prirucnik

Priručnik za stečajne upravnike Odabrane teme za praktičnu primenu novog Zakona o stečajnom postupku za stečajne upravnike i druge učesnike u postupku

Milo Stevanović

Priručnik za stečajne upravnike Odabrane teme za praktičnu primenu novog Zakona o stečajnom postupku za stečajne upravnike i druge učesnike u postupku

Milo Stevanović

Beograd, 2005

© 2005 USAID – Projekat reforme sudske uprave trgovinskih sudova Srbije SVA PRAVA ZADRŽANA. Nijedan deo ove publikacije ne može biti reprodukovan niti smešten u sistem za skladištenje podataka ili prenesen u bilo kom obliku: elektronski, mehanički, fotokopiranjem, snimanjem ili na drugi način, bez prethodne pismene dozvole nosioca autorskih prava. Zahteve za dozvolu umnožavanja poslati poštom na adresu: CCASA, Obilićev venac 18-20/VI, 11000 Beograd, Srbija i Crna Gora ili e-mailom predstavniku projekta Milu Stevanoviću na adresu: [email protected].

Izdavač USAID – Projekat reforme sudske uprave trgovinskih sudova Srbije (CCASA) Obilićev venac 18-20/VI, Beograd, Srbija i Crna Gora tel: +381 (0)11 3343 798, 3343 687 Autor Milo Stevanović Priprema za štampu WordHouse, Beograd www.wordhouse.co.yu Štampa Publikum, Beograd www.publikum.co.yu Tiraž 1.000 primeraka ISBN 86-906645-1-3 Beograd Januar 2005

SADRŽAJ ZAHVALNICA PREDGOVOR UVOD PRAKTIČNI ASPEKTI RADA STEČAJNOG UPRAVNIKA Ciljevi stečajnog upravnika Osnovne odgovornosti stečajnog upravnika Cilj kod bankrotstva: maksimalno namirenje Cilj kod reorganizacije: usvajanje izvodljivog plana reorganizacije Odluke koje zahtevaju poslovnu procenu Očekivati nered i konfuziju u preduzeću Prvi dani i momenti su najvažniji Sukob interesa Planiranje aktivnosti pre imenovanja stečajnog upravnika Prethodno planiranje - vezano za konkretan slučaj Pribavljanje informacija MERE KOJE SE PREDUZIMAJU PO IMENOVANJU Preuzimanje kontrole nad dužnikom Obaveštavanje zainteresovanih strana o imenovanju Nadzorni organ i uprava Kontrola i zaštita imovine Predstavljanje plana i sastavljanje liste stvari koje treba uraditi Lista stvari nad kojima treba preuzeti državinu i kontrolu Sastanci sa glavnim članovima uprave Podela odgovornosti Zaposleni Stečajni upravnik je uvek pod nadzorom Finansijska pozicija Prethodno izveštavanje

FORME ODOBRENJA I SAGLASNOSTI Postupanje bez saglasnosti može da dovede do razrešenja Postoje različite vrste saglasnosti Opšte odredbe Konsultacije

POPIS

11 15 21 27 27 27 28 28 29 29 29 29 30 30 31 32 32 32 32 33 33 33 42 42 43 44 44 44

47 47 47 48 49

55 Nacionalni standardi Cilj Prethodna odluka o nastavljanju postupka Planiranje fizičkog popisivanja imovine

55 55 56 56

3

PRIRUČNIK ZA STEČAJNE UPRAVNIKE Angažovanje stručnjaka Nadzor Načini da se proceni količina Osnove utvrđivanja vrednosti inventara Utvrđivanje procenjene vrednosti imovine Naplativa potraživanja Potvrda od strane dužnika Utvrđivanje manjka Imovina stečajnog dužnika pod uslovom

PROCENA VREDNOSTI PREDUZEĆA Procena vrednosti je subjektivna Pozicija kupca je najznačajnija Fer tržišna vrednost: jedina pouzdana procena Metodologije Ključne pretpostavke za procenu vrednosti Drugačija svrha – drugačija vrednost Mesto i vreme Vrednost preduzeća koje funkcioniše nasuprot likvidacionoj vrednosti Uvek proveravati tačnost pretpostavki na kojima se zasniva procena Sadašnja vrednost / diskontovani novčani tokovi Primena na procenu vrednosti preduzeća Obračun diskonta bez vremenskog ograničenja Odnos cena akcija / prihodi (C/P) Intelektualna svojina i bestelesne stvari Odlaganje u postupcima stečaja – gubici realne vrednosti

OKONČANJE ZAPOČETIH POSLOVA I NASTAVLJANJE POSLOVANJA Pravni osnov Poslovna odluka Pravni standard: Dobar privrednik Nastavljanje poslovanja Započeti a nezavršeni poslovi Analiza troškova Procena rizika Zaposleni Zakupi Ostala pitanja

MORATORIJUM NA RADNJE POVERILACA Svrha moratorijuma Moratorijum u toku prethodnog stečajnog postupka nije automatski Moratorijum koji nastupa pokretanjem stečajnog postupka je automatski Moratorijum je privremen

4

58 58 59 59 60 61 63 63 63

69 69 69 70 70 71 71 72 72 72 73 76 77 77 78 78

83 84 84 84 85 86 87 87 89 89 89

93 93 93 93 94

SADRŽAJ Ukidanje moratorijuma Nedonošenje odluke Implikacije od značaja za stečajnog upravnika

FINANSIJSKI LIZING Finansijski lizing u kontekstu stečaja primaoca lizinga Bankrotstvo ili reorganizacija Nefinansijski lizing Slučajevi finansijskog lizinga u kojima je davalac lizinga stečajni dužnik

ODABIR AKTIVNOSTI ZA NAPLATU POTRAŽIVANJA STEČAJNOG DUŽNIKA Obaveštenje o nastavku obaveze plaćanja Objektivna procena očekivanog iznosa naplate

POBIJANJE PRAVNIH POSLOVA Pobijene pravne radnje su deo stečajne mase Pogodovanje poverilaca i prevarne radnje Lica ovlašćena za pobijanje pravnih radnji stečajnog dužnika Protiv koga se može podneti tužba Postupak Vremenski raspored i rokovi Računanje rokova Pobijanje izvršne isprave Pobijanje pravnih radnji nakon pokretanja stečajnog postupka Vrste pravnih poslova koji se mogu pobijati Zahtev da je došlo do oštećenja poverilaca Nesposobnost plaćanja dužnika Konkretne radnje pobijanja Odbrana Ostali zakoni koji se mogu primeniti

PONIŠTAVANJE NEPOVOLJNIH DVOSTRANIH UGOVORA Ovlašćenja iz člana 74. stav 1. Šteta postaje potraživanje Uslov: neispunjenje obaveza obe ugovorne strane Naknadno kršenje ugovornih obaveza

PRODAJA IMOVINE TEHNIČKI ASPEKTI PRODAJE IMOVINE Prodaja javnim nadmetanjem Prodaja neposrednom pogodbom i javnim prikupljanjem ponuda Prodaja kvarljive robe Sredstva ostvarena prodajom PRODAJA PREDUZEĆA KAO CELINE OGRANIČENJE ODGOVORNOSTI

94 97 98

101 101 102 102 102

105 106 106

109 110 110 111 111 111 111 112 113 113 113 114 115 116 120 122

125 125 125 125 126

129 132 133 135 139 139 140 143

5

PRIRUČNIK ZA STEČAJNE UPRAVNIKE SLUČAJEVI STEČAJA BEZ IMOVINE Definicija Postupak i praktične posledice Prepoznavanje slučajeva stečaja bez imovine Slučajevi stečaja bez imovine ne podrazumevaju prevaru ili kršenje propisa Primeri – Prepoznavanje stečaja bez imovine

POTRAŽIVANJA Vrste potraživanja Redosled namirenja stečajnih poverilaca: isplatni redovi Dospelost potraživanja Konverzija potraživanja Kamate Kamata i ugovorna kazna zbog neispunjenja ugovornih obaveza Zastarela potraživanja Izlučna potraživanja

UTVRĐIVANJE VREDNOSTI POTRAŽIVANJA Opšta pitanja o postupku Implikacije postupka Neučestvovanje poverilaca – čest nesporazum Praksa stečajnog upravnika u vezi sa ispitivanjem potraživanja Pogodba stečajnog upravnika Standardizovan formular za dokazivanje potraživanja Rokovi za dostavljanje i posledice Prigovor poverilaca Spisak aktivnosti koje treba preduzeti u postupku utvrđivanja potraživanja

ODBOR POVERILACA RAZMATRANJE MOGUĆNOSTI REORGANIZACIJE Glasanje o ukidanju mogućnosti reorganizacije: član 23. stav 5. Faktori za razmatranje Poslovanje preduzeća Uzroci poslovnog neuspeha Odnos priliva novca i dugovanja Procena novčanog iznosa koji se očekuje posle prodaje imovine

REORGANIZACIJA: SPAŠAVANJE PREDUZEĆA Cilj: Izvodljiv plan reorganizacije Poželjni sporedni rezultati uspešne reorganizacije Nastaviti sa obavljanjem vitalnih funkcija preduzeća Izbegavanje ometanja u poslu AKTIVNOSTI Zaštita imovine – početni problemi

6

149 149 149 149 150 150

155 155 155 156 156 157 157 158 158

161 162 164 164 165 166 167 167 168 168

171 177 178 179 179 180 181 182

187 187 187 188 188 189 189

SADRŽAJ Prvobitni problem: Gotov novac neophodan za život preduzeća Priprema za gotovinske isplate PREGOVORI SA POVERIOCIMA Saradnja sa poveriocima: ključna stvar za uspešnu reorganizaciju Pregovori o visini dugovanja – jedan od najtežih zadataka Prodaja imovine kada nije moguć dogovor oko plana reorganizacije Neobezbeđeni poverioci se obično namire u maloj meri ili se ne namire

FORMULACIJA PLANA REORGANIZACIJE Okvir za pregovore Mere za realizaciju plana reorganizacije Reprogramiranje dugova Pretvaranje duga u akcijski kapital Izdavanje garancija i opcije Obnavljanje ugovora TEHNIČKE ODREDBE PLANA REORGANIZACIJE Sadržina plana Ko ima pravo da podnese plan reorganizacije Troškovi sačinjavanja plana reorganizacije Rokovi Glasanje Klase poverilaca Tretman potraživanja u okviru plana Usvajanje plana Neusvajanje plana reorganizacije Promena usvojenog plana reorganizacije Pravne posledice usvajanja Nadzor nad sprovođenjem plana reorganizacije Izuzetak od primene određenih propisa o hartijama od vrednosti Izvršenje plana reorganizacije Nepostupanje po usvojenom planu Nastavak postupka bankrotstvom Unapred dogovoren plan reorganizacije

NADZOR NAD SPROVOĐENJEM PLANA REORGANIZACIJE Definisanje obima angažmana stečajnog upravnika Sastavljanje programa nadzora Dostavljanje izveštaja

ZAPOSLENI I RADNI ODNOSI Prestanak radnog odnosa po odluci stečajnog upravnika Zadržavanje zaposlenih i zapošljavanje novih lica Neisplaćene zarade zaposlenih pre pokretanja stečajnog postupka Otpremnina i doprinosi

192 192 193 193 194 195 195

197 197 197 199 200 201 201 202 202 205 205 205 206 206 207 208 208 208 209 209 209 210 210 211 212

215 215 216 217

219 219 219 220 220

7

PRIRUČNIK ZA STEČAJNE UPRAVNIKE RADNI ODNOSI U PREDUZEĆU Početni sastanci sa zaposlenima Sporazumi sa sindikatima i radnopravno zakonodavstvo Broj zaposlenih Smanjenje broja zaposlenih

FINANSIRANJE STEČAJNOG POSTUPKA Plan za vraćanje Novi zajmodavci Postojeći zajmodavci Kreditiranje od strane snabdevača Prodaja imovine koja nije od ključnog značaja Poverioci čija su potraživanja nastala posle pokretanja stečajnog postupka Savet

PROBLEMI U VEZI SA DRŽAVOM I PROPISIMA ODNOSI SA MEDIJIMA Veliki stečajni postupci privlače pažnju medija MEDIJSKA STRATEGIJA I PLAN Medijska strategija: Stečajni upravnik je jedini kontakt Početno saopštenje za štampu Medija plan Otpuštanja u slučajevima koji izazivaju veliko interesovanje

PODNOŠENJE IZVEŠTAJA Skraćeni prikaz članova Zakona koji se bave izveštavanjem Početni bilans stanja u stečaju Izveštaji za prvo poverilačko ročište Redovni mesečni izveštaji Izveštaji Agenciji za licenciranje stečajnih upravnika Izveštavanje poreskih organa Završni račun

DEOBA

225 225 225 226 227 227 227 228

231 235 235 235 235 236 236 236

239 239 239 240 241 242 242 242

245 Delimična (privremena) deoba Glavna deoba

DODATAK 1: PRIJAVA POTRAŽIVANJA DODATAK 2: OBAVEŠTENJE O OSPORAVANJU POTRAŽIVANJA DODATAK 3: TABELA ROKOVA ZAKON O STEČAJNOM POSTUPKU ZAKON O AGENCIJI ZA LICENCIRANJE STEČAJNIH UPRAVNIKA ZAKON O DOPUNI ZAKONA O AGENCIJI ZA PRIVATIZACIJU ODABRANE ODREDBE DRUGIH ZAKONA BELEŠKA O AUTORU

8

221 221 221 221 222

245 246

249 251 253 259 309 313 315 441

ZAHVALNICA

Ovaj tekst je nastao kao rezultat brojnih predavanja, seminara i stručnih diskusija iz oblasti stečajne materije, održanih u poslednjih par godina u državnoj zajednici Srbije i Crne Gore, u regionu i šire, u zemljama u tranziciji. Zahvaljujem se svima koji su doprineli, ili na bilo koji način učestvovali u pripremi i uređivanju ove knjige, i to: Izuzetnom Pravnom odeljenju CCASA Programa reforme sudske uprave koji realizuje Booz Allen Hamilton, i to: Tomu Džersildu, Milici Vesović i Katarini Pavićević, kao i Nataši Rašić i Branislavu Čale, koji su dali svoj doprinos radom i sugestijama u finalnoj fazi pripreme ovog priručnika. Dragani Stanojević, Jeleni Gazivoda i Milanu Samardžiću iz IBM koji su učestvovali u pripremi nacrta priručnika. Sjajnim konsultantima Bearing Pointa na pokazanom strpljenju i podršci za vreme pisanja ovog priručnika, naročito Ket Vulford i Metu Maselaru. Veliko hvala i Robertu Gorliju iz Svetske banke koji je bio specijalni savetnik u Ministarstvu za privredu i privatizaciju i koji je veoma doprineo sadržaju ovog priručnika, kao i ostalim članovima tima Svetske banke. Sudijama Čarlsu Kejsu i Semjuelu Bafordu, Vilijamu Felpsu, Robertu Fajdleru, Hju Diksonu, sudiji Dejanu Kostovskom, Vladislavu Tamburkovskom, kao i Danu Ficpatriku i ostalima koji su doprineli svojim sadržajnim materijalima, konstruktivnim diskusijama na temu stečaja i temama na treninzima u poslednjih nekoliko godina. Dušanu Nikeziću i Mirku Cvetkoviću hvala na viziji i razumevanju. Konačno, posebno se zahvaljujem ljudima iz USAID-a, Bilu Fodereru i Maji Piščević na njihovoj veri u ovaj projekat i njegove ciljeve, kao i podršci koju su nam pružili. Mnogo dugujemo njihovoj viziji i entuzijazmu. Milo Milutin Stevanovich, Esq.

Beograd, 2005

11

Dragi čitaoče, U privredi Srbije, kao i u zakonima koji je regulišu, u toku su velike promene. Novi Zakon o stečajnom postupku, usvojen dana 23. jula 2004. godine („Službeni glasnik Republike Srbije”, br. 84/2004) je jedan od takvih zakona. Finansijski neuspeh je uobičajena pojava, čak i u najrazvijenijim svetskim ekonomijama. Za rešavanje takvih situacija od ključnog značaja je uspostavljanje transparentnog i pouzdanog pravnog mehanizma koji će omogućiti efikasnu, pravičnu i nepristrasnu reorganizaciju kada je preduzeće moguće spasiti, kao i sprovođenje bankrotstva onda kada to više nije moguće. Novi Zakon o stečajnom postupku i prateći propisi obezbeđuju takav pravni mehanizam u Srbiji. Prema tom zakonu, stečajni upravnik i stečajni sudija imaju ključne uloge. Zakon redefiniše uloge i odnos stečajnog sudije i stečajnog upravnika. Stečajni upravnik preuzima veću odgovornost u poslovnom aspektu predmeta dok sudija zadržava tradicionalnu ulogu u odlučivanju u spornim situacijama i vršenju nadzora nad sprovođenjem postupka. Da bi preuzeo svoju novu ulogu, stečajni upravnik mora da poznaje i razume način na koji se zakon primenjuje u praksi. Ovaj priručnik bi stečajnom upravniku trebalo da pruži uvid u primenu srpskog Zakona o stečajnom postupku koji ne pružaju drugi pravni ili računovodstveni tekstovi. Mnoge teme, kao što su reorganizacija i ukidanje moratorijuma, nemaju ekvivalente u drugim oblastima i specifične su samo za polje stečaja. Otuda će ovaj priručnik pokušati da podrobnije objasni pojedine teme koje nisu obrađene na drugim mestima. On je osmišljen tako da određene oblasti približi praktičaru – stečajnom upravniku. On ne treba da bude apstraktna rasprava koja će se baviti svakim pojedinačnim poglavljem zakona, već razrada određenih oblasti. Iako je sačinjen polazeći od uloge stečajnog upravnika, priručnik može da bude od koristi i za sudije koje vrše nadzor nad radom stečajnih upravnika kao i za advokate koji se bave ovom oblašću prava. Nadam se da će Vam ovaj tekst biti koristan i praktičan. Srdačno,

Milo Stevanovich, Esq.

Beograd, Srbija januara 2005

13

PREDGOVOR Piše: Sudija Semjuel L. Baford Tržišna ekonomija zasnovana na privatnoj svojini, sa odgovarajućom pravnom regulativom, pokazala se kao najbolji ekonomski sistem za stvaranje i očuvanje bogatstva države i njenih građna. Tržišna ekonomija zahteva određeno pravno okruženje kako bi se ekonomska prava neophodna za njeno efikasno funkcionisanje mogla ostvariti i zaštititi. U kontinentalnoj Evropi, to pravno okruženje čine građanski i trgovinski zakonici i drugi relevantni propisi iz oblasti privrednog prava. Zakon o stečajnom postupku je važan deo pravnog sistema, neophodan za tržišnu ekonomiju. Efikasan sistem stečaja podstiče preuzimanje rizika od strane preduzetnika, umanjuje ekonomske gubitke, privlači strane investicije i podstiče razvoj i povećanje bogatstva celog društva. Stečajni zakon treba da pomogne da se resursi sa neekonomičnih, neproduktivnih ili neprofitabilnih preduzeća preusmeravaju tamo gde će biti efikasnije upotrebljeni. Njime se postavlja sistem u okviru koga može da se izvrši ta relokacija, ali se u isto vreme (u meri u kojoj je to u datim okolnostima moguće) štite obligaciona i stvarna prava različitih strana u postupku, uključujući vlasnike preduzeća, poverioce i radnike. Svaka od ovih grupa mora da snosi deo gubitaka prouzrokovanih stečajem preduzeća i svaka od njih mora da žrtvuje deo svojih interesa preraspodeli imovine koja nije dovoljna da se svi u potpunosti namire. Novi Zakon o stečajnom postupku je osmišljen tako da se u pravnom i ekonomskom sistemu Srbije ova svrha efikasno postigne. Međutim, biće potrebno vreme i iskustvo da se dostigne njegova efikasna primena. Glavni učesnici u stečajnom postupku treba da nauče kako da realizuju svoje uloge na što produktivniji način i za to će im biti potrebna saradnja i međusobna pomoć. Takođe, zakon će verovatno biti potrebno dorađivati jer će domaća pravna struktura i ekonomski uslovi postajati bolje definisani i menjaće se kako ekonomski razvoj bude napredovao. Stečajni upravnik je najvažniji učesnik u stečajnom postupku. U bankrotstvu, stečajni upravnik preuzima imovinu preduzeća prodaje je i sredstva ostvarena prodajom raspoređuje na poverioce. On je dužan da obezbedi prodaju imovine dužnika na odgovarajući način kako bi se postigla najbolja moguća cena na Sudija Baford je federalni stečajni sudija u Los Anđelesu, država Kalifornija, SAD. On je takođe vanredni profesor Pravnog fakulteta Harvard univerziteta i predavao je na brojnim seminarima za sudije i druge zvaničnike u Istočnoj Evropi i drugim delovima sveta.

