Psihoanaliza i Psihoanaliticka Psihoterapija

Psihoanaliza i psihoanalitička psihoterapija

Pitanja?????  Da li mislite da postoje i ako da koje su sličnosti a koje razlike između ortodoksne psihoanalize i analitički orjentisane psihoterapije  Kako u psihoterapiji otpor može da se vidi  Da li se svakodnevnom životu ima elemenata transfera

 Smatra se da su česti oblici terapije. Nema oštrih granica, prepliću se mada postoje sličnosti i razlike  Imaju istu teorijsku osnovu.  Koji oblik će se primeniti zavisi od ličnog stava psihoterapeuta, psihopatologije ličnosti, ekonomskog faktora....

 Psihoanaliza i psihoanalitička psihoterapija su psihološki vid lečenja koje se zasniva na uspostavljanju odnosa izmeĎu teraputa i pacijenta u posebnim okolnostima ili terapijskoj situaciji. U tom procesu, koji je i progresivan i regresivan, obojica su u interaktivnom odnosu.  Uzročni oblik lečenja (dinamika nastanka smetnji)  Dubinski oblik lečenja (restrukturacija)

Sličnost psihoanalize i psihoanalitičke psihoterapije     

Ista teorijska osnova. Isto shvatanje psihopatologije Nekada isti terapeut sa istim pacijentom radi i... i... Isti cilj – dolazak do psihičkih promena Sposobnost terapeuta

Razlike      

Trajanje seanse, učestalost seanse Duţina lečenja Ekonomski faktor Setting Stav terapeuta Psihoanaliza (analiza regresivnog transfera, transfer neuroze, nesvesne fantazije, analiza najdubljih sadrţaja). Psihoanalitička (regresija nije duboka, ne javlja se regresivni transfer i transferna neuroza, već se radi sa konfliktom, otporom).

 Osnovni cilj kod psihoanalize je razvoj ličnosti, kod psihoanalitičke psihoterapije prvo otklanjanje simptoma, pa onda razvoj ličnosti.

 Osnovni metod rada je metod slobodnih asocijacija.  Potrebni uslovi – pasivnost (analizant leţi u polumraku, tišina, terapeut van vidnog polja). Pacijent regredira na primarne procese – snovi, fantazije koji su derivati nesvesnog - verbalizovanje sadrţaja koji se javljaju spontano tokom analize. Izbegavanje nekih sadrţaja koji se čine smešnim ili nejasnim ukazuje na njihovu odbrambenu funkciju. Ako nešto izbegavamo to ometa razumevanje.

Terapeutova funkcija i uloga  Stav anonimnosti i pasivnosti koji se naziva ‚‚prazni ekran” – ništa ne odaju o sebi, neutralni su kako bi omogućili pojavu transfera, projekciju osećanja koje je klijent imao prema vaţnim osobama iz prošlosti, a koje su rezultat nezavršenih i potisnutih situcija.  Analitičar prvo mora da uspostavi radni savez sa klijentom.  Sluša, odlučuje kada će izneti odgovarajuća tumačenja čiji je cilj ubrzavanje procesa otkrivanja nesvesnih sadrţaja

 Obraća paţnju na nedostatke i nedoslednost u priči  Ne sme da poţuruje klijenta niti da nudi interpretacije u neprikladnom trenutku.  Promena pacijenta više zavisi od njegove spremnosti nego same tehnike (?)

OTPOR  Otpor je svako suprotstavljanje analizanta vlastitoj potrebi za razumevanjem i suprotstavljaje analitičaru koji je spreman da mu u tome pomogne. Sve ono što se suprotstavlja analitičkim ciljevima i vlastitom razumnom ja.  Ima raznovrsne oblike i sve moţe biti otpor – moţe se ispoljiti preko emocija, stavova, ponašanja.  Predstavlja kompromis izmeĎu snaga koje teţe izlečenju i snaga koje mu se suprotstavljaju.  Intenzitet varira u zavisnosti od iskustava koja se oţivljavaju.

