Privredni Kriminal skripta

SKRIPTA IZ PREDMETA:

PRIVREDNI KRIMINALITET

Metodologija je nauka o metodu, to je naučna disciplina koja proučava metod, razvija njegova logička načela, nastoji da sistematizuje i oceni

istraživačko iskustvo. Sam metod je u tom smislu istraživačko operativno sredstvo nauke pomoću koje se dolazi do istinitog i objektivnog saznanja koje treba da bude vezano za nauku odnosno određenu pojavu. U otkrivanju, razjašnjavanju i dokazivanju krivičnih dela i pronalaženju učinioca. Kriminalistička metodika koristi sopstvene metode karakteristične za svaki tip krivičnog dela. U tom pravcu kriminalistička metodika se postepeno razvija i deli na posebne metodike. U svakom slučaju prilikom određivanja pojma kriminalističke metodike treba da se pođe od nekih teorijskih postavki: a) Kriminalistička metodika predstavlja jedan i to poslednji deo u jedinstvenoj kriminalističkoj trihotomiji. Za njenu teorisku osnovanost naučna baza je sadržana u opštim teoriskim postavkama kriminalističke nauke (kriminalistike), a zatim i u učenju kriminalističke taktike iz koje u suštini proizilazi i metodika prilagođena specifičnim potrebama kriminalističke metodike. b) Da je kriminalistička metodika sistem saznanja koja su sadržana u kriminalističko metodološkim učenjima koja istražuju zakonomernosti i specifičnosti kod određenih pojavnih oblika kriminaliteta, s obzirom na način izvršenja, nastanak tragova, uzročno posledične veze kao i na viktimološke i druge karakteristike. Te s obzirom na te parametre upućuje na moguće postojanje određenog krivičnog dela i njegove pojavne prilike s obzirom na način izvršenja. Dakle metodika proučava saznanja karakteristična za određena krivična dela i njihove učinioce. c) Da kriminalistička metodika ima istraživački karakter i izučava zakonomernosti i organizacionu uspostavljenost na planu otkrivanja, dokazivanja, razjašnjavanja i sprečavanja određenih krivičnih dela i to kako u sklopu operativnog tako i istražnog i sudskog postupka. d) Da pri aktiviranju sistema operativno taktičkih mera istražnih radnji u cilju represivno preventivnog sprečavanja vršenja krivičnih dela kriminalistička metodika iznosi takva rešenja koj proizilaze s obzirom na specifičnosti procesnih i vanprocesnih radnji u cilju razješnjavanja određenih tipova krivičnih dela. Predmet kriminalističke metodike Kriminalistička taktika proučava i razrađuje osnovna pravila i razne metode koje su tipične za otkrivanje i razješnjavanje svih vrsta krivičnih dela kao i sprečavanje buduđih krivičnih dela. Ona razrađuje i usavršava i osnovna pravila za otkrivanje i hvatanje učinioca krivičnog dela kao i za sprovođenje pojedinih istražnih radnji.

2

Kriminalistička metodika kao poseban deo kriminalističke taktike proučava oblike i način izvršenja krivičnih dela i delikventsku taktiku i tehniku i utvrđuje najcelishodnije načine i metode za otkrivanje, razješnjavanje i sprečavanje izvršenja pojedinihkrivičnih dela. To bi ustvari bio i predmet kriminalističke metodike. Sastavni deo kriminalističke metodike predstavlja i takozvana ekonomska kriminalistika. Kao posebna kriminalistička metodika za borbu protiv ekonomskog kriminaliteta. Ekonomski kriminalitet*1 – nema jedinstvenog pravnog shvatanja ni u svetu ni kod nas. Pri definisanju ovog pojma treba da se pođe od vida i težine napada na ekonomske odnose i privredni sistem i uticaja tog dela na razvoj. Upravo tržišni sistem u kojoj su centralne institucije tržište i tržišni mehanizmi predstavlja i objekat zaštite kada je u pitanju i ekonomski kriminalitet. Inače privredni sistem je podložan brzim transformacijama pa se s obzirom na tu karakteristiku teško određuje sam pojam ekonomskog kriminaliteta odnosno to nije statična kategorija. S obzirom da se tržišni sistem bazira na konkurenciji i ravnopravnosti u funkcionisanju subjekata privređivanja. U određivanju kriminalističkog pojma ekonomskog kriminaliteta polazimo od onih kriminalnih napada koji su usmereni na celokupno poslovno privređivanje u privrednom pluralizmu. Kada se sve ovo ima u vidu za ekonomski kriminalitet smatramo one načine vršenja kriminalnih napada koji su usmereni protiv tržišnog, privrednog sistema, ekonomskoih odnosa u celini koji su uspostavljeni u okvirima privredno finansijskog poslovanja svih vidova preduzeća, firmi i kompanija. Ovde treba posebno naglasiti da svi napadi na imovinu nisu dela iz oblasti privrednog kriminaliteta nego su to dela izvršena ‘‘iznutra’‘, od strane radnika u tim ustanovama i preduzećima. Ekonomska kriminalistika - pojam ekonomske kriminalistike, ukoliko kriminalističku metodiku posmatramo kao neki sistem ekonomska kriminalistika predstavlja podsistem tog sistema i to u delu odnosno sistemu specijalizovanih kriminalistika*2. Ekonomska kriminalistika je poseban vid kriminalističke metodike koja se bavi teoriskim i organizacionim pitanjima koja se odnose na otkrivanje, dokazivanje, rasvetljavanje i sprečavanje ekonomskog odnosno privrednog kriminaliteta kao grupe srodnih tipova krivičnih dela sa istim ili sličnim kriminalističkim karakteristikama. Pod pojmom ekonomske kriminalistike podrazumevamo sistem kriminalističkih učenja kojima proučavamo specifičosti u primeni najadekvatnijih načina i naučno tehničkih metoda vezanih za istraživanje zakonomernosti i osobenosti kriminalističkog saznajnog procesa pri 1 2

Je isto što i privredni kriminalitet Ovde imamo odnos između opšteg i posebnog.

3

nastanku, otkrivanju, ocenjivanju i korišđenju kriminalističkih informacija sadržanih u ovim tipovima kriminalnih događaja. Posmatrano sa aspekta organizacije ekonomska kriminalistika izučava specifičnosti i modalitete kriminalističkog postupanja u operativnoj, istražnoj i sudskoj delatnosti u cilju optimalnog i planski organizovanog otkrivanja, dokazivanja, razješnjavanja i sprečavanja ekonomskih krivičnih dela*3. Za razumevnje ekonomskog kriminaliteta potrebno je shvatiti i suštinu ove pojave i ponašanja lica koja su izvršioci ovih krivičnih dela, za razumevanje ovog društvenog fenomena treba istaći sledeće komponente i dimenzije istog. To je pre svega moralna, socijalna, kriminološka, ekonomska, istorijska, pravna komponenta. Moralna dimenzija ovog problema je činjenica da se tim delima napada nešto što treba da se štiti a na taj način ljudi suprotno moralno prihvaćenim opštim normama za sebe na ilegalan način pribavljaju enormna bogatstva, a na taj način uz dobijanje ekonomske moći za sebe obezbeđuju privilegovan položaj, nošeni tim niskim motivom koristoljublja, na teret države, društva ili uopšte određenih grupa stiču za sebe ekonomska i druga dobra kojima raspolažu bez ikakvog skrupula ili uloženog rada. Sa ovim se de fakto gubi stabilizirajuća snaga jakih moralnih uverenja, koja bi otprilike trebala da bude zaštitni omotač pravnih normi. Ta socijalna komponenta je vezana za socijalnu osnovu u društvu. Ova pojava sa socijalnog aspekta je plod i izraz dubokih stremljenja određenih užih slojeva ili grupa u društvu za dominacijom u sferi ekonomskih, političkih i drugih odnosa nad slojevima koji u datom vremenu imaju nekog od njih. Kriminološka komponenta – kriminološki to su pojave kojima određeni pojedinci, najčešće nosioci privrednog poslovanja napadaju osnove na kojima počiva jedna stabilna država. To su dela koja zbog svoje društvene opasnosti podrivaju same temelje države, tj. privredni sistem i ekonomiju. Organizovani kriminalitet i privredni kriminalitet u skolopu te organizovanosti Organizovani kriminalitet je vrsta kriminaliteta koji karakteriše: 1. postojanje neke vrste elastične kriminalne organizacije sa jasnom podelom poslova, po pravilu grupa je disciplinovana i lider odnosno vođa grupe nije direktno uključen u vršenje krivičnih dela. 3

‘‘Teorija bez prakse je ništa, a praksa bez teorije je slepa’‘.

4

2. organizovane kontinuirane – stalne privredne (legalne ili ilegalne) delatnosti koja je usmerena na sticanje profita. Iako ove grupe mogu uzgredno vršiti i krivična dela klasičnig kriminaliteta, na primer kidnapovanje i pljačkanje banaka, njihov primarni izvor prihoda je droga, lihvarenje*4 i prostitucija. 3. upotreba nasilja kao sredstva za postizanje cilja, ukoliko ne budu uspešni odnosno ne ostvare cilj na taj način prelaze na metod korupcije. 4. održavanje prisutnih kontakata sa policijom, pravosuđem i uopšte izvršnom vlašću koji su zasnovani na korumpiranju. Ovim se faktički obezbeđuje imunitet od progona i kažnjavanja, a time se i ne dira u njihove interese. Postoji šire iuže shvatanje organizovanog kriminaliteta: - šire shvatanje se odnosi na prve tri karakteristike organizovanog kriminaliteta, - uže shvatanje se odnosi na četvrtu karakteristiku organizovanog kriminaliteta. Pitanje ekonomskog kriminaliteta i njegove organizovanosti U savremenim uslovima su kriminalne organizacije stekle abnormalna bogatstva. To je karakteristično u periodu tranzicije. Te korupcijske veze su sračunate na ostvarenje nekog uticaja i dominacije u ukupnom životu. Prema podacima istraživanja 89% kapitala u nekim zemljama koje su prošle kroz tranzicioni period je skoncentrisano u rukama tih kriminalnih organizacija u sferi privredno ekonomskih odnosa. Normalno je da te veze odnosno da te organizacije imaju jake veze sa organima vlasti i organima uprave (ovaj deo je istraživan u Ukrajini).Zbog toga je izučavanje i analiza prakse otkrivanja i istraživanja organizovanog ekonomskog kriminaliteta od neprocenjive važnosti iznačaja za adekvatno otkrivanje i suzbijanje ove razarajuće antisocijalne pojave.*5 Ova povezanost vođa i oupšte povezanost kriminalnih organizacija sa ljudima iz države (policija, pravosuđe, organi uprave, opština...) može biti na različitim nivoima: 1. na nekom višem državnom nivou, 2. na regionalnom nivou, 4 5

Lihvarenje: de fakto davanje novca na poslugu uz visoke kamate (zelenaštvo). Asocijalna ponašanja - koja nisu krivično pravno sankcionisana (pušenje, prosjačenje...). Antisocijalna ponašanja – koja su kažnjiva, tj. koja su u sferi kažnjivosti.

5

3.

na nivou finansijskih, bankarskih i spoljno trgovinskih organizacija i ustanova. I u tom smislu svi segmenti kojima se brani država odnosno javni interes mogu biti ugroženi. Po našem mišljenju organizovane kriminalne grupe i organizacije imaju šest nivoa tih veza: 1. Prve su veze sračunate u cilju formiranja organizovanih kriminalnih udruženja u strukturama državnih preduzeća, finansijskih i bankarskih ustanova i drugih subjekata preduzetničke delatnosti to je nezavisno od forme vlasništva i ogledaju se u stvaranju fiktivnih firmi sa ciljem da se iste koriste za vršenje dela ekonomskog kriminaliteta prikrivanja tragova i legalizaciju kriminalnih prihoda u razvijanju takozvanih proizvodnji u senci i registraciji lažnih (fantomskih) firmi. 2. Druge, organizatori kriminalnih grupa i organizacija koriste veze sa službenim licima i organima vlasti u upravi za realizaciju kriminalnih akcija koje su vezane za primanje povoljnih kvota novca, materijalnih dobara, imovine i drugih dokumenata koji ispunjavaju funkciju novčanog ekvivaliteta (čekovi, sertifikati...). oni lobiraju za pomoć u dobijanju namenskih državnih kredita, povlastica ili drugih pogodnosti lažnim firmama ili komercijalnim strukturama. 3. Treći nivo veza, ti korumpirani državni službenici pomažu organizatorima tih kriminalnih delatnosti i to posebno uz pomoć trećih lica ili neposredno u izboru objekata kriminalnih napada, stvaranju uslova koji odgovaraju izvršenju krivičnog dela iz oblasti privrednog kriminaliteta (širenje sfera uticaja u legalizaciji kriminalnih prihoda). 4. Četvrti nivo, te organizacije (organizovane kriminalne grupe) i organizacije koriste svoje veze sa službenim licima, organima vlasti i uprave za neutralizaciju formi državne kontrole i za odupiranje sprovođenja određenih provera i revizija od strane kontrolnih nadzornih službi države. 5. Peti nivo, korumpirani državni službenici lobiraju donošenje pogodnih zakona, rešenja vladi i drugih akata u interesu tih preduzimačkih struktura koje su pod uticajem, kontrolom organizovanih kriminalnih grupa i organizacija ili su ih one stvorile. 6. Šesti nivo, ta korumpirana službena lica pomažu kriminalnim gupama da ulože taj prihod u zakonsku ekonomiju, političke institute, sredstva mas medija i predlažu rukovodioce tih kriminalnih grupa u raznorodne političke strukture ili organe za zaštitu prava. Uporedo sa ovim treba primetiti da korišćenje ovih veza u okviru ovih sistema korumpiranih veza od strane vođa kriminalnih organizacija zavisi od niza kako objektivnih tako i subjektivnih faktora. Sigurno da organizovane kriminalne grupe koriste različite metode delovanja te da nastoje u svakom 6

slučaju da ustanove jake veze sa političarima i službenim licima na visokom položaju u cilju osiguranja, bezbednosti konspirativnosti i neprekidnosti ovih kriminalnih delatnosti. Kriminalna fenomenologija ekonomskog kriminaliteta Kriminalna fenomenologija*6 je oblast kriminologije koja izučava pojavne oblike, strukturu, klasifikaciju i dinamiku kriminaliteta. Struktura i dinamika odnosno klasifikacija kriminaliteta služe kao osnov za kriminološku analizu određene pojave. Kriminalna etiologija*7 izučava korene, neposredne uzroke i uslove kriminalnog ponašanja. Uvodne zabeleške vezane za način izvršenja ekonomskog kriminaliteta. Način izvršenja krivičnog dela se javlja kao jedan od osnovnih kriminoloških kategorija čije je poznavanje i izučavanje u okvirima različitih grupa krivičnih dela predstavlja kamen temeljac za izgradnju kriminalne metodike otkrivanja, dokazivanja, razješnjavanja i preventivnog delovanja kada su u pitanju razni vidovi krivičnog dela s tim u vezi postoji onoliko kriminalnih metodika koliko i grupa krivičnih dela sa istim ili sličnim kriminološkim karakteristikama. Da bi se ušlo u suštinu načina izvršenja bilo kog krivičnog dela, a sa time se spoznaje kriminološka fenomenologija, potrebno je pre toga dobro poznavati kriminalne taktičke i kriminalno psihološke osobenosti i sadržinu tih krivičnih dela. Da bi se otkrila ta sadržina odnosno, opšta crta treba da se odgovori na kriminalno pitanje ‘‘koje su to situacije u kojima se vrši to krivično delo’‘. Da bi se opet odgovotrilo na ovo pitanje potrebno je dati odgovor na neko predhodno pitanje koje traži odgovor i definisanje samog pojma situacije, odnosno, kriminalne situacije. Sistem je de fakto vezan za subjektivne i objektivne okolnosti iz kojih može da proistekne neko delo. Krivično delo sa ovog stanovišta posmatrano nije ništa drugo do neki oblik konflikta koji nastaje između učinioca i države i koji se razrešava u sudskom postupku, donošenjem pravosnažne presude. Osećajući ugroženost od kriminalnog napada društvo, odnosno država aktivira ove zaštitničke i kontrolne mehanizme i preko zakona sa kaznom se upušta u borbu protiv učinioca krivičnih dela. Koji se u toj situaciji nalaze sa druge strane i pod uticajem nagona za samoodržanjem svim snagama nastoje da u toj borbi izađu kao pobednici tako što prikrivaju postojanje krivičnog dela i trude se da izbegnu zakonske posledice. Pitanje je da li određeno lice shvata 6 7

Fenomenologija – pojavni oblici neke pojave. Etiologija – uzroci u nastaku neke pojave.

7

određenu situaciju kao situaciju koja omogućava relativno lako izvršenje krivičnog dela, to pre svega najviše zavisi od njegovog karaktera i drugih psiholoških karakteristika. Inače sama situacija koja de fakto pogodnje izvršenja krivičnih dela se definiše kroz subjektivne i objektivne okolnosti. Koje opet treba shvatiti kao unutrašnju i spoljašnju situaciju vezanu za krivično delo. Unutrašnju situaciju čini zbir psiholoških karakteristika odnosno karakteroloških crta ili elemenmata ličnosti pojedinaca koje se u određenoj situaciji javljaju u svojstvu odlučujućih fktora prilikom donošenja rešenja za planiranje vršenja određenog krivičnog dela kao i za preduzimanje aktivnosti usmerenih na njihovo prikrivanje. Spoljašnja situacija se sastoji od više međuzavisnih momenata objektivne prirode koji doprinose i olakšavaju izvršenje: to je prilika postojanja objekta napada, vremena, mesta i sredstva izvršenja. Inače između unutrašnje i spoljašnje situacije postoji neka dijalektička povezanost i samo u tom smislu treba da se shvati odnos između unutrašnje i spoljašnje situacije. Ovo je opravdano razgraničavanje suštine krivičnog dela i ova suština može najbolje da se sagleda iz oblasti krivičnih dela privrede. Nisu potrebna nikakva analitička razmatranja da bi se zaključilo da je nepostojanje pravila za evidentiranje imovine kao i druge okolnosti koje pogoduju i omogućavaju kriminalne aktivnosti, da se od strane tih pojedinaca doživljavaju kao idealna prilika za vršenje krivičnih dela privrednog kriminaliteta. A upravo takozvane situacije takvi pojedinci koriste nemilice da bi pribavili za sebe robu ili novac u ogromnim iznosima. I na taj način slabili ekonomsku osnovu društva i naneli ogromne štetne posledice. Stepen razvijenosti zaštitnog sistema, koncentracija međusobno ne spojivih funkcija u okviru privrednog poslovanja, kao i drugih međusobno povezanih i zavisnih faktora determinišu u sam način izvršenja krivičnih dela iz oblasti privrede. I određuju stepen ugroženosti pojedinih radnih mesta sa čime se određuju takozvane korumpirane kriminalne zone u određenoj sredini. Magacioner Vodi materijalno rukovodstvo U ovoj situaciji postoji latentna kriminalna opasnost od krivičnog dela (ne može jedna osoba da vodi dva posla istovremeno).

