Projektovanje El.instalacija i Napajanje Objekta El.energijom

Projektovanje električnih instalacija i napajanje objekata  električnom energijom

Projekat •

Projektna dokumentacija je skup raznih studija,  projekata,  analiza i  ostale pratece dokumentacije,  kojom se  prezentira,  provjerava i  dokazuje ideja,  koja kasnije postaje osnova za njenu pripremu, verifikaciju i realizaciju.

•

Projekt je i  osnova za okupljanje svih društvenih,  privrednih,  finansijskih,  a  često i političkih subjekata,  od kojih se  očekuje podrška i  pomoć (administrativna, organizaciona,  tehnicko – tehnološka i  finansijska),  za realizaciju određene zamišljene (ili osmišljene) ideje.

U okviru projekta elektricnih instalacija : – analiziraju se zahtjevi za instalacije i u skladu sa tim koncipira se rješenje u – skladu sa ustaljenim principima, normama, propisima i drugim opcim i posebnim uvjetima o kojima ovisi ispravnost rješenja, – proracunavaju se sve potrebne velicine u pogledu ispravnog izbora elemenata, dimenzioniranja vodova, elemenata aparata i drugih uredaja u  sastavu instalacija, zadovoljavanja uvjeta sigurnosti, zaštite i dr., – definiraju se nacrti neophodni za korektnu izvedbu instalacije, – preciziraju se velicine i postupci ispitivanja kvalitete ugradenog materijala, opreme, uredaja i drugog u sastavu instalacije, kvalitete obavljenih radova i – funkcije izvedene instalacije.

•

Pripremni radovi‐ potrebno je izvršiti geodetska snimanja u  funkciji obezbjeđenja podloge za projektiranje. 

•

Zatim, treba uraditi izvođenje radova na uređenju gradilišta.

•

objekt mora biti projektiran i  izgrađen  na način  da se  postigne njegova sigurnost kako u  cjelini,  tako i  u svakom njegovom dijelu i  elementu,  a  to  se  postiže ako se  pridržava važećih normi o građenju.

•

Važećim normama o  građenju uređuje se:  izrada tehničke dokumentacije,  postupak izdavanja odobrenja za građenje,  gradnja  objekta, vršenje nadzora, izdavanje upotrebne dozvole te održavanje objekta.

Podjela tehničke dokumentacije •

Svaki projekt prati tehnička dokumentacija.

•

Prema redosljedu izrade, tehnička dokumentacija dijeli se na sljedeće vrste projekata: idejni projekt, glavni projekt, izvedbeni projekt, i projekt izvedenog stanja.

•

Projekti elektricnih instalacija obuhvataju slijedece projekte: – projekt unutrašnje elektroinstalacije (jaka i slaba struja, rasvjeta, ozvucenje, – gromobranska zaštita, signalizacija, automatika, telefonija, kablovska TV, vatrodojava i dr.), – projekt vanjske elektroinstalacije (trafostanice, visoko i niskonaponska gradska mreža, semaforizacija, javna rasvjeta i dr.), – projekt elektroenergetskih postrojenja (dalekovodi, hidro i termoelektrane, industrijska postrojenja i dr. ).

Idejni projekat •

Idejni projekat  utvrđuje opravdanost izgradnje objekta,  koncepciju objekta, mikrolokaciju objekta,  tehničke i  funkcionalne karakteristike,  kapacitet,  vrijednost objekta, karakteristike održavanja objekta, uticaja na okoliš i sl.

•

Idejni projekti za pribavljanje urbanističke saglasnosti sadrže: ‐ naslov i registraciju pravnog lica koje vrši projektiranje, ‐ projektni zadatak ovjeren od strane investitora, ‐ tehnicki opis sa dokaznicom površina, ‐ osnovne tehničke proračune, ‐ situaciono rješenje objekta u prostoru, ‐ odgovarajuću grafičku dokumentaciju za izradu tehničke dokumentacije, i ‐ grubi predmjer radova, materijala i opreme.