 Drugim rečima, sadrţi elemente kojima se pacijent suprotstavlja napredovanju u lečenju. Reč je otporu promeni i otporu uvida u nesvesno.  Čine ga iste one snage koje su ranije bile odgovorne za potiskivanje  Otpor potiskivanjem – snage u pacijentu koje se suprotstavljaju lekaru i lečenju  Transferni otpor – borba protiv infantilnih impulsa koji se pojavljuju u modifikovanom obliku, sada u odnosu na terapeuta.

 Otpor sekundarne dobiti – kada simptomi počnu da sluţe da pacijent izvuče korist od njih.  Otpor ida – suprotstavljanje napuštanju starih navika i usvajanju novih  Otpor super-ega – vodi poreklo od pacijentovog nesvesnog osećanja krivice ili potrebe za kaţnjavanjem. Javlja se u vidu paradoksalnog reagovanja pacijenta na svaki pomak u radu.

 Otpor zbog promena – remećenje odnosa sa okolinom  Otpor izlečenju – zbog zavisnosti koja se javlja od terapeuta javlja se strah da će izlečenje dovesti do gubitka terapeuta.  Karakterni otpor – karakterne crte nekad ostaju i kada se razreše konflikti jer predstavljaju sastavni deo ličnosti koje pacijent prihvata jer ga ne uznemiravaju.

 Otpor i odbrana su povezani ali nije reč o sinonimima. Pojam odbrane je širi pojam,one su deo strukture ličnosti i sprečavaju uvid.  Neki autori smatraju da je otpor drugi sloj odbrane, koji pokreću ego, kada su postojeće odbrane suviše slabe da obezbede zaštitu.

Tipični pokazatelji delovanja otpora  Ćutanje – ništa mu ne pada na pamet, nije raspoloţen.... Na početku rada često. Teškoća da se naĎe adekvatna formulacija ili objašnjenje za sadrţaje koji se iznose; davanje prednosti jednom od njih (ono što se ne unese u komunikaciju sa analitičarem ne moţe biti predmet elaboriranja); duţina trajanja ćutanja zavisi od intenziteta otpora.  Telesni znaci – napetost mišića,stiskanje ruku, znojenje, crvenilo, sušenje ustiju. Kada se to verbalizuje doprinosi suočavanju i rasvetljavanju otpora.

 Odsustvo i neadekvatnost osećanja – kod razmatranja lično značajnih iskustava za neku osobu prirodno je prisustvo osećanja. Ako izostaju, ili su u neskladu verbalni i neverbalni deo... Postoji razlog neunošenja osećanja u osvetljavanje sadrţaja.Prepoznati to dovodi do rasvetljavanja.  Način govora i ponašanje – govor je sredstvo izraţavanja ali i izbegavanja (stereotipan govor, mnogo priča a ništa ne kaţe, ponavljanje stereotipnih ponašanja, završavanje i početak seanse na isti način.

 Izostajanje sa sastanaka i kašnjenje: objektivno, a nekad je odlaganje učinka. Trenutna doţivljavanja analizanta su takva da neki aspekti teţe da budu izbegnuti. Kada su termini sastanaka ustaljeni zamena termina takoĎe ukazuje na otpor.  Odigravanje (acting out) – destruktivni vid otpora. Ispoljavanje konfliktne situacije kroz razna neprilagoĎena ponašanja  Vedri sastanci -

 Postojanje tajne – snaţan otpor upravo za one sadrţaje koji se čine nezgodni za saopštavanje. To znači da se neka sećanja kod analizanta visoko vrednuju. Ne pita se za sadrţaj tajne već (?)

Šta sve stoji iza otpora?  Čuvanje ravnoteţe ličnosti

 Strah od promene,potreba za sigurnošću

 Iracionalni super-ego koji traţi patnju da bi ugušio nesvesnu krivicu (što terapija napreduje....dolazi do straha i javlja se naglo pogoršanje).

