druge strane radi se o gradu koji od svih priobalnih gradova ima najučestalije probleme s poplavljivanjima urbanih prostora oborinskim vodama kao posljedicom pojava kratkotrajnih jakih oborinskih intenziteta. Kako unutar gradskog urbanog područja nema nikakvih mjerenja otjecanja oborinskih voda, jedini mjereni ulazni podatak koji karakterizira lokalne prilike su značajke oborisnkog režima. Dosadašnje obrade kratkotrajnih jakih oborina na području Pule temeljene su na podacima s meteorološke postaje Pula, na kojoj se počev od 1957.g. vrši registracija kratkotrajnih jakih intenziteta oborina u organizaciji Državnog hidrometeorološkog zavoda (DHMZ-a). Do sada je za područje Pule izvršeno više različitih obrada HTP (ITP) krivulja, i to po različitim metodologijama proračuna i s različitim, uglavnom relativno kratkim nizovima opažanja za procjenu rijetkih događaja pojava kratkotrajnih jakih oborina. Tako je procjena maksimalnih protoka u okviru Idejnog rješenja Odvodnje površinskih voda područja Pragrande – dolinka – Pula (Hrvatske vode VGO Rijeka, 2007, odgovorni proj. Santin G.) napravljena prema obradama HTP krivulja na osnovu podataka zaključno do 1978.g., a nakon čega je u studiji „Značajke kratkotrajnih jakih oborina grada Pule – Hidrološka analiza s osvrtom na dosadašnje obrade“ (Hrvatske vode, VGI Labin, odg.proj. Rubinić J.) provedena dopuna osmotrenih nizova zaključno s 1996.g. na način da su analizirana trajanja 10min – 24 sata, te povratni period do 100-godišnjeg. Obzirom na okolnost da se planira nastavak izgradnje kolektora Dolinka za kojega je proračun maksimalnih protoka proveden na osnovu ulaznih podataka o oborinama koji u sebi ne sadržavaju oborinske prilike tijekom posljednjih 30-tak godina, te da je posljednje ažuriranje provedeno s podacima do pred petnaestak godina, nužno je da se za potrebe tog zadatka, ali i projektiranja oborinske odvodnje i s drugih urbanih područja Pule, provede novelacija mjerodavnih HTP i ITP krivulja. Naime, uz veću pouzdanost probabilističkog zaključivanja rijetkih događaja na osnovu duljih nizova ulaznih podataka, svjedoci smo i klimatskih promjena/varijacija koji se osjećaju na različitim vremenskim skalama. Stoga je planirano da bi se u okviru predloženog zadatka preispitalo i da li su i u pogledu pojava jakih oborina prisutni trendovi njihove naglašenije pojave. Naime, pojave poplavljivanja pojedinih dijelova grada Pule posebno su izraženi tijekom posljednjih godina – primjerice 2002., 2005. te 2008. g., čega je uz povećanje stupnja urbanizacije i udjela vodonepropusnih površina koje ne može normalno drenirati postojeći odvodni sustav, mogući razlog i eventualne promjene oborinskog režima.
2. OPIS RADOVA I PREDRAČUN TROŠKOVA
2.1. Dobava registriranih podataka o kratkotrajnim jakim oborinama s ombrografske postaje Pula (1997.-2009.), te njihova primarna obrada (usporedba registriranih oborina po ombrografu i kišomjeru, izdvajanje nepouzdanih kišnih epizoda)
2.2. Kompletiranje nizova podataka o kratkotrajnim jakim oborinama s podacima recentnih nizova, te u cilju ocjene prisutnosti utjecaja klimatskih promjena/varijacija analiza trendova pojava jakih oborina karakterističnih trajanja (10 i 30 min; 1, 2, 6, 12 i 24 sata)
2.3. Analiza vjerojatnosti pojave kratkotrajnih jakih oborina te novelacija mjerodavnih HTP i ITP krivulja grada Pule za trajanja 10 min – 24 sata, te povratnih perioda 2 – 100 – godišnjeg. Usporedba dobivenih rezultata s rezultatima prethodnih obrada, kao i ocjena pojavnosti zabilježenih ekstrema tijekom posljednjih godina.
SADRŢAJ: 1.
Uvod
1
2.
Opće značajke oborina grada Pule
3
3.
Metodologija obrada kratkotrajnih jakih oborina
7
3.1.
Uvodno o metodologiji obrada kratkotrajnih jakih oborina
7
3.2.
Pregled razvoja analiza i obrada značajki kratkotrajnih oborina na području Hrvatske Metodološki postupci pri uobičajenim inžinjerskim obradama režima kratkotrajnih jakih oborina
3.3. 4. 4.1.
8 13
Osnovna obrada osmotrenih podataka s ombrografa Pula (1997.-2009.) Usporedna analiza dnevnih podataka o oborinama registriranih po kišomjeru i ombrografu Maksimalne godišnje zabilježene količine kratkotrajnih jakih oborina Analiza učestalosti pojava kratkotrajnih jakih oborina Analiza vjerojatnosti pojave kratkotrajnih jakih oborina i definiranje HTP i ITP krivulja
22
5.
Usporedba rezultata obrada u danom radu i rezultata prethodnih obrada
34
6.
Zaključak
35
7.
Literatura
35
8.
Prilozi
38
4.2. 4.3. 4.4.
22 23 27 29
1.
UVOD Podruĉje grada Pule karakterizirano je s jedne strane relativno malim godišnjim
koliĉinama oborina (prosjek za referentno 30-godišnje razdoblje 1961.-1990. iznosi 847 mm) prema kojemu Pula spada meĊu gradove u priobalju s najmanje koliĉina oborina, a s druge strane radi se o gradu koji od svih priobalnih gradova ima najuĉestalije probleme s poplavljivanjima urbanih prostora oborinskim vodama kao posljedicom pojava kratkotrajnih jakih oborinskih intenziteta (Slika 1.1.). Naime, pojave poplavljivanja pojedinih dijelova grada Pule posebno su izraţeni tijekom posljednjih godina – primjerice 2002., 2005., 2008., 2009.g. kao i posljednja, u rujnu 2010.g. Uz povećanje stupnja urbanizacije i udjela vodonepropusnih površina koje ne moţe normalno drenirati postojeći odvodni sustav, kao mogući razlog takvih uĉestalih poplavljivanja vrlo ĉesto se navode i eventualne promjene oborinskog reţima.
a)
c)
b) d) Slika 1.1. Poplavljeno uže gradsko središte Pule a) 1998., b) 2002., c) 2005., d) 2008. (Uzelac, 2009.)
Uĉestale pojave velikih voda na urbanim podruĉjima kao posljedica intenzivnih oborina nije specifikum samo Pule, već se radi o problemu koji se u novije vrijeme sve više zapaţa i na drugim urbanim podruĉjima, posebno priobalnim gdje su u Hrvatskoj i kratkotrajni jaki intenziteti oborina najveći. To je iniciralo i odrţavanje konferencije Suvremene metode oborinske odvodnje
1
oborinskih voda urbanih sredina na obalnim podruĉjima, u organizaciji HDZV-a (Rijeka, 19.21.3.2009.). Na spomenutoj su konferenciji izloţena iskustva pri provedbi analiza kratkotrajnih jakih oborina i proraĉuna oborinske odvodnje, kao i iskustva u implementaciji mogućih novijih pristupa razvijenijih sredina pri rješavanju problema urbane oborinske odvodnje. Tim putem krenula je i Pula, a ĉemu su kao dodatna argumetacija bile i dvije novije zabiljeţene pojave poplavljivanja Pule (Slika 1.2.).
a)
b) Slika 2. Novije poplave u Puli a) Dne 8.11.2009. (http://www.index.hr/vijesti/clanak/ video-olujnonevrijeme-u-puli-izazvalo-poplave-i-prometni-kaos/459066.aspx) b) Dne 26.9.2010. (http://www.istramet.com/ pregled-vremena/2010-godina/rujan/poplava-na-jugu-istre-25-09/)
Dosadašnje obrade kratkotrajnih jakih oborina na podruĉju Pule temeljene su na podacima s meteorološke postaje Pula, na kojoj se poĉev od 1957.g. vrši registracija kratkotrajnih jakih intenziteta oborina u organizaciji Drţavnog hidrometeorološkog zavoda (DHMZ-a). Do sada je za podruĉje Pule izvršeno više razliĉitih obrada HTP (ITP) krivulja i to po razliĉitim metodologijama proraĉuna i uglavnom relativno kratkim nizovima opaţanja za procjenu rijetkih dogaĊaja pojava kratkotrajnih jakih oborina, a koje su rezultirale i s razliĉitim rezultatima na osnovu kojih su provoĊeni proraĉuni odvodnje oborinskih voda. Posljednja takva obrada bila je studija ''Znaĉajke kratkotrajnih jakih oborina grada Pule – Hidrološka analiza s osvrtom na dosadašnje obrade'' (Hrvatske vode, VGI Labin, odg.proj. Rubinić J.). Provedena je s osmotrenim nizovima podataka kratkotrajnih jakih oborina zakljuĉno s 1996.g., i predmetni dokument predstavlja njegovu dopunu i novelaciju, te tako ĉini sa spomenutom prethodnom studijom zajedniĉku cjelinu. Kako je od toga razdoblja prošlo više od desetak godina, unutar kojeg razdoblja, kako je prethodno spomenuto, zabiljeţen iznimno velik broj pojava poplava urbanih dijelova Pule, prišlo se izradi predmetnog dokumenta kojime se noveliraju oborinske znaĉajke kratkotrajnih jakih oborina. Njegova je namjena da posluţi kao osnovna podloga za planiranje i projektiranje sustava i objekata oborinske odvodnje na podruĉju Pule.
2
2.
OPĆE ZNAČAJKE OBORINA GRADA PULE Grad Pula lociran je na krajnjem jugu istarskog poluotoka i relativno je udaljen od većih
planinskih masiva (Uĉke, Ćićarije, Snjeţnika) koji na širem regionalnom prostoru uvjetuju znaĉajniji oborinski gradijent. Zbog toga Pulu i njezino uţe okruţenje karakteriziraju, u odnosu na druga podruĉja u Istri pa i šire, relativno male koliĉine srednjih godišnjih oborina (Slika 2.1).
Slika 2.1. Prikaz sr.god. oborina analiziranog područja u Hrvatskoj (prema DHMZ, 2002)
Radi cjelovitijeg uvida u unutargodišnju raspodjelu palih oborina na podruĉju Pule, u Tablici 2.1., kao i na Slici 2.2. dan je prikaz karakteristiĉnih mjeseĉnih i godišnji oborina za klimatološku postaju Pula (30 m n.m.). za razdoblje 1961.-2009. Pri tome je, na razini srednjih mjeseĉnih oborina, uz cjelokupno razdoblje analizirano i referentno 30-godišnje razdoblje 1961.1990., kao i pojedina dekadska razdoblja unutar cjelokupnog analiziranog razdoblja. Iz danih prikaza je vidljivo da je prosjeĉna godišnja koliĉina oborina za cjelokupno razdoblje osmatranja od 830,1 mm vrlo bliska prosjeĉnoj godišnjoj koliĉini oborina za referentni 30-godišnji niz (847,4 mm), odnosno da su godine koje su slijedile nakon 1990. dijelom bile sušnije od godina prije toga te dijelom smanjile taj prosjek. U prosjeku je, po koliĉinama palih oborina, najkišniji mjesec studeni, a najsušniji srpanj. Oborine naglašenije padaju u drugom dijelu godine, a po ukupno palim oborinama najvarijabilniji mjesec je listopad (Cv=0.95). Naime, tijekom cjelokupno analiziranog razdoblja, pale koliĉine oborina kretale su se u rasponu izmeĊu 0,0 mm (registrirano 1969.g.) i ĉak 478,8
3
mm (registrirano 1992.g.). Na razini godišnjih koliĉina oborina, one su varirale izmeĊu 551,4 mm (2001.) i 1114,5 (1971.). Usporedbom mjeseĉnih koliĉina za referentno 30-godišnje razdoblje 1961.-1990. i oborina registriranih tijekom drugih vremenskih razdoblja, utvrĊeno je da je razdoblje koje je slijedilo iza 1990.g. bilo u prva tri tromjeseĉja nešto sušnije, a u zadnjem tromeseĉju nešto vodnije od prosjeka. Posljednja dekada, iako nezavršena iz razloga što recentna 2010.g. nije ukljuĉena, pokazuje da je kod svih mjeseci izuzev svibnja te naroĉito rujna i prosinca, registrirana koliĉina oborina manja od prosjeka za 30-godišnje razdoblje.
Tablica 2.1. Usporedni prikaz unutargodišnje raspodjele oborina s postaje Pula (1961.-2009.) I
II
III
IV
V
VI
VII
VIII
IX
X
XI
XII
God.
1961.-2009. (mm) SR
69,6
56,4
57,2
63,4
58,2
53,8
39,3
72,4
85,0
84,9
107,4
82,5
830,1
St.dev.
47,1
39,4
36,7
31,0
32,9
34,5
32,4
51,9
56,7
81,1
62,1
50,2
166,4
Cv
0,68
0,70
0,64
0,49
0,57
0,64
0,82
0,72
0,67
0,95
0,58
0,61
0,20
Max
187,0
141,7
174,8
151,1
132,1
161,3
121,0
223,7
188,4
478,8
248,7
215,7
1114,5
Min
0,0
3,1
0,8
0,0
3,3
1,3
0,3
0,0
0,0
0,0
11,0
5,1
551,4
Srednje vrijednosti za ostala karakteristiĉna razdoblja (mm) SR 1961-70
73,2
55,8
63,0
69,5
56,2
43,1
48,5
85,9
82,9
71,5
128,8
93,0
871,4
SR 1971-80
92,4
70,6
58,0
81,0
61,6
62,9
41,4
88,6
98,3
77,3
114,0
75,2
921,4
SR 1981-90
65,6
74,5
60,6
52,7
62,0
68,9
34,9
61,1
52,5
74,5
72,3
69,9
749,5
SR 1991-00
52,6
32,1
55,3
59,7
47,8
54,3
39,6
51,1
84,1
131,9
121,5
76,9
806,6
SR 2001-09
63,5
48,2
48,2
53,1
63,8
38,2
31,6
75,7
109,7
67,7
99,8
98,9
798,4
SR 1961-90
77,0
67,0
60,5
67,8
59,9
58,3
41,6
78,6
77,9
74,4
105,0
79,4
847,4
140 120 1961-70
Hmj (mm)
100
1971-80 80
1981-90 1991-00
60
2001-09 40
1961-90 1961-09
20 0 0
1
2
3
4
5
6
7
8
9 10 11 12
Mjeseci
Slika 2.3. Unutargodišnja raspodjela prosječnih mjesečnih oborina s postaje Pula (1961.-2009.)
4
Analiziran je i hod godišnjih koliĉina oborina, kao i maksimalnih mjeseĉnih koliĉina oborine (Slika 2.4.). Iz danog je prikaza vidljivo da godišnje koliĉine oborina tijekom analiziranog razdoblja imaju trend opadanja (2,7 mm/god), a što na analiziranoj vremenskoj skali od 50 godina kumulativno iznosi zamjetnih 140 mm, odnosno 17% u odnosu na prosjek. S druge strane maksimalne mjeseĉne koliĉine oborina imaju vrlo blagi trend povećanja (0,033 mm/god), odnosno 0,03% u odnosu na prosjek od 107,4 mm. Pri tome je dominantan utjecaj na promjenu trenda imala ekstremno visoka koliĉina oborina iz listopada 1992.g. koja je višestruko premašila i prosjek, ali i najbliţu slijedeću registriranu maksimalnu mjeseĉnu koliĉinu oborina.
1200
600
1000
500
800
400
600
300
400
200
200 0 1960
y = 0,0331x + 104,85 1970
1980
Godišnje oborine
1990
2000
Mjesečni maksimumi
Hmj (mm)
Hgod (mm)
Hgod = -2,6865 x + 6162,9
100 0 2010 Godine
Slika 2.4. Hod godišnjih i maksimalnih mjesečnih količina oborina na postaji Pula (1961.-2009.)
Uvid u prostornu raspodjelu intenzivnijih oborina vrlo slikovito je dan na Slici 2.5., gdje je dan karakteristiĉni oborinski presjek kratkotrajnih intenzivnih oborina kroz Hrvatsku, a koji poĉinje upravo lokalitetom Pule. Odabrana su trajanja oborine od 0.5 i 6 sati, te povratni periodi od 2 i 20 godina. Radi usporedbe, na spomenutoj je slici dan i usporedni presjek i pogled na orografiju terena, kao i raspodjela prosjeĉnih godišnjih koliĉina oborina. Vidljivo je da na širem analiziranom priobalnom podruĉju postoji najveći gradijent porasta koliĉina oborina, a koji je tim izraţeniji što je trajanje oborine dulje. Maksimalni zabiljeţeni intenziteti oborina u Puli znaĉajnije su niţi od maksimalni vrijednosti kratkotrajnih oborina koji su uopće zabiljeţeni u Hrvatskoj. U radu ''Intenziteti oborine – problemi obrade i interpretacije u praksi'' (Rubinić i dr., 1995.) analizirane su maksimalne osmotrene koliĉine oborina u Hrvatskoj te dan prikaz njihovih anvelopa za razliĉita trajanja u rasponu izmeĊu 10 min i 24 sata. U Tablici 2.2. i na Slici 2.6. dan je usporedni prikaz tih vrijednosti koje, s obzirom na proteklo vrijeme od definiranja spomenute anvelope, moguće da su dijelom i premašene, i odgovarajućih maksimalnih zabiljeţenih koliĉina oborina u Puli (1957.2009.g.).
5
Slika 2.5. Karakteristični oborinski presjek kratkotrajnih intenzivnih oborina kroz Hrvatsku (Rubinić i Ožanić, 1996.)
Tablica 2.2. Usporedni prikaz maksimalnih osmotrenih količina oborine u Hrvatskoj – (Rubinić i dr.,1995.) i na postaji Pula (1957.-2009.)
TRAJANJE
MAKS. ZABILJEŢENE OBORINE U PULI
MAKSIMALNE ZABILJEŢENE OBORINE U HRVATSKOJ
(sati)
Hmax (mm)
Hmax (mm)
LOKACIJA
10'
22,4
41,1
Abrami kod Buzeta
20'
32,0
52,0
Vrelo Liĉanke – Fuţine
30'
44,9
65,1
Sepĉići kod Potpićna
40'
50,9
71,8
Vrelo Liĉanke – Fuţine
1h
58,1
101,2
Sepĉići kod Potpićna
2h
76,8
147,3
Zadar
4h
89,4
247,4
Zadar
6h
100,8
304,1
Zadar
12 h
106,0
334,6
Zadar
24 h
108,4
352,2
Zadar
H
100
10 0.1
1 Pula
10 Hrvatska
T
Slika 2.6. Usporedni prikaz anvelopa maksimalnih zabilježenih oborina na postaji Pula i u Hrvatskoj
6
3.
METODOLOGIJA OBRADA KRATKOTRAJNIH JAKIH OBORINA
3.1.