Glavni projekt •

•

• •

Glavni projekt je skup medjusobno uskladjenih projekata, kojima se daje tehnicko  rješenje  objekta  i  dokazuje  ispunjavanje  bitnih  zahtjeva  za  objekat  kao  i  drugih  zahtjeva  prema  zakonu  ,  posebnim  propisima,  normama  i  tehnickim  specifikacijama. ne smije u suprotnosti sa idejnim projektom u smislu urbanisticko‐tehnickih  uvjeta. Na osnovi glavnog projekta izdaje se odobrenje za građenje. Glavni projekt treba da sadrži: ‐ naziv i registraciju pravnog lica koje vrši projektiranje, ‐ potpise ovlaštenih projektanata za sve dijelove projekta, ‐ projektni zadatak ovjeren od strane investitora, ‐ opšte i posebne uvjete, standarde, norme i propise za objekat ili zahvat, ‐ tehnički opis za sve radove sa dokaznicom površina, ‐ predmjer radova, materijala i opreme, ‐ projekt elektro instalacija, ‐ elaborat zaštite od požara i eksplozije, ‐ elaborat zaštite na radu i dr.

Izvedbeni projekt •

Izvedbeni projekt je skup medjusobno uskladjenih projekata kojima se detaljnije razradjuje i  dopunjuje izvedbenim detaljima odobreni glavni projekt u svrhu izvodjenja objekta.

•

Izvedbeni projekt se  koristi kao tehnička  dokumentacija za građenje objekta,u kome se razraduje tehničko rješenje dato glavnim projektom čime se  objekat potpuno definira za izvedbu.

•

Nakon  gradnje  vrši se  inspekcijska kontrola građenja,  tehnički  pregled izvedenih radova te izdavanje upotrebne dozvole za objekat.

•

Izvedbeni projekt gradjevine (projekt izvedenog stanja) dužan je cuvati investitor, odnosno njegov pravni sljedbenik za vrijeme dok objekat postoji.

•

Izvedbeni projekt nije obavezan za objekat cija razvijena bruto gradjevinska površina nije veca od 400 m2.Izvedbeni projekt sadrži sve što i glavni projekt uz razradu detalja objekta za izvodjenje

Projekt izvedenog stanja •

Projekt izvedenog stanja je skup medjusobno uskladjenih projekata koji se rade  kada se u toku izvodjenja radova na objektu vrše izmjene i to za one radove i  dijelove objekta na kojima je došlo do izmjena u odnosu na prvobitni glavni ili  izvedbeni projekt

•

Projekt izvedenog stanja sadrži sve što i izvedbeni projekt uz dodatak izmjena i  radova kao i dijelove objekta na kojima je došlo do izmjene u odnosu na prvobitni glavni ili izvedbeni projekt.

Kontrola dokumentacije •

Reviziji projekta podliježu svi glavni i izvedbeni projekti.

•

Kontrolu glavnog projekta investitor može povjeriti samo odgovornom Revidentu‐ diplomirani inžinjer s najmanje pet godina radnog iskustva u struci i položenim strucnim  ispitom koji je zaposlen kod pravnog lica registriranog za obavljanje poslova projektiranja ili  gradnje, a koja ga ovlašcuje za reviziju odnosno kontrolu objekta.

GLAVNI PROJEKAT •

Svaki glavni projekt se sastoji od: ‐ sadržaja tekstualnog dijela projekta, i ‐ sadržaja grafičkog dijela projekta.

• Sadržaj tekstualnog dijela projekta 1. Registracija pravnog lica 2. Rješenja, potvrde i kontrole 3. Projektni zadatak – tender 4. Spisak, zakona, normi, standarda i  pravlnika 5. Mjere zaštite na radu i zaštite od požara 6. Tehnicki opis 7. Proracun 8. Predmjer radova i opreme

• Sadržaj grafickog dijela projekta 1. Napajanje objekta elektricnom energijom 2. Razvodni uredaji 3. Prekidaci 4. Instalacija rasvjete 5. Instalacija uticnica 6. Instalacija kablova 7. Jednopolna shema 8. Tropolna shema 9. Instalacija izjednacenja potencijala 10. Gromobranska instalacija 11. Instalacija slabe struje

Rješenje, potvrde i kontrole •

Potrebno je izdati rješenje o određivanju odgovornih projektanata. 

•

Projektant može biti pravno ili fizičko lice sa položenim stručnim ispitom koji ima pet godina radnog iskustva.