15

PRIRUČNIK ZA STEČAJNE UPRAVNIKE tržištu u razumnom vremenu posle pokretanja bankrotstva. Takođe je dužan da odluči da li je imovina vredna truda i sredstava koje je potrebno uložiti da bi se ona prodala, ili treba odustati od prodaje jer je njena tržišna vrednost niža od troškova prodaje i njene pripreme. Stečajni upravnik je, zatim, dužan da pronađe imovinu koja je sakrivena ili na drugi način uklonjena iz poslovnih prostorija, kako bi obezbedio da sva vredna imovina bude locirana i prodata. Stečajni upravnik takođe ima obavezu da čuva imovinu dok ona ne bude prodata i da čuva sredstva ostvarena od prodaje imovine do njihove raspodele poveriocima. Da bi ostvario ove ciljeve, stečajni upravnik treba da bude upoznat sa relevantnim domaćim i međunarodnim tržištem, kao i koracima koje je neophodno preduzeti da bi se u konkretnom slučaju prodaja imovine efikasno obavila. Da bi izgradio i razvio ovu veštinu, stečajni upravnik treba da učestvuje u obrazovnim programima kako bi pratio promene u zakonodavstvu, sistemima i tehnikama potrebnim za izvršavanje svojih odgovornosti. Stečajni upravnik, takođe, u svim fazama prikupljanja i prodaje imovine treba da zna koji su to stručnjaci koji bi mu bili od pomoći u efikasnom vršenju njegovog posla. Stečajni upravnik je dužan obezbediti da se stečajni postupak vodi u skladu sa zahtevima stečajnog zakona i drugim relevantnim propisima. U tom cilju, može mu biti potrebna pravna pomoć kako bi razumeo i pridržavao se odgovarajućih zakona ili pomoć drugih eksperata, kao što su računovođe, procenitelji, savetnici za investicije i aukcije. U isto vreme, stečajni upravnik ima obavezu da svede na najmanji nivo troškove ovih savetnika i uopšte troškove vođenja postupka, kako bi očuvao sredstva koja treba da se raspodele poveriocima. Nadalje, stečajni upravnik ima obavezu da organizuje postupak bankrotstva na transparentan način. Transparentnost u ovom kontekstu znači da će se imovina obično prodavati putem javnog nadmetanja na način koji treba da dovede do najbolje moguće ponude, kao i da stečajni upravnik treba u svemu da postupa u skladu sa propisima koji štite učesnike u ovom postupku. U tranzicionoj privredi, kao što je privreda u Srbiji, stečajni upravnici se suočavaju sa posebnim izazovima. Tržište često nije potpuno razvijeno i može biti komplikovano naći kupce koji su raspoloženi da plate dobru cenu za imovinu koja se prodaje. Mnogo je važnije da stečajni upravnik proda imovinu u što kraćem vremenskom periodu, kako bi ona brzo bila vraćena ne tržište, umesto da čeka da se pojavi anđeo sa više novca u neodređenom vremenskom periodu. Spora prodaja imovine nosi velike troškove, kako za pojedinačno preduzeće, tako i za celu privredu. Stečajni upravnik mora biti spreman i na odluku da se neke stvari, naročito one koje su stare, trošne ili koje su zastarele, bace ili uni16

PREDGOVOR šte, kako bi se prazno zemljište ili sirovine koje ostanu od njih mogle upotrebiti za drugu, ekonomičniju svrhu. Stečajni upravnik takođe ima obavezu da prouči poslovne knjige i dokumentaciju stečajnog dužnika kako bi utvrdio koje pravne poslove zaključene pre otvaranja stečajnog postupka treba osporiti zbog toga što je došlo do pogodovanja poverilaca, prevare ili ugovaranja preniske cene. Ponekad mora pokrenuti i sudski postupak kako bi se ovi pravni poslovi stavili van snage i kako bi se povratila imovina za namirenja poverilaca. U ovom postupku, stečajni upravnik treba da bude dovoljno mudar i proceni koja su od ovih pobijanja ekonomski isplativa, kako bi ignorisao ili odustao od onih koja neće dovesti do povraćaja opipljivih sredstava ili pristao na zaključenje poravnanja koja su finansijski opravdana. Kod reorganizacije, obaveze stečajnog upravnika su još važnije. Nakon početka postupka reorganizacije, stečajni upravnik treba da sarađuje sa članovima uprave i zaposlenima kako bi preduzeće nastavilo da posluje. Pri tome, i stečajni upravnik i uprava treba da nastoje da eliminišu one delatnosti koji dovode do gubitaka i učvrste one koje donose profit preduzeću. Stečajni upravnik mora da ima veliko iskustvo u oblasti poslovanja, ekonomije i finansija kako bi mogao da donese operativne odluke koje će podstaći povratak na profitabilno poslovanje i obezbediti uslove za održiv plan reorganizacije. Reorganizacija zahteva restrukturiranje i operativnih i finansijskih poslova preduzeća kako bi bilo konkurentno na tržištu i profitabilno. Plan koji treba da dovede do ovog cilja treba da sačine stečajni upravnik i organ uprave stečajnog dužnika zajedno, uz savetovanje sa najvažnijim poveriocima. Ovakav plan mora biti u skladu sa važećim zakonima i sačinjen tako da njegovo usvajanje podrži dovoljno poverilaca. Stečajni upravnik ima naročito značajnu ulogu u pripremi prihvatljivog plana i njegovom vođenju kroz postupak koji će voditi njegovom usvajanju i odobrenju od strane suda. Nakon što plan reorganizacije bude usvojen, stečajni upravnik može imati dalju obavezu da plan sprovede u skladu sa njegovim odredbama i obezbedi poveriocima isplatu iznosa koji je dogovoren tokom pregovoranja plana. Ukoliko dođe do promene ekonomskih uslova u odnosu na one koji su bili predviđeni planom, stečajni upravnik će se suočiti sa izazovom prilagođavanja poslovanja reorganizovanog dužnika novim okolnostima kako bi mogao da ispuni svoje obaveze u skladu sa planom. Stečajni upravnik, više nego bilo koji učesnik stečajnog postupka, obezbeđuje da taj sistem efikasno funkcioniše, tako da imovina koja se ne iskorišćava na efikasan način može biti iskorišćena u druge svrhe, u korist konkretnog preduzeća, ali i cele privrede. 17

PRIRUČNIK ZA STEČAJNE UPRAVNIKE Ovaj priručnik će, nadam se, biti koristan stečajnim upravnicima prilikom donošenja odluka u toku postupka bankrotstva ili reorganizacije. Takođe bi trebalo da bude od koristi i sudijama, advokatima, revizorima, ekonomistima i drugim licima koja obavljaju profesionalnu delatnost u okviru sistema stečaja. Može da pruži informacije značajne i za upravu kako stečajnog dužnika tako i stečajnih poverilaca, kako bi bolje razumeli prirodu stečajnog postupka i razvili razumna očekivanja u odnosu na njegov tok i ishod.

18

UVOD Šta obuhvata stečajno pravo Sistem stečaja je ključna i neophodna komponenta svake tržišne ekonomije. Da bi se preduzeća koja imaju teškoća u poslovanju reorganizovala, kada je to moguće, ili uklonila sa tržišta kada je reorganizacija nemoguća, neophodan je uređen pravni okvir. Efikasan sistem stečajnog postupka obezbeđuje vraćanje imovine i resursa u proizvodne tokove. Ista imovina može biti povoljno kupljena od strane drugih lica kao osnovni kapital za novo preduzeće, koje će da zaposli radnike, plaća poreze i doprinese ekonomskom rastu. Zakon o stečajnom postupku podstiče davanje kredita time što se štite prava poverilaca, umanjuje rizik koji se pojavljuje prilikom davanja zajmova a time i povećava dostupnost kredita za finansiranje ekonomskog razvoja. Svrha Zakona o stečajnom postupku je da se uspostavi mehanizam putem kog neobezbeđeni poverioci mogu da namire svoja potraživanja u najvećoj mogućoj meri. To je mehanizam za namirenje potraživanja svih neobezbeđenih poverilaca u okviru samo jednog postupka. Ukoliko stečajni dužnik ne može da isplati sva svoja dugovanja prema prvobitno ugovorenim uslovima, umesto uobičajenih prava na namirenje pojedinačnih poverilaca, u okviru drugih postupaka, može se pokrenuti ovaj kolektivni pravni mehanizam. Zakon predviđa utvrđen postupak prikupljanja i raspodele imovine, pošto ona bude unovčena, što sprečava utrkivanje poverilaca da stečajnog dužnika rasparčaju na delove. Njime se obezbeđuje pravičan tretman svih poverilaca na osnovu njihovih zakonskih prava i redosleda naplate, koji nije uslovljen time ko je od njih prvi pokrenuo sudski postupak. Bez kolektivnog stečajnog postupka, prvi poverilac koji bi uspeo da ostvari svoja prava bi mogao da preuzme celu imovinu, ne ostavljajući ništa za ostale poverioce u istom isplatnom redu. Zakon o stečajnom postupku usvaja princip apsolutnog prioriteta, prema kom prava različitih poverilaca, obezbeđenih i neobezbeđenih, ne mogu biti izmenjena samo zbog toga što je nastupio stečaj.

Šta stečajno pravo ne predstavlja Zakon o stečajnom postupku nije socijalnog karaktera. Iako stečaj ima socijalni aspekt, sam zakon ima ekonomsku, a ne socijalnu funkciju. Socijalna zaštita ne spada u razloge za donošenje Zakona o stečajnom postupku. Cilj ovog zakona nije da se održi zaposlenost radne snage stečajnog dužnika, niti da obezbedi da dužnik nastavi da posluje, niti da se održi postojeća vlasnička struktura. Iako ovo ponekad može biti posledica uspešne reorganizacije, to nije smisao Zakona o stečajnom postupku. 21

PRIRUČNIK ZA STEČAJNE UPRAVNIKE Stečajni postupak nije dopuna krivičnog zakonodavstva. Stečajni upravnik nema ulogu policajaca niti tužioca. Stečajni postupak ima ekonomsku funkciju namirenja poverilaca stečajnog dužnika u najvećoj mogućoj meri, a ne kažnjavanja za greške iz prošlosti. Ipak, Zakon o stečajnom postupku često sadrži brojne odredbe o novčanim kaznama i drugim sankcijama u slučaju da stečajni dužnik onemogućuje sprovođenje stečajnog postupka. Takođe, ukoliko stečajni upravnik sazna da stečajni dužnik ili druga lica preduzimaju radnje koje mogu predstavljati krivično delo, on je dužan da ih prijavi javnom tužiocu i nadležnim organima. Posao stečajnog upravnika nije da se bavi krivičnim gonjenjem.

Stari zakon Novi Zakon o stečajnom postupku (usvojen 23.07.2004, Službeni glasnik 84/04) treba da ispravi nedostatke starog Zakona o prinudnom poravnanju, stečaju i likvidaciji, posebno u delu koji se odnosi na tzv. „radni stečaj”. Prethodni zakon je sadržao krute, teško primenjive odredbe o prinudnom poravnanju, koje su primoravale sudije da biraju između širokog tumačenja zakonskih normi kako bi se izvršila reorganizacija, i bankrotstva preduzeća koje bi možda moglo da preživi. Nastavak poslovanja preduzeća bez obzira na pravila o prinudnom poravnanju je bilo poznato kao „radni stečaj”. Radni stečaj je podrazumevao mere koje su prevazilazile okvire starog zakona i bio je dokaz da taj zakon nije omogućavao efikasan mehanizam reorganizacije pa je sudovima, dužnicima i poveriocima postao neophodan novi mehanizam koji bi bio u skladu sa potrebama savremenog doba. Prema starom zakonu, postupak nije uvek bio pokretan na osnovu objektivnih finansijskih kriterijuma. Stečaj je često iniciran na osnovu zakonske odredbe prema kojoj se automatski pokreće postupak ukoliko bude blokiran račun inače solventnog preduzeća. Bankovni računi su često bivali zamrznuti iz razloga koji nisu bili finansijske prirode. Poverioci nisu imali stvarni uticaj na postupak. Sudije su bile nadležne za sve aspekte postupka, uključujući i oblasti koje mnogo više odgovaraju ljudima sa poslovnim iskustvom. Stečajni upravnik je imao ulogu službenika suda, bez mnogo prilike da samostalno donosi odluke i pokreće inicijative. Postupci su trajali godinama, neki od njih i više od jedne decenije. Stari zakon se nije oslanjao ni na najbolju domaću praksu ni na međunarodne standarde. Ukratko, taj zakon je trebalo promeniti.

Novi zakon Novi zakon je bio potreban da bi se dobio efikasan postupak sa jasnim rokovima i pravnim posledicama, dovoljno fleksibilan da omogući dužniku i poveriocima da sami osmisle rešenje svog problema, omogući efikasniji mehanizam restrukturiranja i obezbedi usklađivanje sa međunarodnim standardima koji se 22

UVOD razvijaju. Takođe je bio od ključne važnosti i za dalji razvoj sistema kreditiranja koji traži jasan, siguran i stabilan ambijent. Novi srpski Zakon o stečajnom postupku je osmišljen tako da ispravi nedostatke prethodnog zakona. On predviđa: ■ jasna pravila za razrešenje neuspeha u poslovanju, na predvidiv i pravedan način; ■ razne metode za reorganizaciju poslovanja, koje su dovoljno fleksibilne i omogućuju dužniku i poveriocima da osmisle rešenje svog, u suštini ekonomskog, problema; ■ veću nadležnost, naknadu za rad i odgovornost stečajnog upravnika; ■ pravila o organizovanom prikupljanju imovine; ■ pravila koja regulišu pravičnu raspodelu sredstava poveriocima; ■ jasan i vremenski precizan postupak prijavljivanja i usvajanja prijave potraživanja; ■ veći uticaj poverilaca bez opterećivanja i usporavanja postupka; ■ uslove za usvajanje potraživanja kojima se eliminišu neadekvatne prijave potraživanja; ■ kazne za podnošenje lažne dokumentacije i prijavljivanje lažnih potraživanja. Od svih promena koje su uvedene novim zakonom, najvažnije su one koje se odnose na povećanu odgovornost stečajnog upravnika, a naročito na poboljšan postupak reorganizacije. Novi zakon omogućuje veću fleksibilnost u pogledu mogućnosti koje preduzeće ima prilikom sastavljanja plana reorganizacije, ali u okviru strogih rokova i zahteva da poverioci glasanjem usvoje plan. Zakon takođe omogućava poveriocima da podnesu svoje planove reorganizacije, a postoje i odredbe koje omogućavaju finansiranje reorganizacije i unapred pripremljene planove reorganizacije. U novom zakonu se nalaze i međunarodne odredbe o stečaju, iz UNCITRAL-ovog model zakona o stečaju sa inostranim elementom. Najvažnije od svega, zakon obezbeđuje pravni ambijent za ozbiljne pregovore koji bi omogućili rešavanje sporova vansudskim putem. On sadrži savremene odredbe slične onima koje su prihvaćene u drugim zemljama koje pokušavaju da reformišu i modernizuju svoj sistem stečaja i u skladu je sa standardima Svetske banke i MMF-a.

Povećan značaj uloge stečajnog upravnika Novi zakon predviđa značajniju ulogu stečajnog upravnika, koja sadrži i proširenje njegovog delokruga poslova. Priroda te uloge je sličnija privredniku 23

PRIRUČNIK ZA STEČAJNE UPRAVNIKE nego službeniku suda. Zakon prepušta sudu tradicionalniju ulogu organa koji rešava sporove, što sudijama obezbeđuje objektivniji položaj onoga ko nadzire postupak. Sud odlučuje o prigovorima koje podnose poverioci i rešava nesuglasice u vezi sa radnjama stečajnog upravnika. Uopšteno gledano, u odsustvu prigovora poverilaca, stečajni upravnik može samostalno da vodi postupak, ali uvek u okviru zakona. Stečajni upravnik i poverioci slični su igračima u igri sa precizno definisanim pravilima, gde je sudija arbitar koji proverava da li se svi pridržavaju pravila i da li se igra na fer način. Ovlašćenja stečajnog upravnika jesu znatno veća, ali je zato znatno veća i njegova odgovornost. Stečajni upravnik mora da postupa u skladu sa strogim rokovima koje predviđa zakon. Prilikom obavljanja svojih dužnosti, stečajni upravnik će se sasvim sigurno suočiti sa različitim problemima, raznovrsnim kao i sama privreda. Neke od dužnosti stečajnog upravnika su navedene u zakonu, neke nisu jasno određene. Sam zakon ne može precizno da propiše proceduru za svaku situaciju koja može da nastupi u toku upravljanja stečajnim postupkom. Zakon može samo da postavi okvir, niz parametara u okviru kojih stečajni upravnik mora da funkcioniše. Od njega se zahteva da pravilno procenjuje situaciju u svakom konkretnom slučaju.

Svrha ove knjige Materijali objavljeni u ovom priručniku pripremljeni su kako bi se stečajnom upravniku pomoglo da se suoči sa izazovima i novim odgovornostima koje mu zakon nameće. Ovo izdanje je skup praktičnih beležaka na odabrane teme. One upoznaju čitaoca sa određenim ključnim mehanizmima stečaja, kao i sa njihovom praktičnom primenom. Osmišljene su kako bi pomogle kandidatima za stečajne upravnike da se pripreme za polaganje ispita za licencu za stečajnog upravnika, kao i za kasniju praksu. One su polazna tačka putovanja. Iako je široka baza teoretskog znanja od ključnog značaja za uspešan rad stečajnog upravnika, iskustvo stečeno u praksi je nezamenjivo. „Mnogo znanja nas ne uči mudrosti.” Heraklit, 5–6 vek p.n.e. „Što više znam, manje razumem.” Don Henli, Suština stvari, 1989 Nadamo se da će praktičan pristup odabranim temama u ovoj knjizi obezbediti efikasnu vezu između teoretskog znanja i stvarnih problema sa kojima će se stečajni upravnik suočavati u praksi.

24

PRAKTIČNI ASPEKTI RADA STEČAJNOG UPRAVNIKA OPŠTA PITANJA Ciljevi stečajnog upravnika Posao stečajnog upravnika razlikuje se od slučaja do slučaja. Njegov cilj se drastično razlikuje u zavisnosti od toga da li će u konkretnom postupku doći do bankrotstva ili do reorganizacije preduzeća. I svoje aktivnosti će prilagoditi tome i pokušati da očuva i restrukturira poslovanje preduzeća u postupku reorganizacije za razliku od situacije u kojoj će prikupljati i prodavati imovinu preduzeća koje je prestalo da posluje. Međutim, u trenutku pokretanja stečajnog postupka, može biti nejasno u kom smeru će se postupak kretati. Zakon je napisan tako da nema jasne razlike između prodaje i reorganizacije, sve do momenta podnošenja plana reorganizacije. Na puno mesta u toku postupka može postati jasno da pokušaj reorganizacije neće uspeti, pa se prelazi na bankrotstvo i unovčenje imovine, član 139. i član 109. kao i član 23. stav 5. Ipak, veliki broj praktičnih koraka koje preduzima stečajni upravnik će u većini slučajeva biti slični. U početnom stadijumu postupka, stečajni upravnik mora da locira, očuva i zaštiti imovinu koja pripada stečajnoj masi bez obzira na to o kojoj vrsti preduzeća se radi i da li će se predmet završiti reorganizacijom ili prodajom. Osim u slučaju kada prethodna uprava dužnika nastavlja da obavlja poslovanje preduzeća, stečajni upravnik je lice koje kontroliše svu imovinu, sa svim ovlašćenjima upravnih organa preduzeća, bez obzira na to ko je sastavio plan reorganizacije. Jedini cilj stečajnog upravnika je da se u najvećoj mogućoj meri namire potraživanja poverilaca.

Osnovne odgovornosti stečajnog upravnika Ukoliko se generalno rezimiraju, osnovne obaveze stečajnog upravnika su da: ■ ■ ■ ■ ■ ■ ■

Locira, kontroliše, sačuva i zaštiti svu imovinu; Analizira i isplanira najefikasniji metod prodaje imovine; Održava ili bar nadgleda javnu prodaju imovine ili druge vrste prodaje; Pažljivo prati sva raspolaganja inovinom, podneske, radnje i raspodele; Utvrdi osnovanost prijavljenih potraživanja; Izvrši raspodelu poveriocima u skladu sa zakonom; Pripremi potpune i precizne izveštaje; 27

PRIRUČNIK ZA STEČAJNE UPRAVNIKE ■ Da se u svakom trenutku ponaša odgovorno, raspodeli imovinu na transparentan način u skladu sa zakonom i profesionalnim standardima i da se trudi da izbegne bilo kakav utisak da se stečajni postupak vodi na neodgovarajući način. Praktično sve radnje stečajnog upravnika u postupku bankrotstva dužnika, imaće za osnovu barem neki od gore navedenih koraka.

KOMENTAR IZ PRAKSE Stečajni upravnik obavlja ekonomsku funkciju. On nije niti policajac niti tužilac. Njegov cilj je da u najvećoj mogućoj meri namiri potraživanja poverilaca, a ne da kažnjava za greške iz prošlosti.

Cilj kod bankrotstva: maksimalno namirenje Jednostavno rečeno, cilj stečajnog upravnika kod bankrotstva je da preduzme sve što je potrebno da se u maksimalnoj mogućoj meri namire potraživanja stečajnih poverilaca. To podrazumeva efikasno prikupljanje imovine i utvrđivanje najefikasnijeg metoda prodaje kako bi sredstva ostvarena od prodaje bila što veća.

Cilj kod reorganizacije: usvajanje izvodljivog plana reorganizacije Glavni cilj. Kod reorganizacije, cilj kome stečajni upravnik treba da teži je stvaranje plana reorganizacije koji će biti apsolutno prihvaćen i izvodljiv i koji postavlja preduzeće na čvrste finansijske osnove. Plan reorganizacije je dokument kojim se vrši pretvaranje postojećih obaveza dužnika prema poveriocima u nove obligacije, i kojim se definišu buduće aktivnosti preduzeća, naročito u pogledu toga kako, kada i u kojoj meri će biti isplaćena već dospela dugovanja. Prethodni cilj. Na početku, cilj stečajnog upravnika je da očuva imovinu, nastavi poslovanje i održi vrednost preduzeća. Nadalje, stečajni upravnik mora da se trudi da poverioci imaju dovoljno informacija kako bi mogli da odluče da li je reorganizacija bolja strategija za namirenje njihovih potraživanja od bankrotstva. Naredni cilj. Kada plan bude usvojen, stečajni upravnik mora da obezbedi njegovo sprovođenje na dogovoren način, a kada to nije slučaj, poverioci o tome moraju odmah biti obavešteni kako bi mogli da preduzmu odgovarajuće mere u cilju zaštite svojih interesa. 28

PRAKTIČNI ASPEKTI RADA STEČAJNOG UPRAVNIKA

Odluke koje zahtevaju poslovnu procenu Stečajni upravnik će morati da donosi odluke o tome da li je isplativo koristiti sredstva za: ■ preduzimanje radnji u cilju povraćaja nedozvoljenog ili pogodovanog prenosa imovine do kog je došlo pre otvaranja stečajnog postupka; ■ popravku imovine, finalizaciju proizvodnje i sastavljanje proizvoda pre nego što budu prodati ili prodaju robe u „kakvom-takvom” stanju; ■ nastavak nepovoljnih zakupa ili ugovaranje povoljnijih uslova; ■ naplatu nenamirenih potraživanja od trećih lica; ■ pravljenje kompromisa sa dužnicima ili ugovaranje pogodnijih uslova isplate.

Očekivati nered i konfuziju u preduzeću Preduzeća sa finansijskim problemima su često u veoma nesređenom stanju. Poverioci stalno zovu dužnika (ili podnose tužbe). Zaposleni napuštaju preduzeće (ili štrajkuju). Sve to, uz visok stepen rizika da će imovina biti izgubljena ili ukradena. Stečajni upravnik treba da očekuje da će zateći stanje haosa i dezorganizacije kada stupi na dužnost.

Prvi dani i momenti su najvažniji Prvi dani stupanja stečajnog upravnika na dužnost su najvažniji. Tada se određuje način i ritam upravljanja postupkom. Ono što stečajni upravnik preduzme u cilju uspostavljanja kontrole na početku u velikoj meri će odrediti dalji pravac postupka. Sve što uradi biće tumačeno kao najava onoga što može od njega dalje da se očekuje. Takođe će odrediti i nivo saradnje i poštovanja koji će mu biti ukazani.

Sukob interesa Pre samog imenovanja, ili odmah pošto bude imenovan, stečajni upravnik treba da preduzme sve razumne mere kako bi ustanovio da li postoji sukob interesa ili neko drugo ograničenje zbog koga ne bi mogao da obavlja zadatke navedene u članu 14. i 15. Zakona o stečajnom postupku. To se postiže utvrđivanjem ko su glavni učesnici stečajnog postupka kako bi se videlo da li prethodne poslovne aktivnosti stečajnog upravnika predstavljaju razlog za njegovo obavezno ili relativno izuzeće u postupku ili mogu da utiču na njegovu nepristrasnost. U nekim slučajevima, samo iznošenje određenih činjenica stranama u postupku i sudu može rešiti ovaj problem.

29

PRIRUČNIK ZA STEČAJNE UPRAVNIKE Kod svakog imenovanja, Agencija za licenciranje stečajnih upravnika će zahtevati od stečajnog upravnika potvrdu da ne postoji sukob interesa i da on poseduje znanje i sposobnosti neophodne za obavljanje ove dužnosti.