TRANSFER  Brojer i Frojd – slučaj Ane O  Reč je o prenošenju misli, osećanja, fantazija, koje je pacijent imao u odnosu na neku vaţnu figuru iz prošlosti, na analitičara. Ta se osećanja sada doţivljavaju kao realnost.  Izraz oţivljavanja prošlosti u sadašnjosti i zato je greška u vremenu.  Skupni naziv za brojne osećajne reakcije na relaciji od pozitivnih do negativih →transferne reakcije

 Grinson – transferna reakcija je ona u kojoj su zastupljeni sledeći elementi: 1. Kada je reč o varijanti objektnog odnosa 2. Kada ima začetke u ranim odnosima sa objektima iz prošlosti 3. Transferne reakcije prenose se u sadašnjost mehanizmom pomeranja 4. Transfer je regresivna pojava

 Pošto reakcije koje se upućuju analitičaru nisu realne, ta nerealnost postaje predmet razjašnjavanja.  Glavni pokretač transfera je potreba da se zadovolje nagonske fantazije. On pokazuje da je moguće aktuelizovati sve ono što je nekada bilo potisnuto, blokirano i onemogućeno da dopre do svesti. Pacijent koristi terapeuta da ispolji stare impulse umesto da se suoči sa realnim objektom. Zato je transfer i otpor.  To ponavljanje ranih traumatičnih doţivljaja sa objektom omogućava pacijentu da ih, mada sa zakašnjenjem, savlada.

 Postoji shvatanje da je transfer univerzalni ljudski fenomen jer svi ljudski odnosi predstavljaju kombinaciju realnih i trensfernih reakcija.  Fenihel: opšte ljudska osobina je da se iskustvo tumači u svetlu prošlosti.  Tansferne reakcije se doţivljavaju kao realnost, kao aktuelne i uglavnom su nesvesne. Svesni deo leţi u činjenici da pacijent oseća da se ponaša čudno, da reaguje preterano, ali ne shvata pravo značenje takvog ponašanja.

 Nisu sve reakcije transferne, neke proističu iz realnih odnosa.  Opšte karakteristike transfernih reakcija: - nerealnost: rezultat su teţnje da se zadovolje potrebe da se bude voljen i respoktovan kao ličnost. Razne potrebe koje smo suzbijali teţe da doĎu do izraţaja i stvaraju razna očekivanja koja za samu situaciju nisu adekvatna jer analitičar ništa ne ohrabruje. - Intenzivnost reakcije:ako se pacijent zaljubi u analitičara on napušta rad na problemu i usredsreĎuje se na očekivanje da će ljubav biti od analitičara uzvraćena

-

-

-

ambivalentnost:istovremeno postojanje suprotnih osećanja, iznenadna promena osećanja prema analitičaru ćudljivost: reakcije su nestalne i promenljive, osećanja se neočekivano i brzo menjaju. Do promena moţe doći izmeĎu dva sastanka ili čak u toku jednog sastanka. upornost: dugo se odrţavaju

 

Pozitivan transfer Erotski Erotizovani Seksualni Negativan transfer

 Najviše se njime bavimo u središnjoj, centralnoj fazi.  Sandler, Stor, Jerotić)  Frojd je prvo mislio da je u pitanju samo otpor, medjutim to je put u nesvesno.  Jung – transfer je alfa i omega analize  Zašto se dešava transfer? Analitička situacija je jednosmerna, analitičar priča pacijentu o njemu i to je frustrirajuće. Pošto je sam analitičar zagonentka na njega se projektuju sa ranijih figura osećanja, fantazije.

 Zašto transfer leči? Kroz njega se verbalizuju infantilne traume, doţivljaji, preko njega dolazi do uvida.  Često pacijent na analitičara projektuje impulse koji su neprihvatljivi u realnom ţivotu (na agresiju kontraagresija). U analizi analitičar ne nagraĎuje, ne kaţnjava, prisutan je i prihvata sva osećanja i na njih ne odgovara na negativan način→ Bion (kontejnment) – dobra majka koja ne kaţnjava. Analizant ugraĎuje tu funkciju dobre majke u sebe i postaje sposoban da podnosi neprijatna osećanja.