8

Klasifikacija krivičnih dela privrednog kriminaliteta s obzirom na modus operandi sistem Suština je da se ta pojava izuči s obzirom na grupe krivičnih dela kako bi to bio orjentir u suzbijanju krivičnih dela privrednog kriminaliteta. Za grupisanje krivičnih dela privrednog kriminaliteta s obzirom na način izvršenja krivičnog dela prihvatamo klasifikaciju: 1. prisvajanja ne evidentiranih viškova koji su rezultat računanja dozvoljenih gubitaka u robi i normativima u proizvodnji, 2. prisvajanje ne evidentiranih viškova uz prevaru potrošača, 3. prisvajanje putem rada za svoj račun; 4. prisvajanje koje je rezultat manjka i njegovog prikrivanja; 5. prisvajanje uz korupciju i razne zloupotreba; 6. prisvajanje sa takozvanim korisnim malverzacijama; 7. oštećenje imovine sa nesavesnim poslovanjem; 8. prisvajanje putem dnevnog utajivanja; 9. prisvajanje uz nedozvoljenu trgovinu i krijumčarenje. Poznavanje modus operandi sistema za određenu grupu dela otvara mogućnost za prognozu mesta i objekata koji mogu biti meta napada i pod uticajem toga možemo da otvorimo operativnu kontrolu i operativnu obradu. Imamo dve faze operativnog rada: - operativnu kriminalističku kontrolu i - operativnu kriminalističku obradu. Svaki od navedenih načina izvršenja sadrži konstitutivne elemente koji po svojim kriminalističkim karakteristikama u određenim slučajevima samo se delimično razlikuje od ostalih načina izvršenja ekonomskog odnosno privrednog kriminaliteta i često puta se podudaraju te je u tom smislu potrebno razlikovati suštinu i prioritet s obzirom na određeno krivično delo zbog toga je i logično da se određeni vidovi krivičnh dela klasifikuju u više grupa s obzirom na modus operandi sistem privrednog kriminaliteta. 1) Prisvajanje ne evidentiranih viškova koji su proizašli od računanja dozvoljenih gubitaka robe i normativa u proizvodnji. Pri radu uopšte sa naturalnim oblikom imovine (raznovrsna roba, sirovine, poluproizvodi ili gotovi proizvodi) kao rezultat svojstava i načina korišćenja ovakvih roba (promenljivost, variranje pri računanju kvaliteta i kvantiteta i slično) neminovno dolazi do takozvanih ne evidentiranih viškova koji se 9

prisvajaju sa koristoljubivim motivom. Pri prometu robe njenom, skladištenju i održavanju dolazi do kvantitativno kvalitativnih promena izraženih preko kala, rastura, loma i drugih vidova otpada. A preduzeće u tom pravcu određuje relativne iznose u procentima i iste smatra dozvoljenim gubicima. Slično je i sa dozvoljenim gubicima – proizvodnim procesom kada se preko takozvanih normativa računa količina utrošenog materijala. Pri ovakvim procenama u kojima može da ima značajnu ulogu i subjektivni faktor moguća su odstupanja što učinilac*8 krivičnog dela vešto koristi kada su u pitanju viškovi. 2) Prisvajanje ne evidentiranih viškova uz prevaru potrošača, ovaj način izvršenja krivičnih dela se definiše kao podkradanje potrošača u robnom prometu. Prema učestalosti uzima razmere masovne pojave. To su ustvari svakodnevna podkradanja koja se najčešće vrše od strane upošljenih lica u trgovinskim i ugostiteljskim preduzećima ali i u drugim sferama privredne delatnosti i sa kojim se prisvajaju ogromni iznosi novca ili robe na štetu kupaca. Podkradanje potrošača vrši se uz takozvana tri pojavna oblika:  prevara u količini,  prevara u kvalitetu,  prevara u ceni. Ekonomska krivična dela koja se vrše na ovaj način ne ostavljaju materijalne tragove iza sebe što pričinjava teškoću prilikom njihovog otkrivanja i dokazivanja i ova grupacija krivičnih dela s obzirom na modus operandi i odnosom između otkrivenih i neotkrivenih krivičnih dela je dosta ne istraženo pollje te u tom smislu delikti ove vrste su u značajnoj meri u delu tamne brojke. 3) Prisvajanje sa radom za svoj račun, i ovaj način izvršenja krivičnih dela privrednog kriminaliteta je uglavnom prisutan u trgovini i u ugostiteljstvu. Suština ovog ovog načina prisvajanja se sastoji u tome što učinilac sa svojim ili param iz dnevnog pazara nabavlja istu ili sličnu robu a zatim zajedno sa drugom robom prodaje za svoju korist. U suštini rad za svoj račun predstavlja nepresušan izvor nelegalnih prihoda ovih pojedinaca. I ovde se u suštini radi kao i u predhodna dva slučaja za uslovno rečeno ‘‘nastale a ne evidentirane viškove ‘‘. 4) Prisvajanje koje je rezultat manjka i njegovog prikrivanja. Svako posezanje za povereni novčani ili naturalni oblik imovine kod osetljivih radnih mesta (šef trgovinske ili ugostiteljske radne jedinice, 8

Učinilac: izvršilac, saizvršilac, pomagač, prikrivač, organizator kriminalnog akta, podstrekač. Izvršilac: je samo jedno lice koje direktno izvršava krivično delo.

10

blagajnik, knjigovođa, magacioner) rezultira pojavu manjka. Manjak međutim nije uvek rezultat protivpravnog prisvajanja izvršenog proneverom jer on može da bude posledica i drugih okolnosti (požara, poplave, greškom knjigovođe itd). Zato manjak predstavlja samo jednu indiciju koja ima neko orjentaciono eliminaciono značenje u istraživanju uzroka koji su doveli do njegovog nastajanja. Manjak koji je posledica protiv pravnog prisvajanja učinilac pokušava po svaku cenu da prikrije i to najčešće putem falcifikovanja poslovne dokumentacije ili putem fiktivnih knjigovodstvenih knjiženja, koji se vrše na razne načine. Samim otkrivanjem falcifikata i sagledavanjem metoda prikrivanja falcifikator okreće službu protiv sebe. Ako ima manjka ne treba da se kaže da je zloupotreba nego treba da obratimo pažnju i da metodom eliminacije utvrdimo da li je to krivično delo tj. da je manjak rezultat radnje koja je sankcionisana. Ovaj način prisvajanja se najčešće radi putem dopisivanja brojeva. 5) Prisvajanje sa korupcijom i zloupotrebama, prisvajanje uz korupciju i brojne druge oblike privrednog kriminaliteta je pre svega vezano za etičku dimenziju pojave i u tom smislu prisvajanje uz korupciju predstavlja i zaista izraženu društvenu opasnost ovih dela. Sama korupcija predstavlja jedan od najstarijih oblika socijalne patologije i egzistira do današnjeg dana kroz sve stadijume društvenog života. Zloupotebe takođe pored toga što uz sebe nose visok stepen društvene opasnosti su pre svega rezultat sebičnog koje u sebi sadrži koristoljublje. Načini korupcije i zloupotreba su brojni i isti su prisutni kako u privrednoj delatnosti tako i u društvenim delatnostima. Praktično nema oblasti društvenog života gde nije prisutna korupcija. Pored klasičnih oblika korupcije ‘‘u četiri oka’‘ poznati su i savremeni oblici korupcije koji su vezani za pranje novca, poslovno posredovanje, fiktivno upošljavanje, fiktivni platni računi, zloupotrebe pri zaključenju poslovnih ugovora, isplatu autorskih honorara za navodno izvršen dopunski posao, stručne konsultacije uz ideje spoljnih saradnika i slično. Ugrožavanje nekih oblasti privrednih delatnosti sa ovakvim oblicima kriminalnih napada se definišu kao određene korumptivne zone. U svakom slučaju mita i korupcije je i pored toga što je to krivično delo u pitanju došlo do štete za državnu ili bilo koju svojinu. To je karakteristično kako za privredne delatnosti tako i za vanprivredne uglavnom za organe uprave. 6) Prisvajanje putem takozvanih korisnih malverzacija. Zloupotrebe ovlašćenja u privredi koje za osnovni cilj imaju ostvarivanje koristi za samo preduzeće i upošljene u njemu a na štetu države su takozvane korisne malverzacije. U suštini se nanosi šteta državi kojoj se uskraćuju pripadajući doprinosi. Osnovni oblici tzv. Korisnih malverzacija su: neplaćanje određenih doprinosa, izbegavanje plaćanja društvenih doprinosa 11

ili plaćanje u manjem iznosu od zakonski propisanog, nelojalna konkurencija, ispostavljanje neistinitih završnih računa i bilansa, formiranje crnih fondova i firmi u inostranstvu. Indicije koje su vezane za korisne malverzacije su prepoznatljive po tome što ostavljaju tragove u poslovnoj (dokumentaciji) koja se falcifikjuje. 7) Oštećenje imovine uz nesavesno poslovanje odnosno rad. Postoje određeni tipovi unutar firmi koji po svaku cenu nastoje da ona osnovna sredstva za rad unište i oštete firmu u određenom iznosu. 8) Prisvajanje putem dnevnih prikrivanja i utaja se sastoji u prijavljivanju manje dobiti od one što u suštini predstavlja osnovu za određivanje poreza a pored toga radi se i o drugim malverzacijama koje su vezane za prijavljivanje i plaćanje poreza na dobit, poreza na promet i lične izdatke odnosno poreze na radnike. U suštini se radi za kasnije plaćanje poreza ili prikrivanje poreza i doprinosa uz unošenje raznih podataka u dnevnim izveštajima, ne prijavljivanje poreza, ne obračunavanje poreza na promet, obavljanje poslova za koje se nema odobrenje, ne prijavljivanje ili delimično prijavljivanje zapošljenih lica, uzurpacija poslovnog prostora, prikazivanje uvećanih troškova, uz falcifikovanje dokumentacije itd. Ovo je negativna društvena pojava koja je uzela široke razmere i tamna brojka je izuzetno visoka, matematički posmatrano ovo je jedna materijalna indicija koja ukazuje da u konkretnim radnjama ima elemenata krivičnog dela. Pojavni oblici ove indicije se manifestuju kroz posedovanje enormnih količina novca, automobila kuća i svega ostalog i u suštini to je osnov za prognoziranje i planiranje kriminalističke kontrole, samih poreskih obveznika. Ovakve podatke odnosno spoljašnje manifestacije treba proveravati dosta obazrivo kroz dnevne prijave. Svaka nelogičnost i nesrazmernost pojačava vrednost ovakvih indicija i osnove sumnje sa kojima se raspolaže. U tom smislu u kriminalističkoj kontroli treba odrediti krug lica koja treba staviti u fokus interesovanja. Dalji tok kriminalističke kontrole i njenog prerastanja u kriminalističku obradu rešava pitanje vida i obima operativno taktičkih mera i istražnih radnji za raščišćavanje konkretnog slučaja vezanog za dnevno prikrivanje, odnosno utaje, odnosno utvrđivanje tačnog iznosa do koga se dolazi upoređenjem legalnih i ilegalnih prihoda. Inače pribavljanje dokaza vezanih za krivično delo prisvajanje putem dnevnih prikrivanja i utaja pre svega zavisi od dobrog poznavanja propisa koji regulišu dnevne i druge obaveze preduzeća u toj oblasti. Ovo je često primer u lom poslovima, jer je na takav način lakše prikriti stvaran prihod.*9 9

Lom posao – kada ja radim jedan posao a neko drugi radi drugi posao za mene.

12

9) Prisvajanje uz nedozvoljenu trgovinu i krijumčarenje. Postojanje divljih tržišta i nedostatak nekih proizvoda na tržištu nesporno utiču na ponudu i potražnju, postojanje ogromnih razlika u cenama robe, otvorenost granica, visok priliv stranaca u zemlju, želja da se brzo zaradi su otprilike osnovni faktori koji utiču i determinišu postojanje i opstajanje nedozvoljene trgovine i krijumčarenja. Način izvršenja dela se sastoji od: 1. Nelegalne nabavke, aktuelne i kurentne robe i to u najvećem broju slučajeva iz inostranstva i njenog transportovanja do domaćeg tržišta odnosno nelegalan uvoz iste koja je ne prijavljena i obavzno sakrivena. 2. Prodaj takve robe - njena kriminalna realizacija. Štos je da se nabavi a ne prijavi ništa. Mogućnost obezbeđenja materijalnih i drugih indicija koje upućuju na postojanje ovog krivičnog dela odnosno kriminalne delatnosti se ogleda pre svega u naglom i sumnjivom bogaćenju, a to može da bude na razne načine. POJAVNI OBLICI S OBZIROM NA NAČIN IZVRŠENJA KRIVIČNIH DELA EKONOMSKOG (PRIVREDNOG) KRIMINALITETA Ekonomski kriminalitet se manifestuje kroz brojne pojavne oblike i on je prisutan u svim sektorima privredne delatnosti i državnih službi. Mnogo puta kriminalni napadi su međusobno tesno povezani i isprepletani. Budući da pozicija privrednog poslovanja proizilazi prvenstveno iz prirode i specifičnosti radnog mesta, pored postojanja i drugih okolnosti objektivnog i subjektivnog karaktera (postojanje motiva* 10, namere*11, karakteroloških osobina ekonomskog delikventa itd.) i na taj način determiniše tip i obim pojavnog oblika s obzirom na način izvršenja. Te je s obzirom na oblik kriminaliteta isti dobro, odnosno uputno, analizirati klasifikujući isti prema sektorima i granama privrede i društvenih delatnosti. Praktično nemoguće je izdvojiti sve osnovne oblike i načine izvršenja krivičnh dela privrednog kriminaliteta. S obzirom na praktičnu vrednost klasifikovanja dela privrednog kriminaliteta, s obzirom na grane i sektore privrede mi ćemo razmatrati sledeće privredne i druge sektore: 1) Magacinsko poslovanje 2) Komercijalno poslovanje 3) Blagajničko poslovanje 10

Motiv = pobuda koja usmerava aktivnost, onda bi namera bila nešto što motivu daje na snazi. U krivičnom pravu se uglavnom motiv izučava u okviru umišljaja. 11 Namera je konstutivni elemenat motiva.

13

4) Knjigovodstveno poslovanje 5) Proizvodnju 6) Trgovinu i ugostiteljstvo 7) Spoljašnju trgovinu 8) Opšte rukovođenje Organi unutrašnjih poslova kao osnovni organi u pretkrivičnom postupku su najčešće podnosioci krivičnih prijava za sve vrstekrivičnih dela koja se gone po službenoj dužnosti pa i za dela ekonomskog kriminaliteta, što u suštini proizilazi iz njihove zakonske obaveze na planu otkrivanja dela i učinioca u pretkrivičnom postupku u čijim okvirima preduzimaju određene operativno taktičke mere i istražnje radnje. Finalni proizvod ovako planiranih i preduzetih mera i radnji u sklopu kriminalističke obrade je krivična prijava. U slučaju dela privrednog kriminaliteta, krivičnu prijavu uz adekvatnu dokumentaciju organi unutrašnjih poslova dostavljaju javnom tužilaštvu. S obzirom na složenost privrednog kriminaliteta i visokoj specijalizaciji i profesijonalizaciji takozvanih ekonomskih delikvenata glavni nosioci kriminalističke obrade kada je u pitanju ovaj vid kriminaliteta su specijalizovane službe sa civilnim operativnim radnicima dok se sprovođenje kriminalističke kontrole obavlja u sklopu i uniformisanog dela policije. Linijski i teritorijalno - dva osnovna modela organizovanja službe. Linijski je organizovanje prema liniji problema, a teritorijalno za teritoriju. (linija maloletnika, krvna i seksualna linija, linija krađa automobila...). Teritorijalna je podelom na sektore gde se organizuje patrolna i operativna delatnost, i ti ljudi su dužni da učestvuju u rešavanju tih problema na tom sektoru. Pozitivanishod krivične prijave predpostavlja sadržaj krivično procesno relevantnih činjenica. Krivična prijava u tom smislu treba da odgovori na sva osnovna pitanja kriminalistike ili da sadrži odgovor na neko od njih bez čijeg odgovora i ne može da se vodi krivični postupak. Bez nepotrebnih uopštavanja i uz dovoljnu preciznost prilikom navođenja faktičkog stanja u krivičnu prijavi treba da uđe sledeće: podaci vezani za prijavljenog učinioca krivičnog dela budući da je on poznat još prilikom otkrivanja, podaci vezani za mesto, vreme izvršenja itd. KRIMINALITET U MAGACINSKOM POSLOVANJU Sektor magacinskog poslovanja je u ovoj podeli jedan od značajnijih s obzirom na mogućnost vršenja krivičnih dela privrednog kriminaliteta. U tom smislu procenat poslovnog rizika odnosno dozvoljeni gubitci u 14

poslovanju koji se priznaju kao kalo, lom, rastur i druga kvalitativno kvantitativna umanjenja robe u procentu prilikom skladištenja i čuvanja u izvesnim slučajevima prerasta u javni oblik nezakonitog bogaćenja. I pored toga što u konkretnim situacijama do smanjenja vrednosti robe uopšte nije ni došlo. Na visinu ovog procenta utiče način čuvanja robe kao i vid iste (da li je litražna, metražna itd.), klimatski uslovi, vreme skladištenja kao i drugi faktori koji se odražavaju na skladištenu robu. Međutim ovaj relativni iznos dozvoljenog poslovnog rizika je faktičko stanje te u tom smislu nekada dolazi do raskoraka koji za posledicu ima javljanje odnosno pojavu ne evidentiranih viškova ili pak manjka koji se prikriva. U magacinskom poslovanju dolazi do izražaja i način izvršenja krivičnog dela. Putem prisvajanja ne evidentiranih viškova koji su rezultat prevare potrošača. To se dešava prilikom netačnog merenja i izdavanja robe, manipulisanje sa sa metražom, izdavanjem robe od oka itd. Pored ovih oblika prevare u kvantitetu odnosno količini koji su rezultat merenja uz upotrebu neispravnih mernih instumenata vrši se prisvajanje i uz prevare koje su vezane za kvalitet robe uz izdavanje lošije robe od one koja se navodi u magacinskom dokumentu. Pojavljeni deo viška robe boljeg kvaliteta se prodaje a zatim se nabavlja roba lošijeg kvaliteta te na taj način prisvaja ne evidentirana razlika u ceni na relaciji bolja roba – roba lošijeg kvaliteta. Dugotrajna prisvajanja u magacinskom poslovanju mogu da rezultiraju i pojavom manjka. Da bi prikrili ovakav način izvršenja dela učinilac odnosno magaciopner pribegava falcifikovanju dokumentacije unošenjem netačne količine u svim primercima magacinske dokumentacije ili falcifikuje samo primerak dokumenta što kod njega ostaje. Pri izdavanju skladištene robe, falcifikovanje magacinske izdatnice kao jedno od temeljnih magacinskih dokumenata se vrši najčešće uz dopisivanje nepostojećih roba ili dodavanjem brojeva pre ili posle postojećeg broja. Pri prijemu robe na skladište, opet prisvajanje učinilac prikriva takođe falcifikovanjem osnovne magacinske dokumentacije i u tom smislu upisuje manju količinu od faktički primljene, tako što magacinsku prijemnicu umanjuje u apsolutnim iznosima ili vrši prepravljanje odnosno brisanje brojki u tekstu. Pored toga nastali manjak koji je posledica prisvjanja ili nesavesnog vršenja magacinske službe za određeni vremenski period se prikriva i prilikom vršenja popisa uz podmetanje iste robe kako bi se dva puta popisala ili zamena za sličnu, falcifikovanje izdatnica za navodno izdatu robu, pozajmljivanje robe iz drugog magacina koja se kasnije vraća, netačnim merenjem i slično. Obično kada je u ptanju roba koja se pakuje u ktije ostave se prazne kutije. Pri prisvajanju ne evidentiranih viškova u robi da bi realizovao svoju nameru učinilacprethodno planira ne osvrćući se na zaštitne i kontrolne mehanizme 15