Planiranje aktivnosti pre imenovanja stečajnog upravnika U toku prvih dana stečajnog postupka izgledaće kao da postoji previše stvari koje treba uraditi. Ključna stvar pri preuzimanju uprave je planiranje pre samog preuzimanja, kako bi se postavio sistem koji će omogućiti što lakše obavljanje zadataka. Postoje određene mere koje stečajni upravnik treba da preduzme unapred, kako bi mogao da počne sa radom odmah po imenovanju. Važno je pripremiti kancelarijske poslove i pronaći već postojeće spiskove zaposlenih u računovodstvu, u obezbeđenju i ostalim službama, kako bi stečajni upravnik mogao brzo dobiti pomoć ovih lica, kada mu to bude potrebno. Neke od mera koje stečajni upravnik može preduzeti pre imenovanja su da: ■ pripremi listu aktivnosti koje treba odmah preduzeti; ■ pripremi plan i pravila raspolaganja novcem; ■ locira i održi sastanke sa firmama i pojedincima koji mu mogu biti od pomoći; ■ prouči procedure i uslove banaka za otvaranje novih računa; ■ konfiguriše kompjuterski softver za praćenje kretanja postupka; Efikasno upravljanje u ranim fazama postupka će preduprediti mnoge probleme koji mogu nastati kasnije, čime će doći i do većeg povraćaja sredstava stečajnim poveriocima.

Prethodno planiranje - vezano za konkretan slučaj Pre preuzimanja uprave nad dužnikom, stečajni upravnik mora da pribavi informacije o preduzeću i obimu njegove imovine i poslovanja. Ovo podrazumeva pribavljanje svih dokumenata koji su predati sudu, utvrđivanje svih lokacija na kojima se preduzeće odnosno njegovi delovi nalaze, kao i vrsta imovine koje stečajni upravnik može očekivati da će zateći. Ukoliko je u pitanju preduzeće u oblasti rudarstva, stečajni upravnik može očekivati tešku mašineriju. Ukoliko je u pitanju banka ili finansijsko preduzeće, stečajni upravnik može očekivati dokumentaciju i kompjutere. U svakom od ovih slučajeva biće potrebno preduzeti različite mere, a može se javiti i potreba za raznim vrstama stručnog znanja. Za preduzeće koje ima više lokacija može biti potrebno da stečajni upravnik na svaku od njih pošalje tim koji će je obezbeđivati. Za efikasno planiranje od ključnog značaja je da stečajni upravnik pažljivo prouči o kojoj vrsti 30

PRAKTIČNI ASPEKTI RADA STEČAJNOG UPRAVNIKA preduzeća se radi, gde se nalaze prostorije u kojima se čuva inventar i odakle se vodi posao.

Pribavljanje informacija U trenutku imenovanja, stečajni upravnik je u lošoj poziciji s obzirom da mu je u ovoj početnoj fazi na raspolaganju vrlo malo informacija. Ipak, uprkos tome, mora brzo da deluje kako bi uspostavio kontrolu nad situacijom. Proces saznavanja i razumevanja objektivne situacije je teži nego što to na prvi pogled deluje i stečajni upravnik u tom cilju mora da koristi sve resurse koji su mu na raspolaganju. Stečajni upravnik mora prikupiti informacije o preduzeću iz svih raspoloživih izvora. Prvi izvor je postupajući sud, kao i sva dokumentacija na osnovu koje se pokreće postupak. Takođe treba pribaviti i razmotriti sve ostale informacije koje su odmah dostupne. Neki od mogućih izvora informacija su: ■ ■ ■ ■ ■ ■ ■ ■ ■ ■ ■

dokumentacija koja čini spis predmeta; sudija koji postupa po predmetu; izveštaji u medijima; Agencija za privredne registre koja vodi registar privrednih subjekata; Agencija za hartije od vrednosti i i drugi registri; javne knjige sa podacima o nepokretnostima (informacije o vlasništvu, hipotekama i drugim založnim pravima); Uprava javnih prihoda; glavni poverioci; postojeća uprava preduzeća; glavni zaposleni; privredna komora.

Na prvim sastancima je potrebno saznati sledeće podatke o preduzeću i njegovim proizvodima: ■ proizvodi / lokacije fabrika / baza podataka o zaposlenima / struktura uprave / snabdevači; ■ problemi koji prouzrokuju finansijske poteškoće; ■ finansijski izveštaji; ■ glavni akcionari / poverioci / nadzorni organi / ostala uticajne strane; ■ problemi krivične ili prekršajne prirode.

31

PRIRUČNIK ZA STEČAJNE UPRAVNIKE

MERE KOJE SE PREDUZIMAJU PO IMENOVANJU Preuzimanje kontrole nad dužnikom Imenovanje stečajnog upravnika je prekretnica koju uprava preduzeća i svi zaposleni moraju da razumeju. Stečajni upravnik je ovlašćen da upravlja poslovima preduzeća u skladu sa nalozima suda. Iako je stečajni upravnik ovlašćen da upravlja preduzećem, on može delegirati svoja ovlašćenja na generalnog direktora, kada smatra da je to korisno.

Obaveštavanje zainteresovanih strana o imenovanju Važno je da generalni direktor i svi zaposleni budu obavešteni o imenovanju stečajnog upravnika. Stečajni upravnik treba odmah dostaviti nadzornom organu i upravi preduzeća primerak rešenja o svom imenovanju. Stečajni upravnik treba da se upozna sa nadzornim organom KOMENTAR IZ PRAKSE i upravom dužnika i da im objasni kako je on od tog trenutka ovlašćen Stečajni upravnik treba da da upravlja preduzećem i da njihovo potpiše potvrde za svu preuzetu gotovinu ili ključeve. To treba pravo na upravljanje prestaje (člada urade i svi članovi uprave novi 16, 17. i 60.) Stečajni upravnik ili zaposleni kod kojih je ostalo treba da dostavi svim glavnim članonešto od imovine preduzeća. vima uprave dužnika kopiju rešenja o Prilikom preuzimanja gotovog imenovanju, kao i kopiju dela zakona novca, vrednosnih papira ili drugih predmeta veće vrednosti, kojim se detaljno opisuju ovlašćenja uz stečajnog upravnika, potvrdu stečajnog upravnika, naročito napred treba, kao svedok, da potpiše navedene članove. On, takođe, može bar još jedno lice koje je prisuspostaviti kopiju rešenja o imenovanju tvovalo brojanju i preuzimanju na mesto vidljivo svim zaposlenima. te imovine. To treba uraditi radi zaštite stečajnog upravnika od Stečajni upravnik bi trebalo da eventualnih optužbi za nepropdostavi kopiju rešenja i drugim straisno postupanje. nama koje imaju neki interes u konkretnom slučaju.

Nadzorni organ i uprava Iako stečajni upravnik preuzima prava i obaveze uprave preduzeća, njemu će brzo postati neophodna saradnja sa postojećom upravom preduzeća kako bi brzo preuzeo kontrolu nad preduzećem, locirao i obezbedio imovinu, i utvrdio finansijsko stanje preduzeća. Stečajni upravnik treba da pripremi i formalno dostavi upravi preduzeća pismo u kome objašnjava njihove odgovornosti i obaveze, kao što je navedeno u članovima 16. i 17. Stečajni upravnik može i 32

PRAKTIČNI ASPEKTI RADA STEČAJNOG UPRAVNIKA razmotriti mogućnost da upravi preduzeća dostavi upitnik koji bi oni popunili, kako bi stekao bolji uvid u poslovnu situaciju.

Kontrola i zaštita imovine Jedan od neposrednih ciljeva imenovanja stečajnog upravnika je da se uspostavi kontrola nad imovinom, kao i da se ona obezbedi i zaštiti. Član 84. Zakona o stečajnom postupku propisuje da stečajni upravnik odmah po pokretanju stečajnog postupka mora preuzeti svu imovinu koja spada u stečajnu masu. Najčešće će biti u pitanju isti dan kada bude pokrenut stečajni postupak. Ovo je naročito važno kada je imovinu dužnika lako transportovati ili prodati. Ukoliko stečajni upravnik ne preuzme imovinu odmah, on rizikuje da bude optužen da je postupao nemarno i da je oštetio poverioce. Kako bi izbegao ovaj rizik, stečajni upravnik treba u ovom pogledu da deluje što je brže moguće.

Predstavljanje plana i sastavljanje liste stvari koje treba uraditi Pri preuzimanju kontrole, izuzetno značajno je imati plan za preuzimanje i saopštiti ovaj plan saradnicima i stručnjacima koji pomažu stečajnom upravniku, kao i svim ostalim zaposlenima u preduzeću, kojima nije prestao radni odnos. Vrlo je dobro imati sveobuhvatnu listu radnji koje treba preduzeti, i koju je moguće koristiti u svim dokumentima kako bi se obezbedilo da sva pitanja budu pokrivena. Ova lista će takođe pomoći manje iskusnim praktičarima iz oblasti stečaja da efikasnije obavljaju svoje dužnosti. Primer koncepta za listu stvari koje treba uraditi je prikazan niže.

Lista stvari nad kojima treba preuzeti državinu i kontrolu Izuzetno je važno da se što pre preuzme imovina dužnika. Potrebno je odmah identifikovati i obezbediti državinu nad najvrednijim pokretnim stvarima. Ove stvari će se razlikovati u zavisnosti od toga čime se stečajni dužnik bavi, ali najčešće će podrazumevati gotov novac i račune u banci, hartije od vrednosti, inventar velike vrednosti, finansijske knjige, dokumentaciju koja potvrđuje vlasništvo i motorna vozila. Dole su na uopšten način navedeni neki od koraka koje treba preduzeti i pitanja koja treba imati u vidu kada se preuzima imovina. Na osnovu ovog koncepta može se sastaviti lista stvari koje treba uraditi.

33

PRIRUČNIK ZA STEČAJNE UPRAVNIKE

I Obaveštavanje o imenovanju ■ Dolazak u prostorije stečajnog dužnika i dostavljanje kopije sudskog rešenja o pokretanju stečajnog postupka i imenovanju stečajnog upravnika. ■ Dostavljanje navedenih rešenja se može izvršiti, u zavisnosti od potrebe u konkretnom slučaju: ◘ Bankama i drugim finansijskim institucijama; ◘ Pošti – sa instrukcijama da preusmere svu poštu na stečajnog upravnika; ◘ Kupcima koji nisu još platili proizvode – sa uputstvom da sve uplate šalju na stečajnog upravnika; ◘ Advokatima, revizorima i drugim stručnim savetnicima preduzeća; ◘ Osiguravajućem društvu kod koga je stečajni dužnik osiguran – sa uputstvima da se promeni korisnik osiguranja; ◘ Berzi, ako je potrebno; ◘ Dobavljačima; ◘ Vlasnicima poslovnog prostora ili zakupcima; ◘ Trećim licima koja drže imovinu preduzeća; ◘ Trećim licima čija je imovina na čuvanju kod stečajnog dužnika; ◘ Lokalnim vlastima; ◘ Javnim komunalnim službama (struja, gas, voda, telefon); ◘ Poreskim organima, organima nadležnim za penziono i zdravstveno osiguranje i zapošljavanje; ◘ Izdavaocima kreditnih kartice, ako postoje; ◘ Određenim službenicima policije. ■ Kad su u pitanju banke, važno je poslati obaveštenje da lica koja su do sada bila ovlašćena za raspolaganje sredstvima to više nisu i da nikakve uplate, transferi niti transakcije više nisu dozvoljeni bez odobrenja stečajnog upravnika; ■ Što se tiče vlasnika poslovnog prostora, može biti potrebno da se rešenje o pokretanju stečajnog postupka postavi na glavna vrata ili kapiju prostorija stečajnog dužnika; ■ Kad se radi o pošti, važno je poslati uputstvo da se od sada sva pošta za preduzeće šalje stečajnom upravniku; 34

PRAKTIČNI ASPEKTI RADA STEČAJNOG UPRAVNIKA

■ Za osiguravajuće društvo je važno naznačiti promenu korisnika osiguranja, kada je to potrebno; ■ Što se tiče kupaca koji još uvek nisu platili kupljene proizvode, važno je poslati uputstvo da se od sad sve uplate šalju na ime stečajnog upravnika (ili u sef u banci) i da uplate izvršene bilo kom drugom licu neće imati za posledicu smanjenje iznosa dugovanja; ■ Advokatima, revizorima i drugim stručnim savetnicima je važno naznačiti da svi izveštaji treba da budu adresirani na stečajnog upravnika i da stečajni upravnik od sada upravlja svim parnicama koje su u toku. Takođe, treba zahtevati od ovih lica spisak svih poslova na kojima trenutno rade za stečajnog dužnika.

II Početni sastanak sa upravom ■ Sastati se sa upravom i objasniti da su pokretanjem stečajnog postupka prestala ovlašćenja organa uprave da na bilo koji način raspolažu imovinom dužnika, bez izričitog ovlašćenja stečajnog upravnika. ■ Drugi ciljevi početnog sastanka su: ◘ Da se pribave informacije potrebne za odlučivanje o tome da li preduzeće na kratak rok treba da nastavi sa poslovanjem; ◘ Da se obezbedi saradnja sa upravom preduzeća; ◘ Da se pribave informacije o tome koja pitanja su najhitnija; ◘ Da se uprava obavesti o obavezama i dužnostima koje proističu iz Zakona o stečajnom postupku

III Fizički obezbediti imovinu ■ Preuzeti gotov novac i male stvari velike vrednosti koje lako mogu biti sakrivene ili ukradene; ■ Preuzeti sve hartije od vrednosti, dokumentaciju koja potvrđuje vlasništvo, registracionu dokumentaciju, licence, najvažnije ugovore, posebno one o zakupu; ■ Preuzeti sve pečate, pečate sa potpisom i slične instrumente koji potvrđuju autentičnost;

35

PRIRUČNIK ZA STEČAJNE UPRAVNIKE

■ Preuzeti ključeve od svih kutija ili sefova, kombinacije za katance sa šifrom, kao i sve drugo što omogućava pristup vrednim stvarima ili važnim informacijama; ■ Razmotriti mogućnost da se zamene sve brave u prostorijama dužnika. U principu, pametno je promeniti sve brave i tako onemogućiti pristup prostorijama; ■ Locirati sva motorna vozila i preuzeti sve ključeve od njih; ■ Za one ključeve koji se ne mogu vratiti, napraviti spisak ljudi kod kojih se ključevi nalaze i pozvati ih da potpišu da se ključevi nalaze kod njih; ■ U početku će samo stečajni upravnik i njegovo osoblje imati ključeve. Kasnije, kada se stekne poverenje u određene zaposlene, i njima se mogu poveriti ključevi od prostorija; ■ Razmotriti da li članove obezbeđenja treba promeniti ili zaposliti, i ako je potrebno - da li za puno radno vreme ili samo za pola radnog vremena; ■ Utvrditi da li su prostorije stečajnog dužnika opremljene alarmom koji funkcioniše, i ukoliko jesu, obavestiti preduzeće koje je instaliralo alarm da je imenovan stečajni upravnik i promeniti šifru. Ukoliko ne postoji alarm, razmotriti mogućnost njegove instalacije; ■ U određenim slučajevima može biti neophodno da imovina stečajnog dužnika bude premeštena na sigurno mesto, na čuvanje kod trećeg lica, ili da službenik suda zapečati imovinu; ■ Organizovati redovnu kontrolu nad svim predmetima koji se iznose iz prostorija. Mora se postaviti lice koje će proveravati da zaposleni i druga lica ne iznose imovinu preduzeća bez dozvole; ■ Urediti odnose sa komunalnim službama i zakupcima. Što se tiče komunalnih službi, može biti potrebno da se u sudu, kao sredstvo obezbeđenja, deponuju sredstva u visini mesečnog iznosa računa za komunalije; ■ Razmotriti mogućnost da se naprave fotografije ili kamerom snimi imovina na dan njenog preuzimanja; ■ Imati u vidu vrednost onih predmeta sa skrivenom ili potencijalnom vrednošću koja bi se u suprotnom mogla prevideti, kao na primer: ◘ Staro gvožđe; ◘ Otpad iz proizvodnje;

36

PRAKTIČNI ASPEKTI RADA STEČAJNOG UPRAVNIKA

◘ ◘ ◘ ◘ ◘ ◘ ◘ ◘ ◘ ◘ ◘ ◘

Nepotreban inventar; Višak materijala; Višak radne snage; Višak proizvodnih kapaciteta; Neiskorišćene sirovine; Neiskorišćen prostor za proizvodnju ili magacinski prostor; Neiskorišćene zgrade i mašine; Cigle i drugi građevinski materijal; Neiskorišćena prava i licence; Patenti / žigovi / logo; Spisak adresa; Prava na korišćenje zemljišta.

IV Imovina koja se nalazi kod trećih lica ■ Obavestiti treća lica koja drže imovinu stečajnog dužnika da je pokrenut stečajni postupak; ■ Treća lica bi trebalo da budu obaveštena što je pre moguće, telefonom ili lično, što treba propratiti i pismenim obaveštenjem. Treba im ukazati da nije dozvoljeno da premeštaju stvari koje pripadaju dužniku niti da na bilo koji način njima raspolažu, bez izričitog pismenog odobrenja stečajnog upravnika; ■ Ukoliko je vrednost ovih stvari materijalne prirode, stečajni upravnik bi trebalo da poseti prostorije trećeg lica kako bi potvrdio da one postoje i proverio u kakvom su stanju, kao i njihovu bezbednost. Fotografisanje ili snimanje kamerom će biti od koristi za popunjavanje dokumentacije stečajnog upravnika; ■ Ukoliko treće lice tvrdi da ima potraživanje prema stečajnom dužniku i zadržava imovinu stečajnog dužnika kao obezbeđenje za to svoje potraživanje, stečajni upravnik mora da proveri osnovanost njegovog potraživanja. U skladu sa odgovarajućim zakonom treće lice može imati pravo da zadrži imovinu stečajnog dužnika dok mu dug ne bude plaćen u celosti. Međutim, nema pravo da koristi ili proda imovinu;

37

PRIRUČNIK ZA STEČAJNE UPRAVNIKE

V Imovina trećih lica ■ Stečajni upravnik bi trebalo da zadrži imovinu koja pripada trećim licima (imovina izlučnih poverilaca) dok oni ne obezbede odgovarajuću dokumentaciju kojom potvrđuju da ne postoji interes stečajne mase usmeren na tu imovinu; ■ Postupak za ovo je izložen u članu 91. Zakona o stečajnom postupku. Lice koje tvrdi da ima pravo svojine na prostorijama dužnika zahteva povraćaj prostorija; stečajni upravnik na taj zahtev mora da odgovori u roku od 20 dana. Ukoliko stečajni upravnik odbije zahtev, treće lice ima pravo da podnese prigovor stečajnom veću u roku od 5 dana od saznanja za odbijanje; ■ Oprema i druga imovina koja je predmet finansijskog lizinga je regulisana članom 75. Usled postojanja moratorijuma, predviđenog odredbom člana 73. zakona, davalac lizinga ne može da preuzme svoju imovinu pre nego što bude doneta odluka o bankrotstvu, osim ukoliko dokaže da trpi štetu usled radnji stečajnog upravnika. U tom slučaju, davalac lizinga bi mogao da izdejstvuje ukidanje moratorijuma na njegovoj imovini ili drugu vrstu zaštite, kao što je navedeno u članu 48.

VI Finansijske knjige ■ Neophodno je obezbediti sve finansijske podatke. Ukoliko je moguće, treba promeniti lozinke za pristup svim kompjuterskim sistemima. Posebno treba obratiti pažnju da se obezbede podaci u kompjuterima, pošto oni mogu biti lako promenjeni ili obrisani od strane uprave ili zaposlenih u preduzeću; ■ Trebalo bi razmotriti potrebu da se obezbedi štampana kopija najvažnijih podataka sa kompjutera. Takođe, treba proučiti procedure redovnog snimanja podataka koje je koristio stečajni dužnik; ■ Razmotriti onemogućavanje svakog pristupa podacima osim iz kancelarije, uključujući i pristup podacima putem interneta. Isključiti modeme i telefonske linije iz kompjutera, tako da se onemogući svako dodavanje i brisanje podataka; ■ Dati instrukcije zaposlenima u računovodstvu da ažuriraju podatke u finansijskim knjigama zaključno sa danom pokretanja stečajnog postupka;

38

PRAKTIČNI ASPEKTI RADA STEČAJNOG UPRAVNIKA

■ Proučiti računovodstveni sistem i videti da li je adekvatan za potrebe stečajnog upravnika (računovodstveni sistem koji se zasniva samo na nacionalnim šiframa računa najverovatnije neće biti dovoljan za izračunavanje visine raznih vrsta marginalnih troškova, a ti su podaci potrebni stečajnom upravniku.

VII Odnos sa zaposlenima ■ Organizovati sastanak sa zaposlenima kako bi oni bili obavešteni o pokretanju stečajnog postupka. Predstavnici sindikata bi trebalo da budu posebno obavešteni o tome koje su obaveze i ovlašćenja stečajnog upravnika; ■ Pokretanje stečajnog postupka se smatralo razlogom za otpuštanje zaposlenih prema zakonodavstvu iz oblasti stečaja i radnih odnosa. Međutim, novim zakonom se ne zahteva momentalno ili automatsko otpuštanje zaposlenih otvaranjem stečajnog postupka. Kako bi se zaštitila imovina dužnika, stečajni upravnik mora da odredi koliki je najmanji broj zaposlenih koji su mu potrebni za rad; ■ Zaposleni koji ostanu zadržani u radnom odnosu moraju biti obavešteni kakve su njihove odgovornosti u toku stečajnog postupka. Stečajni upravnik može da zadrži zaposlene samo na osnovu ugovora zaključenog na određeno vreme; ■ Stečajni upravnik može zahtevati da nadgleda ili da on sam vrši isplatu zarada zaposlenima. Zaposleni treba tom prilikom da pokažu svoju identifikaciju i potvrdu o zaposlenju. Svrha ovoga je da se utvrdi da li na platnom spisku postoji neko ko je fiktivno zaposlen ili ne obavlja rad.

VIII Gotovina i banke ■ Utvrditi gde se nalaze bankovni računi dužnika i telefonom obavestiti banku o imenovanju stečajnog upravnika, zatim to propratiti pismenom potvrdom i kopijom sudskog rešenja o pokretanju stečajnog postupka; ■ Otvoriti novi račun u banci, kao što je objašnjeno u članu 65, ugasiti stare račune stečajnog dužnika i preneti sva sredstva na novi račun;

39

PRIRUČNIK ZA STEČAJNE UPRAVNIKE

■ Ovlašćenje za potpisivanje naloga za raspolaganje sredstvima na novom računu na početku bi trebalo da ima samo stečajni upravnik, a kasnije bi moglo biti prošireno i na neke zaposlene, ako to bude bilo potrebno; ■ Treba preuzeti sav gotov novac, izbrojati ga, potpisati koliko je novca nađeno i deponovati ga na novi račun u banci. Trebalo bi da uvek bude prisutno još jedno lice tokom brojanja novca.

