Privredno Pravo

СКРИПТА ПРИВРЕДНО ПРАВО

0

ПОЈАМ И ПРАВНЕ ФОРМЕ ПРИВРЕДНИХ ДРУШТАВА ПРИВРЕДНО ДРУШТВО-је правно лице које оснивају физичка и /или правна лица ради обављања дјелатности у циљу стицања добити. Правне форме привредних друштава у смислу овог закона су: ортачко друштво, командитно друштво, друштво са ограниченом одговорношћу и акционарско друштво (отворено и затворено). ПОСЛОВНА ЈЕДИНИЦА Привредно друштво, домаће или страно,може формирати једну или више пословних јединица. ПОСЛОВНА ЈЕДИНИЦА-је организациони дио привредног друштва који нема својство правног лица. Привредно друштво неограничено одговара. ВРИЈЕМЕ ТРАЈАЊА ПРИВРЕДНОГ ДРУШТВА Привредно друштво оснива се на неодређено вријеме ако у оснивачком акту није одређено да друштво траје до одређеног времена или постизањем одређеног циља. ДЈЕЛАТНОСТ ПРИВРЕДНОГ ДРУШТВА Привредно друштво може обављати све законом дозвољене дјелатности. Дјелатности за које је законом прописано да се могу обављати само на основу сагласности, дозволе или другог акта надлежног органа, могу се обављати по добијању те дозволе, сагласности или другог акта надлежног органа. ОСНИВАЊЕ ПРИВРЕДНОГ ДРУШТВА ОСНИВАЧКИ АКТ И ДРУГИ АКТИ ПРИВРЕДНОГ ДРУШТВА Привредна друштва се оснивају оснивачким актом који има форму уговора о оснивању, ако га оснива више чланова или одлуке о оснивању ако га оснива један оснивач. Поред оснивачког акта, ортачка и командитна друштва могу имати и уговор ортака друштва , ДОО може имати и уговор чланова друштва, а акционарско друштво статут. Оснивачки акт привредног друштва нотарски се обрађује, као и измјене и допуне оснивачког акта ортачког и командитног друштва, а ДОО и АД нотарски се потврђују.

РЕГИСТРАЦИЈА И ОБЈАВЉИВАЊЕ РЕГИСТРАЦИЈЕ 1

Привредно друштво стиче својство правног лица тренутком уписа у судски регистар, на начин прописан законом којим се уређује регистрација пословних субјеката. НИШТАВОСТ РЕГИСТРАЦИЈЕ (ОСНИВАЊА) Регистрација оснивања и регистрација других ортака привредног друштва ништава је ако : 1. број оснивача мањи од броја утврђеног овим законом 2. не постоји правна и пословна способност свих оснивача 3. оснивачки акт није састављен у прописаној форми 4. оснивачки акт не садржи податке о пословном имену друштва, вриједности и врсти улога сваког оснивача или износ основног капитала 5. минимални износ капитала није уплаћен у складу са законом 6. дјелатност друштва је незаконита или супротна јавном интересу Ништавост регистрације-нема правно дејство на правне послове тог друштва са савјесним тречим лицима. УЛОЗИ, ИМОВИНА, КАПИТАЛ ПРОЦЈЕНА НЕНОВЧАНИХ УЛОГА Неновчаним улозима сматрају се улози у стварима и правима, удјелима у акцијама у другим друштвима, као и у раду и услугама. Вриједност неновчаних улога ортачког , командитног, ДОО и затвореног акционарског друштва уређује се споразумно, у складу са оснивачким актом. ЗЛОУПОТРЕБА ПРАВНОГ ЛИЦА Комплементари командитног друштва, као и чланови ДОО и акционари акционарског друштва могу према трећим лицима лично одговарати за обавезе друштва ако злоупотребе привредно друштво за незаконите или преварне циљеве. Таква лица одговарају за обавезе солидарно. СЈЕДИШТЕ И ПОСЛОВНО ИМЕ Сједиште привредног друштва је мјесто из којег се управља пословима друштва. Сједиште привредног друштва одређује се оснивачким актом и региструје се у складу са законом.

ПОСЛОВНО ИМЕ-ФИРМА

2

Пословно име је назив под којим привредна друштва послују. Пословно име ортачког друштва садржи ознаку „ортачко друштво“ или скраћеницу ОД. Командитно друштво садржи ознаку „командитно друштво“ или КД. Акционарско друштво садржи ознаку „акционарско друштво“ или АД. ДОО садржи ознаку „друштво са ограниченом одговорношћу“ или ДОО. Пословно име привредног друштва у поступку ликвидације садржи ознаку „у ликвидацији“, а у поступку стечаја ознаку „у стечају“. ЗАСТУПНИЦИ И ЊИХОВА ОВЛАШТЕЊА Заступник привредног друштва дужан је према привредном друштву да поштује сва ограничења овлаштења на заступање утврђена оснивачким актом , уговором ортака или чланова друштва статутом. Заступник који прекорачи ограничења овлашћења одговоран је за штету која се тиме проузрокује привредном друштву или трећем лицу. ИМОВИНА ДРУШТВА-чини право својине или друга имовинска права која друштво има на улозима или је стекло пословањем. ОСНОВНИ КАПИТАЛ-укупна вриједност удјела, односно акција у друштву НЕТО КАПИТАЛ-разлика између укупне вриједности имовине и укупних обавеза. ПОЈАМ ПРОКУРЕ Прокура је законска форма овлашћења којом привредно друштво овлашћује једно или више лица за закључивање правних послова и радњи у вези са дјелатношћу друштва. Ако у прокури није изричито наведено да је дата за пословну јединицу, сматра се да је дата за цијело привредно друштво. ИЗДАВАЊЕ И ВРСТЕ Прокуру издаје привредно друштво једном или већем броју лица, као појединачну или заједничку (сагласност свих лица). Прокура се даје у писаном облику. Прокура се може дати само физичком лицу. Прокура је непреносива. ПОТПИСИВАЊЕ, ПРЕСТАНАК,РЕГИСТРАЦИЈА Прокуру потписује привредно друштво, под својим пуним именом. Прокуру привредно друштво може опозвати у свако доба. Привредно друштво не може да се одрекене права на опозив. Законски заступник привредног друштва подноси пријаву у судски регистар за упис, издавање и опозив прокуре. Прокура не садржи овлашћење за закључење послова који се односе на отуђење и оптерећење непокретности. Овлашћења из прокуре се не могу ограничити и прокура се не може дати на одређено вријеме, нити се може везати за одређене услове. ЛИЦА КОЈА ИМАЈУ ДУЖНОСТ ПРЕМА ДРУШТВУ 3

Дужност према привредном друштву имају: 1. ортаци ортачког друштва и комплементари командитног друштва 2. лица која се у складу са законом сматрају контролним члановима ДОО или контролним акционарима АД 3. заступници друштва 4. чланови управног и извршног одбора, чланови одбора за ревизију и интерни ревизор ДОО и АД 5. лица која имају уговорна овлаштења да управљају пословима привредног друштва 6. ликвидациони управник привредног друштва 7. ДУЖНОСТ ПАЖЊЕ Лица која имају дужност према друштву, дужна су да у том својству извршавају своје послове савјесно, са пажњом доброг привредника. Они су дужни да своју процјену заснивају на информацијама и мишљењма лица стручних з одговарајућу област. ДУЖНОСТ ЛОЈАЛНОСТИ Лица која имају дужност према друштву, дужна су да поступају савјесно и лојално према привредном друштву, да не употребљавају имовину и информације у личном интересу. ДУЖНОСТ ПРЕМА ДРУШТВУ 1. 2. 3. 4.

дужност пажње и правилне пословне процјене дужност лојалности дужност конкуренције чување пословне тајне ЛИЧНИ ИНТЕРЕС И ПОВЕЗАНА ЛИЦА

Лични интерес постоји ако лице које има дужност према друштву је лице или члан његове породице: уговорна страна у правном послу са привредним друштвом, у финансијском односу са лицем из правног посла или радње које заслужују уговор са привредним друштвом или које има финансијски интерес у том послу, под контролним утицајем стране из правног посла или радње лица које има финансијски интерес у правном послу. КЛАУЗУЛА КОНФЛИКТНОСТИ ИНТЕРЕСА ОДОБРЕЊЕ ПРАВНОГ ПОСЛА ИЗ СУКОБА ИНТЕРЕСА Лица која закључују правни посао са привредним друштвом не повређује правила сукоба интереса и није одговоран за накнаду штете ако је правни посао одобрен у доброј вјери: 4

1. од свих других ортака који немају лични интерес (код ортачког друштва), свих комплементара који немају лични интерес (у случају командитних друштава) 2. већином гласова скупштине чланова који немају лични интерес ДОО 3. већином гласова чланова управног одбора који немају интереса, а у случају да та већина не постоји, већином гласова акционара који немају лични интерес АД ЗАБРАН КОНКУРЕНЦИЈЕ-КЛАУЗУЛА КОНКУРЕНЦИЈЕ Лица не могу директно или индиректно (преко повезаних лица) бити ангажована у другом привредном друштву конкурентске дјелатности, осим ако за то добије одобрење законом. Забрана укључује: 1. запослење 2. својство предузетника 3. својство ортака или комплементара 4. својство акционара 5. заступнике друштва 6. ликвидационог управника друштва ПОСЛЕДИЦЕ ПОВРЕДЕ ПРАВИЛА СУКОБА ИНТЕРЕСА И ЗАБРАНЕ КОНКУРЕНЦИЈЕ НАКНАДА ШТЕТЕ Повреда сукоба интереса и забране конкренције даје привредном друштву поред права на накнаду штете и право да се послови које изврши то лице за свој рачун признају као послови извршени за рачун привредног друштва, привредном друштву педа сваки новчани износ који је остварен, да потраживања из посла извршеног за рачун тог лица уступе привредном друштву.

ИНДИВИДУАЛНА И ДЕРИВАТНА ТУЖБА ИНДИВИДУАЛНА ТУЖБА Ортак,члан или акционар привредног друштва има право да поднесе индивидуалну тужбу, у своје име, против било којег лица за накнаду штете коју му то лице проузрокује повредом дужности, у складу са законом. ДЕРИВАТНА ТУЖБА-АЦТИО ПРО СОЦИО 5

Командитор командитног друштва, члан ДОО или акционар акционарског друштва имају право да поднесу тужбу у своје име, а за рачун друштва, ради накнаде штете проузроковане привредном друштву од тих лица ,повредом дужности коју имају према друштву. Дериватну тужбу може да поднесе само командитор, члан или акционар ако су испуњени следећи услови: 1. има својство командитора, члана или акционара у вријеме подношења тужбе 2. ако посједује удјеле или акције у привредном друштву, најмање 5% основног капитала 3. ако је прије подношења тужбе писменим путем захтјевао од привредног друштва да поднесе тужбу, а тај захтјев је одбијен, односно по том захтјеву није поступљено у року од 30 дана ОРТАЧКО ДРУШТВО Ортачко друштво је привредно друштво које оснивају два или више физичких и/или правних лица, у својству ортака друштва, а ради обављања одређене дјелатности, под заједничким пословним именом. Ортчко друштво одговара за своје обавезе цјелокупном имовином. Ортаци ортачког друштва одговорни су солидарно з све обавезе друштва цјелокупном својом имовином, ако са повјериоцем није другачије уговорено. Ортаци ортачког друштва могу своје међусобне односе, као и односе са ортачким друштвом, уредити слободно-ПРИНЦИП СЛОБОДНОГ УГОВАРАЊА. Оснивачки акт друштва садржи: 1. пуно име и пребивалиште свих физичких лица ортака и пословно име и сједиште сваког ортака 2. пословно име и сједиште друштва 3. дјелатност 4. означење врсте и вриједности улога ортака

УГОВОР ОРТАКА ДРУШТВА Поред оснивачког акта, ортачко друштво може да има и уговор ортка друштва којим се уређује пословање и управљање. Уговор ортачког друштва сачињава се у писменој форми и потписује се сваки ортак. УЛОГ

6

Улог ортака у ортачком друштву може бити у новцу, ставрима,правима као и у раду и у услугама које су извршене и то у једнакој вриједности. Ако закасни са улогом у имовину друштва, у склду са оснивачким актом или другу имовину не преда у одређеном року, ортак је дужан да плати уговорену камату. ОДЛУЧИВАЊЕ ОРТАКА ДРУШТВА Одлуке ортака о питањима која представљају редовну дјелатност ортачког друштва, доносе се већином гласова, од укупног броја гласова ортака. ВОЂЕЊЕ ПОСЛОВА ОРТАЧКОГ ДРУШТВА Ортак ортачкг друштва има право и обавезу да води послове друштва. Ако право на вођење имају два или више ортака, сваки има право да поступа самостално. ПРЕНОС УДЈЕЛА ТРЕЋЕМ ЛИЦУ Ортк ортачког друштва може прењети свој дио трећем лицу, уз сагласност осталих ортка. Ортци ортачог друштва имају право пречег стицања. Ако они не дају сагласност и не искористе право пречег стицања, он ће прењети удио трећем лицу и без сагласности. ДОБИТ И ГУБИТАК На крају пословне године ортаци усвајају финансијски извјештај којим се утврђује добит и губитак ортачког друштва и учешће сваког ортака у добити и губитку. Добит ОД распоређује се ортацима на једнаке дијелове, као и губитак. Дио добити који припада ортаку ОД у добити ортачког друштва, исплаћује се најкасније у року од 3 мјесеца, од дана усвајања финансијског извјештаја.

ПРЕСТАНАК ОРТАЧКОГ ДРУШТВА Ортачко друштво престаје: 1. истеком времена на које је основно или испуњењем циља оснивања 2. одлуком ортака о престанку 3. необављањем послова непрекидно у периоду од 2 године 4. судском одлуком о престанку 5. наступањем било којег другог догађаја одређеног оснивачким актом

7

Ако оснивачким уговором или актом ОД није другачије одређено, својство ортака у ортачком друштву престаје у случају: 1. смрти ортака 2. отварањем стечаја над неким ортком 3. отказ неког ортака 4. доношењем одлуке о искључењу ортака, у складу са оснивачким актом или уговором ортака друштва 5. и у другим случајевима одређеним оснивачким актом или уговором СУДСКА ОДЛУКА О ПРЕСТАНКУ ДРУШТВА По тужби неког од ортака ортачког друштва, суд доноси одлуку да друштво престаје да постоји кад постоје оправдани разлози: 1. ортак друштва са намјером или грубом непажњом повриједи своју дужност 2. испуњење такве дужности ортаку је немогуће 3. није могуће да друштво настави пословање,а д то пословање буде у складу са законом, оснивчким актом или уговором. КОМАНДИТНО ДРУШТВО Оно се може дефинисати као друштво које чине двије врсте чланова. Једна су чланови који управљају друштвом и неограничено одговарају за обавезе друштва-КОМПЛЕМЕНТАРИ, док су КОМАНДИТОРИ они чланови који сносе ризик пословања само до величине оног што су уложили у друштво. Комндитно друштво јесте привредно друштво које оснивају два или више физичких и/или првних лица, у својству ортака, ради обављања одређене дјелатности, под заједничким пословним именом, од којих најмање једно лице одговара неограничено за његове обавезекомплементар, а најмање јено лице сноси ризик до висине свог удјела-улога-командитор. Командитно друштво за своје обавезе одговара цјелокупном имовином. Комплеметари имају статус ортака ортачког друшва, ако овим законом није другачије одређено. ОСНИВАЧКИ АКТ Оснивачки акт командитног друштва садржи нарочито: 1. пуно име и пребивалиште свког физичког лица и пословно име и сједиште првног лица комплементара и командитора као и означење својства ортака 2. пословно име и сједиште друштва 3. означење врсте и вриједности улога сваког оснивача 4. дјелатност ИЗМЈЕНА ОСНИВАЧКОГ АКТА

8

Оснивачки акт командитног друштва мјења се сагласношћу свих комплементра и командитора друштва. УГОВОР ОРТАКА ДРУШТВА Поред оснивачког акта, командитно друштво може имати и уговор ортака друштва којим се одређује пословање друштва и управљање. Уговор ортака КД не прилаже се уз пријаву за регистрацију. Уговор се сачињава у писменој форми и потписују г сви ортаци.

ПРАВНИ ОДНОСИ МЕЂУ ОРТАЦИМА-УЛОГ Улог командитора у КД може бити новчани и неновчани, укључујући и извршени рад и услуге у командитном друштву. Командитор уноси у КД цијели уговорени улог прије стицања својства командитора. ПРЕНОС УДЈЕЛА Комплементар као ортак КД не може пренијети цијели удјел или дио свог удјела без сагласности свих комплементара. Комндитор КД може пенијети дио свог удјела или цијели удио предајом, поклоном,наслијеђем или на други начин. ДОБИТ И ГУБИТАК Командитор и комплементар учествују у диоби добити и сношењу губитка друштва сразмјерно проценту удјела у друштву.

ВОЂЕЊЕ ПОСЛОВА ДРУШТВА Један или више комплементара воде послое командитног друштва. Командитор не може вршити вођење послова друштва. ПРАВНИ ОДНОС ПРЕМА ТРЕЋИМ ЛИЦИМА Командитор не може да заступа командитно душтво према трећим лицима. ОДГОВОРНОСТ ЧЛАНОВА ЗА ОБАВЕЗЕ ДРУШТВА

9

Одговорност комплементара је неограничено солидарна, идентична одговорности чланова ортачког друштва. Командитори одговарају за обавезе према трећим лицима само до висине својих улога, дакле само уложеним средствима,а не и сопственом имовином. Законом су прописана три случаја када је одговорност командитора неограничено солидарна: 1. када је његово име садржано у фирми друштва уз његов пристанак 2. неограничено одговара и за послове у којим је друштво заступао ,а није изричито изјавио да иступа као пуномоћник 3. и за обавезе из послова који су склопљени уз његову сагласност прије реституције друштва

ОКОНЧАЊЕ СТАТУСА Командитно друштво не престаје у случају смрти командитора, као ни у случају престанка командитора који није физичко лице. Ако из КД иступе сви комплементари, а нови нису примљени у року од 90 дана, од дана иступања последњег, командитори могу у даљем року од 90 дана донијети једногласну одлуку о промјени правне форме у ДОО или АД. Ако командитори КД овако не поступе, КД престаје ликвидацијом. ДОО-ДРУШТВО СА ОГРАНИЧЕНОМ ОДГОВОРНОШЋУ ПОЈАМ И ОДГОВОРНОСТ ДОО је привредно друштво које оснива једно или више правних и/или физичких лица у својству чланова друштва, рди обављања одређене дјелатности под заједничким пословним именом. ДОО одговара цјелокупном имовином. Члан ДОО не одговара за обавезе друштва, осим до износа унесеног улога у имовину друштва. ДОО може имати највише 50 чланова. Ако се број повеће, али не више од од 100 и ако се тај број одржи у периоду дужем од годину дана, то друштво мјења правну форму у форму затвореног акционарског друштва. Чланови друштва своје односе уређују слободно.

ОСНИВАЧКИ АКТ И УГОВОР ЧЛАНОВА ДРУШТВА Оснивачки акт ДОО садржи: 1. пуно име и пребивалиште сваког физичког лица и пословно име и сједиште сваког правног лица члана друштва 2. пословно име и сједиште друштва 3. дјелатност 4. износ основног капитала и износ, врсту и вриједност улога сваког оснивача и опис врсте и вриједности неновчаних улога 5. начин и вријеме уношења неновчаних улога 10

6. укупан износ трошкова оснивања 7. одобрење посебне погодности било којем лицу које је учествовало у оснивању друштва 8. друге одредбе, укључујући и одредбе које може садржавати уговор чланова друштва

УГОВОР ЧЛАНОВА ДРУШТВА ДОО поред оснивачког акта може да има и уговор чланова друштва- управљање и пословање друштва. Уговор чланова друштва се сачињава у писменој форми , а садржи одредбе о : 1. обавезама чланова друштва на додатне улоге поред основних улога, као и о посебним накнадама и посљедицама у слушају наступања таквих обавеза. 2. Посебним уловима о начину преноса удјела члановима друштва 3. Начину за остваривање права гласа чланова друштва или право на дивиденду 4. Поступак одлучивања-укључујући и поступак за одлучивање у случају блокаде одлучивања међу члановима друштва Уговор члану друштва ДОО не доставља се уз пријаву за регистрацију. У случају неусклађености између оснивачког уговора чланова друштва, примјењује се оснивачки акт.