da viškove iznese van kruga preduzeća. Iznošenje plena, odnosno robe magacioner vrši na razne načine, bez znanja drugih lica lično iznosi sitniju robu u odeći na glavne i sporedne izlaze preduzeća ili robu prebacuje preko ograde, meša prisvojenu i drugu robu koja se uobičajeno transportuje, tražeći pogodan momenat za to, povezuje se sa vozačima sa kojima dogovara iznošenje robe i pritom sa njima deli zaradu, iznosi robu u saradnji sa portirima uz određenu nadoknadu, falcifikuje papire za izvoz robe (piše otpremnice pa posle pocepa kada roba izađe iz kruga preduzeća). Prilikom iznošenja pametan magacioner unapred je isplanirao prodaju. U okviru magacinskog poslovanja može da dođe do oštećenja robe kao posebnog oblika načina i izvršenja dela ekonomskog kriminaliteta i to preko više pojavnih oblika. Putem nesavesnog čuvanja i rukovanja robom koja se zbog toga sipa – troši. Loše postupanje prilikom primanja robe zbog čega dolazi do pojave manjka jer je ustvari primio manju količinu. Neažurno i nestručno vođenje kartoteke i druge magacinske evidencije. Za ove zloupotrebe ne može da se kaže da su rezultat koristoljublja ali sigurno u sistemu zloupoteba u magacinskom poslovanju imaju značajno mesto i procenat zastupljenosti. KRIVIČNA DELA PRIVREDNOG KRIMINALITETA U OBLASTI PRIVREDNOG POSLOVANJA Preko komercijalnog sektora se nabavlja i prodaje roba i druge materijalne vrednosti a to je posao za nabavnu i prodajnu službu. Nabavna služba se brine za plansko i sistematsko snabdevanje preduzeća materijalima zbog čega u tom pravcu istražuje tržište i ostvaruje poslovne kontakte sa dobavljačima sa kojima zaključuje kupoprodajni ugovor, s obzirom na ovo nabavna služba prima robu i vodi evidenciju iste (faktura, tovarni list, magacinska propratnica...). Prodajna slžba organizuje prodaju robe preko prodajne mreže preduzeće, da bi izvršili zadatak i obezbedili siguran plasman robe predhodno se ispita potražnja na tržištu i uspostavljaju se poslovni odnosi sa kupcima kojima se isporučuje ugovorena roba koja se pre toga fakturiše. Prodajni sektor vodi računa i o skladištenju proizvoda i drugih zaliha koje registruje u postojećim poslovnim evidencijama za komercijalno poslovanje. Komercijalno poslovanje za koje je karakteristično to što njegovi subjekti nemaju direktnu vezu sa robom što se nabavlja, predstavljajedan od najugroženijih sektora sobzirom na mogućnosti napada na imovinu izvršenjem krivičnih dela privrednog kriminaliteta. Nabavljač po pravilu 16

većeg preduzeća nabavlja robu po nižoj a u preduzeću prikazuje po većoj ceni ili opet prikazuje manju količinu robe od faktički nabavljene zašta nalazi ‘‘'razumevanje’‘ kod magacionera koji neposredno rukuje sa robom. Ovakva prisvajanja koja proizvode manjak prikrivaju se falcifikovanjem faktura i to rediranjem ili dopisivanjem sa čime se preinačava tekst ili se prepravljaju apsolutne brojke u iznosu koji želi da se prikaže a u određenim slučajevima se sačinjava i fiktivna dokumentacija. Česta su prisvajanja pri nabavci putem korupcije i zloupotrebe koji se jave u sledećim vidovima: - primanje i davanje mita, - protiv zakonito posedovanje uz sticanje materijalne koristi*12, - zloupotrebe u vezi sa dogovorenim poslovnim odnosima između preduzeća različitog vida, - razni oblici oštećenja ili povlašćivanja poverioca. Oblici zloupotrebe položaja se sreću u radu otkupljivača koje obično preduzeće angažuje za otkup biljaka, drugih zemljoradničkih i industriskih proizvoda. S obzirom da oni vrše otkup a brinu se istovremeno i za skladištenje, utovar i istovar robe idealne su mogućnosti da manipulator napravi mogućnost da poveća obim dozvoljenih gubitaka (oko kala, loma, rasipanja) i na taj način prisvoji proizveden višak tako se na primer otkupljuje roba sa manjim iznosom i odobrenjem kala a pri računanju se odbija ceo iznosz zatim sa velikim količinama hrane se prehranjuje živa stoka i tada se prodaje preduzeću. Razlika od faktičkog koje je više od dozvoljenog se prisvaja. (daje stoki slano da bi pila vode kako bi bila teža, takođe daju uz hranu i gips) Nesavesno poslovanje prisutno u nabavnoj i prodajnoj službi se manifestuje preko zaključivanja štetnih ugovora za matično preduzeće, nabavljanjem proizvoda koji ne odgovaraju uobičajenim standardima, neadekvatno čuvanje istih i nabavljanjem robe lošijeg kvaliteta. U komercijalnom poslovanju vrše se prisvajanja i preko takozvanih korisnih malverzacija: uračunavanje marže više od uobičajene, prikazivanje navodno dorade robe, prodavanje artikala slabijeg kvaliteta kao boljeg kvaliteta itd. Sa ovim zloupotrebama prisvajaju se ogromni novčani iznosi.   

12

Protiv zakonito posredovanje je krivično delo samo što je ovde objekat napada privreda.

17

EKONOMSKI KRIMINALITET U BLAGAJNIČKOM POSLOVANJU Blagajničko poslovanje se sastoji od: • naplate u gotovom novcu, • uplaćivanju i podizanju novca sa žiro računa ili banke, • izdavanja čekova ili čuvanja novca i drugih hartija od vrednosti kao i vođenje evidencija za promet vrednosnih dokumenata*13. Budući da svako posezanje na novčani iznos povlači pojavljivanje manjka za ovaj sektor je karakteristično prisvajanje koje rezultira sa njegovim manjkom i prikrivanjem istoga, uz naprimer falcifikovanje blagajničke dokumentacije. Prisvajanje koje nastaje kao rezultat uzimanja novca se prikriva na sledeći način: • neizdavanjm dokumenata, • ili izdavanje neadekvatnog dokumenata za naplatu licu koje nešto uplaćuje budući da i ono ne insistira na tome, • navođenje u uplatnici manjeg iznosa od istinski naplaćenog (ukoliko se radi o lakomislenim ljudima), • falcifikovanje blagajničke uplate od onog iznosa što je primljen, normalno uz potpisivanje primaoca. • Falcifikovanje blagajničke dokumentacije uz ocenjivanje apsolutnog iznosa, putem brisnja i upisivanjem brojeva, označavaju se manji iznosi od stvarno uplaćenog (to se radi tako što se redira iznos ili prva ili zadnja brojka ili opet pravi iznos se brišu se i dopisuju cifre) ili se pak pravi iznos vodi samo na prvom originalnom primerku uplatnice a u ostalim primercima dopisuje se manji iznos. • Podmetanje stare uplatnice manjeg iznosa itd. Blagajnik pri isplati prikazuje veće iznose od faktičkih i putem netačnog navođenja odliva novčanih sredstava i na taj način otvara mogućnost za protiv pravno prisvajanje budući da se razdužuje za realan iznos u većem obimu od realne isplate. Prisvajanje se prikriva i putem manipulacija vezanih za blagajničku evidenciju ( u dnevniku blagajnik ne knjiži neke uplatnice, ali pri uplaćivanju zadržava kod sebe novac ne knjižeći ga a pokriva ga sledećim uplatama u očekivanju da u nekom pogodnom momentu u celini naštimuje to prisvajanje, može i sa lažnim 13

Blagajnički dnevnik, ulaz, izlaz

18

prikazivanjem salda prilikom rekapitulacije, prilikom prijema i uzimanja novca preko žiro računa. Sve preko blagajničkog maksimuma mora da se uplati na žiro račun preduzeća ili fima plaća iznos iznad blagajničkog maksimuma a to se ne radi i prikriva se na različite načine a najčešći slučaj je falcifikovanjem cele uplatnice ili navođenjem većeg iznosa uz brisanje i dopisivanje, falcifikovanje potpisa odgovornog lica, iznosa na čeku itd. Oblici prisvajanja u gotovinskoj isplati su sledeći: isplata manjeg iznosa plate od one što radniku pripada putem netačnog računanja, prisvajanje iznosa koji su dopunski uračunati i odnose se na fiktivnu platu ili fiktivno izvršeni posao, potpuno ili delimično prisvajanje plate radnika koji su napustili preduzeće, ili prisvajanje iznosa koji se odnose na troškove službenih putovanja, bolovanja i slično. OBLICI KRIMINALITETA U SEKTORU KNJIGOVODSTVA Knjigovodstvena funkcija je kontrolna funkcija i ostvaruje se vođenjem knjigovodstvene evidencije koja de fakto prati kretanje imovine. Knjigovodstvo obavlja sledeće poslove: prati kretanje imovine po vrsti, mestu i vremenu putem odgovarajućih knjiženja i evidentiranja, obračunava i izvršava obaveze prema zajednici i poveriocima i naplaćuje dug od dužnika, vrši kontrolu pravilnosti poslovanja sa sredstvima, vodi finansijsku politiku i vrši naplatu i isplatu preko banke i blagajne. U knjigovodstvenim poslovima nema direktnog kontakta sa imovinom s obzirom da se radi o kontrolnoj funkciji a jedini posredni kontakt se ostvaruje u blagajni i na žiro računu u banci, s obzirom na to svi oblici napada koji bi se sastojali u prisvajanju imovine su isključeni osim u slučaju koncentracije funkcija ili sprege sa licima koja raspolažu imovinom. Zbog toga se kao osnovni oblici napada mogu pojaviti oblici vezani za korupciju i zloupotrebe kada se vrši prikrivanje prisvajanja izvršenih u drugim sektorima poslovanja i takozvanih korisnih malverzacija, odnosno uskraćivanja obaveza prema državi i sticanja određenih pogodnosti na koje se nema pravo. Uzimajući u obzir činjenicu da se ovde radi o kriminalnim napadima u okviru unutrašnjeg sistema kontrole i zaštite jasno je da će otkrivanje biti moguće samo angažovanjem spoljašnjeg zaštitnog sistema. 19

Možemo navesti samo pojedine oblike prikrivanja manjka koji nastaju prisvajanjem imovine kroz knjigovodstvene evidencije. Tako se na primer manjak prikriva prebacivanjem na fiktivne troškove, često režijske koje je teško utvrditi. Prebacivnjem na dubiozna potraživanja i kasnijem otpisivanjem, otvaranjem fiktivnih konta najčešće kupca i njihovo terećenje na ime robe koja je poslata iako to nije slučaj. Pogrešnim računskim operacijama, ne knjiženjem ulaza robe ili novca. Ili fiktivnim knjiženjem izlaza robe ili novca. Kada su u pitanju kriminalni napadi u vidu korupcije i zloupotreba u takvim slučajevima dolazi do povezivanja sa kupcima ili dobavljačima pri čemu knjigovođa kroz poslovne knjige povećava iznose potraživanja dobavljača ili pak smanjujnje dugovanje kupaca. Sledeći oblik napada kreće se u šteti koja se nanosi državi a za račun svoje firme i ispoljava se u vidu prikrivanja gubitaka, utajivanja obaveza prema državi i korišćenje određenih prevara za sticanje određenih sredstava ili pogodnosti od države. EKONOMSKI KRIMINALITET U PROIZVODNJI Proizvodnja je osnovni delokrug rada preduzeća u oblasti industrije građevinarstva, šumarstva, zemljoradnje, zanatstva i drugih oblasti industrije. U zavisnosti od tipa i osnovne delatnosti, svako preduzeće je adekvatno organizaciono struktuirano i funkcionalno povezano između više sektora rada. U kojima se odvija i vrši kontrola proizvodnje koja kao finalni proizvod ima gotov proizvod ili polu proizvod. Celokupni obim i dinamika imovine sa kojima se operiše u procesu proizvodnjese na adekvatan način dokumentuje i evidentira. Prisvajanje imovine u proizvodnji je determinisano pre svega sa odstupanjem od realnih normativa, koncentraciji mđusobno ne spojivih funkcija i u potpunom odsustvu evidencija ili vođenja delimičnih evidencija o proizvodnji i utrošku sredstava. Razni su načini prisvajanja ne evidentiranih viškova koji su proizašli od dozvoljenih gubitaka u materijalu s obzirom na dozvoljene normative. Prisutno je i prikazivanje škarta (robe sa greškom) u procesu rada, ugradnja nekada i dopunskih nekvalitetnih materijala, prijavljivanje većeg stepena kaliranja robe a nije isključena ni mogućnost, ne evidentiranja osnovnih sredstava. Dugotrajno prisvajanje sirovina, gotovih proizvoda i polu proizvoda za posledicu ima pojavljivanje manjka što učinilac krivčnog dela pokušava da prikrije. Ovakvi manjkovi se najčešće prikrivaju sa poslovnom dokumentacijom koja je vezana za proizvodnju. U pripremi proizvodnje i prilikom prijema potrošnog materijala i drugog materijala nastoji se da se 20

prikaže manja količina primljenog sa ciljem da se falcifikuje cela dokumentacija za podizanje robe iz centralnog ili priručnog magacina matičnog preduzeća ili se ne navodi proizvod koji se nabavlja. Brišu se ili se na drugi način odstranjuju apsolutni iznosi količina, ne navodi se asortiman proizvoda, dostavljju fiktivni dokumenti i slično. Pri izlasku gotovih proizvoda ili poluproizvoda iz proizvodnih pogona, odnosno pri njihovom dostavljanju u magacin učinilac krivičnog dela nastoji da kroz dokumentaciju prikaže da je predao veću količinu gotovih proizvoda od one koja je faktički predata i na taj način stvara viškove koje nastoji da realizuje, odnosno prisvoji. Prikazivanje većih količina od stvarnih se prikriva sa potpunim falcifikovanjem primera dokumentacije (dostavnica, potvrda za predatu robu, interna dostavna knjiga i slično), ili pojedine delove prepravlja dodavanjem novih količina. U proizvodnji su zastupljeni i takozvani oblici vezani za prisvajanje ne evidentiranih viškova uz prevaru potrošača i to preko stvaranja nesklada u kvalitetu i kvantitetu proizvoda. Prisvajanjem ne evidentiranih viškova koji su nastali uz prevaru potrošača su osobeno prisutni u servisnim radionicama, budući da od određivanja količine i vida potrošnog materijala kao i visine cene izvršene usluge se de fakto stvara mogućnost za prisvajanje na štetu potrošača. U proizvodnji su prisutni razni oblici prisvajanja uz korupciju i zloupotrebe i pre svega su povezani sa komercijalnim i drugim poslovanjem preduzeća u oblasti proizvodnje. Podmićivanje je klasičan način sa kojim se vrši ovakva zloupotreba. U praksi su prisutni i uslovno rečeno neki savremeni oblici ovakvog načina izvršenja zloupotreba oni se odnose na zloupotrebe pri nabavci materijala uz uskraćivanje plaćanja poreza na promet, zloupotrebu ugovora o delu ili zaključivanje fiktivnih ugovora o delu zbog izrade određenih projekata, tehničke dokumentacije, pomoći u izradi odnosno iznalaženju određenih idejnih rešenja.*14 U proizvodnji može da dođe do oštećenja imovine usled uslovno rečeno nesavesnog poslovanja zbog nekog nesavesnog, ležernog odnosa ili nestručnosti radnika koji rukuje tom opremom i tako dalje. EKONOMSKI KRIMINALITET U TRGOVINI I UGOSTITELJSTVU Trgovina predstavlja vršenje prometa roba preko maloprodaje i veleprodaje kao osnovnih oblika trgovinske delatnosti čije razgraničenje zavisi pre svega od obima odnosno količine robe i od načina njenog plasmana. Trgovinska preduzeća koja se zanimaju za promet na malo 14

Radnik može biti angažovan i ugovorom o delu.