Uvodno o metodologiji obrada kratkotrajnih jakih oborina
U uţem smislu, pod pojmom kratkotrajne jake oborine podrazumijevaju se kiše trajanja do 24 sata, s intenzitetima koji imaju, uvjetno reĉeno, karakter relativno rijeĊega reda pojave. Prema ocjeni autora danog poglavlja radi se o intenzitetima jakih oborina reda veliĉine oko 0,5 1-godišnjeg povratnog perioda i rijeĊim. Iako podloge o znaĉajkama takvih kratkotrajnih jakih oborina imaju izuzetno široku i uĉestalu primjenu u hidrotehniĉkoj praksi, uglavnom vezanoj uz sustave odvodnje površinskih voda, relativno slaba pokrivenost pojedinih podruĉja mjernim postajama, razlike u metodološkim pristupima i razini obrada, kao i vrlo uĉestale greške u interpretaciji rezultata s raspoloţivih postaja gdje su praćeni i intenziteti oborina, upućuja na potrebu posvećivanja veće pozornosti tom problemu. Kao uvod u tematiku metodologije kratkotrajnih jakih oborina, u nastavku je dan osnovni prikaz standardnog inţinjerskog pristupa takvim obradama. Radi se o metodološkim postupcima koji su već i ranije bili dokumentirani u do sada objavljenim radovima i dokumentima kako samoga autora, tako i radovima nekoliko drugih autora koji se bave problematikom obrada intenzivnih oborina s domaćih prostora – od strane hidrologa u prvom redu u brojnim radovima Bonaccija meĊu kojima je za istaknuti knjigu ‘’Oborine – glavna ulazna veliĉina u hidrološki ciklus’’ (1994.), te od strane meteorologa radovima Gajić-Ĉapke. No, unatoĉ relativno dobro zastupljenoj tematici obrada kratkotrajnih intenziteta oborina u domaćoj literaturi, te razdoblja od sad već 25 godina od kako su kod nas zapoĉete i prve digitalne obrade pluviografskih zapisa, uvidom u postojeće stanje provedbe obrada kratkotrajnih jakih oborina i praktiĉnu upotrebu tih podloga uoĉeno je previše nedoreĉenosti i previše razliĉitih pristupa i interpretacija, a premalo zajedniĉkih pristupa i novih autora koji se bave takvim obradama. Naime, unatoĉ priliĉno velikog broja pluviografskih postaja s raspoloţivim duljim nizovima pluviografskih podataka, za podruĉje Hrvatske ne postoji nikakva regionalna obrada tih podloga, a projektanti oborinske odvodnje kao najveći korisnici takvih podloga upućeni su da za svaki novi zadatak vezan uz odvodnju oborinskih voda praktiĉki kreću iz poĉetka, ili, što je jednako loše, preuzimaju gotove podloge s najbliţih postaja bez da su iste prošle ikakvu regionalnu verifikaciju. Prema raspoloţivim saznanjima regionalne obrade kratkotrajnih jakih oborina koje su do sada provoĊene na podruĉju Hrvatske bile su vezane samo uz uţe podruĉje grada Zagreba, i to u radu Skorin-Kapova (1983.) koji se odnosio na redukciju kiše u okolini njenog centra, te u elaboratu kojeg je bio nositelj Z.Srebrenović (Projekt, Zagreb, 1992.) u kome je provedena
7
regionalizacija intenziteta oborina u smislu definiranja preporuka za njihovu prostornu raspodjelu. Za spomenuti je da su i radovi D. Srebrenovića (1960., 1970.) imali karakter regionalnih obrada intenziteta oborina za potrebe osiguranja podloga u projektiranju oborinske odvodnje. No, s obzirom da je u tim radovima korišten vrlo mali broj pluviografskih postaja, kao i krajnje upitnu postavku spomenutog autora o neposrednoj povezanosti godišnjih koliĉina oborina i intenziteta kratkotrajnih oborina, takve se obrade ne mogu smatrati osnovom za suvremene pristupe regionalnim obradama znaĉajki kratkotrajnih jakih oborina. Karakter regionalnih obrada intenzivnih oborina, mada samo za maksimalne 1-dnevne oborine, dakle ne i ombrografom zabiljeţene oborine kraćih trajanja, imaju i radovi Gajić-Ĉapke (1997., 2000.). U nakani da se potakne zajedniĉki pristup budućoj regionalnoj obradi intenzivnih oborina na podruĉju Hrvatske kao jednoj od osnovnih podloga za hidrološke obrade u proraĉunima odvodnje, od strane Hrvatskog hidrološkog društva ta ideja je potaknuta na naĉin da je u travnju 2002.g. na odrţanom Okruglom stolu Hrvatskog hidrološkog društva u Splitu predstavljen rad ''Regionalna analiza uĉestalosti ekstremnih oborina'' (Gajić-Ĉapka, 2002.). Od recentnih radova s tematikom inţinjerskim pristupima metodologiji obrada kratkotrajnih jakih oborina na tu je temu i rad ''Analiza pristupa inţinjerskoj obradi kratkotrajnih jakih kiša na primjeru Pule'' (Rubinić i dr., 2003.), kao i inicijalni radni program ''Inţinjerska obrada i regionalizacija znaĉajki kratkotrajnih kiša u Hrvatskoj'' (Rubinić, 2002.), kao jedna od mogućih zajedniĉkih polaznih osnova rješavanju tog problema. Metodologija same inţinjerske obrade kratkotrajnih jakih oborina najprimjerenije je, u kraćim crtama, obrazloţena u istoimenom radu Rubinića (2003.) predstavljenom na Seminaru Praktiĉna hidrologija odrţanom u Zagrebu u oţujku 2003., te se u nastavku daje njen prikaz i povijest njezina razvoja u Hrvatskoj.
3.2.
Pregled razvoja analiza i obrada značajki kratkotrajnih oborina na području Hrvatske Poĉeci sustavnih mjerenja i obrada ombrografskih podataka imaju na podruĉju Hrvatske
relativno dugaĉku tradiciju. Za istaknuti je da ombrografska postaja Griĉ u Zagrebu ima kontinuirani niz registriranih pluviografskih podataka poĉev od 1908. (Rubinić i dr., 1995.), a prema Vujasinoviću (1972.) registrirani ombrografski podaci seţu ĉak i za ranije razdoblje – 1898.g. Isto tako, za istaknuti je da je na podruĉju Istre, za koju se i danas smatra da ima u odnosu na većinu drugih podruĉja u Hrvatskoj vrlo razvijenu mreţu ombrografskih postaja, za doba pripreme projekata odvodnje u dolinama Mirna i Raše dvadesetih godina prošlog stoljeća, bilo podjednako pa ĉak moguće i više aktivnih ombrografskih postaja nego li ih ima danas.
8
Prve su obrade podataka s ombrografskih postaja uglavnom vršene u okvirima razliĉitih projekata regulacija površinskih vodotoka i to na naĉin da su se za nizove ekstremnih oborina razliĉitih trajanja konstruirale anvelope HT ili IT krivulja. Ĉesto su se takve krivulje konstruirale i na osnovu registriranih podataka o ekstremima s više regionalno bliskih postaja. Takav je bio i sluĉaj u Istri, kada je za doba talijanske uprave Istrom dvadesetih i tridesetih godina prošlog stoljeća osnovano niz ombrografskih postaja, a ĉiji su se osmotreni podaci kratkotrajnih jakih oborina koristili za projektiranje iznimno velikih hidrotehniĉkih zahvata u slivovima Mirne, Raše, Boljunĉice i Pazinĉice. Zbog kratkih nizova tada raspoloţivih podataka i stohastiĉkog karaktera pojava intenzivnih oborina, projektanti koji su koristili te podatke s tadašnjeg su stanovišta ispravno procijenili da je pri konstruiranju takvih anvelopnih krivulja, u sluĉaju nepostojanja podataka o zabiljeţenim ekstremno velikim koliĉinama oborina pojedinih trajanja na analiziranim samostalnim postajama, primjerenije pridruţiti podatke s obliţnjih postaja na kojima su takvi ekstremni intenziteti bili zabiljeţeni. U nekim kasnijim fazama, za potrebe dimenzioniranja objekata urbane oborinske odvodnje, provoĊene su i prve stohastiĉke obrade zasnovane na obradama empirijskih funkcija raspodjele nizova podataka o intenzivnim oborinama. No, kao što je uvodno spomenuto, prvi poĉeci suvremenih kompleksnijih analiza znaĉajki kratkotrajnih intenziteta kiša na podruĉju Hrvatske vezani su za radove Srebrenovića (1960., 1962., 1970.) šezdesetih godina prošlog stoljeća, u kojima se je, vjerojatno ponajviše zbog nedostatka dovoljnog broja ombrografskih podloga, regionalizacija oborinskih znaĉajki provodila na osnovi analize veza kratkotrajnih jakih kiša i godišnjih koliĉina oborina. Savjetovanjem o problemima urbane hidrologije i proraĉuna kišne kanalizacije, odrţano pod pokroviteljstvom Jugoslavenskog društva za hidrologiju u Novom Sadu 1979.g., odnosno pripremom materijala za taj skup, zapoĉeo je suvremeni pristup problematici obrade kratkotrajnih jakih kiša na podruĉju Hrvatske i njezinom širem regionalnom prostoru. Na tom su skupu, u radovima Bonaccia i Stupala, Bonaccia i Trninića, te Patrĉevića koji je prezentirao upravo obrade intenzivnih oborina grada Pule, izmeĊu ostaloga dati i prikazi znaĉajki reţima jakih kiša za više lokaliteta u Hrvatskoj. Vrlo brzo iza tog skupa, 1980.g., Svjetska meteorološka organizacija inicira pokretanje HOMS programa (Hydrological Operational Multipurpose System) kojemu je bio cilj omogućavanje uĉinkovitijeg transfera znanja i tehnologije u domeni hidrologije, i to kako na meĊunarodnom, tako i na nacionalnom planu. Dio aktivnosti u okviru tog programa bio je vezan i za problematiku obrade znaĉajki kratkotrajnih jakih kiša, te su uĉinjeni prvi koraci na digitalnoj obradi ombrografskih zapisa, kao i ustanovljavanju zajedniĉkih pristupa tim obradama pri republiĉkim HMZ-ima. Za sve aktivne ombrografske postaje na prostoru bivše Jugoslavije digitalizirani su prikupljeni pluviografski podaci za odabranu 1983.g. To je iniciralo i poĉetak digitalizacije višegodišnjih nizova podataka s većeg broja pluviografskih postaja na podruĉju Hrvatske za
9
potrebe pojedinih korisnika te stvaranje baze podataka o kišnim intenzitetima pri Republiĉkim HMZ-ima, pa tako i HMZ-u iz Zagreba. Takva neposredna suradnja na primarnoj obradi ombrografskih podataka zapoĉeta je suradnjom HMZ-a iz Zagreba s Vodoprivredom Rijeka, kojom je prilikom razvijen i veći broj raĉunarskih potprograma koji se i danas koriste prilikom operativnog rada s podacima o intenzitetima kratkotrajnih jakih kiša. Poĉetkom osamdesetih doneseni su i prvi propisi s obavezom primjene na podruĉju bivše drţave, a vezani uz analizu znaĉajki oborinskog reţima. Donesenim Standardom JUS U.C4.020. kojeg je propisao Savezni zavod za standardizaciju (1982.) propisan je postupak za odreĊivanje intenziteta kiša mjerodavnih za proraĉun maksimalnih protoka prilikom projektiranja objekata odvodnje površinskih voda na prometnicama. Radilo se o zapravo o prijevodu Švicarskog standarda SNV 640 530 iz 1963.g. koji je bio neprimjenjiv za podruĉje bivše drţave upravo iz razloga što je upućivao na metodološki postupak koji je podrazumijevao da nadleţni HMZ-i raspolaţu s regionaliziranim parametrima funkcije intenziteta kiše. Naime, za razliku od Švicarske gdje je najprije provedena regionalizacija, a onda donesen propis o obvezi korištenja tih podloga, spomenutim su JUS standardom korisnici obvezani da koriste nešto što zapravo nije bilo definirano, pa ĉak ni prostudirano. Interesantno je da je po osamostaljivanju Hrvatske, prema nekim informacijama, spomenuti standard u cijelosti preuzet kao obvezujući propis hrvatskih normi i u domaću praksu. Takva šablonizirana normizacija ne samo da ne pridonosi ureĊenju odnosa u jednoj domeni, već stvara dodatnu zabunu kod korisnika i nadleţnih institucija koje bi trebale kontrolirati primjenu tog propisa. Za poĉetak osamdesetih je datiran i prvi opseţniji sistematizirani rad vezan uz suvremeni pristup analizama oborinskog reţima kratkotrajnih jakih oborina u Hrvatskoj ‘’Meteorološke i hidrološke podloge’’ (Bonacci, 1984.), objavljen u Priruĉniku za hidrotehniĉke melioracije – I kolo, knjiga 2. – Podloge (Društvo za odvodnjavanje i navodnjavanje Hrvatske, Zagreb, 1984., 39 –130). Nakon toga slijedi razdoblje inţenjerskih obrada većeg broja pluviografskih postaja u Hrvatskoj, pri ĉemu su najveće uĉešće imali struĉnjaci GraĊevinskih fakulteta u Splitu i Zagrebu, VRO - Projekta iz Zagreba te Vodoprivrede Rijeka. Nedostatak odgovarajućih propisa koji bi bili struĉno utemeljeni i primjenjivi u praksi inicirao je i izradu Preporuka za proraĉun velikih voda (JDH i JK za MHP, 1988.), a u okviru kojih je bila i problematika analiza kiša kratkotrajnih jakih intenziteta. Te su preporuke razmatrane na Savjetovanje JDH u Ohridu iste godine, ali postupak njihovog formalnog donošenja u smislu obveze primjene nije nikad bio do kraja proveden. Naţalost, sadašnje stanje u Hrvatskoj je takvo da smo, unatoĉ potrebama za postojanjem strukovnog propisa takvog tipa, još i dalje od njegovog donošenja.
10
Poĉetkom devedesetih Republiĉki je hidrometeorološki zavod, u okviru inicijalno pokrenutog Hrvatskog klimatskog programa (HMZ, 1991.), kao jednu njegovu sastavnicu predvidio pokretanje makroprojekta ‘’Istraţivanje intenziteta jakih kiša kratkog trajanja za potrebe projektiranja, izgradnje i eksploatacije hidrotehniĉkih objekata’’. S obzirom da su unutar hidrološke grupe Vodoprivrede Rijeka u razdoblju od aktiviranja HOMS projekta (1982.g.) do pripreme spomenutoga projekta DHMZ-a provedene u to vrijeme u Hrvatskoj najopseţnije obrade znaĉajki kratkotrajnih jakih oborina (Vodoprivreda Rijeka, 1988.), bilo je predviĊeno i aktivno uĉešće rijeĉkih hidrologa na realizaciji spomenutog projekta DHMZ-a. Naţalost, ni do realizacije tog projekta nije došlo, mada je inicijativa za njegovo pokretanje bila isticana nekoliko puta. Nekoliko godina iza toga Bonacci (1994.) je objavio knjigu ‘’Oborine – glavna ulazna veliĉina u hidrološki ciklus’’ koja je, uz ostale aspekte pojava oborina, kompleksno analizirala i obradila problematiku reţima kratkotrajnih jakih oborina. Radi se o dosad najkompletnijem radu vezanom uz teorijski pristup i inţinjerske aspekte problematike obrada oborina i njihovog reţima pojave, a koji predstavlja izuzetno vrijednu metodološku podlogu za pripremu i realizaciju programa inţenjerske obrade kratkotrajnih jakih oborina u Hrvatskoj. Kao pokušaj poticanja inicijative za realizaciju prethodno spomenutog projekta Hrvatskog klimatskog programa, na Okruglom stolu Hrvatskog hidrološkog društva odrţanom u Zagrebu u proljeće 1995.g., prezentiran je rad ‘’Intenziteti oborine – problemi obrade i interpretacije u praksi’’ (Rubinić i dr.). U radu je dat opći prikaz razliĉitosti znaĉajki kratkotrajnih jakih kiša u Hrvatskoj, raspoloţivih pluviografskih podloga u Hrvatskoj, kao i najĉešćih pogrešaka u njihovoj inţinjerskoj obradi i interpretaciji. U tome je radu dat i prikaz svih aktivnih pluviografskih postaja na podruĉju Hrvatske sa stanjem na kraju 1994.g., a koje je uglavnom i sada aktualno (Slika 3.1.). Vrijedan metodološki doprinos obradi oborinskog reţima kratkotrajnih jakih oborina dala je i Gajić-Ĉapka (2000.) u svojoj disertaciji ''Metode klimatološke analize kratkotrajnih oborina velikog intenziteta'', obranjenoj na PMF-u u Zagrebu. Razmatrani su razliĉiti aspekti analize maksimalnih kratkotrajnih kiša (potrebna duljina normalnog niza, odabir najpogodnijih tipova funkcija raspodjele…), a teţište rada u disertaciji dato je analizi pojava maksimalnih dnevnih kiša, te njihovoj prostornoj regionalizaciji. U radu je preporuĉena primjena GEV (Jenkinsonove) raspodjele za procjenu oĉekivanih maksimalnih dnevnih oborina. Ista je funkcija raspodjele preporuĉena i za analizu kratkotrajnih jakih oborina (Gajić-Ĉapka, 2002.).
11
Slika 3.1. – Mreža pluviografskih postaja u Hrvatskoj (preuzeto iz Rubinić i dr., 1995.)
U radu ‘’Analiza pristupa inţinjerskoj obradi kratkotrajnih jakih kiša na primjeru Pule’’ (Rubinić i dr., 2003.), dan je uvodni pregled razvoja metodologije obrada kratkotrajnih jakih oborina na podruĉju Hrvatske. U radu su, na primjeru usporedbe rezultata dosadašnjih obrada pluviografskih podataka upravo za podruĉje grada Pule, prikazane i razlike do kojih dolazi zbog razliĉitih pristupa obradi istog inţenjerskog zadatka – obradi podataka o znaĉajkama jakih oborina kao ulaznom podatku za daljnje proraĉune odvodnje. Te su razlike ponekad ĉak i veće nego li su razlike izmeĊu stvarnih znaĉajki reţima kratkotrajnih jakih oborina pojedinih lokaliteta u Hrvatskoj. Dani rad je temeljen upravo na autorovim iskustvima i zapaţanjima steĉenim tijekom izrade elaborata ‘’Znaĉajke kratkotrajnih jakih oborina grada Pule – Hidrološka analiza s osvrtom na dosadašnje obrade’’ (Hrvatske vode VGI Labin, 1998.), a ĉiji je nastavak i novelacija tada analiziranih podloga predmetni dokument.
12
3.3.