ТРОШКОВИ ОСНИВАЊА Оснивачким актом може се одредити да трошкове оснивања сноси друштво или оснивач. Ако оснивачким актом није другачије одређено, трошкове сносе оснивачи. Ако је одређено да трошкове сноси друштво, ти трошкови надокнађују се оснивачима до износа наведеног у оснивачком акту. ОСНОВНЕ ОБАВЕЗЕ ЧЛАНОВА ДОО ОБАВЕЗЕ У ВЕЗИ СА УЛОГОМ Улог у ДОО може бити новчани или неновчани, укључујући и изврешени рад и продужене услуге друштва. Улози чланова ДОО не морају бити једнаке вриједности. ДОДАТНИ УЛОЗИ Чланови ДОО могу донијети одлуку о улагању додатних улога ако је то одређено оснивачким актом или уговором чланова друштва. Додатни улози сразмјерни су удјелима ако то није другачије одређено. Ако тај члан не унесе додатни улог, остали чланови су 11

обавезни да уплате тај дио сразмјерно својим удјелима ако уснивачким актом или уговором није другачије одређено. Минималан оснивачки капитал износи 2000 КМ

ОСНОВНИ КАПИТАЛ ДОО МИНИМАЛАН ОСНОВНИ КАПИТАЛ Новчани дио основног капитала ДОО на дан уплате износи најмање 2000КМ- од њега се најмање половина уплаћује на привремени рачун до регистрације друштва, а остатак се уплаћује на рачун друштва, у року од 2 године, од дана регистрације. Посеним законом за оснивање финансијских и осигуравајућих организација и привредних друштава- која обављају законом одређене дјелатности као ДОО може се одредити већи минимални основни капитал. ПОВЕЋАЊЕ И СМАЊЕЊЕ ОСНОВНОГ КАПИТАЛА Основни капитал може се одлуком скупштине чланова повећати новим улозима чланова или претварањем расположивих резерви за ове намјене у основни капитал. Основни капитал може се смањити одлуком скупштине чланова, али не испод законом прописаног мимимума. Смањење основног капитала ДОО- по једном основу може се извршити истовремено са повећањем, а по другом у складу са овим законом. Регистрација повећања и смањења врши се једном годишње и то у року од 30 дана, од дана одржавања годишње скупштине. УДЈЕЛИ ПРИНЦИП ЈЕДАН УДИО-ЈЕДАН ЧЛАН Члан ДОО стиче удио у основном капиталу друштва сразмјерно вриједности улога. Члан ДОО може имати један удио у друштву. Ако члан ДОО има један или више удјела, ти удјели се спајају са постојећим удјелом и заједно чине један удио. ПРАВО ГЛАСА И ИМОВИНСКА ПРАВА ПО ОСНОВУ УДЈЕЛА Право гласа чланова ДОО као и имовинска права према друштву сразмјерни су удјелима чланова у укупном уплаћеном основном капитлу друштва, у вријеме остваривања тих права. ПРАВНА ПРИРОДА Удјели чланова ДОО нису хартије од вриједности. Удјели ДОО се не могу стицати, нити се њима може располагати упућивањем јавне понуде. ДОО издаје сваком члану потврду као доказ чланства и његовог удјела ако оснивачким акотм није другачије уређено СУВЛАСНИШТВО УДЈЕЛА Удио може припадати једном или више лица. Сувласници удјела се у односу на ДОО сматрају једним чланом, а у књигу удјела уписује се пуно име и адреса сваког сувласника 12

удјела. Сувласници удјела ДОО своја права остварују преко једног заједничког пуномоћника – битно је да га идентификују у књигу удјела. Сувласници удјела солидарно одговарају за све обавезе према друштву које се тичу њихових удјела. КЊИГА УДЈЕЛА ДОО је дужно да књигу удјела држи у свом сједишту. У књигу удјела уписују се: 1. Име и пребивалиште, пословно име , сједиште и порески идентификациони број сваког члана друштва 2. Износ уговореног и уплаћеног улога 3. Број и проценат гласова сваког удјела 4. Све евентуалне промјене ових података Чланови ДОО имају право увида у књигу и право на копије.ДОО подноси регистру пријаву и документе за сваку промјену података, ради регистрације и објављивања . Директор или чланови управног одбора ДОО одговрају друштву за тачност података у књизи удјела,у складу са овим законом.

ЗНАЧАЈ УПИСА У КЊИГУ УДЈЕЛА Члан ДОО је лице које је као такво уписано у књигу удјела. У односу на трећа лица, члан друштва је лице које је као такво регистровано. Сматра се да је члан друштва уписан у књигу удјела даном подношења пријаве за упис у регистар. ПОЈАМ И СТИЦАЊЕ СОПСТВЕНИХ УДЈЕЛА Сопствени удио ДОО сматра се удио који друштво стекне од својих чланова, а не од трећих лица. ДОО не може уписивати сопствене удјеле преко трећих лица које их стиче за рачун друштва. Доо може од својих чланова стицати сопствене удјеле који су у цјелини уплаћени као и удјеле који нису у цјелини уплаћени. Удјели се мгу стећи куповином од чланова друштва, по основу принудног престанка својтва члана друштва. ДОО по основу сопственог удјела нема право гласа , нити се ти удјели рачунају у кворуму гласова , нити дају право на дивиденду. Стечени сопствени удјели или дијелови удјела ДОО којим се не располаже у року од годину дана стицања, поништавају се. УЗИМАЊЕ УДЈЕЛА У ЗАЛОГ

13

ДОО може удјеле узети у залог – ако је укупан износ потраживања обезбјеђених залогом удјела нижи од вриједности уплаћеног удјела. КРЕДИТИ ЗА СТИЦАЊЕ ЊЕГОВИХ УДЈЕЛА ДОО не може директно или индиректно пружити финансијску подршку било које врсте за куповину својих удјела. Ово се не односи на текуће правне послове финнсијских организација, као ни на давање аванса на кредит или пружање обезбјеђења од ДОО за сицање удјела друштва од запослених у друштву или у сопственим друштвима. ПОВЛАЧЕЊЕ И ПОНИШТАВАЊЕ УДЈЕЛА У случајевима одређеним оснивачким актом или уговором чланова друштва, одлуку о повлачењу и поништавању удјела доноси скупштина чланова ДОО. Одлука о повлачењу и поништавању удјела чланова ДОО садржи : основ повлачења и поништења, износ који се плаћа члану чији је удио повучен или поништен и дејство поништења на основни капитал.

ОСНОВНА ПРАВА ЧЛАНОВА ДРУШТВА ПРАВО РАСПОЛАГАЊА УДЈЕЛИМА Удио чланова ДОО може се слободно преносити, осим ако овим законом није другачије одређено и то: 1. Другом члану друштва или друштву 2. Супружнику преносиоца, брату, сестри, потомцима, претку 3. Законском заступнику или насљеднику члана друштва, након његове смрти ПРАВО ПРЕЧЕГ СТИЦАЊА УДЈЕЛА Члан друштва прије него што понуди свој дио трећем лицу, дужан је да понуди тај дио друштву. Ако друштво не искористи то право пречег стицања у року одређеном оснивачким актом или уговором чланова друштва, понуда се доставља другим члановима друштва. Ако ДОО, односно чланови друштва не обавијесте члана друштва који продаје удио о одлуци, у року утврђеном оснивачким актом, сматра се да је понуда одбијена. ДОО, односно чланови друштва могу дати противпонуду члану друштва , а члан мора дати писмено обавјештење о прихватњу противпонуде, у року од 10 дана, од дана пријема противпонуде, а ако не одговори у том року, сматра се да је противпонуда одбијена. ДОО може расподјелити дио или цијели удио једном или већем броју чланова друштва, ако сви 14

чланови друштва који су гласали за стицање удјела потврде такву расподјелу. Ако друштво не може платити, плаћају чланови друштва који су гласали за куповину удјела. Ако је понуда за стицање удјела одбијена, ч лан ДОО може пренијети свој удио или дио удјела трећем лицу по цијени у складу са условима своје понуде, односно плановима друштва или по вишој цијени, у року од 60 дана, од дана обавјештавања о одбијању његове понуде од друштва, односно од дана истицања рока за обавјештавање о одлуци. ПРЕНОС УДЈЕЛА У СУДСКОМ ИЗВРШНОМ ПОСТУПКУ Друштво и чланови друштва имају право прече куповине.

УСЛОВИ И ПОСЉЕДИЦЕ ПРЕНОСА Удио се преноси уговором у писменој форми , са нотарски овјереним потписима преносиоца и стицаоца. За пренос удјела није потребна промјена оснивачког акта ДОО, осим ако другачије није одређено. Стицалац удјела постаје члан када се писменим путем сагласи да постане члан и назначи да га обавезују оснивачки акти и уговор чланова друштва и када се у складу са законом упише у књигу удјела. Пренос удјела на насљеднике има правно дејство у складу са актом о насљеђивању. ДИОБА УДЈЕЛА И ПРЕНОС ДИЈЕЛА УДЈЕЛА Удио чланова ДОО може се подијелити у случају насљеђивања права сљедбеништва члана и пренос на два или више лица.

ЗАЛАГАЊЕ УДЈЕЛА ОД ЧЛАНА Члан ДОО може дати удио у залог за обезбјеђење кредита или друге своје обавезе, ако оснивачким актом или уговором чланова друштва није другачије одређено. Давање удјела у залог уписује се у регистар залога и у књигу удјела. Ако оснивачким актом или уговором није другачије одређено, злоопримац нема право гласа или право управљања у друштву док не постане члан друштва.

УСВАЈАЊЕ ФИНАНСИЈСКИХ ИЗВЈЕШТАЈА ПРАВО ИСПЛАТЕ ДОБИТИ-ФИНАНСИЈСКИ ИЗВЈЕШТАЈ

15

Директор или управни одбор ДОО подноси годишњој скупштини чланова друштва: финансијски извјештај, извјештај о пословању и по потреби извјештај независног ревизора, на усвајање. Усвајање финансијског извјештаја од стране скупштине чланова друштва ДОО не утиче на остваривање права савјесних чланова ако се касније покаже да су нетачни или погрешни. ОПШТА ПРАВИЛА У ВЕЗИ СА ПЛЋАЊЕМ ДОО може вршити исплате члановима друштва у било које вријеме ако оснивачким актом или уговором није другачије одређено. Свака исплата врши се сразмјерно удјелу у оснивачком капиталу, у вријеме доношења одлуке друштва о таквој исплати. ОГРАНИЧЕЊЕ ПЛАЋАЊА ДОО не може вршити плаћање својим члановима ако би након плаћања нето имовина друштва била мања од његовог основног капитала, увећаног за резерве које се могу користити за исплате чланова друштва, а умањеног за износ који је друштво дужно да унесе у резерве, у години у којој се врше исплате или ако би друштво било онемогућено да плаћа своје дугове чија се доспјелост очекује у редовном року пословања друштва. Изузетно ДОО може вршити плаћање својим члановима ако се из финансијског извјештаја, примљеног у складу са законом,покаже да је исплата разумна. ОДГОВОРНОСТ ЗА НЕДОПУШТЕНО ПЛАЋАЊЕ Чланови ДОО ако су знали или морали да знају да исплате нису дозвољене, одговорни су друштву за враћање примљених износа. Уговор чланова ДОО може одредити да су чланови друштва дужни да надокнаде смањење основног капитала, ако су чланови којма је исплаћено на вријеме. ЗАЈАМ УМЈЕСТО КАПИТАЛА Члан ДОО ако друштву да зајам, може у стечајном поступку остварити захтјве за враћање зајма, само као стечајни повјерилац, са неодређеним потраживањем, у складу са Законом о стечајном поступку. Ако треће лице да зајам друштву , а члан друштва пружи обезбјеђење за зајам зајмодавцу који се није намирио из редовног обезбјеђења , може у стечајном поступку против друштва остварити захтјев за враћања, за износ који није успио намирити као стечајни повјерилац, са необезбјеђеним потреживањем. Одредбе се не примјењују на члана друштва чији удио не прелази 1/10 основног капитала друштва и који није директор или члан управног одбора. Ако ДОО у последњој години, прије подношења приједлога за отварање стечајног поступка, врати зајам члану друштва који је дао обезбјеђење за враћање зајма, дужан је да исплаћени износ врати друштву. 16

СКУПШТИНА ДОО Чланови друштва са ограниченом одговорношћу чине скупштину. У ДОО са једним чланом, овлаштења скупштине чланова врши тај члан или овлаштено лице. Члан ДОО саставља и потписује записник и донесене одлуке уписује у књигу одлука, осим кад је ријеч о текућим пословима закљученим под добијеним условима. ДЈЕЛОКРУГ Скупштина чланова одлучује о : 1. Одобравању послова закључених у вези са оснивањем друштва прије регистрације 2. Избору и разрјешењу директора или чланова управног одбора и утврђивању њихове накнаде, односно зараде 3. Одобравању финансијских извјештаја, доношењу одлуке о времену и износу исплате члановима друштва 4. Именовању интерног ревизора или независног ревизора друштва и потврђивању њихових налаза и мишљења 5. Именовању ликвидационог управника и потврђивању ликвидационог биланса 6. Повећању и смањењу основног капитала друштва, стицању сопствених удјела и повлачењу и поништењу удјела, као и о емисији хартија од вриједности 7. О допунским улозима чланова друштва 8. Статисним промјенама и престанку друштва 9. Формирању пословне јединице 10. Доношењу пословника о свом раду и другим питањима утврђеним оснивачким актом чланова друштва САЗИВАЊЕ СКУПШТИНЕ И ДНЕВНИ РЕД Сједнице скупштине чланова ДОО сазивају се по потреби, а обавезно у случајевима прописаним законом, оснивачким актом друштва или уговором чланова друштва. Сједнице скупштине сазива директор или управни одбор. Мјесто одржавања је сједиште друштва. Кворум за поновљену скупштину чини 1/3 од укупног броја гласова. За одржавање скупштине, потребна је већина од укупног броја чланова друштва. Ако се скупштина није могла одржати, поново се сазива са истим предложеним дневним редом, најраније 10 дана, а најкасније 30 дана од дана првог сазивања. РЕДОВНА И ВАНРЕДНА СЈЕДНИЦА Годишња сједница скупштине чланова ДОО одржава се најкасније у року од 6 мјесеци након завршетка пословне године, ради усвајања финансијског извјештаја и одлучивња о расподјели добити. Сједнице које се одржавају између годишњих скупштина су ванредне. Ванредне сједнице обавезно се сазивају и кад то у писменом облику захтјевају чланови друштва који имају или заступају 10% гласачких права, ако оснивачким актом или 17

уговором чланова друштва није одређено да то право имају и чланови који заједно имају и мањи проценат гласачких права. Одлучивање-простом већином, изузетно сагласношћу воља. ПРЕСТАНАК ДРУШТВА ДОО престаје: 1. Истеком времена одређеног оснивачким актом 2. Одлуком скупштине чланова 3. Статусним промјенама које за посљедицу имају престанак друштва 4. Правоснажном судском одлуком 5. Једночлано друштво ДОО престаје у случају стечаја или ликвидације над једним чланом који нема правног сљедбеника, односно смрћу члана који нема насљедника

СТАТУСНА ПИТАЊА ДОО ДОО може да има директора или управни одбор. Оснивачким актом ДОО одређује се да ли друштво има директора или управни одбор. Директор може бити члан друштва или лице које није члан друштва. СЈЕДНИЦЕ Управни одбор ДОО одржава најмање 4 редовне сједнице годишње, од којих једну непосредно прије годишње скупштине чланова друштва. Ванредна сједница управног одбора ДОО сазива се писменим позивом који се доставља свим члановима одбора и у којем се наводе разлози, вријеме и мјесто одржавања сједнице. АКТИ И ДОКУМЕНТИ ДОО Свако ДОО чува следеће акте и документа: 1. Отправак нотарски обрађеног оснивачког акта (трајно се чува) 2. Уговор чланова друштва 3. Рјешење о регистрацији 4. Књигу одлука 5. Записник и одлуке скупштине чланова и управног одбора 6. Финансијске извјештаје, књигу удјела

ПРЕСТАНАК СВОЈСТАВА ЧЛАНА ДОО 1. Смрћу, престанком правног лица

18

2. 3. 4. 5.

Иступањем искључивањем, у складу са оснивачким уговором или актом Иступањем уз повреду оснивачког уговора Иступањем у складу са судском одлуком Преносом удјела другом лицу

АКЦИОНАРСКО ДРУШТВО АД ПОЈАМ И ОДГОВОРНОСТИ Акционарско друштво је привредно друштво које оснива једно или више правних и/или физичких лица, у својству акционара,ради обављања одређене дјелатности под заједничким пословним именом, чији је основни капитал утврђен и подјељен на акције. Акционарско друштво одговара за своје обавезе цјелокупном имовином. Акционари акционарског друштва не одговарају за обавезе друштва, осим до износа договореног,а неуплаћеног улога у имовину друштва, у складу са овим законом. ОСНИВАЧКИ АКТ И СТАТУТ Оснивачки акт акционарског друштва садржи: 1. Пуно име и пребивалиште физичког лица, односно пословно име и сједиште правног лица сваког оснивача друштва 2. Пословно име и сједиште друштва 3. Дјелатност 4. Означење да ли је друштво отворено или затворено 5. Износ оснивачког капитала, уписаног и уплаћеног и облик у коме је уплаћен 6. Број акција и њихову номиналну вриједност, које су врсте и класе 7. Број акција сваке врсте и класе које је друштво овлашћено да изда 8. Идентификацију оснивача који даје неновчане улоге и врсте акција за те улоге 9. Трајање друштва, осим ако је основано на неодређено вријеме 10. Укупни или процјењени износ трошкова у вези са оснивањем 11. Посебне погодности одређеним лицима 12. Оснивачки акт може да садржи имена и адресе првог директора, односно чланова првог управног одбора 13. Овлашћење упрвног одбора да изда одобрене акције у складу са овим законом 14. Ограничења преноса акција затвореног акционарског друштва

19

СТАТУТ АД Акционарско друштво поред оснивачког акта може да има и статут којим се ближе уређује пословање и управљање друштвом. Статут акционарског друштва не доставља се уз пријву за регистрацију. Статут АД сачињава се у писменој форми. Статут АД производи правно дејство према акционарима од дана његовог доношења, ако статутом није другачије одређено. Ако оснивачким актом овлашћење за доношење или измјене и допуне статута АД није изричито дато скупштини акционара, статут друштва доноси или мјења управни одбор. ПОГОДНОСТИ И ТРОШКОВИ Посебне погодности које се дају поједином оснивачу или трећем лицу, уносе се у оснивачки акт друштва, уз навођење лица којем се дају и основа, а ако се дају на одређено вријеме и рок до кога се погодности дају. Посебне погодности престају истеком времена на које се дају или измјенама оснивачког акта друштва којима се та питања одређују. Ако посебне погодности нису одређене оснивачким актом, без дејства су уговори којима се оне уређују. ТРОШКОВИ ОСНИВАЊА Оснивачким актом може се одредити да трошкове оснивања друштва сноси друштво или оснивач. Оснивачи акционарског друштва сносе трошкове оснивања ако оснивачким актом није другачије одређено. Накнда трошкова оснивања АД може се одобрити оснивачима само до висине одређене оснивачким актом. АД не може давати кредите, зајмове или другу финансијску подршку за стицање својих акција. ПРОЦЈЕНА НЕНОВЧАНИХ УЛОГА Ако акционар улаже неновчане улоге, један или више овлашћених процјењивача састављају извјештај о процјени прије регистрације друштва. Извјештај о процјени неновчаних улога садржи попис сваког улога као и опис кориштеног метода процјене, утврђујући при том да ли вриједност која је утврђена одговара броју и номиналној вриједности акција. Извјештај процјењивача подноси се регистарском суду, са пријавом за регистрацију. ВРСТЕ УЛОГА И ЊХОВО УНОШЕЊЕ У ДРУШТВО Улог у АД може се унијети у новцу или у имовинским правима, али не у раду и услугама друштва. Изузетно неновчани улог у затвореним акционарским друштвима може бити у извршеном раду и услугама друштва,ако је то одређено оснивачким актом. Акције отвореног акционарског друштва могу се унијети као улог у друго привредно друштво 20

само у случају повезивања привредних друштава. Уговорени улози који се уносе у новцу, уплаћују се до регистрације АД и то најмање 50% номиналне вриједности уписаних акција, а остатак се уплаћује најкасније у року 2 године од дана регистрације друштва. ОСНОВНИ КАПИТАЛ Минимални основни капитал- минимални новчни улог основног капитала затвореног АД – на дан уписа у регистар износи 20 000 КМ. Минимални новчани улог основног капитала отвореног АД на дан уписа у регистар износи 50 000 КМ. Регистрација повећења основног капитала из средстава друштва и смањења основног капитала отвореног АД врши се једном годишње. Најнижа номинална вриједност акција не може бити мања од 1 КМ. ЗАТВОРЕНО ДРУШТВО (симултано оснивање) Затворено акционарско друштво је друштво чије се акције издају само његовим оснивачима или ограниченом броју других лица, у складу са законом. Затворено друштво не може вршити упис акција јавном понудом или на други начин нудити своје акције јавним путем. Затворено АД може постати отворено ако упути јавни позив за упис и уплату акција, односно ако објави проспект за уврштење акција за трговање на берзи. На доношење одлуке о претварању ЗАД У ОАД сходно се примјењују одредбе овог закона о претварању ОАД у ЗАД. ОТВОРЕНО ДРУШТВО(сукцесивно оснивање) Акционарско друштво сматра се отвореним ако оснивачи учине јавни позив за упис и уплату акција у вријеме оснивања друштва, односно ако такав позив учини друштво након оснивања. Јавни позив се врши јавном понудом и проспектом, у складу са законом којим се уређује тржиште хартија од вриједности. Отворено АД не може ограничити пренос акција. ОСНИВАЧКА СКУПШТИНА ОТВОРЕНОГ ДРУШТВА Оснивачи који оснивају акционарско друштво јавним путем, обавезни су у случају успјеле емисије да сазову и одрже оснивачку скупштину у року од 60 дана, од дана истека рока за упис акција утврђеног у јавној процјени у проспекту. Оснивачка скупштина сазива се писаним позивом сваком уписнику акција . ОСНИВАЧКА СКУПШТИНА АД 1. Утврђује да ли су прописно уписане и уплаћене акције 2. Бира првог директора друштва, односно чланове управног одбора 21

3. Доноси одлуку о прихватању процјене вриједности неновчаних улога 4. Утврђује износ трошкова оснивања друштва На оснивачкој скупштини свака обична акција даје један глас. Оснивачка скупштина доноси одлуке већином гласова акционара.

