Psihijatrijska Anamneza i Status

PSIHIJATRIJSKA ISTORIJA BOLESTI

I GENERALIJE: Ime i prezime, godine starosti(datum i mesto rodjenja),mesto zivljenja, školska sprema i profesija kojom se sada bavi,bračno stanje, broj dece(kog pola), nacionalnost, veroispovest,levoruk,desnoruk. Prethodne hospitalizacije-njihov hronološki redosled(koje je po redu ovo lecenje,kada i gde su bila prethodna,Dg tada),gde ide na kontrole,koliko cesto su kontrole,kada je poslednji put bio,okolnosti sadašnjeg prijema i dolaska u bolnicu(dobrovoljno, uz sugestiju lekara ili porodice, prinudno, hitna pomoć, uz organe vlasti-policija). ),koji lekar ga je primio na odeljenje. II GLAVNE TEGOBE : Razlozi zbog kojih pacijent dolazi na lečenj,iskazano rečima pacijenta(samo nabrojati-utvrditi najznačajnije psihijatrijske simptome i znake:nesanica, strah, neraspoloženje, bezvoljnost, i sl.). III ISTORIJA SADAŠNJE BOLESTI: Kada su se tegobe javile,kako(postepeno-naglo),hronološki opis razvijanja tegoba (simptoma) ili promena ponašanja(opisati po danima kako je sve to teklo),povod(neki stres:razvod, smrt bliske osobe, gubitak posla, odlazak u penziju, itd.),promenljivost intenziteta simptoma;kako su se tegobe odrazile na porodične, socijalne i profesionalne aktivnosti(da li ide na posao,funkcionisanje na poslu i u porodici,da li se druzi), kako su izgledali periodi kada je bio dobro(u slučaju višestrukih hospitalizacija),nacin ublažavanja tegoba( lekovima,nekim aktivnostima ),eventualni terapijski pokušaji i uspeh(koju terapiju koristi i da li mu je pomogla). IV LIĈNA ANAMNEZA : Koliko može da se seti.Notirati periode o kojima pacijent ne govori i emocije vezane za njih ( bolni, stresogeni, konfliktni periodi). 1.Prenatalna istorija: Trudnoća majke i porodjaj(prirodni,carski rez,u terminu,prevremeni,provocirani),porodjajne traume,defekti na rodjenju,da li je bio planirano i željeno dete. 2.Rani psihomotorni razvoj ( do treće godine ) a) navike vezane za ishranu : dojenje, flašica,problemi sa ishranom b) sticanje navika vezanih za kontrolu sfinktera ( uriniranje, defekacija) -doba , stav roditelja, osećanja vezana za to; c) uskraćenost ljubavi i paznje od majke,separaciona anksioznost(strah od odvajanja),strah od nepoznatih osoba,razvoj govora,motorni razvoj( sedenje, hodanje) d) problemi u ponašanju(znaci decije neuroticnosti):sisanje prsta, napadi besa, tikovi, noćne more, strahovi, umokravanje u krevet, griženje noktiju e) odlike ličnosti u detinjstvu: stidljiv,miran,nemiran, povučen, druželjubiv(otvoren),studiozan,bojažljiv,agresivan,reakcija na braću i sestre,privrzenost(ocu-majci),odrastao sa roditeljima ili babom i dedom; f) ponavljani snovi i fantazije 3. period od treće do jedanaeste godine: Osećanja vezana za polazak u školu,da li je na vreme posao u skolu,rano privikavanje,razvijanje moralnosti, kažnjavanje,strah od škole( školske fobije),uspeh u školi,da li je ponavljao neki razred, nadimak(ako ga je imao),slaganje sa decom i uciteljicom,hobi(ako ga ima) 4. period od puberteta do adolescencije ( doba kasnog detinjstva) : a ) socijalni odnosi: odnos prema braći i sestrama,drugovima,broj drugova i bliskost sa njima,da li je bio član ili vodja grupe, popularnost u društvu, učestvovanje u grupnim aktivnostima,agresivno, pasivno, anksiozno, antisocijalno ponašanje; b) školovanje: koliko se pacijent školovao,kako je izabrao skolu(svojom voljom ili pod pritiskom),da li je bio odvojen od porodice za vreme skolovanja,prilagodjavanje u toku školovanja(da li je bio zadovoljan skolom ,drustvom),omiljen ili ne od strane nastavnika, interesovanje za odredjene predmete, talenti,sport, hobi,poteškoće sa učenjem i njihovo savladavanje i uticaj na dete,fakultet,studiranje c) emocionalni ili fizički problemi vezani za adolescenciju :noćne more, fobije, masturbacija, umokravanje u krevet, bežanje od kuće, delinkvencija, problemi sa telesnom težinom,osećanje inferionosti(manje vrednosti); d) psihoseksualna istorija: I radoznalost, infantilna masturbacija, II sticanje znanja o seksu, odnos roditelja prema seksu III početak puberteta, osećanja u vezi sa tim,osećanja u vezi sa masturbacijom,razvijanje sekundarnih seksualnih karakteristika(normalno-muski,zenski tip) IV seksualne aktivnosti u adolescenciji, izlasci, zabavljanje,masturbacija, polucija