21

nabavljaju robu od proizvodnih preduzeća ili iz sopstvenog glavnog magacina od dobavljača i iste direktno plasiraju preko trgovinske mreže – prodavnica, koje opet mogu da budu klasične i u vidu samoposluga. Ugostiteljstvo opet predstavlja privrednu delatnost čija je osnovna delatnost prodaja alkoholnih i drugih pića kao i vršenje prodaje hrane ili ostvarivanje dobiti za pružene usluge smeštaja. Za promet roba u trgovinskim i ugostiteljskim preduzećima takođe se vodi adekvatna poslovna dokumentacija (paragon blok, ili kasa blok, faktura, magacinska prijemnica, dostavnica i blagajnička uplatnica). Ova privredna grana je napadnuta mnoštvom oblika privrednog kriminaliteta i to u skoro svim grupacijama s obzirom na način izvršenja krivičnog dela koji se javljaju na relacijama nabavljanje - skladištenje - prodaja robe – blagajničko poslovanje. I inače najčešći izvršioci krivičnih dela privrednog kriminaliteta u oblasti unutrašnje trgovine i ugostiteljstva su uslovno rečeno rukovodioci prodavnica ili ugostiteljskih jedinica (hotela, motela i sl.) a i druga lica koja učestvuju u prometu roba i usluga. Rukovodioci trgovinskih i ugostiteljskih jedinica koji su zaduženi i za nabavljanje robe posežući na imovinu prave manjak koji nastoje da prikriju falcifikovanjem poslovne dokumentacije sa prepravljanjem cifri u kolonama i u rekapitulaciji sa brisnjem ili podmetanjem nekog ranijeg dokumenta – fakture. Pri ovakvim radnjama nastoje da uvećaju iznos u fakturi ili kada je u pitanju roba nastoje da umanje količinu robe od faktički nabavljene s namerom da višak prisvoje. Za trgovinsko poslovanje posebno kada je u pitanju kupovina robe na veliko su specifična i prisvajanja sa takozvanim korisnim malverzacijama i to pre svega fiktivnim dokumentovanjem troškova za prevoz i skladištenje. Navodnu doradu robe i slično, pri skladištenju čuvanju i održavanju robe sa kojim se redovno vrši promet na veliko i malo takođe se i vrši protvpravno prisvajanja. Prisvajanje ne evidentiranih viškova koji su uzrokovani prosečnim računanjem dozvoljenih gubitaka se vrši na taj način što se ovi gubici (kalo, rastur, lom i slično) u praksi obično kreću u dozvoljenom procentu posebno kada se roba skladišti za kratak vremenski period. Koliko je faktički kalo manji od dozvoljenog toliko su veći viškovi koji se kao ne evidentirani prisvajaju od strane rukovodioca prodavnice, kao drugi pojavni oblik izvršenja se javlja često navodna minimalna dorada robe za široku potrošnju a razlika u ceni se prisvaja. Dugotrajno prisvajanje robe rezultira pojavom manjka što se prikriva falcifikovanjem poslovne dokumentacije i drugim metodama koje su posebno prisutne prilikom vršenja popisa (lažno prikazivanje roba u većim količinama od faktičkih, netačno merenje roba na zalihama, pozajmljivanje robe samo dok popis ne prođe, prikrivanje određenih količina robe koja je u međuvremenu poskupela itd). Jedan od 22

najčešćih načina izvršenja krivičnih dela iz oblasti ekonomskog kriminaliteta je prisvajanje ne evidentiranih viškova uz prevaru potrošača. Ovo prisvajanje se vrši sa prevarom u kvalitetu i kvantitetu robe i određivanju cene za istu. Prevara kupca pri merenju i plaćanju robe se najčešće vrši kroz sledeće oblike: upotrebom neispravnih vaga i tegova, uračunavanje ambalaže koja je besplatna i neznačajna (prodaja papira uz meso), izdavnje manjih količina alkohola, smanjenjem količine hrane pri služenju u hotelima i restoranima, netačno merenje metražne robe, kvašenje proizvoda radi dobijanja na težini. U trgovinskom poslovanju nije redak slučaj i da se krivična dela vrše uz prisvajanje razlike koja nastaje za takozvani rad za svoj račun (kada radnik unosi svoju robu i prodaje je kao robu prodavnice ). Bez obzira što su rukovodioci u trgovačkoj i ugostiteljskoj mreži zaduženi i sa blgajnom i obavezama vezanim za blagajničko poslovanje prisvajanje odnosno zloupotrebe mogu da nastanu i na toj liniji. U suštini se radi o prisvajanjima koja su rezultat manjka koji se prikriva falcifikovanjem, ovo se vrši uz dodavanje, prepravljanje i brisanje blagajničkih uplatnica i isplatnica ili dokumentima kojima se predaje dnevni pazar. U slučaju kada je u pitanju povezanost osobe koja vrši blagajničku funkciju sa drugim licem iz knjigovodstva matičnog preduzeća pojavljeni manjak se prikriva i na druge načine, pre svega nezaduživanjem ili fiktivnim zaduživanjem, fiktivnim umanjenjem zadužene robe i tome sl. EKONOMSKI KRIMINALITET U OBLASTI SPOLJAŠNJE TRGOVINE Spoljašnja trgovina predstavlja privrednu granu za promet robe i usluga u međunarodnim okvirima. Spoljašnja trgovinska delatnost vrši se sa ciljem da registrovana trgovinska preduzeća koja se bave uvozom i izvozom robe međunarodnim trgovinskim posedovanjem između stranih i poslovnih partnera, prevozom robe i putnika, skladištenjem i čuvanjem robe, turističkim uslugama u spoljnotrgovinskom prometu, investicionim zahvatima u inostranstvu kao i drugim oblicima u oblasti spoljnotrgovinskog poslovanja. Za svaki poslovni poduhvat vezan za uvoz izvoz robe sačinjava se određena poslovna dokumentacija. Pri uvozu robe najčešća su dva načina izvršenja kada su u pitanju krivična dela iz oblasti privrednog kriminaliteta i to:  prisvajanje uz korupciju i zloupotrebe i  prisvajanje uz takozvane korisne malverzacije. Širok je prostor za razne oblike prisvajanja koji se vrše putem korumpiranja i zloupotreba između ostalog to je zbog toga što ne 23

funkcionišu kontrolni i zaštitni mehanizmi u smislu da ne može ni da bude reč o tome da se u tom pravcu ostvari neki širi i kvalitetniji uvid u način poslovanja kada su u pitanju naša preduzeća koja u trgovini na svetskom tržištu učestvuju kroz promet roba i usluga. Trgovinska preduzeća daju ili primaju mito prilikom kupovine veće količine robe a i prilikom kupovine stranih licenci i tome slično. Raznovrsni su oblici prisvajanja sa takozvanim korisnim malverzacijama, tako se lažno deklariše roba zbog ostvarivanja rentabilnijeg uvoza i povoljnijeg režima prilikom plaćanja društvenih obaveza za fiktivno prikazivanje dorade robe prilikom uvoza iako se u konkretnom slučaju radi o gotovom proizvodu koji se odmah plasira na tržište čime se faktički izbegava plaćanje adekvatnih carinskih obaveza. Fiktivno prikazivanje uzimanja opreme što se čini iz razloga izbegavanja plaćanja društvenih obaveza ili sticanja carinskih pogodnosti. Nepotrebno uključivanje stranih posredničkih firmi čime se uvećava cena proizvoda, fiktivno prikazivanje privredne saradnje u suštini se radi o uvozu opreme čime neka preduzeća neopravdano stiču neke uvozno izvozne pogodnosti. Fiktivna prodaja uvezene robe u više navrata gde je roba skladištena a dokumenta samo kruže. I izvoz robe je praćen raznim oblicima prisvajanja tako u koliko je pri izvoznim aranžmanima neko lice direktno ili indirektno povezano sa magacinskim poslovanjem ono se nalazi u situaciji da vrši prisvajanja ne evidentiranih viškova koji su nastali kao rezultat računanja, dozvoljenih gubitaka ili omogućavanja da dođe do oštećenja robe prilikom transporta radi plasmana na inostrano tržište. Prilkom prijema robe strani kupac sačinjava komisijski zapisnik koji vraća izvozniku koji zatim služi kao osnova za razne bonifikacije (beneficije), priznavanje oštećenja, nekvaliteta, često puta pri ovome poslovni partner iz inostranstva na ovaj način izdejstvuje visoku stopu bonifikacije iz raloga straha izvoznika zbog eventualnog raskida ugovora i vraćanja robe. Pored prisvajanja ne evidentiranih viškova koji su rezultat rada za svoj račun a prisutni su u vidu ne uvođenja svih poslovnih efekata njihovog prisvajanja pri izvozu robe vrše se i određena prisvajanja uz razne zloupotrebe i korupcije kao i prisvajanja uz takozvane korisne malverzacije. OBLICI KRIMINALITETA U TAKOZVANOM OPŠTEM RUKOVOĐENJU PRIVREDNIM SISTEMIMA I ORGANIZACIJAMA

24

U sprovođenju funkcije rukovođenja i usmeravanja privredne delatnosti preduzeća gde je glavni nosioc direktor – menaџer i ceo kolektivni upravni organ – upravni odbor preduzeća, u realizaciji aktivnosti sa specifičnim zadacima je zastupljena i pravna, kadrovska i druge službe koje takođe mogu biti nosioci određenih napada na imovinu u smislu raznih zloupotrba i prisvajanja. Najopasnija su prisvajanja koja se vrše uz korupciju i zloupotrebe i koja se javljaju u sledećim oblicima:  omogućavanje fizičkim licima da nabave robu bez plaćanja poreza na promet,  računanje poslovnih operacija koje nisu izvršene,  fiktivan ili drugi način,  neregularan radni odnos odnosno njegovo zasnivanje,  neregularno davanje kredita, uz zloupotrebe vezane za izazivanje lažnog stečaja,  davanje ili primanje mita u cilju zaključivanja poslovnih aranžmana između preduzečća različite poslovne strukture,  razni oblici takozvanog pranja novca, među kojima je prisutno i uključivanje novca koji je rezultat vršenja kriminaliteta,  zloupotrebe pri paralelnom radu u dva preduzeća kao i zloupotrebe koje se dovode u vezu sa akcionarskim kriminalitetom. DNEVNO ZAKIDANJE KAO OBLIK EKONOMSKOG KRIMINALITETA Prisvajanje sa dnevnim zakidanjem je specifičan način izvršenja krivičnog dela iz oblasti privrednog kriminaliteta, javlja se u najčešćem obliku kao zakidanje vezano za obavezu prema državi. Pored modifikacija vezanih za ovaj način izvršenja krivičnog dela iz oblasti ekonomskog kriminaliteta važni su i u ovom delu sledeći oblici dnevnog zakidanja: evidentiranje samo dela ostvarenog broja predmeta, ne prijavljivanje delatnosti – rad na crno, prijava delatnosti sa zakašnjenjem, lažno prikazivanje knjigovodstvenog stanja, povezivanje sa licima upošljenim u upravi prihoda zbog prikrivanja poreza,

25

-

lažno deklarisanje u nekim pravnim aktima, na primer: (navođenje u kupoproidajnom ugovoru manje cene kupovine, delimično evidentiranje izvršenih usluga, falcifikovanje dokumentacije koja perati nabavku repro materijala, itd.

NEDOZVOLJENA TRGOVINA KAO OBLIK EKONOMSKOG KRIMINALITETA Nedozvoljena trgovina i krijumčarenje su oblik ekonomskog kriminaliteta koji se odnosi na ilegalan promet robe i njeno unošenje ili iznošenje iz zemlje. Javlja se u složenim oblicima posebno kad se ima u vidu ilegalna trgovina povezana sa inostranstvom. Organizovanost i profesionalnost delikventa sa strogom podelom kriminalnih poslova i poštovanje hijerarhije ovom obliku kriminala daju posebnu težinu i značaj. Prema vidu robe koja se preprodaje moguće je grupisati više pojavnih oblika nedozvoljene trgovine, najpre nedozvoljena trgovina sa poljoprivrednim proizvodima, nedozvoljena trgovina trekstilne robe domaće i strane proizvodnje, nedozvoljena trgovina tehničke robe u koju svakako u poslednje vreme na prvom mestu treba staviti trgovinu kompijuterske opreme, nedozvoljena trgovina zlatnim i drugim skupocenim predmetima, nedozvoljena trgovina sa oružijem i municijom, nedozvoljena trgovina sa kulturno istorijskim i umetničkim predmetima, nedozvoljena trgovina sa motornim predmetima, nedozvoljena trgovina opojnim drogama. Više navedenih olika vezanih za nedozvoljenu trgovinu su pojavni oblici krivičnih dela iz oblasti oranizovanog kriminala. Preko krijumčarenja ne samo da se nanosi šteta državnom buџetu nego se i otvara nelegalno tržište u nekim privrednim granama, a i ekonomski sistem cele zemlje se podriva ukoliko ova pojava uzme zaista široke okvire. TAMNA BROJKA PRIVREDNOG KRIMNALITETA Tamna brojka je pojam koji označava krivična dela koja su ostala nepoznata organima gonjenja. Ukupan obim kriminala se sastoji od registrovanog odnosno otkrivenog kriminala, tzv. svetli pojas i neotkrivenog tzv. tamni pojas. Utvrđivanje tamne brojke kriminala ima veliki značaj kako sa kriminološkog tako i sa kriminalističkog stanovišta. Kada su u pitanju dela privrednog kriminaliteta u toj oblasti zaista postoji visoka tamna brojka, problem vezan za sagledavanje i praćenje privrednog kriminaliteta u jednom delu je vezan za sagledavanje i praćenje 26

privrednog kriminala i poteškoće koje su vezane za određivanje samog pojma privrednog kriminaliteta. U tom smislu u nekom širem shvatanju u dela privrednog kriminaliteta bi trebalo ubrajati i dela klasičnog kriminala kao što su krađe unutar preduzeća i slično. Za nas je bitnije, restriktivnije tj. uže tumačenje pojma krivičnog dela privrednog kriminala. Tamna brojka kada su u pitanju dela privrednog kriminaliteta je uslovljena: 1. prikrivenošću ovih delikata, 2. dinamičnošću onosno promenljivošću oblika napada, 3. visokim stepenom profesionalizma u izvršenju dela i na kraju 4. ne zainteresovanošću za suzbijanje istih. Kada je u pitanju prikrivenost, ona je kod dela privrednog kriminaliteta prisutna kako kada je u pitanju delo tako i kada je u pitanju i učinilac. Osnovni uzrok vezano za prikrivenost ovih delikata je prvenstveno vezan za nerazvijenost zaštitnih mehanizama koji štite objekat napada od ove vrste kriminala. Još jedan uzrok je značajan izuzetno kada je u pitanju prikrivenost kod ovog vida kriminaliteta, a to je vremenski interval, odnosno protok vremena od momenta izvršenja dela do njegovog otkrivanja. Ovo je rezultat pre svega velike dinamike i neprestalnog kretanja robe od sirovine, poluproizvoda, proizvoda i distibucije istog radi realizacije (prodaje). Po pravilu atak na imovinu se uočava i vidljiv je nakon izvršenog inventarisanja, popisa (redovnog ili vanrednog) i tome slično. Uzrok vezan za prikrivenost ovih delikata sigurno jednim delom pada i na dušu i slabostima onih koji su na prvoj liniji fronta kada je u pitanju otkrivanje i suzbijanje ovih krivičnih dela. A vezana je zabolest koja se zove oportunizam kako za otkrivanje tako i za gonjenje. FINGIRANJE KOD KRIVIČNIH DELA U PRIVREDNOM KRIMINALITETU Kriminalističko iskustvo nas uči da se u određenim slučajevima krivična dela privrednog kriminala pokušavaju prikriti uz falcifikovanje i uništavanje poslovne dokumentacije, ali i sa drugim metodam. Kao specifičan način prikrivanja u oblasti privrednog kriminala iako ne često upražnjavan, ali ipak prisutan u nekim granama privredne delatnosti (blagajničko i magacinsko poslovanje, trgovina i ugostiteljstvo) je prikrivanje fingiranjem odnosno insceniranje i lažnim prikazivanjem navodno izvršenog drugog krivičnog dela obično iz oblasti klasičnog kriminaliteta ili događaja koji služi kao maska sa namerom učinioca da se ne 27

otkrije to delo koje je predhodilo fingiranju ili opet ekonomski delikvent pravi lažne tragove nastojeći da u pogrešnom pravcu usmeri otkrivačke i druge istražne organe kako ne bi bio otkriven. Najčešći način za prikrivanje krivičnog dela privrednog kriminaliteta je fingiranje provalnih krađa, razbojništva i razbojničkih krađi, kao i podmetanje požara čime se želi prikriti faktički manjak koji je rezultat dugotrajnog sukcesivnog podkradanja i posezanja na imovinu u poslovanju. Pri podmetanju požara neki blagajnici, magacioneri, poslovođe prodavnice, pa i prodavci pale blagajničke pa i druge poslovne dokumente u želji da izgori interesantna dokumentacija, a na taj način i unište tragove vezane za poslovanje. U ovakvim slučajevimatreba posebno biti oprezan i skeptičan i pokušati u tom smislu da na vreme i efikasno razrešimo dileme da li se u konkretnom slučaju radi o stvarnom ili podmetnutom odnosno isceniranom požaru i u tom smislu shodno načelu operativnosti još u prvom zahvatu za događaj izvršiti uviđaj uz obavezno prisustvo specijalista i eksperata protiv požarne zaštite koji prema stepenu sagorevanja i prema toku akcije gašenja treba da utvrde centar požara kao i uzroke koji su doveli do njegovog nastajanja. NAČIN SAZNANJA ZA POSTOJANJE DELA EKONOMSKOG KRIMINALITETA Osnovna pretpostavka za blagovremeno otkrivanje, razjašnjavanje, dokazivanje i sprečavanje dela ekonomskog kriminaliteta je dobro popznavanje prirode i suštine ovog oblika kriminaliteta. Poznavanje uslova i uzroka, odnosno kriminogenih faktora koji doprinose nastanku šireg kriminaliteta kao i izučavanje i poznavanje načina izvršenja i drugih kriminalističkih karakteristika su od ogromnog značaja za proces otkrivanja dela ekonomskog kriminaliteta. Kriminalistički radnik teba dobro da poznaje aktuelne privredne i opšte društveno ekonomske i druge tokove sobzirom da na taj način će biti u mogućnosti da dođe do nekih početnih indicija za pripremanje krivičnog dela ili za izvršeno krivično delo. Do početnih operativnih informacija koje u operativnoj i istražnoj delatnosti i drugim stadijumima krivičnog postupka može da se pretoče u dokazne informacije sa krivično pravnim značajem dolazi se na više načina. Kriminalistička teorija i prksa su izdvojile nekoliko načina vezanih za saznanja o postojanju krivičnih dela. Radi boljih proučavanja i sistematizovanja znanja iz ove oblasti izdvajamo sledeće: 28

1) saradnja sa građanima, 2) informator, 3) krivična prijava organa unutrašnjih poslova, 4) prijava preduzeća ili ustanove, 5) prijava inspekcijskih i drugih službi, 6) prijava svedoka, 7) anonimna i pseudonimna prijava, 8) samoprijava, 9) javno pogovaranje, 10) saznanje iz štampe i drugih sredstava masovnih komunikacija, 11) korišćenjem legalnih izvora, 12) metodom analogije i 13) tzv. svežim činom 1.Saradnja sa građanima – razgovor sa ljudima (postoji vezan i nevezan razgovor) 2.Informator je jedan najnižii stepen saradnje između policije i lica koje trajno, stalno i tajno dostavlja neke informacije policiji. Pored informatora postoje i druge formalne saradnje sa građanima. Na primer viši stupanj saradnje policije i građana je saradnik. Sve savremene policije sveta koriste ovaj najniži istovremeno i kontraverzan, delikatan i suptilan izvor informacija, bez kojega praktično nije ni moguće otkrivanje, razješnjavanje, dokazivanje kao i prevencija krivičnog dela iz oblasti ekonomskog kriminaliteta. Neophodnost korišćenja informatora se ogleda u potrebi ostvarivanja širokog uvida u pojedine oblike ekonomskog kriminaliteta odnosno otkrivanja, odnosno vremenskog i prostornog otkrivanja posledica krivičnih dela. Pod samim pojmom informatora podrazumevamo fizičko lice koje ovlašćenom službenom licu organa unutrašnjih poslova sistematski, povremeno ili permanentno i na diskretan (tajan) način daje odnosno pruža kriminalističko relevantne informacije za konkretna kriminalna događanja kao i za učinioce. U ovom sistemu tajnost je najznačajniji elemenat za definisanje pojma informatora. Podela informatora u tkz. ekonomskom kriminalitetu: postoji podela informatora koja se dovodi u najbližu vezu sa metodikom otkrivanja, razjašnjavanja, dokazivanja i prevencije ekonomskog kriminaliteta, a sobzirom na taj kriterijum vezano za dela privrednog kriminaliteta delimo informatore na sledeće tipove: - informator bez posebnih stručnih znanja, 29