IX Inventar imovine ■ Pribaviti kopiju poslednjeg inventara stvari koje čine imovinu; ■ Kada su sve prostorije obezbeđene, treba početi sa fizičkim identifikovanjem imovine. Član 17. stav 1. tačka 3. propisuje da inventar treba započeti u roku od 10 dana od dana imenovanja stečajnog upravnika i završiti u ga u roku od 30 dana. Kako bi ovaj posao obavio na vreme, stečajni upravnik će veoma često morati da se koncentriše na najvažniju imovinu. Popis koji stečajni upravnik pripremi u ovom stadijumu postupka služiće mu, pre svega, kao osnov za sastavljanje izveštaja za prvo poverilačko ročište. Za ovaj izveštaj važno je da stečajni upravnik može da kaže da li postoji neka imovina koja očigledno nedostaje i da može da uporedi računovodstvenu vrednost najvrednije imovine sa njenom procenjenom vrednošću na tržištu. U ovom stadijumu postupka nije neophodna potpuna preciznost; ■ Upotreba fotografija i video zapisa može biti korisna u ovom ranom stadijumu pravljenja popisa; ■ Pripremiti kompletan spisak iznosa koji dužnici stečajnog dužnika duguju stečajnom dužniku (naplativa potraživanja). Potrebno je obavestiti ih o imenovanju stečajnog upravnika i zahtevati da sva svoja dospela dugovanja isplate njemu. Za svako potraživanje, stečajni upravnik bi trebalo da formira predmet (ukoliko već ne postoji) u kome će se nalaziti sve fakture, ugovori, transportna dokumentacija, prepiska i sve drugo na čemu se zasniva pravo stečajnog upravnika da zahteva isplatu određenog iznosa od strane dužnika stečajnog dužnika. Naročito treba obratiti pažnju na situacije u kojima postoji spor, otvoreni nalozi, kao i na situacije kada je dug o kome se radi deo pogrešno zavedene isplate snabdevača, recimo kao deo kompenzacione šeme sa više učesnika.

40

PRAKTIČNI ASPEKTI RADA STEČAJNOG UPRAVNIKA

X Isporuke u toku ■ Treba zabraniti sav ulaz i izlaz robe dok stečajni upravnik ne završi procenu cele situacije; ■ Roba koja je u transportu mora biti uključena u inventar postojeće imovine stečajnog dužnika na dan imenovanja stečajnog upravnika; ■ Pre nego što odobri isporuku robe, stečajni upravnik mora biti siguran da će ona biti plaćena odmah po isporuci ili da je izvršena kredibilnim kupcima. On mora rešiti sva pitanja u vezi sa garancijama, prebijanjima i sl. pre nego što isporuka bude izvršena; ■ Ne treba isporučiti robu ni kupcima koji su platili unapred, sve dok stečajni upravnik ne prihvati ova potraživanja kao razlučna. Da bi tako postupio, on mora utvrditi da je pravo svojine prešlo na kupca u trenutku plaćanja ili najkasnije pre datuma kada je bila planirana isporuka; ■ Moguće je da roba koja je poslata dužniku pre pokretanja stečajnog postupka bude isporučena posle tog datuma. Stečajni upravnik će u ovakvoj situaciji postupati na dva načina: prvo, ukoliko je poverilac (prodavac) obavestio stečajnog upravnika i zamolio ga da vrati robu i ako stečajni upravnik smatra da su ispunjeni uslovi iz čl. 80. st. 1. onda bi on trebalo da vrati robu. Tokom vremenskog perioda potrebnog za procenu situacije, ovu robu treba držati po strani i stečajni upravnik ne bi trebalo da je upotrebljava. Alternativno, ukoliko stečajni upravnik prihvati robu, može se smatrati da je on iskoristio svoja prava na osnovu člana 74. da ispuni dvostranoteretni ugovor. U tom slučaju, stečajni upravnik može da uključi cenu robe u troškove stečajnog postupka, bez obzira na to da li on stvarno može ovu robu da iskoristi.

XI Osiguranje ■ Stečajni upravnik treba da napravi spisak svih ugovora o osiguranju i da ih pregleda kako bi bio siguran da je sva imovina osigurana na odgovarajući način (čl.17. st.1. tač.6.) Ukoliko su potrebne nove polise osiguranja, stečajni upravnik treba da nabavi primerak svake polise i da proveri da li su svi detalji pravilno navedeni. Ukoliko osiguranje više nije potrebno, treba ugovoriti nove premije ili obezbediti povraćaj sredstava. Ukoliko stečajni upravnik, bez obzira na kontinuirana upozorenja da osigura stečajnu masu od štete, to ne uradi, on može biti smenjen (čl.20. st.1. tač.5.)

41

PRIRUČNIK ZA STEČAJNE UPRAVNIKE

Sastanci sa glavnim članovima uprave Generalni direktor. Što je pre moguće, stečajni upravnik bi trebalo da se sastane sa postojećim generalnim direktorom i od njega sazna više podataka i postavi osnove za dalje upravljanje i poslovanje preduzeća, kao i za planiranje reorganizacije. Potrebno je diskutovati o jasnoj raspodeli odgovornosti, osmisliti kako će ona izgledati, pa rezultate ovih aktivnosti dokumentovati i saopštiti zaposlenima. Nemoguće je naglasiti do koje mere je ovo značajno. Malo stvari može biti do te mere kontraproduktivno kao konfuzija među zaposlenima do koje dolazi kada nije jasno ko je za šta zadužen.

Podela odgovornosti Stečajni upravnik treba da radi sa postojećom upravom preduzeća što je pre to moguće kako bi raspodelio zaduženja. Odgovornost treba podeliti tako da stečajni upravnik zadrži kontrolu nad poslovanjem i da imovina bude sigurna. U principu, sve ključne oblasti treba da budu pod direktnom odgovornošću stečajnog upravnika. Stečajni upravnik će tako obično imati primarnu odgovornost i kontrolu nad finansijama, a operativne funkcije će delegirati operativnoj upravi preduzeća. Oblasti koje su delegirane upravi ostaju pod nadzorom stečajnog upravnika, tako da on mora osmisliti mehanizam koje će mu omogućiti da ove aktivnosti pažljivo prati. Tipična situacija u preduzeću koje se bavi proizvodnjom bi bila sledeća: Odgovornosti stečajnog upravnika: ■ ■ ■ ■ ■ ■ ■ ■

Sve finansijske i računovodstvene funkcije; Svi bankovni računi; Sve naplate; Svi odnosi sa medijima i ostale komunikacije; Svi odnosi sa državnim organima bilo kog nivoa; Svi pregovori o zakupima ili drugim bitnim nabavkama; Svi pregovori sa poveriocima; Svi odnosi sa snabdevačima.

Delegirane odgovornosti: ■ Rad postrojenja; ■ Prodaja i marketing; ■ Manje i rutinske nabavke. 42

PRAKTIČNI ASPEKTI RADA STEČAJNOG UPRAVNIKA Iako generalni direktor može biti odgovoran za proizvodnju, stečajni upravnik treba da nadgleda rezultate proizvodnje, uključujući količinu proizvoda, iskorišćene resurse, stopu iskorišćenosti radne snage, itd. kako bi utvrdio da li proizvodnja ide po planu i da se resursi ne bacaju ili rasipaju. Upoređivanje ključnih statističkih podataka u proizvodnji može da otkrije značajne nesaglasnosti koje treba ispitati. Na primer, ako je upotreba sirovina drastično porasla, a količina proizvedenih dobara ostala ista, to ukazuje na neefikasnost, čak i na krađu. Samo jedna kontakt osoba. Na svim prvim sastancima, stečajni upravnik treba da objasni kako je on jedina kontakt osoba za: ■ ■ ■ ■

Svaki prijem gotovine; Odobravanje velikih nabavki; Odobravanje novih ugovora; Odobravanje svih velikih isplata gotovog novca.

Stečajni upravnik bi trebalo da odredi visinu transakcije iznad koje je neophodno pribaviti njegov potpis kao odobrenje. Ovlašćeno lice za bankovne račune. Stečajni upravnik treba da bude ovlašćeno lice za sve bankovne račune. Gore navedene stavke su ključni elementi kontrole u preduzeću. U zavisnosti od prirode posla, može ih biti i više. Na primer, u zlatari se nalazi veliki broj malih, ali vrednih predmeta koje je lako sakriti. Treba razviti posebne mehanizme kontrole kako bi se zaštitili od krađe. Stečajni upravnik treba da razvije mehanizam za nadgledanje ovih ključnih oblasti što je pre moguće.

Zaposleni Stečajni upravnik treba da izda instrukcije zaposlenima o: ■ ■ ■ ■ ■ ■ ■ ■ ■ ■

Ovlašćenjima stečajnog upravnika; Raspodeli odgovornosti za najvažnije funkcije; Granicama ovlašćenja zaposlenih; Novim merama ili procedurama obezbeđenja; Ograničenom izdavanju naloga za nabavku; Ograničenom prijemu i otpremi dobara; Kontroli dolazeće i odlazeće pošte; Proceduri za vršenje inventara; Informacijama koje treba izdati kupcima i dobavljačima; Mogućoj potrebi da uprava redovno održava sastanke sa stečajnim upravnikom. 43

PRIRUČNIK ZA STEČAJNE UPRAVNIKE

Stečajni upravnik je uvek pod nadzorom Stečajni upravnik je uvek pod nadzorom drugih: generalnog direktora, rukovodilaca pojedinačnih organizacionih jedinica preduzeća, akcionara, zaposlenih i, u predmetima od interesa za javnost, medija, političara i šire javnosti. Svoju reputaciju gradi na osnovu onoga što se vidi u javnosti i zato mora da bude svestan signala koji šalje i kada se radi o nekim, naizgled nebitnim, postupcima. Čak i veoma male nepravilnosti u radu će se smatrati za njegovo uobičajeno ponašanje pa ih zato treba potpuno izbeći. Stečajni upravnik treba da nastoji da zaštiti svoju reputaciju.

Finansijska pozicija Stečajni upravnik će nastojati da brzo utvrdi finansijsku poziciju preduzeća kako bi odredio da li treba nastaviti sa poslovanjem preduzeća još jedan kratak vremenski period, pristupiti prodaji imovine ili izvršiti reorganizaciju. Vidi članove 17., 23., 88. i 109. Prilikom ispitivanja finansijskog stanja preduzeća stečajni upravnik može: ■ ■ ■ ■

Ispitati kratkoročne tokove novca; Proučiti računovodstveni sistem i procedure interne kontrole; Napraviti spisak uslovnih obaveza; Proveriti da li postoje potraživanja prema glavnim dužnicima koja se mogu prebiti.

Vidi članove 73., 74., 78., 84., 86. i 87. Vidi odeljak „Izveštavanje”.

Prethodno izveštavanje Stečajni upravnik će ispitati poslovanje preduzeća i na osnovu toga oformiti svoje mišljenje u kom smeru će se dalje kretati postupak. Stečajni upravnik mora pripremiti izveštaj za poverioce o poslovima, imovini i finansijskom stanju preduzeća, članovi 17., 23. stav 3. i 88. Vidi odeljak „Izveštavanje”. Ukoliko po završetku navedenog ispitivanja stečajni upravnik ustanovi da postoje realne šanse da neke poslovne aktivnosti budu restrukturirane na način koji će obezbediti veći protok novca kojim će se namiriti potraživanja stečajnih poverilaca, on će uneti ovo mišljenje u svoj izveštaj koji će podneti na prvom poverilačkom ročištu.

44

FORME ODOBRENJA I SAGLASNOSTI KOJE UTIČU NA RAD STEČAJNOG UPRAVNIKA OPŠTA PITANJA Postupanje bez saglasnosti može da dovede do razrešenja U članu 20 navedeni su razlozi za razrešenje stečajnog upravnika. U članu 20. stav 1. tačka 6. navodi se: „Stečajno veće će razrešiti stečajnog upravnika ako: nije tražio saglasnost ili nije postupio po dobijenoj saglasnosti u svim onim slučajevima gde je ovim zakonom predviđena obavezna saglasnost odbora poverilaca.” Postavlja se pitanje je kako se tumači „saglasnost” u pogledu člana 20. stava 1., tačke 6. a naročito šta predstavlja saglasnost.

Postoje različite vrste saglasnosti Pod saglasnošću se najčešće podrazumeva izričito odobrenje. Međutim, prilikom formulacija zakonskih odredaba zakonodavac je nastojao da izbegne situacije u kojima se traži izričita saglasnost poverilaca da u odsustvu odgovora poverilaca ne bi dolazilo do zastoja u aktivnostima stečajnog upravnika i samom stečajnom postupku. Odobrenje i saglasnost. Na puno mesta u zakonu, za neke normalne, uobičajene aktivnosti stečajnog upravnika zahteva se da se za njih „pribavi saglasnost sudije”. Na primer: član 17. stav 1. tačka 2. (priprema plana stečajnog postupka uključujući predračun troškova i vremenski plan); član 17. stav 1. tačka 10. (procena osnovanosti, obima i prioriteta prijavljenih potraživanja, kao i svih obezbeđenja potraživanja); član 17. stav 1. tačka 12. (pripremiti nacrt rešenja za glavnu deobu stečajne mase i nacrt završnog stečajnog bilansa). Jasno je da „saglasnost” stečajnog upravnika podrazumeva manje od „odobrenja”. Ove aktivnosti su uobičajene i neophodne za stečajnog upravnika; malo je verovatno da zakon traži „saglasnost” u pogledu odluke da se otpočnu ove radnje, već samo da stečajni upravnik obavesti sudiju o metodu i načinu na koji planira da sprovede ove radnje. Nasuprot tome, delovi zakona u kojima se navodi da je potrebno „odobrenje” stečajnog sudije zahteva se konkretna dozvola da bi se otpočelo obavljanje određenih aktivnosti. Na primer, član 130. stav 2. (produženje roka za podnošenje plana reorganizacije); član 132. stav 5. (uspostavljanje posebne klase potraživanja iz administrativnih razloga). Na osnovu ovih primera je jasno da se za „odobrenje” traži više nego za „saglasnost”. Obaveštavanje poverilaca i mogućnost reagovanja. Na mnogo mesta u Zakonu o stečajnom postupku, dovoljno je samo obavestiti odbor poverilaca i 47

PRIRUČNIK ZA STEČAJNE UPRAVNIKE zainteresovane poverioce o određenoj aktivnosti, kako bi oni imali mogućnost da reaguju. Međutim, za neke radnje potrebna je izričita saglasnost odbora poverilaca. Na primer, za zaduživanje bez obezbeđenja ili uz obezbeđenje se u članu 17. stav 2. zahteva izričita saglasnost odbora poverilaca, baš kao i za prodaju stečajnog dužnika kao pravnog lica ili njegovih delova koji predstavljaju funkcionalnu celinu na osnovu člana 112. stav 1. Za produženje roka za podnošenje plana reorganizacije dužeg od 30 dana stečajni sudija mora da pribavi jednoglasnu saglasnost odbora poverilaca, član 130. stav 2. Međutim, ovako visok stepen saglasnosti poverilaca je retkost u zakonu, tako da on predstavlja izuzetak u Zakonu o stečajnom postupku, a ne pravilo. Mišljenje odbora poverilaca. U određenim članovima zakona, ne traži se čak ni minimalna saglasnost. Umesto toga, navodi se samo mogućnost da se daju komentari ili mišljenje. Na primer: član 27 stav 1. tačka 1. (način unovčenja imovine, ukoliko se prodaja ne vrši javnim nadmetanjem); član 27. stav 2. tačka 6. (iznos visine naknade troškova i nagrade stečajnog upravnika); član 27 stav 2. tačka 4. (manjkovi utvrđeni prilikom inventarisanja). Ove odredbe zakona omogućuju da odbor poverilaca da svoje mišljenje o konkretnom pitanju, ali ne obavezuju stečajnog upravnika da postupi u skladu sa tim mišljenjem. Namera je sigurno bila da se čuje mišljenje poverilaca, ali ne i da se njihova volja nametne stečajnom upravniku. Na primer, prema odredbama člana 27. stav 1. tačka 1. odbor poverilaca može da se sastane i uopšteno razmatra prodaju imovine bez održavanja javnog nadmetanja. Ali, oni u svakom slučaju imaju pravo da se u kasnijem toku postupka suprotstave prodaji određene imovine, pošto bude poslato obaveštenje o prodaji, ukoliko za to postoji neki od osnova navedenih u članu 111. Napomena: Tabela potrebnih odobrenja i saglasnosti se nalazi na kraju ovog odeljka.

Opšte odredbe Zakonom su predviđena pravila za većinu redovnih situacija u toku prosečnog stečajnog postupka, ali može doći do određenih situacija kada stečajni upravnik mora da preduzme radnje od velikog značaja koje nisu posebno regulisane zakonom. Za te slučajeve postoji opšta odredba kojom se nameće dužnost obaveštavanja suda i poverilaca o radnjama koje mogu biti od velikog značaja za stečajnu masu. Ove odredbe propisane su članom 18. stavovima 3., 4. i 5. One glase: „Radnje koje preduzima stečajni upravnik, a koje utiču na stečajnu masu, kao što su podizanje kredita ili kupovina i prodaja značajnijeg dela imovine i dr. (u daljem tekstu: radnje od izuzetnog značaja), mogu se preduzeti uz obaveštavanje stečajnog sudije i dobijanje saglasnosti odbora poverilaca ili pojedinih poverilaca na čija potraživanja ove radnje utiču, u skladu sa ovim zakonom. 48

FORME ODOBRENJA I SAGLASNOSTI KOJE UTIČU NA RAD STČAJNOG UPRAVNIKA Ako ovim zakonom nije propisan poseban postupak dobijanja saglasnosti za radnje od izuzetnog značaja, stečajni upravnik je dužan da pismeno obavesti o nameravanoj radnji stečajnog sudiju, odbor poverilaca i one stečajne poverioce na koje ove radnje utiču, najkasnije 10 dana pre preduzimanja radnje. Odbor poverilaca ili bilo koji stečajni poverilac na koga radnja iz stava 3. ovog člana utiče, ima pravo prigovora stečajnom sudiji koji je dužan da donosi odluku po prigovoru.” Ove odredbe su od izuzetne važnosti. Njima se uspostavlja obaveza stečajnog upravnika da upozori sud, odbor poverilaca i sve zainteresovane poverioce o preduzimanju određene radnje, čak i ako se zakonom ne traži ovakvo obaveštavanje, ukoliko radnje koje će biti preduzete mogu biti od velikog značaja. Uz odredbe gore navedenog člana 20. stav 1., stečajni upravnik može biti razrešen ukoliko ne pošalje ovo pismeno obaveštenje. U skladu sa tim, ukoliko postoji bilo kakva sumnja u pogledu značaja neke radnje, treba biti oprezan i poslati obaveštenje.

Konsultacije Prema odredbi člana 18. stav 6. dozvoljava se (i daje se podsticaj) stečajnom upravniku da konsultuje odbor poverilaca i sud o pitanjima od značaja za stečajni postupak. Dobar stečajni upravnik neće samo čekati negativan odgovor poverilaca na obaveštenje o aktivnostima u toku stečajnog postupka. Često je bolje razgovarati o ovim pitanjima sa predstavnicima odbora poverilaca, ili sa zainteresovanim poveriocem, kako bi se unapred dobilo njihovo mišljenje i tako umanjila mogućnost da dođe do njihovog suprotstavljanja. Odredbom člana 18. stav 6. se takođe predviđa i mogućnost konsultovanja suda. Međutim, ove konsultacije sa stečajnim sudijom treba vršiti na otvoren i transparentan način, po mogućstvu na ročištu, kako bi se izbegao utisak neregularnosti

49

PRIRUČNIK ZA STEČAJNE UPRAVNIKE

Vrsta potrebne saglasnosti ili odobrenja

Član

Radnja

17. st. 1. tač. 2.

Sastavljanje plana toka stečajnog postupka sa predračunom troškova i vremenskim planom u roku od 30 dana od dana imenovanja.

Saglasnost stečajnog sudije.

17. st. 2.

Podizanje kredita bez obezbeđenja ili zaduživanje uz obezbeđenje na imovini na kojoj ne postoje prethodni tereti.

Prethodno obaveštavanje stečajnog sudije i saglasnost odbora poverilaca.

17. st. 1. tač. 9, i 63. st. 3.

Utvrđivanje osnovanosti, obima i prioriteta prijavljenih potraživanja prema stečajnom dužniku, kao i svih obezbeđenja potraživanja.

Saglasnost stečajnog sudije.

17. st. 1. tač. 10.

Sastavljanje nacrta rešenja za glavnu deobu stečajne mase i nacrta završnog stečajnog bilansa.

Saglasnost stečajnog sudije.

17. st. 1. tač. 12.

Sastavljanje nacrta rešenja za glavnu deobu stečajne mase i nacrta završnog stečajnog bilansa.

Saglasnost stečajnog sudije.

18. st. 3.

Radnje koje preduzima stečajni upravnik, a koje utiču na stečajnu masu, kao što su podizanje kredita ili kupovina i prodaja značajnijeg dela imovine i dr. (u daljem tekstu: radnje od izuzetnog značaja).

Obaveštavanje stečajnog sudije i saglasnost odbora poverilaca ili zainteresovanih poverilaca.

18. st. 4.

Ako zakonom nije propisan poseban postupak dobijanja saglasnosti za radnje od izuzetnog značaja, stečajni upravnik je dužan da pošalje pismeno obaveštenje, najkasnije 10 dana pre preduzimanja radnje.

Prethodno obaveštavanje stečajnog sudije i odbora poverilaca ili zainteresovanih poverilaca.

21. st. 3. i st. 4.

Preliminarna visina naknade i nagrade stečajnom upravniku

Određuje stečajni sudija.

50

FORME ODOBRENJA I SAGLASNOSTI KOJE UTIČU NA RAD STČAJNOG UPRAVNIKA

Vrsta potrebne saglasnosti ili odobrenja

Član

Radnja

21. st. 2.

Konačna visina naknade i nagrade stečajnom upravniku u vreme zaključenja stečajnog postupka.

Određuje stečajno veće.

27. st. 2. tač. 6.

Visina naknade troškova i nagrade stečajnog upravnika.

Izjašnjavanje odbora poverilaca.

27. st. 2. tač. 4.

Priznavanje opravdanih manjkova utvrđenih prilikom inventarisanja.

Mišljenje odbora poverilaca.

27. st. 1. tač. 1.

Način unovčenja imovine, ukoliko se prodaja ne vrši javnim nadmetanjem.

Mišljenje odbora poverilaca.

84. st. 3.

Ulaganje ili način čuvanja imovine stečajnog dužnika, ako se u njoj nađu gotov novac, hartije od vrednosti ili dragocenosti.

Saglasnost odbora poverilaca.

85. st. 1.

Poveravanje procene vrednosti stvari veštaku.

Saglasnost stečajnog sudije.

110. st. 5.

Prodaja neposrednom pogodbom, bez javnog prikupljanja ponuda.

Prethodno odobrenje odbora poverilaca.

111. st. 1.

Dostava obaveštenja o nameri, planu prodaje, načinu prodaje i rokovima prodaje.

Obaveštavanje odboru poverilaca, poveriocima koji imaju obezbeđeno potraživanje na imovini koja se prodaje i svim licima koja su iskazala interes za tu imovinu (30 dana pre javnog nadmetanja / 15 dana pre zaključenja prodaje javnim prikupljanjem ponuda ili neposrednom pogodbom).

111. st. 7.

Uslovima i cena postignuta izvršenom prodajom.

Obaveštavanje stečajnog sudije, stečajnog veća i odbora poverilaca u roku od 10 dana od izvršene prodaje.

51

PRIRUČNIK ZA STEČAJNE UPRAVNIKE

Vrsta potrebne saglasnosti ili odobrenja

Član

Radnja

111. st. 12.