ПОВЕЋАЊЕ ОСНОВНОГ КАПИТАЛА Оснивачки капитал отвореног АД повећава се одлуком скупштине акционара, осим у слушају одобеног капитала, када такву одлуку може донијети управни одбор. Одлуком о повећању и смањењу оснивачког капитала АД мјења се оснивачки акт у дијелу у којем је уређен основни капитал друштва. Одлуком о повећању одређује се износ повећања, начин повећања, вријеме уплате и друга питања. НАЧИН ПОВЕЋАЊА Основни капитал АД може се повећати: 1. Новим улозима 2. Претварањем замјењивих обвезница у акције и уписом акција по основу права ималаца варанта на такав упис 3. Из средстава друштва При повећању основног капитала ОАД врши се: 1. Издавање нових акција 2. Повећава се номинална вриједност постојећих акција ВРСТЕ ЕМИСИЈЕ (приватна и јавна) Акције отвореног акционарског друштва при повећању основног капитала могу се издавати путем приватне (затворене) и јавне (отворене) емисије. Приватна емисија акција је емисија намјењена постојећим акционарима и имаоцима варанта и замјењивих обвезница и/или ограниченом броју институционалних инвеститора којима такав статус утврди Комисија за хартије од вриједности, у складу са овим законом. Јавна емисија је емисија у којој се упис и уплата акција врши на основу јавне понуде неодређеном броју лица. Затворено АД може да врши приватну емисију, а отворено АД поред јавне емисије може да врши и приватну емисију. ВРИЈЕДНОСТ АКЦИЈА ИЗ НОВЕ ЕМИСИЈЕ Акције из нове емисије продају се по тржишној цијени, утврђеној у складу са прописима којима се уређује тржиште хартија од вриједности.

22

УПИС НОВИХ АКЦИЈА Акције из емисије којом се основни капитал отвореног АД повећава новим улозима, уписују се и издају у складу са овим законом и законом којим се уређује тржиште хартија од вриједности. ПРЕМИЈА ЕМИСИЈЕ Ако се нове акције при повећању основног капитала отвореног АД новим улозима издају по вишој продајној цијени од номиналне вриједности, тај вишак представља премију емисије. Вишак мора да буде уплаћен прије регистрације повећања оснивачког капитала. СТИЦАЊЕ АКЦИЈА Акције се стичу уписом на власничке рачуне акционара у Централном регистру. Нове акције се могу стицати новим уписом у Централни регистар претходне емисије. Нове акције издате прије овог уписа, ништаве су, а за штету из таквог издавања имаоцу акција солидарно одговарају издавалац и управни одбор друштва. ПОВЕЋАЊЕ ОСНОВНОГ КАПИТАЛА ИЗ СРЕДСТАВА ДРУШТВА Скупштина отвореног АД може одлучити да се основни капитал друштва повећа претварањем резерви и нераспоређене добити у основни капитал друштва. Одлука о повећању основног капитала отвореног АД ништава је ако се повећање капитала не упише у регистар, у року од 3 мјесеца од дана доношења одлуке. Резерве и нераспоређена добит АД не могу се претварати у основни капитал ако је финансијским извјештајима на којима се заснива одлука исказан губитак. Одлука о повећању основног капитала отвореног АД из средстава друштва заснива се на последњим финансијским извјештајима претходне пословне године, ако су потврђени од независног ревизора и усвојени највише 90 дана прије подношења пријаве за упис повећања основног капитала. Законске резерве се могу претворити у основни капитал само ако заједно са резервама капитала прелазе проценат основног капитала АД. ПРАВО НА ДИО АКЦИЈЕ Ако се при повећању основног капитала отвореног АД из средстава друштва стекне право на дио једне акције у постојећем основном капиталу друштва, то право се може преносити и наслиједити. Права из нове акције се могу користити ако се претходно наведена права која заједно дају цијелу акцију сједине код једног акционара или ако више ималаца права на дио акције заједно чине цијелу акцију, одлуче да заједно користе та права. Нове акције, 23

по основу повећања основног капитала отвореног АД из средстава друштва учествују у праву на дивиденду и у подјели ликвидационе масе .

СМАЊЕЊЕ ОСНОВНОГ КАПИТАЛА Одлуку о смањењу основног капитала отвореног АД, поништењем сопствених акција као и поништењем акција по другим основима утврђеним оснивачким актом друштва, доноси скупштина акционара. Одлуком о смањењу утврђује се: обим , циљ, врсте и начин спровођења смањења основног капитала друштва. Одлуком о смањењу основног капитала отвореног АД мјења се оснивачки акт. ВРСТЕ СМАЊЕЊА Основни капитал отвореног АД може се смањити у редовном поступку, поједностављеном поступку и поступку ради претварања у резерве. СМАЊЕЊЕ У РЕДОВНОМ ПОСТУПКУ Смањење се објављује у Сл. Гласнику РС, у року од 15 дана, од дана уписа у судски регистар. Врши се: 1. Поништењем стечених сопствених акција и повлачењем и поништењем акција у посједу акционара 2. Смањењем номиналне вриједности акција 3. Исплатом уплаћеног износа акционарима за акције које нису у потпуности уплаћене и неиздавањем тих акција. СМАЊЕЊЕ У ПОЈЕДНОСТАВЉЕНОМ ПОСТУПКУ Основни капитал отвореног АД може се смањити на поједностављени начин, ради изравњавања са неком вриједношћу нето имовине, да би се покрили губици, а у одлуци о смањењу основног капитала се наводи да се капитал смањује са тим циљем. Може се вршити и ради покривања губитака само ако друштво не располаже нераспоређеном добити и под условом да има законске резерве. На смањење основног капитала ОАД у поједностављеном поступку не примјењују се одредбе овог закона о позиву повјериоцима и заштити права повјерилаца приликом смањења основног капитала у редовном поступку. СМАЊЕЊЕ ПРЕТВАРАЊЕМ У РЕЗЕРВЕ- ЛИМИТ

24

На смањење основног капитала отвореног АД, у случају преноса у резерве које не прелазе 10% основног капитала за покривање будућих губитака друштва или за повећање основног капитала из средстава друштва, не примјењују се одредбе овог закона о позиву повјериоцима и заштити права повјерилаца или смањењу основног капитаал у редовном поступку. При смањењу основног капитала у резерве се уноси износ једнак номиналној вриједности повучених и поништених акција по овом основу смањења основног капитала. НЕИСКАЗИВАЊЕ ОСНОВНОГ КАПИТАЛ НАКОН СМАЊЕЊА Одлука о смањењу основног капитала доноси се истовремено са одлуком о усвојењу финансијског извјештаја. ИСТОВРЕМЕНО СМАЊЕЊЕ И ПОВЕЋАЊЕ Основни капитал ОАД може да се смањи смањењем у редовном поступку, само до износа минималног основног капитала овог друштва. У случају смањења основног капитала испод прописаног минималног износа основног капитаал, покреће се поступак ликвидације или стечаја друштва, у складу са законом. Изузетно, могуће је и смањење основног капитала ОАД у редовном поступку испод тог минимума ако се истовремено са одлуком о смањењу основног капитала, по једном основу, донесе одлука о повећању тог капитала по другом основу тако да основни капитал достигне прописани минимум. Одлуке о повећању, односно смањењу су ништаве ако се не региструју најкасније у року од 120 дана од доношења. АКЦИЈЕ И ДРУГЕ ХАРТИЈЕ ОД ВРИЈЕДНОСТИ ОБИЧНЕ И ПОВЛАШЋЕНЕ АКЦИЈЕ Акционарско друштво може издавати обичне (редовне) и повлашћене (приоритетне) акције. Акционарско друштво мора имати бар једну обичну акцију. Обичне акције АД увијек представљају једну класу акција.Повлашћене акције АД могу бити подјељене у двије или више класа. Обичне акције имају исту номиналну вриједност. АД може издавати само акције на име. ОДОБРЕНЕ (НЕИЗДАТЕ) И ИЗДАТЕ АКЦИЈЕ АД поред издатих акција може да има и одобрене акције. Број одобрених обичних акција и број одобрених повлашћених акција сваке класе одређује се оснивачким актом. Број одобрених акција АД не може да буде већи од 50% од броја издатих обичних акција, у вријеме када је овај број одређен оснивачким актом.

25

РЕГИСТРАЦИЈА ЕМИСИЈЕ И ПРАВА УВИДА АД уписује издате акције и друге хартије од вриједности и идентитет акционара код Централног регистра хартија од вриједности. АД уписује издате акције и идентитет акционара у књигу акционара акционарског друштва. Акционар има право увида у књигу акционара и право на извод из књиге акционара. УПИС АКЦИЈА Акционаром се у односу према АД и трећим лицима сматра лице које је уписано у Централни регистар, у складу са законом којим се уређује тржиште хартија од вриједности. ПРАВО АКЦИОНАРА ОБИЧНИХ АКЦИЈА 1. Право приступа правним актима и другим документима и информацијама друштва 2. Право учешћа у раду скупштине друштва 3. Право гласа у скупштини друштва тако да једна акција даје право на један глас 4. Право на исплате дивиденди 5. Право на учешће у расподјели ликвидационог вишка по ликвидацији друштва 6. Право пречег стицања акција из нове емисије и замјењивих обвезница 7. Право располагања акцијама свих врста, у складу са законом Обичне акције АД се не могу претворити у повлашћене акције или друге хартије од вриједности. ПРАВО АКЦИОНАРА СА ПОВЛАШЋЕНИМ АКЦИЈАМА Повлашћене акције АД сваке класе дају акционару иста права. Право акционара са повлашћеним акцијама одређује се оснивачким актом друштва. Право акционара са повлашћеним акцијама укључују нарочито предност у односу на обичне акције у погледу: 1. Првенства исплате дивиденде 2. Првенства наплате приликом ликвидације друштва 3. Право петварања тих акција у обичне акције или у другу класу повлашћених акција 4. Право продаје тих акција АД по утврђеној цијени Акционар са повлашћеним акцијама има право једног гласа по акцији на било којој скупштини акционара.

26

ЗАМЈЕЊИВЕ ОБВЕЗНИЦЕ, ОБВЕЗНИЦЕ И ВАРАНТИ АД може издати осим акција и друге хартије од вриједности, укључујући и замјењиве обвезнице и варанте, ако оснивачким актом није другачије одређено. Варанти у смислу овог закона су хартије од вриједности које њиховом имаоцу дају право на стицање одређеног броја акција, одређене врсте и класе, по одређеној цијени. Змјењиве обвезнице и варанти не могу се издати у већем броју од броја одобрених акција. Одлуку о издавању замјењивих обвезница или варанта, са одређењем броја, времена, цијене стицања , доноси скупштина АД. ПРОДАЈНА ЦИЈЕНА АКЦИЈА Не може бити нижа од њихове номиналне вриједности. Разлика између продајне цијене акција и њихове номиналне вриједности представља резерве капитала (емисиону премију). ДИВИДЕНДА И ДРУГЕ ИСПЛАТЕ АКЦИОНАРИМА По усвајању финансијског извјештаја за претходну пословну годину, добит се распоређује следећим редом: 1. За покриће губитака пренесених из ранијих година 2. За законске резерве 3. За дивиденду, у складу са овим законом 4. За стицање резерве, ако их друштво утврди оснивачким актом Скупштина може одличити да нема дивиденде и да се употријеби за друге намјене. НАЧИН ПЛАЋАЊА ДИВИДЕНДЕ Дивиденде се могу плаћати у новцу и акцијама АД. Дивиденде које се плаћају акцијама друштва подлијежу следећим правилима: 1. Дивиденде се плаћају издавањем одговарајућих акција, у сразмјери са учешћем у капиталу 2. Ако акције одређене врсте и класе треба да се издају као акције за дивиденде друге врсте или класификација, а акције у којима се плаћа дивиденда већ постоје, дивиденда се не може тако платити док није одобрена квалификованом већином гласова акција, врсте и класе у којима дивиденда треба да буде.

СКУПШТИНА АКЦИОНАРА 27

ОСТВАРИВАЊЕ ПРАВА АКЦИОНАРА Скупштину АД чине акционари. Сваки акционар, у складу са статутом, лично или преко пуномоћника има право учествовати у раду скупштине акционара, право гласа ако има акције са правом гласа, право подношења приједлога и добијање одговора у вези са питањем из дневног реда, као и право постављања питања у вези са дневним редом, у складу са овим законом.У скупштина акционара по правилу учествује у раду директор или чланови управног одбора и независни ревизор. ВРСТЕ СКУПШТИНЕ ГОДИШЊА СКУПШТИНА Скупштина акционара сазива се и одржава једном годишње, најкасније у року од 6 мјесеци након завршетка пословне године. Годишња скупштина одржава се на дан и у вијеме утврђено основним актом, односно одлуком управног одбора, у складу са овим законом. Годишња скупштина акционара оџава се у сједишту друштва. ВАНРЕДНА СКУПШТИНА И ЊЕНО САЗИВАЊЕ ОД МАЊИНСКИХ АКЦИОНАРА Акционарско друштво може сазвати и ванедну скупштину акционара и то: 1. На захтјев 1/3 чланова управног одбора или било ког другог лица које је овлашћено оснивачким актом да сазове ванредну скупштину 2. На захтјев ликвидатора друштва ако је друштво у ликвидацији 3. По писменом захтјеву акционара, са најмање 10% акција са правом гласа, о питању предложеномза ванредне скупштине СКУПШТИНА ПО НАЛОГУ СУДА Ако се годишња скупштина не одржи у прописаном року, надлажни суд у ванпарничном поступку може наложити њено одржавање на захтјев акционара који има право да присуствује и да гласа на годишњој скупштини или директора, односно чланова управног одбора. Ако се ванредна скупштина не одржи најкасније у року од 30 дана пријема захтјева или на дан који утврди управни одбор, надлежни суд у ванпарничном поступку може наложити њено одржавање по захтјеву било којег акционара који је потписао захтјев за сазивање. Суд у ванпарничном поступку је дужан да донесе рјешење у року од 48 сати од пријема захтјева. ВАНРЕДНА СКУПШТИНА ЗАТВОРЕНОГ АД Ванедна скупштина акционара затвореног АД одржава се без сазивања и објављивања дневног реда, у складу са овим законом, ако јој присуствују сви акционари са правом гласа и ако се ниједан не противи. ВАНРЕДНА СКУПШТИНА У СЛУЧАЈУ ПОСЛОВАЊА СА ГУБИТКОМ Скупштина АД обавезно се сазива без одгађања ако се приликом израде финансијских извјештаја утврди да АД послује са губитком. НАДЛАЖНОСТИ СКУПШТИНЕ АД 1. Измјена оснивачког акта 28

2. Статусне промјене, промјене правне форме, стицање и располагање имовином велике вриједности 3. Расподјела добити и покриће губитака 4. Усвајање финансијских извјештаја 5. Избор, разрјешење и накнада члановима управног одбора 6. Избор и разрјешење интерног ревизора, независног ревизора и одбора за ревизију 7. Питања управног одбора 8. Награђивање директора и чланова УО путем акција, варанта 9. Престанак друштва ПОСТУПАК САЗИВАЊА, ОБАВЈЕШТАВАЊА И РАДА Писани позив за сједницу скупштине акционара упућује се сваком акционару, најкасније 30 дана, а најраније 60 дана прије одржавања сједнице скупштине, а писани позив сваком акционару за ванредну скупштину даје се најкасније 15 дана и најраније 30 дана прије дана сједнице скупштине.

ПРЕДСЈЕДНИК СКУПШТИНЕ Раду скупштине акционара предсједава предсједник скупштине. Предсједник скупштине бира се на почетку сједнице ако је приједлог у складу са овим законом уврштен у дневни ред. Предсједник скупштине бира се у складу са оснивачким актом или статутом друштва. ЛИЧНО ГЛАСАЊЕ ИЛИ ПРЕКО ПУНОМОЋНИКА Акционар може да гласа лично или преко пуномоћника у складу са законом или статутом АД. Акционар може дати пуномоћ у писменој форми одређеном лицу са одређивањем његовог пуног имена и подацима о броју, врсти и класи посједовних акција за које се даје пуномоћ. Пуномоћ се може дати за једну или више скупштина на одређено вријеме или до опозива. КАСТО ДИ БАНКА Кастоди банка је банка која има дозволу Комисије за хартије од вредности да обавља послове вођења рачуна хартија од вредности за рачун клијената и поступања по налогу клијената, као и да обавља друге послове у складу са законом. Народна банка Србије може у погледу хартија од вредности чији су издаваоци Република Србија и јединице територијалне аутономије и локалне самоуправе да обавља делатности кастоди банке и без сагласности Комисије. Сва физичка и правна лица која желе да располажу хартијама од вредности морају да имају отворене рачуне хартија од вредности и кеш рачуне, тако да кастоди банка за њих може да обавља разне врсте услуга. 29

Кастоди банка води рачун хартија од вредности, затим може за клијента да врши наплату прихода, да га заступа на скупштини акционара, да извршава његове захтеве у вези са плаћањем пореза и да обавља и све друге активности везане за трансакције хартија од вредности. Постојање кастоди банке, као институције која обавља услуге везане за власничке и дужничке хартије од вредности, односно, акције, обвезнице и друге, неопходан услов за добро функционисање тржишта хартија од вредности. Према Закону о тржишту хартија од вредности и других финансијских инструмената (2006), у оквиру своје делатности, кастоди банка обавља следеће послове: 1) отвара и води рачуне хартија од вредности код Централног регистра у име и за рачун законитих ималаца - својих клијената (власнички рачун хартија од вредности); 2) отвара и води рачуне хартија од вредности код Централног регистра, у име кастоди банке, а за рачун законитих ималаца - својих клијената, односно у име својих клијената који нису законити имаоци тих хартија, а за рачун законитих ималаца (збирни кастоди рачун); 3) извршава налоге за пренос права из хартија од вредности и налоге за упис права трећих лица на хартијама од вредности и стара се о преносу права из тих хартија; 4) наплаћује потраживања од издавалаца по основу доспелих хартија од вредности, камата и дивиденди за рачун законитих ималаца тих хартија и стара се о остваривању других права која припадају законитим имаоцима хартија од вредности који су њени клијенти; 5) пружа услуге позајмљивања хартија од вредности; 6) обавештава акционаре о годишњим скупштинама акционарских друштава и заступа их на тим скупштинама; 7) по овлашћењу клијента стара се о извршавању пореских обавеза клијента по основу хартија од вредности чији је клијент законити ималац; 8) обавља друге послове у складу са законом којим су уређени инвестициони фондови и добровољни пензијски фондови и другим законом и правилима пословања кастоди банке. Развој институционалних инвеститора какви су инвестициони фондови и добровољни пензијски фондови подстиче развој кастоди послова, с обзиром да средства ових фондова воде кастоди банке. Како имовина добровољних пензијских фондова и инвестиционих фондова има тенденцију раста, то ће омогућити финансијски подстицај развоју кастоди банкарства у Србији. Кастоди банка може обављати и послове који се односе и на друге финансијске инструменте, али не може обављати делатности брокерско-дилерског друштва. Да би кастоди банка могла обављати своју делатност, мора имати дозволу Комисије за хартије од вредности, бити члан Централног регистра и имати посебан организациони део који је технички и кадровски оспособљен за обављање послова кастоди банке. Кастоди банка доноси правила пословања са хартијама од вредности у погледу обављања кастоди послова, на која сагласност даје Комисија за хартије од вредносоти. КОМИСИЈА ЗА ГЛАСАЊЕ

30

Предсједник скупштине акционара именује запсиничара, два акционара који овјеравају записник и чланове комисије за гласање. Комисија за гласање која се састоји од најмање 3 члана: 1. утврђује списак присутних и заступаних акционара и њихових пуномоћника 2. утврђује укупан број гласова и број гласова сваког акционара и сваког пуномоћника 3. утврђује ваљаност сваке пуномоћи 4. броји гласове 5. утврђује и објављује резултате гласања 6. предаје гласачке листиће архиви друштва на чување

ИСКЉУЧЕЊЕ ПРАВА ГЛАСА Члан АД не може гласати кад се рјешава о: 1. ослобођењу или смањењу његових обавеза 2. покретању или одустајању од спора против њега 3. одобравање послова код сукоба интереса ПОСТУПАК РАДА И ОДЛУЧИВАЊА СКУПШТИНЕ АД Кворум за сједницу скупштине акционара чине акционари који посједују већину од укупног броја акција са правом гласа о предметном питању, уколико оснивачким актом или статутом друштва није одређен већи број гласова. Ако је сједница скупштине акционара друштва одгођена због недостатка кворума, може бити поново сазвана са истим дневним редом најкасније 15 дана од одгађања. Кворум за поновљену сједницу скупштине чини 1/3 од укупног броја акција са правом гласа. ВЕЋИНА ЗА ОДЛУЧИВАЊЕ Ако на сједници постоји кворум одлуке се доносе обичном већином гласова акционара присутних лично или преко пуномоћника који имају право гласа о одређеном питању осим ако је овим законом или оснивачким актом за гласање о појединим питањима одређен већи број гласова или гласова класе акција. -ако је прописана квалификована већина онда је то 2/3 ПРАВО ГЛАСА Свака издата обична акција даје право једног гласа о свим питањима о којима се гласа на скупштини акционара, а свака издата повлаштена акција када даје право гласа то право мора се остварити у складу са оснивачким актом друштва. Акције које држи акционарско друштво као сопствене акцијене не дају право гласа. Хартије од вриједности које нису акције не дају право гласа. 31

НАЧИН ГЛАСАЊА Гласање на сједници скупштине акционара је путем гласачких листова који могу бити прилагођени потреби компјутерске обраде ако АД има више од 100 акционара или ако то захтјевају акционари са најмање 10 % присутних акција са правом гласа о одређеном питању. УПРАВНИ И ИЗВРШНИ ОДБОР Затворено АД има директора или управни одбор. Отворено АД има управни одбор.