- stručni informator, - informator za kriminalni punkt, - stručni informator za objekat i - informator za opštu informisanost. a) Informator bez posebnih znanja, nije puno upoznat sa načinom izvršenja i pojavnim oblicima ekonomskog kriminaliteta. Međutim zbog svog položaja u poslovnom svetu i prema drugim objektivnim i subjektivnim uslovima ima realne mogućnosti da zabeleži činjenice koje su od presudnog značaja za sprečavanje i suzbijanje ekonomskog kriminaliteta. Od ovakvog tipa informatora ne trba mnogo da se očekuje sobzirom da dovoljno ne poznaje proces proizvodnje, trgovine i slično gde se i realizuju kriminalni događaji ili sobzirom na tu činjenicu isti ima poteškoća vezanih za prepoznavanje kriminalnih događaja ali u određenim situacijama i on može da bude od neprocenjivog značaja. b) Stručni informator poseduje veliki stepen stručnosti informisanosti i komunikativnosti koja mu omogućava profesija i uska specijalnost radnog mesta u svim sektorima privrednog i finansijskog poslovanja, koja mu omogućavaju da uoči sve spoljašnje manifestacije i činjenice koje su vezane za krivično delo i izvršioca. U tom smislu stručni informator je u suštini i stručni konsultant kriminalističkog radnika. c) Informator za kriminalni punkt je jedan od važnijih tipova informatora koji se koristi pri linijskom i teritorijalnom principu kriminalističkog rada, odnosno u celoj službi. NJegov rad se prvenstveno zasniva na analitičkom proučavanju kriminaliteta uz permanentno vremensko i prostorno pokrivanje i kontrolisanje pojedinih sektora i grana privredne delatnosti, mesta kojih prema ugroženosti predstavljaju kriminalna žarišta odnosno kriminalne punktove kao i pojedinih vidova delikvenata. Ovi informatori u suštini mogu da se uspešno ugrade u razne punktove (noćne klubove, barove, hotele, prenoćišta i druge ugostiteljske objekte, izletnička mesta islično), gde u suštini ostvaruju uvid u ponašanje sumnjivih lica i poznatih delikvenata i gde su mogućnosti da otkriju materijalne posledice vezane za delo i druge osnove sumnje. I kod ove vrste informatora potrebna je određena stručnost. d) Stručni informator za objekat služi za otkrivanje kriminalnih napada većeg intenziteta i za slučajeve predviđanja konkretnih sumnji za postojanje visokog stepena društvene opasnosti. Za ugradnju ovog tipa informatora potrebna je predhodna dobra analitička procena za one radne sredine gde je s obzirom na delovanje brojnih kriminogenih faktora moguće izvršenje krivičnih dela iz oblasti privrednog kriminaliteta. Razume 30

se da je i ovaj informator potrebno da bude dovoljno stručan (da ima dovoljnog stručnog znanja) a i po mogućnosti da bude upošljen u tom objektu. e) Informator za opštu informisanost je lice koje ne poseduje neka posebna stručna znanja i veštine a u privrednom poslovanju je obično uključen kroz neka tzv. komunikacijska radna mesta npr. u kadrovskom ili komercijalnom sektoru što mu objektivno omogućava dolaženje do nekih informacija vezanih za delo i učinioca koji su neophodni za vođenje kriminalističke kontrole i obrade. 3.Organi unutrašnjih poslova kao izvor informacija. Krivična prijava čija forma i sadržina nije zakonski propisana je krivični događaj koji upućuje na postojanje krivičnog dela i na mogućeg učinioca. To je osnov za osnov za uključivanje subjekata pred krivičnog postupka i krivičnog postupka u rasvetljavanju određenog kriminalnog događaja. S obzirom na složenost dela iz oblasti privrednog kriminaliteta potrebna je visoka specijalizacija kriminalističkih radnika koji su uključeni u suzbijanju privrednog kriminaliteta i u kriminalističkij obradi je obavezni učešće linijskih radnika dok u kriminalističkoj kontroli mogu biti uključeni sektorski – uniformisani pripadnici OUP-a. 4. Prijave preduzeća i ustanova. Preduzeća i ustanove takođe se javljaju kao podnosioci prijava za krivična dela koja se gone po službenoj dužnosti a za ista su saznali u svojoj radnoju sredini i ostvarivanju međusbnih poslovnih odnosa s obzirom da postoje realne mogućnosti da dođu do indicija vezanih za postojanje krivičnog dela. I na ovaj način preduzeća i ustanove se uključuju i imaju značajno mesto u borbi protiv raznih zloupotreba povezanih u sklopu načina izvršenja krivičnih dela privrednog kriminaliteta. 5.Prijava inspekcijskih i drugih službi. Inspekcijske i druge službe (tržišna, sanitarna, građevinska, finansijska, devizna) prilikom vršenja kontrolne funkcije u određenim situacijama otkrivaju i krivična dela ekonomskog kriminaliteta o čemu izveštavaju javnog tužioca ili organ unutrašnjih poslova. Dijapazon aktivnosti i međusobne komunikacije između pripadnika organa unutrašnjih poslova i njih treba da bude širok i ne treba da se ograničava i iscrpljuje samo kroz povremene akcije već treba da bude izražen ili manifestovan kroz neki proaktivan odnos. 6.Prijava svedoka, otprilike se radi o prijavi prezumptivnog tj. predpostavljenog svedoka (potencijalnog) koji je u određenoj situaciji posmatrao događaj i u gro slučajeva je zainteresovan za rasvetljavanje istog, a spreman je da u određenim situacijama bude i svedok.

31

7.Anonimna i pseudonimna prijava, može da bude lažna i istinita, svakodnevno se dobijaju te prijave, tu se iznose činjenice za određeni kriminalni događaj, vezano za određeno lice. Treba biti obazriv i ne prihvatati ništa bez provere. 8.Način doznavanja putem samoprijave, to je redak slučaj ali u praksi je moguć i dešava se da lice samo sebe prijavi. I ukoliko se neradi o licu kome je narušeno zdravlje te prijave su uglavnom istinite. 9.Javno pogovaranje, pod ovaj način saznanja se podrazumeva širenje informacija za određeno krivično delo odnosno za njegovog učinioca a da se pri tom i ne zna za pravi izvor informacije budući da u prenošenju ovih informacija učestvuje mnogo ljudi i da se praktično radi o jednom mamcu dostavljača u gro slučajeva zbog ostavljanja ličnog pečata prenosioca na dobijenu informaciju, do ovlašćenih službenih lica dolaz informacije koje su otprilike iskrivljene i deformisane u pojedinim delovima. I javnim pogovaranjem mada dosta retko može da se dođe do saznanja koja su vezana kako za krivično delo tako i za učinioca. 10. Saznanja iz štampe i drugih masovnih sredstva komunikacija (medija), u praksi našoj za razliku od inostrane je neopravdano izostavljen ovaj način saznanja za postojanje krivičnih dela privrednog kriminaliteta. Putem sistematskog naliziranja priloga i natpisa vezanim za negativno finansijsko poslovanje druge i propuste u privredi često se dobivaju početne informacije o eventualno učinjenim krivičnim delima privrednog kriminaliteta. 11. Korišćenje tzv. legalnih izvora, takozvani legalni izvori predstavljaju značajan i dragocen, a još uvek nedovoljno iskorišćen arsenal podataka koji su od ogromnog značaja za kriminalističku kontrolu i obradu privrednog kriminaliteta. U suštini se radi o činjenicam koje su sadržane u raznim evidencijama, kartotekama, registrima, poslovnim knjigama i drugim dokumentacijama koje u svakodnevnom radu vode državni organi, preduzeća i ustanove. Ovakve široko dostupne činjenice uz predhodno grupisanje i analiziranje te primenom metoda eliminacije i drugih indicijalnih metoda, treba koristiti kao mogućnost u slučaju nelogičnosti za sumnju za nepostojanje krivičnog dela privrednog kriminaliteta. 12. Meod analogije, kao način saznanja za postojanje krivičnog dela privrednog kriminaliteta i njegovog otkrivanja može se doći i preko metoda analogije, odnosno sličnosti koji se ujedno nameće i kao indicijalni metod – u MOS ekonomskog kriminaliteta. Ukoliko su određeni kriminogeni faktori u jednom preduzeću uslovili izvršenje određenog krivičnalnog napada a takvi kriminogeni faktori postoje i u drugom preduzeću postupajući po

32

principu analogije realno je očekivati sličan ili isti napad i u tom preduzeću, ustanovi ili drugoj privrednoj organizaciji. 13. Način saznanja kada je u pitanju sveži čin, odnosno zaticanje u momentu izvršenja krivičnog dela (in flagranti), s obzirom na prikrivenost privrednog kriminaliteta ovakav način saznanja za postojanje krivičnog dela je moguć samo kod nekih krivičnih dela privrednog kriminaliteta. To je pre svega krivično delo primanje mita, nedozvoljena trgovina, krijumčarenje i slično. Pored činjenice što ovaj način saznanja za izvršeno krivično delo može da bude slučajan to može da predstavlja i planski način kako za saznanje tako i za dokazivanje krivičnih dela privrednog kriminaliteta, putem izvođenja planskih operativno taktičkih mera - zaseda, tajno posmatranje. A i složenijih taktičkih kombinacija, kriminalističkih operacija i dokazivanja krivičnih dela. KRIMINALISTIČKO POSTUPANJE U OTKRIVANJU KRIVIČNIH DELA EKONOMSKOG KRIMINALITETA Put od saznanja za postojanje krivičnog dela do njegovog rasvetljavanja je dug i naporan, mora najpre da se odgovori na pitanje o čemu se u konkretnom slučaju radi. Da li je u pitanju krivično delo iz oblasti privrede ili neko drugo krivično delo ili se radi pak o krivično pravnom slučaju. Osnovu saznanja vezanih za otkrivanje krivičnih dela predstavlja informacija kao oblik saznajnog procesa koja se javlja kao vest, sopštenje i slično za određeni do tada delimično poznati ili nepoznati krivični događaj. U tom smislu informacija predstavlja povod i putokaz za preduzimanje daljih operativno taktičkih mera i radnji prema načelu brzine i operativnosti kako bi se na najbolji mogući način fiksirali i kriminalistički upotrebile informacije koje se sa protokom vremena umanjuju zbog toga što postoji realna opasnost za nedostatak istih i njihovih nosioca. Ovo je posebno važno upravo kada je u pitanju otkrivanje i razješnjavanje dela privrednog kriminalieta, koja učinilac raznim metodama pokušava da prikrije i uništi sve kriminalistički važne informacije ili pak stvori druge veštačke koje upućuju u pogrešnom pravcu, budući da se sa otkrivanjem krivičnog dela otkriva i njegov izvršilac. Kako se dolazi do kriminalistički korisnih informacija? (informator, samoprijava, masmediji...). I da li je potreban jedan izvor ili više izvora? To zavisi od svakog konkretnog slučaja i određene tktičke situacije. Izvor informacija je određen i zavisi od toga da li se radi u konkretnom slučaju za pripremanje krivičnog dela privrednog kriminaliteta, da li je u pitanju kriminalni punkt, neki događaj vezan 33

direktno ili indirektno za određeni slučaj, itd.? Informacije mogu da se odnose na indicije koje se u konkretnom slučaju javljaju kao relevantne okolnosti koje upućuju na krivično delo i izvršioca ili samo na jedno. U razvojnom putu postojanja sumnje razlikujemo nekoliko stepena između kojih postoji ne samo kvantitativna nego i kvalitativna razlika, u tom smislu imamo: Osnove sumnje koji su u smislu orjentaciono eliminacionih indicija i to je ustvari neka opšta sumnja vezana za delo i učinioca. I sumnju sa većim stepenom verovatnoće i koja može da se u smislu stepenovanja graniči i sa izvesnošću. KRIMINALISTIČKA KONTROLA KRIMINALISTIČKA OBRADA

Dva stepena tj.dve faze operativnog organizovanja*15

Prvi najniži stepen sumnje (opšta sumnja) predstavlja povod za uspostavljanje kriminalističke kontrole kao početnog oblika kriminalističke delatnosti koji se sastoji od aktiviranja sistema operativno taktičkih mera i radnji koje se preduzimaju u cilju sprečavanja kriminaliteta tako što se operativno pokrivaju svi kriminalni punktovi i žarišta a pored toga vrši se i nadzor nad licima za koja postoji opšta sumnja da bi mogli biti uključena u kriminalnu aktivnost pri čemu se ne raspolaže sa indicijama u pogledu obima i vrste krivičnog dela. Kriminalistička kontrola ekonomskog kriminaliteta ima širok način s obzirom na otkrivanje, suprodstavljanje, praćenje i preveniranje (prevencija) prema pojavnim oblicima so bzirom na način izvršenja i grane privrednog poslovanja. Način saznanja i otkrivanja je određen samom prirodom kriminalnog događaja koji je po pravilu nepoznat i prikriven i otkivanje kriminalne tajne znači i određivanje šireg kruga potencijalnih delikvenata. U tom smislu obruč se steže oko jednog lica koje u drugoj fazi kriminmalističke delatnosti treba da bude procesuiran, to je i osnovni cilj i zadatak organa unutrašnjih poslova u predkrivičnom postupku. Inače operativna delatnost policije u pretkrivičnom postupku može da se sprovodi samoinicijativno ili po zahtevu nadležnog javnog tužioca. U svakom slučaju za aktivnost koja ulazi u tzv. drugu fazu kriminalističke delatnosti – kriminalističku obradu mora da bude upoznat jer je on 15

Neki teoretičarirazlikuju od ova prva oblika operativnu kriminalističku kontrolu i operativnu kriminalističku obradu.

34

rukovodioc predkrivičnog postupka. U svakom slučaju kriminalistička kontrola kao stepen kriminalističko taktičkih i kriminalistiko tehničkih mera i radnji kojnje preduzima policija ima za cilj da se organ unutrašnjih poslova upozna i bude upoznat sa raznim društveno štetnim pojavama, kriminogenim faktorima i interesantnim sredinama i da uvid u kretanje određenih kategorija lica. Kontrola je najefikasnija ukoliko se ista sprovodi primenom odgovarajućih kriminalističko taktičkih i tehničkih radnji i mera prema određenoj kategoriji lica, objekata i punktova. Na osnovu primene adekvatnih srtedstava i metoda vezanih za saznanja o pripremanju već izvršenog ili prikrivenog krivičnog dela u okvirima kriminalističke kontrole se prikupljaju i analiziraju opšte sumnje odnosno indicije koje u njihovoj međusobnoj vezi učvršćuju stepen verovatnoće za krivični događaj iz oblasti ekonomskog ktiminaliteta. U ovom pravcu od velikog značaja su opšta sumnja za činjenice koje determinišu nastajanje i postojanje određene grupe krivičnih dela i načina izvršenja istih kao i pojavne oblike. Kriminalistička obrada dela iz oblasti privrednog kriminaliteta započinje onog trenutka kada se pojave i diferenciraju kvalitativno kvantitativni osnovi sumnje za određeno konkretno krivično delo i učinioca. Redovna kriminalistička kontrola je utvrdila određen stepen sumnje u pogledu kriminalnog događaja i eventualnog učinioca a kriminalistička obrada kao druga faza je ta koja kriminalistički razješnjava krivično delo i usmerena je na tačno određeno lice prema kojem se uz korišćenje eliminacionih indicijalnih metoda ili sistemom stezanja obruča iz najšireg kruga sumnjivih lica izdvajaju oni protiv kojih stoje sve indicije zajedno. Ovako povezane indicije u tkz. indicijalnom lancu moraju da upućuju samo na učinioca prema kojem je uspostavljena obrada i protiv koga su usmerene operativno taktičke mere i radnje kao i hitne i neodložne istražne radnje koje ne trpe odlaganja. Ovakvim merama i radnjama treba da se služimo da bi otkrili i prikupili dovoljan broj osnova sumnje koje bi zajedno mogle predstavljati osnovanu sumnju u pogledu krivičnog dela i učinioca. Znači da se kriminalistička obrada mora sprovoditi planski što svakakao podrazumeva blagovremeno donošenje plana rada koji se mora stalno dopunjavati i ažurirati u zavisnosti od novih činjenica i podataka dobijenih tokom realizacije same kriminalističke obrade odnosno od konkretne kriminalističko taktičke situacije. Glavna razlika između kriminalističke kontrole i kriminalističlke obrade je u obliku i sadržaju sumnje. Kod kriminalističke kontrole je prisutna opšta sumnja, tj. radi se o nekoj opštoj indiciji, znači da nema određene indicije u vidu osnova sumnje u odnosu na krivično delo ili učinioca. Kriminalistička obrada je u stvari viša i složenija od kriminalističke delatnosti policije u pretkrivičnom 35

postupku kojoj uglavnom predhodi kriminalistička kontrola mada može biti realizovana i bez prethodne kriminalističke kontrole (in flagranti). Dok je kod kriminalističke kontrole prisutna opšta sumnja kod kriminalističke obrade postoje određeni osnovi sumnje tj. indicije u odnosu na konkretno lice kao učinioca određenog krivičnog dela ili pak u odnosu na krivično delo čiji je učinilac nepoznat. Da bi kriminalistička obrada bila uspešna i u tom smislu organizovana nužno je planom obuhvatiti sve osnovne i bitne činjenice i u toku rada voditi računa o blagovremenosti i stručnosti izvođenja pojedinih kriminalističko taktičkih i tehničkih radnji i mera odnosno radnji i dokazivanja. Plan kriminalističke obrade mora obavezno sadržati verzije o događaju i mogućem učiniocu koje su zasnovane na prethodno utvrđenim indicijalnim činjenicama, mere i radnje koje treba preduzeti kao i redosled preduzimanja pojedinih radnji i radnike predviđene za izvršenje pjedinih radnji. KRIMINALISTIČKO I KRIMINOLOŠKO PROGNOZIRANJE EKONOMSKOG KRIMINALITETA Proučavanje nekih značajnih karakteristika dela privrednog kriminasliteta ima ogromno značenje za davanje procene o ugroženosti sa bilo kojim pojavnim oblikom kriminaliteta u privrednom životu države. Takvo proučavanje se vrši putem statističkih analiza i primenom drugih naučnih metoda za izučavanje faktora koji determinišu odnosno određuju sam način izvršenja krivičnih dela privrednomg kriminaliteta. Otkriveni privredni kriminalitet nije uvek realan odraz faktičkog stanja ovog oblika kriminaliteta, određeni broj krivičnih dela i njihovih učinilaca ostaju zauvek nepoznati organima krivičnog otkrivanja. A oni se s obzirom da nisu prijavljeni ili evidentiraju ili ulaze u grupu neotkrivenog kriminaliteta. Ovo opet znači da tamna brojka ekonomskog kriminaliteta predstavlja zaista veliki problem, upravo zbog velike prisutnosti tamne brojke kada su u pitanju krivična dela privrednog kriminaliteta o njemu ne treba da se donose zaključci samo na osnovu otkrivenih krivičnih dela budući da takva zabluda može da nas odvede u pogrešnom pravcu i da kriminalnu politiku vezanu za suzbijanje i sprečavanje ovog vida krivičnog dela usmerimo u pogrešnom pravcu. S obzirom na obim i značaj tamne brojke kada su u pitanju dela privrednog kriminaliteta pri analiziranju i proceni prirode ovih dela ne smemo nikako donositi zaključke samo na osnovu postojećih statističkih podataka jer oni beleže samo otkriveni privredni kriminalitet i u tom smislu prikazuju samo neku relativnu sliku koja posmatrano objektivno predstavlja 36