www.belimantil.info

V odnos prema suprotnom polu:nesigurnost, stidljivost, agresivnost, potreba za dokazivanjem, anksioznost VI seksualno iskustvo, seksualni problemi, homoseksualna iskustva, parafilije(inverzije:pedofilija,zoofilija,gerontofilija;perverzije:voajerizam,egzibicionizam,transvestizam), promiskuitet e) religioznost : striktna, liberalna,mešana ( mogući konflikti-musliman,pravoslavac,katolik),sadašnje opredeljenje 5. odraslo doba: a)

istorija zanimanja: izbor zanimanja,ambicije, konflikti, odnos prema autoritetu,kolegama i podredjenima(da li se slaze);broj poslova i trajanje;promene radnog statusa i razlozi za to;sadašnji posao i osećanja u vezi sa njim,da li je zadovoljan uslovima rada i platom; b) socijalna aktivnost: da li pacijent ima prijatelja i bliskost sa njima;povučen ili društven;vrsta interesovanja; odnosi sa istim i suprotnim polom,hobi; c) seksualnost: i.

ii.

iii. iv. v.

seksualni odnosi pre braka:prvi seksualni kontakt(sa koliko godina),da li ste imali neku sex bolest,da li ste zaljubive prirode,da li ste imali idola partnera(ko je to bio),prva ozbiljnija veza i kada,koliko je trajala,zasto ste raskinuli,da li ste skloni kratkim ili dugim vezama bračna istorija:koji vam je ovo brak po redu,kada ste se ozenili prvi put,zasto ste se razveli, godine kada je brak započet,vencan ili ne(način venčanja), planiranje porodice,stavovi prema podizanju dece,sex problemi u braku,oblasti slaganja i neslaganja,problemi u braku(slazu se ili ne),rukovodjenje novcem simptomi seksualnih smetnji: anorgazmija, impotencija, frigidnost odnos prema trudnoći i deci seksualne aktivnosti, parafilije

muškarci: da li ste sluzili vojsku,sa koliko godina,gde ste bili u vojsci,u kom rodu ste sluzili,prilagodjavanje, povrede,javljanje psihijatru u to vreme,jeste li bili pun vojni rok, oslobadjanje od služenja vojnog roka i razlozi za to,nagrade ili kazne u vojsci; ţene: prva menstruacija,menstrualni ciklus ( urednost, bolnost),trudnoće i porodjaji ( tok,komplikacije), pobačaji(namerni ili spontani) d) navike : alkohol, pušenje(koliko godina i cigareta dnevno), droga e) ranija telesna oboljenja: povrede,prelomi,operacije,hirurške intervencije,opekotine(kog organa,kada),hospitalizacije, alergije,trovanja,gubitak svesti,bolesti teze(dijabet,TA,zutice,TBC,tumori,bubrezne,HIV itd) V PORODIĈNA ANAMNEZA Ko su članovi porodice,godine starosti, obrazovanje, bračni status,zdravi ili ne,porodična atmosfera u kojoj je pacijent odrastao;opis ukućana-ličnost, inteligencija;sadašnji odnosi izmedju pacijenta i članova porodice; istorija mentalnih bolesti (hereditet):samoubistva, ubistva, psihijatrijske bolesti, epilepsija, alkoholizam i bolesti zavisnosti;  porodična anamneza se uzima i od pacijenta i od nekog od članova porodice, obzirom da se mogu dobiti sasvim različiti opisi istih ljudi ili dogadjaja VI SOCIJALNA ANKETA Gde pacijent živi(stan-kuca),opis stanovanja i susedi(da li se slazu);da li je dom prenaseljen; izvori porodičnih prihoda i poteškoće u vezi sa tim;javne funkcije(da li je stresogeno),ko vodi brigu o deci; VII SNOVI, MAŠTANJA, SISTEMI VREDNOSTI 1. 2. 3.