 Uspešnost analize ne zavisi toliko od tačnosti interpretacija koliko od ugradnje ‚‚dobre majke‚‚.  Pozitivan transfer se ne interpretira izuzev seksualnog, erotskog i erotizovanog.  Negativan transfer se interpretira i ukoliko se to ne uradi dolazi do prekida analize.  On vodi zavisnosti,a razrešavanje zavisnosti vodi kraju.

KONTRATRANSFER  Nesvesno analitičarevo projektovanje u analizanta i analitički rad.  Frojd: to su one reakcije terapeuta koje sadrţe otpor prema analitičkom radu.Prirodna osećanja prema pacijentu nisu kontratransfer.  Lik pacijenta i njegove emocionalne reakcije bude u terapeutu već doţivljeno u detinjstvu i odreĎuju njegove nesvesne reakcije prema pacijentu.

 Iskušenja kod kontratransfera -

Da terapeut teši anlizanta Daje ljubav direktno Vezuje pacijenta za sebe.

PSIHOTERAPIJSKE INTERVENCIJE  Ponavljanje izjava pacijenta – da bi se paţnja usmerila na bitne stvari, terapeut ponavlja delove dajući im dinamičko značenje.  Isticanje značajnih izjava – kada u pozadini priče zapazi značajne sadrţaje, postavlja pitanja o njima. Time se pacijent usmerava na latentne teţnje i podstiče da misli o njima, postaje ih svestan. Koristi se kada terapeut ţeli da pripremi pacijenta da prihvati neke činjenice o sebi koje izmiču svesti.

 Prihvatanje pacijentovih izjava – pomaganje pacijentu da poveţe odreĎene uzroke i dogaĎaje sa osnovnom temom  Reflektovanje emocija – tumači šta je pacijent rekao i koliko je to u skladu sa njegovim emocijama  Povezivanje stvari – često ne uviĎa vezu izmeĎu simptoma, emocija i konflikata. Usmeravanje i povezivanje odreĎenih dogaĎanja, stavova i ponašanja sa smetnjama pomaţe da se shvati uzrok smetnji.

 Održavanje potrebne napetosti – da bi se angaţovao oko problema i aktivno saraĎivao, odreĎen nivo napetosti koji ne preplavljuje. To se postiţe postupnim navoĎenjem razgovora na provokativne situacije.  Suočavanje (konfrontacija) – usmeravanje pacijenta na preispitivanje uzroka i posledica nekih ponašanja, osećanja.....da je introspektivan i okrenut sebi. Suočavanje je proces i u formi je pitanja ili konstatacije, što treba pacijenta da navede na dalje asociranje.

 Rasvetljavanje (klarifikacija) – nastavak konfrontacije. Proces dovoĎenja u središte paţnje onih psiholoških fenomena sa kojima se pacijent konfrontirao. Putem pitanja ‚‚‚izgleda, čini mi se‚‚ I kada nije tačna potpomaţe jer motiviše na razmišljanje, razjašnjavanje. To je hipoteza koja se potkrepljuje ili obara.

 Interpretiranje – to je trenutak koji dovodi do uvida kada se nesvesni sadrţaji pretvaraju u svesne. Pomoću nje osoba postaje svesna izvora, uzroka , načina i smisla svog ponašanja. Ima različite ciljeve.  Kriterijum adekvatnosti interpretacije je kvalitet graĎe koja će priticati posle nje.  Mora da je razumljiva, jednostavna, uvremenjena. Treba interpretirati ono što je najvaţnije u tom trenutku, onu situaciju u koju je investirano najviše emocija pacijenta.  Da su kratke, razumljive za analizanta.

VRSTE INTERPRETACIJA  Probne interpretacije – terapeut saopštava svoja zapaţanja, pretpostavke, koristeći reči ‚‚moţda, čini mi se, verovatno...‚‚ i nudi neko dinamičko objašnjenje koje pacijent moţe da prihvati ili ne, bez osećanja da je uvredio terapeuta. Njegovo mišljenje se prihvata kao vredno što je bitno za klijenta.  Horizontalne interpretacije – nalaţenje zajedničkog imenitelja u objašnjenju pacijentovog doţivljavanja u raznim oblastima njegovog ţivota u sadašnjem trenutku.