•

Vodeći projektant odgovoran je za kompletnost projektne dokumentacije i  međusobnu usklađenost projekata.

•

Zatim, potrebno je priložiti na osnovi „Zakona o zaštiti na radu“) i na osnovi „Zakona o zaštiti od požara“ Potvrdu kojom se potvrđuje da su prilikom izrade tehničke dokumentacije primjenjene mjere zaštite na radu i zaštite od požara.

Projektni zadatak‐tender •

Projektni zadatak za izradu glavnog projekta električnih instalacija u poslovno‐ stambenim objektima definiše inicijator (predlagač) projekta – (potencijalni investitor),  a treba da sadrži osnovno o: ‐ instalaciji opšte, panične i enterijerske rasvjete, ‐ instalaciji utičnica, ‐ instalaciji napojnih kablova za potrebe tehnoloških potrošača (električni potrošači za mašinske i hidro instalacije, liftovi i sl.), ‐ elektroenergetskom razvodu u objektu sa razvodnim tablama, ‐ instalaciji zaštite od atmosferskog pražnjenja, ‐ sistemu zaštite od dodirnog napona i prenaponskoj zaštiti, ‐ instalaciji napojnih kablova za sisteme slabe struje (dojava požara, detekcija dima,  kablovska TV, interfon, mjerenje potrošnje vode i sl.). Spisak zakona, normi, standarda i pravilnika koji se primjenjuju tokom izrade projekta‐BAS‐ Institut za standardizaciju BiH

Mjere zaštite na radu i zaštite od požara •

U cilju zaštite ljudi i objekata, u smislu opšte zaštite na radu, svi radovi na izgradnji ili sanaciji elektroenergetskih objekata moraju se izvoditi prema odredbama propisanim u “Zakonu o zaštiti na radu” i ostalim pravilnicima koji obuhvataju ovu problematiku. Investitor je obavezan odrediti nadzornog organa, a izvođač radova, rukovodioca radova.

•

Zakon o zaštiti na radu obuhvata: ‐ radnici, koji rade na elektroenergetskim postrojenjima i uređajima moraju biti fizički i  psihički zdravi, ‐ radnici moraju imati potrebnu kvalifikaciju, koja se traži za obavljanje poslova, ‐radnici za vrijeme rada ne smiju biti pod uticajem alkohola ili nekih drugih sredstava,  koja mogu uticati na smanjenje njihove radne sposobnosti, ‐ radnici moraju imati ispravnu propisanu opremu higijensko‐tehničke zaštite na radnom mjestu, kao što su šljemovi, zaštitne rukavice, gumene čizme, opasači i drugu opremu propisanu “Pravilnikom o zaštiti na radu”.

Mjere zaštite na radu i zaštite od požara •

Radniku na izgradnji instalacije NN elektroenergetske mreže, kao i prolaznicima u blizini mjesta gradnje pod određenim okolnostima prijeti niz opasnosti: ‐ opasnost od previsokog napona dodira obzirom na dodir metalnih dijelova uređaja ili postrojenja, koji ne predstavljaju dio strujnog kruga, ali u slučaju kvara mogu doći  pod opasan previsok napon, ‐ opasnost od slučajnog dodira dijelova instalacija koji se nalaze pod nazivnim naponom u normalnom pogonu, tj. predstavljaju dio strujnog kruga, ‐ opasnost od previsokog napona koraka, koja je u direktnoj ovisnosti od izvedbe i  rasporeda uzemljivača postrojenja u slucajevima nepravilne izvedbe i velikih struja kvara, ‐ opasnost od prenapona odnosi se na mogućnost ulaska prenaponskog vala sa zračnog voda u električno postrojenje,

Mjere zaštite na radu i zaštite od požara

‐ opasnost od atmosferskih pražnjenja tj. mogućnost direktnog udara groma u instalacije, ‐ opasnost od pojave previsokih napona dodira prilikom rada na vodovima ili uređajima zbog nesprovedenih mjera zaštite ili nehata ostalih učesnika u radu, ‐ opasnost od pojave previsokih napona prilikom rada koje se mogu pojaviti zbog pogrešnih oznaka na vodovima ili zbog propusta osoblja koje vrši radove, i ‐ prilikom izvođenja zemljanih radova može se naići na podzemne instalacije, koje su pod naponom.