Ako dragoceni metali, minerali, hartije od vrednosti i druge slične stvari koje se uobičajeno prodaju na berzi ili imaju tržišnu cenu, u vreme prodaje nemaju berzansku odnosno tržišnu cenu, prodaju se neposrednom pogodbom.

Saglasnost odbora poverilaca.

112. st. 1.

Prodaja stečajnog dužnika kao pravnog lica ili njegovih delova koji predstavljaju funkcionalnu celinu.

Saglasnost odbora poverilaca.

123.

Polaganje kod suda iznosa koji su izdvojeni prilikom završne deobe stečajne mase.

Saglasnost stečajnog veća.

130. st. 1.

Plan reorganizacije podnosi se na odobravanje stečajnom sudiji.

Odobrenje stečajnog sudije.

130. st. 2.

Produženje roka za podnošenje plana reorganizacije do 30 dana.

Odobrenje stečajnog sudije.

130. st. 2.

Produženje roka za podnošenje plana reorganizacije preko 30 dana (preko 120 dana od dana pokretanja stečajnog postupka).

Jednoglasna prethodna saglasnost odbora poverilaca.

132. st. 1. i st. 4.

Glasanje o usvajanju plana reorganizacije.

Pojedinačno glasanje poverilaca, po isplatnim redovima, srazmerno visini njihovih potraživanja.

132. st. 5.

Formiranje posebne klase potraživanja iz administrativnih razloga - ako postoji više od 200 potraživanja čiji iznosi ne prelaze 50.000 dinara i ako sud odobri formiranje takve klase.

Odobrenje stečajnog sudije.

52

POPIS OPŠTA PITANJA Članom 17, stav 1, tačka 3 Zakona o stečajnom postupku propisano je da fizički popis imovine stečajnog dužnika mora da počne u roku od 10 dana od dana imenovanja stečajnog upravnika, kao i da bude završen u roku od 30 dana od imenovanja. Pored citirane odredbe ova obaveza je propisana i članom 85 istog Zakona. Član 87 takođe propisuje obavezu stečajnog upravnika da sastavi listu dužnika stečajnog dužnika (naplativa potraživanja). Kompletna lista imovine stečajnog dužnika je suštinski element aktive početnog stečajnog bilansa koji stečajni upravnik mora da sastavi u roku od 30 dana od dana pokretanja stečajnog postupka. Kako bi ovu obavezu ispunio u roku, stečajni upravnik treba da se koncentriše na imovinu najveće vrednosti. Stečajni upravnik će morati da se bavi procenjivanjem. Popis koji stečajni upravnik sastavi u datom trenutku će mu pre svega služiti za sastavljanje izveštaja za prvo poverilačko ročište. Za potrebe ovog izveštaja stečajni upravnik treba da utvrdi da li neka imovina očigledno nedostaje, kao i da uporedi vrednost imovine u finansijskim knjigama stečajnog dužnika sa njihovom približnom tržišnom vrednošću. U ovoj fazi postupka nije potrebna potpuna tačnost i preciznost podataka. Poverioci treba da steknu opšti uvid u situaciju. Zbog kratkog roka, možda će biti potrebno da stečajni upravnik unajmi profesionalno obučena lica koja će mu pomoći da se popis uspešno sprovede. Ovo će naročito biti slučaj ako postoji više lokacija na kojima se imovina nalazi.

Nacionalni standardi Agencija za licenciranje stečajnih upravnika, koju osniva Ministarstvo privrede u skladu sa zakonom koji reguliše njen rad, a na koji upućuje odredba čl. 14., treba da donese nacionalne standarde kojima će se regulisati popisivanje stečajne mase. Odredbe nacionalnih standarda se moraju poštovati u potpunosti. Materijali niže navedeni su između ostalog sastavljeni kako bi pomogli stečajnom upravniku da ispuni uslove koji će verovatno biti ustanovljeni nacionalnim standardima.

Cilj Osnovna svrha popisivanje imovine stečajnog dužnika je da se stečajnom upravniku pomogne da utvrdi: 55

PRIRUČNIK ZA STEČAJNE UPRAVNIKE ■ da li postoji dovoljno sredstava za vođenje stečajnog postupka (čl. 4, čl.17 st.1, tač.2, članovi 88, 145) ■ koja imovina je potencijalno raspoloživa za konačnu raspodelu poveriocima, ili alternativno, da li postoji dovoljno imovine, po kvalitetu i količini, za sastavljanje plana reorganizacije; ■ da li je bilo neovlašćenog uklanjanja imovine stečajnog dužnika koja može biti povraćena u korist poverilaca.

Prethodna odluka o nastavljanju postupka Jedna od najvažnijih odluka koju stečajni upravnik treba da donese je da li ima dovoljno imovine da bi se uopšte vodio stečajni postupak (vidi odeljak „Slučajevi stečaja bez imovine”) U roku od 30 dana od imenovanja, a uz odobrenje stečajnog sudije, stečajni upravnik je obavezan da sastavi plan toka stečajnog postupka sa predračunom troškova i vremenskim planom. Stečajni upravnik treba da sastavi ovaj plan što je pre moguće, pre započinjanja drugih važnih radnji u postupku, uključujući i glavni fizički popis, kojim se bavi ovo poglavlje. Da bi pripremio pomenuti plan stečajni upravnik mora blagovremeno da: ■ utvrdi najvažnije sastavne delove imovine; ■ odredi na kojoj imovini postoje tereti; ■ uporedi procenjenu vrednost imovine sa iznosom tereta koji su zabeleženi u knjigama dužnika. Ako ova kalkulacija pokazuje da stečajni poverioci nemaju naplativ finansijski interes na imovini dužnika, i kao rezultat toga stečaj ne može biti finansiran od imovine u stečajnoj masi, stečajni upravnik mora odmah o tome da konsultuje stečajnog sudiju. Ukoliko ima dovoljno imovine da se sprovede stečajni postupak, stečajni upravnik će početi sa sastavljanjem detaljnijeg popisa imovine, kao što je opisano niže.

Planiranje fizičkog popisivanja imovine Popisivanje je blisko povezano sa stupanjem u posed imovine stečajnog dužnika, što u početku podrazumeva preuzimanje svega što se može smatrati imovinom dužnika, bilo da se ova imovina nalazi u prostorijama dužnika ili van ovih prostorija, odnosno koja se nalazi kod poverilaca. Sledeća faza u popisivanju je identifikovanje prava svojine, zatim količine, osobina i stanja u kome se nalazi imovina koju je stečajni upravnik preuzeo. Obično se popisivanje organizuje tako da se obavi u jednom danu, kako bi se izbeglo duplo prebrojavanje (ili da neke stvari uopšte ne budu prebrojane) prili56

POPIS kom unošenja i iznošenja inventara, ili premeštanja u okviru poslovnog prostora dužnika. Idealno je da se inventar na svim lokacijama popiše istog dana i da nema premeštanja između različitih prostorija dužnika za vreme prebrojavanja. Sve isporuke se zaustavljaju i sve radnje se zatvaraju u toku popisa. U okolnostima stečaja, prebrojavanje bi trebalo obaviti što je pre moguće po pokretanju stečajnog postupka, naročito ako dužnik posluje i ako stečajni upravnik nastavlja da prodaje proizvode dužnika. Međutim, ovo u stečaju neće uvek biti moguće. Stečajni upravnik treba da razmotri mogućnost organizovanja prebrojavanja inventara u fazama, imajući u vidu dinamiku prodaje određene vrste stvari. Kvarljiva roba će biti prva popisana i prodata, odmah po obaveštavanju stečajnog sudije. Dalje, stečajni upravnik treba na dan svog imenovanja da prebroji raspoložive gotove proizvode, a potom sirovine i materijale koji će biti upotrebljeni ili prerađeni u proizvodnji, gde je ovo primenjivo. (Vidi poglavlje „Okončanje započetih poslova i nastavljanje poslovanja stečajnog dužnika”) Stečajni upravnik je obavezan da sastavi poseban izveštaj o rezultatima svojih aktivnosti kao deo završnog izveštaja. Ovo neće biti moguće ako nije jasno razgraničena imovina koja je bila na raspolaganju na dan pokretanja stečajnog postupka od one imovine koja je naknadno proizvedena ili nabavljena, dakle u periodu u kom je stečajni upravnik obavljao svoju funkciju. Stečajni upravnik će popisati manje vrednu imovinu pošto je popisao gore naveden inventar. U velikom broju slučajeva, zgrade, oprema i vozila će najverovatnije predstavljati najveći deo vrednosti dužnikove imovine; međutim, u zavisnosti od vrste imovine, takođe je manje verovatno da će oni biti ukradeni ili da će im brzo po pokretanju stečajnog postupka opasti vrednost. Pošto se različite vrste imovine mogu utvrditi u različitim stadijumima popisivanja, i na taj način se može se obaviti zadatak utvrđivanje vrednosti ovih različitih vrsta imovine. Nije neophodno čekati da se napravi ceo popis pre nego što se krene sa utvrđivanjem vrednosti različitih vrsta imovine i identifikovanjem postojećih tereta koji su na njima uspostavljeni. Drugi način organizovanja popisa je da se prvo koncentriše na predmete najveće vrednosti, i postepeno prelazi na one manje vredne. S obzirom na vrlo stroge rokove i na to da je obično potrebno da prođe vreme da bi se procenila vrednost inventara, pošto je on fizički prebrojan, nema mnogo smisla prebrojavati predmete kojih ima u velikoj količini, a koji su male vrednosti, ako nije očigledno da za to ima dovoljno vremena. Prioritetno je da aktivnosti budu obavljene na vreme, a ne apsolutno precizno.

57

PRIRUČNIK ZA STEČAJNE UPRAVNIKE Gde god je to moguće, stečajni upravnik treba do koristi dokumentaciju stečajnog dužnika, naročito onu koja se odnosi na prethodno inventarisanje, kao delimičnu osnovu za inventarisanje koje će sam sprovesti. Malo je verovatno da se imovina koju je dužnik koristio drastično menjala od kraja prethodne godine. Kao rezultat toga, najskorija dokumentacija o fizičkom inventaru dužnika će biti izuzetno vredan izvor informacija za stečajnog upravnika. Iz ove dokumentacije može se videti vrsta i naziv imovine koju treba popisati. Takođe, značajan i očigledan nedostatak određene vrste imovine može ukazati stečajnom upravniku na mogućnost skorašnje krađe ili neovlašćenog umanjenja imovine. U slučajevima u kojima je to moguće, stečajni upravnik treba da iskoristi pomoć lica koja su bila zaposlena kod stečajnog dužnika prilikom popisivanja, pošto će ona biti upoznata sa detaljnim osobinama imovine. Stečajni upravnik treba da koristi isti metod popisivanja, osim ako taj metod ima očigledne nedostatke.

Angažovanje stručnjaka Stečajni upravnik može, s vremena na vreme, naići na značajnu imovinu specifične prirode koju je teško precizno odrediti ili joj proceniti vrednost. Ovo mogu biti stvari kao što su ruda gvožđa ili minerali u rudniku, podzemne rezerve nafte ili prirodnog gasa, ili specifični neuobičajeni predmeti kao što su dijamanti, drago kamenje ili retka umetnička dela; intelektualna svojina kao što su patenti; drugi predmeti od vrednosti kao što su posebne licence, dozvole, ugovori o koncesijama. U takvim slučajevima, stečajni upravnik treba da utvrdi da li je potrebno unajmiti specijalizovane stručnjake sa sposobnostima i znanjem da sastave tabelu podataka ili procene vrednost ove imovine. Stečajni upravnik treba blagovremeno da locira i predloži angažovanje geologa ili stručnjaka za procenu vrednosti umetničkih dela ukoliko je to potrebno. Odabrani stručnjak bi trebalo da: ■ bude kvalifikovan i iskusan; ■ nema sukob interesa; i ■ bude spreman da se obaveže da neće pokušati da pribavi, direktno ili indirektno, imovinu dužnika ukoliko ona bude ponuđena na prodaju. Unajmljivanje ovih stručnjaka mora da bude odobreno unapred od strane suda, prema proceduri propisanoj u Zakonu o stečajnom postupku.

Nadzor Stečajni upravnik ne može da bude svuda u isto vreme. Ukoliko su lokacije prostrane ili ih ima više, stečajni upravnik će možda smatrati da je potrebno da angažuje računovodstvenu firmu ili nekog drugog, da mu pomognu pri samom

58

POPIS popisivanju i pravljenju tabela. Ukoliko to uradi, stečajni upravnik i dalje ostaje odgovoran za nezavisnost postupka, približnu tačnost rezultata popisivanja, što nadzor čini veoma bitnom komponentom. Stečajni upravnik treba da isplanira postupak popisivanja tako što će odrediti ko će popisivati koje delove i kada. Trebalo bi postaviti druga lica koja nisu prebrojavala imovinu da izvrše ponovno prebrojavanje kako bi potvrdili prvobitan popis. Treba koristiti sistem oznaka i nalepnica kako bi se pratilo šta je prebrojano i provereno tj. kako bi se izbeglo preskakanje, odnosno dvostruko prebrojavanje tj. popisivanje. Stečajni upravnik može izvršiti proveru tako što će nasumično prebrojati određene predmete i videti da li se njegovi rezultati slažu sa prvobitnim. Prostorije moraju u toku popisivanja biti obezbeđene, čime bi se onemogućilo da stvari u toku prebrojavanja budu dodavane, odnosno iznošene.

Načini da se proceni količina Ponekad postoje metode koje se mogu upotrebiti da se proceni količina. Na primer, kada se prebrojavaju predmeti iste vrste u velikoj količini, a male vrednosti, stečajni upravnik može da izmeri 100 komada, odredi njihovu vrednost, a onda da izmeri ukupnu količinu tih stvari. Ukupna količina se onda množi sa gore navedenom vrednošću da bi se dobila procena ukupne vrednosti. Slično tome, merenje neke količine predmeta koji su poređani u gomile je još jedan metod. Ako se, na primer, radi o neodređenoj količini uglja ili žitarica na određenoj površini, može da se proceni kolika je vrednost jednog kubnog metra. Stečajni upravnik će onda pomnožiti ovu vrednost sa procenjenom ukupnom količinom ovih stvari izražene u kubnim metrima, kako bi dobio njihovu ukupnu vrednost. Stečajni upravnik mora da proveri da se na celoj gomili zaista nalaze stvari iste vrste, a ne da jedna vrsta stvari samo prekriva neke druge stvari, drugačije vrednosti, koje se nalaze ispod.

Osnove utvrđivanja vrednosti inventara Kako bi ispunio svoje obaveze, stečajni upravnik mora da proceni vrednost na osnovu bar dve osnove, vrednosti u knjigama i procenjene tržišne vrednosti. Knjigovodstvena vrednost. Stečajni upravnik će upotrebiti dokumentaciju stečajnog dužnika prvo kako bi identifikovao najvažniju imovinu, a onda kako bi utvrdio da li je imovina koja je dokumentovana u knjigama dužnika i dalje deo stečajne mase, odnosno u državini i pod kontrolom stečajnog upravnika. Stečajni upravnik mora da podnese izveštaj odboru poverilaca o bilo kakvom manjku koji je utvrđen prilikom inventarisanja imovine stečajnog dužnika. (Član 27, stav. 2, tačka. 4.) Utvrđivanje ovih računovodstvenih manjkova se izvodi upoređivanjem

59

PRIRUČNIK ZA STEČAJNE UPRAVNIKE knjigovodstvene vrednosti imovine, navedenoj u poslovnim knjigama stečajnog dužnika i knjigovodstvene vrednosti do koje se došlo prilikom popisa koji je izvršio stečajni upravnik. Kada knjige nisu ažurne, gotovo sigurno će se pojaviti razlike, naročito kod imovine koju je lako unovčiti ; ovo je uobičajeno i to je situacija koju u izveštaju stečajnog upravnika treba razlikovati od krađe ili neovlašćenog uklanjanja imovine. Procenjena tržišna vrednost. Član 85. Zakona o stečajnom postupku propisuje da se procena vrednosti stvari koje ulaze u stečajnu masu vrši na osnovu „procene u visini očekivanog unovčenja”, bez daljeg objašnjenja. Kako bi bio od koristi za stečajnog upravnika i poverioce, ova vrednost treba da bude „procenjena tržišna vrednost”, gde na tržišnu vrednost u velikoj meri utiče činjenica da je dužnik u stečaju. Iako ova vrednost može da varira u zavisnosti od kategorije imovine, termin „procena u visini očekivanog unovčenja” označava „vrednost imovine stečajnog dužnika” u kontekstu popisa stvari koje ulaze u stečajnu masu. Ukoliko stečajni upravnik nema iskustva sa procenjivanjem prodajne vrednosti, on bi trebalo da angažuje stručnog procenitelja, uz saglasnost stečajnog sudije. Stečajni upravnik može takođe da pokuša da odredi vrednost imovine na osnovu vrednosti „preduzeća koje posluje”, koja će u slučaju stečaja obično biti negde između vrednosti prikazane u poslovnim knjigama stečajnog dužnika i prodajne vrednosti. Konceptualno, vrednost „preduzeća koje posluje” se definiše kao trenutna tržišna vrednost tog preduzeća umanjena za popust budućih prihoda koje ono može da ostvari pod pretpostavkom da se prihodi ostvaruju pri obavljanju tekućih poslova. Praktično posmatrano, vrednost „preduzeća koje posluje” podrazumeva ukupnu imovinu u slučaju kada preduzeće nastavlja sa poslovanjem, ili kada je moguće lako obnoviti poslovanje preduzeća. Malo je verovatno da će stečajni upravnik moći da izvrši procenu imovine preduzeća koje uspešno posluje u okviru roka koji je postavljen za okončanje popisa i početnog stečajnog bilansa, pošto će u tom periodu imati druge, hitnije obaveze. Precizne vrednosti nisu neophodne. Po definiciji, vrednosti koje se traže nisu precizne; ne postoji tačna „procenjena vrednost”. Količina vremena i troškova potrebna da bi se pribavila potpuno precizna vrednost u najvećem broju slučajeva neće biti opravdana. Imovina manje vrednosti, koja će verovatno imati mali ili nikakav uticaj na odluku poverilaca, može biti uzeta u obzir kasnije.

Utvrđivanje procenjene vrednosti imovine Ako stečajni upravnik nije upoznat sa drugačijim konceptom vrednosti, ili s tim kako da izvrši procenu vrednosti imovine stečajnog dužnika po „procenjenoj 60

POPIS tržišnoj vrednoti”, potrebno je angažovanje stručnog procenitelja. Jedna od prvih stvari koju stečajni upravnik treba da shvati je da se prodaja imovine stečajnog dužnika najverovatnije neće ostvariti po „uobičajenoj tržišnoj ceni”. Uobičajena tržišna cena je gotovo irelevantna, s obzirom da stečaj ne spada u redovne okolnosti. Činjenica da dužnik može da prestane da postoji znači da potrošači ne mogu da vrate ono što su kupili, da nije moguće osloniti se na garancije ili na popravku robe od strane stečajnog dužnika. Takođe, stečajni upravnik će obično morati brzo da pretvori imovinu u novac, ukoliko želi da svede na minimum troškove upravljanja stečajnim postupkom kako bi što je više moguće uvećao količinu sredstava za namirenje poverilaca. Vrednost imovine kojom se trguje će zavisiti od velikog broja faktora, uključujući starost, strukturu i stanje. Na primer, ukoliko određene stvari stoje na lageru više od dve godine, to je dobar pokazatelj da ove predmete nije lako prodati i da će biti moguće prodati ih samo po drastično smanjenim cenama. Ako se imovina sastoji od vraćene robe, ili oštećenih predmeta, ona će imati malu ili nikakvu vrednost na tržištu. Kako bi omogućio procenitelju da lakše odredi „procenjenu tržišnu vrednost” ove imovine, važno je da je fizički popis svih vrsta imovine uključio sve gore pomenute elemente, Zaposleni kod stečajnog dužnika su često veoma važan izvor informacija, pošto mogu da detaljno opišu kada je mašina poslednji put upotrebljena, da li joj nedostaju neki delovi, ili postoje drugi nedostaci koji utiču na vrednost imovine. Jedna od osobina većine stečajnih dužnika jeste da su u postupku koji prethodi pokretanju stečajnog postupka već prodali sve što se moglo prodati u očajničkim pokušajima da stvore gotovinska sredstva. To znači da stečajni dužnik raspolaže sa vrlo malo preostale imovine koja se može prodati pod povoljnim uslovima Druga zajednička osobina je da su potrošene zalihe rezervnih delova i imovine potrebne za održavanje Veoma često, deo mašina će morati da bude demontiran kako bi bar preostale mašine mogle da funkcionišu nesmetano. Ovako ozbiljno narušavanje kapaciteta mašina je vrlo retko moguće videti u poslovnim knjigama dužnika.

Naplativa potraživanja Stečajni upravnik ima obavezu da sastavi spisak imovine lica koja su dužnici stečajnog dužnika kao deo svojih obaveza koji se odnosi na sačinjavanje početnog stečajnog bilansa. Dugovanja solventnih trećih lica prema stečajnom dužniku kao poveriocu iz njihovog ugovornog odnosa predstavljaju „naplativa potraživanja.” Jedna od ključnih mera za očuvanje vrednosti dužnikovih naplativih 61

PRIRUČNIK ZA STEČAJNE UPRAVNIKE potraživanja (ili njegovih drugih prava) je da se zaštite knjige i dokumentacija kojima se dokazuju ta potraživanja. Ova dokumentacija podrazumeva ugovore, fakture, transportnu dokumentaciju ili dokumentaciju koja potvrđuje isporuku, kao i dokumentaciju o isplati tj. namirenju naplativih potraživanja koju vodi stečajni dužnik. Najveći deo informacija može da se čuva u elektronskom obliku u kompjuterima; ove informacije mogu se lako zagubiti ili biti izbrisane ukoliko stečajni upravnik ne preduzme odgovarajuće mere zaštite. Važno je istaći da se radnje stečajnog upravnika kojima stupa u posed imovine mogu odraziti na naplativost potraživanja kad su u pitanju bestelesne stvari. Ekstreman primer bi bio slučaj u kom stečajni upravnik ne uspe da obezbedi računovodstvenu dokumentaciju stečajnog dužnika. Iznos koji kupci duguju stečajnom dužniku može potpuno izgubiti vrednost ako nema mogućnosti da se to potraživanje naplati zbog toga što je izgubljena osnovna dokumentacija kojom se potvrđuje postojanje potraživanja. Stečajni upravnik takođe mora da proceni vrednost dospelih potraživanja dužnika. Na vrednost bilo kog dospelog potraživanja dužnika uticaće, između ostalih, sledeći faktori: ■ ■ ■ ■ ■

starost potraživanja; da li je obezbeđeno, odnosno da li postoji garant; da li je potvrđeno izvršnom ispravom; kvalitet dokumentacije koja dokazuje potraživanje; postojanje bilo kakvih sporova u pogledu isporuke, količine, kvaliteta odnosno mogućnosti naplate potraživanja; ■ postojanje potraživanje koja se mogu prebiti; ■ verodostojnost računovodstvenih podataka. Stečajni upravnik će prepoznati da se ovde javljaju ista pitanja kao i u kod utvrđivanja potraživanja stečajnih poverilaca prema dužniku. Iznos koji će se verovatno ostvariti od naplativih potraživanja može biti grubo procenjen u odnosu na njegovu starost i na to koliko su redovne bile prethodne isplate. Za starija potraživanja manje je verovatno da će biti naplaćena od potraživanja nastalih u skorije vreme. Što se tiče namirenja potraživanja u ratama, manje je verovatno da će biti namirena ona koja u poslednje vreme nisu isplaćivana redovno u odnosu na ona koja jesu. U nekim ekonomskim sistemima, postoji neformalan metod procene da je za dug koji je dospeo, a nije isplaćen više od 6 meseci, verovatnoća naplate oko 50%, a da su dugovi koji nisu isplaćeni više od godinu dana verovatno potpuno nenaplativi. Ovaj vremenski okvir možda nije primenjiv u ekonomijama u 62

POPIS tranziciji, ali važi osnovni princip da je manja verovatnoća da će starija potraživanja biti naplaćena od onih koja su nastala u skorije vreme.