СТАТУСНА ПИТАЊА УПРАВНОГ ОДБОРА Број чланова управног одбора отвореног АД утврђује се оснивачким актом. У отвореном АД управни одбор има најмање 3 а највише 15 чланова. Број мора бити непаран. Чланове управног одбора акционарског друштва: 1. бирају акционари на годишњој скупштини 2. могу бирати акционари на било којој ванредној скупштини која је сазвана ради тог избора. Кандидате за избор чланова управног одбора предлажу:  постојећи управни одбор  акционари или  комисија за именовање управног одбора ако је формирана

КУМУЛОВАНО ГЛАСАЊЕ У отвореном АД чланови управног одбора бирају се кумулованим гласањем. Под кумулованим гласањем подразумијева се гласање у коме сваки акционар број гласова с којим располаже множи са бројем чланова управног одбора који се бирају и може све те гласове дати једном кандидату или их расподијелити без ограничења свим кандидатима.

32

ПРЕДСЈЕДНИК Предсједник управног одбора АД бира се између свих чланова управног одбора већином од укупног броја, ако оснивачким актом или статутом није одређена друга већина. Управни одбор АД може да разријеши и изабере новог предједника у било које вријеме. Предсједник управног одбора може да има права и обавезе предсједника друштва ако је тако одређено оснивачким актом или статутом.

ДЈЕЛОКРУГ И НАЧИН РАДА Управни одбор АД надлежан је за одлучивање о питањима које се односе на: 1. управљање равојем друштва и стратегијом и надзирањем извршних директора и администрацијом друштва 2. утврђивање или одобравање пословног плана друштва 3. усвајање мјесечних финансијских извјештаја 4. сазивање сједница скупштине акционара и утврђивање приједлога дневног реда 5. давање и опозивање прокуре 6. утврђивање приједлога одлука скупштине акционара и контрола њиховог спровођења 7. издавање акција у оквиру лимита утврђеног оснивачким актом и овим законом 8. издавање замјењивих обвезница, обвезница вараната или других хартија од вриједности 9. избор и разријешење извршних директора 10. утврђивање дивиденде

ОДГОВОРНОСТ ЗА ПОСЛОВНЕ КЊИГЕ Директор и управни одбор АД одговорни су за вођење пословних књига и унутрашњи надзор пословања. СЈЕДНИЦЕ Управни одбор одржава најмање четири редовне сједнице годишње од којих једну најкасније 60 дана прије годишње скупштине акционара. Поред редовних сједница управни одбор АД може одржавати ванредне сједнице које сазива предсједник по сопственој иницијативи или на захтјев 1/3 чланова управног одбора. Писани позив за сједницу управног одбора АД доставља свим члановима најкасније 10 дана прије датума одржавања ванредне сједнице.

33

КОМИСИЈЕ УПРАВНОГ ОДБОРА Ради увида, истраживања, давање препорука или преузимања других радњи о питањима која су у дјелокругу управног одбора, управни одбор отвореног АД чије су акције уврштене на службено берзанско тржиште може формирати двије комисије које имају најмање 3 члана: - комисија за именовање - комисија за накнаде

ОДЛУЧИВАЊЕ - КВОРУМ И ВЕЋИНА ЗА ДОНОШЕЊЕ ОДЛУКА Кворум за рад и одлучивање управног одбора АД чини већина од укупног броја чланова одбора, ако оснивачким актом или статутом није одређено другачије. Сматра се да је одлука управног одбора АД донесена ако се за њу изјасни већина присутних чланова. Одлуке управног одбора уносе се без одгађања у књигу одлука. Ако су гласови управног одбора АД при одлучивању једнако подјељени одлучујући је глас предсједника. ИЗВРШНИ ОДБОР Отворено АД има извршни одбор. Затворене АД може имати извршни одбор. Управни одбор бира чланове извршног одбора. Чланови извршног одбора су извршни директори. Извршни одбор бира се из реда лица која су чланови управног одбора АД и надлежан је за сва питања у вези са вођењем послова и текућим пословима друштва, осим питања која су у надлежности управног одбора и скупштине акционара.

НЕЗАВИСНИ И НЕИЗВРШНИ ЧЛАН УПРАВНОГ ОДБОРА Отворена АД чије су акције уврштене на службено берзанско тржиште морају у управном одбору имати већину неизвршних чланова управног одбора од којих су најмање два независна члана. Независни члан управног одбора јесте лице које само или са члановима породице у двије претходне године: 1. није било запослено у друштву 34

2. није исплатило друштву нити примило од друштва исплате веће од 20 000 КМ 3. није власник више од 10 % акција или удјела директно или индиректно у лицу које је исплатило или примило од друштва износ већи од 20 000 КМ 4. није било директор друштва или члан управног одбора Неизвршни члан управног одбора је лице које није члан извршног одбора у смислу закона. ИЗВРШНИ ОДБОР И ИЗВРШНИ ДИРЕКТОРИ АД може имати једног или више извршних директора, број се утврђује оснивачким актом или статутом. Извршни директори воде послове друштва и законски су заступници друштва. Ако АД има више извршних директора управни одбор између њих именује једног генералног директора. Извршни директори бирају се из реда лица која су чланови управног одбора или других лица с тим да извршни директори који се бирају из реда чланова управног одбора чине мање од половине чланова тог одбора. У АД-у које има више од два извршна директора формира се извршни одбор. Дјелокруг извршног одбора укључује: спровођење одлука управног одбора АД и сва питања у вези са вођењем послова и текућим пословима друштва, осим питања која су у надлежности управног одбора и скупштине акционара. Чланове извршног одбора АД може разријешити управни одбор друштва у било које вријеме, са посебним разлогом или без њега кад је то по оцјени одбора у најбољем интересу друштва. ГЕНЕРАЛНИ ДИРЕКТОР И ЗАСТУПАЊЕ ДРУШТВА Генералног директора бира управни одбор. Генерални директор је предсједник извршног одбора у друштву које има извршни одбор. Он сазива сједнице извршног одбора и предсједава њима, организује њихов рад и стара се о вођењу записника са тих сједница. Генерални директор заступа АД након уписа у судски регистар. АД поред генералног директора могу заступати и други чланови управног одбора ако је тако одређено оснивачким актом.

СТАТУСНА ОДГОВОРНОСТ ЧЛАНОВА УО И ЧЛАНОВА ИО Члан управног одбора и члан извршног одбора АД може у свако доба поднијети оставку давањем писаног обавјештења управном одбору или предсједнику управног

35

одбора. Оставком престаје чланство у управном одбору. За престанак чланства по овом закону није потребна посебна одлука органа друштва. Разрјешење: Члан управног одбора може бити разријешен одлуком скупштине акционара, са навођењем разлога или без њега ако акционари сматрају да је то у најбољем интересу друштва. Разријешење члана управног одбора има правно дејство ако га одобри већина гласова акција са правом гласа на скупштини акционара

ИМОВИНСКА ОДГОВОРНОСТ Чланови управног одбора АД и чланови извршног одбора АД нарочито су одговорни друштву за штету проузроковану повредом својих дужности ако су повредом закона: - вратили улог акционару - платили камате или дивиденде акционару - проузроковали да друштво уписује, даје у залог и поништава сопствене акције - одобрили зајам или кредит - извршили плаћање у вријеме ликвидације друштва

ПРЕСТАНАК АД

1. 2. 3. 4. 5. 6.

Акционарско друштво престаје: истеком времена за које је основано правоснажном одлуком скупштине акционара која се доноси квалификованом већином правноснажном одлуком надлежног суда којом се одређује брисање друштва по службеној дужности одлуком стечајног суда о отварању и затварању стечајног поступка стечајем и у другим случајевима утврђеним законом и оснивачким актом

ИНТЕРНА РЕВИЗИЈА И ОДБОР ЗА РЕВИЗИЈУ Оснивачким актом или статутом отвореног АД може се одредити а код отвореног АД чије су акције уврштене на службено берзанско тржиште мора се одредити да друштво има интерну ревизију а може се одредити да друштво има одбор за ревизију. Оснивачким актом или статутом затвореног АД може се одредити да друштво има интерног ревизора или одбор за ревизију.

36

БРОЈ ЧЛАНОВА ОДБАРА ЗА РЕВИЗИЈУ Одбор за ревизију има најмање 3 члана, број чланова мора бити непаран. Послове интерне ревизије врши лице у радном односу са друштвом и које испуњава услове. Чланове одбора за ревизију бира скупштина АД из реда независних лица у смислу овог закона. Они се исто тако могу разријешити одлуком скупштине чланова са навођењем разлога за разријешење. ДЈЕЛОКРУГ И НАЧИН РАДА

1. 2. 3. 4. 5. 6.

Одбор за ревизију АД: доноси план рада интерне ревизије разматра извјештај интерне ревизије извјештава управни одбора о реализацији препорука по извјештајима о ревизијама извјештава скупштину АД о рачуноводству и финансијском пословању друштва извјештава се о приједлогу одлуке о расподјели добити предлаже скупштини избор независног ревизора НЕЗАВИСНИ РЕВИЗОР

Отворено АД има независног ревизора чији су положај и овлашћења утврђени законом којим се уређују рачуноводство и ревизија. Независни ревизор отвореног АД бира се на редовној годишњој скупштини акционара текуће године за ревизију финансијских извјештаја за наредну пословну годину. Независни ревизор може бити биран на период у складу са законом којим се уређује рачуноводство и ревизија.

ДОБРОВОЉНА ЛИКВИДАЦИЈА Добровољна ликвидација привредног друштва спроводи се у складу са овим законом кад друштво има довољно финансијских средстава за покриће свих својих обавеза а нарочито: 1. ако престану да постоје природни и други услови за обављање дјелатности 2. истеком времена за које је основано 3. ако тако одлуче ортаци, чланови или акционари. Ликвидација привредног друштва спроводи се одлуком ортака, чланова или акционара: 37

1. у случају ортачког друштва једногласном одлуком свих ортака ако законом није одређено већином гласова 2. у случају командитног друштва једногласном одлуком свих комплементара ако оснивачким актом није одређено одлучивање већином гласова 3. у случају АД одлуком коју доноси скупштина акционара друштва квалификованом већином 4. у случају ДОО одлуком скупштине СТАТУС ДРУШТВА И ЛИКВИДАЦИОНИ УПРАВНИК Привредно друштво не може предузимати нове послове већ само послове у вези са спровођењем ликвидационог поступка, као што су продаја имовине, плаћање повјериоца, наплата потраживања и друге послове нужне за ликвидацију. У поступку ликвидације привредног друштва не плаћају се дивиденде нити се имовина друштва расподјељује ортацима, члановима или акционарима прије плаћања свих потраживања повјерилаца. ЛИКВИДАЦИОНИ УПРАВНИК Ликвидациони управник привредног друштва завршава текуће пословање друштва, наплаћује потраживања, измирује обавезе и уновчава имовину друштва. Ликвидациони управник саставља билансе стања најкасније 60 дана од отварања поступка ликвидације и подноси га на усвајање. Кад ликвидациони управник утврди да друштво нема довољно средстава да се подмире сва потраживања повјерилаца, дужан је да одмах обустави поступак ликвидације и да покрене поступак стечаја.

РЕОРГАНИЗАЦИЈА ПРИВРЕДНОГ ДРУШТВА Под реорганизацијом привредног друштва у смислу овог закона подразумијева се: статусна промјена привредног друштва и промјена правне форме привредног друштва. ПОЈАМ СТАТУСНЕ ПРОМЈЕНЕ Статусна промјена ПД у смислу овог закона је: спајање, подјела и одвајање.

38

Одлука о статусној промјени не може се побијати због утврђене сразмјерне замјене акција или удјела у складу са овим законом.

ВРСТЕ СТАТУСНИХ ПРОМЈЕНА СПАЈАЊЕ Спајање привредног друштва у смислу овог закона је: 1. спајање уз припајање 2. спајање уз оснивање Спајање уз припајање јесте статусна промјена којом једно друштво престаје да постоји без ликвидације преносећи другом постојећем друштву цијелу своју имовину и обавезе, у замјену за издавање акција или удјела акционарима или члановима друштва престалог спајањем од друштва стицаоца, а ако је потребно и новчану доплату која не прелази 10% номиналне вриједности тако издатих акција. Спајање уз оснивање јесте статусна промјена којом два или више привредних друштава престаје да постоји без ликвидације преносећи цијелу своју имовину и обавезе у замјену за издавање од новог друштва акција или удјела акционарима или члановима престалог друштва и ако је потребно новчану доплату која не прелази 10 % новчане вриједности тако издатих акција ПОДЈЕЛА Подјела привредног друштва у смислу овог закона је: 1. подјела уз припајање 2. подјела уз оснивање 3. подјела уз припајање и подјела уз оснивање Подјела уз припајање јесте статусна промјена којом привредно друштво престаје да постоји без ликвидације преносећи на два или више постојећих друштава са којима се спаја уз припајање сву имовину и обавезе у замјену за издавање акција или удјела друштва стицаоца акционарима или члановима друштва престалог подјелом и ако је потребно, новчано плаћање које не прелази 10 % номиналне вриједности тако издатих акција. Подјела уз оснивање јесте статусна промјена којом привредно друштво престаје да постоји без ликвидације преносећи на два или више нових друштава која се тиме оснивају или преносећи на два или више друштава која се спајају са до тада постојећим друштвом у нова друштва сву имовину и обавезе у замјену за издавање акција или удјела нових друштава акционарима или члановима друштва престалог подјелом и ако је потребно, новчану доплату која не прелази 10 % номиналне вриједности тако издатих акција.

39

ОДВАЈАЊЕ Одвајање привредног друштва у смислу овог закона јесте: 1. одвајање уз припајање, 2. одвајање уз оснивање и 3. одвајање уз припајање и одвајање уз оснивање. Одвајање уз припајање јесте статусна промјена којом привредно друштво дјељеник преноси један или више дијелова своје имовине и припадајући дио обавеза на једно или више постојећих друштава при чему то друштво остаје да постоји као правно лице, а сви или дио његових акционара, односно чланова, уз очување принципа равноправности, постају акционари односно чланови друштва стицаоца уз замјену акција/удјела акционарима или члановима друштва дијељеника за акције/удјеле друштва стицаоца и ако је потребно, новчано плаћање које не прелази 10 % номиналне вриједности тако издатих акција. Одвајање уз оснивање јесте статусна промјена којом привредно друштво дијељеник преноси један или више дијелова своје имовине и припадајући дио обавеза на једно или више тиме новооснованих друштава или на једно или више друштава са којима се спаја у новоосновано друштво, уз замјену акција/удјела друштва дјељеника за издавање акција или удјела нових друштава која се тиме оснивају акционарима или члановима друштва дијељеника и ако је потребно, новчано плаћање које не прелази 10 % номиналне вриједности тако издатих акција. ПОВЕЗИВАЊЕ ПРИВРЕДНИХ ДРУШТАВА Повезана привредна друштва чине два или више друштава у складу са овим законом, која се међусобно повезују, и то: а) учешћем у основном капиталу или ортачким удјелима (друштва повезана капиталом), б) путем уговора (друштва повезана уговором) и в) путем капитала и путем уговора (мјешовито повезана друштва). Повезана привредна друштва обухватају једно матично (контролно) и једно или више зависних (подређених) друштава. Повезана привредна друштва организују се као концерн, холдинг, група друштава или други облик организовања у складу са овим законом. Концерн- када матично друштво има за претежну дјелатност неку пословну дјелатност поред дјелатности управљања зависним друштвима. Холдинг- када матично друштво има искључиво дјелатност управљања и финансирања зависним друштвима. Група друштава- када матично друштво обавља дјелатности из концерна и холдинга.

40

ПРОМЈЕНА ПРАВНЕ ФОРМЕ ДРУШТАВА Промјена правне форме је прелазак из једне правне форме у другу, у складу са овим законом. Привредно друштво над којим се спроводи поступак добровољне ликвидације може промијенити правну форму до почетка диобе и исплате ликвидационог остатка ортацима, члановима или акционарима, који преостане пошто се подмире повјериоци друштва. Промјена правне форме привредног друштва региструје се и објављује Након промјене правне форме привредно друштво наставља да послује као исто правно лице, али друге правне форме.

ВРСТЕ ПРОМЈЕНА ПРАВНЕ ФОРМЕ ПРОМЈЕНА ПРАВНЕ ФОРМЕ АД У ДОО Управни одбор акционарског друштва утврђује приједлог одлуке о промјени правне форме утврђене овим законом, а одлуку о промјени правне форме усваја скупштина акционара О промјени правне форме обавјештава се Комисија за хартије од вриједности. Правне посљедице промјене правне форме: 1. АД престаје да постоји 2. ДОО преузима сву имовину и бавезе АД 3. судски и други поступци и потраживања против АД настављају се против ДОО 4. акције АД конвертују се у удјеле ДОО, обезнице, новац или другу имовину 5. титуларима замјењивих обвезница, вараната и других обвезница обезбјеђује се најмање иста посебна права након промјене правне форме ПРОМЈЕНА АД У ОД ИЛИ КД АД може промијенити правну форму у ОД или КД једногласном одлуком свих акционара који стичу статус ортака са неограниченом одговорношћу. ПРОМЈЕНА ДОО У АД -иста као и АД у ДОО ПРОМЈЕНА ДОО У ОД ИЛИ КД -иста као и АД у ОД или КД

41

ПРОМЈЕНА ОД У КД И ОБРНУТО Промјена правне форме ортачког друштва у командитно друштво и обрнуто уз испуњење законских услова пуноважно је ако су сви ортаци друштва прихватили такву промјену правне форме. ПРЕНОС АКЦИЈА МАЊИНСКИХ АКЦИОНАРА Принудна продаја Члан 438. (1) Лице које у поступку преузимања јавном понудом откупи најмање 95 % акција циљног друштва у складу са законом којим се уређује тржиште хартија од вриједности у односу на укупан број акција има право да купи и акције на које се јавна понуда односила од акционара који нису прихватили продају акција по тој понуди (несагласни акционар), под условима из јавне понуде. (2) Ако понудилац не откупи акције из става 1. овог члана у року од шест мјесеци од дана истицања јавне понуде, губи то право (принудна куповина). (3) Ради остварења права акционара из става 1. овог члана понудилац несагласном акционару упућује писани захтјев за принудну продају његових акција најкасније у року од 120 дана од дана истека крајњег рока из јавне понуде, уз навођење услова куповине акција из јавне понуде, а копију тог захтјева упућује управном одбору циљног друштва, у противном губи право на принудни откуп акција. (4) Акционар из става 1. овог члана који је у јавној понуди за преузимање дао акционарима циљног друштва право избора између накнаде у новцу или у хартијама од вриједности или другим облицима имовине, то право мора дати и несагласном акционару у писаном захтјеву. (5) Ако акционар из става 1. овог члана не прими одговор о прихватању захтјева за принудну продају у року од 30 дана од дана подношења тог захтјева, има право да циљном друштву пошаље обавјештење о откупу акција несагласног акционара и да том друштву уплати накнаду или преда друге облике имовине из тог захтјева уз овлашћење да ту накнаду или друге облике имовине уступи несагласном акционару. (6) Након пријема писаног обавјештења из става 5. овог члана циљно друштво је дужно да упише у Централни регистар понудиоца као акционара принудно откупљених акција, као и у судски регистар у складу са законом којим се уређује регистрација пословних субјеката и да примљену накнаду држи у своје име а за рачун несагласног акционара, док је не прими тај акционар.

42

Принудна куповина Члан 439. (1) Акционар који стекне 95 % акција другог друштва (већински акционар), обавезан је да купи акције преосталих акционара на њихов захтјев (мањински акционар). (2) Мањински акционар из става 1. овог члана може поднијети писани захтјев већинском акционару најкасније у року од шест мјесеци од дана стицања већинског пакета од 95 % акција, обавјештавајући га о врсти, класи и броју акција које нуди на продају. (3) Већински акционар из става 1. овог члана дужан је да најкасније у року од 30 дана од дана пријема захтјева за принудну куповину пошаље писани одговор на тај захтјев. (4) Већински акционар из става 1. овог члана дужан је да откупи акције мањинских акционара по цијени посљедње акције по којој је стекао 95 % акција. (5) Принудна куповина региструје се у складу са законом којим се уређује регистрација пословних субјеката и уписује у Централни регистар у складу са законом којим се уређује тржиште хартија од вриједности.

СТИЦАЊЕ И РАСПОЛАГАЊЕ ИМОВИНОМ ВЕЛИКЕ ВРИЈЕДНОСТИ Под стицањем и располагањем имовином велике вриједности привредног друштва, у смислу овог закона, сматра се пренос или више повезаних преноса чији је предмет стицање или располагање од привредног друштва имовине чија тржишна вриједност у тренутку доношења одлуке представља најмање 30 % од књиговодствене вриједности имовине исказане у посљедњем годишњем билансу стања. Стицање или располагање у смислу овог закона означава стицање или располагање било којим начином, укључујући нарочито продају, закуп, размјену, залог или хипотеку, као и замјену за улог у другом привредном друштву.