Tehnički opis •

Tehničkim opisom definira se djelovanje električne mreže ili instalacije i riječima ukazuje na pojedine osobenosti. 

•

Naročita pažnja poklanja se opisu onih dijelova instalacija čije djelovanje nije moguće potpuno prikazati u nacrtima. Glavni dio, koji treba dati u tehnickom opisu, je proracun te nacin instaliranja  opreme. Proracun treba sadržavati barem: – odredivanje snage potrošaca, – odredivanje vršnog opterecenja pojedinih dijelova elektricne instalacije i cijele  elektricne instalacije, – odredivanje presjeka vodova, – proracun otpora uzemljenja, izbor tipa i presjeka vodova potrebnog za zaštitu  od previsokog dodirnog napona i prenapona, i – proracun struja kratkih spojeva.

• •

•

U proracunu nije neophodno navesti sve proracune vec samo bitne.

Predmjer radova i opreme •

Predmjer radova izrađuje se kao osnova na kojoj će se obaviti ustupanje radova izvođacu električne mreže ili instalacije.

•

Specifikacija materijala je detaljan popis svih materijala (osim alata) koji su potrebni da se projektovana instalacija ostvari. Svaki materijal u specifikaciji mora biti potpuno opisan kako se bez daljnih podataka može obaviti narudžba materijala.

•

Rad na objektu zahtjeva da električna oprema bude podvrgnuta vrlo teškim uvjetima kao i da može da izdrži odgovarajuća naprezanja.

Napajanje objekta električnom energijom •

Priključivanje poslovno‐stambenih, industrijskih i drugih objekata na elektroenergetsku mrežu realizuje se u dvije etape: – izdavanje elektroenergetske saglasnosti, i – priključivanje na elektroenergetsku mrežu.

• •

Zahtjev za izdavanje elektroenergetske saglasnosti se podnosi u pismenom obliku, na obrascu lokalne elektrodistribucije Elektroenergetsku saglasnost izdaje, u formi rješenja, lokalna elektrodistribucija i ona sadrži: – podatke o vrsti i namjeni objekta, – faktor snage ( cosj ) u vremenu vršnog opterecenja i mogucu godišnju potrošnju – vrstu i nacin prikljucka, lokaciju i snagu eventualno potrebne transformatorske stanice, mjernih, zaštitnih i upravljackih uredaja koji služe potrebama objekta,  nacin zaštite od prenapona, napona koraka i dodira, podatke o jacini struje zemljospoja i snage kratkog spoja i druge bitne podatke za projektiranje i  obezbjedenje odgovarajuce dokumentacije, – oznaku elektroenergetskog objekta na koji se vrši prikljucivanje, – rok važenja elektroenergetske saglasnosti

Kvalitet električne energije •

Isporučilac električne energije je dužan isporučivati kupcu električnu energiju određenog nazivnog napona i frekvencije u propisanim granicama odstupanja,  utvrđenih zakonom i uvjetima koje je donio odgovarajući organ kompanije Elektroprivreda.

•

Kvaliteta isporučene elektricne energije se ocjenjuje na osnovi: ‐ kolebanje napona, ‐ treperenja (fliker): kratkoročno ( Pst ) i dugoročno ( Plt ), ‐ harmonika od drugog do četrdesetog, ‐frekvencije napojnog napona, ‐ nesimetričnosti napona, ‐ naponskih propada (dips), i ‐ prekida napajanja.

Priključak objekta na elektroenergetsku mrežu •

Privremeni priključak na elektroenergetsku mrežu (instalacije na gradilištima sastoje se  od glavnog razvodnog ormara gradilišta postavljenog u tački napajanja, iza koga slijede sporedni (pomoćni) razvodni ormari gradilišta od kojih jedni napajaju fiksnu opremu, a  drugi pokretnu i prenosivu).

•

Stalni priključak na distributivnu mrežu se izvodi na dva načina: ‐ nadzemni priključak, ‐ podzemni priključak.

•

Nadzemni prikljucak se može izvesti pomocu krovnog nosaca i pomocu zidnog (konzolnog) nosaca

•

Neizolovano bakarno uže mora imatiminimalni presjek od 10 (mm2)‐bolja  je varijanta sa presjekom od 16 (mm2).