Snovi: opis (noćne more, snovi koji se ponavljaju) Dnevna maštanja i fantazije Sistemi vrednosti:da li odgajanje dece vidi kao opterecenje ili radost;da li je posao nužno zlo, neprijatna obaveza ili šansa;

DA LI IMA NESTO STO VAS NISAM PITAO A PO VAMA JE VAZNO?!?

www.belimantil.info

PSIHIĈKI STATUS : ( procena svih devet psihičkih funkcija) OPIS PACIJENTA -opis pacijentove pojave i ponašanja ( kao kada bi to pisac uradio). 1.Izgled( uredne, neuredne spoljašnjosti), 2.Držanje (upadljivo-neupadljivo) 3.Ponašanje ( sumnjičavo, bojažljivo, inhibovano, i sl.); 4.Gestovi, mimički izraz ( adekvatne mimičke ekspresije ili ne) 5.Motorna ekspresija ( oskudna, motorna hiperaktivnost, i sl.). 6.Verbalni kontakt se lako uspostavlja i održava ili teško, kontakt se produbljuje ili ostaje na površnom nivou; 7.Odgovori na postavljena pitanja su direktni i logični ili ne 8.Reakciono vreme produžno ili ne 9.Stav prema ispitivaču ( kooperativan, oprezan..) 10.Spremnost na saradnju. 11. Kontakt očima se uspostavlja ili ne sa pacijentom I SVEST Procena orijentisanosti pacijenta: a)spaciotemporalna orjentacija -u vremenu-temporalna;( pitati za godinu,godisnje doba,mesec,datum,dan kada se vodi razgovor) -u prostoru-spacijalna;( gde se nalazi, bolnica, sprat,drzava,grad) b)autopsihička orjentacija -prema sebi ( ko je, da li se izmenio u poslednje vreme i kako/ev. depersonalizacioni fenomeni) c)alopsihička orijentacija -prema okolini ( da li se okolina pacijenta izmenila u poslednje vreme i kako / ev. derealizacioni fenomeni) NORMALNO:pacijent je svestan orjentisan(u prostoru,vremenu,prema sebi i drugim licnostima),bez fenomena depersonalizacije i derealizacije POREMECAJI: 1.kvantitativni(somnolencija-patoloska pospanost;sopor-patoloski san;koma-potpuni gubitak svesti i gasenje psihickog zivota;krize-prekidi svesti-krakotrajni) 2.kvalitativni(dezorjentacija-por.orjentacije u vrem,prost,prema sebi,drugima;delirijumimaju:dezorjentaciju,por.opazanja,intezivan strah,PM nemir;sumracno stanje-iskrivljeno dozivljavanje spoljnog sveta,suzena svest,PM nemir,strah,amnezija;somnabulizam;depersonalizacija-pac se promenio;transformacija-pretvorio se u zivotinju ili drugu osobu i to je