ПОСТУПАК СТИЦАЊА И РАСПОЛАГАЊА ИМОВИНОМ ВЕЛИКЕ ВРИЈЕДНОСТИ АД Стицање или располагање имовином велике вриједности акционарског друштва може се извршити на сљедећи начин: 1. управни одбор акционарског друштва усваја одлуку којом препоручује закључење тог посла и 2. акционарско друштво обавјештава акциоаре о сазивању скупштине најкасније 30 дана прије дана који је одређен за одржавање сједнице Саставни дио обавјештења је: 1. извјештај о условима посла стицања и располагања имовином велике вриједности,

43

2. препорука управног одбора у вези са послом стицања и располагања имовином велике вриједности, укључујући и разлоге такве препоруке и 3. обавјештење о правима акционара о неприхватању уговора, као и о праву на процјену и накнаду вриједности њихових акција по том основу у складу са овим законом. ПРАВА НЕСАГЛАСНИХ АКЦИОНАРА Одлуку о закључењу посла стицања и раполагања имовином велике вриједности доноси скупштина акционара који имају право гласа о том питању квалификованом већином и квалификованом већином акционара сваке класе акција чија се права мијењају овим послом. Ако се неки акционар не сложи са поступком стицања и расподјеле постоје права несагласних акционара. ПОСЕБНА ПРАВА НЕСАГЛАСНИХ АКЦИОНАРА Акционар може да тражи од друштва плаћање износа једнаког тржишној вриједности његових акција ако гласа против или се уздржи од гласања за одлуку о: а) о промјени оснивачког акта којом се умањују његова права прописана оснивачким актом или законом б) о статуснј промјени, в) о промјени правне форме г) о промјени трајања друштва д) о претварању отвореног АД у затворено у складу са прописима којима се уређује тржиште хартија од вриједности ђ) којом се одобрава стицања односно располагање имовином велике вриједности е) којом се мјењају његова друга права. ПИСАНО ОБАВЈЕШТЕЊЕ Акционар друштва који намјерава да користи своје право на тражење откупа акција дужан је да прије одлучивања на сједници скупштине акционара упути друштву писано обавјештење о намјери да користи то право ако се на скупштини донесе предметна одлука. Акционар који не упути ово обавјештење у преклузивном року од 30 дана или који гласа за предложену одлуку нема право на откуп акција у складу са овим законом

УКОЛИКО АКЦИОНАР СМАТРА ДА ЈЕ ИЗНОС МАЊИ ОД ТРЖИШНЕ ВРИЈЕДНОСТИ

44

Ако се акционару исплате износи на које има право а акционар сматра да је плаћени износ нижи од тржишне вриједности акција утврђене у складу са овим законом, има право да поднесе захтјев за процјену вриједности акција од надлежног суда, подношењем таквог захтјева суду у року од 30 дана од дана исплате или од дана кашњења у исплати. ПРЕУЗИМАЊЕ АКЦИОНАРСКОГ ДРУШТВА Лице које стекне акције емитента којима, заједно с акцијама које већ има, прелази проценат од 25 % од укупног броја гласова које дају акције емитента с правом гласа, обавезно је да о стицању одмах обавијести емитента, Комисију за хартије од вриједности Републике Српске, берзу и јавност, те објави понуду за преузимање, под условима и на начин одређен овим законом. Лице које је на основу понуде за преузимање стекло мање од 75 % од укупног броја гласова које дају акције емитента с правом гласа, у случају даљег стицања акција истог емитента, непосредно или посредно путем заједничког дјеловања обавезно је да објави понуду за преузимање.У тој понуди нуди свим акционарима могућност откупа акција са правом гласа. Та понуда вриједи 30 дана од објављивања. Понудилац се обавезује да ће откупити само акције са правом гласа које нису оптерећене, та његова понуда важи под условом да се појави довољан број акционара како би он могао стећи већинско учешће више од 50%. У сврху плаћања понудилац мора да обезбједи потребна новчана средства било из властитих извора, кредита или прибављањем банкарске гаранције. Понуђач је дужан да код надлежне банке отвори рачун са ког ће се те акције плаћати и да обезбједи комисији увид у стање тог рачуна. Он мора закључити уговор са Централним регистром за хартије од вриједности по коме ће Централни регистар бити депозитар акција које ће у сврху преузимања акција преносити на понуђача.

УПРАВА О условима преузимања мора се изјаснити управа циљног друштва, да ли такво преузимање има повољне ефекте на акционарско друштво. Управа не може забранити понуђачу да спроведе поступак преузимања. Ако се управа не слаже, онда је то непријатељско преузимања а то је неповољно за понуђача. Али управа може преузети неке мјере које ће одвратити преузимаоца да заврши предузето преузимање. Може: 1. ако има овлашћење скупштине донијети одлуку о емисији нових акција велике вриједности што ће реализовати понуђено учешће у капиталу друштва, а акције из те емисије понудити акционарима по багателним цијенама 2. позвати треће лице да учини контра понуду 3. неке друге мјере.

45

Ако управа да одобрење онда је то пријатељска понуда. КОНТРАПОНУДА У току трајања понуде могу се појавити и друга лица са понудама за преузимање, те понуде ће имати већу цијену за акције циљног друштва, па стога првобитни понуђач има могућност да сачини нову понуду. Ако то учини онда се рок првобитне понуде продужава за 14 дана. Акционари који пристану на услове из понуде даће налог да се акције са њиховог рачуна у Централном регистру хартија од вриједности пренесу на рачун преузимаоца. С друге стране, преузимаоц има обавезу да у року од 14 дана од престанка важења понуде исплати обећани износ по акцији сваком акционару који је своје акције уступио преузимаоцу. Ако се не јави, преузимање није успјело тако да се акције враћају на рачун акционара. У супротном, преузималац има обавезу да објави колико је акција стекао и под којим условима и тиме се процедура завршава. Ако преузималац стекне најмање 75% акција акционари могу захтјевати од преузимаоца да у року од 6 мјесеци од завршетка процедуре преузимања откупи акције. Ако преузималац стекне најмање 90% акција циљног преузимања, онда он има право да без учешћа управе откупи и преосталих 10 % акција. СТЕЧАЈ Стечај је поступак групног намирења повјерилаца стечајног дужника уновчавањем његове имовине и подјеле прикупљених средстава стечаним повјериоцима. Ради се о намирењу доспјелих потраживања. Стечајни поступак се покреће приједлозима од стране стечајног дужника или стечајног повјериоца са правним интересом. Приједлог се подиже у року од 30 дана од дана платежне неспособности. Када прими приједлог за отварање стечајног поступка, стечајни судија је дужан да утврди да ли постоји разлог за отварање стечајног поступка. РАЗЛОЗИ ЗА ОТВАРАЊЕ СТЕЧАЈНОГ ПОСТУПКА 1. Платежна неспособност стечајног дужника - стечајни дужник је платежно неспособан уколико није у стању извршити своје доспјеле потраживане обавезе плаћања. У правилу се сматра да је стечајни дужник платежно неспособан ако 60 дана непрекидно не измирује своје доспјеле новчане обавезе. 2. Пријетећа платежна неспособност - постоји ако стечајни дужник према предвиђањима у времену доспјелости неће бити у стању да испуни постојеће обавезе. Из овог разлога само стечајни дужник може поднијети приједлог. ПРЕТХОДНИ СТЕЧАЈНИ ПОСТУПАК

46

Моментом пријема приједлога отвара се тзв. претходни стечајни поступак. Тада стечајни судија може одредити мјере за обезбјеђење стечајне масе. Надлежан је суд по сједишту субјекта стечаја. Када прими приједлог стечајни судија ће РЈЕШЕЊЕМ именовати привременог стечајног управника. Он треба да: 1. обезбједи имовину дужника те да се стара о њој 2. да испита, уз помоћ вјештака ако је потребно, да ли ће имовина дужника покрити трошкове стечајног поступка 3. да ли постоји разлог за отварање стечајног поступка 4. да о свим налазима поднесе извјештај суду у року од 30 дана од свог именовања Стечајни управник преузима све дужности органа стечајног дужника. Отварањем стечајног поступка, стечајни дужник бива ограничен у пословној способности. Могу се обављати само они послови који су усмјерени на окончање послова и умањење стечајне масе.

ОРГАНИ СТЕЧАЈНОГ ПОСТУПКА 1. Стечајни судија 2. привремени стечајни управник - обавља дужности до почетка покретања стечајног поступка када ће стечајни судија именовати рјешењем стечајног управника 3. стечајни управник 4. скупштина повјерилаца 5. одбор повјерилаца СТЕЧАЈНИ СУДИЈА Стечајни судија је судија појединац који води и управља процедуром стечаја и то од момента подношења захтјева за отварање стечаја до момента његовог закључивања. Стечајни судија има овлаштења да: 1. именује привременог стечајног управника 2. именује вјештака у стечајном поступку 3. именује стечајног управника 4. именује чланове привременог одбора повјерилаца 5. врши управни надзор над радом привременог стечајног управника и стечајног управника

СТЕЧАЈНИ УПРАВНИК За стечајног управника се може именовати само физичко лице које је квалификовано за тај посао и које има одговарајући сертификат. Мора имати завршено

47

стручно образовање (правни, економски факултет) и положен стручни испит. Он има обавезу да: 1. предузме вођење послова дужника 2. изврши попис његове имовине, стечајне масе, најкасније у року од 45 дана од именовања 3. поднесе извјештај стечајном судији о стању пословања 4. састави попис свих повјерилаца 5. води пословне књиге стечајног дужника Надзор над радом стечајног управника врши стечајни судија. СКУПШТИНА ПОВЈЕРИЛАЦА Заступа интересе повјерилаца у стечајном поступку. Њу сазива стечајни судија и руководи њом. Право гласа на скупштини имају они који су пријавили своје потраживање. Повјериоци нижих редова немају права гласа. Одлуке се доносе апсолутном већином гласова присутних повјерилаца с тим да сума износа потраживања повјерилаца који су гласали за одлуку мора бити већа од половине суме износа потраживања присутних повјерилаца. ОДБОР ПОВЈЕРИЛАЦА Може бити привремени ако се ради о претходном стечајном поступку а ако се отвори стечајни поступак онда се формира одбор повјерилаца који морају имати више од половине пријављених потраживања. Одбор се бира од стране скупштине повјерилаца. У њему су заступљене сљедеће групе повјерилаца: - стечајни повјериоци са највећим потраживањима - стечајни повјериоца са малим потраживањима - представници радника стечајног дужника - разлучни повјериоци Одбор повјерилаца је дужан подржавати и надзирати рад стечајног управника. Одбор повјерилаца се састоји од непарног броја чланова који није већи од 7. Одбор има право захтјевати од стечајног управника подношење извјештаја и полагање рачуна као и право да врши непосредне контроле. Одбор има свог предсједника. Након извјештаја привременог стечајног управника, стечајни судија ће заказати рочиште како би се на њему утврдило да ли постоје услови за отварање стечајног поступка. На том рочишту ће стечајни судија рјешењем одлучити да ли ће отворити поступак или ће одбити приједлог. КАД СЕ ДИРЕКТНО ПОКРЕЋЕ ПОСТУПАК (без претходног поступка) 1. Ако је приједлог за отварање стечајног поступка поднио повјерилац који има правоснажно рјешење о извршењу и ако је то рјешење неизмирено 60 дана 48

2. ако је приједлог за отварање поднио ликвидациони управник.

ОТВАРАЊЕ СТЕЧАЈНОГ ПОСТУПКА Рјешењем о отварању стечајног поступка позивају се сви повјериоци да у року од 30 дана од отварања стечајног поступка пријаве своја потраживања стечајном управнику. У рјешењу за отварање стечајног поступка стечајни судија одређује рочиште за: 1. скупштину повјерилаца на којој се на основу извјештаја стечајног управника одлучује о даљем току стечајног поступка - извјештајно рочиште, 2. скупштину повјерилаца на којој се испитују пријављена потраживања - рочиште за испитивање. Стечајни судија ће донијети одлуку о отварању стечајног поступка или одбити приједлог у року од 3 дана од закљученог судског рочишта. Стечајни судија отвара стечајни поступак над имовином стечајног дужника ако: 1. ако је приједлог допуштен, 2. ако постоји стечајни разлог, 3. ако ће имовина стечајног дужника према предвиђању бити довољна да покрије трошкове поступка. Стечајни поступак обухвата цјелокупну имовину која припада стечајном дужнику у вријеме отварања стечајног поступка као и имовину коју стечајни дужник стекне за вријеме стечајног поступка. СТЕЧАЈНА МАСА Се формира од имовине, предмета стечајног дужника. У њу улазе сва потраживања која су реализована од отварања стечајног поступка. Стечајна маса служи за: 1. намирење трошкова стечајног поступка 2. намирење повјерилаца који имају захтјеве према стечајном дужнику 3. намирење повјерилаца који у току отвореног стечајног поступка стекну право потраживања према маси. На основу уновчавања стечајне масе долази до намирења повјерилаца кроз тзв. ИСПЛАТНЕ РЕДОВЕ. ИСПЛАТНИ РЕДОВИ Стечајни повјериоци се према врсти њиховог потраживања сврставају у исплатне редове. Повјериоци нижег платног реда тј. каснијег платног реда могу се намирити тек пошто буду у цјелини намирени повјериоци вишег тј. претходног платног реда. Стечајни повјериоци истог платног реда намирују се сразмјерно величини својих потраживања.

49

Приликом намирења повјерилаца прво се намирују повјериоци стечајне масе, а затим остали стечајни повјериоци који се могу сврстати у три исплатна реда: 1. виши исплатни ред - спадају повјериоци чија потраживања потичу из претходног стечајног поступка 2. општи исплатни ред - спадају повјериоци који у тренутку отварања стечајног поступка имају оправдан имовински захтјев према стечајном дужнику 3. нижи исплатни ред - спадају повјериоци који се намирују сразмјерно износима њиховог потраживања. Ради се о дуговима по основу камата, новчаних казни, потраживања која се односе на неку бесплатну чинидбу стечајног дужника и др.

ИЗЛУЧНИ И РАЗЛУЧНИ ПОВЈЕРИОЦИ-привилеговани повјериоци Поред повјерилаца стечајног дужника и стечајне масе постоје и излучни и разлучни повјериоци који спадају у тзв. привилеговане повјериоце. Они су привилеговани зато што се увијек намирују у својим потраживањима.

ИЗЛУЧНИ ПОВЈЕРИОЦИ Они нису повјериоци стечајног дужника нити стечајне масе. То су лица која имају право на издвајање односно излучивање неких њихових ствари, а које су се у моменту отварања стечајног поступка затекле код стечајног дужника неким правним послом. Право на излучивање не може се остварити у претходном поступку него најраније на извјештајном рочишту. Ако је предмет излучивања неопходан за наставак пословања стечајног дужника, стечајни управник може захтјев за излучивање одгодити за период од 90 дана почев од извјештајног рочишта. Уколико је стечајном дужнику и након протека овог периода потребан предмет излучивања за наставак пословања, онда је за даље задржавање тог предмета потребна сагласност стечајног судије. За период до извјештајног рочишта излучном повјериоцу припадају само нова потраживања због прекомјерне истрошености предмета излучивања. Након извјештајног рочишта излучном повјериоцу припада право на накнаду због коришћења тог предмета. Излучни повјерилац није стечајни повјерилац. РАЗЛУЧНИ ПОВЈЕРИОЦИ Они су лица која имају неко обезбијеђено право на предмету стечајне масе. Ту спадају: 1. хипотекарни повјериоци и повјериоци земљишног дуга 2. повјериоци који су законом, споразумом пред судом или правним послом стекли неко заложно право 3. повјериоци којима је стечајни дужник ради обезбијеђења пренио неко право 4. повјериоци којима припада право задржавања.

50

Они се намирују тако што се те ствари продају . Разлучни повјериоци могу бити стечајни повјериоци ако им је стечајни дужник и лично одговоран.

ПОВЈЕРИОЦИ СТЕЧАЈНЕ МАСЕ Из стечајне масе се прије стечајних повјерилаца намирују трошкови стечајног поступка и дугови стечајне масе. Трошкови стечајног поступка су: 1. судски трошкови стечајног поступка 2. награде и издаци за вјештаке 3. други трошкови утврђени овим законом. СТЕЧАЈНИ УПРАВНИК Уновчава стечајну масу. Стечајни управник ће спровести рочиште главне диобе. Након тога стечајни судија ће донијети рјешење о закључењу стечаја. Ово рјешење се објављује у Службеном Гласнику РС.

РЕОРГАНИЗАЦИЈА ДУЖНИКА - стечајни план Уколико постоји могућност да се дужник опорави онда стечајни управник као и сам дужник могу донијети план реорганизације којим се одступа од правила о уновчавању и расподјели стечајне масе. Тај стечајни план требају одбрити повјериоци а потврдити стечајни судија. Његова суштина је у томе да се изврши оздрављење стечајног дужника. Стечајним планом може се: 1. оставити стечајном дужнику сва или дио његове имовине ради настављања пословања стечајног дужника 2. сва или дио његове имовине може се пренијети на једног или више привредних субјеката који ће својим пословањем вратити дуг 3. стечајни дужник се може спојити или припојити са другим привредним субјектима 4. продати сва или дио имовине стечајног дужника 5. расподијелити сва или дио имовине стечајног дужника између повјерилаца 6. одгодити стечајна дуговања 7. обавезе стечајног дужника претворити у кредит 8. издати нове акције и сл.

ПОДНОШЕЊЕ ПЛАНА Прије отварања стечајног поступка стечајни дужник може стечајни план поднијети заједно са приједлогом за отварање стечајног поступка. Након отварања стечајног

51

поступка, стечајни план имају право стечајном суду поднијети: стечајни управник и стечајни дужник. Стечајни план састоји се од: 1. припремне основе - наводе се мјере које су предузете прије отварања стечајног поступка 2. основа за спровођење - садржи одредбе о томе како ће се планом измјенити правни положај стечајног дужника.

ТРАНСПОРТНЕ КЛАУЗУЛЕ - INCOTERMS То су трговачке скраћенице којима се прецизирају битна питања везана за реализацију уговора о продаји - прелазак ризика, трошкови, мјесто, вријеме и начин продаје робе, прибављање транспортних средстава, осигурање у транспорту и др. Најпознатија и најчешће употребљивана збирка транспортних клаузула је INCOTERMS коју је издала Међународна трговинска комора (МТК) у Паризу 1936. године. Данас садржи 14 транспортних клаузула подијељених у 4 категорије. Нека правила INCOTERMS-а су сљедећа: 1. Клаузула FRANCO уз назнаку фабрика - продавац је дужан да у уговорено вријеме испоруке стави робу купцу на располагање у својој фабрици, складишту. Он сноси трошкове и ризик до тренутка када купац по уговору треба преузети робу. 2. Клаузула FRANCO вагон значи да продавац треба да наручи вагон, да робу благовремено утовари у вагон, да сноси трошкове и ризик до утовара робе и да прибави превозне исправе. Купац сноси трошкове превоза. 3. Клаузула FRANCO државна граница (нпр. FRANCO Хрватска граница - значи да је продавац дужан да робу утовари у вагон, да је преда на страну за уговорену упутну станицу, да прибави превозне папире, да робу осигура и сноси трошкове до преласка границе. 4. Клаузула FRANCO уз назнаку мјесто опредјељења - значи да је продавац дужан да робу утовари у вагон, да је преда на отпремну и уговорену додатну станицу, да прибави превозне исправе, да робу осигура и да сноси друге трошкове до преласка границе. Купац је дужан да означи мјесто опредјељења. 5. Клаузула FRANCO брод уз назначење луке укрцаја - значи да је продавац дужан да благовремено допреми робу на палубу брода у луци укрцаја, као и да сноси све трошкове до преласка робе преко бродске ограде у луци укрцаја. Купац је дужан да обезбиједи брод и трошкове превоза. 6. Клаузула FRANCO уз док брода - значи да продавац треба да робу остави уз док брода у луци укрцаја на дохват бродске или копнене дизалице као и да сноси трошкове и ризик до постављања робе уз док брода. Купац је дужан да прибави брод. 7. Клаузула кеј значи да је продавац дужан да робу стави купцу на располагање на кеју, као и да сноци трошкове и ризик до тренутка када купац треба да преузме робе.

52

8. Клаузула ? брод 9. Клаузула цијене и ?: продава одговара за транспорт до луке утовара, плаћање трошкова транспорта. 10. Клаузула цијене осигурања.