 Vertikalne interpretacije – razumevanje prošlosti u cilju uspešnog povezivanja prošlosti i sadašnjosti.  Interpretacije sadrţaja – ako terapeut za neki naizgled površni sadrţaj misli da ima dublje značenje (seksualne ili agresivne ţelje), te interpretacije su više usmerene na značenje nesvesnog sadrţaja koji je potisnut nego na konflikt.

 Simboličke interpretacije – tumačenje simboličkog značenja snova, omaški  Transferne interpretacije – isključivo vezano za transfer

Tehnika interpretiranja  Smislena interpretacija aktuelnog materijala, otpor, transfer, povezivanje prošlosti i sadašnjosti. Zato, u zavisnosti od faze i razvoja psihoterapijskog procesa,interpretacija je uvremenjena, one se nadovezuju u logičnom sledu. Jezik je jednostavan i razumljiv pacijentu, tumačenja kratka. Pacijent ima pravo da prihvati ili odbaci interpretaciju.  Uvremenjene (?) tak onda kada pacijent pokaţe dovoljan uvid u predsvesni materijal tako da on moţe da postane svestan.

 Reagovanje na interpretaciju – zavisi od obrazovanja, inteligencije, kako razume interpretaciju, kvaliteta radnog saveza. Prihvatanje interpretacije ne znači da će je pacijent kasnije uzeti u obzir zbog pojave otpora  Interpretiranje narušava ravnoteţu izmeĎu potisnutog i snaga koje potiskuju i javlja se strah. Ako je strah jak, prekinuti interpretaciju i smiriti pacijenta.  INTERPRETACIJE SU HIPOTEZE O PACIJENTOVOM FUNKCIONISANJU.

 UVID – gledanje iznutra, uviĎanje suštine prirode i porekla simptoma i vid je učenja jer se pacijent poziva da poveţe ono što se dogaĎa tokom terapije a povezano je sa simptomima.  Frojd – intelektualni uvid (sećanje bez afekta) i emocionalni uvid (sećanje uz emocionalno doţivljavanje).Posle uvida tegobe se privremeno pojačaju a zatim dolazi do oporavka.  Uvid je dobar tek ako dovede do promena u psihičkom funkcionisanju.

 PRORADA –

terapijski rad od trenutka sticanja uvida do ostvarivanja promene ponašanja, strukture ličnosti. Zato terapeut stalno proširuju analizu novih konflikata i otpora ponavljajući interpretacije vezane za razne situacije, da bi pacijent drugačije video sebe, što neki smatraju da je nastavak strukturnog razvoja.

 ZAVRŠNA FAZA – NEZAVISNOST, AUTONOMNOST, REŠAVANJE PROBLEMA, POVLAČENJE SIMPTOMA, SPOSOBNOST ZA LJUBAV I RAD, PODNOŠENJE AGRESIVNIH IMPULSA, REŠAVANJE SVAKODNEVNIH PROBLEMA BEZ KONFLIKATA.  Ono što je značajno u ovoj fazi je razdvajanje tarapeuta i pacijenta.

 Transferni problemi – ljutnja zbog doţivljaja gubitka terapeuta.  Kontratransferni problemi – terapeut zbog straha da je terapija duga moţe da odluči da je prerano prekine ili da produţi lećenje zbog nelagode razdvajanja čime pokazuje svoju vezanost za pacijenta.  Zato se odreĎuje period od 6 meseci u kome se razgovara o završetku lečenja, razdvajanju.

PSIHOANALIZA I FARMAKOTERAPIJA  Psihoanalitičari nisu prihvatali lekove smatrajući da povećavaju zavisnost, previše uspavljuju pacijenta, smanjuju motivaciju, utiču na slobodno asociranje.  Drugi smatraju da su korisni jer suzbijaju simptome oslobaĎajući kapacitete klijenta da se angaţuje u terapiji.Uz lekove moţe da toleriše bolna osećanja u cilju istraţivanja potisnutog materijala.