uznapredovala depersonalizacija;derealizacija-okolina se izmenila;fuge-suzena svest+besciljno lutanje+amnezija;hipnoza-suzena svest pod sugestijom;tranzitivizam-sve sto dozivljava pripisuje drugoj osobi;autizam-povlacenje iz realnog zivota i potpuna prevlast unutrasnjeg sveta) II OPAŢANJE: Pitati pacijenta da li čuje glasove koje drugi ne čuju, da li dolaze iz glave ili spolja, šta govore,koliko ih ima, da li mu se prividjaju slike pred očima ili nešto drugo; da li ima utisak da je hrana promenila ukus u poslednje vreme; da li oseća mirise koje drugi ne osećaju; da li oseća gamizanje po telu ili slične senzacije;da li su predmeti promenili velicinu(metamorfopsije) Pitanja vezana za halucinacije u oblasti svih čula - kada se javljaju ( noću ili danju), koliko traju, kako ih doživljava i tumači, tj. objašnjava; NORMALNO:Ne stiče se utisak niti se per anamnesis dobijaju podaci o postojanju perceptivnih obmana ( koristi se ovakva formulacija obzirom da pacijent može da negira postojanje perceptivnih obmana). POREMECAJI:Iagnozije-nemogucnost prepoznavanja informacije pri ocuvanosti cula i culnog centra IIiluzije-pogresno prepoznavanje informacije u oblasti svih cula IIIhalucinacije-opazanje bez prisustva informacije.Imaju karakter telesnosti(dolaze spolja)i pozitivan sud realnosti(misle da informacija realno postoji u sferi njihovog opazanja).Vrste: 1.opticke najcesce kod akutnih psihoza(fotomi-svetlece tackice;dugi konci,misevi-delirijum tremens alkoh;vizijeslozene,prijatne;ekstrakampine-opaza van vidnog polja;autoskopske-delove svog tela van njega;negativnenegira da vidi ono pred njim) 2.akusticke-glasovi koji ne postojeIzvor zvuka uvek spolja kod psihoza.(akoazmi-sumovi,puckanje;fonema-jasne reci,recenice;maniheizam-na jedno uvo naredba a na drugo zabrana;Po sadrzaju mogu biti:prijatne,neprijatne,savetodavne,imperativne,pogrdne) 3.taktilne-mravi gamizu po kozi i sl. 4.olfaktivne-neprijatni mirisi koje drugi ne osecaju 5.gustativne-hrana izmenila ukus 6.cenesteticke-vezano za unutrasnje organe(cupanje plucne maramice,elektriziranje testisa) 7.refleksne(nadrazaj jednog cula izaziva halucinaciju drugog ili istog cula(buka-pojave pred ocima ili glasovi ljudi)