Potvrda od strane dužnika U skladu sa Zakonom o stečajnom postupku dužnik nema direktnu obavezu da učestvuje u popisu, niti da potvrdi rezultate popisa. Pošto je procenjivanje vrednosti subjektivno, dužnik verovatno neće dati svoje mišljenje o vrednosti koju je procenio stečajni upravnik. Međutim, u okviru opšte obaveze koja nalaže stečajnom dužniku da sarađuje sa stečajnim upravnikom, stečajni upravnik treba da zahteva od stečajnog dužnika da potvrdi da je popis, sa procenom vrednosti, sadržan u poslovnim knjigama dužnika, potpun i tačan. Ukoliko dužnik odbije da ovo učini, stečajni upravnik bi trebalo da o tome obavesti poverioce u svome izveštaju o finansijskom stanju dužnika.

Utvrđivanje manjka Stečajni upravnik mora da uporedi procenjenu vrednost popisane imovine nakon njegovog imenovanja, sa knjigovodstvenom vrednošću koja je bila iskazana u poslovnim knjigama i dokumentaciji dužnika. U zavisnosti od okolnosti, ovo može biti upoređivanje sa ažuriranim knjigama dužnika, odnosno sa detaljno unetim podacima iz poslednjeg popisa fizičke imovine koji je sastavio stečajni dužnik. Nije neobično da dođe do promena u inventaru stvari kojima se trguje; stečajni upravnik može očekivati da će se ovaj inventar smanjivati u skladu sa pokušajima dužnika da dođe do gotovinskih sredstava i nastavi poslovanje. Međutim, stečajni upravnik treba da uporedi stvarne promene u inventaru sa cenom prodate robe u izveštaju o prihodima ili u drugoj dokumentaciji. Velika neslaganja mogu da ukažu na to da je neka imovina nepropisno uklonjena, tj umanjena. Ukoliko postoje neobjašnjene promene koje se tiču opreme i vozila (ponekad i zgrada) stečajni upravnik mora da ispita okolnosti. Bilo kakvo umanjenje, bez obzira da li stečajni upravnik smatra da za njega postoji odgovarajuće objašnjenje, potrebno je prijaviti odboru poverilaca. Ovo je neophodno kako bi se dozvolilo odboru da izrazi svoje mišljenje o utvrđenom manjku, kao i da se pribavi mišljenje odbora o odgovarajućim aktivnostima koje je potrebno preduzeti u pogledu tog manjka.

Imovina stečajnog dužnika pod uslovom Može se desiti da je došlo do velikog prenosa imovine stečajnog dužnika neposredno pre nego što je pokrenut stečajni postupak. Osim fizičkog prenosa 63

PRIRUČNIK ZA STEČAJNE UPRAVNIKE imovine ili sredstava na treće lice, postoji još jedan vid prenosa koji podrazumeva uspostavljanje sumnjive hipoteke na imovini, a zatim pristajanje na izvršne radnje kojima se svojina na imovini prenosi na onu stranu koja se predstavlja kao hipotekarni poverilac. U ovakvim slučajevima, stečajni upravnik mora da sprovede detaljnu istragu, naročito u pogledu vremena zasnivanja hipoteke koja je nastale pod sumnjivim okolnostima, i iznosa za koje se tvrdi da su pozajmljeni dužniku i obezbeđeni hipotekom. Stečajni upravnik ispitivanjem treba da utvrdi da li ima osnova za tužbu u cilju povraćaja imovine u stečajnu masu, putem pobijanja pravnih radnji (članovi 98.–103. Zakona o stečajnom postupku. Vidi odeljak „Pobijanje pravnih radnji stečajnog dužnika”). Ovakvi sporni poslovi bi trebalo da budu jasno navedeni u početnom bilansu kao „imovina pod uslovom”. Imovina pod uslovom je ona koja u trenutku popisa nije potpuno sigurno utvrđena, ali o njoj vredi izvestiti poverioce kako bi oni bili obavešteni o mogućnosti njenog postojanja. Po definiciji, ova imovina je „uslovna”, i zavisi od nastupanja nekog događaja. Imovina pod uslovom ne sme ući u procenu o tome da li postoji dovoljno sredstava za vođenje stečajnog postupka.

PRIMER: Procena vrednosti Inventar hotela Stečajni upravnik obavlja funkciju u predmetu koji se tiče stečaja jednog hotela. Imovina najveće vrednosti je hotelska zgrada od pet spratova, i sva imovina koja se u njoj nalazi. Hotel trenutno ne radi i tek od skoro je prestao da posluje. Kako bi pripremio početni stečajni bilans u roku od 30 dana od pokretanja stečajnog postupka, kako je to propisano u članu 17. Zakona o stečajnom postupku, stečajni upravnik je uradio sledeće: Preuzeo je neposrednu kontrolu nad imovinom, uključujući dokumentaciju, računovodstvene podatke, sve ključeve, i naročito raspoloživa gotovinska sredstva i sredstva na računu u banci. Prebrojao je zatečenu gotovinu, naveo iznos kao prvu stavku u početnom bilansu stanja, u kategoriji „aktiva”. Novac na računu u banci je naveo kao drugu stavku, itd. Pošto je shvatio da su suštinski sva preostala sredstva hotelska zgrada i ono što se u njoj nalazi, počeo je da sastavlja procenu sadržaja i vrednosti zgrade. Procenio je kvadraturu zgrade grubim merenjem - tako što je pešice obišao zgradu – korakom dugačkim otprilike jedan metar. Utvrdio je da je ukupna površina partera oko 1.000 kvadrata. Ovu procenu kva-

64

POPIS

drature partera je pomnožio sa brojem identičnih spratova – pet – i dobio ukupnu procenu od 5.000 kvadratnih metara. (Dobio potvrdu svoje procene od direktora hotela koji je uspeo da pronađe neke planove zgrade.) Zatim je trebalo utvrditi prosečnu cenu kvadratnog metra u tom delu grada. Ovo je učinio tako što je razgovarao sa agentom za nekretnine, upravom i osobljem hotela, te uvidom u cene nekretnina u tom delu grada, navedenih u novinama. Procenio je da je prosečna cena u tom delu grada između 1.000 i 1.500 evra po kvadratnom metru, uz odstupanja u odnosu na starost građevine i stanje u kom se nalazi. Stečajni upravnik je onda pomnožio ukupnu procenjenu površinu sa procenom tržišne vrednosti kvadratnog metra u tom delu grada. Prema tome, on je procenio da sama zgrada vredi između 5.000.000 i 7.500.000 evra. Nameštaj u svakoj od 120 soba za goste je standardan, i sastoji se od dva kreveta, posteljine, dušeka, dva stola, stolica i radnog stola. Na osnovu stanja u kom se nameštaj nalazi, stečajni upravnik je procenio da njegova vrednost iznosi 10% od cene koja je plaćena kad je nameštaj kupljen. Dokumentacija o troškovima je pribavljena iz računovodstvene dokumentacije hotela. Onda je ovaj broj pomnožio sa 120, odnosno ukupnim brojem soba. Radi sopstvene sigurnosti, proverom je ustanovio da se navedeni predmeti zaista tu nalaze. Zatim je napravio tabelu imovine koja se nalazi u predvorju hotela, kancelarijama, sali za ručavanje, i magacinu i procenio vrednost i ove imovine. Dokumentacija o troškovima je pribavljena iz računovodstvene dokumentacije hotela. Potom je, sa računovođom hotela, a koristeći najskoriju računovodstvenu dokumentaciju, sastavio deo početnog bilansa koji se odnosi na aktivu, a na osnovu podataka o proceni koje je prikupio, ali i drugih elemenata, kao što su potraživanja prema trećim licima, žigovi, i ostala imovina. Sve ovo se odigralo u toku jednog popodneva, prilikom prvog dolaska stečajnog upravnika u hotel. (Primedba: Stečajni upravnik je mogao takođe da proceni vrednost imovine i primenom metoda trenutne vrednosti budućih prihoda. Vidi odeljak „Procenjivanje vrednosti”. Može se napraviti procena iznosa uobičajenih poslovnih prihoda, umanjenih za uobičajene troškove, kao i gruba projekcija i analiza prihoda u cilju pristupa proceni vrednosti na osnovu neke druge metode. Međutim, s obzirom da preduzeće ne funkcioniše, stečajni upravnik je pretpostavio da će ova metoda biti manje precizna od metode koju je on koristio.)

65

PRIRUČNIK ZA STEČAJNE UPRAVNIKE

Sledećeg dana, stečajni upravnik se sastao sa računovođama hotela kako bi utvrdio iznos i status dospelih dugovanja, uključujući tu i status zaloge na pokretnim stvarima ili hipoteka na nepokretnosti. Veći deo ovih podataka već je sadržan u dokumentaciji podnetoj uz predlog za pokretanje stečajnog postupka, a naročito u pratećim izveštajima. Stečajni upravnik je istovremeno prikupio i dokumentaciju o izvršenim isplatama, kako bi ustanovio da li se mogu pobijati kao pravne radnje stečajnog dužnika kojima se narušava ravnomerno namirenje stečajnih poverilaca, odnosno kojima se stečajni poverioci oštećuju. U toku svog dvodnevnog boravka, stečajni upravnik je prikupio dovoljno podataka da sastavi početni bilans stanja, koji se zahteva zakonom. Naravno, kako postupak teče, biće dostupno više informacija, ali prikupljeno je dovoljno osnovnih podataka da se poveriocima obezbedi upotrebljiv početni bilans stanja i da se ispune zakonski uslovi. U ovom početnom stadijumu slučaja poverioci su zainteresovani da znaju sa čime se suočavaju, da li mogu da očekuju bilo kakvo namirenje ili je slučaj takav da je dužnik beznadežno prezadužen. Poverioci imaju dovoljno osnovnih informacija na osnovu kojih mogu da rade i steknu uvid u situaciju. U ovom primeru sa hotelom, čekanje preciznije procene vrednosti verovatno neće rezultirati upotrebljivijim izveštajem posmatrano iz perspektive poverilaca, tako da se najverovatnije ne isplati čekati, odnosno stvarati dodatne troškove.

66

PROCENA VREDNOSTI PREDUZEĆA Procena vrednosti preduzeća kao samostalna tema, mogla bi lako da zauzme čak dva puta veći prostor od ovog priručnika. Potpuno razumevanje konkretne problematike prevazilazi nivo priručnika. Ovo poglavlje sadrži osnovne informacije na temu procene vrednosti preduzeća. Ono je pre svega namenjeno upoznavanju onih čitalaca koji nemaju iskustva u biznisu, računovodstvu ili finansijama, sa osnovnim konceptom procene vrednosti, koji bi trebalo da poznaju stečajni upravnik ili sudija, da bi vodili stečajni postupak. U njemu je predstavljen osnovni koncept koji se zasniva na najčešće korišćenim tehnikama poslovnih procena i uključuje najjednostavniji primer procene sadašnje vrednosti. Čitaoci sa finansijskim predznanjem će možda poželeti da preskoče ovaj deo.

Procena vrednosti je subjektivna Procena vrednosti je jedna od najkomplikovanijih tema, s obzirom da je apstraktnog karaktera – naime, sama vrednost preduzeća nije opipljiva. Procena vrednosti je, u najvećem delu subjektivne prirode i zavisi od velikog broja unutrašnjih i spoljašnjih faktora koji utiču na imovinu čija se vrednost procenjuje. Teško je, i uvek će biti teško, da se vrednost odredi sa potpunom preciznošću. Za veliki broj sredstava koja su predmet procene ne može se matematički precizno odrediti vrednost, iako postoje sofisticirane matematičke metode za izračunavanje vrednosti određenog predmeta ili preduzeća. Važno je naglasiti da su ove računice, u najboljem slučaju, samo procene. Često se procene i najboljih stručnjaka povodom istog predmet razlikuju. Prilikom utvrđivanja pretpostavki koje će činiti osnov za obavljanje procene uvek je važno koristiti zdrav razum. Sve procene su uglavnom pokušaji da se odredi najpribližnija vrednost, pod datim okolnostima. Čak će se i ove vrednosti menjati tokom vremena.

ZAKLJUČAK 1 >

Sve izračunate vrednosti su samo procene.

Pozicija kupca je najznačajnija Važno je shvatiti na koji način potencijalni kupci sagledavaju imovinu. Naš subjektivni utisak nije od značaja. 69

PRIRUČNIK ZA STEČAJNE UPRAVNIKE Možemo smatrati da zgrada fabrike, čija je izgradnja pre deset godina koštala 10 miliona evra, danas vredi 9 miliona evra. Vrednost zgrade u finansijskim knjigama može da bude 8,5 miliona evra. To međutim, ne znači da bilo koji od ovih iznosa predstavlja njenu pravu vrednost. Ukoliko potencijalni kupac može da sagradi fabriku u drugoj zemlji za samo 6 miliona evra, on najverovatnije neće hteti da kupi polovnu zgradu za 9 miliona. Uvek se moraju imati u vidu realne alternative koje kupcu stoje na raspolaganju. Kupci imaju mogućnost izbora i oni će odabrati ono što je za njih ekonomski racionalnije.

ZAKLJUČAK 2 >

Staviti se u poziciju potencijalnog kupca.

Fer tržišna vrednost: jedina pouzdana procena Svaki proizvod, usluga, predmet ili preduzeće imaju svoju tržišnu vrednost. Jedan od načina da se odredi tržišna vrednost imovine je da se ona stavi na tržište radi prodaje. Cena oko koje se saglase kupac i prodavac imovine je njena fer i realna tržišna cena.

Najčešća definicija fer tržišne vrednosti je: „Cena za koju bi kupac i prodavac bili voljni da izvrše kupoprodaju na datom mestu i u datom trenutku.”

Ako izuzmemo stvarnu prodaju, možemo samo pretpostaviti približnu vrednost određene imovine. Za imovinu koja se koristi u komercijalne svrhe, a koja je pri tome na tržištu adekvatno izložena prodaji tako da sve zainteresovane strane imaju mogućnost da daju svoju ponudu, fer tržišna vrednost imovine bi obično bila trenutna najviša neto cena, koja obuhvata priliv novca u budućnosti, koji bi svaki potencijalni kupac očekivao da se od te imovine ostvari. Kao što je opisano u daljem tekstu, svaki potencijalni kupac može imati različita očekivanja budućeg priliva gotovine, kao i različite diskontne stope.

ZAKLJUČAK 3 >

Jedina sigurna vrednost je fer tržišna vrednost.

Metodologije Postoji suviše metoda za procenu vrednosti da bi smo se ovde bavili svima njima. Međutim, najveći broj spada u jednu od sledećih kategorija: Različiti metodi procene vrednosti imovine: ■ Poređenje sa sličnim dobrima / uslugama / imovinom; ■ Trenutna vrednost / metoda diskontovanih novčanih tokova; 70

PROCENA VREDNOSTI PREDUZEĆA ■ Direktna procena od strane specijaliste / stručnjaka ■ Organizovana tržišta kapitala gde se objavljuju cene akcija / dobara / robe; ■ Procene u specijalizovanim publikacijama ili pregledima tržišta; ■ Cena; ■ Cena umanjena za stopu amortizacije; ■ Cena uvećana ili umanjena za stopu inflacije; ■ Knjigovodstvena vrednost; ■ Troškovi zamene. Ovi metodi različitog su značaja i stepena upotrebljivosti. Na primer, knjigovodstvena vrednost je retko korišćena od strane kupca jer je zasnovana na računovodstvenim pravilima koja gotovo nikad ne oslikavaju realnost tržišta. Bolje je izabrati metod koji bi bio najverovatnije korišćen od strane potencijalnog kupca, u vreme i uslovima prodaje.

Ključne pretpostavke za procenu vrednosti Veliki broj faktora utiče na procenu vrednosti imovine. Mnogi od njih nisu u vezi sa samim karakteristikama imovine, već se tiču spoljnih činilaca koji utiču i na imovinu i na prodavca. Sve metode procene zavise od određenih pretpostavki, od kojih veliki broj nije u direktnoj vezi sa imovinom koja se prodaje: ■ ■ ■ ■ ■ ■ ■

Relevantno tržište; Svrha (namena) imovine u pitanju; Postojanje potencijalnih kupaca; Dostupnost sredstava; Mesto prodaje; Vreme prodaje; Visina kamatnih stopa.

Drugačija svrha – drugačija vrednost Procena vrednosti iste imovine se može razlikovati u zavisnosti od svrhe za koju se ona koristi. Na primer, polovan automobil koji je ispravan može biti procenjen na 3.000 evra, kada se uporedi sa automobilom slične klase, kilometraže i stanja. Ukoliko bude prodat u delovima, za njega se možda može dobiti i 5.000 evra. Ukoliko se proda kao staro gvožđe, za njega će se verovatno dobiti 200 evra. Takođe, isti automobil će verovatno vredeti više u Londonu nego u Meksiko Sitiju. Konačno, što duže prodavac bude čekao, to će automobil biti stariji i njegova vrednost će biti sve manja. 71

PRIRUČNIK ZA STEČAJNE UPRAVNIKE

Mesto i vreme Mesto na kome se imovina nudi na prodaju može bitno uticati na konačnu cenu. Vreme je isto tako od ključnog značaja. Vrednost imovine je relevantna samo u određenom vremenskom trenutku. Imovina koja se proda za 18 meseci može imati znatno manju vrednost nego danas. Potražnja za tim predmetom može se promeniti. Taj predmet će biti 18 meseci stariji, a tehnologija koju koristi može biti zastarela. Preduzeće koje se prodaje u periodu kada je ekonomija jaka će imati veće šanse za postizanje većeg iznosa nego preduzeće koje se prodaje za vreme recesije.

Vrednost preduzeća koje funkcioniše nasuprot likvidacionoj vrednosti Vrednost preduzeća zavisiće od toga da li ono posluje pa se prodaje kao celina koja funkcioniše, ili ne posluje pa se prodaje deo po deo, kao što je prikazano na primeru automobila. Ukoliko preduzeće funkcioniše u potpunosti, njegova vrednost će se procenjivati na osnovu sposobnosti da ostvaruje prihode. Ukoliko preduzeće redovno proizvodi gubitke, ono može imati negativnu vrednost. Ukoliko preduzeće ne funkcioniše i nad njim je otvoren postupak bankrotstva, vrednost preduzeća se procenjuje na osnovu vrednosti njegovih pojedinih delova. U ovom slučaju preduzeće se deli i imovina se prodaje pojedinačno. Ukoliko je mašina pokvarena, stara i ne može biti popravljena njena odgovarajuća vrednost će najverovatnije biti iznos koje će se postići prodajom mašine kao tzv. „staro gvožđe”. Međutim, nepokretnosti u imovini preduzeća mogu vredeti više nego samo preduzeće koje ne posluje. U stečajnim predmetima obično postoji jedna od sledećih situacija: Vrsta predmeta

Metodologija

Preduzeće posluje

Obična procena vrednosti preduzeća kao što je: sadašnja vrednost preduzeća / diskontovani novčani tokovi preduzeća kao celine.

Preduzeće ne posluje (bankrotstvo)

Pojedinačna procena vrednosti imovine (vrednovanje svake pojedinačne stvari ili grupe stvari radi trenutne prodaje).

Uvek proveravati tačnost pretpostavki na kojima se zasniva procena Procene su tačne samo onoliko koliko su tačne pretpostavke na kojima se zasnivaju. Vrlo je važno detaljno proveriti sve pretpostavke pošto se često događa da pažljivo pripremljene procene nisu tačne jer se zasnivaju na pogrešnim početnim pretpostavkama. Bez obzira na to koliko je sama računica kompleksna 72

PROCENA VREDNOSTI PREDUZEĆA ili tehnički precizna, procena neće biti tačna ukoliko se zasniva na pogrešnim polaznim osnovama. Profesionalno izvršene procene su često odštampane u brošurama koje vrlo dobro izgledaju, lepo su ukoričene, pune grafikona i mogu da daju lažan utisak pouzdanosti. Stečajni upravnici moraju biti svesni ovih mogućnosti i ne treba previše da veruju impresivnim omotima i pakovanjima ovih brošura

ZAKLJUČAK 4 >

Uvek razumeti i proveriti ključne pretpostavke.

PRIMER: Pogrešne procene vrednosti Zahtevana je profesionalna procena za deo železničke pruge koji jedno železničko preduzeće treba da kupi od drugog. Prihodi od jednog dela pruge zavise od železničkog saobraćaja na njemu. Napravljeno je nekoliko vrlo lepo pripremljenih procena na osnovu postojećeg železničkog saobraćaja i podataka o saobraćaju iz prethodnih godina na osnovu pretpostavke da će se saobraćaj u budućnosti zadržati na sličnom nivou. Međutim, čim je pruga prodata, prethodni vlasnik je sav svoj saobraćaj preusmerio na drugu rutu. Pošto su vozovi prethodnog vlasnika činili najveći deo saobraćaja na ovoj ruti, očekivani prihodi se nisu ostvarili. Preduzeće kupac je ubrzo podnelo predlog za pokretanje stečajnog postupka i sudski postupak je otpočeo.

Sadašnja vrednost / diskontovani novčani tokovi Metod sadašnje vrednosti / diskontovani novčani tokovi, je jedan od najčešće korišćenih metoda za procenu vrednosti imovine koja donosi prihode. Gotovo sva imovina preduzeća koja donosi prihode može biti procenjena na ovaj način. Kupac je spreman da plati cenu u zavisnosti od očekivanog prihoda od te imovine u budućnosti. Ovom metodom izračunava se sadašnja vrednost prihoda koji će biti stečen u budućnosti. On predstavlja najveći iznos koji bi kupac bio spreman da plati za buduće prihode, imajući u vidu promenu vrednosti novca tokom vremena. Kupci će, prilikom procene za koju će se od više investicija opredeliti, često koristiti ovaj metod kako bi izračunali kapitalizovanu (uvećanu) vrednost prihoda i tako izvršili poređenje među investicijama. Metod diskontovanih novčanih 73

PRIRUČNIK ZA STEČAJNE UPRAVNIKE tokova/sadašnje vrednosti omogućava lako međusobno upoređivanje prihoda od različitih investicija. Investitori imaju izbor gde i u šta da investiraju. Investitori traže najveću stopu prihoda u odnosu na rizik, bez obzira na to u šta se investira, kao na primer: ■ ■ ■ ■

Fabrika za proizvodnju guma u Kini; Lanac restorana u Amsterdamu; Obveznice kojima se trguje na njujorškoj berzi; ili Telefonska kompanija u Beogradu.