•

Samonosivi vod PP mora imati minimalno 6 (mm2)‐bolja je varijanta od 10 (mm2)

Stalni priključci •

Izvođenje kućnog priključka pomoću krovnog nosača je prikazano na slici.

Preko krovne uvodnice

Preko krovnog nosača

Preko zidnog nosača

•

Nadzemni kucni prikljucak pomocu kablova‐Ovaj tip prikljucka može se izvesti preko zida zgrade. Najcešce se koriste kabeli tipa SKS (samonosivi kabelski snop)

• •

Zidni kabelski prikljucak Kabel se preko uvodne lule uvodi u objekat kroz zid

• •

Podzemni kucni prikljucak Podzemni kucni prikljucak se izvodi pomocu kucnog prikljucnog ormara (KPO), koji se postavlja na fasadu objekta, najmanje 80 cm iznad tla. Postoje dvije vrste KPO :  sa jednim uvodom kabela i sa dva uvodna kabela

•

Unutar KPO se nalaze glavni osiguraci, stezaljka za prikljucivanje uzemljivaca i odvodnici prenapona.

Stalni priključci • • •

Podzemni kućni priključak. Kabeli za napajanje KPO  se  ukopavaju na dubinu od 80  cm,  zatim se  zatrpava slojem sitnog pijeska debljine 10 cm ili rastresitom zemljom bez kamenja.  Zemlju treba nabiti radi odvođenja toplote.  Na  40  cm dubine se  postavlja crvena traka upozorenja. Kabel mora biti minimalnog presjeka 6 (mm2 )  tipa PP00  instaliran u cijevi.

Električna brojila •

Svaka ova grupa ima specijalizirana brojila za pojedinu vrstu tarife, tako da postoji čitav niz tarifnih brojila:

•

progresivno električno brojilo je tip najviše korištenog brojila u tarifi nepromjenjene cijene kWh za bilo koju potrošnju. Svi potrošeni kWh plaćaju se po istoj cijeni,

•

dvotarifno ili više tarifno brojilo se koristi u distributivnim područjima u kojima postoji dnevna (viša) i noćna (niža) cijena kWh,tj. dvojna tarifa,

•

‐ brojilo sa pokazivačem maksimalnog opterećenja. Ima kazaljku koja pokazuje koliko je bilo maksimalno opterećenje izmedu dva očitanja podataka na brojilu,

•

maksigraf je brojilo koje na traci ili na brojčaniku upisuje maksimalnu visinu opterećenja,

•

‐ brojilo reaktivne električne energije registruje reaktivnu električnu energiju kako bi se naplatom reaktivne električne energije stimulirao potrošač da popravi svoj faktor snage,

Proračun opterećenja u niskonaponskoj mreži •

Potrošači u niskonaponskoj mreži obično se dijele u tri glavne kategorije: – kućanstva – javna rasvjeta – ostali potrošači (uslužne djelatnosti, obrtničke i manje industrijske radnje itd.)

•

Kućanstva i ostali potrošači se najčešće priključuju trofazno, a javna rasvjeta  jednofazno.

•

Osnovni parametri koje treba poznavati kod potrošača je radna snaga i faktor  snage (ili jalova snaga) koju uzimaju iz mreže.

•

U proračunima opterećenja i padova napona u mreži, niskonaponski potrošači se  uvijek modeliraju s određenim faktorom istovremenosti koji definira vršno  opterećenje grupe potrošača u odnosu na zbroj vršnih opterećenja pojedinačnih  potrošača. 

•

Za planiranje potrošnje i opterećenja niskonaponskih izvoda i trafostanica, obično  se koriste odgovarajući normativi potrošnje, tj. vršne snage za karakteristične  grupe potrošača.