www.belimantil.info

8.metamorfopsije-promena velicine prostora ili objekata(mikropsije-smanjenje,makropsijeuvecanje,dismegalopsije-deformitet) 9.psudohalucinacije-pac su psih.zdravi i znaju da halucinacije realno ne postoje(fantomski ud-amputiran ud dozivljava kao da postoji;hipnagogne i hipnopompicne halucinacije-u toku budjenja ili padanja u san;scotoma scintilans-svetlaece tacke kod migrene) III PAŢNJA: - procena tenaciteta(usredsredjenosti)/ vigilnosti(usmerenosti) pažnje - procena aktivne(voljna)/pasivne(jak intenzitet informacije) pažnje Koristiti Burdonov test za procenu pažnje - tražiti od pacijenta da u nekom tekstu precrta svako slovo koje se često ili retko pojavljuje ( npr. slovo o i ž); tražimo da imenuje pet stvari(MLEKARA,PEKARA,APOTEKA,KLJUC,AVION) od mnoštva koje mu se nakratko pokažu ili da govori dane u nedelji unazad; NORM:paznja ocuvana,ujednacenog tenaciteta i vigilnosti POREMECAJI:1.hipervigilnost(pojacana vigilnost)-kod manije,anksioznih 2.hipovigilnost(oslabljena vigilnost)-kod MOPS,depresije 3.hipertenacitet(pojacan tenacitet)-kod sumanutih i depresivnih 4.hipotenacitet.(oslabljen tenacitet)-kod zamora,straha,oligofrenih IV PAMĆENJE: - procena sposobnosti upamćivanja- da li je u stanju da ponovi šestocifreni broj ili tri pokazana predmeta posle nekon kratkog vremena; - procena pamćenja za starije dogadjaje - pitati za važnije datume u pacijentovom životu / datum venčanja, rodjendane, odlazak u vojsku i sl.) - procena pamćenja novijih dogadjaja - pitati pacijenta šta je radio ili jeo prethodnog dana, da li je imao posetu i ko je bio, šta je bilo na televiziji, i sl. NORM:ocuvani funkcija upamcivanja kao i pamcenje za starije i novije dogadjaje POREMECAJI:I kvantitativni poremecaji pamcenja: 1.amnezija-nesecanje za odredjeni vremenski period.Vrste: a)organske-kod organskog ostecenja mozga(retrogradne-nesecanje za period pre povrede;kongradne-nesecanje za vreme gubitka svesti;anterogradne-nesecanje za period posle dolazka svesti) b)funkcionalne-posledica afektivnig suzenja svesti(bes,strah),potiskivanja u nesvesno(disocijativna histericna neuroza) i propadanja acetil-holinesteraze(amnezija u senilnoj demenciji) 2.amnezija fiksacije-nesposobnost upamcivanja(kod alkosa i senilne demencije) 3.hipomnezija-smanjena mogucnost secanja(isti uzroci kao amnezija) 4.hipermnezija-pojacana sposobnost secanja(kod delirijuma,epi i ugrozavanja vitalnog) II kvalitativni poremecaji pamcenja: 1.alomnezija-naknadno izvrnuto secanje u falsifikovanom znacenju(kod umora,depresije,sumanutih) 2.kriptomnezija-citiranje necijeg dela a ubedjen je da to delo nije citao 3.pseudomnezije-halucinacije secanja(osoba se seca necega sto se nije nikad desilo):kod sumanutih,manicnih 4.patoloska lazljivost(mitomanija,sindrom Minhauzena)-bolesna sklonost ka laganju i vremenom pocne da misli da je to sve stvarno tacno 5.konfabulacije-kombinacija amnezije i mitomanije;praznine u secanju popunjava izmisljenim dogadjajima;kod MOPS,parafrenije(sumanutost),Korsakovljevog sindroma(alkosi) 6.vec vidjeno(deja vu) i nikad vidjeno(jamais vu);kod PM epilepsije V MIŠLJENJE : Poremećaje mišljenja po formi: ispitujemo analizirajući govor pacijenta ( usporen, ubrzan misaoni tok, blok misli(prica pa stane pa ne zna gde je stao) ,bolesna opširnost, rasulo misli itd.) , po mogućnosti citirati izlaganje pacijenta;analiziramo i govor pacijenta - bogatstvo rečnika, adekvatno korišćenje stranih ili redjih izraza, gramatičku ispravnost; Poremećaji mišljenja po sadržaju: proceniti prisustvo a)prisilnih-da li Vam se nameću neke misli protiv Vaše volje ili radnje koje neodložno morate da izvršite? b)precenjenih-da li vam je nesto preterano vazno i sta je to? c)sumanutih ideja: - da li imate problema sa ljudima, utisak da su protiv Vas - da li imate utisak da Vas prate, prisluškuju, žele da otruju, i sl. - da li imate utisak da Vam čitaju misli - da li imate neke posebne sposobnosti, moći ili talente i koje - da li se sadržaj iz novina ili sa TV-a odnosi na Vas - da li su Vaše misli glasne i neko drugi može da ih čuje, i sl. Sumanute ideje analizirati po strukturi, mehanizmu nastanka i sadržaju; proceniti da li su podložne korekciji ili ne(pokusati da razuverimo pacijenta);ispitati osnovne misaone preokupacije pacijenta, način interpretiranja zbivanja u njegovoj okolini,proceniti tenedencije ka disimulaciji ( prikrivanju); NORM:nema poremecaja misljenja po formi i sadrzaju