Metodološki postupci pri uobičajenim inţenjerskim obradama reţima kratkotrajnih jakih oborina Standardni postupak u obradama reţima kratkotrajnih jakih oborina u svrhu definiranja
HTP (ITP) krivulja za neku odabranu ombrografsku postaju sastoji se u slijedećim karakteristiĉnim koracima: a) Digitalizacija i primarna obrada ombrografskih zapisa registriranih nizova podataka o palim oborinama. b) Formiranje nizova karakteristiĉnih vrijednosti intenzivnih oborina za razliĉita trajanja i ispitivanje njihove homogenosti. c) Analiza vjerojatnosti pojave karakteristiĉnih vrijednosti maksimalnih visina (intenziteta) oborina korištenjem više tipova krivulja raspodjele te testiranje dobrote prilagoĊavanja empirijskim vrijednostima. d) Definiranje HTP (ITP) krivulja na temelju analiza dobrote prilagoĊavanja više tipova takvih krivulja i testiranjem dobrote njihova prilagoĊavanja. e) Usporedba dobivenih vrijednosti maksimalnih visina (intenziteta) oborina odabranih trajanja sa rezultatima eventualnih prethodnih obrada na analiziranoj predmetnoj postaji, kao i na postajama sa šireg regionalnog prostora te njihova verifikacija. Naravno, svaki od navedenih koraka sadrţi i više dodatnih aktivnosti i preispitivanja, dijelom i meĊusobno povezanih s aktivnostima iz nekoga od navedenih ostalih koraka. Svi su ti koraci opisani i u raspoloţivoj domaćoj literaturi, prije svega u Bonaccijevoj (1994.) knjizi ''Oborine – glavna ulazna veliĉina u hidrološki ciklus'', te se u cilju osiguranja dodatnih saznanja zainteresirani upućuju na nju. Ipak, radi osiguranja jednog općeg uvida u postupak obrade intenzivnih oborina, slijedi kraći komentar potrebnih aktivnosti unutar svakoga od spomenutih koraka, kao i autorove opservacije vezane uz problematiku praktiĉne primjene tih postupaka pri obradama pojedinih HTP (ITP) krivulja. Ĉak i prije nego li se krene ka obradama po opisanim karakteristiĉnim koracima obrade, nuţno je osnovno opredjeljenje autora o tome koji se tip prikazivanja konaĉnih rezultata obrade ţeli – misli se na HTP ili ITP funkcije/krivulje. Kod HTP krivulja radi se o prikazivanju rezultata u vidu meĊuodnosa proraĉunatih visina oborina «H» danih u mm, trajanju «T» (obiĉno u satima, a rijeĊe i u minutama) te povratnom periodu P (u godinama – rijeĊe izraţenom s vjerojatnošću pojave u %). Kod ITP krivulja vrijede iste napomene date za trajanje i povratni period, ali ih karakterizira da imaju više naĉina izraţavanja intenziteta (mm/min, mm/sat ili najĉešće l/s/ha). Ova posljednja dimenzijska oznaka (l/s/ha), iako najĉešće korištena kod projektanata oborinske odvodnja naselja i prometnica, posredno je i najveći uzrok grešaka kod mnogih
13
neiskusnijih projekata odvodnje. Naime, iako i ostale dimenzijske oznake visine ili intenziteta oborina vode raĉuna o jediniĉnoj površini (m2) na koju se odnose, eksplicitno navoĊenje «ha» kao jedinice površine u spomenutom izrazu kod dijela neupućenijih projektanata odvodnje (a takvih je naţalost još uvijek popriliĉan broj) stvara privid da je za proraĉun odvodnje oborinskih voda odreĊenog povratnog perioda s neke površine dovoljno poznavati jedan podatak o karakteristiĉnom intenzitetu oborina (obiĉno se to odnosi na 20-minutni), površinu (izraţenu u ha) te podatak iz literature o karakteristiĉnom otjecajnom koeficijentu za tu površinu. Naravno, radi se o potpuno pogrešnom pristupu koji ne vodi raĉuna o karakteristiĉnom trajanju oborine. No, primijećeno je da se u praksi manje greške u koncepcijskim pristupima oborinske odvodnje javljaju u sluĉajevima kada su neupućenijim projektantima na raspolaganju stajali podaci izraţeni u vidu HTP krivulja (naoko sloţeniji izraz koji ih tjera na razmišljanje o cjelokupnom postupku obrade) nego li kada su koristeći ITP krivulju izraţenu u dimenzijskim oznakama (l/s/ha) imali mogućnost da neposredno mnoţe ''svoje hektare slivnih površina“ sa podacima o intenzitetu odabranim za neku odreĊenu konstantnu vrijednost. Naravno, bilo bi pogrešno zagovarati neku pogodnost forme HTP krivulja u odnosu na ITP krivulje s argumentacijom vezanom uz iskljuĉivo prethodno navedene projektantske pogreške. No, ima i nekih drugih, takoĊer praktiĉnih razloga. Naime, i naĉin primarne obrade i postupak pri arhiviranju digitaliziranih podataka o palim oborinama je takav da se izvorno vodi u vidu HT zapisa, tj. podaci o palim oborinama tijekom nekog trajanja poĉetno su izraţeni u mm. Ostale veliĉine intenziteta oborina su izvedenice iz tog izvornog podatka. U tom kontekstu, kad i neupućeniji projektant odvodnje raspolaţe s podatkom o 2-godišnjoj paloj oborini na analiziranom slivu od primjerice 20 mm tijekom 20-minutnog trajanja, to mu ne znaĉi ništa i s tim podatkom neće ni pokušati vršiti proraĉun odvodnje. No, ukoliko ima podatak o intenzitetu oborina od 166 l/s/ha za taj isti povratni period i isto trajanje, vrlo rijetko će odoljeti iskušenju da ga ne koristi na naĉin da sve svoje površine izraţene u ha ne pomnoţi s navedenom vrijednošću intenziteta, tj. algebarski ih zbroji, te vodeći pri tome raĉuna o koeficijentu otjecanja, dobije privid da je korektno izvršio proraĉun odvodnje. Iz navedenih razloga osobna je preporuka da se nastoji koristiti HTP krivulje gdje god je to moguće. U sluĉaju potrebe provedbe pojedinih hidroloških iz takvih se funkcija mogu vrlo lako odrediti mjerodavne koliĉine oborina s drugim dimenzijskim oznakama pa i transformirati funkcionalne veze u neki drugi ţeljeni oblik. U danom su radu stoga svi primjeri uglavnom dani u vidu HTP funkcija. No, sasvim sigurno, date konstatacije vrijede i za drugaĉije, u vidu ITP krivulja prikazane rezultate. ad a) Početni korak u svakoj obradi intenzivnih oborina je digitalizacija oborina i izdvajanje karakteristiĉnih koliĉina oborina za odabrane vremenske intervale obrada u rasponu do 24 sata. Klasiĉan pristup tom zadatku danas se rješava na naĉin da se digitalizacijom ombrografskih
14
zapisa koje uglavnom vrši Drţavni hidrometeorološki zavod osigurava niz 5-minutnih zapisa s podatkom o koliĉini oborina registriranoj u tom vremenskom intervalu. Prije bilo kakvih daljnjih obrada registriranih podataka o intenzitetu palih oborina, nuţno je provesti usporedbu registriranih dnevnih oborina po ombrografu i po klasiĉnom kišomjeru, te iz daljnjih analiza iskljuĉiti nereprezentativne godine (godine s previše prekida u radu ombrografa i prevelikim razlikama u registraciji ombrografskih i kišomjernih podataka), te voditi raĉuna o nekim sustavnim greškama u registraciji ako takve postoje (npr. dio ombrografa nije imao tijekom zimskih mjeseci osigurano grijanje, pa su kod takvih postaja prisutni i po višemjeseĉni zimski prekidi u registraciji). Drţavni hidrometeorološki zavod prilikom standardnog izdvajanja godišnjih pregleda o maksimalnim mjeseĉnim i godišnjim intenzitetima oborina razliĉitih trajanja, poništava dane, a u većini sluĉajeva i cjelokupne mjesece kod kojih su bili preveliki zastoji u radu ombrografa. No, obraĊivaĉima se ipak preporuĉa da provedu i spomenutu usporedbu na razini dnevnih podataka kako bi stekli cjelovitiji uvid u stanje obraĊivanih podloga. Na osnovu digitaliziranih nizova podataka o 5-minutnim registriranim oborinama vrši se izdvajanje vrijednosti intenzivnih oborina duljih trajanja, pri ĉemu se obiĉno izabiru trajanja od 10, 20, 30, 40 i 50 minuta, te 1, 2, 4, 6, 12, 18 i 24 sata. Problem izdvajanja oborina nije tako jednostavan kako se moţda naoko ĉini. Naime, prilikom izdvajanja najintenzivnijih oborina razliĉitih trajanja tijekom neke sloţene kiše nuţno je voditi raĉuna o problemu odreĊivanja nezavisnih oborinskih epizoda. Naime, tijekom neke analizirane sloţene kiše moţe se javiti više intenziteta oborina kraćih trajanja koji imaju karakter ekstremnih oborinskih prilika. Ukoliko se ne definiraju kriteriji za razdvajanje nezavisnih oborinskih epizoda, svi bi se ti intenziteti mogli uzeti u obzir prilikom sekundarne obrade, ĉime bi vjerojatno uĉinili grešku. Pitanje naĉina izdvajanja nezavisnih oborinskih epizoda detaljno je prodiskutirano u spomenutoj knjizi Bonaccia (1994.). Kako se radi o zadatku kojeg pri inţenjerskim obradama oborina uglavnom provode struĉnjaci DHMZ-a, nije nuţno da ga se sa stanovišta interesa polaznika predmetnog seminara detaljnije u tom smislu komentira. No, potrebno je malo se osvrnuti na detalj vezan uz izdvajanje oborina najkraćih trajanja – npr. 5 i 10 minuta. Naime, vremenski intervali trajanja do 10 minuta, dobiveni na osnovu analize vjerojatnosti ulaznih podataka i odgovarajućih analiza HTP (ITP) krivulja vrlo ĉesto su korišteni u hidrološkim proraĉunima urbane odvodnje. Kako je 5-minutni interval najkraća vremenska diskretizacija pri primarnoj obradi – digitalizaciji ombrografskih zapisa, a obrada ide na naĉin da se sukcesivno izdvajaju pale koliĉine oborina u svakom od 5-minutnih intervala, najvjerojatnije je da meĊu izdvojenim najvećim podacima nije i doista najveći 5-minutni intenzitet koji se stvarno pojavio. Naime, sigurno je da se je u odnosu na zapaţene sukcesivne 5-minutne vrijednosti pojavilo i neko 5-minutno razdoblje s još ekstremnijim vrijednostima u odnosu na registrirane. No, s obzirom na metodologiju primarne obrade, podatak o tom
15
intenzitetu nije mogao biti zabiljeţen iz razloga što nije toĉno vremenski pao unutar odabranog slijeda 5-minutnih razdoblja. Utjecaj tog podcjenjivanja stvarno palih i registriranih oborina najveći je kod spomenutog 5-minutnog intervala, a sigurno se osjeća i kod bliţih mu kraćih trajanja – npr. 10-minutnih. Naime, izdvojene vrijednosti maksimalnih intenzivnih oborina 10-minutnog trajanja uvjetno reĉeno «kliţu» unutar diskretnih vrijednosti izdvojenih 5-minutnih razdoblja, tako da ne mogu obuhvatiti pikove unutar kraćih trajanja. Praktiĉki, to znaĉi da nizovi podataka koje dobivamo kao maksimalne vrijednosti intenziteta oborina, posebno najkraćih trajanja, u sebi sadrţe sustavnu pogrešku – donekle podcijenjene vrijednosti registriranih maksimuma u odnosu na stvarne. S porastom vremena trajanja, spomenuta se sustavna greška u odreĊivanju stvarnih maksimalnih intenziteta oborina unutar neke nezavisne kišne epizode minimalizira, tako da vrlo brzo postaje minorna. Spomenuti bi se problem mogao riješiti, odnosno još više minimalizirati, na naĉin da se prilikom digitalizacije usvaja kraće razdoblje diskretizacije (npr. 1 minuta). Ta je mogućnost ponajviše vezana uz potrebu promjene naĉina korištenja tipova pluviografa u mreţi postaja – tj. osiguranje instrumenata s izvorno digitalnim zapisom u odnosu na dosadašnji posredni pristup pretvaranja analognog zapisa (ombrograma) u digitalni. Prilikom konstrukcije HTP (ITP) krivulja i o tom se detalju treba voditi raĉuna i to na naĉin da se prilikom izjednaĉenja spomenutih funkcija koriste one funkcije koje prilikom izjednaĉenja ne smanjuju ulazno proraĉunate vrijednosti za spomenuta kratka 5 i 10-minutna razdoblja, već je ĉak i poţeljno da su u tom intervalu odstupanja usvojene funkcije izjednaĉenja koje daju i 10-tak % veće vrijednosti (kod 5minutnih intenziteta i više) kod tih najkraćih trajanja. Nikako nisu prihvatljive funkcije izjednaĉenja pa ma kako se dobro prilagoĊavale u rasponu duljih trajanja, koje daju podcijenjene vrijednosti nakon provedenog izjednaĉenja. Upravo zbog nepouzdanosti 5minutnog zapisa i iz njega izvedenih obrada, DHMZ nerijetko iz svojih obrada izostavlja 5minutne intenzitete, tako da se u tim sluĉajevima HTP (ITP) krivulje definiraju samo za trajanja dulja od 10 minuta.
ad b) Formiranje nizova karakterističnih vrijednosti intenzivnih oborina za razliĉita trajanja i ispitivanje njihove homogenosti. Formiranje nizova karakteristiĉnih vrijednosti intenzivnih oborina moţe se provesti na više naĉina (Arneell i dr., 1984. – preuzeto iz Bonacci, 1994.) i to kao: - Nizovi godišnjih ekstrema (standardni pristup izdvajanja ekstremnih godišnjih vrijednosti oborina /intenziteta/ odreĊenih trajanja) - Nizovi prekoraĉenja, odnosno pikova iznad odreĊenih pragova – POT serije («peaks
16
over treshold») - Modelirani nizovi ekstrema (koliko je poznato u domaćoj praksi do sada nisu korišteni, a i inaĉe se rijetko koriste zbog toga što modeli za simuliranje ekstremnih oborina nisu još u dovoljnoj mjeri pouzdani). Svaki od spomenutih pristupa ima odreĊenih prednosti i nedostataka, ali ne u mjeri u kojoj bi se oni dali generalizirati, te davši prednost odreĊenom pristupu iskljuĉiti druge iz daljnjih obrada. Istraţivanja rezultata proraĉuna po dvama najuĉestalijim pristupima (godišnji maksimumi i POT serije) proveli su mnogi istraţivaĉi i generalno uoĉili sliĉne zakonitosti. Kako POT serije pri analizama koriste veći broj jaĉih oborinskih maksimuma, u pravilu se dobivaju i veći rezultati proraĉunatih vrijednosti kod uĉestalijih povratnih perioda, dok nizovi godišnjih maksimuma (ekstrema) daju veće vrijednosti pri rjeĊim povratnim periodima. Najĉešće se pri obradama koriste nizovi godišnjih maksimuma, što ima prednosti u smislu najmanje zahtjeva za ombrografskim podlogama (potreban je samo podatak o po jednoj ekstremnoj vrijednosti zabiljeţene oborine odreĊenih trajanja), ali i bitan nedostatak u smislu zanemarivanja velikog broja informacija koje nose ostale intenzivne oborine registrirane tijekom godine. Kod nizova prekoraĉenja (POT serija) otvoreno je pitanje odreĊivanje praga intenzivnih oborina, odnosno graniĉnih vrijednosti oborina iznad kojih bi sve registrirane oborine trebale ići u sekundarnu obradu. Pri DHMZ-u uvrijeţeno je da se kao donje granice intenzivnih kiša koriste graniĉne vrijednosti dane u Tablici 3.1. Tablica 3.1. Donje granice intenzivnih kiša s kojima se ulazi u sekundarne obrade – preuzeto od Bonacci-ja (1984.) DONJE GRANICE KIŠE
BROJ
TRAJANJE KIŠE (min, h)
(mm)
(l/s/ha)
(mm/min)
1.
10'
5,4
90
0,54
2.
20'
7,4
62
0,37
3.
30'
8,4
47
0,28
4.
40'
9,0
37
0,225
5.
50'
9,6
32
0,192
6.
1
10,5
29
0,175
7.
2
12,0
17
0,100
8.
4
15,0
10
0,0625
9.
6
20,0
9
0,0556
10.
12
30,0
7
0,0417
11.
18
40,0
6
0,0370
12.
24
50,0
6
0,0347
REDNI
17
Na veliĉinu kasnije proraĉunatih vrijednosti karakteristiĉnih maksimalnih visina (intenziteta) oborina iz tako formiranih serija ima i veliĉina praga, ali i uĉestalost pojava intenzivnih oborina iznad tako odabranog praga. U tom sluĉaju poseban problem predstavlja i uglavnom nekompletna registracija oborina pa se tako i u sluĉaju kad su registrirani godišnji ekstremni intenziteti razliĉitih trajanja, tijekom pojedinih godina javlja nedostatak registriranih intenzivnih oborina iznad odabranog praga. U situacijama kada se u našim uvjetima raspolaţe sa, u prosjeku reda veliĉine, svega oko 50% ombrografski registriranih oborina, to predstavlja ozbiljnu prepreku korištenja takvih serija podataka. Taj se problem u praksi moţe djelomiĉno prevladati na naĉin da se koriste modificirane POT serije, kod kojih je ukupan broj ĉlanova serije jednak broju analiziranih godina. Na taj se naĉin u daljnje obrade ukljuĉuje veći broj najintenzivnijih oborina (neovisno u kojoj su godini registrirane) u odnosu na seriju godišnjih maksimuma, ali na takvu seriju prekoraĉenja ima manji utjecaj broj neregistriranih oborina većih od poĉetno odabranog praga. Na temelju osobnih saznanja dobivenih na osnovu rezultata obrada više desetaka ombrografskih postaja sa sjevernojadranskog podruĉja i njegova neposrednog planinskog zaleĊa, utvrĊeno je da rezultati analize vjerojatnosti dobiveni analizom serija prekoraĉenja dobivenih na spomenuti naĉin za uĉestalosti reda veliĉine 2 – 5 godišnjeg povratnog perioda i uĉestalijih imaju nešto povećane vrijednosti u odnosu na rezultate dobivene analizom serija godišnjih maksimuma. Pri tome su tako dobiveni rezultati uglavnom vrlo bliski i rezultatima obrada dobivenim na osnovu korištenja empirijskih frekvencija osmotrenih nizova podataka. Pri rjeĊim povratnim periodima, serije godišnjih maksimuma daju u pravilu nešto veće vrijednosti. S obzirom na razlike u rezultatima obrada nizova godišnjih maksimuma i spomenutih nizova prekoraĉenja, prilikom odabira karakteristiĉnih vrijednosti jakih oborina za potrebe definiranja HTP (ITP) krivulja uzimaju se u izjednaĉenje, iz razloga sigurnosti, veće rezultirajuće vrijednosti dobivene po nekoj od dviju spomenutih serija. S obzirom na uglavnom relativno kratke nizove ulaznih podataka, takav odabir većih vrijednosti pokazao se opravdanim. Spomenuti je pristup po prvi puta od strane autora primjenjivan prilikom obrada kratkotrajnih jakih oborina u okviru I faze Vodnogospodarske osnove Gorskog kotara i Primorja (Vodoprivreda Rijeka, 1987.) iz koje se na Slici 3.2. daje usporedni prikaz rezultata obrada po oba naĉina formiranja serija ulaznih podataka za postaju Rijeka.
18
70
OBORINE (mm)
60 2 god - PR 50
5 god - PR 10 god - PR
40
2 god - E 5 god - E
30
10 god - E 20 10 0
20
40
60
TRAJANJE (min)
Slika 3.2. Usporedni prikaz rezultata obrada podataka s pluviografske postaje Rijeka za serije ulaznih podataka formirane kao nizovi godišnjih ekstremnih maksimuma, te nizove prekoračenja (Rubinić i drugi, 2009)
ad c) Analiza vjerojatnosti pojave karakteristiĉnih vrijednosti maksimalnih visina (intenziteta) oborina. Provodi se korištenjem oko desetak dvo i tro-parametarskih tipova krivulja raspodjele, a za ĉiju se procjenu parametara koriste najĉešće dva kriterija – metoda momenata i metoda najveće vjerodostojnosti. Uglavnom se koriste nesimetriĉne funkcije raspodjele koje se i inaĉe koriste u hidrološkim analizama – funkcije tipa Galton, Gumbel, Pearson 3, Log Pearson 3, te nešto rjeĊe Weibul, Frechet, Gamma, Hasen te GEV (Jenkinsonova raspodjela). Koji od spomenutih tipova raspodjele favorizirati prilikom provedbe obrada vjerojatnosti pojave maksimalnih visina (intenziteta) oborina za sada još nije riješeno, kako u domaćoj praksi, tako ni vani. U tom smislu i dalje je aktualna konstatacija Arnell-a i sur., preuzeta od Bonacci-a (1994.) prema kojoj ''budući da priroda ne slijedi ni jednu teorijsku raspodjelu, postoje fiziĉki razlozi da se vjeruje da više od jedne statistiĉke raspodjele moţe biti bolje prilagoĊeno na razliĉite dijelove istog niza oborina''. Iz tog se razloga obrada vjerojatnosti pojave maksimalnih intenziteta oborina vrši po više funkcija raspodjele, a sam odabir provodi na osnovu testiranja dobrote prilagoĊavanja empirijskim frekvencijama nekim od standardnih testova. Najĉešće se radi o SmirnovKolmogorovom testu te 2 testu. Naţalost, za sve funkcije raspodjele obiĉno su potrebni puno dulji nizovi od onih koji stoje obraĊivaĉu na raspolaganju. U novije doba postoje pokušaji da se zbog osiguranja mogućnosti regionalnih obrada znaĉajki kratkotrajnih jakih oborina, problem prevelikih razlika u rezultatima obrada rjeĊih javljanja dobivenim po razliĉitim funkcijama raspodjele (pogotovo u sluĉajevima korištenja relativno kraćih nizova ulaznih podataka) nastoji
19
prevladati korištenjem unaprijed odabranog tipa raspodjele za koga je na temelju provedenih ranijih testiranja utvrĊeno da ima dobre mogućnosti za provedbu takve ekstrapolacije. U tom smislu Gajić-Ĉapka (2002.) zakljuĉuje da se za procjenu oĉekivanih maksimalnih kratkotrajnih oborina za trajanja do 2 sata istiĉe opća raspodjela (GEV) prema Jenkinsonu kao prihvatljiva za sve nizove. S obzirom da je ista autorica u ranijim obradama (2000.) maksimalnih dnevnih oborina takoĊer istaknula kao najprihvatljiviju funkciju upravo GEV raspodjelu, za preporuĉiti je da prilikom provedbe obrada nizova podataka s kratkotrajnim intenzitetima oborina s pojedinih postaja, jedna od obraĊivanih funkcija bude svakako i GEV raspodjela. Kod analize kratkotrajnih oborina uĉestalijih pojava, pokazalo se da je i nekada korišteni pristup rada s empirijskim frekvencijama i dalje primjeren. Njime je moguće dobiti za praktiĉne svrhe primjereno proraĉunate maksimalne visine (intenziteti) oborina i uĉestalijih pojava od 1godišnjeg. Inaĉe, prilikom upotrebe nizova godišnjih maksimuma, dobivene vrijednosti maksimalnih oborina uĉestalijih povratnih perioda (1-2-godišnjeg) obiĉno su
znatno
podcijenjene. Posebni se problemi javljaju kada su obradama u analiziranom periodu osmatranja obuhvaćeni i ekstremno rijetki dogaĊaji ĉija uĉestalost pojave uvelike premašuje period obrade. U tom se sluĉaju moţe ili iskljuĉiti taj dogaĊaj iz daljnje analize jer na neki naĉin kvari uzorak, ili pak, što je i prihvatljivije, ukljuĉiti ga u obradu dodjeljujući mu stvarno procijenjenu vrijednost pojave, a ne onu koju bi dobio koristeći neki od standardno korištenih izraza za kompromisnu vjerojatnost.
ad d) Definiranje HTP (ITP) krivulja To je slijedeći korak pri inţenjerskim obradama kratkotrajnih jakih oborina. Provodi se na temelju analiza dobrote prilagoĊavanja više tipova takvih krivulja te testiranjem dobrote njihova prilagoĊavanja proraĉunatim vrijednostima maksimalnih visina (intenziteta) oborina razliĉitih trajanja i odabranih vjerojatnosti pojave. Pri tome je moguće koristiti dva pristupa – izjednaĉavanje provesti za svaki povratni period sa zasebnom krivuljom ili pak takvo izjednaĉenje provesti s jednom krivuljom za sve povratne periode. U radu Bonaccija (1994.) iscrpno su prikazani uglavnom svi u praksi najĉešće korišteni analitiĉki oblici tih krivulja te se taj dio neće detaljnije razmatrati u datom radu. Parametri tih krivulja odreĊuju se na osnovu regresijskih i višestruko regresijskih analiza po teoriji najmanjih kvadrata. Ono na što vrijedi posebno upozoriti je da će obraĊivaĉi vrlo rijetko pronaći krivulju koja bi se uspješno prilagoĊavala ulaznim podacima u ĉitavom svom rasponu, tj. od 5 (ili 1) minuta do ukupno 24 sata. Razlog tome je prirodni karakter reţima oborina koje su naglašenije tijekom trajanja kraćih trajanja – u našim je krajevima obiĉno ta granica u promjeni oborinskog reţima u rasponu izmeĊu 1 i 2 sata. Stoga je u sluĉajevima nemogućnosti osiguranja dobroga
20
prilagoĊavanja nekog od odabranih funkcija proraĉunatim visinama oborina nuţno provesti takvo izjednaĉenje za vremenske intervale kraćih i duljih trajanja, te iz rezultirajućih funkcija izjednaĉenja odrediti presjecišno vrijeme tih krivulja. U tom je sluĉaju, ali i inaĉe zbog bolje mogućnosti prilagodbe, primjerenije koristiti razliĉite HTP (ITP) krivulje za razliĉite povratne periode.
ad e) Usporedba dobivenih vrijednosti maksimalnih visina (intenziteta) oborina odabranih trajanja sa rezultatima eventualno prethodnih obrada na analiziranoj predmetnoj postaji kao i na postajama sa šireg regionalnog prostora i njihova verifikacija. To je posljednji i ne manje vaţan korak pri provedbi analiza reţima pojava kratkotrajnih jakih oborina. Naime, na osnovu provedenih aktivnosti u do sada spomenutim koracima, definiranu HTP (ITP) krivulju nuţno je podvrći regionalnoj usporedbi kako bi se uoĉili eventualni propusti, ali i na neki naĉin definiralo podruĉje njezine prostorne primjene. Pri tome je korisno provesti i analize oborinskog reţima maksimalnih jednodnevnih oborina, odnosno njihove vjerojatnosti pojave, pri ĉemu se mogu koristiti i podaci s većeg broja kišomjernih postaja. Ĉest je sluĉaj, iako naoko nelogiĉan, da kod iste obraĊivane postaje rezultati analiza maksimalnih dnevnih oborina po kišomjeru daju veće vrijednosti od analize ombrografskih podataka o maksimalnim 24-satnim intenzitetima oborina. Razlog tome gotovo u pravilu je nedovoljna ombrografska registracija palih oborina, tako da je u sluĉajevima većih razlika preporuĉljivo da se ĉak i prilikom definiranja HTP (ITP) krivulja uvrstiti podatak o takvoj većoj 1-dnevnoj oborini u obraĊivane nizove umjesto podatka o 24 satnoj oborini. Time će biti korigiran barem završni dio analizirne krivulje. Kao najprirodniji korak iz tako dobivenih podataka o HTP (ITP) krivuljama za pojedine lokacije, trebala bi slijediti i cjelovitija regionalna obrada. No, zbog naĉina dosadašnje (ne)organizacije obrada i zbog neujednaĉenih metodoloških pristupa, za sada se takve regionalne obrade ne vrše.