samo fragment faktičkog stanja o dimenzijama i rasprostranjensti ovog vida kriminaliteta. Zato sa pravom možemo da kažemo da statistički podaci u ovoj oblasti u suštini odražavaju samo aktivnost državnih organa a ne faktičko stanje i egzistiranje ovog vida kriminaliteta. Ulaženje u problem tamne brojke kriminaliteta pretpostavlja jedno ozbiljno ulaženje u njegovu kriminalističku i kriminološku prognozu i u donošenje procene vezano za faktore koji ga determinišu za obim, kretanje i ostale kriminološke i kriminalističke karakteristike u ovim segmentima privrednog života. Suština kriminološke prognoze kada su u pitanju krivična dela privrednog kriminaliteta se sastoji u osnovi od planiranja manje ili više verovatnih informacija i na osnovu toga predviđanja obima i dinamike, strukture i strukturalnih promena ovog vida kriminaliteta koji treba očekivati na kratkoročnom i dugoročnom planu na prostoru koji se posmatra. Kriminološko prognoziranje za tendencije u ovoj oblasti najčešće se vrši sa statističkim metodom, no i sa drugim metodama koji nalaze primenu uopšte u društvenim naukama.*16 Ukoliko kriminalistička prognoza omogući izgradnju jedne temeljne strategije za primenu adekvatnih preventivno represivnih metoda i sredstava onda je postignut cilj i aktivnost na suzbijanju ovog vida kriminaliteta može da pruži dobre rezultat. Polazeći od toga da kriminalistička prognoza kod krivičnih dela privrednog kriminaliteta se odnosi na davanje prognoze u vidu procene predpostavljenih budućih napada ona je znači od izuzetne važnosti kada je u pitanju kriminalistička kontrola kao prvi stepen operativnih delatnosti, jer se upravo kriminalističkom kontrolom na jedan najširi mogući način vrši uvid u ekonomski kriminalitet kao masovni socijo patološki fenomen. Isto tako kriminalistička prognoza ima svoje mesto i u kriminalističkij obradi krivičnih dela ekonomskog kriminaliteta odnosno pri otkrivanju tih krivičnih dela koja su izvršena od ranije u prošlosti. Pomoć se sastoji u prognoziranju obima i intenziteta ili drugih svojstava ranije izvršenih krivičnih dela kao i u planiranju verzija o mogućim pojavnim oblicima, no istovremeno i u prognoziranju novog do tada nepoznatog kriminalnog napada. Prognoziranje ekonomskog kriminaliteta biće postavljeno na zdravim naučnim osnovama i uspešno će odgovoriti postavljenom cilju ukoliko saglasno osnovnim postavkama naučnog determinizma istovremeno se saznaju kauzalne i druge veze vezane za zakonitost u pojavljivanju i egzistiranju ove društveno štetne pojave. Njegovo nastajanje je rezultat uzajamnog delovanja mnogobrojnih složenih i raznorodnih faktora i uzroka odnosno generatora koji su duboko utkani u društvenu strukturu. Polazeći od činjenice da je prognoziranje kriminaliteta u celini i prema određenim grupama krivičnih dela sa istim i 16

Tendencija može biti u opadanju ili u porastu.

37

sličnim karakteristikama doprinosi diferenciranju i planiranju adekvatnih i efikasnih mera i radnji za preventivno represivno sprečavanje kriminaliteta i učinioca krivičnih dela a što je rezultat osnove koju postavlja kriminološko kriminalistička strategija za borbu protiv ove socijo patološke pojave, u ovom smislu vršena su i naučna istraživanja kada su u pitanju drugi vidovi kriminaliteta posebno kada je u pitanju takozvani klasični kriminalitet. U poslednje vreme se sve smelije ide na prognoziranje krivičnih dela ekonomskog kriminaliteta, ovo je posebno aktuelno u Nemačkoj dok u našoj zemlji i nemamo nekih značajnih istraživanjakoja bi poslužila kao osnov za prognoziranje ove pojave. PLANIRANJE KRIMINALISTIČKE KONTROLE I OBRADE Sprečavanje, suzbijanje i otkrivanje krivičnih dela ekonomskog kriminaliteta treba da se odvija planski i organizovano. Operativno planiranje aktivnosti pretpostavlja predhodno ulaženje u suštinu etiološke strane problema tako što utvrđivanje i eliminisanje faktora, uzroka i uslova koji doprinose i determinišu egzistiranju ovih krivičnih dela se najčešće kao imperativ u borbi protiv privrednog kriminaliteta. Na osnovu toga se rađa ideja da je prevencija svake osnove vezane za uzrok kriminaliteta prva brana i najefikasnije sredstvo u toj borbi. U ovom smislu ne trreba isključiti ni značaj represivnih mera. Kao jedno od najvažnijih pitanja takozvane privredne kriminalistike je i pitanje izrade planova i programa vezanih za suzbijanje ekonomskog kriminaliteta. Kriminološko planiranje u okviru metodike otkrivanja, dokazivanja, razjašnjavanja i preveniranja krivičnih dela ekonomskog kriminaliteta svoju osnovu nalazi u opštim postavkama vezanim za planiranje u kriminalističkim naukama prilagođenim specifičnostima ekonomske kriminalistike kao posebnog dela ili podsistema kriminalističke metodike. Polazeći od ovakvog stava planiranje jednog operativnog i krivičnog predmeta u oblasti ekonomskog kriminaliteta u okvirima predkivičnog postupka a i u istrazi treba da se odvija na taj način što će operativni radnik – kriminalista da odredi nacrt devet zlatnih pitanja kriminalistike i nacrt operativno taktičkih mera i istražnih radnji uz preciziranje vremena i redosleda izvršenja te definisanja mera na otkrivanju i obezbeđivanju osumnjičenog, s ciljem da se rasvetli i razjasni slučaj. Neispravno je kriminalistički nastojati da po svaku cenu iznađemo jdan opšti tipizirani plan s obzirom na činjenicu da je svako ekonomsko krivično delo prema obliku, načinu izvršenja, okolnostima i situaciji dela zaista slučaj za sebe. Zbog toga prilikom planiranja mera i aktivnosti vezaniha za 38

rasvetljavanje bilo kog krivičnog dela treba poći od njegovih specifičnosti. Planiranje je inače dinamičan proces koji treba da predvidi najefikasniji i najekonomičniji put za utvrđivanje kriminalističkih i krivičnoprocesno relevantnih okolnosti vezanih za krivično delo koje u postupku krivično treba dokazati. Inače stereotipi u smislu univerzalnih planova mogu da budu pogubni za otkrivanje i dokazivanje krivičnih dela privrednog kriminaliteta. Jedno od pitanja koje treba rešiti prilikom planiranja je i pitanje kada krenuti u planiranje kada je u pitanju krivično delo privrednog kriminaliteta? Vremenom kada se raspolaže sa nekim najopštijim indicijalnim faktorima (činjenicama) vezanim za kriminalni događaj koji ukazuju na eventualno postojanje ekonomskog krivičnog dela planiranje treba da počne. PROUČAVANJE LIČNOSTI PRIVREDNOG DELIKVENTA Opšta razmatranja – zabeleške za tipove privrednih delikvenata Prikupljanje i utvrđivanje činjenica i okolnosti značajnih za otkrivanje i razjašnjavanje određenog kriminalnog događaja koji upućuje na postojanje krivičnog dela u oblasti privrednog kriminaliteta kao i traganju za učiniocem takvog dela zaista složenu misaonu aktivnost koja se odvija u sklopu sistema operativne delatnosti a i krivično procesne odnosno u sklopu celokupnog postupanja kao jedinstvenog procesa. Pri ovome kriminalista se suočava sa dosta složenih problema čije je rešavanje u direktnoj vezi sa blagovremenim okončanjem predmeta koji je označen kao slučaj i u vezi koga se vodi predkrivični odnosno krivični postupak protiv učinioca krivičnog dela iz oblasti privrede. Jedan od aktuelnih naučnih a i praktičnih problema između ostalog se odnosi na proučavanje ličnosti ekonomskog delikventa. Učinioci krivičnih dela privrednog kriminaliteta predstavljaju ‘‘elitne kriminalce’‘ koji su u vrhu kriminalne orbite i analiziranje njihove ličnosti i radnog mesta koje de fakto omogućava izvršenje krivičnog dela, traži od nas da se prilikom razmatranja ovog pitanja zadržimo na problemu vezanom za klasifikaciju ekonomskih delikvenata. Samo na taj način uspešno ćemo odrediti značaj tipa ekonomskog delikventa u okvirima klasifikacije i tipologije učinioca krivičnih dela uopšte.*17 Dobrim poznavaocima problema privrednog kriminaliteta je potpuno jasno da je značajan segment u borbi protiv istog svakako i proučavanje sličnosti koji u svakom slučaju ima i jedan međudisciplinaran karakter i zahteva i takav tretman prilikom izučavanja. Još krajem devetnaestog paralelno sa proučavanjem ličnosti učinioca krivičnog dela i njegove individualnosti (ličnosti) sve više dolazi do 17

Podela kriminaliteta: klasični i privredni kriminalitet

39

izražaja i proučavanje nekih zajedničkih karakteristika i obeležija delikvenata što u svakom slučaju ima krivično pravno, kriminalističko, kriminološko i penološko značenje. Zbog toga imamo i nastojanje da se u okviru nekih naučnih oblasti i prave neke klasifikacije učinioca i prilikom ustanovljavanja klasifikacije polazi se od raznih kriterijuma u zavisnosti od autora tako da je u literaturi moguće naći i različite klasifikacije i tipologiju delikvenata. To je složeno pitanje budući da su složene i polazne osnove i kriterijumi koji su neophodni za klasifikovanje. Jedni autori polaze od društvene opasnosti krivičnog dela i učinioca, drugi od objekta napada, načina izvršenja i prikrivanja osnovnih obeležija i drugih svojstava učinioca itd. Bez namere da ulazimo u suštinu kriminoloških situacija učinioca krivičnih dela prihvatamo da je osnovna kriminalistička tipologija ona koja deli delikvente u dve osnovne grupe. Prva grupa je takozvana grupa prigodnih odnosno slučajnih ili situacijonih delikvenata koji se ne karakterišu ničim posebnim osim činjenice da koriste ukazanu priliku, situaciju koja je vezana pre svega za nemogućnost otkrivanja i tako vrši krivična dela. I učinioca iz navike takozvanih dispozicioni učinioci koji u kriminalnim radnjama, odnosno pre izvršenja kriminalnog akta sami stvaraju priliku kako bi izvršili krivično delo stalno ili povremeno. Prema nekim specifičnim obeležijima postoji mogućnost takozvanog udruženog delovanja uz podeljene kriminalne uloge na osnovu nekih savremenih modus operandi sistema. Karakteristike ekonomskog delikventa Uobičajena opšta podela kriminaliteta na opšti odnosno klasični ili konvencijonalni i ekonomski a time i podela učinioca na klasične i ekonomske u poslednje vreme sve više gubi na značaju iz prostog razloga što globalni razvoj kriminaliteta u savremenu kriminalnu orbitu lansira sve više neke nove grupacije krivičnih dela (ekološki, kompijuterski, organizovani kriminalitet) što svakako ima svoj odraz i na kriminološke i kriminalističke podele delikvenata. Međutim to svakako ne znači da se gubi i jaz između klasičnog sa jedne strane i ekonomskog delikventa sa druge strane. Naprotiv njihovo profiliranje koje je proizašlo iz prirode fenomenologije i etiologije vezanih za kriminalne akte i dalje ukazuje na činjenicu da se faktički radi o različitim tipovima delikvenata koji u svakom slučaju ne polaze sa istih pozicija i ne nose jednake subjektivne i objektivne okolnosti vezane za kriminalno ponašanje.

40

Za razliku od klasičnog kriminalca koji u suštini beži od posla jer mrzi trajno angažovanje po toj osnovi, a plodove krivičnog dela koja uglavnom vrši iz koristoljublja uglavnom koristi za davanje na čulna i druga uživanja. Profesionalni učinilac krivičnog krivičnog dela privrednog kriminaliteta, kojem isto tako nije strano ni ovo svojstvo klasičnog delikventa uglavnom se nalazi u stalnom radnom odnosu a njegovo mesto u poslovnom svetu mu omogućava širok manevarski prostor za intenzivno kriminalno ponašanje koje je iskučivo orjentisano na sticanje profita. Ovako nelegalana, laka zarada koja je omogućena jednim delom i postojanjem idealnih spoljašnjih okolnosti jednim delom i u nefunkcionisanju otkrivačkih, zaštitnih i kontrolnih mehanizama i neverovato malim rizikom za otkrivanje od profesionalnog ekonomskog delikventa pravi ličnost bezkrupuloznog i oholog čoveka tipičnog kriminalca iz navike koji je upravo zbog toga i daleko opasniji od profesionalnog klasičnog delikventa. Radno mesto odnosno poslovna pozicija koju zauzima u nekom segmentu privredno poslovanja ukoliko se posmatra u širem kriminalističkom smislu reči za profesionalnog ekonomakog delikventa predstavlja svojevrstan, specifičan instrument operandi koji mu omogućava da planira i dugoročno vrši krivična dela zbog toga slobodno može da se kaže da radno mesto kada je u pitanju ekonomski delikvent predstavlja svojevrsno oružije koje može da se poredi i sa sredstvom izvršenja koje upotrebljava profesionalni klasični delikvent.*18 Cilj je isti sa različitim instrumentom (sistemom) operandi se dolazi do kriminalnog plena uz razliku što kod profesionalnog klasičnog kriminalca plen nije veliki. A kod profesionalnog ekonomskog delikventa je ogroman i u tom smislu on društvu nanosi štetu ogromnih razmera. Pored ovoga privilegovanost ekonomskih delikvenata se ogleda i u tome što oni za razliku od klasičnih kriminalaca raspolažu sa širim, opštim obrazovanjem a u određenim slučajevima i užom specijalnošću uz bogato radno iskustvo koje je vezano za određenu vrstu posla što im pomaže i za dosta uspešno prikrivanje izvršenih krivičnih dela u oblasti privrede i zbog njihovog radius operandi sistema*19. KRIMINALITET BELOG OKOVRATNIKA Kriminalitet belog okovratnika je poseban vid kriminaliteta koji vrše pripadnici gornjih vladajućih i poslovnih struktura (krugova), takozvana kriminalan elita odnosno aristokratija koristeći svoj društveni položaj i uticaj. To je kriminalitet koji je uhvatio najviše korena u oblasti bankarstva, 18 19

Ekonomskom keriminalcu je radno mesto isto što i klasičnom kriminalcu pištolj. Radius – prostor delovanja na kome funkcionišu koji može biti: lokalni, interlokalni i internacionalni.

41

osiguranja, trgovine i berzanskih transakcija. Najčešće su to dela prevara, pronevera, falcifikovanja i podmićivanja, nosioci ovog kriminaliteta relativno retko dolaze pod udar krivične odgovornosti mada je reč o ponašanju koje je daleko opasnije od drugih vidova kriminaliteta. Osnovni razlog što se oni ne gone leži u činjenici da se radi o licima znatnog političkog i ekonomskog uticaja koji vešto izigravaju zakon predstavljajući i sakrivajući svoje aktivnosti pod plaštom legalnih poslovnih operacija. Osnovna svojstva kriminalaca takozvanog kriminaliteta belog okovratnika U teoriskoj misli visoko razvijenih zemalja kada se piše o problemu ekonomskog kriminaliteta i ekonomskih delikvenata paralelno sa tim kao opšte prihvaćeni ali istovremeno osporavani i napadani se upotrebljavaju pojmovi kriminaliteta belog okovratnika i kriminalaca belog okovratnika. Mnogo puta ti pojmovi su isprepletani i identifikuju se s obzirom na njihove zajedničke karakteristike s tim što učinioci mogu da budu razne ličnosti iz poslovnog sveta koji krivična dela vrše u okviru svoje profesije ili krivična dela vrše uz pomoć visokog položaja u ekonomskom i uopšte društvenom državnom poretku svoje zemlje te na taj način nanose istoj ogromne materijalne štete. Pojam kriminalitet belog okovratnika u teoriji su prvi put uveli američki kriminolozi tj. Edvin Sadrelend. On je proučavajući sudsku i policijsku dokumentaciju uvideo da su gro dela iz oblasti privrednog kriminaliteta izvršeni od učinioca koji su pripadali nekim nižim slojevima te da je vrlo mali broj krivičnih dela evidentiran kao dela koja su izvršena od strane lica koja zauzimaju visoke položaje u privrednom sistemu zemlje. On je tada rekao da je istina da ti ljudi su iz ugledni i situiranih porodica i da se otprilike oni tj. ti niži slojevi u strukturu uključuju i pojavljuju kao izvršioci krivičnih dela*20 Pojam kriminaliteta belog okovratnika Saderlend definiše kao krivično delo koje vrši poštovana ličnost sa visokog društvenog položaja u okviru vršenja svoje profesije i taj deo je lako utvrditi s obzirom na hijerarhiju u svakoj profesiji. U kriminalitet belog okovratnika ubraja i sva druga lica koja izvrše krivično delo koje je de fakto napad na funkcionisanje ekonomskog sistema. Nesporn je zaključak da poslovna i društvena pozicija ekonomskog delikventa, odnosno kriminalca belog okovratnika predstavlja svojevrstan paravan i povoljnu objektivnu okolnost za sukcesivno vršenje kriminalnih napada u svim porama ekonomakog i društvenog žvota. I što je takav činilac tj. faktor na većem položaju za taj deo je i veća teškoća u preduzimanju represije državnih organa koji vode borbu protiv ekonomskog 20

Od 1000 izvršilaca krivičnih dela 980 izvršilaca je bilo iz srednjih slojeva a samo 20 iz viših struktura.