ВРСТЕ КУПОПРОДАЈНИХ УГОВОРА ПОСЕБНИ ОБЛИЦИ ПРОДАЈЕ ПРЕМА САДРЖИНИ УГОВОРА Фиксна продаја Фиксна продаја је такав облик продајног уговора код којег се испуњење појединих уговорних обавеза продавца или купца (испорука робе или плаћање цијене) у тачно одређеном року сматра као битан елемент уговора. Специфичност ове врсте уговора састоји се у томе што доцња дужника повлачи посебне посљедице и то: 1. уговор се сматра аутоматски раскинутим чим је дужник задоцнио са извршењем одређене обавезе 2. повјерилац може ипак остати при уговору и тражити његово испуњење али о том мора без одлагања обавјестити дужника 3. повјерилац има право да захтјева од дужника накнаду штете због неиспуњења уговора Продаја на кредит Сматра се таквим продајним уговором код којег је предвиђено да ће продавац најприје испоручити робу и да је купац дужан да плати куповну цијену тек послије протека одређеног времена - рока од момента испоруке. Пренумерациона продаја За разлику од продаје на кредит код пренумерационе продаје се купац обавезује да унапријед исплати цијену (одједном или у ратама) а продавац врши испоруку тек када у потпуности прими цијену. До закључења овог уговора долази углавном када продавац није сигуран у солвентност купца или кад продавац нема довољно средстава за финансирање производење. Продаја по узорку Једна од специфичности продајног уговора по узорку (по мустри) састоји се у том што је један од битних услова уговора да испоручена роба у свему одговара узорку на 53

основу којег је дошло до закључења уговора. Узорак мора да буде запечећен и потписан да би се могао сматрати аутентичним. Продаја на пробу Продаја на пробу је таква врста продајног уговора код којег се роба претходно предаје купцу да је овај испроба. Купац је дужан да робу испроба сагласно њеној намјени и да са њом поступи као добар привредник. Спецификациона продаја Код ове врсте продајног уговора приликом закључења одређује се врста и колична робе и основна (базична) цијена док се питање квалитета и асортимана робе регулише доцније на основу посебне спецификације коју купац доставља продавцу. Продаја са правом поновног откупа Одликује се тиме што продавац задржава право да у одређеном року поново откупи продату робу. У том случају он купцу враћа цијену и евентуално неке друге износе. Продаја са правом прече куповине У продајни уговор може бити унесена и клаузула о праву прече куповине у корист продавца, што значи да уколико купац жели робу да прода трећем лицу мора најприје ту робу понудити продавцу. Услови под којим продавац откупљује робу морају бити исти као и они које је треће лице понудило купцу. Уговор о испоруци

1. 2. 3. 4.

Специфичност овог уговора огледа се у сљедећем: као предмет уговора увијек се појављују генеричне ствари, до испоруке робе и плаћања цијене не долази одједном него у ратама, предмет уговора- роба још не постоји у тренуцима кад је уговор сачињен, продавац не извршава испоруку одмах већ протеком одређеног времена.

УГОВОР О ТРГОВИНСКОМ ЗАСТУПАЊУ - АГЕНТУРИ To je привредноправни уговор по коме се једна уговорна страна (нпр. заступник, трговински агент) обавезује да у трговинским пословима заступа другу страну (влстодавца, комитента) тј. да у његово име и за његов рачун закључује продајне и друге

54

уговоре и обавља правне и остале радње предвиђене уговором, док се властодавац обавезује да заступнику плати одређену накнаду (провизију). Агент је истовремено и посредник и заступник. Овдје постоје два одвојена уговора: 1) уговор о заступању између заступника и властодавца; 2) уговор који заступник закључује са трећим лицем у име и за рачун властодавца. Трговински заступник је у ствари самостална трговинска организација која свом клијенту пружа одређену трговинску услугу на бази уговора док у осталим посливима иступа самостално у своје име и за свој рачун. РАЗЛИКЕ ИЗМЕЂУ ТРГОВИНСКОГ ПОСРЕДНИКА И ТРГОВИНСКОГ ЗАСТПНИКА: 1. Трговински заступник закључује послове у име и за рачун властодавца а трговински посредник само доводи у пословну везу властодавца и треће лице; 2. Трговински заступник иступа у име и за рачун властодавца а трговински посредник у своје име и за свој рачун; 3. Између трговинског заступника и властодавца однос је често трајног карактера док трговински посредник у правилу само привремено посредује; 4. Трговински заступник се код закључивања и извршења уговора са трећим лицем понаша као уговорна страна штитећи интерес властодавца а трговински посредник има неутралну улогу; 5. Не може иста привредна организација код једног истог посла иступити и као трговински заступник и као трговински посредник иако обавља често обе врсте посла. Врсте трговинског заступништва Може бити основна или споредна дјелатност привредних организација. 1. Прави се разлика између: заступништва у унутрашњем и у спољнотрговинском пословању 2. Прави се разлика између: агенцијских послова (тренутни послови који се закључују од случаја до случаја) и заступничких послова (трају дужи временски период) 3. По Васиљевићу разликујемо: генерални и локални, општи и посебни, фиксирани и плутајући, искључиви и конкурентни послови заступања. Обавезе заступника Законске: 1) извршење налога; 2) учествовање у закључивању послова са трећим лицима; 3) старање о интересима налогодавца; 4) обавјештавање налогодавца; 5) вођење заступничког дневника и издавање закључнице; 6) вјерност; 7) враћање ствари датих на употребу; 8) полагање рачуна налогодавцу Уговорне: 1) закључивање уговора са трећим лицима; 2) примање испуњења; 3) полагање рачуна пре одређеног рока на захтјев налогодавца. 55

Права заступника 1. Омогућавање обављања посла, 2. Право обавјештавања, 3. Право на провизију - посебне врсте провизије: del credere- када заступник одговара за испуњење обавезе трећег лица, ИНКАСО- када заступник изврши наплату неког потраживања, 4. Право на накнаду трошкова( не редовних већ само посебних), 5. Право на законске залоге на стварима и новцем наплаћеним у вези са уговором.

УГОВОР О КОМИСИОНУ То је уговор о привредним (трговинским) услугама на основу којег једна уговорна страна- комисионар преузима обавезу да у своје име, а за рачун друге уговорне стране комитента или налогодавца, закључи неки други привредноправни уговор, а комитент се обавезује да комисионару за то исплати уговорену или уобичајену накнаду- провизију. Врсте уговора о комисиону Комисионар за свог комитента може закључити све привредноправне уговоре без ограничења али су најчешћи: 1. Куповни комисион - комисионар се обавезује да ће настојати у своје име а за рачун комитента купити робу или хартије од вриједности који су потребни комитенту (власник робе је комисионар све док је не преда комитенту) 2. Продајни комисион - комисионар на себе преузима обавезу да робу или хартије од вриједности које припадају комитенту прода неком трећем лицу (власник робе је комитент) 3. Комисион у транспорту - комисионар се обавезује да у своје име а за рачун комитента закључи уговор о превозу са превозиоцем (временом се ова врста комисиона развила у посебан уговор о шпедицији) 4. Комисион са клаузулом „STAR DEL CREDE“- уношење ове клаузуле значи да комисионар гарантује комитенту не само да ће закључити уговор са трећим лицем, већ и да ће треће лице испунити своје обавезе из тог уговора; овдје комисионар иступа као јемац за треће лице, а за то му припада повећан износ провизије. 5. Обични комисион - комисионар одговара за избор трећег лица са пажњом доброг стручњака. Права конструкција комисиона је тродимензионална: 1.комисионар 2.комитент 3.треће лице. Обавезе комисионара 1. Извршење налога;

56

2) Вјерност; 3) Обавјештавање комитента; 4) Вођење књига; 5) Полагање рачуна комитенту. Обавезе комитента 1) Омогућавање обављања посла; 2) Плаћање провизије; 3) Накнада посебних трошкова (редовни су покривени провизијом); 4) Предујам очекиваних трошкова (у закону не, у животу да); 5) Комисионар има законску залогу над стварима комитента.

УГОВОР О КОНТРОЛИ То је уговор о обављању привредних услуга у коме се једна страна (вршилац контроле) обавезује да стручно и непристрасно обави уговорену контролу, и о томе изда цертификат а друга страна (наручилац контроле) се обавезује да јој за то плати провизију. Уговор се закључује путем налога који наручилац доставља контролној организацији (није обавезно). Врсте уговора о контроли 1. Зависнио од предмета: контрола робе, услуга, ствари које нису намјењене продаји, 2. Зависно од обима: потпуна и дјелимична контрола, 3. Зависно од обавезе вршиоца контроле: обична и контрола са вршењем правних радњи, 4. Зависно од одговорности вршиоца контроле: са гаранцијом и без гаранције. Права вршиоца контроле 1. 2. 3. 4.

Захтјевање омогућавања вршења контроле, Провизија, Накнада трошкова, Законска залога на предмету контроле.

Одговорности вршиоца контроле Код обичне контроле одговара субјективно за свој стручни рад. Ако врши и правне радње у том дијелу одговара као пуномоћник.

57

УГОВОР О УСКЛАДИШТЕЊУ То је уговор о обављању привредних услуга у коме се једна уговорна страна (складиштар) обавезује да прими на чување одређену робу и да предузме потребне или уговорене мјере ради њеног чувања у одређеном стању, те да је преда на захтјев друге уговорне стране или другог овлашћеног лица (имаоца складишнице), а депонент се обавезује да му за то плати провизију. Врсте складишта 1. Јавна складиштва - дужна су да приме на чување робу сваког оставиоца (то им је законска обавеза). Постоје специјализована и општа јавна складишта. 2. Царинска складишта - служе за робу која се увози или извози а царина се плаћа приликом напуштања складишта. 3. Царинска смјестишта - њих организују спољнотрговинске организације за смјештање своје робе, која се налази под царинским надзором. 4. Косигнациона складишта - њих оснивају заступници иностраних предузећа ради смјештаја увезене робе до продаје домаћем купцу под царинским надзором. 5. Тржнице на велико - оснивају се ради бољег снадбјевања малопродаје. Обавезе складиштара 1. чување робе 2. пријем робе 3. вођење књига 4. издавање складишнице 5. предаја робе на захтјев Одговорност складиштара Складиштар одговара за сваку штету, осим ако докаже да је она настала из околности које се нису могле избјећи или кривицом оставиоца или због неисправне робе.

УГОВОР О ГРАЂЕЊУ То је уговор којим се извођач радова обавезује да према одређеном пројекту сагради у уговореном року одређену грађевину на одређеном земљишту, односно да изврши друге грађевинске радове а наручилац радова се обавезује да му плати цијену. Битни елементи уговора о грађењу 1. предмет уговора који мора бити јасно одређен 2. цијена грађења 3. рок изградње Обавезна је писмена форма овог уговора.

58

Одговорност извођача радова и пројектанта Може се посматрати као: Одговорност у току извођења радова - ова одговрност је вишеструка: а) у погледу начина извођења радова б) у погледу поштовања рокова в) у погледу материјала и опреме г) одговорност за грешке у пројекту д) одговорност за мане земљишта Одговорност извођења послије примопредаје - постоји под сљедећим условима: а) да се ради о скривеним манама, б) да се извођач о уоченим манама обавјестио што прије а најкасније у року од једног мјесеца, в) да се недостаци појаве у року од 2 године од примопредаје и да се поднесе тужба у року од 1 године од обавјештења. Извођач одговара и за стабилност и сигурност грађевине ако се недостаци у вези са тим појаве у року од 10 година од примопредаје. Одговорност пројектанта за недостатке грађавине-пројектант одговара за грешке у пројекту ако није поштовао правила струке.

Посебе врсте уговора о грађењу 1.сиситем закључења одвојених уговора: * уговор о пројектовању * уговор о грађењу 2. систем закључења скупног уговора: кључ у руке 3. уговор о консалтинг инжињерингу – предмет овог уговора није није непосредно извођење грађевински радова, већ управљање, савјетовање и надзор над радовима УГОВОР О ОСИГУРАЊУ То је уговор којим се једна страна (осигураник) обавезује да плати одређену своту осигурању (премију) према уговореним условима а друга (осигуравач) се обавезује да, ако се деси осигурани случај исплати осигуранику накнаду (одређену сумуновца) или учини нешто друго. Лица овог уговора су: осигуварач и осигураник као уговорене стране али се могу појавити још осигурано лице ( лице код личног осигурања у чијем животу треба да 59

наступа осигурани случај) и корисник осигурања ( бенефицијар лице коме треба да буде исплаћена накнада ако наступи осигурани случај) Битни елементи уговора 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8.

Одређење предмета осигурања Одређење ризика Трајање осигурања и период покрића Одређење осигураног случаја Суме осигурања Накнаде из осигурања Интерес осигурања Премија осигурања

Ризик је темељни појам осигурања то је будући неизвјесни догађај независтан од воље осигураних лица. Осигурани случај је догађај уговором који представља реализацију ризика. Сума осигурања је новчани износ који се исплаћује кад настане осигурани случај. Врсте осигурања С обзиром на средину на коју се осигурање односи разликујемо: 1. Копнено 2. Поморско 3. Ваздушно С обзиром на предмет: 1. Имовинско осигурање 2. Осигурање лица С обзиром на начин настанка: 1. Добровољно (факултативно) 2. Обавезно Посебну врсту осигурања представља реосигурање Транспортно осигурање Обухвата све осигурања која се односе како на превозна средства тако и на имовину лица која се превозе. Осигурање робе у транспорту је добровољно а путника је обавезно. Прави се разлика између каско осигурања само превозног средства и каско осигурања имовине.

Осигурање имовине

60

Осигурањем имовине обезбјеђује се накнада за штету која би се десила у имовини осигураника, због наступања осигураног случаја. Износ накнаде не може бити већи од настале штете . Право из осигурања имовине имају само лица која су у часу настанка штете имала матерјални интерес да се осигурани случај не догоди. Надосигурање ЗАБРАНА НАДОСИГУРАЊА – није дозвољено да иста ствар буде у исто вријеме осигурана од истих ризика код више осигуравача тако да збир тих осигурања прелази вриједност ствари тзв. Двоструко осигурање. Начело некумулације штете- постоје два основа накнаде штете осигурање и одговорност за штету, могу се кумулирати основи али не и штета. АБАИДОН- је правило у пловидбеном осигурању да се после наступања осигураног случаја осигуравачу препусти осигурана оштећена ствар и од њега наплати пуна свота осигурања. ФРАНШИЗА- је дио штете коју сноси осигураник

ОСИГУРАЊЕ ЛИЦА Дијели се наосигурање живота и осигурање од последица несретног случаја. Ова осигурања немају за циљ накнаду штете већ исплату унапријед уговорене суме. Разлика од осигурања имовине 1. Осигурана сума је битан елеметн и утврђује се и исплаћује независно од настале штете 2. Не примјењује се правило о надосигурању, подосигурању и вишеструком осигурању 3. Могућа је кумулација осигурања и накнаде штете. Осигуравач не исплаћује осигурану суму у цијелини ако осигурано лице умре у првих шест мјесеци осигурања живота. Тада је дужан да му исплати (трећем лицу) 50% од осигуране суме. ОСИГУРАЊЕ ОД ОДГОВОРНОСТИ Ово осигурање подразумјева правни однос између три лица и то осигуравача, осигураника и оштећеног. Оштећени не добија право осигураника, већ своје независно право. И овдје се могу уговорити франшиза о обадон. Осигурање кредита предмет осигурања је осигурање-неплаћеног потраживања.

61

Транспортно осигурање – уговори о осигурању робе могу бити појединачни и општи. Ризици се дјеле на: основне, допунске(крађе) –ризик посебних својстава РЕОСИГУРАЊЕ Реосигурање је уговор којим реосигуровач преузима обавезу да осигуравачу плати дио или цијели износ који овај треба да плати осигуранику, а осигуравач плаћа реосигуравачу цијелу премију. То је у ствари поновно осигурање, реосигуравач није у обавези према осигуранику. Особине реосигурања: 1. 2. 3. 4. 5.

Реосигурање претпоставља постојање пуноважног уговора о осигурању Уговор о реосигурању дејствује измађу осигуравача и реосигуравача Иста је судбина реосигуравача и осигуравача Начело обештећења Искључена суброгација реосигуравача и осигурачева права према одговорном лицу. УГОВОР О ШПЕДИЦИЈИ

Уговор о обављању привредних услуга у коме се једна страна (шпедитер) обавезује да ради превоза одређених ствари, закључи у своје име, а за рачун налогодавца уговор о превозу робе и друге уговоре потребене за извршење превоза, као и да обави остале уобичајне послове и радње, а друга уговорна страна се обавезује да му исплати провизију, по равилу одговара неограничено. Од комисиона се разликујуе по врсти дјелетности, шпедитер не обавља послове превоза већ организује превоз. ВРСТЕ ШПЕДИЦИЈЕ 1. 2. 3. 4. 5.

Унутрашња Међународна Непотпуна- само отворена или допрема Потпуна – отворена допрема + превоз Врста потпуне шпедиције: збирна (скупна групна) која обухвата превоз који припада различитим комитентима.

Постоје двије врсте правних односа: 1. Налогодавац-шпедитер (однос из уговора о шпедицији) 2. Шпедитер- треће лице (однос из уговора о правозу) Посебни облици шпедиције DEL CREDERE шпедиција – у којој шпедитер преузима да уз повећану провизију преузме одговорност за рад лица којим се служи у извршавању уговора.

62

ФИКСНА ШПЕДИЦИЈА - када је у интереси комитента, шпедитер може отпремити робу више комитената на превоз једним превозним средством, једним уговором и једном превозном исправом. Овдје је уштеда за комитенете, те шпедитер има право на додатну провизију. ЗБИРНА ШПЕДИЦИЈА – (Скупна шпедиција-групна) одликује се тиме што шпедитер истовремено ( са истом превозном исправом) предаје на превоз робу која припада различитим комитентима. При том шпедитер са транспортним предузећем закључује јединствени уговор о превозу и то по правилу у своје има и за свој рачун а затим даје превозиоцу посебене налоге за предају робе одређеним примаоцима. УГОВОР О ТРАНСФЕРУ ТЕХНОЛОГИЈЕ –УГОВОР О ЛИЦЕНЦИ Уговор о лиценци је такав уговор којим давалац технологије уступа право привредног – искоришћења заштићених права индустриске својине и назаштићених права заједно са опремом и одговарајућим поступцима производње који су технолошки повезани и уступљени знањем, уз потребну техничку да би се опрема и знање могли привредно искориштавати, а стицалац корисне технологије се обавезује да за то плаћа одређену накнаду . Предмет овог уговора могу бити сва преносива права индустриске својине као и разне конбинације заштићених и незаштићених права.

ВРСТЕ УГОВОРА О ТРАНСФЕРУ ТЕХНОЛОГИЈЕ 1. По критерију врмена дјеле се на временски ограничене и временски неограничене 2. По критерију територије: просторно ограничен и просторно неограничен 3. По критерију количине производа: квантитативно ограничен и квантитативно неограничен 4. По критерију објекта уговора патента лиценца, лиценца узрока,модела, жига 5. По критерију начина употребе: производна и продајна лиценца 6. По критерију правног основа: уговорне и законске лиценце УГОВОР О ФРАНШИЗИНГУ Представља нови правни институт, ради се о неименованом уговору. Харолд Бровн амерички стручњак франшизинг дефинише као усмени или писмени споразум за одређено или неодређено вријеме, којим једно лице уступа другом лиценцу да употребљава фирму услужни знак или друго обиљежје и у оквору кога постоји заједнички интерес у пласирању робе или услуга на велико или мало, у закуп или на други начин (под лиценца). Међународно удружење за франшизинг га дефинише као уговорни однос између даваоца и 63

примаоца франшизе у коме давалац нуди или се обавезује да одржи трајним интерес у пословању примаова франшизе у таквим областима као што су know-now и одлучивање а прималац се обавезује да послије под заједничком фирмом спољним изгледом или поступком који припада даваоцу франшизе или га он контролише, као и да из својих извора основни инвестициони капитал у пословање. ВРСТЕ УГОВОРА О ФРАШИЗИНГУ РОБНИ ФРАНШИЗИНГ – код ове врсте франшизинга се уступа право продаје одређеног производа на одређеној територији уз истовремено уступање и знања и искуства у продаји тог производа. ПРОМЕТНИ ИЛИ ПОСЛОВНИ ФРАНШИЗИНГ – давалац франшизе овдје искориштавања пословног знака за пружање одређеног типа услуга под његовим именом и жигом. ИНДУСТРИСКИ ИЛИ ТЕХНОЛОШКИ ФРАНШИЗИНГ – предмет ове врсте франшизинга није само продаја робе већ и њена производња односно обављање неких фаза процеса производње јер битне састојке корисник купује од даваоца франшизе.

УГОВОР О ЛИЗИНГУ Уговор о лизингу се дефинише са правне тачке гледишта као уговор којим се давалац лизинга обавезује да ће кориснику лизинга дати на привремено кориштење одређену ствар и да ће обавити одређене радње у вези са том употребом, а корисник се обавезује да плаћа накнаду у уговорним ратама и да по истеку уговорног рока врати ствар даваоцу или прдужи са њеним кориштењем или је откупи. Израз лизинг значи изнајмљивање средстава за производне потребе. Битни елементи овог уговора су: одређивање ствари која се даје у лизинг, одређивање цијене коришћења и рок трајања лизинга. ВРСТЕ УГОВОРА О ЛИЗИНГУ ИНДИРЕКТНИ (Финанциски,правни) лизинг – тространи правни посао у коме учествују три лица и закључују се два уговора. Прималац лизинга даје даваоцу лизинга спецификацију опреме и бира испоручиоца, а давалац лизинга на основу те спецификације и тог избора, закључује уговор о куповини са трећим лицем то јест изабраним испоручиоцем у складу са лизинг уговором који је закључио са примаоцем лизинга. ДИРЕКТНИ (неправи,квази) лизинг – двострани правни посао у коме се јавља са давалац и прималац лизинга, овдје је давалац истовремено и испоручилац. УГОВОР О ПРЕВОЗУ РОБЕ ЖЕЛЕЗНИЦОМ

64

То је такав правни посао у коме се једна уговорна страна железница обавезује да изврши превоз одређене робе од отправене до упутне станице за одређено вријеме и у неоштећеном стицању, а друга уговорна страна пошиљалац се обавезује да за то плати одређену превознину. Битни елементи овог уговора су:   

предмет превоза (врста и количина робе) одређење превозне дистанце превознина

ВРСТЕ УГОВОРА О ПРЕВОЗУ РОБЕ ЖЕЉЕЗНИЦОМ 1. У зависности од територијалног промета разликујемо: домаћи и међународни 2. У зависности од рокова превоза: споровозни,брзовозни и екстремни превоз 3. У зависности од врсте корисника: јавни и нејавни превоз ЗАДРУГЕ Задруга је облик организовања физичких лица, задругара који се самосталности, добровољно, солидарности, једнакости итд у остварују своје економске, културне и друге интересе. Одлике отвореност (могу се учлањивати нови чланови),добровољност и разврставамо на различите критеријуме.