21
4.
OSNOVNA OBRADA OSMOTRENIH PODATAKA S OMBROGRAFA PULA (1997.-2009.)
4.1.
Usporedna analiza dnevnih podataka o oborinama registriranih po kišomjeru i ombrografu Iako se i kišomjer i ombrograf nalaze na istoj lokaciji i registriraju istu pojavu – oborine,
njihovi registrirani podaci se ne podudaraju u potpunosti – obiĉno su nešto manje koliĉine oborina registrirane na ombrografu. Razlog tome su u manjoj mjeri sluĉajne, a u većoj sustavne greške, uzrokovane uglavnom ĉešćim prekidima/lošijim registracijama u radu ombrografa. Klasiĉni ombrografi s praţnjenjem cilindra sustavom natege su osjetljivi na neĉistoće, imaju nešto veće dimenzije stupa na koji je postavljen otvor za registraciju oborina pa su i deformacije/otkloni oborina od mjernog otvora instrumenta prilikom vjetrovitih situacija nešto veći, a nekada se ombrografi nisu ni zagrijavali u zimskom dijelu godine pa su zbog opasnosti od smrzavanja cilindra instrumenta registracije znale prestajati i po par mjeseci u hladnijem dijelu godine. Na meteorološkoj postaji Pula utvrĊeno je (Hrvatske vode VGI Labin, 1998.) da je tijekom analiziranog razdoblja 1979.-1996.g. na ombrografu registrirano samo 66,5% oborine u odnosu na oborine registrirane na kišomjeru. Situacija u predmetnom dokumentu analiziranog razdoblja 1997.-2009. puno je povoljnija (Tablica 4.1.) – registrirano je 95,5% oborina, a najveće su razlike registrirane u samo nekoliko mjeseci s lošijim radom ombrografa. Iz danog je tabliĉnog prikaza vidljivo i da kod većine godina razlika ima karakter sluĉajne greške – javljaju se i situacije kada su registrirane dnevne oborine na ombrografu veće nego li po kišomjeru, odakle proistiĉe i okolnost da prikazane sume apsolutnih razlika imaju veću vrijednost od njihove obiĉne sumarne vrijednosti. Detaljan prikaz registriranih dnevnih koliĉina oborina po ombrografu, kao i dnevnih razlika izmeĊu registriranih podataka po kišomjeru i ombrografu dani su u prilogu (PR.8). Tablica 4.1. Usporedba registriranih godišnjih količina oborina po kišomjeru i ombrografu Pula i njihovih razlika God
H god po kišomjeru
H god po ombrografu
Suma razlika
Godišnja suma aps. razlika
(mm)
(mm)
(mm)
(mm)
1997
819,1
666,0
153,1
160,5
1998
738,7
734,9
3,8
31,4
1999
797,9
780,2
17,7
29,5
2000
634,9
624,8
10,1
21,3
2001
551,4
539,2
12,2
41,0
2002
1004,1
981,8
22,3
33,9
2003
564,6
521,3
43,3
54,7
2004
882,1
866,2
15,9
32,3
2005
948,1
879,2
60,4
67,4
2006
640,6
637,9
2,7
29,3
2007
648,5
647,2
1,3
21,9
2008
850,9
845,8
5,1
93,7
2009
1094,3
952,5
169,1
198,9
SR
782,7
742,3
39,8
62,8
22
4.2.
Maksimalne godišnje zabiljeţene količine kratkotrajnih jakih oborina Maksimalne godišnje zabiljeţene koliĉine oborina raznih trajanja prikazane su u Tablici
4.2. Tablica 4.2. Maksimalne godišnje zabilježene količine oborina trajanja 10'-24 h na postaji Pula (1957.-09.) 18h
24h
Kišomjer 1* dan
1957 17,6 27,2 35,7 40,7 42,6 45,4 52,0 56,4 58,5 61,2 61,5 1958 6,6 12,0 16,7 18,7 19,8 20,8 25,2 27,7 32,2 47,4 62,4 1959 15,0 29,3 40,2 47,3 51,0 54,5 69,1 89,4 100,8 106,0 108,3 1960 15,9 23,6 28,7 31,3 32,9 33,8 36,2 39,7 43,0 45,5 69,3 1961* 12,2 16,8 21,2 25,2 27,3 28,3 29,3 29,9 36,7 39,3 39,3 1962* 3,6 7,1 10,1 11,8 12,1 12,1 13,3 18,4 22,1 28,3 28,7 1963 11,9 17,4 21,7 26,2 30,7 33,3 36,2 36,5 36,8 51,5 53,2 1964 20,2 23,9 29,2 36,9 37,7 38,0 38,1 38,2 38,2 48,7 51,0 1965 10,2 18,8 24,8 28,3 31,4 34,4 42,4 42,4 60,5 60,6 60,6 1966 7,7 12,3 15,2 18,5 20,9 23,3 31,2 37,9 45,2 57,7 59,7 1967 13,0 22,0 28,4 32,1 32,8 33,2 40,1 51,4 52,0 52,3 53,5 1968 12,8 19,8 23,7 25,1 25,5 25,7 28,6 29,8 29,9 34,7 37,0 1969 8,5 14,4 20,2 24,6 28,9 31,0 50,1 83,2 87,5 99,5 99,5 1970 11,2 16,2 20,6 23,1 25,6 27,9 29,9 36,6 37,4 38,4 39,0 1971 21,0 31,0 38,1 42,6 46,7 49,5 51,6 51,8 51,8 60,2 62,2 1972 7,3 13,2 18,4 22,7 26,4 27,6 29,8 36,6 43,8 55,0 57,1 1973 13,5 23,9 30,1 31,0 31,8 32,7 44,6 56,0 74,5 95,3 95,3 1974 15,8 22,2 26,4 30,5 34,5 36,9 48,6 62,9 63,3 72,7 76,3 1975 11,2 14,5 19,6 24,2 28,3 31,0 39,5 52,5 55,1 59,1 61,2 1976 22,4 26,2 29,6 31,0 31,7 31,9 48,1 69,8 70,7 70,8 76,2 1977 14,3 21,0 24,8 27,4 29,2 29,6 29,6 31,2 31,4 31,4 31,4 1978 17,8 21,7 23,7 25,7 26,8 27,8 32,5 38,1 38,4 38,4 38,7 1979 14,7 19,9 24,3 25,6 27,2 27,9 28,3 29,0 29,1 34,2 34,2 1980 6,6 10,8 12,6 12,8 12,8 12,9 17,4 18,8 23,8 41,8 48,8 1981 19,6 29,3 35,7 38,1 39,4 40,7 46,5 55,5 59,4 59,4 59,4 1982 10,1 15,9 17,3 17,4 17,6 17,6 19,0 26,0 35,9 40,1 40,2 1983 10,0 14,1 17,4 18,2 19,2 19,4 20,9 28,5 37,6 47,2 48,5 1984 13,6 15,4 17,1 19,1 19,3 19,6 38,2 55,7 64,2 83,0 83,1 1985 18,9 21,1 22,9 23,6 23,6 23,7 25,1 25,9 34,8 46,5 47,3 1986 20,2 30,2 31,7 40,2 43,7 46,8 47,1 47,1 47,2 56,0 60,4 1987 17,1 19,7 27,1 32,0 36,0 40,3 69,7 76,9 76,9 76,9 84,9 1988 19,1 21,0 21,5 23,8 27,5 28,6 35,0 39,6 40,6 44,2 45,5 1989 9,4 16,3 16,4 17,0 17,4 17,7 21,8 30,0 30,8 44,4 44,4 1990 9,2 14,2 15,1 15,5 18,3 19,8 32,7 44,6 55,2 64,6 64,6 1991 6,4 6,9 7,7 8,7 9,5 11,1 20,0 24,6 32,3 39,3 50,8 1992* 3,8 4,1 4,2 4,2 4,3 4,5 4,9 5,1 5,4 6,0 6,1 1993 11,4 13,5 18,5 22,6 26,2 28,5 30,2 33,2 33,3 33,3 36,8 1994 9,5 18,2 19,3 19,7 20,0 20,1 22,2 37,3 38,7 43,7 49,6 1995 10,2 15,6 17,8 19,9 21,8 22,9 29,2 33,6 36,0 39,6 42,2 1996 10,0 15,6 17,0 20,4 23,0 23,9 27,1 31,9 37,5 38,5 38,5 1997 11,3 21,9 30,1 35,8 38,9 40,5 42,9 43,1 48,7 53,5 57,4 1998 17,4 31,9 44,9 50,9 54,7 58,1 76,8 81,6 92,7 99,8 104,0 1999 17,0 21,9 27,9 33,8 43,8 47,0 54,4 57,6 60,2 66,5 86,3 2000 12,3 12,3 12,3 13,1 15,0 16,6 22,7 26,0 26,1 30,9 37,4 2001 12,0 17,9 22,8 23,4 24,1 24,2 24,7 25,1 25,4 32,0 37,6 2002 19,4 29,7 36,6 40,9 41,6 41,8 42,6 55,5 62,5 64,1 68,9 2003 10,9 20,1 29,7 32,0 35,0 38,1 48,0 54,4 77,0 88,2 93,0 2004 7,5 13,0 17,4 21,1 23,3 25,5 39,4 44,9 52,5 79,8 87,5 2005 17,6 32,0 38,6 44,0 49,1 50,4 52,9 53,2 53,2 53,5 53,5 2006 11,6 16,3 18,4 19,9 20,1 20,2 24,6 27,7 32,8 41,3 45,7 2007 12,1 23,5 29,5 33,2 37,0 41,4 55,6 55,7 55,9 56,0 58,1 2008 14,5 26,4 32,6 37,7 40,3 42,3 48,9 54,8 56,5 58,4 59,0 2009 13,5 22,0 30,3 35,0 39,0 42,8 50,2 51,0 55,4 62,3 66,5 SR 13,3 19,9 24,5 27,7 30,0 31,6 38,4 44,7 49,3 56,1 59,8 St.dev. 4,3 6,1 8,1 9,5 10,4 11,1 13,7 16,5 18,0 19,1 19,5 Cv 0,32 0,31 0,33 0,34 0,35 0,35 0,36 0,37 0,37 0,34 0,33 MAX 22,4 32,0 44,9 50,9 54,7 58,1 76,8 89,4 100,8 106,0 108,3 MIN 6,4 6,9 7,7 8,7 9,5 11,1 17,4 18,8 23,8 30,9 31,4 *- registrirani podaci za 1961.,1962. i 1992. izuzeti iz daljnjih obrada zbog iznimno loše registracije ombrografa
61,5 62,8 108,4 72,8 39,3 35,1 53,2 58,3 60,6 60,2 57,8 37,0 99,5 39,0 62,2 59,4 95,3 80,6 61,2 76,2 36,5 41,3 56,7 51,1 59,4 40,2 49,0 83,1 47,3 60,4 90,2 49,7 44,4 64,6 52,4 6,1 37,2 49,6 42,3 39,7 59,8 104,4 86,4 37,6 43,5 91,1 97,1 89,5 55,7 57,5 76,5 60,0 69,8 62,6 19,5 0,31 108,4 36,5
64,2 43,8 102,2 63,8 66,1 32,3 53,9 53,6 65,0 60,7 45,3 36,0 99,8 37,5 74,5 57,0 94,1 73,8 97,5 74,5 38,4 50,5 76,8 51,6 61,8 39,5 32,2 96,1 46,4 47,5 77,8 43,1 46,0 63,0 38,5 141,7 69,2 53,8 42,2 42,2 66,2 90,4 80,2 36,0 32,3 72,1 94,2 76,6 57,4 55,5 61,8 62,6 67,3 61,3 19,3 0,32 102,2 32,2
Godina
10'
20'
30'
40'
50'
1h
2h
4h
6h
12h
23
Vidljivo je da je u prethodnoj tablici sadrţan i prikaz najvećih zabiljeţenih dnevnih oborina na kišomjeru, a što je provedeno kako bi se u daljnjim obradama vjerojatnosti pojave maksimalnih oborina duljih trajanja donekle nadomjestio nedostatak kontinuiranog mjerenja oborina duljih trajanja na ombrografu. Naime, maksimalna godišnja 24-satna oborina kod cjelovite ombrografske registracije oborina uvijek mora biti veća ili makar jednaka (u sluĉaju kada oborina padne unutar 24-satnog intervala oĉitanja na kišomjeru koje se provodi u 7:00 sati) od maksimalne dnevne oborine registrirane na kišomjeru. No, to nije uvijek sluĉaj, pogotovo kad su osim sluĉajnih grešaka prisutne i sustavne – prije svega neregistracija palih oborina na ombrografu tijekom hladnijeg dijela godine, a kada su oborine duljih trajanja uglavnom i intenzivnije. Zbog tog nedostatka kontinuiranih ombrografskih mjerenja, na postaji Pula, uglavnom u razdoblju zakljuĉno do 1998.g., u obradu su umjesto 24-satnih maksimuma ukljuĉivani podaci o maksimalnim 1-dnevnim oborinama kada su njihove vrijednosti premašivale registrirane godišnje 24-satne maksimume. Obzirom da je u javnosti, pa i u dijelu struĉnih krugova, prisutno mišljenje da se tijekom posljednjih godina javljaju sve intenzivnije oborine koje su glavni uzrok sve izraţenijih poplava urbanih podruĉja oborinskim vodama, provedena je i obrada hoda registriranih godišnjih maksimuma raznih trajanja (Slika 4.1.-4.3.). Pri tome su iz obrade izuzeti podaci za 1961., 1962. i 1992.g. zbog iznimno lošeg rada ombrografa, odnosno zbog oĉitog izostanka registracije najintenzivnijih oborina.
110
Y 24h = 0,0392 x - 14,725
100 90
H (mm)
80 70 60 50 40 30 20 1955
y 1 dan = -0,0573x + 174,86 1960
1965
1970 24h
1975
1980
1985
1990
1 dan po kišomjeru
1995
2000
2005
2010
Godine
Slika 4.1. Hod registriranih godišnjih maksimalnih 24-satnih i 1-dnevnih oborina - Pula (1957.-2009.)
24
Iz danog prikaza na Slici 4.1. vidljivo je da prisutni trendovi tijekom analiziranog razdoblja imaju razliĉit karakter – za maksimalne 1-dnevne oborine blagi trend opadanja (0,06 mm, odnosno 0,09% godišnje), a za maksimalne 24-satne oborine blagi trend porasta registriranih vrijednosti (0,04 mm, odnosno 0,06% godišnje). To praktiĉki znaĉi da ne postoji nikakav izraţeni trend i da maksimalne 24-satne, odnosno 1-dnevne oborine, imaju karakter sluĉajne veliĉine ĉiji se reţim pojave tijekom analiziranog razdoblja 1957.-2009.g. nije promijenio. Analizirani su i hodovi pojava maksimalnih godišnjih oborina kraćih trajanja. Na Slici 4.2. dan je prikaz hoda i odgovarajućih trendova za oborine trajanja 2 - 24 sata, a na Slici 4.3. za trajanja 10 min – 1 sata. Na osnovu analiza tih hodova i utvrĊenih trendova u Tablici 4.2. dan je prikaz znaĉajki tih trendova. Tablica 4.2. Prikaz značajki analiziranih trendova hoda maksimalnih godišnjih oborina Pule (1957.-2009.)
Godišnji trend promjena (mm/god) Godišnji trend promjena (%/god)
Kišomjer 1 dan
10'
20'
30'
40'
50'
1h
2h
4h
6h
12h
18h
24h
-0,009
0,012
0,001
-0,008
0,007
0,012
0,035
-0,051
-0,041
-0,064
-0,055
0,039
-0,057
-0,07
0,06
0,01
-0,03
0,02
0,04
0,09
-0,11
-0,08
-0,11
-0,09
0,06
-0,09
Iz danih je prikaza vidljivo da nisu utvrĊeni nikakvi znaĉajniji trendovi, odnosno nikakve znaĉajnije promjene pojavnosti maksimalnih oborina razliĉitih trajanja. Pozitivni i negativni trendovi nisu grupirani po trajanjima nego se uglavnom naizmjeniĉno izmijenjuju za razliĉita trajanja. Najveći trend porasta maksimalnih godišnjih vrijednosti oborina zabiljeţen je kod 2satnih oborina (0,09%, a što na razini cjelokupnog 53-godišnjeg niza daje porast od svega 1,9 mm). Nešto je izraţeniji trend opadanja maksimalnih visina oborina za trajanja od 4 sata i 12 sati (0,11%), a što na razini cjelokupnog 53-godišnjeg niza daje smanjenje maksimalnih visina 4-satnih oborina od oko 2,7 mm, a 12-satnih od oko 3,4 mm. Dakle, moţe se zakljuĉiti da nije došlo do nikakvog znaĉajnog povećanja maksimalnih godišnjih koliĉina oborina ni za koje trajanje. Pojave poplavljivanja pojedinih urbanih podruĉja Pule se prije svega mogu pripisati povećanju udjela vodonepropusnih površina ĉiju odvodnju nisu pratila odgovarajuća rješenja, tako da svaka nova pojava pikova znaĉajnijih oborinskih intenziteta koji se cikliĉno javljaju svakih nekoliko godina, nailazi na sve izgraĊenije urbane prostore sa sve više vodonepropusnih površina. U tom su smislu i uvjeti otjecanja i prijema oborinskih voda u kolektorske sustave sve kritiĉniji.
25
110 100 90
y24h = 0,0392 x - 14,73
70
Y 18h = -0,0545 x + 168,27
60
Y 12h = -0,0641 x + 183,81
50
Y 6h = -0,0412 x + 131,41
40
y 4h= -0,0511x + 146,25
30
y2h = 0,0347x - 30,371
20 10 1955 1960 1965 1970 1975 1980 1985 1990 1995 2000 2005 2010 24h
18h
12h
6h
4h
2h
Godine
Slika 4.2. Hod registriranih godišnjih oborina trajanja 2 – 24 sata - Pula (1957.-2009.)
60
y 1h = 0,0118 x + 8,19
50
y 50 min= 0,0065 x + 17,11 40 H (mm)
H (mm)
80
y 40 min= -0,0084 x + 44,48 y 30 min= 0,0014x + 21,87
30
y 20 min= 0,0118x - 3,37
20
y 10 min= -0,0094x + 31,98 10
0 1955 1960 1965 1970 1975 1980 1985 1990 1995 2000 2005 2010 1h
50'
40'
30'
20'
Godine 10'
Slika 4.3. Hod registriranih godišnjih oborina trajanja 10 min – 1 sat - Pula (1957.-2009.)
26
4.3.