www.belimantil.info

POREMECAJI:I po formi: 1.bolesna opsirnost-manifestuje se gubitkom ciljne predstave(kod:demencije,oligofrenije,epi) 2.usporen misaoni tok-smanjen broj izgovorenih reci i misli u jedinici vremena(kod MOPS,depresije).Podvrsta je misoni blok kada se misljenje sasvim zaustavi(kod depresije postepeno a sch naglo pa ne zna gde je stao).Mutizam-gasenje impulsa za govor(ne govori niti odgovara). 3.ubrzan misaoni tok-misli naviru,govor je ubrzan(kod manicnih) 4.rasulo misli-nepovezano misljenje i raspad pojmova(kod sch) 5.inkoherentno misljenje(mentalna konfuzija,amentni sindrom-nepovezano misljenje sa dezorjentacijom(kod:delirijuma,demencije,sumracnih stanja,toksiinfektivnih psihoza) 6.perseveracija-ponavljanje misaonog toka:verbigeracija-ponavljano izgovaranje nekih reci(kod:alkosa,CVI) II po sadrzaju: 1.precenjene(fiks) ideje-davanje preterane vaznosti nekom sadrzaju(kod:poremecaja licnosti i zdravih) 2.prisilne ideje-su ideje koje se namecu protiv volje pacijenta,koje su neprijatne,zahtevaju izvrasenje radnjepranje ruku(kompulziju)a neizvrsenje je praceno anksioznoscu(kod opsesivno- kompulzivne neuroze) 3.sumanute ideje-su zasnovana na bolesnoj osnovi licnosti a ne na realnim cinjenicama i nepodlozne su korekciji.Vrste: A.po strukturi:1.paranoidne-nesistematizovane,neuverljive za okolinu,lakse podlozne promeni2.paranoicnesistematizovane,logicne,uverljive za okolinu,teze promenljive,prva karika u lancu sumanutih ideja je bolesna(npr.moja zena me vara)a ostale se logicno nadovezuju na prvu B.prema sadrzaju:1.sumanute ideje proganjanja(neko ga prati)2.ljubomore(zena ga vara)3.erotomanske(u njega je zaljubljena neka poznata licnost)4.ekspanzivne:megalomanske-ideje velicine(najveci,nepobedljiv),pronalazastva,visokog porekla,mesijanske5.depresivne(zivot nista ne vredi,kriv je)6.religiozne(komunikacija sa djavolom,andjelima,isusom,bogom itd)7.citanje,emitovanje,oduzimanje,ubacivanje,kradja misli7.hipohondricne8.uticaja(drugi ljudi ga kontrolisu) C.po mehanizmu nastanka:1.halusinatorni(na bazi halucinacija se formiraju sum ideje)2.intuitivni(na osnovu predosecaja ali nema dokaze)3.interpretativni(bolesna tumacenja dogadjaja oko sebe)4.fabulativni(na osnovu fantazijalazi se formiraju sum ideje) VI INTELIGENCIJA: Proceniti obim znanja pacijenta, pitanja prilagoditi nivou obrazovanja, neškolovane i nepismene pitati za ime Predsednika Rrepublike, naziv države, glavni grad, kao i pitanja vezana za aktivnost kojom se bavi ( poljoprivreda, domaćički poslovi i sl.); pacijente sa školom pitati za: granice naše države, imena većih reka, važnije dogadjaje iz naše istorije, imena kontinenata, svetske ratove i aktuelne dogadjaje ( političke, kulturne, sportske i sl.) Mali kliniĉki test inteligencije- pitati sve pacijente bez obzira na stepen obrazovanja: procena se vrši na osnovu bogatstva poznavanja i tumačenja apstraktnih i konkretnih pojmova, razlikovanju bitnog od nebitnog, tumačenju narodnih poslovica, izreka i zagonetki; NORM:inteligencija prosecna u skladu sa obrazovanjem POREMECAJI:I demencija(steceni)-slabo upamcivanje(za novije dogadjaje),slabo razlikovanje bitnog od nebitnog,poremecaj orjentacije itd. II oligofrenija(mentalna retardacija) A.klasifikacija prema stepenu ostecenja inteligencije-stara:1.fizioloska tupost(80-90 IQ)2.debilnost(5080IQ)3imbecilnost(20-50IQ)4.idiotija(ispod 20IQ);-nova:1.laka dusevna zaostalost(50-69IQ)2.umerena(35-49IQ)3.teska(2034IQ)4.duboka(ispod 20IQ) B.prema etioloskim faktorima:1.infekcije(virusi,toksoplazma,sifilis kongenitalni,meningit,encefalit2.intksikacije(lekovi,RH nepodudarnost)3.poremecaji metabolizma i ishrane(proteinafenilketonurija,lipida-Taj saksova i Gaucerova bolest,secera-Galaktozemija),hipotireoidizam4.neoplazme5.mikrocefalija i hidrocefalus6.hromozomske aberacije(Daunov-trizomija21,Klinefelterov-XXY,TarnerXO)7.demijelinizacija8.prematuritet9.psihosocijalna derivacija(neadekvatni uslovi za razvoj)