Kućanstva •

Svako kućanstvo opisuju 2 parametra:

•

Pinst ‐ instalirana snaga kućanstva fp ‐ faktor potražnje koji definira vršno opterećenje jednog kućanstva: Vršno opterećenje (snaga) jednog kućanstva iznosi:

•

•

Pv1= Pinst∙ fp Vršno opterećenje općenito može dosta varirati od jednog do drugog kućanstva, a  prvenstveno ovisi o: – standardu – lokaciji (grad/selo, klimatski uvjeti, raspoloživost ostalih energenata) – posjedovanje limitatora, itd. Budući da vršno opterećenje grupe kućanstava ne nastupa istovremeno, ono se ne računa  kao aritmetički zbroj svih vršnih opterećenja, što je ilustrirano na slijedećoj slici:

Pojedinačno vršno opterećenje dva kućanstva i zbirno vršno opterećenje

•

Odgovarajuća krivulja vršnog opterećenja grupe kućanstava u ovisnosti o broju  kućanstava prikazana je na slici (puna linija). Crtkana linija pokazuje linearnu  ovisnost koja bi vrijedila u slučaju da je faktor istovremenosti 1.

Maksimalno jednovremeno opterećenje na nivou  kućnog priključka •

Zavisi od broja stanova u stambenom objektu, načina zagrijavanja i pripreme tople  vode, instalisane snage električnih uređaja

• •

Kada objekat ima samo jedan priključak dimenzionisanje kućnog priključka se  obično vrši sa većom rezervom. Za praktične proračune (na osnovu iskustava iz prakse i teroetskih razmatranja)

•

Pvkp=PvTA+PvbezTA

•

Snaga na nivou kućnog priključka koja ne zavisi od načina zagrijavanja stanova  PbezTA , pri čemu se priprema tople vode vrši pomoću bojlera od 3 kWm u  zavisnosti od broja stanova se računa po obrascu: PvbezTA = n ⋅ 8.5(0.25 + PvbezTA = 5.1 ⋅ n 0.88

0,75

n n > 20

za n ≤ 20

Javna rasvjeta i ostali potrošači •

Faktor istovremenosti za javnu rasvjetu je 1 (osim u posebnim slučajevima), tako  da je snaga pojedinog rasvjetnog tijela jednaka nazivnoj snazi, a vršno opterećenje  je zbroj svih snaga.

•

Potrošači koji spadaju u kategoriju ostalih potrošača posebno se računaju. Oni su  zadani vlastitom vršnom snagom (Pv), faktorom istovremenosti prema ostalim  potrošačima (fi) i faktorom snage (cosφ).

•

Faktor istovremenosti je različit od 1 u slučaju da vršno opterećenje promatranog  potrošača ne nastupa istovremeno sa vršnim opterećenjem ostalih potrošača u  mreži (kućanstava i/ili javne rasvjete). 

•

Proračun vršnog (strujnog) opterećenja niskonaponskog izvoda

•

Za proračun vršnog opterećenja niskonaponskog izvoda potrebno je izvršiti prethodno opisan  proračun vršnog opterećenja grupe kućanstava koji se napajaju sa izvoda, čemu se pribraja  opterećenje ostalih potrošača, posebno za radnu i jalovu snagu.  Ukupno strujno opterećenje izvoda približno iznosi (uz zanemarene gubitke u mreži i padove  napona):

•

Odabir snage transformatora • •

Odabir minimalno potrebne snage transformatora u TS 10(20)/0.4 kV računa se na  osnovu vršnog opterećenja svih potrošača koji napaja TS, faktora rezerve i  dopuštenog preopterećenja transformatora. Moguće je više pristupa, od kojih je najčešći slijedeći: – U slučaju da ima više niskonaponskih izvoda, ukupno vršno opterećenje  kućanstava određuje se pomoću Rusc‐ove formule, ali računajući broj  kućanstva na svim izvodima.  – Ukupnom vršnom opterećenju kućanstava dodaje se vršno opterećenje ostalih  potrošača (sa uračunatim faktorima istodobnosti) i opterećenja izvoda javne  rasvjete.  – Na osnovu izračunatog ukupnog vršnog opterećenja niskonaponske mreže,  računa se minimalno potrebna snaga transformatora (uz pretpostavku istog  faktora snage svih potrošača):

Dimenzioniranje niskonaponskih vodova

• •

Dimenzioniranje izvoda niskog napona vrši se na osnovu slijedećih kriterija: – A) Najveće strujno opterećenje Na osnovu izračunatog strujnog vršnog opterećenja (Iv), tj. struje kojom je  opterećena prva dionica izvoda, računa se minimalno potreban presjek vodiča, na  način da zadovolji uvjet:

•

B) PAD NAPONA