Analiza učestalosti pojava kratkotrajnih jakih oborina Uĉestalost pojava jakih kratkotrajnih oborina moguće je prikazati kao broj godišnjih
pojava s oborinama većim od odreĊenoga praga, a koji pak zavisi o odabranom trajanju. Takav je prikaz, s pragovima danim po Bonacciju (1994.), dan u Tablici 4.3. Tablica 4.3. Učestalost pojave kratkotrajnih jakih oborina – Pula (1957.-2009.) Trajanje Prag (mm) 1957 1958 1959 1960 1963 1964 1965 1966 1967 1968 1969 1970 1971 1972 1973 1974 1975 1976 1977 1978 1979 1980 1981 1982 1983 1984 1985 1986 1987 1988 1989 1990 1991 1993 1994 1995 1996 1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009
10'
20'
30'
40'
50'
1h
2h
4h
6h
12h
18h
24h
5,4
7,4
8,4
9
9,6
10,5
12
15
20
30
40
50
8 2 4 5 6 8 3 2 9 4 7 2 14 3 6 8 6 9 6 5 9 2 10 5 4 7 2 6 8 11 8 7 1 6 7 7 11 5 9 5 1 3 16 7 2 8 3 3 5 9
9 4 6 6 7 8 5 8 10 6 15 8 17 5 11 9 10 15 7 6 8 1 12 6 4 8 1 5 13 10 4 7 0 5 8 9 8 6 12 10 3 3 20 7 7 8 5 5 5 10
11 6 6 6 7 11 8 12 11 8 14 8 18 6 13 10 13 18 10 5 9 2 11 6 4 6 1 8 11 12 3 7 0 7 7 6 9 5 12 11 4 4 24 9 10 7 6 7 5 10
13 4 7 7 7 11 12 14 14 9 12 8 21 9 14 9 11 17 9 5 9 3 12 6 5 7 2 7 14 11 4 8 0 9 7 7 11 5 13 9 4 5 21 8 12 9 9 6 5 11
13 4 7 7 8 10 11 14 11 7 12 8 18 8 14 7 11 16 7 5 9 2 11 6 5 8 3 7 13 9 4 7 1 9 6 6 11 5 10 9 3 4 20 7 11 8 8 6 5 10
4 1 3 1 2 3 2 4 4 0 4 0 6 1 2 1 2 4 0 0 0 1 2 1 1 4 1 2 2 2 1 1 1 0 1 1 0 2 4 6 0 0 5 2 3 4 2 3 3 3
1 1 1 1 1 3 1 3 2 0 1 0 4 1 2 1 2 1 0 0 1 1 2 0 0 3 0 1 1 0 0 1 1 0 0 0 0 1 2 2 0 0 4 1 2 3 1 1 3 2
11 4 6 7 8 12 10 14 13 9 13 8 20 8 14 9 11 17 10 5 10 3 10 5 4 7 2 7 13 11 5 8 0 9 7 6 10 5 13 11 4 4 22 7 12 10 6 6 5 11
13 4 14 6 11 12 12 17 15 9 13 8 21 8 16 7 9 17 9 8 9 3 10 7 6 10 5 9 13 12 7 9 3 8 7 7 11 6 10 14 6 3 19 9 11 10 10 6 11 12
15 6 11 6 9 11 11 18 12 6 11 9 21 9 14 7 9 14 8 9 8 6 12 7 7 10 5 11 13 11 5 7 6 5 8 9 12 6 11 12 8 5 18 9 12 13 8 9 12 16
9 5 6 6 5 8 8 10 8 4 7 5 16 5 6 5 8 7 6 4 6 2 11 3 3 6 4 6 8 6 4 4 3 4 2 4 10 5 8 11 3 6 12 8 5 10 7 7 9 14
6 2 5 2 3 4 2 6 6 2 6 3 9 4 7 3 4 6 1 2 1 1 4 1 3 4 1 3 4 4 2 3 1 2 1 2 3 4 6 5 1 2 8 2 4 5 4 4 3 10
27
U Tablici 4.3. sadrţani su rezultati provedenih analiza raspoloţivih ombrografskih podataka koji zapravo ĉine jedan vrlo nehomogen niz iz razloga što je do pred 10-15 godina koliĉina registriranih oborina na ombrografu tijekom godine bila znatno manja (ponajviše zbog izostanka registracije tijekom zimskih mjeseci zbog nedostatka zaštite instrumenta od zaleĊivanja). Iz analize su izostavljene ranije spomenuta 1961., 1963., te 1992.g. zbog izuzetno loše registracije oborina na ombrografu i tijekom preostalog dijela godine. Iako nehomogeni, ti podaci su, odnosno hod uĉestalosti prekoraĉenja pragova intenzivnih oborina, kao i odgovarajući trendovi, prikazani i na grafiĉkim prikazima (Slika 4.4.-4.5.), iz kojih je vidljivo da unatoĉ sve boljoj/kompletnijoj registraciji oborina tijekom posljednjih desetak godina, postoje prisutni trendovi uglavnom blagog opadanja uĉestalosti pojava intenzivnih oborina za većinu analiziranih trajanja (20 min – 4 sata), a porasti samo za trajanja od 10 min, te izmeĊu 6 i 24 sata. Da su tijekom ranijih razdoblja na ombrografu registrirane cjelokupne pale oborine, nesumnjio bi trendovi još više išli u prilog zakljuĉku da tijekom analiziranog razdoblja nije došlo ni do kakvih bitnijih promjena reţima pojava kratkotrajnih jakih oborina, te da u Puli nije došlo ni do kakvog porasta uĉestalosti pojava intenzivnih oborina. 25
y2h = -0,0476x + 104,3
y 6h= 0,0183x - 29,75
y 4h = -0,0081x + 25,98
y 12h= 8E-05x + 3,46
y
18h=
0,0032x - 4,35
y 24h = 0,0024x - 3,51
Učestalost (broj slučajeva)
20
15
10
5
0 1955
1960
1965 2h
1970
1975 4h
1980 6h
1985 12h
1990
1995 18h
2000 24h
2005
2010
Godina
Slika 4.4. Godišnji hod učestalosti pojava intenzivnih oborina trajanja 2 – 24 sata – Pula (1957.-2009.)
28
30
25
y 10= 0,0147x - 23,1
y 30 = -0,0343x + 76,6
y20 = -0,0165x + 40,4
y 40 = -0,039x + 86,2
y 50= -0,0428x + 93,9
y 1h = -0,0462x + 100,0
Učestalost (broj slučajeva)
20
15
10
5
0 1955
1960
1965
10'
1970
20'
1975
1980
30'
1985
1990
40'
1995
50'
2000
2005
1h
2010
Godina
Slika 4.5. Godišnji hod učestalosti pojava intenzivnih oborina trajanja 10 min – 1 sat – Pula (1957.-2009.)
4.4.
Analiza vjerojatnosti pojave kratkotrajnih jakih oborina i definiranje HTP i ITP krivulja Analiza vjerojatnosti pojave maksimalnih kratkotrajnih intenziteta oborina provoĊena je
za sva analizirana trajanja na osnovu dvaju tipova formiranih ulaznih podataka – nizova godišnjih maksimuma i nizova ekstrema (nizovi prekoraĉenja), tj. nizovi ekstremnih vrijednosti bez obzira koje su godine i u koliko navrata zabiljeţeni, odnosno uzimani su u analizu i podaci više ekstremnih oborina ako su se javili unutar jedne godine. Vjerojatnosti pojave raĉunate su po više teoretskih funkcija raspodjele koje se i inaĉe koriste pri hidrološkim analizama ekstremnih pojava (Galton, Gumbel, Paearson III, Gamma, Log-Pearson III, Hazen, GEV/Jenkins/), te je testiranje dobrote prilagoĊavanja empirijskim frekvencijama odreĊenim po Ĉegodajevu provoĊeno testom Smirnov-Kolmogorova (SKtestom). Rezulati provedenih analiza pokazali su da se u gotovo svim sluĉajevima (kod nizova god. maksimuma za trajanja 10, 20 i 50 min, te 1, 2, 6 - 24 sata kao i 1 dan, kod nizova ekstrema 10 - 90 min, te 12 - 24 sata) najbolje prilagodljivom pokazala GEV-funkcija koja se i inaĉe od nekih autora preporuĉa pri analizama takvih pojava. Kod preostalih trajanja bolje prilagodljive su bile neke druge funkcije, uglavnom Pearson III ili Log Pearson III. No, obzirom
29
na prisutne uglavnom male razlike u numeriĉkim vrijednostima proraĉunatih oborina, kao mjerodavni u svim sluĉajevima uzeti su rezultati dobiveni po GEV-raspodjeli. U prilog takve odluke da se usvoji jedna funkcija koja se najbolje prilagoĊava idu i iskustva obraĊivaĉa kratkotrajnih jakih oborina iz zemalja u kojima je na razini drţave provedeno regionalno sagledavanje i usporedba oborinskog reţima kratkotrajnih jakih oborina, kao npr. u susjednoj nam Sloveniji. Tamo je kao mjerodavna usvojena Gumbelova raspodjela (jedna reducirana podvrsta GEV-raspodjele) s pomoću koje su provedene analize svih raspoloţivih podataka kratkotrajnih jakih oborina s ombrografskih postaja u Sloveniji koje su imale raspoloţiv niz dulji od 10 godina za razdoblje do zakljuĉno 2008.g. (ARSO, 2009.). Naime, koristeći jednu raspodjelu izbjegava se varijabilnost u rezultatima koja nije rezultat varijabilnosti ulaznih nizova podataka, već prije svega odraz metodoloških razlika pri korištenim funkcijama raspodjele. Stoga su u Tablici 4.4. prikazani rezultati dobiveni po spomenutoj GEV-raspodjeli, i to za oba naĉina formiranja nizova. Kao mjerodavne za daljnje analize uzete su veće rezultirajuće vrijednosti, oznaĉene u tablici crvenom bojom znamenaka. Tablica 4.4. Prikaz proračunatih vrijednosti maksimalnih oborina za različita trajanja i vjerojatnosti pojave po GEV funkciji raspodjele kod postaje Pula (1957.-2009.) Usporedba nizova God max Ekstremi God max Ekstremi God max Ekstremi God max Ekstremi God max Ekstremi God max Ekstremi God max Ekstremi God max Ekstremi God max Ekstremi
PP (god)
Vjer (%)
1,11 1,11 1,25 1,25 2 2 5 5 10 10 20 20 50 50 100 100 1000 1000
90% 90% 0,80 0,80 50% 50% 20% 20% 10% 10% 5% 5% 2% 2% 1% 1% 0,10% 0,10%
Trajanje 10'
20'
30'
40'
50'
1h
2h
4h
6h
12 h
18 h
24 h
1 dan
7,9 11,5 9,6 12,4 13,0 14,4 17,0 17,2 19,3 19,1 21,2 21,0 23,4 23,4 24,8 25,2 28,6 31,3
12,4 18,0 14,7 19,0 19,6 21,5 25,2 25,2 28,4 27,9 31,1 30,6 34,2 34,4 36,2 37,4 41,4 49,0
14,6 21,2 17,5 22,7 23,9 26,4 31,4 31,6 35,7 35,2 39,5 38,8 43,9 43,6 46,8 47,3 54,8 60,5
15,9 23,6 19,4 25,3 26,9 29,6 35,7 35,9 40,9 40,3 45,4 44,8 50,6 51,0 54,1 55,9 63,7 74,2
17,0 26,2 20,9 27,9 29,2 32,3 38,8 38,8 44,4 43,6 49,2 48,5 54,7 55,5 58,3 61,3 68,1 83,6
17,7 27,9 21,8 29,7 30,6 34,1 41,0 40,9 47,0 46,0 52,2 51,4 58,2 59,1 62,3 65,5 73,1 91,5
22,0 33,1 26,6 35,2 36,8 40,7 49,5 49,2 57,3 55,8 64,3 62,8 72,7 73,2 78,7 82,0 96,0 118,9
26,0 37,0 30,9 39,4 42,4 46,0 57,4 56,8 67,2 65,3 76,5 74,7 88,3 89,0 97,1 101,6 125,1 157,5
29,4 39,6 34,4 42,5 46,3 50,1 62,7 62,3 73,8 72,0 84,6 82,6 98,7 98,5 109,5 112,5 146,3 173,6
35,9 45,2 40,8 47,8 52,7 55,2 69,8 68,1 81,8 79,0 93,8 91,7 110,1 112,0 122,9 130,7 169,4 223,7
38,3 49,0 43,8 51,7 56,7 59,1 74,4 72,1 86,4 83,2 98,1 96,2 113,6 117,1 125,3 136,5 165,6 234,1
41,1 52,6 46,6 55,3 59,7 62,8 77,5 75,8 89,3 86,7 100,7 99,3 115,6 119,6 126,8 138,3 164,2 230,5
37,7 52,8 44,1 56,0 58,6 64,3 76,8 78,0 88,0 89,0 98,2 101,3 110,6 120,3 119,3 137,0 145,1 213,2
S danim je podacima provedeno izjednaĉenje na pojedine HTP krivulje po amplitudi njihova trajanja, a za svaki od analiziranih povratnih perioda (Slika 4.6.). Za spomenuti je da su iskazani i rezultati HTP krivulje za 1000-godišnji povratni period koji su, s obzirom na duljinu ulaznog niza i varijabilnost njegovih podataka samo orijentacijski – kao maksimalna visina oborina karaktera iznad 100-godišnjeg povratnog perioda. HTP krivulje za PP do 50-godišnjeg
30
imaju jednu funkciju izjednaĉenja duţ ĉitave amplitude trajanja oborina, dok je kod HTP krivulja za 100 i 1000-godišnji povratni period, izjednaĉenje provedeno sa po dvije krivulje - za pojedine dijelove tog raspona do i nakon presjecišne toĉke tp.
H (mm)
H 1000 = -37,048 t2 + 114,97 t + 13,6 za t < 1,13 sati H1000= 48,119 ln t +90,3 za t >1.13 sati R² = 0,988 H 100= -37,387 t2+91,927 t+12,0 za t0,88 sati R2 = 0,996
H 50= 20,413 ln t + 59,1 R² = 0,997 H20 = 16,623 ln t + 51,67 R² = 0,996
100.0
H10 = 14,323 ln t + 46,11 R² = 0,997 H5 = 12,157 ln t + 40,1 R² = 0,998 H2 = 9,5294 ln t + 32,9 R² = 0,995
H1,25= 8,2751 ln t + 28,4 R² = 0,995 H
1,11=
7,8431 ln t + 26,7 R² = 0,995
10.0 0.1
1.0 1000 god
100 god
10.0 50 god
20 god
10 god
t (sati) 5 god
2 god
1,25 god
1,11 god
Slika 4.6. HTP krivulje za postaju Pula
Usporedni prikaz proraĉunatih i po HTP krivulji izjednaĉenih vrijednosti karakteristiĉnih kratkotrajnih oborina dan je u Tablici 4.5. gdje su usvojene rezultirajuće vrijednosti po dobivenim HTP krivuljama oznaĉene crvenom bojom. Prema tim podacima dne 25.9.2010.g. pala oborina od oko 140 mm na zapadnom dijelu Pule podruĉju Valbaldona, zabiljeţena tijekom cca 12satnog trajanja, uvelike je premašivala 100-godišnji povratni period te je imala pribliţno oko 300-godišnji povratni period. No, radi se o oborini koja je zabiljeţena izvan lokaliteta ombrografa
31
meteorološke postaje Pula i po primarnoj obradi podataka za 2010.g. koja će biti provedena od strane DHMZ-a, moći će se preciznije odrediti njen karakter. Tablica 4.5. Usporedni prikaz proračunatih i po HTP krivulji izjednačenih vrijednosti karakterističnih kratkotrajnih oborina za područje Pule Povratni period
1,11 god
1,25 god
2 god
5 god
10 god
Vrijeme
Ulazni podatak
Po funkciji
Ulazni podatak
Po funkciji
Ulazni podatak
Po funkciji
Ulazni podatak
Po funkciji
Ulazni podatak
Po funkciji
10' 20' 30' 40' 50' 1h 2h 4h 6h 12 h 18 h 24 h
11,5 18,0 21,2 23,6 26,2 27,9 33,1 37,0 39,6 45,2 49,0 52,8
12,7 18,1 21,3 23,5 25,3 26,7 32,1 37,6 40,8 46,2 49,4 51,6
12,4 19,0 22,7 25,3 27,9 29,7 35,2 39,4 42,5 47,8 51,7 56,0
13,6 19,3 22,7 25,1 26,9 28,4 34,2 39,9 43,3 49,0 52,4 54,7
14,4 21,5 26,4 29,6 32,3 34,1 40,7 46,0 50,1 55,2 59,1 64,3
15,9 22,4 26,3 29,0 31,2 32,9 39,5 46,1 50,0 56,6 60,5 63,2
17,2 25,2 31,6 35,9 38,8 41,0 49,5 57,4 62,7 69,8 74,4 78,0
18,3 26,7 31,7 35,2 37,9 40,1 48,5 57,0 61,9 70,3 75,2 78,7
19,3 28,4 35,7 40,9 44,4 47,0 57,3 67,2 73,8 81,8 86,4 89,3
20,5 30,4 36,2 40,3 43,5 46,1 56,0 66,0 71,8 81,7 87,5 91,6
Povratni period
20 god
50 god
100 god
1000 god
Vrijeme
Ulazni podatak
Po funkciji
Ulazni podatak
Po funkciji
Ulazni podatak
Po funkciji
Ulazni podatak
Po funkciji
10' 20' 30' 40' 50' 1h 2h 4h 6h 12 h 18 h 24 h
21,2 31,1 39,5 45,4 49,2 52,2 64,3 76,5 84,6 93,8 98,1 101,3
21,9 33,4 40,1 44,9 48,6 51,7 63,2 74,7 81,5 93,0 99,7 104,5
23,4 34,4 43,9 51,0 55,5 59,1 73,2 89,0 98,7 112,0 117,1 120,3
22,6 36,7 44,9 50,8 55,4 59,1 73,2 87,4 95,7 109,8 118,1 124,0
25,2 37,4 47,3 55,9 61,3 65,5 82,0 101,6 112,5 130,7 136,5 138,3
26,3 38,4 48,6 56,6 62,6 67,0 83,6 100,3 110,0 126,6 136,4 143,3
31,3 49,0 60,5 74,2 83,6 91,5 118,9 157,5 173,6 223,7 234,1 230,5
31,7 47,8 61,8 73,7 83,6 91,5 123,6 157,0 176,5 209,8 229,4 243,2
Na osnovu tako proraĉunatih vrijednosti, definirane su i ITP krivulje za podruĉje Pule (Slika 4.7.) za trajanja do 120 minuta, a dan je i prikaz ulaznih podataka, kao i proraĉunatih vrijednosti po ITP krivuljama (Tablica 4.6.), pri ĉemu su tako izjednaĉene rezultirajuće vrijednosti istaknute crvenom bojom.
32
600
I 1000= -141,6 ln(x) + 835,3 I100= 1543,4x-0,523
500
I50 = 1425,0 x- 0,5307 I20 = 1501,4x- 0,5759 I10 = 1465,1x- 0,5976 I5 = 1337,5x- 0,6093 I2 = 1217,4x- 0,6345 I1,25 = 1033,8x- 0,6303 I1,11 = 962,08x- 0,6281
I (l/s/ha)
400
300 200 100 0 0
50
100
150
T (min) Slika 4.7. ITP krivulje za postaju Pula Tablica 4.6. Usporedni prikaz proračunatih i po ITP krivulji izjednačenih vrijednosti karakterističnih kratkotrajnih oborina za područje Pule Povratni period
1,11 god
1,25 god
2 god
5 god
10 god
Vrijeme
Ulazni podatak
Po funkciji
Ulazni podatak
Po funkciji
Ulazni podatak
Po funkciji
Ulazni podatak
Po funkciji
Ulazni podatak
Po funkciji
10'
211,7
226,5
226,7
242,2
265,0
282,4
305,0
328,8
341,7
370,1
20'
150,8
146,6
160,8
156,5
186,7
181,9
222,5
215,6
253,3
244,6
30'
118,3
113,6
126,1
121,2
146,1
140,7
176,1
168,4
201,1
191,9
40'
97,9
94,8
104,6
101,1
120,8
117,2
146,7
141,3
167,9
161,6
50'
84,3
82,4
89,7
87,8
104,0
101,7
126,3
123,3
145,0
141,4
60'
74,2
73,5
78,9
78,3
91,4
90,6
111,4
110,4
128,1
126,8
120'
44,6
47,6
47,5
50,6
54,9
58,4
67,4
72,4
77,8
83,8
Povratni period
20 god
50 god
100 god
1000 god
Vrijeme
Ulazni podatak
Po funkciji
Ulazni podatak
Po funkciji
Ulazni podatak
Po funkciji
Ulazni podatak
Po funkciji
10'
365,0
398,7
376,7
419,9
437,6
462,9
528,5
509,3
20'
278,3
267,4
305,8
290,6
320,3
322,1
397,9
411,1
30'
222,8
211,7
249,4
234,4
269,9
260,6
343,3
353,7
40'
187,1
179,4
211,7
201,2
235,9
224,2
307,1
313,0
50'
162,0
157,8
184,7
178,7
208,7
199,5
278,8
281,4
60'
143,6
142,1
164,2
162,2
186,1
181,3
254,2
255,5
120'
87,8
95,3
101,7
112,3
116,1
126,2
171,7
157,4
33
5.
USPOREDBA REZULTATA OBRADA U DANOM RADU I REZULTATA PRETHODNIH OBRADA U sklopu provedenih analiza provedena je i usporedba (Tablica 5.1.) usvojenih
rezultirajućih maksimalnih visina oborina po HTP krivuljama proraĉunatih u danom radu, s odgovarajućim rezultatima prethodnih obrada (Hrvatske vode VGI Labin, 1998.). Iz nje je vidljivo da u razdoblju 1998.-2009. nije došlo ni do kakvih bitnih promjena znaĉajki oborinskog reţima – proraĉunate rezultirajuće vrijednosti maksimalnih oborina raznih trajanja uglavnom se vrlo malo razlikuju. Kod 5 i 10-godišnjeg povratnog perioda uglavnom su nešto malo veće proraĉunate vrijednosti karakteristiĉnih visina oborina na osnovu provedenih obrada u danom elaboratu, kod 20 i 50-godišnjeg rezultati su vrlo izjadnaĉeni, a nešto veće su razlike kod 2-godišnjeg povratnog perioda (veće vrijednosti daju rezultati obrade predmetnog elaborata). Kod 100godišnjeg povratnog perioda su za kraća trajanja (do 2 sata) nešto veće vrijednosti proraĉunate u elaboratu Hrvatskih voda VGI Labin (1998), a kod dulji trajanja je obrnut sluĉaj – minorno veće vrijednosti proraĉuante su u recentnom dokumentu. No, radi se o relativno malim razlikama, uglavnom unutar 10%, izuzev kod 2-godišnjeg povratnog perioda gdje se te razlike kreću i do oko 20%. UtvrĊene razlike u rezultatima odraz su razliĉitih duljina i vrijednosti nizova analiziranih ulaznih podataka, kao i prilagoĊavanja na razliĉite funkcijske oblike. No, općenito se moţe zakljuĉiti da su opaţeni podaci o pojavama kratkotrajnih jakih oborina, kao i rezultati provedenih obrada u dosadašnjoj dokumentaciji, pokazali stabilnost njihove statistiĉke pojave tijekom analiziranog dugogodišnjeg razdoblja. Tablica 5.1. Usporedba proračunatih vrijednosti karakterističnih visina oborina u danom radu i rezultata prethodnih obrada Povratni period
2 god
5 god
10 god
20 god
50 god
100 god
RANIJE OBRADE
OBRADA 2009.
RANIJE OBRADE
OBRADA 2009.
RANIJE OBRADE
OBRADA 2009.
RANIJE OBRADE
OBRADA 2009.
RANIJE OBRADE
OBRADA 2009.
RANIJE OBRADE
OBRADA 2009.