заснива на принципима којој они пословањем задруге: самосталност, равноправност. Задруге

1. Према дјелатности којом се баве: земљорадничка, занатска, занатска, станбена, студентска, здравствена и др 2. Према начину оснивања: са удјелима,без удјела 3. Према циљу пословања: профитна и непрофитна 4. Према одговорности задругара за обавезе задруге: задруга са ограниченом и неограниченом одговорности Задруга је тако звано друштво лица, задруге се оснивају слободно у форми трговачких друштава, минимални број оснивача је најчешће 10, за станбену задругу је 30. Органи задруге 1. 2. 3. 4.

Скупштина доноси опште акте и бира и разрјешава остале органе Управни одбор – састоји се најмање од 5 чланова из реда задругара Надзорни одбор - састоји се најмање од три члана Директор задруге бира га и разрјешава скупштина

Статус задругара престаје иступањем из задруге, искључењем из задруге, смрћу задругара и престанком задруге. БАНКЕ И ВРСТЕ БАНКАРСКИХ ПОСЛОВА 65

Банке су привредни субјекти, те и послови које оне склапају спадају у привредно правне послове. Банкарски послови су такви послови који за свој предмет имају промет новца и одређене услуге које банке врше својим клијентима у вези са правним прометном. Банкарски послови су по правилу формални послови , адхезиони послови, послови за који важи принцип слободе доказа. Послови банке 1. Активни - банка се појављује као повјерилац свог клијента 2. Пасивни –банка се појављује као дужник свог клијента 3. Неутрални – банка није ни повјерилац ни дужник већ обавља послове у правном промету 4. Банкарске депозите – клијент депонује код банке његова средства 5. Кредитне послове – ставља клијенту на располагање одређена новчана средства 6. Услужни – банка по налогу свог клијента извршава услуге трећем лицу Активни банкарски послови су: уговр о кредиту, ломбард, реломбард, есконт и реесконт Пасивни банкарски послови: емисиони послови, издавање обвезница, уговор о жиро рачуну, уговор оштедњи. Неутрални банкарски послови: уговр о депозиту, уговр о сефу, акредитив, клириншки послови и банкарска гаранција.

УГОВОР О КРЕДИТУ Уговор о кредиту је такав банкарски посао да кориснику кредита остави на располагању одређени износ новчаних средстава, на одређено и неодређено вријеме за неку намјену или без намјене, а корисник се обавезује да банкци исплати уговорену камату а добијени износ врати у вријеме и на начин како је утврђено уговором. Битни елементи уговора о кредиту су : одређење предмета уговора, као и услови његовог враћања. Док су услови његовог коришћења битни елементи само код намјенских кредита. Уговор о кредиту је Формалан уговр, двострано обавезан и теретни уговор.

ВРСТЕ УГОВОРА О КРЕДИТУ Према домицилу кредитора разликујемо: 1. Домаће кредите – предмет овог кредита ја домаћа валута 2. Међународне кредите – предмет је страна валута Према статусу кредитора

66

1. Кредите гдје је кредитор субјект јавног права – држава 2. Кредите код којих је кредитор субјект приватног права Према року отплате 1. Краткорочне – до годину дана 2. Средњорочне – од 1-5 година 3. Дугорочне – преко 5 година Према сврси 1. Кредите у готовом новцу 2. Кредите по текућем рачуну 3. Асигмационе Према намјени 1. Намјенске 2. Ненемјенске

ЕСКОНТ И РЕЕСКОНТ ЕСКОНТНИ КРЕДИТ Есконт спада у тзв.специјалне кредитне послове поред реесконта и ломбардног кредита. Предмет овог уговора су недоспјеле хартије оф вриједности. Уговором о есконтном кредиту – ималац одређене хартије од вриједности продаје исту прије њене доспјелости банци кредитору. Банка му исплаћује номинални износ на који хартија гласи уз одбитак недоспјелих кредита, својих трошкова и своје провизије. Овај одбитак гласи дисконт Банка овим уговором предузима ризик наплате од дужника из хартија од вриједности о њеној доспјелости за наплату. Највећу сигурност банци – за наплату пружа мјеница.

РЕЕСКОНТ Есконтна банка по реализацији уговора о есконту постаје власник есконтоване хартије од вриједности и са њом може да располаже по својој вољи. Стога она може даље прије доспјелости те хартије од вриједности да је прода то јест она сама даље есконтује.

ЛОМБАРД И РЕЛОМБАРД 67

Ломбардни кредит настао је у Италијанској покрајини Ломбардији по којој је добио име. Он представља посебну врсту кредита чија је главна карактеристика посебан начин обезбјеђивања кредита. Код ломбардног кредита, кредитор је обезбјеђен залогом хартије од вриједности, заложити се могу све хартије како новчане тако и робне, која припада кориснику кредита или трећем лицу који је на то пристао. Ломбардни кредит се разликује од есконта по томе што се код њега не преноси право својине на хартији од вриједности већ се хартија од вриједности само залаже, а носилац права својине и даље остаје корисник кредита.

РЕЛОМБАРД Кредитор из уговора о ломбардном кредиту не мора да чека рок досијелости потраживања већ може и прије истека тог рока да и даље залаже хартије од вриједности на којима има заложно право код неког другог кредитора (друге банке) и тако себи прибави потребна новчана средства. За реломбард је карактеристично да се предмет залоге реломбардује код друге централне банке, да су рокови доспјелости врло кратки а некад нису дужи од 14 дана. УГОВОР О СЕФУ Представља такав уговор о обављању банкарске услуге, код кога се банка обавезује да кориснику стави на употребу сеф за одређени период времена, а корисник се обавезује да за то плати банци одређену накнаду. Ријеч сеф значи заштићен, сигуран. Битни елементи уговора 1. Корисник не смије у сеф оставити предмет који може угрозити сигурност банке 2. Корисник је дужан да банци уредно плаћа коришћење сефа Судско отварање сефа Кад је банка раскинула уговор о сефу или је дејство уговора истекло, она га не смије сама отварати, већ то мора урадити сам корисник, а ако он то не учини сеф се отвара судским путем, а ствари иду у судски депозит.

ОПШТЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ БАНКАРСКЕ ГАРАНЦИЈЕ Банкарска гаранција представља писмену исправу којом се банка обавезује према примаоцу гаранције, да ће му за случај да му треће лице не испуни обавезу доспјелости, измирити обавезу ако буду испуњени услови наведени у гаранцији. Банкарска гаранција спада у неутралне банкарске послове јер банка није ни повјерилац ни дужник, већ само

68

гарант да ће дужник испунити своју обавезу, најчешће се јавља као уговор о купопродаји у међународном промету. Банка овдје у суштини има улогу јемца, ако издаје гарантно писмо тим писмом јамчи повјериоцу да ће њен клијент испунити обавезу из закљученог уговора, а ако не буде банка се обавезује да накнади штету повјериоцу. У пракси се банкарске гаранције најчешће дају, акцептирањем трасиране мјенице – од стране банке при чему се акуенат даје на одређену своту новца, на коју гласи мјеница, чиме банка посредно гарантује повјериоцу да ће њен клијент извршити своју обавезу. Банка може дати гаранцију и депоновањем хартија од вриједности које гласе на одређен износ чиме те хартије од вриједности ставља на располагање повјериоцу, а он их може уновчити и наплатити своје потраживање ако дужнник не испуни своју обавезу. Битни елементи банкарске гаранције: 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7.

Фирма и сједиште даваоца гаранције Фирма и сједиште корисника гаранције Подаци о основном послу Новчани износ на који гаранција гласи Мјесто и датум издавања банкарске гаранције Рок важења Потпис овлаштеног лица ВРСТЕ БАНКАРСКЕ ГАРАНЦИЈЕ

Према врсти правног посла чије се извршење обезбјеђује 1. Лицитациону гаранцију 2. Гаранцију за добро извршење посла 3. Гаранцију за враћање аванса Према услову који мора бити испуњен да би гаранција била исплаћена 1. Условна гаранција 2. Безусловна гаранција Према зависности од основног посла 1. Апстрактна (самостална) 2. Акцесорна Према броју банка које учествују у гаранциском послу 1. 2. 3. 4.

Супергаранција Контрагаранција Потврђена гаранција Авизирајућа гаранција

69

РОБНИ АКРЕДИТИВ Акредитив је неутрални банкарски посао код којег банка по налогу клијента, издаје налог односно преузима обавезу да се код исте или код друге банке, за одређено вријеме неком трећем лицу стави на располагање одређене свота новца. Најчешће су три учесника: 1. Клијент – који од банке захтјева отварање акредитива 2. Банка – која отвара акредитив (банка налогодавац) 3. Корисник акредитива – треће лице којем се ставља на располагање одређена свота новца Поред њих у овом послу може учествовати нека друга банка код које се отвара акредитив.

ВРСТЕ АКРЕДИТИВА Најчешће се разликују двије основне врсте акредитива: 1. Обични (нусловљен) акредитив – код којих исплата уговорне новчане своте није условљена неком посебном чинидбом корисника акредитива. Овдје разликујемо лични акредитив, кредитно писмо, перманентни акредитив и буџетски акредитив. 2. Робни (условљени, документарни) акредитив – је најчешћа и најзначајнија врста акредитива. Корисник акредитива може реализовати своје право из акредитива само ако код банке депонује робна документа, у суштини корисник мора изврштит извјесну чинидбу налогодавцу па извршење доказује депоновањем тих докумената, најчешће се отвара у циљу извршења купопродајног уговора. Постоје двије врсте робног акредитива: 1. Опозиви – налогодавац има право да опозове акредитив и прије истека рока на који је акредитив отворен. 2. Неопозиви – налогодавац не може опозвати акредитив прије истека одређеног рока, ако се тиме није сагласио корисник акредитива.

УГОВОР О ДЕПОЗИТУ

70

Новчани депозит Уговор о новчаном депозиту представља такав банкарски посао у коме се депонент обавезује да положи код банке одређени новчани износ којим банка (депозитар) може располагати или уз обавезу повраћаја заједно са уговореном или законском каматом према условима закљученог уговора. Назив депозит потиче од латинске ријечи depositum – оно што је дато на чување. Врсте новчаних депозита 1. Према критеријуму времена чувања и специфичног располагања дијеле се на: a. Депозит по виђењу –депозити код којих се потраживања депонента према банци сматрају увјек доспјелим, тако да је банка дужна да у границама депонованих расположивих средстава изврши све његове налоге о исплатама. b. Орочени депозит –( у периоду орочења не може располагати депозитом) депозит код којих је право депонента да располаже са депонованим новчаним средствима у временском периоду орочева искључене. Постоје орочени депозити, на неодређено вријеме –са отказним роком и депозити на одређено вријеме без отказног рока. 2. Према критеријуму сврхе депоновања разликујемо a. Намјенеске депозите- за које намјене депонент може користити депонована средстава одређене намјене. b. Ненамјенске депозите – није одређена намјена Неновчани депозит То је уговор на основу кога депонент предаје банци на чување одређене тјелесне покретне ствари, уз плаћање одређене накнаде, а банка се обавезује да примљене ствари чува са пажњом доброг стручњака и да их врати депоненту сагласно условима уговора. Врсте неновчаног депозита 1. Отворени неновчани депозит – клијент предаје банци ствари које нису затворене 2. Затворени неновчани депозит – ствари су затворене и запечећене

АКЦЕПТИОНИ НАЛОГ

71

То је посебан инструмент (обезбјеђена плаћања) платног промета који дужник издаје повјериоцу и који у моменту доспјелости стиче својство налога за плаћање. Акцептиони налог садржи налог за пренос средстава са уписаним датумом доспјећа. Њега овјерава повјерилац и подноси га надлежној организацији за платни промет најкасније на дан доспјећа. ВИРМАН Посебан налог правног субјекта упућен организацији за платни промет да изврши задуживања његовог рачуна у корист рачуна корисника из овог налога. Вирмански налог треба да садржи фирму назив и број жиро рачуна подносиоца налога, означење лица и броја рачуна у корист кога се врши уплата, сврха дознаке, износ дознаке, мјесто и датум давања налога. Вирмански налог у правилу извршава једна банка, ако су оба рачуна у истој банци.

КЛИРИНГ Клиринг представља посебну врсту компензационог посла и то посла код којег своја узајамна потраживања и дуговања пребијају државе. Врсте клиринга 1. С обзиром на круг учесника у клириншком послу: a. Једнострани клиринг – он може бити принудни и уговорни b. Двострани клиринг – долази до споразума двије државе и важи за обе државе c. Вишестрани клиринг – више држава 2. С обзиром на предмет клириншког плаћања a. Робни клиринг – обухвата сва плаћања из промета робе b. Неробни клиринг- из промета услуга c. Мјешовоти клиринг – из робе и услуга d. Тотални клиринг – сав промет између двије државе ДОКУМЕНТАРНИ ИНКАСИО Представља такав банкарски посао код кога банка преузима обавезу, да по налогу и за рачун свог комитента наплати његово потраживање према трећем лицу (купцу) уз предају одређених докумената на основу којих оно може располагати робом, док се комитент

72

обавезује да за то банци плати провизију и трошкове које је имала приликом извршења добијањем налога и инструкција. УЧЕСНИЦИ У ДОКУМЕНТНОМ ИНКАСУ 1. Налогодавац –ангажује своју банку ради наплате потраживања 2. Доставна банка –ремитент –банка којој је налогодавац повјерио посао наплате 3. Трасат – купац ВРСТЕ 1. Чисти(наплата потраживања хатрија од вриједности) и робни инкасо – наплата потраживања хатрија од вриједности са робним документима 2. Ностро - страна потраживања

ХАРТИЈЕ ОД ВРИЈЕДНОСТ Хартије од вриједности су писмене исправе које у себи садрже одређено имовинско право, које је по правилу неодвојиво и неоствариво без њих: Битне карактеристике хартија од вриједности су: 1. 2. 3. 4.

Формалност правног посла Инкорпорисаност одређеног имовинског права Везаност инкорпорисаног права за постојање саме хартије од вриједности Негоцијабилност –преносиве исправе

Код хартије од вриједности постоје два права: 1. Права на хартију - право својине или залоге на хартију као тјелесној покретној ствари 2. Право из хартије – по својој правној природи то је одређено стварно или облигационо право Врсте хартија од вриједности 1. Према природи права које садрже: a. Стварно правне b. Облигационо правне c. Корпорационе (са правом учешћа) 2. Према вези са основним послом поводом којег су издате: a. Каузалне b. Обостране

73

3. Према начину настанка: a. Конститутативне право мјеница – настаје тек издвајањем хартија b. Неконститутативне 4. Према карактеру потраживања a. Новчане b. Робне 5. Према карактеру доспјелости: a. Краткорочне (до 1 год) b. Дугорочне 6. Према мјесту издавања и испуњења: a. Хартије од вриједности у унутрашњем промету b. Хартије од вриједности у међународном промету Најзначајнија подјела је према начину на који се одређује титулар права хартије од вриједности и на који начин се преносе хартије: ХАРТИЈЕ НА ИМЕ: су хартије чији је ималац означен на самој хартији од стране издаваоца, за разлику од хартије на доносиоца, повјерилац је уписан на самој хартији, па издавалац хартије приликом извршења обавезе потребно само да утврди његов идентитет. Ове хартије се преносе, грађанско правном цесијом – на самој хартији се уноси име новог имаоца хартије (цесионара) и преносиоца (цедента). Издавалац хартије на име може одговарајућом клаузулом потпуно забранити њен пренос (тада се може пренијети само уз сагласност издаваоца-то су битно номинативне хартије од вриједности). ХАРТИЈЕ ПО НАРЕДБИ – овдје је први ималац (корисник) означен на самој хартији, али оне садрже овлашћење означеном кориснику да својом наредбом може одредити и неко друго лице као корисника. Преносе се индосаментом – писменом клаузулом на полеђини хартије (преносилац -индосант, стицалац- индосатар). Индосант остаје солидни дужник – осим кад своју обавезу искључи одговарајућом клаузулом („без моје даље обавезе“). Индосамент може бити: 1. Пуни –назначен индосатар изјава о преносу и потпис индосанта 2. Бланко –само потпис индосанта 3. На доносиоца – овдје се ставља „доносиоцу“ ХАРТИЈЕ НА ДОНОСИОЦА - не садрже означено име корисника, па се законитим имаоцем сматра сваки доносилац. Овдје хартије од вриједности се преносе предајом (традицијом) без посебног обиљежавања на хартији. Хартије је могуће конвертовати – извршити промјену хартије једног типа у хартије другог типа. Конверзија је промјена хартије на име или хартије на доносиоца у хартији по наредби од стране самог издаваоца и на захтјев и о трошку законитог имаоца. PACTA CLAUSVLA – је калузула „не по наредби“ којим се хартија по наредби претвра у хартију на име. 74

МЈЕНИЦА Мјеница је облигационо правна хартија од вриједности (по нарадби) која даје њеном имаоцу право да тражи исплату своте новца која је у њој назначена. То је хартија од вриједности по наредби ,разликујемо двије врсте мјеница: 1. Трасирана – (вучена) мјеница је хартија од вриједности у којој њен издавалац трасант издаје налог другом лицу трасиоцу да у вријеме доспјелости мјенице исплати неком трећем лицу ремитенту своту новца означену у тексту мјенице. 2. Сопствена мјеница (соло) –којом њен издавалац обавезује да ће он лично исплатити у означеном року меничну своту ремитенту или по његовој наредби неком другом лицу, овдје се појављују само два лица: трасант и корисник мјенице. a. Трасирана мјеница по сопственој наредби (трасант је и ремитент) b. Трасирана сопствена мјеница, трасант одређује самог себе као трасанта c. Трасирана сопствена мјеница по сопственој наредби- једно лице је и трасат и трасант и ремитент Врсте мјенице 1. У зависности од мјеничних радњи постоје: a. Протестоване и непротестоване мјенице b. Акцептирана и неакцептирана c. Авалиране и неавалиране 2. У зависности од основног посла због кога се мејнице издаје a. Робне b. Финанциске 3. У зависности од начина издавања: a. Мјенице издате у своје име и за свој рачун b. Мјенице издате у своје име а за туђи рачун 4. У зависности од форме a. Пуне b. Бланко мјенице 5. У зависности од броја лица a. Трасиране b. Соло мјенице

МЈЕНИЧНА НАЧЕАЛА 1. НАЧЕЛО ФОРМАЛНОСТИ –мјеница може да постоји само у писменом облику никада у усменом. Ово начело има два изузетка: a. Издавање бланко меница b. Лица која не могу давати писмене изјаве 75

2. НАЧЕЛО ИНКОРПОРАЦИЈЕ – право из мјенице је инкорпорисано у меничном писму, везано је само за посједовање менице, ни један менинчни повјерилац не може остварити своја права из менице док дужник не поднесе само менично писмо. 3. НАЧЕЛО ФИКСНЕ МЈЕНИЧНЕ ОБАВЕЗЕ 4. НАЧЕЛО МЈЕНИЧНЕ СТРОГОСТИ – има два аспекта матерјално и формално право. 5. НАЧЕЛО СОЛИДАРНОСТИ – солидарност наступа тек око главни менични дужник не испуни обавезу 6. НАЧЕЛО САМОСТАЛНОСТИ 7. НАЧЕЛО НЕПОСРЕДНОСТИ БИТНИ ЕЛЕМЕНТИ МЈЕНИЦЕ 1. ОПШТИ мјенични елементи a. Означење да је то мјеница b. Безусловни налог мора гласити на исплату одређене своте новца 2. ПЕРСОНАЛНИ мјенични елементи a. Обавезност трећег лица b. Својеручни потпис 3. ГЕОГРАФСКИ МЕНИЧНИ елементи a. Мјесто издавања мјенице b. Мјесто плаћања мјенице 4. КАЛЕНДАРСКИ мјенични елементи a. Вријеме издавања b. Вријеме доспјелости ПРЕТПОСТАВЉЕНИ МЕНИЧНИ ЕЛЕМЕНТИ Ако нису наведени претпостављају се 1. Рок доспјелости – доспјева по виђењу 2. Мјесто издавања 3. Мјесто плаћања ФАКУЛТАТИВНИ МЈЕНИЧНИ ЕЛЕМЕНТИ Могу се уносити у мјеницу приликом њеног издавања и касније. Факултативни елементи могу се односити на мјеничне клаузуле и мјенична лица. Клаузула са мјеничним правним значењем 1. Дупликат клаузула – клаузула о броју мјеничних примјерака. Ова клаузула се може унјети у мјеницу без обзира да ли се издаје у једном или више примјерака. Ако је мјеница издана у једном примјерку, уношење ове клаузуле која гласи „платите за ову прву мјеницу“ има за циљ омогућавање накнадног издавања дупликата мјенице 76

на захтјев њеног имаоца. Ако се мјеница издаје у два или више примјерака има за циљ да се означи који је то примјерак мјенице по реду јер на првом примјеру пише „ платише за прву мјеницу“ на другом „ платише за другу“ итд. Негација ове такозване дупликат мјенице је тзв соло мјеница која гласи „платише ову једину мјеницу“ 2. RECTA CLAUSULA – не по наредби уношењем ове клаузуле у мјеницу врши се њена конверзија од хартије од вриједности по наредби у хартије од вриједности на име, чиме се онемогућава даље преношење индосаментом у дозвољава њено даље преношење цесијом. Ову клаузулу у мјеници може унјети како трасант тако и индосант. 3. КАСАТОРНА КЛАУЗУЛА – ова клаузула гласи „платите за ову прву, а не остале мјенице“. Њоме се искључује могућност умножених примјерака мјенице. Њоме се искључује могућност наплате умножавања примјерака мјенице. ИЗДАВАЊЕ ТРАСИРАНЕ МЈЕНИЦЕ Издавање трасиране мјенице представља такву мјеничну радњу којом издавалац мјенице (трасант) једностраном изјавом воље уз упућивање налога трасату да у вријеме доспјелости плати ремитенту или лицу по његовој наредби, означени мјенични износ, самостално преузима мјеничну обавезу стављањем свог потписа на мјеницу . Издавање мјенице је у правилу прва мјенична радња . Мјенична способност:  

Пасивно- мјенична способност је способност издавања мјенице Активно – је способност бити повјерилац по мјеници и ту способност има свако правно и физичко лице .