42

kriminaliteta odnosno veće su poteškoće u njegovom otkrivanju i po pravilu takva lica budu procesuirana nakon smenjivanja sa funkcija. PROUČAVANJE LIČNOSTI EKONOMSKOG DELIKVENTA Savremena naučno teorijska i praktična gledanja na ovaj problem Kao dosta važno pitanje naučnici ističu i proučavanje ličnosti, i isti tretiraju kao najznačajniji momenat u kriminološkoj nauci. Izučavanje ličnosti delikventa ima izvanredno kriminološko, kriminalno političko, kriminalističko, socijalno i psihološko značenje. Ono doprinosi uspešnom vođenju pretkrivičnog i krivičnog postupka i razješnjavanju objektivnih i subjektivnih elemenata krivičnog dela, donošenju adekvatne presude s obzirom posebno naprincip individualizacije krivične sankcije kao i za određivanje i sprovođenje penalnog i postpenalnog tretmana učinioca krivičnog dela. Čime bi se omogućila resocijalizacija i uključivanje u društvene tokove. Proučavanje ličnosti delikvenata ja značajno i za kriminalističke i kriminološke prognoze i isto treba da bude pre svega interes organa unutrašnjih poslova, javnog tužioca, istražnog sudije, sudije i zavodkih ustanova. Lično mislimo da je velika mogućnost za pravilnu kriminalističku prognozu upravo vezana za izučavanje ličnosti ekonomskog delikventa. Pravilno proučavanje ličnosti ekonomskog delikventa obuhvata preduzimanje celog kompleksa međusobno povezanih aktivnosti sa ciljem potpunog izučavanja njegovih svojstava i osobina i to preko prikupljanja relevantnih pre svega kriminalističkih informacija, koje se prvenstveno odnose na:  Bračni i lični status i porodične prilike, posebno je značajno u tom delu proučavanje razvoja ličnosti u užoj i široj socijalnoj sredini kao i međusobnih odnosa sa drugim licima,  Obrazovanje i stručne kvalifikacije (jer od obrazovanja i stručnog nivoa učinioca krivičnog dela privrednog kriminaliteta može da se odredi vid i obim kriminalnog napada,  Imovno stanje (pokretna i nepokretna imovina),  Karakter delikventa (jedan od najznačajnih momenata za rasvetljavanje krivičnog dela jeste preko upoznavanja karaktera delikventa kao jednog od najznačajnijih i najsloženijih pitanja u kriminalističkoj teoriji i praksi. Izučavanje karaktera je posebno značajno u kriminalističkoj prognozi i u tom smislu karakter treba da se shvati kao jedan integralni sistem svih

43

psiholoških crta čoveka koji čine jedinstvo ličnosti njenu, doslednost u postupcima i uopšte pogledima),  Motiv (karakterne crte čoveka upućuju na njegov motivacioni sistem, ali utvrđivanje motiva krivičnog dela predpostavlja poznavanje sklonosti navika i celokupnog ponašanja delikventa u postojećoj socijalnoj sredini zbog čega je posebno značajno proučavanje njegovog ranijeg života),  Proučavanje kriminalne karijere delikventa (u ovu grupu informacija ličnosti pored uobičajenih izvoda vezanih za ranije izvršena krivična dela treba posebno da se izuče i činjenice vezane za to pod kojim okolnostima je učinjeno ranije krivično delo, sankcije koje su izrečene, gde je izdržao kaznu itd. Kao što se vidi proučavanje ličnosti ekonomskog delikventa je vrlo kompleksno pitanje i u suštini se radi o prikupljanju indicija i podataka vezanih za materijalnu, psihološku i moralnu prirodu i šire za njegove lične karakteristike u svetlu procesa izvršenja krivičnog dela. Proučavanje ličnosti ekonomskog delikventa je značajno ne samo sa aspekta otkrivanja nego i preveniranja ekonomskog kriminaliteta, dakle uspešna borba protiv savremenog kriminaliteta uopšte a u okviru toga protiv ekonomskog kriminaliteta praktično je nemoguća ukoliko proučavanja etioloških i fenomenoloških karakteristika krivičnih dela ekonomskog kriminaliteta svestrano ne izuči. Na ovaj način se tipologija koja je vezana za izučavanje ličnosti učinioca takvih krivičnih dela obogaćuje i unapređuje celokupni kriminalistički spoznajni proces u okviru kojeg se gradi taktika sprovođenja operativnih i procesnih radnji i njihovih kombinacija. Proučavanje ličnosti je takođe značajno i zbog kriminalističke prognoze ekonomskog kriminaliteta i za određivanje korumptivnih i drugih kriminalnih zona. KRIMINALISTIČKO ZNAČENJE NEKIH RADNJI USMERENIH NA OTKRIVANJE KRIVIČNIH DELA EKONOMSKOG KRIMINALITETA 1.Uvid u poslovnu dokumentaciju, je operativna radnja. Kao operativno taktička mera definisana je članom 225 zakonika o krivičnom postupkui tu su definisane mere i radnje organa unutrašnjih poslova u cilju prikupljanja dokaza. Uvid u poslovnu dokumentaciju kap operativna i taktička mer koja se javlja kao deo kriminalističke obrade odnosno u funkciji kriminalističke obrade krivičnog dela privrednog kriminaliteta, s obzirom da se preko iste prikupljaju značajne operativne informacijepreko uvida u poslovnu dokumentaciju se dolazi do pronalaženja i obezbeđivanja 44

materijalnih tragova za dela ekonomskog kriminaliteta, ili će opet da se pronađu operativni podaci koji će u kasnijem postupanju prilikom realizacije kriminalističke obrade omogućiti rasvetljavanje odnosno utvrđivanje faktičkog stanja koje je vezano za određeni operativni predmet.* 21 Pod ovom radnjom podrzumevamo neposredan uvid preko čulnog zapažanja operativnog radnika u poslovnu dokumentaciju a to su obično uvidi u osnovne knjigovodstvene dokumente a i u druge dokumente koji su vezani za privredno poslovanje za koje postoji konkretna sumnja da će se u njima pronaći materijalni tragovi nekog pojavnog oblika dela ekonomskog kriminaliteta i to u posebnim slučajevima gde postoji opasnost da će ti tragovi biti delimično ili potpuno uništeni ili će možda biti zamenjeni nekim novim takozvanim lažnim tragovima koji su rezultat nastojanja učinioca da prikrije izvršeno krivično delo. Inače česte promene koje nastaju u poslovanju sa raznim privrednim subjektima (kupoprodaja, izvoz, uvoz robe, vršenje popisa itd.) neredovno se i nepotpuno ne evidentiraju ili se u vezi istih sačinjava fiktivna knjigovodstvena dokumentacija. Otkrivanje neispravno vođenje poslovne dokumentacije i otkrivanje nesklada i nelogičnosti između originalnih i kopiranih primeraka faktura ili druge dokumentacije je upravo omogućeno preko vršenja pregleda i uvida u poslovnu dokumentaciju. Neuredno sastavljena otpremnica čiji se iznosi ne podudaraju sa drugim dokumentima koji su priloženi uz nju*22, ili se pak neki dokument u formi razlikuje od drugih ili pak neki dokument nedostaje, ili je izvršeno brisanje, precrtavanje i docrtavanje bitnih stavki, ili je knjiženje izvršeno bez ustaljenog redosleda uz ostavljen prostor za dopisivanje, ili je nešto preneto na drugi list, razlika u pisanju itd. u svakom slučaju predstavljaju indiciju koja upućuje na mogućnost da se u konkretnom slučaju radi o nekom pojavnom obliku krivičnog dela iz oblasti privrednog poslovanja u svakom slučaju to znači signal za operativnog radnika da u tim slučajevima treba da obrati pažnju i na selektivan način pokuša da izdvoji potrebnu dokumentaciju i izvrši uvid u istu. Ukoliko je na primer u kriminalističkoj obradi utvrđeno postojanje protivpravnog prisvajanja koje je pokušano da se prikrije falcifikovanjem tada selektovanje materijala znači da se treba izvršiti uvid koji se pre svega odnosi na grafičke momente u dokumentaciji tj. treba obratiti pažnju na dokumentaciju u kojoj je nešto pisano, brisano, dopisivano ili redirano. Nakon ovoga treba izvršiti detaljan pregled izdvojene sumnjive osnovne dokumentacije i napraviti poređenje sa ostalim primercima koji se nalaze u zavisnosti od robe i privrednog poslovanja u analitičkom knjigovodstvu, kod poslovnog 21 22

Predmet koji je u toku relizacije. Otpremnicu može da prati kao prilog tovarni list ili magacinska prijemnica.

45

partnera, u banci i slično. Taktički je poželjno uvek izvršiti i konsultaciju sa određenim finansijskim stručnjakom a sve u cilju postizanja što veće efikasnosti u realizaciji obrade odnosno okončanju slučaja. Ukoliko se pronađu određene nelogičnosti između poslovne i druge dokumentacije onda takvu dokumentaciju treba privremeno oduzeti. Prilikom oduzimanja poslovne dokumentacije treba sastaviti adekvatnu potvrdu o privremeno oduzetim predmetima. Geška je da se pri oduzimanju izdaje samo potvrda o oduzetim predmetima. Mišljenja smo da pored izdavanja potvrde o oduzimanju predmeta pri oduzimanju obavezno treba sastaviti zapisnik o istim, u zapisniku treba taksativno nabrojati svaki akt vezan za poslovanje i normalno u što je moguće kraćem vremenu obraditi predmet a kao prilog krivičnoj prijavi podnetoj protiv određenog lica za određeno krivično delo isto dostaviti nadležnom tužilaštvu. 2.Druga radnja koja se najčešće preduzima kada su u pitanju organi unutrašnjih poslova i koja je istražna radnja a to je radnja veštačenja. U ZKP-u su određena neka veštačenja i zakon kaže kada je potrebno pribaviti neko mišljenje, kada se treba konsultovati tj. potražiti mišljenje stručnog lica. Kada je u pitanju veštačenje dokumentacije ZKP kaže: organ pred kojim se vodi postupak je dužan da obavesti veštake u kom obimu i koje činjenice i okolnosti na konkretnoj dokumentciji na kojoj se radi u konkretnom slučaju.*23 Veštačenje kao istražna radnja ima značajnu ulogu u tumačenju, razjašnjavanju i dokazivanju krivičnog događaja, posebno kada su u pitanju perfidni i dugotrajni pojavni oblici kriminaliteta iz oblasti finansijskog i spoljno trgovinskog poslovanja pa i u drugim sverama privrednog života, s tim što sud ceni dokaze na isti način kao i druge dokaze što će reći na osnovu slobodnog sudijskog uverenja. Veštačenje u svakom slučaju treba da se uklopi i da bude u saglasnosti sa neophodnošću i hitnošću kada je u pitanju posebno utvrđivanje nekih činjenica*24 vezanih za takozvana dela koja izazivaju i predmet su interesovanja javnosti. U praksi pri dokazivanju i razjašnjavanju krivičnih dela ekonomskog kriminaliteta najčešća su knjigovodstvena veštačenja i to posebno u onim predmetima u kojima mogu da se nađu neke sporne činjenice za čije je utvrđivanje potrebno posebno stručno znanje iz oblasti knjigovodstva. U tom cilju organi krivičnog postupka najčešće angažuju ekonomiste i druge knjigovodstvene i finansijske stručnjake (eksperte) kojima određuju obim i pravac veštačenja i postavljaju jasna i konkretanpitanja koja trasiraju put za utvrđivanje krivično procesno relevantnih – važnih činjenica. Sadržina nalaza i mišljenja veštaka treba ustvari da bude odgovor na tako dostavljena 23 24

Veštačenje se propisuje rešenjem. Pravno relevantnih činjenica.

46

pitanja. Veštaku se normalno dostavlja potrebgna sumnjiva poslovna dokumentacija kao neophodan dokazni materijal za knjigovodstvenu ekspertizu. A uz ovaj materijal treba dostaviti i određene spise koji su vezani za konkretni slučaj*25. Na osnovu analize svega toga veštak izvlači zaključak koji treba da bude od koristi za dalji postupak. Preko knjigovodstvenog veštačenja putem prover i poređenja knjiških stavki i poslovnih dokumenata koja se nalaze u preduzeću u kojem je otkriven kriminalni napad sa onim koji se nalaze kod poslovnog partnera, u banci ili na drugom mestu se utvrđuju rezultati u poslovanju koji su vezani za razne oblike nezakonitosti. Pored knjigovodstvenog veštačenja metodika otkrivanja razješnjavanja i dokazivanja krivičnih dela privrednog kriminaliteta poznaje i druga veštačenja, veštačenje rukopisa, ekonomska i druga veštačenja. 3. Uviđaj, praksa kaže da uviđaj kao istražna i sudska radnja još uvek nema značajno mesto koje bi po prirodi stvari pripadale ovoj istražnoj radnji i kada je u pitanju metodika otkrivanja, dokazivanja, razjašnjavanja a i preveniranja krivičnih dela iz oblasti ekonomskog kriminaliteta. Vršenje uviđaja u slučaju kada se radi o događaju koji idicira na eventualno postojanje krivičnog dela iz oblasti privrednog kriminaliteta u praksi se javlja samo kao izuzetak. Mišljenja smo da kriminalistički radnici neopravdano zapostavljaju ovu istražnu radnju i na taj način umesto da lakše i efikasnije dokažu i razjasne deo ekonomskog kriminaliteta faktički otežavaju isto. Pomoću ove istražne radnje posebno u slučajevima kada se radi o ekonomskim krivičnim delima sa visokim stepenom društvene opasnosti treba da bude uvek prisutan u praksi. U slučaju izvođenja ove istražne radnje operativni radniktreba da bude obavezno uvek prisutan. U vršenju uviđaja otkrivaju se i fiksiraju dokazne informacije koje omogućavaju pre svega otkrivanje određenih elemenata i obeležija krivičnog događaja kao jednog složenog i dosta struktuiranog sistema. S obzirom da se prilikom otkrivanja ekonomskog krivičnog dela u osnovi dolazi i do njegovog učinioca koji je još u tom trenutku poznat značaj uviđaja treba da se posmatra kroz prizmu mogućnosti proučavanja načina izvršenja krivičnog dela i načina prikrivanja. Ovo je značajno iz razloga što će to u kasnijem radu poslužiti pre svega za pravilno usmeravanje daljeg toka operativne i istražne delatnosti i uopšte celokupnom krivičnom postupku. Jer u suštini nema krivičnog dela koje ne ostavlja određene tragove i ne nosi određene relevantne informacije kao pečat krivičnog događaja. A upravo tragovi i predmeti krivičnog dela su izvori informacija za činjenice koje imaju 25

Na primer zapisnike o saslušanju okrivljenog, svedoka i tome slično. (ranije do 2001.godine je u zakonu bilo predviđeno kao ispitivanje okrivljenog a od 2001. godine je predviđeno kao saslušanje okrivljenog, sveoka).

47

krivično procesna značenja. Upravo te informacije trebaju prilikom uviđaja da se fiksiraju i obezbede uviđajem koji u suštini predstavlja neposredno percepiranje odnosno opažanje*26 ili pregled relevantnog značajnog mesta krivičnog događaja pronalaze se i fiksiraju sve one dokazne informacije koje su potrebne za postupanje, analiziranje, proveravanje i diferenciranje vrzija. U svakom slučaju uviđaju treba da prisustvuje i kvalifikovani kriminalistički tehničar sa dovoljno iskustva da može da uoči neke pojavne oblike s obzirom na način izvršenja i da predloži operativnom radniku i istražnom sudiji dalju ktivnost u smislu pronalaska drugih primeraka poslovne dokumentacije. Pri ovome u zavisnosti od taktičke situacije prikupljeni dokazni materijal može da se uputi i na veštačenje. Donošenje odluke za vršenje uviđaja još na početku pretkrivičnog postupka može samo da olakša proces dokazivanja i utvrđivanja pravno relevantnih činjenica što je u svakom sučaju i interes. Uviđaj je u ovim slučajevima tj. kod dela privrednog kriminaliteta značajan za dobijanje dokaza tj. da bi dokazi dobili procesnu formu i pošto je ovo metodika da se dobije sistem tj. prouče načini vršenjakrivičnih dela kako bi se to koristilo u preveniranju budućih krivičnih dela. 4. Pretres, skoro da ne postoji kriminalistička obrada bilo kojeg dela iz oblasti privrednog kriminaliteta u čijim okvirima nije potrebno da se brižljivo pripremi i da se na adekvatan način izvrši pretres bilo da se radi o ličnom pretresu stana i ostalih prostorija, pretresu radnih i drugih poslovnih prostorija, otvorenog prostora i slično.*27 S obzirom na karakteristike ekonomskog kriminaliteta treba svakako respektovati i specifičnosti u sprovođenju ove istražne radnje, posebno u pogledu otkrivanja sakrivenih objekata pretresa u definisanju mesta koje treba sistematski i temeljno da se pretraži kao i u izboru snaga i tehničkih sredstava koja su potrebna za efikasno i uspešno pretresanje. Subjekti pretresa, a to su po prvilu organi unutrašnjih poslova (ovlašćena službena lica), i u tom slučaju treba da se rukovode prema postojećim pravilima i metodama (posmatranja i upoređivanja) kriminalistike i u tom smislu dosledno sprovode pravila kriminalističke taktike i tehnike pri vršenju pretresa s tim što u zavisnosti od kriminalističke procene ne treba biti restriktivani u slučaju sumnje vršiti pretres i kod lica koja su u bliskim odnosima sa licemkod koga se vrši pretres koje je u fokusu interesovanja. Ovo znači da treba tu procenu izvršiti detaljno i izučiti mogućnost vršenja pretresa prvenstveno kod bliskih rođaka prijatelja a i 26

Pažnja – usmereno percipiranje pojave. Pretres se vrši na osnovu naredbe za pretres. O pretresu se izrađuje zapisnik i potvrda o oduzetim predmetima. 27

48

poslovnih partnera. Posebna pažnja treba da bude usmerena na pronalaženje sumnjivih poslovnih dokumenata koji u krivičnom postupku mogu da posluže kao materijalni dokazi. U tom smislu treba oduzeti adresare, rokovnike, zabeleške i poruke itd., s obzirom da proučavanjem takvih pismena možemo planirati i proširivanje obrade i na ta lica. Budući da pretres predstavlja svojevrstan rizik s obzirom na mogućnost dekonspiracije kriminalističke obrade, isti treba da bude planski izveden uz jedan metodičan i temeljan pristup a preduslov za tako nešto je tačna kriminalistička procena u pravcu određivanja lica kod kojih najpre treba izvršiti pretres. U slučajkevima kada se radi o pretresu elektronske i računarske opreme kao i pretresa druge savremene tehnologije, neophono je, potrebno da u grupi za pretres pored kriminalističkog radnika uključiti i adekvatne specijaliste i inženjere, kibrnetičare itd. Ne treba u svakom slučaju isključiti i mogućnost vršenja ponovnog pretresa ukoliko je prvi pretres urađen površno i bez adekvatne pripreme jer i u tom slučaju može da se dođe do rezultata s obzirom na faktor iznenađenja.