10'
13,0
15,9
17,8
18,3
20,6
20,5
22,9
21,9
25,5
22,6
27,2
26,3
20'
18,9
22,4
25,7
26,7
30,1
30,4
34,2
33,4
39,3
36,7
43,1
38,4
30'
22,4
26,3
30,4
31,7
35,7
36,2
40,8
40,1
47,4
44,9
52,4
48,6
40'
24,9
29,0
33,7
35,2
39,7
40,3
45,5
44,9
53,1
50,8
59,0
56,6
50'
26,8
31,2
36,2
37,9
42,7
43,5
49,1
48,6
57,6
55,4
64,1
62,6
1h
28,3
32,9
38,3
40,1
45,3
46,1
52,1
51,7
61,2
59,1
68,3
67,0
2h
34,2
39,5
46,3
48,5
54,8
56,0
63,3
63,2
75,0
73,2
84,2
83,6
4h
40,2
46,1
54,2
57,0
64,3
66,0
74,6
74,7
88,8
87,4
100,2
100,3
Vrijeme
6h
43,6
50,0
58,9
61,9
69,9
71,8
81,2
81,5
96,9
95,7
109,5
110,0
12 h
49,5
56,6
66,9
70,3
79,5
81,7
92,4
93,0
110,7
109,8
125,4
126,6
18 h
53,0
60,5
71,5
75,2
85,0
87,5
99,0
99,7
118,7
118,1
134,7
136,4
24 h
55,4
63,2
74,8
78,7
89,0
91,6
103,7
104,5
124,4
124,0
141,3
143,3
34
6.
ZAKLJUČAK U ovom dokumentu provedene analize oborinskog reţima pokazale su da u razdoblju
nakon 1996.g., odnosno tijekom razdoblja od zakljuĉenja prethodnih obrada kratkotrajnih jakih oborina na podruĉju Pule, nije došlo ni do kakvih znaĉajnijih promjena oborinskog reţima kratkotrajnih jakih oborina. Nasuprot tome, uoĉen je nastavak trenda opadanja godišnjih koliĉina oborina (2,7 mm/god). Provedene analize trenda pojava maksimalnih godišnjih koliĉina oborina razliĉitih trajanja, kao i uĉestalosti pojave intenzivnih oborina daju saznanje da se problemi poplavljivanja urbanih podruĉja javljaju uslijed periodiĉkih (svakih nekoliko godina) pojava vrlo intenzivnih oborina, a koje svaki put nailaze na sve više urbaniziranog prostora sa sve većim vodonepropusnim površinama, a koje produciraju sve veće protoke. Detaljna analiza pojave ekstremnih oborina iz rujna 2009.g. nije bila predmet ovoga rada, no preliminarne analize pokazuju da se radilo o iznimno znaĉajnom oborinskom ekstremu koji je imao na pojedinim dijelovima grada Pule karakter reda veliĉine ĉak 300-godišnjeg povratnog perioda. Dani dokument sadrţi novelaciju proraĉunatih HTP i ITP krivulja koje mogu biti temelj za buduće proraĉune maksimalnih protoka pri rješavanju problema odvodnje oborinskih voda na podruĉju grada Pule i njezina bliţeg zaleĊa. U tom smislu takve dane se obrade oborinskih znaĉajki grada Pule mogu i moraju, kao jednu od temeljnih podloga, ukljuĉiti u prostornoplanske dokumente s kojom se ureĊuje rješavanje odvodnje oborinskih voda urbanih prostora.
7.
LITERATURA
ARSO (2009): Povratne dobi za ekstremne padavine po Gumbelovi metodi. Ljubljana. Bonacci, O. (1984): Meteorološke i hidrološke podloge. Priruĉnik za hidrotehniĉke melioracije – I kolo, knjiga 2. – Podloge, Društvo za odvodnjavanje i navodnjavanje Hrvatske, Zagreb, 39 – 130. Bonacci,O.(1994): Oborine - glavna ulazna veličina u hidrološki ciklus. Geing, Split, 341 str. Bonacci,O., Stupalo, D. (1979): Prilog analizi kiša jakog intenziteta. Zbornik radova Savetovanja o problemima urbane hidrologije i proraĉuna kišne kanalizacije, JDH, Novi Sad, 23 - 28. DHMZ (1996): Meteorološka podloga za projektiranje objekata odvodnje s prometnice “Istarski ipsilon”. Zagreb, nepublicirano. HMMZ (2002): Meteorološke podloge za vodnogospodarsku osnovu Hrvatske. Zagreb, nepublicirano.
35
Gajić-Ĉapka, Marjana (2000): Metode klimatološke analize kratkotrajnih oborina velikog intenziteta. Disertacija, Sveuĉilište u Zagrebu, Prirodoslovno matematiĉki fakultet, Zagreb, str 131. Gajić-Ĉapka, Marjana (2000): Regionalna analiza učestalosti ekstremnih oborina. Zbornik radova okruglog stola Urbana hidrologija, Split 25. i 26.4.2002., 91-99. Gajić-Ĉapka, M. (2001): Regionalno modeliranje maksimalnih dnevnih oborina. Hrvatske vode. 9 / 36, 275-284. Gajić-Ĉapka, M., Ĉapka, B. (1997): Procjene maksimalnih dnevnih količina oborine. Hrvatske vode 5/20, 231-244. GraĊevinski institut (1977): Idejno rješenje odvodnje i dispozicije otpadnih voda Pule. Zagreb, nepublicirano. Hrvatske vode, VGI Labin (1998): Značajke kratkotrajnih jakih oborina Pule – hidrološka analiza s osvrtom na dosadašnje obrade. Labin, nepublicirano. Institut za transfer tehnologije (1981): Studija hidrologije oborinskih voda sa utvđivanjem aksimalnih - mjerodavnih vodenih količina slivova grada Pule. Zagreb, nepublicirano. Patrĉević, V. (1979): Proračun mjerodavnih oborina u cilju dimenzioniranja kanalizacione mreže. Zbornik radova Savetovanja o problemima urbane hidrologije i proraĉuna kišne kanalizacije. JDH. Novi Sad, 33 - 39. RHMZ. (1991): Hrvatski klimatski program - pregled projekata 1991-2000 god. Zagreb. Str.23. Rubinić, J. (2003): Inženjerska obrada kratkotrajnih intenziteta oborina. Praktiĉna hidrologija (ur: Ţugaj, R.) DGIZ i HHD, Zagreb, 20-37. Rubinić, J, Babić, S., Lenac, D. (2009): Odvodnja oborinskih voda s prometnica u zaštićenim krškim područjima – rješenja i dileme iz Hrvatske . Odvodnjavanje cest - Zbornik referatov strokovnega posvetovanja (ur. Stergar, B.). Ljubljana : DRC, Druţba za raziskave v cestni in prometni stroki Slovenije, 49-66. Rubinić, J, Lukarić, S., Rukavina, J. (2009): Inžinjersko sagledavanje kratkotrajnih jakih oborina - primjer riječkog područja. Konferencija s meĊunarodnim sudjelovanjem Suvremene metode odvodnje oborinskih voda urbanih sredina na obalnim podruĉjima (ur. Rubinić, J., Zmaić, B.). Rijeka : Hrvatsko društvo za zaštitu voda i GraĊevinski fakultet Sveuĉilišta u Rijeci, 176-193. Rubinić, Josip; Barbalić, Darko; Oţanić, Nevenka. Analiza pristupa inţenjerskoj obradi kratkotrajnih jakih kiša u Hrvatskoj na primjeru Pule // Hrvatske vode u 21 stoljeću : zbornik radova / Gereš, Dragutin (ur.). Zagreb : Hrvatske vode, 2003. 113-121 Rubinić, J., Gajić-Ĉapka, M., Milković, J., Oţanić, N. (1995): Intenziteti oborine - problemi obrade i interpretacije u praksi. Zbornik radova sa Okruglog stola Uloga hidrologije u strukturi gospodarstva Hrvatske, Zagreb, 20.04.1995, 53-69. Rubinić, J, Oţanić, N. (1996): Variability of heavy intensity rainfall appearances and their influence on effective runoff. Proc. XVIIIth Conference of the Danube Countries (ur. Nestroy, O.). Graz : Techniche universitat Graz, 75-81
36
SHMZ (1983): Okrugli stol o metodološkim aspektima obrade i analize intenziteta kiša. Materijali Jugoslovenskog simpozijuma o inţinjerskoj hidrologiji, Split, 9-12.11.1983. 83 str. Skorin-Kapov, D. (1983): Model za redukciju kiše u okolini njenog centra. U: Zborniku radova Jug. simp. o inţ. Hidrologiji, Split, 165-176. Srebrenović, D. (1960): Kišni intenziteti i njihova primjena u određivanju maksimalnih vodnih količina. GraĊevinska knjiga, Beograd. Srebrenović, D. (1970): Problemi velikih voda. Tehniĉka knjiga, Zagreb, 278 str. Urbis 72 (1997): Mjerodavne oborine za kanalizacijski sustav grada Pule. Pula, nepublicirano. Uzelac, T. (2009): Nužnost integralnog pristupa planiranju i upravljanju oborinskim vodama na primjeru grada Pule. U: Zborniku radova Konferencije Suvremene metode odvodnje oborisnkih voda urbanih sredina na obalnim podruĉjima (Ur: Rubinić, J. Zmaić, B.), : Hrvatsko društvo za zaštitu voda i GraĊevinski fakultet Sveuĉilišta u Rijeci. Rijeka, 142-155. Vodoprivreda Rijeka (1988): Karakteristike jakih intenziteta oborina sa stanica vodnog područja vodoprivrede i elektroprivrede Rijeka. Rijeka, nepublicirano.
37
8.
PRILOZI
PRILOG 8.1. Dnevne količine oborina registrirane po ombrografu - Pula (1997. - 2009.)
Legenda: Poništeno Snijeg Tijekom mjeseca ombrograf u prekidu
PRILOG 8.2. Razlika dnevne količine oborina registriranih po kišomjeru i ombrografu - Pula (1997.-2009.)
Legenda: Poništeno Snijeg Tijekom mjeseca ombrograf u prekidu Nema podataka
38
PRILOG 8.1. Dnevne količine oborina registrirane po ombrografu (1997.-2009.) Dnevne koliĉine oborine (07-07) po ombrografu za 1997
PULA JAN
FEB
MAR
APR
MAY
JUN
JUL
AUG
SEP
OCT
NOV
DEC
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
-
. . . . . 5,8 . . . . . . . 0,1 1,5 13,2 . . . . . . . . . . 5,4 0,3
. . . . . . . . . . . . . . . . . . 3,5 8,8 1,7 . . 13,6 21,3 . . . 21,9 . .
. . . . . . . . . . . . . . . 3,5 0,6 . . . 36,5 9,7 . . . . 0,2 16,2 0,0 2,8
. . . . . 4,0 4,4 1,9 0,0 . . . . . . . . . . . . 10,4 0,0 . . 1,0 . . 0,7 . .
0,0 7,4 5,3 . . 13,0 . . . . . . 0,0 . 3,5 . 1,5 . 0,9 15,8 . . 1,6 . . . . . 0,4 .
. . 1,9 0,9 0,3 2,1 0,5 . . . . . . . 12,0 . . 0,9 19,5 0,0 1,2 . . . 0,4 0,3 6,2 . 0,0 5,4 .
0,0 21,5 . . . . 8,0 0,2 . . . . . . . 0,3 . . 2,3 . 0,4 1,9 . . . . . . 6,1 Nema .
. . . . . . . . . . . . 2,8 0,2 8,6 . . . . . . . . . . . . . . .
. . . . . . 0,2 . . 0,2 . . 1,3 . . . . 1,6 . . . 29,5 . . . . . . . . 3,4
. . . . . 5,5 8,0 43,6 0,0 3,4 9,7 54,9 3,5 8,7 . . . . 0,7 . . . 15,1 15,0 . 4,5 0,4 0,5 0,9 24,2
14,8 0,7 7,7 16,9 . . . . . 0,2 . 0,0 3,1 . . . . 0,3 5,3 1,6 11,4 0,1 . . . . 19,2 7,1 . . 0,5
MS
-
26,3
70,8
69,5
22,4
49,4
51,6
-
11,6
36,2
198,6
88,9
39
Dnevne koliĉine oborine (07-07) po ombrografu za 1998
PULA JAN
FEB
MAR
APR
MAY
JUN
JUL
AUG
SEP
OCT
NOV
DEC
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
. . . 5,7 . . . . . . . . . . 1,2 2,1 . . . 19,7 . . . . . . . . . . 0,4
1,1 . . 0,7 . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1,9 . . . . .
. 0,7 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Sni, . . . . . . . .
. . . . . 6,0 0,2 . 4,5 . 5,5 2,9 . 0,4 . 11,6 2,3 6,8 1,2 0,2 . . . . . . . . 24,2 0,2
8,1 . . 7,0 5,1 . . . . . . . . . . 0,9 . . . 0,4 1,5 . . . 13,2 . . . . 2,9 .
. . . . . . . . . . . 9,9 5,0 . 8,2 . 16,2 . . . . . . . . . . . . .
1,9 . . 8,6 . . . 46,7 5,1 . . . . . 9,0 0,4 . . . . . . . . . 6,4 . . . . .
. . . . . . . . . . . . . . . . . . 3,3 11,4 . . . . . . . 15,4 17,1 . .
. . . . 0,8 5,2 . 3,1 10,3 . . 35,5 16,5 35,8 4,3 . . 0,2 . . 0,3 . . . . 9,4 40,9 8,6 0,5 .
14,8 6,9 . 0,4 2,2 17,4 12,1 96,1 . 2,9 . 0,7 10,9 . . . . . 2,2 15,8 3,3 . . . 0,2 9,6 . . . . .
0,2 1,4 0,1 13,5 5,0 . . . . . 7,0 . . . 12,1 . . 3,1 . . . . . 0,7 . 0,4 0,5 . . .
. . 0,8 1,0 10,7 1,3 . . . . 1,0 0,3 . . . . . . . . 1,6 4,1 . . . . . . . . .
MS
29,1
3,7
0,7
66,0
39,1
39,3
78,1
47,2
171,4
195,5
44,0
20,8
40
Dnevne koliĉine oborine (07-07) po ombrografu za 1999
PULA JAN
FEB
MAR
APR
MAY
JUN
JUL
AUG
SEP
OCT
NOV
DEC
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
. 4,0 19,0 . . . . . 0,1 6,6 8,0 1,4 . 2,7 . . . . . . . . . . . . 11,5 0,5 . . .
. . . . . . . 0,7 0,1 5,5 2,7 . . . . . . . . . . . 1,6 . . . . .
. . . . 0,8 . 3,2 . . . . . . . . . . . . . . 0,0 6,9 . . . 13,4 31,5 1,5 0,0 .
0,0 . . . 0,0 0,2 . 11,2 24,3 . 0,1 . 1,7 1,1 . 16,7 21,0 14,8 . 1,5 2,0 2,8 . 0,2 0,7 . . 1,7 . .
. . . . 18,1 0,5 . . 4,1 . . . . . 9,4 10,0 . . . . 13,3 4,2 . . . . . . . . .
. . . . . . . 1,4 0,0 . 0,5 . . . . 1,3 . . 4,3 17,0 2,0 6,8 3,8 . . . . . 0,4 .
. . . . . . . . . . 2,4 . . . . . . . . . . . 0,1 . . . 2,6 . . . .
. . . . . . . . . . 2,6 . 4,7 5,5 . . . . . . . . . . . . . . . 78,6 7,8
. 8,4 . 0,8 0,7 . . . . . . . . . . . . . 0,2 . 44,8 . . . . . 0,1 13,9 1,6 .
8,5 0,5 . 6,5 4,7 0,2 . . . . . . . . . . . . 2,2 . 0,4 8,1 . 17,9 0,8 0,6 . . . . .
. . . 2,9 . . 67,6 . . 0,2 3,7 . . 0,0 1,2 6,3 4,0 25,8 43,3 2,2 0,0 3,1 . . . . . . . .
. . . . 0,2 1,7 . . . . 12,2 . 12,0 . 7,7 9,1 . . . 15,6 1,5 . . . . 0,3 . 15,6 . . .
MS
53,8
10,6
57,3
100,0
59,6
37,5
5,1
99,2
70,5
50,4
160,3
75,9
41
Dnevne koliĉine oborine (07-07) po ombrografu za 2000
PULA JAN
FEB
MAR
APR
MAY
JUN
JUL
AUG
SEP
OCT
NOV
DEC
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 0,4 . . . . . . . .
. . 5,8 0,4 . . . . 7,0 3,6 . . . . . . 6,5 . . . . . . . . . . . .
0,5 27,4 . . 0,7 . . . . . . . . . . 0,2 . . . . . . . . . 0,2 3,2 11,3 3,3 26,2 .
. 18,0 1,0 3,3 0,7 . . . . . 5,2 8,7 . . . . . . . . . . . . 0,6 . . . . .
. 0,4 . . . . . 5,1 . . . . 0,7 1,4 . . . . . . 1,6 . 1,8 . . . . . . 5,6 1,3
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 0,5 . . . 0,9 .
. . . . . . . . 5,2 . 7,4 1,1 7,9 . 31,3 2,9 0,3 0,3 0,3 . 0,9 . . . . . . . 2,8 . .
. . . . 0,2 . 0,5 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
3,8 0,9 . 7,3 . . 0,3 7,7 . . . . . . . . . . . . 4,6 2,0 . . . . . . . 1,6
20,7 16,9 16,9 8,7 . . 8,3 12,3 1,9 2,6 7,1 . . . . 0,3 . . . . . . . . . . . . . 2,0 0,5
19,0 . 2,4 14,7 0,7 . 23,1 4,4 5,1 7,0 5,8 . 0,2 . 0,2 23,0 0,5 0,2 . 12,7 19,7 . . . 26,3 2,3 22,4 . . .
. . . 0,6 . . . . . . . . . . . 3,2 . . . . . . . . 14,6 18,7 6,0 5,8 12,0 33,2 .
MS
0,4
23,3
73,0
37,5
17,9
1,4
60,4
0,7
28,2
98,2
189,7
94,1
42
Dnevne koliĉine oborine (07-07) po ombrografu za 2001
PULA JAN
FEB
MAR
APR
MAY
JUN
JUL
AUG
SEP
OCT
NOV
DEC
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
. . 7,9 0,3 6,0 . . 4,1 22,4 0,7 0,3 4,8 5,8 . . . . 0,4 6,0 1,5 1,9 1,7 . 0,6 0,2 20,7 . 5,3 3,3 5,1 2,3
. . . . . . . . 3,9 0,6 . . . . . . . . . . . . . . 1,0 . . .
10,3 . 12,0 0,6 . . . . 0,4 1,6 0,4 . . 7,1 . . . 13,1 . . . . 5,5 . . . . . 2,5 1,6 6,3
. . . . . 1,2 . 25,3 . . . 0,5 . . . . 12,4 0,3 0,2 0,2 0,6 . . . . . . . . .
. . . . 3,4 3,1 25,9 . . . . . . . . . . . 4,5 . 0,7 4,1 . . . 0,8 . . . . .
. . 21,5 24,7 . . 3,5 . . . 0,5 1,6 . . . . . . . . . . . . . . . . 0,2 .
. . . 2,8 . . . . . . . . . . . . 1,8 . . . 2,7 . . . . . . . . . .
. . . . . . . . . . . 10,0 . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4,7
11,0 6,2 . . 32,2 . . . . . . . . . 26,7 11,9 17,8 1,0 1,9 12,0 . 1,0 8,4 . 15,0 . 2,9 . . .
6,3 . . . 1,2 . 3,6 . . . . . . . . . . . . . 2,4 . . 12,7 0,6 . . . . . .
. . . . . . 5,0 . 2,1 0,3 2,1 5,9 1,0 3,7 . . . . 6,2 . . . . . . . . 7,0 0,7 .
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5,0 . . . .
MS
101,3
5,5
61,4
40,7
42,5
52,0
7,3
14,7
148,0
26,8
34,0
5,0
43
Dnevne koliĉine oborine (07-07) po ombrografu za 2002
PULA JAN
FEB
MAR
APR
MAY
JUN
JUL
AUG
SEP
OCT
NOV
DEC
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1,0 18,5 . . . . . .
. . . . . . 8,1 0,4 . . . . . . . 0,7 19,7 9,4 7,2 . 2,4 3,8 . . . . . .
. . . . . . . . . 2,4 . . . . . 0,5 . . . . . . . . . . . . . . .
. . . . . . . 0,5 14,6 37,7 . 12,4 2,5 0,6 1,6 . . . . . . . . . . . 0,8 11,2 . .
. . . . 12,3 . . . 18,5 4,9 . . 0,3 . . . . . . . . . . 1,1 11,6 0,4 5,3 18,1 8,1 . .
. . . . . 1,9 31,8 . 0,2 3,5 . . . . . . . . . . . . . . 1,5 0,7 . . 33,3 .
. . . . . . 10,6 . . . . . . 11,5 44,3 11,1 0,8 . 20,5 1,0 . . . . 1,3 2,2 . . . . .
0,2 . . . . . 1,4 . 1,4 26,9 67,1 7,7 . . . . . . . . 1,2 2,0 0,2 . . . . . 8,0 . .
. . . . . 3,5 1,1 . . . . . . . . . . . 0,5 . 16,0 68,2 23,4 10,2 6,3 3,0 . 8,7 . .
. . . . . . 19,9 . 19,7 14,3 6,0 28,8 4,6 . . . . 9,4 . . . 15,3 1,2 . 7,1 . . . . . .
. 6,6 2,4 21,7 . 1,1 . . . . . . 17,4 3,1 . . 0,8 28,1 17,3 . 0,8 1,1 8,9 . . . . . . 6,6
1,3 . 21,4 0,6 3,6 0,4 . . . . . 0,6 8,2 . . 11,4 0,3 14,2 2,4 . . . 0,7 0,6 . . . . 4,1 . .
MS
19,5
51,7
2,9
81,9
80,6
72,9
103,3
116,1
140,9
126,3
115,9
69,8
44
Dnevne koliĉine oborine (07-07) po ombrografu za 2003
PULA JAN
FEB
MAR
APR
MAY
JUN
JUL
AUG
SEP
OCT
NOV
DEC
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
. . . . 0,2 1,4 9,4 0,9 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
. . . 1,8 10,1 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
. . 14,1 4,9 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
. . 14,5 14,0 . . . . . . 23,1 2,5 0,3 . . . . . . . . 1,6 . 0,8 . . . 5,2 . .