Investitori upoređuju investicije na osnovu odnosa između prihoda koji donose i rizika koji ih prate, bez obzira na to gde na svetu se one nalaze. Analiza sadašnje vrednosti/diskontovanih novčanih tokova olakšava investitorima procenu različitih investicionih mogućnosti. Metode sadašnje vrednosti su: ■ ■ ■ ■ ■

Objektivne; Često korišćene i prihvaćene; Zasnovane na univerzalnim principima; Relativno jednostavne za izračunavanje; Primenjive na svaki izvor prihoda.

Metode sadašnje vrednosti mogu se primeniti na: ■ ■ ■ ■ ■

Obveznice i druge hartije od vrednosti; Dospela potraživanja; Deo preduzeća ili zavisno preduzeće; Preduzeće kao celinu; Svu imovinu koja donosi prihode.

Metod sadašnje vrednosti / diskontovanih novčanih tokova se može primeniti na sve vrste imovine koja donosi prihode. Na ovaj način, mogu se upoređivati i procenjivati investicije različitog tipa. Može se uporediti koliko bi investitor bio spreman da plati za obveznicu sa fiksnom godišnjom kamatnom stopom i koliko bi platio za preduzeće koje donosi određen nivo prihoda. Investitori porede investicije prema očekivanim prihodima koje će od njih ostvariti u odnosu na rizik.

Sadašnja vrednost / diskontovani novčani tokovi Uzmimo priliv od 1.000 evra godišnje, za period od 6 godina, sa kamatnom stopom od 10%: 74

PROCENA VREDNOSTI PREDUZEĆA €1.000 + €1.000 + €1.000 + €1.000 + €1.000 + €1.000 = €6.000 Pitanje: Da li je vrednost 6.000 evra? Odgovor: Ne. Mora biti manja od 6.000 evra. Vrednost je 4.354 evra (uz kamatnu stopu od 10%). Zašto je vrednost manja? Zbog više spoljnih faktora, kao što su: ■ inflacija ■ rizik; ■ promena vrednosti novca tokom vremena. Evro (dolar, dinar, ili bilo koja druga valuta) danas, vredi više od očekivane vrednosti u budućnosti. Inflacija i promene kursa mogu da umanje kupovnu moć evra u budućnosti. Ali, tu je i rizik za slučaj neispunjenja obaveze u budućnosti. Takođe i „promena vrednosti novca tokom vremena”, jer se od investiranog novca zarađuje kamata, a od neinvestiranog ne. Postoji trošak neinvestiranog novca, jer je novac mogao da bude upotrebljen na produktivan način. Ovaj trošak iznosi onoliko koliki je iznos kamate koja je mogla da bude zarađena da je novac investiran. Drugim rečima, evro danas vredi više nego evro koji treba da bude isplaćen za godinu dana, zato što taj evro danas može biti investiran i vredeti više u budućnosti. Priliv prihoda, odnosno redovan prihod novca tokom određenog vremena, može biti „diskontovan” odnosno umanjen zbog proteka vremena i kamatne stope, kako bi se uzeli u obzir ovi faktori. Diskontovana suma odražava uticaj ovih faktora. Kao što je gore navedeno, evro danas vredi više nego evro koji će biti isplaćen za godinu dana. Prema tome, iznos manji od jednog evra bi mogao da bude uložen danas kako bi doneo jedan ceo evro za godinu dana, po određenoj kamatnoj stopi. Ovo se zove „diskontovanje” i razmatra se u daljem tekstu. Dakle, da bi se dobio jedan evro na kraju godine, mora se staviti iznos manji od jednog evra u banku. Po kamatnoj stopi od 10%, ovaj iznos bi bio 0,909 evra. Ukoliko uložimo 0,909 evra u banku po kamatnoj stopi od 10%, za godinu dana ćemo dobiti tačno 1 evro. Prema tome, 1.000 evra za godinu dana danas vredi 909 evra, i tako dalje. Ukupan priliv prihoda može biti diskontovan i putem njega se može odrediti sadašnja vrednost. Pitanje: Dakle, koliko danas vredi šestogodišnji prihod od 1.000 evra godišnje? Odgovor: 4.354 evra (uz kamatnu stopu od 10%). 75

PRIRUČNIK ZA STEČAJNE UPRAVNIKE Evo zašto: Godina Iznos 1 €1.000 2 €1.000 3 €1.000 4 €1.000 5 €1.000 6 €1.000 Ukupna sadašnja vrednost

Diskont 0,909 0,826 0,751 0,683 0,621 0,564

Ukupno €909 €826 €751 €683 €621 €564 €4.354

Primena na procenu vrednosti preduzeća Regularni prihodi preduzeća mogu biti diskontovani kako bi se uporedili sa drugom imovinom koja donosi prihode. Međutim, ova analiza je samo početak. Drugi faktori, kao što je potencijal preduzeća za rast, moraju takođe biti uzeti u obzir.

PRIMER Pretpostavimo da je preduzeće imalo sledeći priliv prihoda: 1994: 1995: 1996: 1997: 1998:

€125.000 €200.000 €150.000 €175.000 €180.000

Hronološki gledano, preduzeće je u proseku imalo prihod od 166.000 evra godišnje. Ukoliko pretpostavimo da će preduzeće nastaviti da ostvaruje slične prihode, njegov trenutna vrednost bi bila 1.328.640 evra (ukoliko pretpostavimo diskontnu stopu od 12% na 50 godina).

76

Pitanje: Da li se ova metoda može koristiti za procenu vrednosti preduzeća? Odgovor: Da. Prosečan priliv prihoda preduzeća može na ovaj način biti diskontovan kako bi se izračunala njegova sadašnja vrednost

Ukoliko računamo sadašnju vrednost primenjujući višu diskontnu stopu, sadašnja vrednost će biti niža. Na primer, ukoliko na dati primer primenimo diskontnu stopu od 25%, sadašnja vrednost bi bila samo 640.000 evra. To znači da bi kupac platio 640.000 evra za imovinu koja je donosila iste prihode tokom prethodnih 5 godina uz diskontnu stopu od 25%. U primeru smo koristili prosečan priliv prihoda preduzeća u poslednjih pet godina. Ovo bi bilo u redu kad bi poslovanje preduzeća bilo stabilno, uhodano i kada bi se moglo očekivati da će se održati sličan priliv prihoda u budućnosti. (Ukoliko se ne želi dobiti prosek, može se obračunati diskont i na godišnjem nivou, obračunavanjem diskontne stope na godišnji prihod, kao što je urađeno na primeru šestogodišnjeg proseka.)

PROCENA VREDNOSTI PREDUZEĆA

Navedena računica je samo početak Pretpostavke treba da pokriju sve moguće alternative, u skladu sa okolnostima konkretnog slučaja. Na primer, prihodi preduzeća mogu biti nestabilni; mogu imati uzlazni ili silazni trend. Investitori možda neće želeti da ulože u preduzeće koje ima stopu povraćaja od samo 12%, ali možda bi hteli da ulože ukoliko bi ova stopa bila viša. Stoga, iznos koji su oni u startu spremni da plate za ovu investiciju bi bio niži. Investitor će obično očekivati viši iznos od onog koji može da ostvari polaganjem sredstava na račun u banci ili ulaganjem u državne obveznice, od kojih može računati na siguran prihod. Takođe, investitor može biti spreman da plati premiju za potencijalni budući rast prihoda, kao što je slučaj sa mnogim novoosnovanim preduzećima u oblasti visoke tehnologije koja u početnim godinama svog poslovanja imaju male prihode ili ih uopšte nemaju, ali koji kroz vreme rastu.

Obračun diskonta bez vremenskog ograničenja Sadašnja vrednost može biti diskontovana u nedogled, odnosno tako što se prihod obračunava sa diskontom koji se očekuje za svaku sledeću godinu, bez vremenskog ograničenja (formula desno). U našem prethodnom primeru, trenutna vrednost bi sa popustom bez vremenskog ograničenja iznosila 1.383.333 evra.

Trenutna vrednost bez vremenskog ograničenja A Trenutna vrednost = ————— (1 + k)n A = iznos; k = kamatna stopa; n = broj godina

Gore naveden iznos je izračunat na osnovu pretpostavljene diskontne stope od 10%.

Odnos cena akcija / prihodi (C/P) Ukoliko je lako odrediti tržišnu vrednost preduzeća, kao što je u slučaju cena akcija koje se slobodno prodaju na berzi, tržišna cena se često poredi sa prihodom preduzeća, kroz odnos cene i prihoda. Tržišna cena akcija podeljena sa zaradom ostvarenom po jednoj akciji se naziva „odnos C/P”. To je količnik cene akcija preduzeća i prihoda koji ona donosi. Prema tome, odnos C/P od 10 prema 1 znači da je cena akcije preduzeća deset puta veća od godišnjih prihoda ostvarenih po akciji. Ovaj odnos je brz način da se uporedi isplativost investicije u odnosu na cenu. Preduzeće čije se akcije prodaju na berzi po ceni od po 20 dolara i godišnjim prihodima od 2 dolara po akciji (C/P odnos 10:1) će biti „jeftinije” od preduze-

77

PRIRUČNIK ZA STEČAJNE UPRAVNIKE ća čije akcije se prodaju po 8 dolara i godišnjim prihodima od 0,50 dolara po akciji (C/P odnos 16:1). Drugo preduzeće se prodaje za cenu koja je 16 puta veća od njegovih prihoda, a prvo za cenu koja je samo 10 puta veća. Koristeći isti rezon, zgrada koja se nudi na prodaju po ceni od 400.000 evra, koja donosi neto prihode od 4.000 evra mesečno (znači 48.000 evra godišnje), ima C/P odnos od 8,3:1, i za nju se neformalno može reći da se „prodaje za osmostruki iznos svojih prihoda”.

Intelektualna svojina i bestelesne stvari Verovatno je najteže proceniti vrednost intelektualne svojine. Zbog njenog jedinstvenog karaktera, vrlo je teško ustanoviti polaznu osnovu cene. Teško je proceniti vrednost patenata, autorskih prava, zaštitnog znaka, žigova, trgovinskih oznaka, logotipa preduzeća, lista mušterija i poslovnih običaja. Vrednost ovih vrsta intelektualne svojine se često pokazuje kao netačna, ako se ponovo izračunava. U slučaju ekskluzivne licence, autorskog prava ili patenta, gde je informacija o prihodu preduzeća prikupljena na osnovu licence, autorskog prava ili patenta poznata, procena se može izvršiti pomoću korišćenja poznatih vrednosnih tehnika. Na primer, ako se patent za određenu vrstu leka ističe u budućnosti, a podaci o prihodima od tog leka u prošlosti su dostupni, cena tog patenta se može izračunati na osnovu pretpostavljenih prihoda. Ista vrsta analize može biti primenjena prilikom određivanja vrednosti zakupa, koji još traje. Na primer, dužnik može imati zakup na 30 godina na poslovnim prostorijama, u momentu kada je još 20 godina preostalo do isteka ugovora o zakupu tih prostorija, a nad njime je otvoren stečajni postupak. Ako je zakup ispod tržišne cene (što bi značilo da je ugovorena cena zakupa manja od trenutne cene zakupa u nekom drugom objektu na sličnoj lokaciji), tada i sam zakup može imati vrednost. Razlika između ugovorene cene zakupa i cene koju bi trebalo platiti za istu lokaciju, uz popust za dužinu trajanja zakupa (20 godina), biće sadašnja vrednost. Ta sadašnja vrednost može onda biti uzeta kao polazna osnova za pregovore o prenosu prava zakupa na kupca.

Odlaganje u postupcima stečaja – gubici realne vrednosti Odlaganje u postupcima stečaja, posebno odlaganje konverzije imovine u novac, obično smanjuje celokupan povraćaj. Kao što je prikazano u primerima, koristeći analizu sadašnje vrednosti, postoji jedan trošak, koji se manifestuje na taj način što se gotovinska sredstva ne koriste pravovremeno i na taj način se gubi zarada na kamatama. Čekanje na bolju cenu, koja se možda ostvari, a možda i ne, često nije opravdano, jer vrednost koja se dobije može biti manja 78

PROCENA VREDNOSTI PREDUZEĆA od one koja je mogla biti dobijena da nije bilo čekanja. Kada se troškovi usled dodatnog odlaganja uzmu u obzir (tekući troškovi, kamatni troškovi, skladištenje, održavanje, zaštitne mere i osiguranje) cena odlaganja je čak i veća. Tekući troškovi su skupi i brzo se povećavaju. Ovi troškovi mogu smanjiti ili čak eliminisati prihode koji su čekanjem postignuti.

Odlaganje ima negativne efekte na sve učesnike u postupku jer se: • sredstva ne koriste produktivno • sredstva gube vrednost tokom vremena • sredstva iziskuju dodatne troškove za čuvanje • menja vrednosti novca tokom vremena / implicitni troškovi propuštenih investicija • menjaju uslovi na tržištu • pojavljuju nove tehnologije / zastarevaju stare • propuštaju eventualne prilike

Praksa takođe pokazuje da čekanje ne rezultira uvek višom prodajnom cenom. Sredstva postaju stara i gube na vrednosti ili postaju prevaziđena pošto se novi proizvodi pojavljuju na tržištu. Kupci možda neće biti više zainteresovani za kupovinu starog proizvoda. ili možda neće više imati mogućnost da plate. Platežna moć potencijalnih kupaca može da se smanji, što će ih učiniti nesposobnim da plate uvećanu cenu. Dok je odlaganje prodaje imovine skupo, još je skuplje u slučajevima stečaja, kada se isplaćuju i profesionalne naknade za vreme odlaganja. Potencijalni kupci imovine postaju nezadovoljni odlaganjem i često odustaju. Ovo u širem smislu može dovesti do toga, da se tržište za trgovinu imovinom iz stečaja smanji ili nestane. Šansa da se imovina upotrebi u korisne svrhe, može biti propuštena. Nije redak slučaj da se imovina kupljena u toku stečajnog postupka, potencijalno iskoristi od strane kupca za početak novog posla, koji možda bez ovog načina kupovine ne bi započeo. Što se tiče poverilaca, koji bi verovatno primili manje novca od vrednosti njihovih potraživanja (što je slučaj u većini stečajeva), oni bi odlaganjem mogli da izgube mogućnost da i tako umanjene iznose sredstava ulože ili na drugi način uposle svoj kapital. Odlaganje će prouzrokovati da poverilac izgubi čak i više novca prateći i kontrolišući postupak stečaja. Odlaganje može, ionako preopterećen sudski sistem, dodatno opteretiti sa novim započetim a nezavršenim predmetima. Javnost gubi poverenje u mogućnost sistema da rešava stečajne predmete na efikasan i fer način. Grafikon 1 prikazuje posledice kašnjenja na smanjenje vrednosti imovine:

79

PRIRUČNIK ZA STEČAJNE UPRAVNIKE

GRAFIKON 1

Vrednost imovine i tekući troškovi Vrednost imovine se vremenom smanjuje

vrednosti

V

D

vreme V = vrednost imovine, D = dug / potraživanje poverioca

Pod pretpostavkom da se vrednost imovine smanjuje, ona se umanjuje protekom vremena, dok tekući troškovi u vezi sa imovinom, naročito kamata na potraživanja obezbeđenih poverilaca, nastavljaju da rastu. U određenom trenutku, troškovi će prevazići dodatnu vrednost ostvarenu čekanjem da se postigne bolja prodajna cena. U najvećem broju slučajeva, ukoliko se prodaja imovine – čak i ispod optimalne vrednosti – obavi brzo, to će doneti bolji ukupan rezultat za sve zainteresovane strane nego kada bi se čekalo da se dobije bolja prodajna cena.

ZAKLJUČAK 5 >

Odlaganje obično nije vredno čekanja.

Odlaganje utiče na sve zainteresovane strane • Dužnik: Imovina je zarobljena u postupku i gubi vrednost, što će dovesti do toga da će ostati manje sredstava za raspodelu poveriocima. • Potencijalni kupci: Gube strpljenje i odustaju od kupovine; tržišta za prodaju određene robe nestaju; imovina se ne koristi na produktivan način. • Poverioci: Dolazi do „gubitka vrednosti usled protoka vremena” imovine koja je ionako male vrednosti. Troši se više resursa za praćenje postupka. • Sudovi: Preopterećeni nerešenim predmetima. • Javnost: Gubi poverenje u funkcionisanje sistema.

80

OKONČANJE ZAPOČETIH POSLOVA I NASTAVLJANJE POSLOVANJA STEČAJNOG DUŽNIKA OPŠTA PITANJA Kod stečaja preduzeća koje se bavi proizvodnjom stečajni upravnik će najverovatnije naići na nedovršene poslove sklapanja proizvoda ili tome slične poslove. Stečajni upravnik treba tada da odluči da li će završiti ove poslove ili će ih prekinuti i osloboditi se nedovršenih proizvoda prodajom ili na drugi način. Ova odluka je značajnija nego što na prvi pogled izgleda i u vezi je sa još nekim odlukama koje treba doneti. Takve odluke su: koji deo dužnikovog poslovanja će se nastaviti i do kada, koliko će radne snage dužnika ostati zaposleno, a zatim, i kolika je verovatnoća da će kupci platiti za dovršene proizvode. Na temu – da li uopšte po pokretanju stečajnog postupka treba nastaviti sa poslovanjem stečajnog dužnika, nezavisno od završavanja započetih a nedovršenih poslova, govori se u tekstu koji sledi, s obzirom da postoje neki rizici i problemi koji su zajednički za ova dva pitanja.

Pravni osnov Prema Zakonu o stečajnom postupku stečajni upravnik imenovanjem stiče sva prava i obaveze organa upravljanja ili vlasnika stečajnog dužnika, član 16. Prema tome, stečajni upravnik ima puno ovlašćenje da donosi odluke kako u vezi sa završavanjem započetih a nedovršenih poslova tako i sa nastavljanjem poslovanja dužnika. To je deo obaveze stečajnog upravnika da štiti imovinu koja ulazi u stečajnu masu. Stečajni upravnik je dužan „da preduzme sve neophodne mere za zaštitu imovine stečajnog dužnika…”, član 17. stav 1. tačka 1. Naime, zakonom je naročito propisano da je stečajni upravnik dužan da „se kao dobar privrednik stara o završetku započetih a nezavršenih poslova stečajnog dužnika, u cilju zaštite poverilaca, kao i poslova koji su potrebni da bi se sprečilo nastupanje štete nad sredstvima stečajnog dužnika...”, član 17. stav 1. tačka 8. Nasuprot tome, stečajni upravnik nije obavezan da završi započete a nedovršene poslove stečajnog dužnika ukoliko to nije potrebno da bi se zaštitili poverioci ili da bi se sprečilo da bude načinjena šteta imovini stečajnog dužnika, član 17. stav 1. tačka 8. Stečajni dužnik čak ima obavezu da prestane sa obavljanjem poslova kada je njihov rezultat čist gubitak imovine. Nastavljanje poslovanja uz gubitke može oštetiti poverioce i izložiti stečajnog upravnika ličnoj odgovornosti. Upravljanje poslovanjem stečajnog dužnika nije posao kojim će se stečajni upravnik baviti zauvek. Poverioci mogu glasati za prodaju imovine stečajnog 83

PRIRUČNIK ZA STEČAJNE UPRAVNIKE dužnika na prvom poverilačkom ročištu (40 dana po pokretanju stečajnog postupka) ili odbiti predložene planove reorganizacije (otprilike 100 dana po pokretanju stečajnog postupka).

Poslovna odluka Odluka o tome da li završiti započete a nedovršene poslove ili uopšte nastaviti sa poslovanjem stečajnog dužnika je u suštini poslovna odluka. Ona bi trebalo da bude zasnovana na pažljivoj proceni koja mogućnost će više uvećati imovinu stečajnog dužnika. U suštini, ovo znači da dodatna vrednost koja se očekuje od prodaje gotovog proizvoda treba da bude veća od dodatnih troškova završavanja poslova. Ukoliko iznos troškova nije bar isti kao iznos povećanja vrednosti imovine postignutog prodajom, ishod će biti smanjenje imovine stečajnog dužnika raspoložive za raspodelu stečajnim poveriocima. Odluka da li završiti započete poslove je odluka između troškova i koristi, pri čemu treba uzeti u obzir sve moguće troškove i rizike.

Pravni standard: Dobar privrednik U članu 17. stav 1. tačka 8. govori se o nivou pažnje koji stečajni upravnik treba da ima prilikom obavljanja poslova dužnika ili završavanja započetih poslova, koji je opisan „kao dobar privrednik”. Izraz „dobar privrednik” je pravni standard i nije definisan Zakonom o stečaj nom postupku. Stečajni upravnik će biti obavezan da se ponaša onako kako bi se zamišljeni „dobar privrednik” ponašao u istim ili sličnim okolnostima. On mora da vodi posao na isti način na koji bi ga vodio dobar privrednik. Ovo je objektivan standard. Njime se ne određuje subjektivna namera stečajnog upravnika niti da li su sve odluke stečajnog upravnika ispravne ili nisu, već da li bi njih doneo dobar privrednik. To je standard prema kome se procenjuje da li je pod datim okolnostima stečajni upravnik postupio nepažljivo ili na neodgovarajući način. Imajući u vidu da taj standard nije zakonom definisan, podložan je tumačenju u svakom konkretnom slučaju. Naime, svaki pojedini slučaj ima svoje osobenosti i kako bi to „dobar privrednik” trebalo da postupi takođe se razlikuje od slučaja do slučaja. Ne postoji formula koja bi objedinila sve situacije, tako da sud ovaj standard mora da utvrđuje u svakom pojedinačnom slučaju. U nedostatku precizne definicije standarda po kome bi trebalo da se ponaša, stečajni upravnik bi trebalo da bude upućen u uobičajenu poslovnu praksu ponašanja i prosuđivanja u svim mogućim situacijama. Iza svake odluke treba da sledi obrazloženje koje će biti od koristi u slučaju eventualnog spora.

