Pubertet kod devojčica

PUBERTET KOD DEVOJČICA Doc. dr Artur Bjelica

Period pre puberteta 

  

Diferenciranje polnih organa kod ženskih plodova je genetski programirano i nezavisno je od fetalnog endokrinog sistema Već u 7. nedelji trudnoće mogu uočiti osnove jajnika Fetalni hipotalamus u 8. nedelji počinje da luči GnRH a lučenje FSH i LH se uočava oko 13. nedelje Vrednosti gonadotropina dostižu maksimum oko 20. nedelje trudnoće čime je podstaknuto umnožavanje oogonija, razvoj primarnih oocita, sazrevanje folikula, njihova atrezija i proces steroidogeneze





Nakon rođenja usled prestanka dejstva negativne povratne sprege koju su određivali placentarni steroidni hormoni koncentracije gonadotropina rastu. U trećem mesecu života koncentracije gonadotropina su na nivou postmenopauzalnih. Tek sazrevanjem hipotalamo-hipofizno osovine ona počinje da reaguje na koncentracije polnih hormona negativnom povratnom spregom pa nivo gonadotropina pada nakon druge godine i ostaje na tom nivo do uzrasta od 6 do 8 godina

Prepubertetska dešavanja u užem smislu 





Prepubertetska dešavanja u užem smislu obuhvataju: adrenarhu i gonadarhu. Adrenarha Adrenarhom se označava proces sazrevanja nadbubrežnih žlezda i karakteriše se pojačanim izlučivanjem androgenih hormona (dehidroepinadrosteron, dehidroepiandrosteron sulfat i androstendion). Obično se uočava porast nivoa androgena od 8. godine a maksimum dostiže oko 15. godine Kao posledica povećane količine androgena razvija se pubična (pubarha) i pazušna maljavost

 

 

Gonadarha Gonadraha je momenat kada nastupa početak funkcionisanja polnih žlezda tokom puberteta Nastupa povećanje amplitude i frekvence pulseva GnRH koji dovode do povećanja lučenja FSH i LH. Nivo FSH raste do sredine puberteta dok nivo LH dostiže svoj maksimum u kasnijim fazama puberteta Aktivirana hipotalamo-hipofizno-ovarijalna osovina u pubertetu ima za posledicu dalji rast i razvoj folikula jajnika Hormonski stimulusi dovode do nastupanja prvog menstrualnog krvarenja – menarhe.

Vreme nastupanja puberteta 

 

Pubertet kod devojčica započinje sa oko 10 godina završava se u potpunosti sa 15 do 17 godina Vreme puberteta je u najvećoj meri genetski određeno Znatan uticaj imaju rasa, geografsko područije, stepen uhranjenosti i opšte zdravstveno stanje. Uočeno je da devojčice koje žive u urbanim naseljima, bliže Ekvatoru i na manjim nadmorskim visinama ranije ulaze u pubertet

Fizičke promene kod devojčica tokom puberteta 

Ubrzan rast - U doba najintenzivnijeg rasta prosečni porast u visini kod devojčica je oko 8 cm. Nakon menarhe devojke prestaje da rastu, zapravo dobiju na visini još samo 2 do 6 cm.



Rast i razvoj genitalnih organa – Porastom lučenja estradiola raste i razvija se materica i ona gubi prepubertetski oblik koga karakteriše odnos grlića i tela materice u proporciji 2: 1. Spoljne genitalije se uvećavaju, zadebljavaju i poprimaju adultni oblik.



Rast i razvoj dojki (telarha) – dejstvom estrogena nastaje proliferacija žlezdanog epitela dojki i nagomilava se masno tkivo u dojkama. Razvoj dojki ide po stadijumima, koje je opisao Tanner



Pubična maljavost – uslovljena je dejstvom androgena nadbubrežnog porekla. Razlikujemo 5 stadijuma u razvoju po Tanner-u

Prevremeni pubertet (pubertas praecox) 





O prevremenom pubertetu govorimo kada se sekundarne seksualne karakteristike pojave pre 8. godine ili ako menarha nastupi pre 9. godine života devojčice. Uzrok je povećana koncentracija estrogena usled: prevremenog sazrevanja hipotalamo-hipofiznoovarijalne osovine, postojanja hormonski aktivnog tumora nadbubrega ili terapijske primene steroidnih hormona. U dijagnostici prevremenog puberteta obavezna su i laboratorijska ispitivanja hormonskog statusa, UZ male karlice, CT ili NMR endokranijuma i nadbubrega.

Zakasneli pubertet (pubertas tarda)  



O zakasnelom pubertetu govorimo ukoliko menarha ne nastupi do 16. godine života Kao etiološki faktori navode se: anatomski defekti polnog sistema, hipotalamo-hipofizni poremećaji, hipotireoza i problemi na nivou sinteze polnih hormona u jajniku U dijagnostici se koriste: anamneza, klinički pregled, laboratorijska ispitivanja hormonskog statusa, primena imidžing tehnika, neurološki pregled i određivanje kariotipa