0,5 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5,3 0,6 . . . . . . . . .
. . . . . . . . . . . . . . . 2,4 . . . . . . . . . . 5,3 . 22,8 0,5
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 0,5 . . . . . .
. . . . . . . . . . . . . . 7,8 0,4 . . . . . . . . . . . . . . .
0,4 . . . . . . . 16,1 7,5 . 3,2 . . . . . . . . . . . 7,6 22,2 . . 3,8 93,3 4,8
. . . . 13,4 4,9 . 1,3 . . . . . . . . . . . 3,4 7,3 . . 22,6 1,2 . 9,6 0,8 1,7 16,5 4,6
. 2,7 . . . . . 0,8 0,6 . . . . . . . 6,3 12,0 . . . . . . . 20,9 3,8 6,3 25,3 .
. . . . . . . . . 5,8 4,4 2,7 . . . . . . . . . 1,9 2,7 . . . . . . 15,9 12,1
MS
11,9
11,9
19,0
62,0
6,4
31,0
0,5
8,2
158,9
87,3
78,7
45,5
45
Dnevne koliĉine oborine (07-07) po ombrografu za 2004
PULA JAN
FEB
MAR
APR
MAY
JUN
JUL
AUG
SEP
OCT
NOV
DEC
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
. . . . . . . . 1,5 2,5 . . . . 3,9 6,7 . 3,7 32,0 . . . . . . . 20,0 5,9 . . .
. . . . . . . 2,1 . . . . . . . . . . 20,7 11,0 . 15,1 22,5 4,0 . 5,7 12,1 0,6 11,3
Sni, . . . . . . 22,6 . . . 5,5 . . . . . . . . . . 8,6 2,8 . . . . . . .
6,0 1,9 . . 0,5 . 9,6 1,2 . 1,7 . . 0,6 0,3 . 0,6 21,6 0,4 5,4 4,3 2,7 . . . 4,0 . . . 2,7 3,6
6,4 . . 4,9 10,7 26,7 . 0,8 4,9 10,2 . . 6,6 . . . 1,3 . . . . . 25,8 . . . . . 3,3 . .
. 16,7 . 11,1 . 0,3 . . . . . . . . . . . . . 2,5 . . . . . 6,6 . . . .
. . . . . . . . . . . . 0,8 . . . . . . . . . . . 1,0 . 2,2 . . . .
. . 0,5 3,7 0,8 . . . 0,8 . . . . . . 0,6 . . . . . . . . . . . . . . .
. . . . . . . . . . . . 10,6 . 11,7 19,0 4,4 . . . . . . . 23,5 . . . . .
. . . . . . . . . . 15,2 2,0 . . 6,1 31,6 22,3 7,9 . 2,4 0,8 . . . . . 3,2 . 1,5 23,8 1,6
1,1 . . . . 0,2 2,7 . . 17,7 72,7 0,4 . 5,7 . . . . . . . . . . . . . . . 13,7
37,7 5,5 4,9 14,9 1,8 12,4 . . . . . . . . . . 13,1 11,6 . 3,3 . . . . . 7,0 3,9 5,7 5,5 . .
MS
76,2
105,1
-
67,1
101,6
37,2
4,0
6,4
69,2
118,4
114,2
127,3
46
Dnevne koliĉine oborine (07-07) po ombrografu za 2005
PULA JAN
FEB
MAR
APR
MAY
JUN
JUL
AUG
SEP
OCT
NOV
DEC
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
. . . . . . . . . . . . . . . . . . 21,2 0,6 . . 1,2 1,7 0,2 . . . . . .
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Sni, Sni, . Sni, 18,9 2,1 . .
. . . 16,4 . . . . . . . . 0,5 . . . . . . . . . . 0,6 5,4 2,1 0,6 22,8 0,5 . .
. . . . . . . . 1,9 18,8 7,2 1,4 . . . . 17,4 . . 7,2 . . . . 11,0 8,6 . . . .
. . . . 7,3 17,1 . . . 2,7 12,7 . . . 15,6 . . 14,8 5,5 . . . . . . . . . . . .
. . . . . . . 2,5 . . . . . . 3,9 . . . . . . . . . . . . . . .
. . 6,3 . . 8,4 . 4,7 . 53,5 . 6,3 0,7 . 1,3 . . . 0,7 . . . 28,8 . . . . . . . .
. . 6,8 47,9 4,6 . . 1,8 . . . 31,0 23,9 . 10,0 0,5 0,8 . . . 5,2 17,3 22,4 . . . . 8,0 3,8 . .
. . . . . . . . . 24,9 9,5 3,4 . . . . . 6,4 18,9 . . . . . . . . 2,5 . 7,1
. . 5,4 51,7 8,9 2,4 11,6 2,5 . . . . . . . . . . . 7,7 7,7 6,7 . . . . . . . . .
. 1,6 . . . 0,9 17,0 4,1 . . . . . . . . . 2,8 . . Sni, . . . . 19,1 12,0 Sni, 5,6 8,5
1,7 0,9 . 5,9 8,0 13,8 15,4 2,9 4,9 . . . 0,8 . . . . . . . . . . . . 12,2 11,7 6,9 8,6 . .
MS
24,9
-
48,9
73,5
75,7
6,4
110,7
184,0
72,7
104,6
-
93,7
47
Dnevne koliĉine oborine (07-07) po ombrografu za 2006
PULA JAN
FEB
MAR
APR
MAY
JUN
JUL
AUG
SEP
OCT
NOV
DEC
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
25,4 23,0 0,2 . . . . . . . . . . . . . . 11,9 1,9 . . . . . . . . 3,8 2,9 0,8 .
. . . . . . . . 3,0 . . . . . . 2,4 8,7 . . 4,6 6,3 5,9 5,7 . . 0,5 . 1,4
. 3,3 1,2 1,9 . 14,5 . . . 2,4 11,4 . . . 1,6 . . . . . . 6,7 14,0 . . . . . . . .
. 1,3 . 1,9 . 2,3 2,5 . . . 5,8 0,3 0,6 . . 1,0 3,6 . 8,8 . . . . . . . 1,2 6,5 2,1 .
1,7 . . . . . . . . 37,5 . . . 2,5 13,2 . . . . . . . . 2,6 11,0 . . . . 0,8 23,8
. . 0,6 . . 6,9 . . . . 0,7 . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
. 0,7 . . . . 1,0 1,3 . . . . 0,8 0,6 . . . . . . . . . . . . . . . . .
. 7,5 . 5,7 . . . . . 2,0 . 38,6 4,3 27,8 . . . . . . . 3,2 . . . 3,6 . 5,9 . 23,8 .
. . . . . . . . . . . . . . 0,6 39,7 52,4 7,2 0,9 12,2 . . . . . . . . . .
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . 0,5 1,7 3,7 . . . . . . . . .
. 6,3 . 0,3 1,7 . . . . . 1,2 . . . . . . . . . 8,3 14,1 2,6 . . . . . . .
. . . . 2,4 . . . 1,7 3,9 . . . . . . 0,8 24,4 19,9 . . . . . . . . . . . .
MS
69,9
38,5
57,0
37,9
93,1
8,2
4,4
122,4
113,0
5,9
34,5
53,1
48
Dnevne koliĉine oborine (07-07) po ombrografu za 2007
PULA
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
JAN
FEB
MAR
APR
MAY
JUN
JUL
AUG
SEP
OCT
NOV
DEC
. 9,9 6,2 . 2,2 . . 0,4 0,6 . . . . . . . . . . . . . . 8,6 3,9 1,8 . . . . .
. . . . . . 1,5 4,6 8,9 0,9 . . 29,5 0,2 . 0,9 . . 1,5 . 4,1 . . . 2,8 18,7 . .
. . . . . . 0,5 4,8 0,8 . . . . . . . . . . 36,0 10,5 . . . 1,1 4,9 . . . 0,8 6,0
-
7,2 . 0,8 12,9 33,6 . . . . . . . . . . 5,7 . . . . . . 0,4 . . . 5,2 17,6 35,8 3,0 .
. 5,4 9,2 . 0,3 . 3,0 0,3 . . . 0,4 1,3 . . . . . . . . . . . . . . . . .
. . . . . . . . . 1,6 1,0 0,5 . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1,8
. . . 5,7 . . . . 5,9 2,4 5,4 1,7 . . . . . . . . 15,5 1,3 4,0 9,0 . . . . 8,0 . .
9,1 . . 0,7 13,7 0,3 . . . . . 11,1 . . . . 0,6 . 2,0 . . . . . . . 56,0 22,8 3,6 11,2
. . . . . . 5,3 . . . . . . . . . . . 14,4 . . . . 1,4 . 3,3 10,0 . 4,7 . 4,7
. . . . . . . . . 8,1 . . . . . . . . . . . . . . 9,7 . . . . .
. . . . . . . 39,0 9,1 16,8 . . . . . . . . . . . . . . 11,1 . . . . . .
33,6
73,6
65,4
-
122,2
19,9
4,9
58,9
131,1
43,8
17,8
76,0
MS
49
Dnevne koliĉine oborine (07-07) po ombrografu za 2008
PULA JAN
FEB
MAR
APR
MAY
JUN
JUL
AUG
SEP
OCT
NOV
DEC
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
. . . . 0,9 0,8 5,3 1,5 . . 0,9 3,6 21,1 2,5 . . 4,2 2,4 . . . . . . . . . . . . 1,2
0,8 . 8,9 1,7 8,9 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2,6 .
. . . . 4,9 . Sni, 1,6 . . 1,1 . . . . . . 2,5 3,0 . . 3,7 . 28,6 1,7 . 1,7 8,1 . . .
. . 1,8 . . . . 0,6 2,1 6,8 1,0 1,6 1,6 . 1,2 12,9 2,6 2,9 9,1 . . 11,1 8,3 . . . . . . 6,5
. . . . 5,0 . . . . . . . . . . . . 1,3 3,7 6,8 21,3 3,2 . . . . . . . . .
. . . . 13,7 1,3 1,5 27,0 . . . . . 7,5 6,3 . . 1,8 8,0 . . . . . . . . 9,3 . .
. . . . . . . . . . . . . . . . . . 1,2 . . . 1,4 . . . . . . . .
. . . . . . . . . . . . . . . 30,4 15,3 . . . . . . . . . . . . . .
. . . . . . . 5,6 . . . . 6,6 26,0 . . . . . . . . . . . . . . . .
. . . 4,4 . . . 1,3 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1,7 1,8 9,4 .
8,1 3,4 . . 8,2 38,6 20,7 20,9 13,5 . . . 1,2 58,8 . . . . . . . . . . 7,1 6,0 . . 21,1 7,3
1,3 4,5 8,0 . 4,2 5,1 1,0 . . 1,4 27,5 52,7 1,6 4,6 13,1 30,9 31,6 12,3 14,0 . . . . . . . . . . . .
MS
44,4
22,9
-
70,1
41,3
76,4
2,6
45,7
38,2
18,6
214,9
213,8
50
Dnevne koliĉine oborine (07-07) po ombrografu za 2009
PULA JAN
FEB
MAR
APR
MAY
JUN
JUL
AUG
SEP
OCT
NOV
DEC
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
11,2 28,0 . . . . . 21,1 . . . . . 3,4 5,9 . . . 1,4 3,3 . 10,4 . 13,3 4,6 . 36,3 1,5 . . .
. 12,3 33,5 9,5 . 0,7 1,1 3,8 2,2 2,5 3,6 2,6 . . . . . . . . . . . . . . . .
. . 2,5 5,2 13,7 12,3 1,0 . . . . . . . . . . . . . . . . . 8,5 . Sni, . 9,4 16,7 2,2
8,5 5,5 4,5 3,2 2,5 . . . . . . . . . . . 1,3 . . 9,4 . . . 1,4 . . . . 5,5 2,4
2,7 . 2,0 . . . . . . . . . . . . 1,0 . . . . . . . . . . . . . . .
. . . . . . . 12,2 . . . . . . . . . 1,6 . . 21,8 . . . . . . . 1,2 0,6
. . . . . . 21,8 . . . 3,5 . . . . . . 9,0 . . . . . . . . . . . . .
. . . . . . . . . . . . . 13,5 2,1 . . . . . . . . . . . . . . 6,7 .
. . . . . . . . . . . . . . 36,8 . 51,0 3,4 . . . . . . . . . . . .
. . 8,0 . . . . . . . 26,3 . 9,0 . . 5,7 . . . . . . 4,2 17,3 . . . . . . .
. . 37,3 . 14,5 21,4 12,0 . 46,1 65,4 . . . . . . . . . . . . . . . . . 6,9 . .
10,4 1,7 . . 35,1 . . 6,6 39,4 . . . . . 1,4 . . Sni, Sni, Sni, . Ponis 24,7 6,5 Ponis . . . Ponis Ponis 6,5
MS
140,4
71,8
-
44,2
5,7
37,4
34,3
22,3
91,2
70,5
203,6
-
51
PRILOG 8.2. Razlika dnevne količine oborina registriranih po kišomjeru i ombrografu Pula (1997.-2009.) Razlika dnevnih količina oborina po kišomjeru i ombrografu za 1997
PULA JAN
FEB
MAR
APR
MAY
JUN
JUL
AUG
SEP
OCT
NOV
DEC
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
2,9 9,4 13,4 4,9 16,3 13,1 12,7 0 0 23,1 1,8 0 0 0 0 0 0 0 0 5,7 13,3 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0
0 0 0 0 0 0,6 0 0 0 0 0 0 0 0 0,1 0,2 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0
0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 -0,1 0,1 -0,1 0 0 0,7 0,4 0 0 0 0,6 0 0
0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0,3 -0,1 0 0 0 0 0 2,2 0 0
0 0 0 0 0 0 -0,1 0,1 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 -0,1 0 0 0 -0,1 0 0 0 0 0
0 -0,1 0 0 0 0,4 0 0 0 0 0 0 0 0 -0,1 0 0 0 0 0,1 0 0 0 0 0 0 0 0 0,1 0
0 0 -0,1 0 0 -0,1 0 0 0 0 0 0 0 0 0,6 0 0 -0,2 0,8 0 -0,2 0 0 0 0 0 -0,1 0 0 -0,1 0
0 0,9 0 0 0 0 -0,3 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 -0,1 0 0 -0,2 0 0 0 0 0 0 0 13,4 0
0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 -0,1 0 0,4 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0
0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0,4 0 -0,1 0 0 0 0 -0,1 0 0 0 1,3 0 0 0 0 0 0 0 0 0
0 0 0 0 0 -0,2 -0,2 1,8 0 -0,1 0,3 11,3 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 -0,1 0,5 0 0 -0,1 0,1 0 1
-0,1 -0,2 0 0,5 0 0 0 0 0 0 0 0 -0,1 0 0 0 0 -0,1 0 0,2 0,3 0 0 0 0 0 0,2 0,3 0 0 0
Suma
116,6 116,6 23,1
0,9 0,9 0,6
1,6 2,0 0,7
2,4 2,6 2,2
-0,2 0,4 0,1
0,4 0,8 0,4
0,6 2,2 0,8
13,7 14,9 13,4
0,3 0,5 0,4
1,5 1,9 1,3
14,3 15,7 11,3
1,0 2,0 0,5
S. ap.r. Dn.m.m.
God suma razlika: God. suma apsol. vrijednosti razlika:
153,1 mm 160,5 mm
52
Razlika dnevnih količina oborina po kišomjeru i ombrografu za 1998
PULA
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 Suma
S.ap.r. Dn. .
JAN
FEB
MAR
APR
MAY
JUN
JUL
AUG
SEP
OCT
NOV
DEC
1,3 0 0 -0,1 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 -0,1 0 0 0 -0,5 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0
-0,1 0 0 -0,2 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0
0 -0,1 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0,1 0 0 0,1 0 0 0 0 0 0 0 0
0 0 0 0 0 0 0,1 0 0,1 0 0 0 0,1 0 0 0,6 0 -0,2 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0,3 0,4
0 0 0 0 0,1 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 -0,5 0 0 0 -0,2 0 0 0 0,1 -0,2 0
0 0 0 0,1 0 0 0 0 0 0 0 -0,2 0 0 0 0 -0,2 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0
0 0 0 0,2 0 0 0 2,1 -0,1 0,1 0 0 0 0 -0,2 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 -0,2 0 0 0,1 0 0
0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 -0,1 0,2 0 0 0 0 0 0 0 -0,3 0,3 0 0
0 0 0 0 -0,3 0 0 -0,1 -0,2 0 0 5,3 0,9 0,8 -0,2 0 0 0 0 0 -0,1 0 0 0 0 -0,4 2,9 0,2 -0,1 0
0,2 0 0 -0,1 0 0 0 -5,7 0 0,1 0 -0,2 -0,1 0 0 0 0 0 -0,2 -0,4 -0,2 0 0 0 0 -0,2 0 0 0 0 0
0 -0,1 0,4 0,1 -0,2 0,1 0 0 0 0 0 0 0 0 -0,5 0 0 0 0 0 0 0 0,1 -0,1 0 0 -0,1 0 0 0
0 0,1 -0,1 0 0 -0,1 0 0 0 0 -0,2 -0,1 0 0 0 0 0 0 0 0 -0,2 -0,1 0 0 0 0 0 0 0 0 0
0,6 2,0 1,3
-0,3 0,3 0,0
0,1 0,3 0,1
1,4 1,8 0,6
-0,7 1,1 0,1
-0,3 0,5 0,1
2,0 3,0 2,1
0,1 0,9 0,3
8,7 11,5 5,3
-6,8 7,4 0,2
-0,3 1,7 0,4
-0,7 0,9 0,1
God suma razlika: God. suma apsol. vrijednosti razlika:
3,8 mm 31,4 mm
53
Razlika dnevnih količina oborina po kišomjeru i ombrografu za 1999
PULA
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 Suma
S.ap.r. Dn. m.
JAN
FEB
MAR
APR
MAY
JUN
JUL
AUG
SEP
OCT
NOV
DEC
0,1 -0,1 0,8 0 0 0 0 0 0 0 -0,1 -0,1 0 0,1 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0
0 0 0 0 0 0 0 0 0 -0,2 -0,1 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 -0,1 0 0 0 0 0
0 0 0 0 0 0 -0,1 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 1 0 0 0
0 0 0 0 0 0 0 0,4 -0,4 0 0 0 -0,1 -0,1 0 0 1,2 0,2 0 0 -0,1 0 0 0 -0,1 0 0 -0,2 0 0
0 0 0 0 -0,4 -0,1 0 0 -0,1 0 0 0 0 0 0,2 -0,1 0 0 0 0 -0,1 -0,2 0 0 0 0 0 0 0 0 0
0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 -0,1 0 0 -0,1 0 0 0 0 0 0 0 0
0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0,1 -0,1 0 0 0 0
0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0,4 0 0 -0,2 0 0 0 0 0 0,1 0 0 0 0 0 0 0 0 0 1,6 0,2
0 0 0 -0,1 -0,1 0 0 0 0 0 0,1 0 0 0 0 0 0 0 0,1 0 1,4 0 0 0 0 0 0,1 0,7 0 0
-0,3 0 0 -0,2 -0,2 0,1 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 -0,1 0 0 0,3 -0,1 -0,1 0 0 0 0 0
0 0 0 -0,1 0 0 7,8 0 0 0 -0,1 0 0 0 -0,1 -0,3 0 1,1 2,7 -0,1 0 -0,1 0 0 0 0 0 0 0 0
0 0 0 0 0 -0,1 0 0 0 0 0,3 0 2,5 0 -0,1 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 -0,1 0 -0,3 0 0 0
0,7 1,3 0,8
-0,4 0,4 0,0
0,9 1,1 1,0
0,8 2,8 1,2
-0,8 1,2 0,2
-0,2 0,2 0,0
0,0 0,2 0,1
2,1 2,5 1,6
2,2 2,6 1,4
-0,6 1,4 0,3
10,8 12,4 7,8
2,2 3,4 2,5
God suma razlika: God. suma apsol. vrijednosti razlika:
17,7 mm 29,5 mm
54
Razlika dnevnih količina oborina po kišomjeru i ombrografu za 2000
PULA
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 Suma
S.ap.r. Dn.m.
JAN
FEB
MAR
APR
MAY
JUN
JUL
AUG
SEP
OCT
NOV
DEC
0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 -0,1 0 0 0 0 0 0 0 0
0 0 -0,2 -0,1 0 0 0 0 0 -0,1 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0
0 0,5 0 0 -0,1 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0,2 0,5 -0,3 4,1 0
0 -0,3 0 -0,2 -0,1 0 0 0 0 0 -0,2 0,1 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0,1 0 0 0 0 0 0
0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 -0,1 0 0 0 0 0 0 0 -0,1 0 -0,1 0 0 0 0 0 0,1 -0,1 0,1
0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 -0,1 0
0 0 0 0,1 0 0 0 0 0 0 -0,1 -0,1 0 0,1 2,3 -0,1 0 -0,1 0 0 0,1 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0
0 0 0 0 0 0 -0,1 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0
-0,1 0 0 -0,1 0 0 -0,1 0,1 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0,1 0 0 0 0 0 0 0 0
0,3 0,5 0,1 0,2 0 0 -0,1 -0,2 -0,1 -0,1 0 0 0 0 0 -0,1 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0,1 0 0 0 -0,1
0,4 0 -0,2 -0,2 -0,2 0 0,4 -0,1 -0,1 0,1 -0,1 0 0 0,1 0 0,5 0 0 0 -0,2 -0,4 0 0 0 0,5 0 0,1 0 0 0
0 0 0 -0,1 0 0 0 0 0 0,1 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0,2 0,1 -0,1 -0,2 0,7 2,8 0
-0,1 0,1 0,0
-0,4 0,4 0,0
4,9 5,7 4,1
-0,6 1,0 0,1
-0,2 0,6 0,1
-0,1 0,1 0,0
2,2 3,0 2,3
-0,1 0,1 0,0
-0,1 0,5 0,1
0,5 1,9 0,5
0,6 3,6 0,5
3,5 4,3 2,8
God suma razlika: God. suma apsol. vrijednosti razlika:
10,1 mm 21,3 mm
55
Razlika dnevnih količina oborina po kišomjeru i ombrografu za 2001
PULA
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 Suma
S.ap.r. Dn. m.