 Pacijenti različito reaguju na lek: neki smatraju da imaju somatsku bolest pa prestaju da optuţuju sebe za simptome. Prihvatanje leka zavisi i od nuzefekata leka jer mnogi dovode do inhibicija u seks. aktivnostima ili vode ka povišenoj aktivnosti.  Nekada izčezavanje simptoma nije rezultat farmakološkog dejstva leka, već je to psihološka reakcija bekstva u zdravlje da pacijent ne bi otkrivao bolna sećanja.  Neki pacijenti davanje leka smatraju neuspehom neveštog terapeuta.

 Neki terapeuti koji su nesigurni i anksiozni daju lek da bi se osigurali.  Neki imaju precenjene ideje o njegovom dejstvu  Neki terapeuti nisu u stanju da tolerišu spori tempo ili intenzivna osećanja klijenata ili sopstvenu pasivnost pa lekom ubrzavaju proces i čine ga aktivnijim.  Strah terapeuta da ne naprave propust  Bitno ja da terapeut na odgovarajući način obrazloţi pripisivanje leka.

SNOVI U PSIHOANALIZI  Zanimanje oduvek za snove  U antičko doba proročka funkcija (Prometej prvi tumač snova)  Platon – glas divlje ţivotinje u nama  Frojd – nesvesno je reţiser sna; carski put u nesvesno  ‚‚ preziranje prema snovima u XIX veku je kao odnos super-ega prema idu‚‚  1900 Autobiografija ‚‚Tumačenje snova‚‚

 To su punoveţeće psihike tvorevine koje imaju odreĎeni smisao ma koliko se budnom mišljenju činili stranim, nejasnim.  Slični su simptomima neuroza jer su nejasni, zbrkani, apsurdni  Svaki čovek u toku noći sanja 5-6 puta, duţina je veća što se pribliţavamo zori,a oni su sve plići. Sanja se ukupno oko 60 min., nema spavanja bez snova.

 Prva Frojdova ideja je da je san ispunjenje ţelje.  Kasnije modifikovao zbog postojanja neprijatnih snova, što bi značilo pojavu samokaţnjavajućih tendencija  Delimo ih u 3 kategorije: 1. Jasni, kratki snovi, ponavlja se već peţivljeno 2. Snovi koji imaju smisla ali ih realnost ne opravdava 3. Apsurdni,inkoherentni snovi

 Svaki san ima manifestni i latentni sadrţaj  Na granici svesnog i nesvesnog je cenzura (preteča super-ega). U snu cenzura popušta i nesvesno prelazi u svesno.  Latentni sadrţaji su sakriveni iza manifestnih. Pri prelasku iz latentnog u manifestni imamo RAD SNA koj svojim postupcima transfomiše latentni u manifestni san.  U terapiji metodom s.a. manifestni transformišemo u latentni

 Pri pretvaranju latentnog u manifestni sadrţaj sna 4 procesa igraju vaţnu ulogu: 1. Saţimanje ili kondenzacija 2. Dramatizacija (pretvaranje ideje u akciju) 3. Pomeranje – kateksa se sa originalnog objekta pomera na substitut (umesto seks.odnosa, sanja se krevet) 4. Simbolizam – način izraţavanja nesvesnog. Neki simboli su strogo individualni ,neki univerzalni, svaka kultura svoju simboliku.

 Isti simbol kod različitih ličnosti ili iste ličnosti moţe različito da znači.  Za analizu snova vaţno je da znamo - Ţivotnu istoriju - Simptome - Aktuelni konflikt Od pacijenta moţemo da traţimo da asocira na odreĎene slike, ličnosti i dogaĎaje u snu. Ili moţemo da traţimo da u snu uoči dogaĎaje od prethodnog dana i asocira na njih.

Literatura  Erić Lj. Psihoterapija  Hand out