VII EMOCIJE : Iz izgleda i ponašanja pacijenta može se delom proceniti raspoloženje; posmatrati konstantnost raspoloženja i uticaje koji ga menjaju, notirati sve kvantitativne i kvalitativne poremećaje emocija;postaviti pitanja vezana za postojanje strahova, napetosti, razdražljivosti, tuge, euforije, sposobnosti doživljavanja zadovoljstva; NORM:nema kvantitativnih ni kvalitativnih poremecaja emocija POREMECAJI:I kvantitativni: 1.euforija-bezrazlozna veselost(pac je veseo,radostan,optimista itd) 2.depresivno raspolozenje-bezrazlozna tuga(pac jezabrinut,tuzan,place) 3.apatija-snizenje i gasenje emocija(kod sch)

www.belimantil.info

4.patoloski afekat-jaka razdrazenost(na najmanji povod reaguje burno sa motornim preznjenjem) 5.emocionalna razdrazljivost-ne moze da odlozi emocionalno reagovanje(reaguje burno i brzo) 6.emocionalna labilnost-lako i brzo menjanje raspolozenja(kod hitericnih neuroza,dece,starih) II kvalitativni: 1.paratimija-bolesnik misli tuzno a ima emociju veselosti 2.paramimija-pac ima emoc. tuge a pocne da se smeje 3.defekt emocionalnog odnosa(emocionalne rezonance)-svojim emocijama ne moze da prati sagovornika VIII NAGONI : Pitati pacijenta za:kvalitet apetita, seksualni život, nagon i želju za življenjem; pitati da li je bilo tzv. crnih misli , planova ili pokušaja samoubistva, samopovredjivanja; proceniti eventualne autodestruktivne , suicidalne ili homicidalne tendencije; NORM:nagonski dinamizmi ocuvani VRSTE:I vitalni(za zivotom i ishranom-hrana,voda),II nagoni odrzanja vrste(seksualni i roditeljski) III socijalni nagoni POREMECAJI:I za zivotom:(suicidalna zelja,ideja,namera,pokusaj suicida-tentamen suicidi,realizovano samoubistvosuicid):kod depresije,shizofrenije II za ishranom:1.kvantitativni(snizenje-inapeticija;gubitak-anoreksija;pojacanje hranjenja-polifagija;pojacano pijenje tecnosti-polidipsija;bolesna prozdrljivost-bulimija;vucja glad i konjska zedj kod temporalne epi)2.kvalitativni(odbojnost ka nekoj hrani-'truju ih'kod sumanutosti;unosenje nenutritivnih materijakod teske demencije,sch III seksualnog:A.nova klasifikacija1.psihoseksualne disfunkcije(poremecaj sex zelje,uzbudjenja i orgazma)2.parafilije(inverzije i perverzije)3.poremecaj identiteta pola(transseksualizam) B.stara klas.:1.kvantitativni(povisenj sex nagona kod muskaraca-satirijaza,zenanimfomanija;smanjenje kod muskaraca-impotencija,kod zena-frigidnost; i anorgazmija-izostajanje orgazma)2.kvalitativni(parafilije) a)sex inverzije:pedofilija-objekat dete,zoofilija-zivotinja,gerontofilija-stara osoba,nekrofilijales b)perverzije:voajerizam-uzbude se kada gledaju druge,egzibicionizam-pokazuju genitalije,fetisizam-predmetima sex objekta,sadizam-nanosenjm bola sex objektu,mazohizam-sopstvenom patnjom,transvestitizam-odecom suprotnog pola IVroditeljskog-snizen kod sch,alkosa,depresije V socijalni:1.za polozajem u drustvu,2.saznanja(da uci sto vise)3.samopotvrdjivanja4.za radom(da dozivi zadovoljstvo)5.altruisticki(za podnosenjm zrtve u interesu bliske osobe i zajednice).Snizeni kod depresije i sch.