Трасант може издати мјеницу не само у своје име и за свој рачун већ у име и за рачун властодавца.

ПРЕНОС МЈЕНИЦЕ Цесија Мјеница се као хартије од вриједности по наредби преноси имдосаментом.Међутим ако трасант, унесе у њу ректа клаузулу она добија својство хартије од вриједности издате на име и може се даље преносити само цесијом тј. Уступањем потраживања или цесијом и индосаментом. Наиме, ако ректа клаузулу у мјеници унесе трасант мјеница се даље не може индосирати, већ се може преносити само грађанско правном цесијом. Индосирање

77

Индосамент представља изјаву преносиоца мјенице унјету на прописано мјесто мјеноично писмено којом уступа мјенична права новом имаоцу мјенице. Лице које преноси мјеницу назива се индосант , лице на кога се преноси мјеница индосатар и он је нови мјенични дужник. Иносамент се уписује на полеђини мјенице. Иносамент је недјељив –тако да се њиме могу преносити сва права из мјенице. Индосамент мора бити безуслован. АКЦЕПТ МЈЕНИЦЕ Акцептирање мјенице представља безусловну неопозиву изјаву трасанта да у својству главног дужника плати мјеницу по доспјелости. Трасат на захтјев имаоца мјенице потврђује својом изјавом и потписом на мјеници, да прихвата налог трасанта да плати суму означену у мјеници по њеној доспјелости. Изражава се ријечима: прихватам, акцептирам али се и прост потпис на лицу мјенице сматра акцептом. Подношење мјенице на акцепт није обавезна мјенична радња осим када мјеница доспјева на одређено вријеме по виђењу. Акцепт се даје на лицу мјенице. Трасат је увјек слободан да одлучи да ли ће акцептирати мјеницу или не. Врсте акцепта:    

Пуни садржи клаузулу о прихвату и потпис трасата Бланко само потпис Потпуни сав износ Дјеломични дио износа МЈЕНИЧНИ АВАЛ

Авал је мјенична изјава одређеног лица са потписом, којим гарантује да ће одређени мјенични дужник испунити своју обавезу. Он се само даје за исплату мјеничне своте а не и за акцепт. Авал се може сматрати као мјенично јемство, с тим да обавеза авалисти није акцесорна већ самостална у односу на хонората. Лице које даје авал је авалиста, а лице за које се авалира је хонорат. Изјава о авалу са потписом авалисте се даје на лицу мјенице или продужетку. Код потрошачких кредита се често појављује скривени авал корисника кредита потписује мјеницу као акцептант, а први жирант не потписује као авалиста већ као трасант и то бланко индосамент. Авалиста одговара солидарн, самостално и непосредно , одговарају као хонорати уз изузетке:  

Против авалисте се не подиже протест Авалиста не одговара за неосновано богаћење, иако његов хонорат одговара

МЈЕНИЧНИ ПРОТЕСТ

78

Протест је таква мјенична радња којом ималац мјенице, или његов пуномоћник у ималац дупликата и копија на вјеродостојан начин утврђује да је његов покушај извршења мјеничне радње остао безуспјешан. Значај протеста је вишеструк 1. У случајевима када је протест обавезан он је услов за вршење регресивних права имаоца мјенице 2. Индосамент после протеста због неисплате има значај грађанско правне цесије 3. Од дана благовремено подигнутог протеста се рачуна рок застарјелости мјеничних потраживања према регресним дужницима 4. Протест је по правилу обавезан ДОСПЈЕЛОСТ МЈЕНИЦЕ 1. 2. 3. 4.

По виђењу На одређено вријеме по виђењу На одређено вријеме од дана издавања На одређен дан

Наш законодавац предвиђа изузетак од обавезе подизања протеста: 1. Кад је подигнут протест због неакцептирања, а није извршено акцептирање онда није потребна презентација на исплату. 2. Протест није обавезан у ситуацији када се може вршити регрес пре доспјелости мјенице 3. Ни у ситуацији када су због више силе, рокови за протест пропуштени АМОРТИЗАЦИЈА МЈЕНИЦЕ Амортизација је ванпарнични судски поступак проглашења нестале, уништене или тешко оштећене мјенице неважећом у циљу очувања мјеничних права према дужницима. Амортизовати се могу у нестале, уништене или оштећене копије мјенице ако је на њима неки оргинални индосамент. Предлагач амортизације може бити: 1. Ималац мјенице или његов пуномоћник 2. Искупилац мјенице у регресном поступку 3. Цесионар Приједлог за цесију мора садржавати: главну садржину мјенице . Ако суд оцијени да су поднијети докази довољни, издаће оглас којим позива свако лице код кога се та мјеница налази да је у року од 60 дана преда суду. Ако се мјеница преда суду амортизовани поступак ће бити обустављен а ако мјеница не буде пронађена суд ће рјешењем ту мјеницу прогласити неважећом. БЛАНКО МЈЕНИЦА

79

То је таква мјеница која у моменту издавања, вољом самог издаваоца не садржи све битне мјеничне елементе, а која је предата мјеничном повјериоцу са овлашћењем да је касније попуни, сагласно са издаваоцем. Право на попуну бланко мјенице не застарјева.

ЧЕК Чек је хартија од вриједности у којој њен издавалц (трасант) издаје безуслован налог трасату да исплати ремитенту одређену своту новца из трансатовог покрића код трасата. Чек је искључиво средство плаћања може гласити и на име, на доносица и по наредби. Трасат може бити само банка. Чек се не може издати без постојања покрића код трасата, не постоји акцептирање и чек увјек доспјева по виђењу. ВРСТЕ ЧЕКА 1. ИСПЛАТНИ (готовински) чек – исплата своте у готовом новцу 2. ОБРАЧУНСКИ (вирмански) чек – служи за безготовинско плаћање са рачуна на рачун трасант забрањује исплату у готовом новцу стављањем клаузуле „само за обрачун“ 3. БАРИРАНИ чек (прецртани) – трасант прецртавањем две црте забрањује исплату у готовом новцу и између црта назначава преко банке 4. ПУНТНИЧКИ ЧЕК 5. АКРЕДИТИВНИ ЧЕК 6. ДОКУМЕНТОВАНИ ЧЕК ИСПЛАТА ЧЕКА Исплату чека врши трасат. Приликом исплате он има двоструку обавезу: 1. Мора провјерити формалну легитимацију чековног повјериоца 2. Мора провјеритиформалну исправност чековне исправе ОПОЗИВ ЧЕКА Опозив је посебна радња карактеристична за чек, код мјенице не постоји , то је радња којом трасант противналогом који упућује трасату, забрањује исплату издатог чека. Изјава о опзиву треба да буде у писменој форми. ЕЛЕМЕНТИ ЧЕКА Недостатак неког од ових елемената представља неважећи чек. Формализам је једна од основних особина чека, чек је писмени правни акт. ОПШТИ:

80

 

Означење да се ради о чеку Безуслован налог да се прати одређена свота новца

ПЕРСОНАЛНА   

Име лица које треба да плати – трасат Назначење мјеста плаћања Означење мјеста и календарског датума издавања чека РАЗЛИКА ЧЕКА И МЈЕНИЦЕ

Чек је искључиво средство плаћања, а мјеница првенствено као кредитно средство. Чек се може трасирати само на банкарска предузећа, ако је платив у земљи, а мјеница се може трасирати на било које лице.За сваки издати чек код банке трасат мора бити осигурано ликвидно покриће у новцу, док код мјенице то није случај. Код чека се захтјева постојање покрића трасанта код трасата а код мјенице не. Код чека није неопходно назначење ремитента, док је код мјенице то обавезан елеменат. Сваки чек доспјева по виђењу, док мјеница доспјева на одређени дан или на одређено вријеме од дана издавања. Рок доспјелости мјенице може бити изражен на једном од четри следећа начина: 1. 2. 3. 4.

По виђењу- чек се поднесе на виђење трасату На одређено вријеме по виђењу На одређено вријеме од дана издавања На одређени дан

Чек се може опозвати а мјеница не. Издавање чека увјек представља прву чековну радњу, а издавање мјенице је по правилу мјенична радња ипак је чест случај да се мјеница прво акцептира да би издавалац био сигуран да ће налог за исплату бити прихваћен па тек онда издавалац стављањем свог потписа преузима мјеничну обавезу. Чекови се не могу акцептовати. За разлику од мјенице код чека постоји само једна презентација, презентација на исплату. При издавању чека се не плаћају таксе и порези, за разлику од мјенице.

ОПШТЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ АКЦИЈА

81

Акције су хартије од вриједности које означавају да је њихов ималац унио одређени дио улога у основну главницу акционарског друштва или комадинтног друштва на акције. Акције спадају у корпорационе хартије од вриједности то су хартије са правом учешћа.Треба разликовати номиналну и емисиону вриједност. Номинална вриједност акција – приликом издавања акције имају једнаку номиналну вриједност . Збир тих номинални вриједности чини основни капитал АД. Емисиона вриједност акција – емисиона вриједност не може бити мања од номиналне али може бити већа. За издавање акција потребно је прибавити одобрење комисије за издавање дугорочних хартија од вриједности. Ова комисија издаје одобрење у року од 30 дана од дана подношења захтјева. Акције се састоје од два дијела: 1. Основни дио – плашт акције 2. Купонски табак – купон за наплату ВРСТЕ АКЦИЈА 1. Према начину одређења имаоца акције: a. Акције на име b. Акције на доносиоца 2. Према врсти улогА a. Акције за улог у натури – не издају се акционару на до двије године, због процјене b. Акције на улог у новцу 3. Према начину уплате a. Привремена – у ратама b. Стране 4. Према циркуларној способности a. Тржишне b. Радничке 5. Према правилима која су у акцијама садржана a. Редовне акције дају једнака права на управљање и једнако право на учешће у добити b. Приоритетне- које се дијеле на: кумулативне, ужитничке, парцитипативне, без права гласа ОБВЕЗНИЦЕ Обвезница је писмена исправа којом се њен издавалац обавезује да ће лицу означеном у обвезницу, исплатити означеног дана доспјелости износ у њој наведен, односно да ће исплатити износ ануитетских купона. Обвезнице као и акције спадају у дугорочне хартије од вриједности. Разлика између акција и обвезница

82

1. Ималац обвезнице је повјерилац њеног издаваоца, док је акционар члан издаваоца 2. Ималац обвезнице нема управљачка права док акционар има 3. Акционар сноси ризик за пословање до износа свог улога док ималац обвезнице која је обезбјеђена гаранцијом не сноси никакав ризик. 4. Потраживања имаоца обвезнице су дуг издаваоца, док је улог акционара имовина издаваоца Обвезнице која се исплаћује у једном износу састоји се само од једног дијела у коме су садржани сви њени битни елементи. А ако се обвезница иплаћује у више износа (ануитета) онда се састоји од два дијела од којих први дио садржи све битне елементе обвезница а други дио тзв. Талон се састоји од ануитетских купона. Обвезнице се могу користити као стварно средство обезбјеђења, као средство плаћања, као средство обезбјеђења плаћања и као средство обезбјеђења кредита. ВРСТЕ ОБВЕЗНИЦА 1. Према категорији дијелимо их на: a. Обвезнице државе или јединице локалне самоуправе – за њих није потребна сагласност државног органа b. Обвезнице банака и других финансијских организација само оне могу издавати обвезнице c. Обвезнице предузећа 2. Према начину одређивања корисника a. Обвезнице на име b. Обвезнице на доносиоца c. Краткорочен, дугорочне d. Једнократне, ануитетске e. Трасантове,негарантоване f. Замјенљиве, незамјенљиве

СКЛАДИШНИЦА То је испрва коју издаје овлашћено складиште којом се потврђује са је од депонента примила на чување робу која је у њој означена и којом се обавезује да робу изда лицу које је према њеној садржини легитимисано да је прими. Ко може издати складишницу? Могу је издати само овлашћена складишта –јавна или царинска. Под којим условима се издаје? Издаје се само на захтјев оставиоца, а ако оваквог захтјева нема издаје се само потврда о пријему робе у складиште. 83

У колико примјерака се издаје? Издаје се у једном примјерку. ВРСТЕ СКЛАДИШНИЦЕ 1. У зависности од тога да ли се издаје јединствена исправа или не разликујемо: a. Једноделну складишницу –издаје се као јединствена исправа која у себи садржи два стварна права: право својине на ускладиштеној роби и право залоге b. Дводелну складишницу – састоји се из два дијела и то признанице која служи за признање робе из складишта и за њено отуђивање из заложнице. 2. У зависности од начина одређивања корисника разликујемо: a. Складишница на име b. Складишнице по наредби c. Складишнице на доносиоца ПРЕНОС СКЛАДИШНИЦЕ Без обзира да ли се ради од једнодневнојн или дводневној складишници она се преноси у цијелини на купца ускладиштене робе. Пренос се врши ако је ријеч о складишници на име и складишници по наредби индосаментом по наредби преносиоца, ако је ријеч о складишници са recta clausulom грађанско правном цесијом, а ако је ријеч о складишници на доносиоца – традицијом.За разлику од заложнице признаница се може преносити са пуним и бланко индосаментом. Код дводневне складишнице могуће је посебно премјести заложницу а посебно складишницу. Пренос заложнице преносом се констатује заложно право на ускладиштеној роби заложног повјериоца. ПРенос заложнице се врши искључиво пуним имдосаментом. ТОВАРНИ ЛИСТ То је исправа коју издаје превозилац и која прати робу, којим се потврђује да је примио на превоз одређену робу и да се обавезао да исту превезе у мјесто и преда исправу примаоцу. Постоје двије врсте: 1. Непреносиви товарни лист – у правилу је такав непреносив и не представља ХОВ, веч му је основна улога да служи као доказ о постојању и садржини уговора о превозу робе. 2. Преносиви товарни лист – у појединим земљама може представљати ХОВ па се може и преносити.

84

РАЗЛИКЕ ИЗМЕЂУ ТОВАРНОГ ЛИСТА И КОНОСМАНА Коносман је увјек хартија од вриједности, док товарни лист у друмском, жељезничком и ваздушном превозу може имати својство хартије од вриједности али може бити издат и без тих својстава. Коносман се предаје круатељу док се товарн лист предаје примаоцу и прати робу. Коносман је једностран акт који потписује само бродар, док је товарни лист акт и потписује га и пошиљалац и превозилац. КОНОСМАН И ТЕРЕТНИЦА То је исправа коју бродар издаје круатељу на основу уговора о превозу робе поморским путем, у којој потврђује да је примио на превоз робу која је означена у тој исправи и да се обавезао да исту превезе у луку отпремања и да је изда овлаћеном примаоцу. Коносман увјек представља хартију од вриједности и то типичну каузалну презентациону и традициону исправу. Можемо извући три битне карактеристичне товарнице: 1. Њом бродар потврђује да је примио на превоз робу која је у њој означена 2. Она није уговор о превозу али је доказ о постојању тог уговора. 3. Њом се бродар да ће предати на терет њеном овлаштеном имаоцу. ВРСТЕ КОНОСМАНА 1. Коносман укрцано – издаје се само када је роба не само примљена на превоз већ је и укрцана на означени брод 2. Коносман примљено на укрцај – роба је предата бродару у циљу превоза али још није укрцана. 3. Чист коносман – када бродар у ову исправу није унио никакве своје резерве у погледу стања укрцане робе, количине, тежине, паковања, ако садржи овакве резерве онда је нечист. 4. Директан коносман – када се ради о сукцесивним или мјешовитим превозима па бродар који је примио робу на превоз издаје, јединствени коносман за цијели ток уговореног превоза (више бродара превози робу) 5. Групни коносман – кад шпедитер у улози круатеља истим бродом, по истом коносману предаје на превоз робу која припада различитим комитентима. Ако је теретница издата не име преноси се цесијом а по наредби индосаментом

ИМОВИНА ПРЕДУЗЕЋА 85

Имовина предузећа је укупност права која предузеће има (право својине, право индустриске својине, ауторско право, право залоге) дакле укупност стварних и облигационих права. Имовина је јединствена и њом предузеће одговара за обавезе, обавезе не улазе у имовину већ у терет предузећа. Предузеће постоји док постоји његова имовина, кад терети постану већи од имовине предузеће иде у стечај. СИСТЕМ ОСНИВАЊА ПРЕДУЗЕЋА Постоји више могућиих оснивања предузећа 1. Законски систем - овдје се предузеће оснива законом и присутан је само у јавном сектору. 2. Нормативни систем – овај систем је данас доминантан и по њему предузеће може оснивати свако ко испуни прописане услове и испоштује процесе. 3. Систем дозволе – у овом систему надлежни државни органи одобравају оснивање 4. Систем концесије – примјењује се када физичко лице оснива предузеће које ће користити природна богаства. 5. Систем пријаве предвиђен је за мјешовита предузећа УСЛОВИ ОСНОВАЊА ПРЕДУЗЕЋА 1. Општи матерјални услов – обезбјеђује средства за оснивање и почетак рада. 2. Посебни услови – углавном се односи на кадровска и техничка питања 3. Формални услов –доношење акта о оснивању

ФИРМА ПРЕДУЗЕЋА То је име под којим предузеће послује у правном промету. Начела која везујемо за фирму су:     

Начело истинитости – у фирму се уносе само истинити подаци Начело јавности – фирма се уписује у регистар Начело слободног ибора фирме Начело искључивости Начело трајности

ЕЛЕМЕНТИ ФИРМЕ

86

ОБАВЕЗНИ ЕЛЕМЕНТИ: ознак,а назив предузећа, ознака дјелатности јединице, ознка посебног статуса ако постоји нпр у стечају и ознака фирме предузећа (ад,доо, дд...) ФАКУЛТАТИВНИ ЕЛЕМЕНТИ –робни и услужни жиг, година оснивања УСЛОВНО ДОПУШТЕНИ ЕЛЕМЕНТИ – имена држава, имена историских личности (само ако допусти надлежни орган) ЗАБРАЊЕНИ ЕЛЕМЕНТИ – у фирму предузећа се не смије уносити неистинити подаци, обиљежја државности, ознаке супротне моралу.

ЗАШТИТА ФИРМЕ ПРЕДУЗЕЋА Постоје четри врсте заштите фирме: 1. Заштита по службеној дужности – регистарски суд по службеној дужности води рачуна да у свој регистар не упише две исте фирме. 2. Заштита по тужби – морају се испунити следећи кумулативни услови: мора се радити о истој фирми, да од регистрације тужене фирме није прошло три године. 3. Заштита по основу нелојалне конкуренције она се једино може примјењивати ван гранинца, и предузеће тужилав доказује да је први почео употребљавати фирму 4. Кривично правна заштита – неовлаштена употреба туђе фирме представља посебно кривично дјело. НЕЛОЈАЛНА КОНКУРЕНЦИЈА То је радња трговаца која јепротивна добрим пословним обичајима и којом се наноси или може нанјети штета другом трговцу, правном лицу или купцу односно потрошачу.

КАРАКТЕРИСРИКЕ НЕЛОЈАЛНЕ КОНКУРЕНЦИЈА 1. 2. 3. 4.

Учинилац дјела је трговац као привредни субјекат Радња извршења у обављању привредних дјелатности Постојање кривице која се састоји у повреди добрих пословних обичаја. Наношење или могућност наношење штете

Нелојалном конкуренцијом сматрамо следећа дијела: 1. Рекламирање, оглашавање, нуђење робе, или употреба израза којим се ствара или се може створити заблуда или забуна о тој роби чиме се трговац може довести у повољни положај. 87

ЗАШТИТА Грађанско правна – заштита се може постићи тужбом у парничном поступку Управно правна Кривично правна

88