ptsd

Posttraumatski stresni poremecaj

Uzrok nastanka PTSP uzrokuju psiholoski traumaticni dogadaji koji predstavljaju pretecu smrt il i ozbiljnu povredu same osobe ili drugih. Dogadaji koji su povod zovu se "streso ri", a mogu se doziveti izolovano ili u vecim grupama. Nasilni napad, kao npr. s ilovanje ili prepad, automobilska ili avionska nesreca, prirodne nepogode kao ze mljotres ili uragani, stresori su koji uzrokuju obolevanje od PTSP-a. U nekim sl ucajevima gledanje stradanja ili ubijanja druge osobe, ili saznanje da je blizak  prijatelj ili clan porodice u ozbiljnoj opasnosti, izaziva ovakav poremecaj.

Klinicka slika Svaka osoba koja u zivotu dozivi katastrofu, odnosno mogucnost da umre ona sama ili neko njoj veoma blizak, zatim ako dozivi torturu, nesrecu ili bilo kakvu dru gu situaciju u kojoj je ugrozen njen ili zivot njoj bliskih osoba, u odredenom p eriodu dozivljava odredene reakcije. Ako ta reakcija nastupi odmah nakon nezelje nog dogadaja, onda je to "sokna reakcija", koja se moze vremenom razviti u akutn i stres. Ali ako se simptomi nastave manifestovati u naredna tri meseca, onda je  to akutni posttraumatski stresni poremecaj. Medutim, ako se to javi nakon sest meseci do dve godine, onda je to hronicni, odnosno posttraumatski stresni poreme caj u pravom smislu reci. Ukoliko PTSP traje intenzivno tokom dve godine i vise,  on onda prerasta u drugi poremecaj koji se zove "trajne promene licnosti nakon katastroficnih dogadaja". Traumatski dogadaji koji su neposredno dozivljeni obuhvataju rat, nasilje (seksu alno nasilje, fizicki napad, pljacku), otmicu, teroristicki napad, mucenje, zaro bljenistvo vojnih zarobljenika u koncentracionim logorima, prirodne katastrofe ( pozari, zemljotresi, poplave), teske automobilske nesrece i dijagnostikovana po zivot opasna bolest. U dogadaje koji su videni spadaju medu ostalim posmatranje teskog ranjavanja ili nasilnu smrt druge osobe, nesrece, rata, katastrofe ili po gled na leseve ili delove tela. Dogadaji koje su prezivele emocionalno bliske os obe a o kojima pojedinac saznaje su: nasilje, teska nesreca, teska povreda clana  porodice, bliskog prijatelja ili saznanje roditelja o bolesti deteta. Simptomi PTSP-a obicno pocinju unutar 3 meseca nakon traumatskog dogadaja. Medut im, ponekad izlaze na povrsinu mnogo kasnije.Trajanje PTSP-a i njegovi simptomi variraju. Kod nekih ljudi oporavak se postize nakon 6 meseci, kod drugih treba m nogo duze. Postoje tri kategorije simptoma. Osnovna karakteristika PTSP-a je stalno ponovno prozivljavanje traume . Trauma ( stresni dogadaj pracen snaznim emocijama najcesce straha) se ponovno prozivljava  kroz traumatska secanja i u javi i u snu ili se osoba ponasa i oseca kao da pon ovo prozivljava dogadaj. Dogadaj se prozivljava u obliku naglih, zivih secanja p racenih bolnim osecajima i potpuno obuzima paznju osobe. Secanje moze biti tolik o jako da osoba misli kako upravo ponovo prozivljava traumu ili je vidi kako se dogada pred njenim ocima. Kod osoba koje su obole od PTSP-a javljaju se i simptomi koji se nazivaju  simpto mi izbegavanja. Osoba stalno izbegava cinjenice vezane za traumu  nastoji da izbe gne misli, osecanja ili razgovore, mesta i osobe koje podsecaju na traumu, ima p rimetno smanjen interes i smanjeno ucestvovanje u vaznim aktivnostima, ima oseca j odvojenosti ili otudenja od drugih osoba. Simptomi pojacane pobudenosti su: smetnje sna, nesanica, prekomerna napetost i p reosetljivost, smetnje koncentracije, reakcije preteranog straha. Osobe s PTSP-o m mogu cesto postati naglo razdrazljive i eksplozivne s nekontrolisanim i prenag lasenim ispadima ljutnje. Imaju otezano uspavljivanje ili odrzavanje sna, tesko se koncentrisu i na neznatne spoljasnje nadrazaje mogu nastati prenaglasene reak cije uzbudenja pracene sa strahom i uznemirenoscu. Cesto se mogu javiti napadi panike kod svih navedenih grupa simptoma. Simptomi P TSP-a praceni su sa sveukupnim padom psihofizicke kondicije, moze se pojaviti ve

ca zaokupljenost obolelog fizickim tegobama i posledicama na planu socijalno-rad nog funkcionisanja. Smanjen je kvalitet zivota jer se smanjuje raspolozivi kapac itet osobe; psiholoski, telesni, drustveni i materijalni. Kada se s vremenom pov uku ili ublaze simptomi PTSP-a mogu zaostati razliciti simptomi bolesti koji se mogu razlicito dijagnostikovati. Kada traumatski dogadaj nije uspesno savladan i  kada su se razvili i komorbidni poremecaji, govorimo o hronicnim (dugotrajnim) posledicama traume koje zahvataju razlicite nivoe funkcionisanja osobe.

Lecenje Cilj lecenja je uspostavljanje ranije psihicke ravnoteze. Ono se najcesce sprovo di kao individualna psihoterapija, grupna psihoterapija koja se moze raditi u vi se formi, porodicna i bracna terapija, farmakoterapija  koriste se razlicite vrst e antidepresiva, anksiolitika i drugih psihofarmaka i socioterapija (metoda lece nja koja se sprovodi u grupi s naglaskom na vezbanje interpersonalnih vestina i razvijanja boljih mehanizama prilagodavanja za zivot u svakodnevici). Kombinacij om navedenih nacina lecenja postizu se najbolji rezultati. Lecenje se moze sprov oditi u bolnici, dnevnoj bolnici i van bolnice, ali preporucuje se izbegavanje b olnickog lecenja kad god je to moguce.