IX VOLJA : Pitati pacijenta za sadašnje aktivnosti, planove za budućnost i proceniti kapacitete za njihovu realizaciju; proceniti upornost, sugestibilnost pacijenta, ispitati da li postoji negativizam, ambivalentnost(da li je odlucan ili hocunecu),abulija(pasivan),impulsivne radnje(kleptomanija-kradja,piromanija-podmetanje pozara,dipsomanija-pijenje alkohola,poriomanija-besciljno lutanje),katatoni fenomeni i dr. NORM:voljni dinamizmi ocuvani Test realnosti - proceniti da li je očuvan ili oštećen. Afektivna rezonanca - proceniti da li postoji u kontaktu sa pacijentom(prati emocijama nase) POREMECAJI:I slabost volje(hipo i abulija)-Ne moze da zapocna i istraje u zavrsavanju zadatka;kod umora,sch,depresija,poremecaja licnosti II ambitendencija-neodlucnost(hocu-necu,uradi-ne uradi) III sugestibilnost-pasivno,nekriticko prihvatanje tidjih ideja i stavova;kod sch,histerija,dementne,oligofrenija.Podvrsta automatska poslusnost-izvrsavaju sve sto se od njih trazi IV katatoni sindrom-kod hebefreno katatone sch,depresije,histericnog stupora itd.Tu spadaju:1.stupor(pac lezinepokretan,ne govori i ne jede ali sve opaza i pamti.Iznenada ustane i udara,lomi,vice,ubija-katatona pomama! 2.katalepsija(ukocenost)-povisen tonus misica;katatona rigidnost-otpor pri pasivnim pokretima;vostana savitljivost-udovi u neprirodnom i neugodnom polozaju 3.ehopatije-ponavljanje(pokreta-ehopraksija;mimike-ehomimija;reci-eholalija) 4.negativizam:A.aktivan(radi suprotno npr.umesto da otvori on zatvori saku)B.pasivan(odbija da izvrsi nalog) 5.stereotipije-besmisleno ponavljanje radnje,pokreta;verbigeracija-ponavljanje(stereotipija) misli i govora 6.manirizmi i bizarnost-stilizovani,cudni pokreti i drzanje tela V nevoljni pokreti-tikovi(sindrom Zila De LA Tureta-glasno izgovara,nevoljno nepristojne reci) ,tremor,horeja VI impulsivne radnje-osoba izvodi jer ne moze da ukoci impuls koji mora da zadovolji(kleptomanija-impuls za kradjom;poriomanija-besciljno lutanje,;dipsomanija-pijenje alkohola;piromanija-podmetanje pozara) VII prisilne radnja-je realizovana prisilna misao(npr.pranje ruku,proverava da li je sve zakljucao pa se vraca vise puta,ugasio sporet itd.)kod sch,opsesivno-kompulsivne neuroze

www.belimantil.info

*UVID( uvidjavnost)- stav prema sopstvenoj bolesti proceniti direktnim pitanjem pacijenta - da li smatra da je bolestan i od koje bolesti boluje, da li bolest zahteva lečenje; proceniti da li postoji potpuni ili delimični uvid, ili je pacijent bez uvida u svoju bolest i potrebu lečenja; NORM:ima uvid u svoje stanje,smatra da je bolestan i da treba da se leci(recima pacijenta napisati) Ako ima uvid verovatno nije psihoza i obrnuto. *KRITIĈNOST - u odnosu na okolinu ( da li se pacijent ponaša nekritično u odnosu na svoju okolinu). Proceniti pragmatičnost življenja tj. životnog postupanja pacijenta. NORM:pacijent se ponasa kriticno u odnosu na okolinu i svoje postupke  

Na kraju prvog intervjua /razgovora uvek pacijentu ostaviti mogućnost da nas nešto pita - da li Vi imate nešto mene da pitateposebno je delikatno voditi razgovor sa odredjenim kategorijama pacijenata i u tim slučajevima se savetuje sledeće, ukoliko je pacijent: a) suicidalan - napraviti uvek antisuicidalni ugovor b) paranoidan - ne konfrontirati se sa pacijentom direktno, već indirektno sugerisati da postoje i drugi načini razmišljanja iako razumemo kako se oseća c) impulsivan - reći pacijentu da može kazati ili osećati bilo šta ali da ne sme učiniti nikakvu nasilnu radnju ; ne dodirivati pacijenta bez opreza, ne pokazivati ljutnju, strah ili uznemirenost;

www.belimantil.info