49

POSEBNI DEO

50

KRIVIČNA DELA PROTIV PRIVREDE Falsifikovanje novca Član 223. (1) Ko napravi lažan novac u nameri da ga stavi u opticaj kao pravi ili ko u istoj nameri preinači pravi novac, kazniće se zatvorom od dve do dvanaest godina. (2) Ko pribavlja lažan novac u nameri da ga stavi u opticaj kao pravi ili ko lažan novac stavlja u opticaj, kazniće se zatvorom od jedne do deset godina. (3) Ako je delom iz st. 1. i 2. ovog člana napravljen, preinačen, stavljen u promet ili pribavljen lažan novac u iznosu koji prelazi milion i petsto hiljada dinara, odnosno odgovarajući iznos u stranom novcu, učinilac će se kazniti zatvorom od pet do petnaest godina. (4) Ko lažan novac koji je primio kao pravi, pa saznavši da je lažan, stavi u opticaj ili ko zna da je načinjen lažan novac ili da je lažan novac stavljen u opticaj, pa to ne prijavi, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine. (5) Lažan novac oduzeće se. Falsifikovanje hartija od vrednosti Član 224. (1) Ko napravi lažne hartije od vrednosti ili preinači prave hartije od vrednosti u nameri da ih upotrebi kao prave ili da ih drugom da na upotrebu ili ko takve lažne hartije upotrebi kao prave ili ih u toj nameri pribavi, kazniće se zatvorom od jedne do pet godina. (2) Ako ukupan iznos na koji glase falsifikovane hartije od vrednosti iz stava 1. ovog člana prelazi milion i petsto hiljada dinara, učinilac će se kazniti zatvorom od dve do deset godina. (3) Ko lažne hartije od vrednosti koje je primio kao prave, pa saznavši da su lažne, stavi u promet, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine. (4) Lažne hartije od vrednosti oduzeće se.

51

Falsifikovanje i zloupotreba platnih kartica Član 225. (1) Ko napravi lažnu platnu karticu ili ko preinači pravu platnu karticu u nameri da je upotrebi kao pravu ili ko takvu lažnu karticu upotrebi kao pravu, kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine. (2) Ako je učinilac dela iz stava 1. ovog člana upotrebom kartice pribavio protivpravnu imovinsku korist, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina. (3) Ako je učinilac dela iz stava 1. ovog člana pribavio protivpravnu imovinsku korist u iznosu koji prelazi milion i petsto hiljada dinara, kazniće se zatvorom od dve do deset godina. (4) Kaznom iz st. 2. i 3. ovog člana kazniće se i učinilac koji to delo učini neovlašćenom upotrebom tuđe kartice. (5) Ko nabavi lažnu platnu karticu u nameri da je upotrebi kao pravu ili ko pribavlja podatke u nameri da ih iskoristi za pravljenje lažne platne kartice, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine. (6) Lažne platne kartice oduzeće se. Falsifikovanje znakova za vrednost Član 226. (1) Ko napravi lažne ili preinači prave znakove za vrednost u nameri da ih upotrebi kao prave ili da ih drugom da na upotrebu ili ko takve lažne znakove upotrebi kao prave ili ih u toj nameri pribavi, kazniće se zatvorom do tri godine. (2) Ako ukupna vrednost znakova iz stava 1. ovog člana prelazi iznos od milion i petsto hiljada dinara, učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina. (3) Ko odstranjivanjem žiga kojim se znaci za vrednost poništavaju ili kojim drugim načinom ide za tim da radi ponovne upotrebe ovim znacima da izgled kao da nisu upotrebljeni ili ko upotrebljene znakove ponovo upotrebi ili proda kao da važe, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine. (4) Lažni znakovi za vrednost oduzeće se.

52

Pravljenje, nabavljanje i davanje drugom sredstava za falsifikovanje Član 227. (1) Ko pravi, nabavlja, prodaje ili daje drugom na upotrebu sredstva za pravljenje lažnog novca ili lažnih hartija od vrednosti, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina. (2) Ko pravi, nabavlja, prodaje ili daje drugom na upotrebu sredstva za pravljenje lažnih platnih kartica ili lažnih znakova za vrednost, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do dve godine. (3) Sredstva iz st. 1. i 2. ovog člana oduzeće se. Izdavanje čeka i korišćenje platnih kartica bez pokrića Član 228. (1) Ko koristi debitnu platnu karticu za koju nema pokriće ili koristi kreditnu platnu karticu za koju ne obezbeđuje pokriće u ugovorenom roku, pa time sebi ili drugome pribavi protivpravnu imovinsku korist u iznosu koji prelazi deset hiljada dinara, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine. (2) Kaznom iz stava 1. ovog člana kazniće se i ko izda ili stavi u promet ček, menicu, akceptni nalog, kakvu garanciju ili kakvo drugo sredstvo plaćanja ili obezbeđenja plaćanja, iako zna da za to nema pokrića i time sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist u iznosu koji prelazi deset hiljada dinara. (3) Ako je delom iz st. 1. i 2. ovog člana pribavljena imovinska korist u iznosu koji prelazi sto hiljada dinara, učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do deset godina. Poreska utaja Član 229. (1) Ko u nameri da potpuno ili delimično izbegne plaćanje poreza, doprinosa ili drugih propisanih dažbina, daje lažne podatke o zakonito stečenim prihodima, o predmetima ili drugim činjenicama koje su od uticaja na utvrđivanje ovakvih obaveza ili ko u istoj nameri, u slučaju obavezne prijave, ne prijavi zakonito stečeni prihod, odnosno predmete ili druge činjenice koje su od uticaja na utvrđivanje ovakvih obaveza ili ko u istoj nameri na drugi način prikriva podatke koji se odnose na utvrđivanje navedenih obaveza, a iznos obaveze čije se plaćanje izbegava prelazi stopedeset hiljada dinara, 53

kazniće se zatvorom do tri godine i novčanom kaznom. (2) Ako iznos obaveze iz stava 1. ovog člana čije se plaćanje izbegava prelazi milion i petsto hiljada dinara, učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do pet godina i novčanom kaznom. (3) Ako iznos obaveze iz stava 1. ovog člana čije se plaćanje izbegava prelazi sedam miliona i petsto hiljada dinara, učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina i novčanom kaznom. Krijumčarenje Član 230. (1) Ko se bavi prenošenjem robe preko carinske linije izbegavajući mere carinskog nadzora ili ko izbegavajući mere carinskog nadzora prenese robu preko carinske linije naoružan, u grupi ili uz upotrebu sile ili pretnje, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina i novčanom kaznom. (2) Ko se bavi prodajom, rasturanjem ili prikrivanjem neocarinjene robe ili organizuje mrežu preprodavaca ili posrednika za rasturanje takve robe, kazniće se zatvorom od jedne do osam godina i novčanom kaznom. (3) Roba koja je predmet dela iz st. 1. i 2. ovog člana oduzeće se. (4) Prevozno ili drugo sredstvo čija su tajna ili skrovita mesta iskorišćena za prenos robe koja je predmet dela iz stava 1. ovog člana ili koje je namenjeno za izvršenje tih krivičnih dela oduzeće se ako je vlasnik ili korisnik vozila to znao ili je mogao i bio dužan da zna i ako vrednost robe koja je predmet krivičnog dela prelazi jednu trećinu vrednosti tog sredstva u vreme izvršenja krivičnog dela. Pranje novca Član 231. (1) Ko izvrši konverziju ili prenos imovine, sa znanjem da ta imovina potiče od krivičnog dela, u nameri da se prikrije ili lažno prikaže nezakonito poreklo imovine, ili prikrije ili lažno prikaže činjenice o imovini sa znanjem da ta imovina potiče od krivičnog dela, ili stekne, drži ili koristi imovinu sa znanjem, u trenutku prijema, da ta imovina potiče od krivičnog dela, 54

kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina. (2) Ako iznos novca ili imovine iz stava 1. ovog člana prelazi milion i petsto hiljada dinara, učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do deset godina. (3) Ko učini delo iz st. 1. i 2. ovog člana, a mogao je i bio dužan da zna da novac ili imovina predstavljaju prihod ostvaren krivičnim delom, kazniće se zatvorom do tri godine. (4) Odgovorno lice u pravnom licu koje učini delo iz st. 1. do 3. ovog člana, kazniće se kaznom propisanom za to delo, ako je znalo, odnosno moglo i bilo dužno da zna da novac ili imovina predstavljaju prihod ostvaren krivičnim delom. (5) Novac i imovina iz st. 1. do 4. ovog člana oduzeće se. Zloupotreba monopolističkog položaja Član 232. Odgovorno lice u preduzeću ili u drugom subjektu privrednog poslovanja koje ima svojstvo pravnog lica ili preduzetnik, koji zloupotrebom monopolističkog ili dominantnog položaja na tržištu ili zaključivanjem monopolističkog sporazuma izazove poremećaj na tržištu ili taj subjekt dovede u povlašćen položaj u odnosu na druge, tako da ostvari imovinsku korist za taj subjekt ili za drugi subjekt ili nanese štetu drugim subjektima privrednog poslovanja, potrošačima ili korisnicima usluga, kazniće se zatvorom do tri godine. Neovlašćena upotreba tuđe firme Član 233. (1) Ko se u nameri da obmane kupce ili korisnike usluga posluži tuđom firmom, tuđom geografskom oznakom porekla, tuđim žigom ili zaštitnim znakom ili tuđom posebnom oznakom robe ili unese pojedina obeležja ovih oznaka u svoju firmu, svoj žig ili zaštitni znak ili u svoju posebnu oznaku robe, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine. (2) Ko u svrhu prodaje u većoj količini ili vrednosti nabavlja, proizvodi, prerađuje, stavlja u promet, daje u zakup ili skladišti robu iz stava 1. ovog člana ili se bavi pružanjem usluga neovlašeno koristeći tuđe oznake, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina. 55

(3) Ako je učinilac iz stava 2. ovog člana organizovao mrežu preprodavaca ili posrednika ili je pribavio imovinsku korist koja prelazi iznos od milion i petsto hiljada dinara, kazniće se zatvorom od jedne do osam godina. (4) Predmeti iz st. 1. do 3. ovog člana oduzeće se. Nesavestan rad u privrednom poslovanju Član 234. (1) Odgovorno lice u preduzeću ili drugom subjektu privrednog poslovanja u kome nema većinski udeo, koje svesno krši zakone, druge propise ili opšte akte o poslovanju ili očigledno nesavesno posluje i time iz nehata tom preduzeću ili drugom subjektu privrednog poslovanja prouzrokuje štetu koja prelazi iznos od četristopedeset hiljada dinara, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine. (2) Ako je usled dela iz stava 1. ovog člana nastupila šteta koja prelazi iznos od milion i petsto hiljada dinara ili je pokrenut postupak prinudnog poravnanja ili stečaja, učinilac će se kazniti zatvorom od šest meseci do pet godina. Prouzrokovanje stečaja Član 235. (1) Odgovorno lice u preduzeću ili u drugom subjektu privrednog poslovanja koje ima svojstvo pravnog lica, koje neracionalnim trošenjem sredstava ili njihovim otuđenjem u bescenje, prekomernim zaduživanjem, preuzimanjem nesrazmernih obaveza, lakomislenim zaključivanjem ugovora sa licima nesposobnim za plaćanje, propuštanjem blagovremenog ostvarivanja potraživanja, uništenjem ili prikrivanjem imovine ili drugim radnjama koje nisu u skladu sa savesnim poslovanjem prouzrokuje stečaj i time drugog ošteti, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina. (2) Ako je delo iz stava 1. ovog člana učinjeno iz nehata, učinilac će se kazniti zatvorom od tri meseca do tri godine. Prouzrokovanje lažnog stečaja Član 236. (1) Odgovorno lice u preduzeću ili u drugom subjektu privrednog poslovanja koje ima svojstvo pravnog lica ili preduzetnik, koji u

56

nameri da taj subjekt izbegne plaćanje obaveza prouzrokuje stečaj tog subjekta prividnim ili stvarnim umanjenjem njegove imovine, na način što: 1) celu ili deo imovine subjekta privrednog poslovanja prikrije, prividno proda, proda ispod tržišne vrednosti ili besplatno ustupi; 2) zaključi fiktivne ugovore o dugu ili prizna nepostojeća potraživanja; 3) poslovne knjige koje je subjekt privrednog poslovanja obavezan da vodi po zakonu prikrije, uništi ili tako preinači da se iz njih ne mogu sagledati poslovni rezultati ili stanje sredstava ili obaveza ili ovo stanje sačinjavanjem lažnih isprava ili na drugi način prikaže takvim da se na osnovu njega može otvoriti stečaj, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina. (2) Ako su usled dela iz stava 1. ovog člana nastupile teške posledice za poverioca, učinilac će se kazniti zatvorom od dve do deset godina.

57

Oštećenje poverioca Član 237. (1) Odgovorno lice u preduzeću ili drugom subjektu privrednog poslovanja koje ima svojstvo pravnog lica ili preduzetnik, koji znajući da je taj subjekt postao nesposoban za plaćanje, isplatom duga ili na drugi način namerno stavi poverioca u povoljniji položaj i time znatno ošteti drugog poverioca, kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine. (2) Odgovorno lice iz stava 1. ovog člana ili preduzetnik, koji znajući da je taj subjekt postao nesposoban za plaćanje, a u nameri da izigra ili ošteti poverioca prizna neistinito potraživanje, sastavi lažni ugovor ili nekom drugom prevarnom radnjom ošteti poverioca, kazniće se zatvorom od tri meseca do pet godina. (3) Ako je delom iz st. 1. i 2. ovog člana poveriocu prouzrokovana šteta velikih razmera ili ako je prema oštećenom zbog toga došlo do pokretanja postupka prinudnog poravnanja ili stečaja, učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina. Zloupotreba ovlašćenja u privredi Član 238. (1) Odgovorno lice u preduzeću ili drugom subjektu privrednog poslovanja koje ima svojstvo pravnog lica ili preduzetnik, koje u nameri pribavljanja protivpravne imovinske koristi za pravno lice u kojem je zaposleno, za drugo pravno lice ili drugi subjekt privrednog poslovanja koji ima svojstvo pravnog lica: 1) stvara ili drži nedozvoljene novčane, robne ili druge vrednosne fondove u zemlji ili inostranstvu ili protivpravno onemogućava ostvarivanja vlasničkih prava akcionara; 2) sastavljanjem isprave neistinite sadržine, lažnim bilansima, procenama ili inventarisanjem odnosno lažnim prikazivanjem ili prikrivanjem činjenica, neistinito prikazuje stanje ili kretanje sredstava ili rezultate poslovanja, pa na taj način dovede u zabludu organe upravljanja u preduzeću ili drugom pravnom licu prilikom donošenja odluka o poslovima upravljanja ili preduzeće ili drugo pravno lice stavi u povoljniji položaj prilikom dobijanja sredstava ili drugih pogodnosti koje im se ne bi priznale prema postojećim propisima; 3)

sredstva kojima raspolaže koristi protivno njihovoj nameni; 58

4) na drugi način grubo povredi ovlašćenja u pogledu upravljanja, raspolaganja i korišćenja imovinom; 5) protivno volji akcionara ne potpisuje prospekt za trgovanje akcijama na berzi, a davanjem lažnih podataka dovodi u zabludu kupce akcija o stanju kapitala pravnog lica, kazniće se zatvorom od tri meseca do pet godina. (2) Ako je usled dela iz stava 1. ovog člana pribavljena imovinska korist koja prelazi iznos od pet miliiona dinara, učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina. Narušavanje poslovnog ugleda i kreditne sposobnosti Član 239. (1) Ko u nameri narušavanja poslovnog ugleda ili kreditne sposobnosti drugog, iznosi o njemu neistinite podatke ili neistinito prikazuje njegovo poslovanje, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine. (2) Ako su usled dela iz stava 1. ovog člana nastupile teške posledice, učinilac će se kazniti zatvorom od tri meseca do tri godine. (3) Gonjenje za dela iz st. 1. i 2. ovog člana preduzima se po privatnoj tužbi. Odavanje poslovne tajne Član 240. (1) Ko neovlašćeno drugom saopšti, preda ili na drugi način učini dostupnim podatke koji predstavljaju poslovnu tajnu ili ko pribavlja takve podatke u nameri da ih preda nepozvanom licu, kazniće se zatvorom od tri meseca do pet godina. (2) Ako je delo iz stava 1. ovog člana učinjeno iz koristoljublja ili u pogledu naročito poverljivih podataka, učinilac će se kazniti zatvorom od dve do deset godina. (3) Ko delo iz stava 1. ovog člana učini iz nehata, kazniće se zatvorom do tri godine. (4) Poslovnom tajnom smatraju se podaci i dokumenti koji su zakonom, drugim propisom ili odlukom nadležnog organa donesenom na osnovu zakona proglašeni poslovnom tajnom čije bi odavanje prouzrokovalo ili bi moglo da prouzrokuje štetne posledice za preduzeće ili drugi subjekt privrednog poslovanja. 59

Onemogućavanje vršenja kontrole Član 241. Ko onemogući organu vršenja kontrole da izvrši uvid u poslovne knjige ili drugu dokumentaciju ili onemogući pregled predmeta, prostorija ili drugih objekata, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine. Nedozvoljena proizvodnja Član 242. (1) Ko neovlašćeno proizvodi ili prerađuje robu za čiju je proizvodnju ili prerađivanje potrebno odobrenje nadležnog organa, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do dve godine. (2) Ko proizvodi ili prerađuje robu čija je proizvodnja ili prerađivanje zabranjeno, kazniće se zatvorom do tri godine. (3) Roba i sredstva za proizvodnju ili prerađivanje oduzeće se. Nedozvoljena trgovina Član 243. (1) Ko nemajući ovlašćenje za trgovinu, nabavi robu ili druge predmete u većoj vrednosti u svrhu prodaje, ili ko se neovlašćeno i u većem obimu bavi trgovinom ili posredovanjem u trgovini ili se bavi zastupanjem organizacija u unutrašnjem ili spoljnotrgovinskom prometu robe i usluga, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do dve godine. (2) Ko se bavi prodajom robe čiju je proizvodnju neovlašćeno organizovao, kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine. (3) Kaznom iz stava 2. ovog člana kazniće se i ko neovlašćeno prodaje, kupuje ili vrši razmenu robe ili predmeta čiji je promet zabranjen ili ograničen. (4) Ako je učinilac dela iz st. 1. do 3. ovog člana organizovao mrežu preprodavaca ili posrednika ili je postigao imovinsku korist koja prelazi iznos od četristopedeset hiljada dinara, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina. (5) Roba i predmeti nedozvljene trgovine oduzeće se.

60

Obmanjivanje kupaca Član 244. Ko u nameri obmanjivanja kupaca stavlja u promet proizvode sa oznakom u koju su uneti podaci koji ne odgovaraju sadržini, vrsti, poreklu ili kvalitetu proizvoda ili stavlja u promet proizvode koji po svojoj količini ili kvalitetu ne odgovaraju onome što se redovno pretpostavlja kod takvih proizvoda ili stavlja u promet proizvode bez oznake o sadržini, vrsti poreklu ili kvalitetu proizvoda kad je ovakva oznaka propisana ili se pri stavljanju u promet proizvoda služi očigledno lažnom reklamom, kazniće se zatvorom do tri godine i novčanom kaznom. Falsifikovanje znakova za obeležavanje robe, mera i tegova Član 245. (1) Ko u nameri da ih upotrebi kao prave napravi lažne pečate, žigove, marke ili druge znakove za obeležavanje domaće ili strane robe kojima se žigošu zlato ili drugi plemeniti metal, drvo, stoka ili kakva druga roba ili ko u istoj nameri takve prave znakove preinači ili ko takve lažne ili preinačene znakove upotrebi kao prave, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine. (2) Lažni znakovi, mere i tegovi oduzeće se.

61