JAN
FEB
MAR
APR
MAY
JUN
JUL
AUG
SEP
OCT
NOV
DEC
0 0 0,4 0 0,1 0 0,1 0,1 0,9 0 -0,1 0,1 0,2 0 0 0 0 0 0,1 0 -0,1 0,4 0 -0,1 0 1 0 0 0,1 0 0,3
0 0 0 0 0 0 0 0 -0,1 0,1 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0,1 0 0 0
1,2 0 -0,2 0 0 0,1 0 0 0 0 -0,1 0 0 0 0 0 0 -0,3 0 0 0 0 0,1 0 0 0 0 0,1 0 0 0
0 0 0 0 0 0 0 -0,5 0 0 0 0 0 0 0 0 -0,4 -0,1 0 0 -0,2 0,1 0 0 0 0 0 0 0 0
0 0 0 0 0 0 5,3 0 0 0 0 0 0 0 0 0,1 0 0 -0,1 0 0 -0,1 0 0 0 0 0 0 0 0 0
0 0 0,3 0,5 0 0 -0,1 0 0 0 0,1 0 0 0 0 0 0 0 0,1 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0
0 0 0 -0,1 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 -0,1 0 0 0 -0,1 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0
0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 -0,2 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 -0,2
-0,2 -0,1 0 0 0,1 0 0 0 0 0 0 0 0 0 2,6 0,5 -0,6 0 -0,1 1,7 0 -0,1 -8,4 9,2 0,2 0 0 0 0 0,1
-0,1 0 0 0 -0,3 0 -0,1 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 -0,1 0 0 0,1 0 0 0 0 0 0 0
0 0 0 0 0 0 -0,1 0 -0,1 0 -0,2 -0,2 -0,2 -0,1 0 0 0 0 -0,1 0 0 0 0 0 0 0 0 -0,1 0 0
0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0,1 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0
3,5 4,1 1,0
0,1 0,3 0,1
0,9 2,1 1,2
-1,1 1,3 0,1
5,2 5,6 5,3
0,9 1,1 0,5
-0,3 0,3 0,0
-0,4 0,4 0,0
4,9 23,9 9,2
-0,5 0,7 0,1
-1,1 1,1 0,0
0,1 0,1 0,1
God suma razlika: God. suma apsol. vrijednosti razlika:
12,2 mm 41,0 mm
56
Razlika dnevnih količina oborina po kišomjeru i ombrografu za 2002
PULA
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 Suma
S.ap.r. Dn. m.
JAN
FEB
MAR
APR
MAY
JUN
JUL
AUG
SEP
OCT
NOV
DEC
0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0,7 0 0 0 0 0 0
0 0 0 0 0 0,1 0,7 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0,1 0,1 0 0,1 -0,2 0 0 0 0 0 0
0 0 0 0 0 0 0 0 0 0,1 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0
0 0 0 0 0 0 0 0 0,1 -0,4 0 -0,4 -0,1 -0,2 0 0 0 0 0,1 0 0 0 0 0 0,1 0 -0,1 0,2 0 0
0 0 0 0 -0,3 0 0 0 -0,1 -0,2 0,2 0 -0,1 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 -0,1 0,5 0 0,1 0,3 -0,1 0 0
0 0 0 0 0 -0,2 0,5 0 0 -0,1 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 -0,1 0 0 1 0
0 0 0 0 0 0 0,1 0 0 0 0 0 0 -0,2 4,9 0,4 0 0 -0,3 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0
0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 4,6 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 -0,2 0 0 0 0 0 0 0 0 0
0 0 0 0 0 -0,1 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 -0,1 0 0,9 3,9 4,1 -0,2 -0,4 -0,2 0 0 0 0
0 0 0 0 0 0 0,4 0 -0,4 0,5 -0,1 0,6 0,1 0 0 0 0 0,1 0 0 0 -0,2 0 0 0,2 0 0 0 0 0 0
0 0 -0,1 0,3 0 -0,1 0 0 0 0 0 0 -0,2 0,1 0 0 0 0,1 0,5 0 0,1 0 0 0 0 0,2 0 0 0 0
-0,1 0 0,2 0,1 0 0 0 0 0 0 0 0,1 0 0 0 0 0 0,3 -0,1 0 0 0 0 0 0,2 0 0 0,1 -0,1 0 0
0,7 0,7 0,7
0,9 1,3 0,7
0,1 0,1 0,1
-0,7 1,7 0,2
0,2 2,0 0,5
1,1 1,9 1,0
4,9 5,9 4,9
4,4 4,8 4,6
7,9 9,9 4,1
1,2 2,6 0,6
0,9 1,7 0,5
0,7 1,3 0,3
God suma razlika: God. suma apsol. vrijednosti razlika:
22,3 mm 33,9 mm
57
Razlika dnevnih količina oborina po kišomjeru i ombrografu za 2003
PULA
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 Suma
S.ap.r. Dn. m.
JAN
FEB
MAR
APR
MAY
JUN
JUL
AUG
SEP
OCT
NOV
DEC
8,2 0 0 0 0 -0,1 0 -0,3 3,4 0,7 0,1 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 22,4 0,5 0 0 0 0 0 0 0,3 6,3
0 0 0 -0,3 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0
0 0 0 0,2 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0
0 0 0 -0,3 0 0 0 0 0 0 0,8 -0,1 -0,1 0 0 0 0 0 0 0 0 -0,2 0 -0,1 0 0 0,1 -0,2 0 0
-0,1 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0,1 0 0 0 0 0 0 0 0 -0,1 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0
0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 -0,1 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 -0,2 0 2,3 -0,1
0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0
0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0
-0,1 0 0 0 0 0 0 0 0,1 -0,1 0 -0,1 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 -0,2 -0,2 0 0 -0,2 0,9 0
0 0 0 0 0 0 0 -0,1 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 -0,1 0 0 0,6 -0,1 0 0,5 -0,1 0 -0,1 -0,3
0 -0,3 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0,2 0 0 0 0 0 0 0 0,7 0 -0,2 -0,5 0
0 0 0 0 0 0 0 0 0 -0,1 -0,1 -0,4 0 0 0 0 0 0 0 0 0 -0,1 0 0 0 0 0 0 0 0 0,6
41,5 42,3 22,4
-0,3 0,3 0,0
0,2 0,2 0,2
-0,1 1,9 0,8
-0,1 0,3 0,1
1,9 2,7 2,3
0,0 0,0 0,0
0,0 0,0 0,0
0,1 1,9 0,9
0,3 1,9 0,6
-0,1 1,9 0,7
-0,1 1,3 0,6
God suma razlika: God. suma apsol. vrijednosti razlika:
43,3 mm 54,7 mm
58
Razlika dnevnih količina oborina po kišomjeru i ombrografu za 2004
PULA JAN
FEB
MAR
APR
MAY
JUN
JUL
AUG
SEP
OCT
NOV
DEC
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
0,2 0 0 0 0 0 0 0 -0,1 0,2 0 0 0 0 -0,2 0,1 0 -0,1 0,6 0 0 0 0 0 0 0 0,4 0,2 0 0 0
0 0 0 0 0 0 0 0,1 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 -0,4 0,2 0 -0,3 0,5 -0,6 0 0,1 0,5 -0,1 -0,1
4,5 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 -0,3 0 0 0 0 0 0 0 0
-0,4 0,1 0 0 0 0 0,6 -0,1 0,2 0 0 0,1 0 0 0 0,2 0,2 -0,1 -0,4 -0,1 0 0 0 0 0,1 0 0 0 0 -0,3
0,6 0 0 -0,1 -0,8 0 0 -0,1 0 0,5 0 0 0,1 0 0 0 0 0 0 0 0 0 1 0 0 0 0 0 -0,1 0 0
0 0,2 0 0,1 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0,1 0 0 0 0 0 0 0 0 0
0 0 0 0 0 0 0 0 0 0,2 0 0 0,1 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 -0,2 0,2 0 0 0
0 0 0 -0,3 0 0 0 0 -0,1 0 0 0 0 0 0 0,1 0 0 0 0 0 0,1 0 0 0 0 0,2 0 0 0 0
0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0,3 0 0,3 0,3 0 0 0 0 0 0 0 0 0,5 0 0 0 0 0
0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0,1 -0,2 0 0 0,1 1,5 0,5 0,4 0,1 0,1 -0,1 0 0 0 0 0 -0,1 0 0,1 0 0,1
-0,1 0 0 0 0 0,1 0 0 0 -0,4 3,9 -0,1 0,1 -0,5 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 -0,1
0,9 0 -0,1 0,3 0 1,4 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 -0,3 0,4 0 -0,1 0 0 0 0 0 0 -0,4 -0,2 -0,2 0 0
Suma
1,3 2,1 0,6
-0,1 2,9 0,5
4,2 4,8 4,5
0,1 2,9 0,6
1,1 3,3 1,0
0,4 0,4 0,2
0,3 0,7 0,2
0,0 0,8 0,2
1,4 1,4 0,5
2,6 3,4 1,5
2,9 5,3 3,9
1,7 4,3 1,4
S. p.r. Dn.m.
God suma razlika: God. suma apsol. vrijednosti razlika:
15,9 mm 32,3 mm
59
Razlika dnevnih količina oborina po kišomjeru i ombrografu za 2005
PULA
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 Suma
S.ap.r. Dn. m.
JAN
FEB
MAR
APR
MAY
JUN
JUL
AUG
SEP
OCT
NOV
DEC
0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 1,4 0 0 0 0 -0,1 0,2 0 0 0 0 0 0
0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 2,4 12,9 0 14,9 -0,1 -0,1 0,2 0
0 0 0 0,3 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0,1 -0,1 -0,2 0,7 0,1 0 0
0 0 0 0 0 0 0 0 0,2 0,1 -0,1 -0,1 0 0 0 0 0,9 0,2 0 0,1 0 0 0 0 0,2 0 0 0 0 0
0 0 0 0 1,2 0,6 0,1 0 0,2 -0,1 0,3 0,3 0 0 0,5 0 0 0,4 0,3 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0
0 0 0 0 0 0 0 0,2 0 0,1 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0,2
0 0 0,1 0 0 -0,1 0 -0,1 0 3,9 0 0,3 -0,1 0 0,1 0 0 0 0 0 0 0 1,9 0 0 0 0 0 0 0 0
0 0 -0,2 -0,4 0 0 0 0 0 0 0 0,6 2,1 0 0,3 0 0 0 0 0 0,3 0,5 0,8 0,2 0 0 0 0 0,1 0 0
0 0 0 0 0 0 0 0 0,1 1,2 0,2 0,1 0 0 0 0 0 0,1 0,3 0 0,2 0 0 0 0 0 0 -0,1 0 -0,1
0 0 -0,1 1,7 0,1 0,1 0,2 -0,1 0,3 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0,1 -0,1 -0,1 0 0 0 0 0 0 0 0 0
0 -0,2 0 0 0 0 -0,3 0,4 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0,6 0 0 0 0 0,3 1,3 3 0,2 0
0,1 0 0,2 0,1 0,3 -0,3 0,1 0,3 0,2 0 0 0 -0,1 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 -0,2 1,3 0,1 0,1 0,1 0
1,5 1,7 1,4
30,2 30,6 14,9
0,9 1,5 0,7
1,5 1,9 0,9
3,8 4,0 1,2
0,5 0,5 0,2
6,0 6,6 3,9
4,3 5,5 2,1
2,0 2,4 1,2
2,1 2,9 1,7
5,3 6,3 3,0
2,3 3,5 1,3
God suma razlika: God. suma apsol. vrijednosti razlika:
60,4 mm 67,4 mm
60
Razlika dnevnih količina oborina po kišomjeru i ombrografu za 2006
PULA
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 Suma
S.ap.r. Dn.m.
JAN
FEB
MAR
APR
MAY
JUN
JUL
AUG
SEP
OCT
NOV
DEC
0,9 0,5 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0,1 0 -0,2 0 0 0 0 0 0 0 0,1 -0,2 -0,5 0,1 0
0 0 0 0 0 0 0 0 -0,2 0 0 0 0 0 0 0 -0,3 0 0 -0,3 -0,5 -0,1 -0,1 0 0 -0,1 0 -0,1
0 -0,1 0 -0,1 0 0,3 0 0 0 -0,5 0,4 0 0 0 -0,2 0 0 0 0 0 0 -0,1 0 0 0 0 0 0 0 0 0
0 -0,1 0 0,1 0 -0,2 -0,1 0 0 0 -0,3 -0,1 -0,2 0 0 0,1 -0,2 0 -0,2 0 0 0 0 0 0 0 0 -0,3 -0,1 0
-0,2 0 0 0 0 0 0 0 0 -0,4 0 0 0 -0,1 -0,2 0 0 0 0 0 0 0 0 -0,6 -0,4 0 0 0 0 -0,1 0
0 0 -0,1 0 0 -0,1 0,1 0,1 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0
0 -0,1 0 0 0 0 -0,1 0 0 0 0 0 0 -0,6 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0
0 -0,2 0 -0,1 0,2 0 0 0,2 0 0 0 4,2 -0,2 1 0,1 0 0 0,2 0 0,1 0 0 0 0 0,2 -0,2 0 0,3 0 -0,2 0
0 0 0 0 0 0 0 0 0,1 0 0 0 0 0 -0,2 -1,2 3,1 0 -0,3 0,2 0 0 0 0 0 0,2 0 0 0 0
0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0
0 -0,1 0 -0,1 -0,1 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0,1 0 0 0 -1,2 2 -0,7 0 0 0 0 0 0 0
0 0 0 0 0 0 0 0 0 -0,1 0 0 0 0 0 0 0,2 0,3 0,5 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0
0,8 2,6 0,9
-1,7 1,7 0,0
-0,3 1,7 0,4
-1,6 2,0 0,1
-2,0 2,0 0,0
0,0 0,4 0,1
-0,8 0,8 0,0
5,6 7,4 4,2
1,9 5,3 3,1
0,0 0,0 0,0
-0,1 4,3 2,0
0,9 1,1 0,5
God suma razlika: God. suma apsol. vrijednosti razlika:
2,7 mm 29,3 mm
61
Razlika dnevnih količina oborina po kišomjeru i ombrografu za 2007
PULA
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 Suma
S.ap.r. Dn.m.
JAN
FEB
MAR
APR
MAY
JUN
JUL
AUG
SEP
OCT
NOV
DEC
0 0,1 -0,2 0 -0,3 0 0 -0,1 0,4 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 -0,2 -0,5 0 0 0 0 0 0
0 0 0 0 0 0 0 0 -0,1 0 0 0 0,8 0 0 0,1 0 0 0 0 -0,2 0 0 0 0 0,5 0 0
0 0 0 0 0 0 0 -0,3 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 -0,5 -0,4 0 0 0 0 -0,2 0 0,2 0 -0,1 0
0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0
0 0 -0,2 -0,4 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0,1 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 -0,1 0,2 -0,8 -0,1 0
0 -0,1 -0,3 0 -0,1 0,2 -0,2 0 0 0 0 0 -0,1 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0
0 0 0 0 0 0 0 0 0 -0,1 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0
0 0 0 -0,1 0 0 0 0 -0,3 0 0,1 -0,1 0 0 0 0 0 0 0 0 0,5 0 0 0 0 0 0 0 0,2 0 0
-0,3 0 0 -0,1 0,1 0 0 0 0 0 0 -0,3 0 0 0 0 0 0 -0,2 0 0 0 0 0 0 0,1 5,8 0,6 -0,2 -0,2
0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0,1 0,2 0 0 0 -0,1 0 -0,2 0,1 0 0,1 0,1 -0,1
0 0 0 0 0 0 0 0 0 0,3 0 0 0 0 0 0 0 0 0,4 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0
0 0 0 0,3 0 0 0 -1 -0,1 -0,8 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 -0,6 0 0 0 0 0 0
-0,8 1,8 0,4
1,1 1,7 0,8
-1,3 1,7 0,2
0,0 0,0 0,0
-1,3 1,9 0,2
-0,6 1,0 0,2
-0,1 0,1 0,0
0,3 1,3 0,5
5,3 7,9 5,8
0,2 1,0 0,2
0,7 0,7 0,4
-2,2 2,8 0,3
God suma razlika: God. suma apsol. vrijednosti razlika:
1,3 mm 21,9 mm
62
Razlika dnevnih količina oborina po kišomjeru i ombrografu za 2008
PULA JAN
FEB
MAR
APR
MAY
JUN
JUL
AUG
SEP
OCT
NOV
DEC
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
0 0 0 0 0 0 0,3 0 0 0,2 -0,1 0,2 1,9 0,1 0 0,2 -0,1 -0,1 0 0 0 0 0,3 0 0 0 0 0 0 0 -0,1
-0,2 0 1,8 0 0,4 0,1 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0,1 0
0 0 0 0 0,6 0 4,6 -0,2 0 0 -0,2 0 0 0 0 0 0 0 0,4 0 0 0 0 1 -0,1 0 0 -0,5 0,4 0 0
0 0 -0,1 0 0 0 0 0 0 -0,2 -0,1 0,5 -0,1 0 0,1 1,5 -0,2 -0,4 0,3 0 0 -0,3 -0,4 0 0 0,4 0 0 0,3 0
0 0 0 0 -0,4 0,4 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 -0,2 -0,4 0,4 -0,4 -0,2 0 0 0 0 0 0 0 0 0
0 0 0 0 -0,3 -0,1 -0,2 -26,2 0 0 0 25,7 0 -0,3 -0,7 0 0 0 -0,1 0 0 0 0 0 0 0 0 -0,1 0 0
0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0,2 -0,1 0 0 0 0 0 0 0 0
0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 -0,9 -0,1 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0
0 0 0 0 0,2 0 0 -0,1 0 0 0 0 -0,3 -0,4 0 0 0 0 0 0,1 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0
0 0 0 -0,5 0,2 0 0 -0,1 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0,1 0 0 0 0 0 -0,4 0 -0,4 0
-0,5 -0,1 0 0 -0,4 -0,3 -0,5 -0,6 -0,2 0 0 0 -0,2 3,8 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 -0,2 0,2 0 0 0,9 0,6
0,5 -0,1 0 0 0 -0,1 0 0 0 -0,1 -0,9 -0,2 -0,1 -0,2 -0,5 0,5 -1,2 -0,1 -1,6 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0
Suma
2,8 3,6 1,9
2,2 2,6 1,8
6,0 8,0 4,6
1,3 4,9 1,5
-0,8 2,4 0,4
-2,3 53,5 25,7
0,1 0,3 0,2
-1,0 1,0 0,0
-0,5 1,1 0,2
-1,1 1,7 0,2
2,5 8,5 3,8
-4,1 6,1 0,5
S.ap.r. Dn. m.
God suma razlika: God. suma apsol. vrijednosti razlika:
5,1 mm 93,7 mm
63
Razlika dnevnih količina oborina po kišomjeru i ombrografu za 2009
PULA
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 Suma
S.ap.r. Dn. m.
JAN
FEB
MAR
APR
MAY
JUN
JUL
AUG
SEP
OCT
NOV
DEC
0,3 -0,3 0 0 0 0 0 -0,4 0 0 0 0 0 -0,2 0,1 0,4 0 0 -0,1 -0,1 0 -0,8 0 -0,6 -0,5 0 0,7 -0,2 0 0 0
0 -0,3 0,5 0,2 0 0,1 -0,3 -0,6 -0,2 -0,2 -0,1 -0,3 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0,2 0 0 0 0 0 0
0 0 -0,1 -0,4 -1,1 0,1 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 -0,1 0 0,8 0 0,4 0,6 0,2
-0,2 0 -0,1 0 -0,5 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 -0,3 0 0 0,3 0,2 0 0 -0,4 0 0 0,4 0,3 -0,4 -0,1 0
0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 -0,3 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0,6 0
0 0,4 0 0 0 0,3 0 -0,2 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 -0,8 0 0,5 0,2 0 0 0 0,5 -0,2 0,1 0
0 0 0 0 0 0 0,6 0 0 0,2 0,1 0 0 0 0 0 0 1,1 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0
0 0 0 0,8 10,2 0 0 0 0 0 14,4 64,2 0 0,1 -0,2 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 -0,3 0
0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 -0,1 0 0,8 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0
0 0,3 -0,3 0 0 0 0 0 0 0,4 1,3 0 -0,3 0 0 -0,1 0 0,9 0 0 0 0,3 0,1 -0,3 0 0 0 0 0 0 0
0 0 -0,3 0 -0,5 -0,4 -0,7 0 1,7 1,9 0 0 0 0 0 0,1 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 -0,4 0,8 0 0
-0,3 -0,1 0 0 0,7 0 0 0,1 0,3 0 0 0 0 0,1 -0,2 0 0 0,9 11,3 4,4 0 20,8 3,6 0,1 20,2 0 0 0 2,2 10,6 0
-1,7 4,7 0,7
-1,0 3,0 0,5
0,4 3,8 0,8
-0,8 3,2 0,4
0,3 0,9 0,6
0,8 3,2 0,5
2,0 2,0 1,1
89,2 90,2 64,2
0,7 0,9 0,8
2,3 4,3 1,3
2,2 6,8 1,9
74,7 75,9 20,8
God suma razlika: God. suma apsol. vrijednosti razlika:
169,1 mm 198,9 mm
64
View more...
Comments