84

OKONČANJE ZAPOČETIH POSLOVA I NASTAVLJANJE POSLOVANJA STEČAJNOG DUŽNIKA

Nastavljanje poslovanja Osim što može da nastavi sa poslovanjem u cilju završavanja započetih a nedovršenih poslova, stečajni upravnik može odlučiti da dužnik nastavi da posluje još neko kraće vreme kako bi se njegova imovina prodala kao preduzeće koje funkcioniše, čak iako je u pitanju bankrotstvo. Kao što se vidi u odeljku „Procena vrednosti preduzeća”, u nekim situacijama preduzeće koje funkcioniše može da vredi više ako se proda kao celina nego ako se zasebno prodaju delovi imovine tog preduzeća. Nemaju sva preduzeća vrednost preduzeća koje funkcioniše. Nastupanje stečaja je vrlo značajan pokazatelj da nedostaju bar neki elementi koji daju preduzeću tu vrednost. Nisu ni sva preduzeća adekvatna za nastavljanje poslovanja. Iako nema jasnog kriterijuma za brzu procenu, proizvodna preduzeća najčešće mogu da budu podobna za nastavljanje poslovanja, dok su uslužne delatnosti, kao na primer restorani, manje pogodne. Čak i kada ne postoji namera da se dužničko preduzeće proda kao preduzeće koje funkcioniše, nastavak poslovanja neko kratko vreme može da obezbedi povećanje vrednosti imovine stečajnog dužnika. Na primer, ukoliko je u pitanju prodavnica, preduzeće može da održi „rasprodaju zbog zatvaranja” sa znatno sniženim cenama kako bi se rasprodala preostala roba. Na ovaj način, stečajni upravnik može da proda dužnikovu robu u maloprodaji, koristeći uobičajeno mesto poslovanja stečajnog dužnika, umesto da robu otpremi na drugo mesto i održi javnu prodaju ili da traži kupca na veliko. Ovo dodatno vreme poslovanja preduzeća može poslužiti stečajnom upravniku da bolje osmisli, organizuje i kontroliše zatvaranje preduzeća što će dovesti do većih ukupnih prihoda, nego što bi to bio slučaj kod momentalnog obustavljanja poslovanja po preuzimanju dužnosti stečajnog dužnika. Dodatno vreme za poslovanje takođe može povećati verovatnoću namirenja određenog iznosa dugovanja od dužnika stečajnog dužnika. Kada postoji ovakva mogućnost, pre no što stečajni upravnik donese odluku da nastavi poslovanje, čak i u kratkom vremenskom periodu, treba da proceni sve moguće troškove i eventualne rizike. Kao i kod odluke o završavanju započetih a nezavršenih poslova, odluka o nastavljanju poslovanja je odluka između koristi i troškova pri kojoj se moraju uzeti u obzir svi potencijalni troškovi i rizici. Ukoliko troškovi koji nastanu prilikom nastavljanja poslovanja ne budu barem pokriveni odgovarajućim rastom vrednosti stečajne mase, ukupan rezultat će biti smanjenje vrednosti stečajne mase koja će biti na raspolaganju za raspodelu stečajnim poveriocima. Nastavljanje poslovanja uz gubitke može se smatrati prouzrokovanjem štete poveriocima i može izložiti stečajnog upravnika tužbenim zahtevima na osnovu lične odgovornosti, na osnovu člana 19. stav 1. 85

PRIRUČNIK ZA STEČAJNE UPRAVNIKE Pri donošenju takve odluke, preporučljivo je da se stečajni upravnik konsultuje sa odborom poverilaca (ili grupom poverilaca sa najvećim delom potraživanja, ukoliko odbor ne postoji) kako bi oni razumeli razloge zbog kojih stečajni upravnik donosi takvu odluku. Time bi se u velikoj meri sprečili eventualne kasnije primedbe poverilaca na rad upravnika.

Započeti a nezavršeni poslovi Odluka da se dovrše započeti a nezavršeni poslovi mora biti doneta posebno za svaki posao. U svakom slučaju, trebalo bi izvršiti objektivnu analizu kako bi se utvrdilo da li bi ispunjenje ugovora očuvalo ili povećalo iznos koji će biti na raspolaganju za raspodelu stečajnim poveriocima u odnosu na prodaju imovine u njenom trenutnom stanju. Ne treba zaboraviti da prema Zakonu o stečajnom postupku dvostrano teretni ugovori mogu biti ispunjeni ili se njihovo ispunjenje može odbiti, član 74. Neispunjeni ugovori mogu dovesti do potraživanja naknade štete, koja će u stečajnom postupku biti isplaćena kao obična neobezbeđena potraživanja, ali obično samo u svom malom delu. Stečajni upravnik bi trebalo da ima ovo u vidu prilikom pravljenja analize predmeta. Kao opšte pravilo, pretvaranje postojećih sirovina i započetih a nezavršenih poslova u gotove proizvode će povećati prodajnu vrednost imovine koja ulazi u stečajnu masu, pošto bi imovina ove kategorije inače imala veoma malu prodajnu vrednost prilikom njene prodaje u „kakvom-takvom” stanju. Osnovno pitanje je da li će završavanje započetih poslova povećati neto vrednost gotovih proizvoda, kada se uzmu u obzir svi prateći troškovi. Međutim, analiza stečajnog upravnika ne bi trebalo ovde da stane. Stečajni upravnik treba takođe da uzme u obzir kolika je mogućnost da proda ove proizvode i koliko je verovatno da će kupci za njih platiti. Prema tome, moraju se uzeti u obzir i drugi faktori, a ne samo troškovi završavanja poslova. Nekoliko ovih dodatnih faktora su razmotreni niže pod naslovom „Procena rizika”. Što se tiče vremenske granice za nastavljanje poslovanja i završavanje započetih a nezavršenih poslova, stečajni upravnik ne treba da računa na dugačak rok. Odluka da se završe započeti a nezavršeni poslovi ili da se nastavi poslovanje je kratkoročna. Stečajni upravnik ne treba da preduzima radnje pod pretpostavkom da će poverioci odobriti plan reorganizacije. Na primer, on ne treba, u očekivanju da će se poslovanje nastaviti na dugi rok, da kupi veću količinu sirovina od one koja je potrebna da bi se završili postojeći započeti poslovi. U slučaju bankrotstva, stečajni upravnik će najverovatnije morati da sirovine, kupljene po punoj ceni, proda po nižoj ceni koju će postići prodajom u postupku bankrotstva. Ovo će skoro sigurno biti procenjeno kao 86

OKONČANJE ZAPOČETIH POSLOVA I NASTAVLJANJE POSLOVANJA STEČAJNOG DUŽNIKA postupak kojim su oštećeni poverioci i izložiti stečajnog upravnika ličnoj odgovornosti.

Analiza troškova Dužnici sa kojima će raditi stečajni upravnik najverovatnije neće imati preciznu analizu troškova proizvodnje, tako da će stečajni upravnik morati da napravi grubu procenu. Bilo koji prethodno ustanovljeni proizvodni pokazatelji će verovatno biti suviše optimistični. Stečajni upravnik mora da razmotri odgovarajuće troškove prilikom analiziranja da li da završi započete poslove. On treba da se koncentriše na povećane troškove. To su oni dodatni varijabilni troškovi do kojih će doći zato što je doneta odluka da se završe započeti poslovi. Fiksni troškovi, do kojih će doći bez obzira na to da li će poslovanje biti nastavljeno ili ne, nisu relevantni za analizu. Nakon što preuzme svoju dužnost stečajni upravnik treba da utvrdi kolika je prodajna vrednost sirovina koje su zatečene i da odluči da li će za stečajnu masu biti postignuta veća vrednost njihovom upotrebom za završavanje započetih a nedovršenih poslova ili trenutnom prodajom. Ukoliko stečajni upravnik mora da kupi nove sirovine kako bi završio započete poslove, onda je relevantan iznos ukupne cene koju treba platiti, pošto ovi troškovi postaju deo troškova stečajne mase.

Procena rizika Stečajni upravnik bi trebalo da razume i ograniči rizike bilo da se radi o odluci da nastavi poslovanje ili da se završe započeti poslovi. Nemoguće je navesti koji sve rizici postoje, pošto oni obuhvataju sve rizike poslovanja, posebno naglašene činjenicom da je nad stečajnim dužnikom otvoren stečajni postupak. Rizici se razlikuju s obzirom na vrstu posla i proizvoda o kome se radi. Međutim, može se govoriti o nekim opštim rizicima. Pretpostavlja se da je stečajni dužnik poslovao sa gubitkom pre nego što je otvoren stečajni postupak. S obzirom da je poslovanje stečajnog dužnika novo za stečajnog upravnika, malo je verovatno da će on uspeti da napravi profit kada nije uspela ni prethodna uprava. Neposredno pošto bude postavljen, stečajni upravnik zna manje o preduzeću i njegovom poslovanju i ima manju kontrolu nad situacijom nego u kasnijim fazama postupka. Usled toga, može se očekivati da će se troškovi i dalje stvarati i da će se uvećati usled više razloga, uključujući: ■ ostaju i dalje osnovni razlozi za otvaranje stečajnog postupka, s tim što su ukupni troškovi sada veći jer se odnose i na naknadu stečajnog upravnika i troškove upravljanja stečajnom masom; 87

PRIRUČNIK ZA STEČAJNE UPRAVNIKE ■ povećava se neizvesnost za sve koji su na bilo koji način povezani sa stečajnim dužnikom; ■ radna snaga je nemotivisana usled neizvesnosti; ■ nije sigurno ni da će uprava sarađivati takođe zbog neizvesnosti; ■ usled pokretanja stečajnog postupka može izostati podrška kupaca; ■ snabdevači mogu insistirati na plaćanju u gotovom novcu, ili napraviti takvu strategiju plaćanja koja će im omogućiti da namire deo svojih potraživanja kao naknadu za to što će nastaviti snabdevanje; ■ stečajni upravnik nema odgovarajuće poznavanje finansijskih aspekata rada tog preduzeća, uključujući neodgovarajuće informacije o cenama; ■ opšta je tendencija da će stvari u stečaju poći naopako, što znači u računici stečajnog upravnika mora postojati puno prostora za nepredviđene događaje. S obzirom na gore navedeno, stečajni upravnik se suočava sa velikim problemom prilikom donošenja odluke o nastavljanju poslovanja. Uopšteno posmatrano, ispunjenje postojećih neispunjenih naloga i ugovora je manje rizično od nagomilavanja imovine u iščekivanju eventualne prodaje. Postojeći kupci koji su obavezani na kupovinu ugovorom su sigurniji od potencijalnih kupaca. Postoji određena cena i vremenski raspored za izvršenje svakog ugovora, odnosno za pretvaranje proizvoda u prihod. Međutim, poslovanje u cilju ispunjenja postojećih naloga i ugovora nije bez rizika; kupci možda neće smatrati da je stečajna masa isto što i stečajni dužnik iz puno razloga. Na primer, kupac može biti zabrinut zbog garancija ili drugih budućih obaveza koje su bile deo prvobitnog ugovora. Stečajni upravnik treba da bude veoma pažljiv prilikom procene da li da završi započete poslove pod sledećim okolnostima: ■ ukoliko sirovine i/ili započeti poslovi predstavljaju manji deo cene gotovog proizvoda (npr. ukoliko je u pitanju ugovor koji se u najvećoj meri odnosi na pružanje usluga, kao što je ugovor o izgradnji); ■ ukoliko postojeće sirovine predstavljaju samo mali deo potrebnih materijala (drugim rečima treba da se nabavi dosta materijala kako bi se povećala vrednost postojeće imovine); ■ ukoliko već postoji dovoljan broj gotovih proizvoda, što dovodi u pitanje potrebe nastavljanja proizvodnje i vrednosti koja se time ostvaruje; ■ ukoliko se naknada za ovaj proizvod uobičajeno dobija putem trampe ili kompenzacijom, čime se u stečajnu masu unosi imovina koja se opet mora prodati;

88

OKONČANJE ZAPOČETIH POSLOVA I NASTAVLJANJE POSLOVANJA STEČAJNOG DUŽNIKA ■ ukoliko je namera da se proizvodi iskoriste kao kompenzacija za isplatu dugovanja stečajnom poveriocu.

Zaposleni Stečajni upravnik treba što pre da otpusti suvišnu radnu snagu. To je od značaja jer smanjenjem radne snage na najmanji nivo potreban da bi ispunio svoje zadatke, stečajni upravnik smanjuje troškove stečajne mase za iznos njihovih zarada. Stečajni upravnik ima punu kontrolu nad iznosom troškova zarada koji opterećuju stečajnu masu. Ukoliko stečajni upravnik dobrovoljno dozvoli da se nastavi sa gomilanjem troškova zarada koji prevazilaze korist za stečajnu masu, on će naneti štetu stečajnim poveriocima i na taj način može sebe izložiti odgovornosti.

Zakupi Stečajni upravnik treba da raskine sve ugovore o zakupu zgrada i opreme koji nisu potrebni za završavanje započetih poslova, pod pretpostavkom da se ne planira reorganizacija u kojoj bi oni bili potrebni. Raskinuti zakupi dovode do štete za poverioce, koja će se pretvoriti u potraživanja prema stečajnoj masi. Posebno je pitanje finansijskog lizinga koji se razmatra u odeljku „Finansijski lizing”.

Ostala pitanja Druga pitanja koja zahtevaju pažnju stečajnog upravnika: ■ Odbor poverilaca. Da li je imenovan odbor poverilaca sa članovima koji mogu pomoći stečajnom upravniku da napravi analizu ili da proceni kvalitet informacija na osnovu kojih će dati svoje preporuke? ■ Odlaganje odluke. Da li odluka o nastavljanju poslovanja može ili treba da bude odložena do prve skupštine poverilaca? ■ Nivo ispunjenja. Do koje mere je ugovor već delimično ispunjen? ■ Prihvatanje kupaca. Da li je kupac i dalje spreman da prihvati buduće isporuke od stečajnog upravnika na osnovu ugovora? ■ Plaćanje u prošlosti. Kako je kupac plaćao u prošlosti? Da li postoji rizik da će stečajni upravnik izvršiti isporuku prema ugovoru, a da neće moći naplatiti cenu? ■ Sporovi sa kupcem. Da li postoje nerešeni sporovi između kupca i stečajnog dužnika? Da li u prošlosti postoje sporovi ili neplaćanja koji ukazuju na mogućnost da ovaj kupac neće platiti? ■ Uslovi plaćanja. Kakvi su uslovi plaćanja? Ukoliko je u pitanju kompenzacija ili trampa, da li to zamena za sirovine ili je to roba u naturi 89

PRIRUČNIK ZA STEČAJNE UPRAVNIKE koju stečajni dužnik/stečajni upravnik opet treba da proda? Ukoliko su u pitanju sirovine, kada će one biti upotrebljene i koji drugi resursi su potrebni da bi one mogle da se iskoriste. ■ Efekat na naplatu potraživanja dužnika. Da li će neispunjenje ugovora staviti pod sumnju konačno namirenje potraživanja dužnika? ■ Moguća šteta. Da li će nezavršavanje određenog započetog posla dovesti do velikih potraživanja naknade štete prema stečajnom dužniku zbog povrede ugovornih obaveza? Kakav će biti efekat ovih potraživanja? ■ Sukobljena obezbeđena potraživanja. Ukoliko postoji više obezbeđenih poverilaca, da li postoje različita, potencijalno sukobljena obezbeđena potraživanja na sirovinama i gotovim proizvodima? Da li će završavanje započetih poslova dovesti do promene obezbeđenih potraživanja nekih od poverilaca?

90

MORATORIJUM NA RADNJE POVERILACA Svrha moratorijuma Zakon o stečajnom postupku sadrži odredbe koje privremeno sprečavaju sprovođenje izvršenja prema stečajnom dužniku, kao i druge mere radi naplate dugovanja. Svrha ovog moratorijuma u prethodnom stečajnom postupku je da imovina dužnika ostane netaknuta, kako bi ostao najveći broj mogućnosti na raspolaganju. Ako je u toku postupka sprovedeno izvršenje na najvažnijim stvarima u imovini dužnika, biće izuzetno teško, ako ne i nemoguće, sačiniti plan reorganizacije na osnovu prethodnih poslovnih aktivnosti dužnika. Moratorijum postoji da bi se dužniku dao privremeni period „da se pripremi”, pre nego što poverioci počnu sa preduzimanjem radnji u cilju naplate svojih potraživanja, ili da bi se stečajnom upravniku omogućilo da izvrši pripreme za dobro organizovanu prodaju imovine dužnika kada reorganizacija nije moguća.

Moratorijum u toku prethodnog stečajnog postupka nije automatski Moratorijum u prethodnom stečajnom postupku ne nastupa automatski. Članom 47. stav 2. tačka 4. predviđeno je da stečajno veće tokom prethodnog stečajnog postupka može „zabraniti ili privremeno odložiti sprovođenje izvršenja prema stečajnom dužniku, uključujući i zabranu ili privremeno odlaganje koje se odnosi na ostvarivanje prava razlučnih poverilaca – moratorijum” kao meru obezbeđenja „radi sprečavanja promene imovinskog položaja stečajnog dužnika”. Iako zakon ne precizira koja to lica mogu podneti zahtev za uspostavljanje privremenog moratorijuma, razumno bi bilo pretpostaviti da to mogu biti stečajni dužnik, stečajni upravnik ili poverilac. Ukoliko predlog za pokretanje stečajnog postupka bude odbijen, moratorijum se ukida, a razlučni poverioci mogu nastaviti sa naplatom svojih potraživanja prema odredbama postupka koje ne reguliše stečajni zakon.

Moratorijum koji nastupa pokretanjem stečajnog postupka je automatski Pokretanjem stečajnog postupka privremeno se odlaže pravo razlučnih poverilaca da se naplate iz vrednosti založene stvari, čak i ako u toku prethodnog stečajnog postupka nije određen moratorijum (član 73. stav 1.) Zapravo, kao i za vreme trajanja moratorijuma zabranjena je svaka radnja usmerena protiv dužnika ili stečajne mase, bilo da se odnosi na naplatu potraživanja, obezbeđenog ili neobezbeđenog, bilo u neku drugu svrhu.

93

PRIRUČNIK ZA STEČAJNE UPRAVNIKE

Moratorijum je privremen U oba slučaja, moratorijum je u zakonu opisan kao privremen. Sud neće zahtevati od razlučnih poverilaca da se izlažu većem riziku niti da trpe gubitke kako bi se omogućila naplata poverilaca nižeg isplatnog reda. Pravilo prvenstva naplate podrazumeva da se prava poverilaca višeg isplatnog reda moraju uvek tretirati kao važnija od prava poverilaca nižeg isplatnog reda. Iako ova potraživanja poverilaca nastaju pre otvaranja stečajnog postupka, ona se održavaju u stečaju. Ipak, pravo da se oduzme imovina ili na drugi način sprovede izvršenje nad dužnikom se privremeno odlaže na osnovu moratorijuma. Drugi elementi prava, kao što su status potraživanja i prvenstvo naplate, ostaju netaknuti, osim ako su osporeni u postupku utvrđivanja potraživanja.

Ukidanje moratorijuma Članom 48. stav 1. propisana je dužnost stečajnog upravnika ili dužnika da obezbede „adekvatnu zaštitu imovine, na način kojim će osigurati da vrednost i stanje imovine ostanu nepromenjeni”. Razlučni poverioci mogu u određenim zakonom propisanim okolnostima da podnesu zahtev za ukidanje moratorijuma sudu kako bi mogli da ostvare svoje pravo namirenja iz predmeta obezbeđenja ukoliko ovaj zahtev bude usvojen. Postoje vrlo konkretni uslovi za odobravanje ovog zahteva. Oni su detaljno razmotreni niže. Moratorijum može biti ukinut ukoliko je ispunjen bilo koji od tri uslova iz člana 48. stav 2.: (1) da je fizička bezbednost imovine izložena riziku; (2) da vrednost imovine opada; (3) mala vrednost – imovina nije od ključnog značaja za reorganizaciju. Treba imati u vidu da član 48. stav 2. tačka 1. 2. i 3. treba čitati alternativno – svaki od ovih uslova pojedinačno je osnov za ukidanje moratorijuma u odnosu na poverioca koji je podneo zahtev. Prva dva uslova, u članu 48. stav 2. tačka 1. i 2. bave se stvarnim ili potencijalnim opadanjem vrednosti imovine. Zakon omogućuje razlučnom poveriocu da zahteva zaštitu svoje imovine ukoliko je stečajni upravnik ne štiti na odgovarajući način ili ukoliko vrednost opterećene imovine iz nekog razloga opada. Poverilac u ovim slučajevima ima na raspolaganju mogućnosti predviđene članom 48. stav 2. tačka 1. i 2. koji glasi: „Stečajno veće, na pismeni zahtev razlučnog poverioca, može da donese odluku o ukidanju ili uslovljavanju dejstva moratorijuma ako: 1) stečajni dužnik ili stečajni upravnik nisu na adekvatan način zaštitili obezbeđenu imovinu tako da je njena fizička bezbednost izložena riziku;

94

MORATORIJUM NA RADNJE POVERILACA 2) vrednost imovine opada, a nema druge mogućnosti da se obezbedi primerena i efikasna zaštita 3) je vrednost predmetne imovine manja od ukupnog iznosa obezbeđenih potraživanja, ukoliko predmetna imovina nije od ključnog značaja za reorganizaciju”. Fizička bezbednost imovine. Ukoliko razlučni poverilac ukazuje da je imovina dužnika oštećena tako što je neosigurana a izložena riziku, ili tome slično, u tom slučaju on postupa po osnovu člana 48. stav 2. tačka 1. Ono što je u ovde bitno ustanoviti jeste - da li je imovina oštećena i da li je njena fizička bezbednost izložena riziku. Šta se podrazumeva pod fizičkom bezbednošću imovine zavisi od svih okolnosti konkretnog slučaja, a dužnost suda je da to utvrdi. Druga važna pitanja, iz tačke 1. ovog člana, kao što je pitanje postojanja mogućnosti za reorganizaciju preduzeća i slično, nisu od značaja u ovom trenutku. Problem za stečajnog dužnika ili stečajnog upravnika nastaje ukoliko sud odluči da ukine moratorijum. Međutim, stečajni upravnik će najverovatnije preduzeti sve potrebne mere da zaštiti ili osigura imovinu dužnika. Stečajno veće može (a verovatno će tako i postupiti) doneti odluku o nekoj drugoj meri zaštite imovine umesto ukidanja moratorijuma, kao što su mere iz člana 48. stav 4. tačka 1-4. koji glasi: „Na predlog razlučnog poverioca, stečajno veće može da donese odluku o preduzimanju mera adekvatne zaštite imovine koja je predmet obezbeđenja njegovog potraživanja, koje se odnose na: 1) isplatu redovnih novčanih nadoknada razlučnom poveriocu, čiji je iznos jednak iznosu za koji se umanjuje vrednost imovine ili nadoknadu za stvarne ili predviđene gubitke; 2) zamenu imovine ili određivanje dodatne obezbeđene imovine, dovoljne da nadoknadi smanjenje vrednosti ili gubitak; 3) podelu prihoda dobijenih prodajom, korišćenjem ili otuđenjem imovine koja je predmet obezbeđenog potraživanja razlučnom poveriocu, do visine njegovog obezbeđenog potraživanja; 4) popravku, održavanje, osiguranje ili mere posebnog obezbeđivanja i čuvanja imovine; 5) druge zaštitne mere ili druge vrste nadoknada za koje stečajno veće smatra da će zaštititi vrednost imovine razlučnog poverioca.” Ukoliko ni ove mere nisu odgovarajuće, stečajno veće ipak može ukinuti moratorijum. Nivo oštećenja ili rizika od oštećenja koji je potreban da bi zahtev na osnovu člana 48. stav 2. tačka 2. bio usvojen, ne može biti precizno utvrđen u zakonu; 95

PRIRUČNIK ZA STEČAJNE UPRAVNIKE jednostavno ne postoji način da se kvantifikuju vrste rizika ili oštećenja koji mogu da se jave na određenoj vrsti imovine ili pod određenim okolnostima. To je stvar sudske procene i sud će morati da uzme u obzir argumente i dokaze koje podnesu obe strane. Jasan primer takvog rizika je situacija kada istekne osiguranje, a stečajni dužnik / stečajni upravnik ga ne produži. U ovom slučaju, jasno je da je imovina izložena riziku. Još jedan primer je izlaganje osetljive opreme elementarnim nepogodama. Ipak, opasnost od ukidanja moratorijuma, praćena mogućnošću ostvarenja prava razlučnih poverilaca, obično predstavlja jaku motivaciju za stečajnog upravnika ili stečajnog dužnika da produži osiguranje ili preduzme dodatne mere obezbeđenja. Opadanje vrednost imovine. U članu 48. stav 2. tačka 2. postavlja se pitanje – da li dolazi do opadanja vrednosti obezbeđene imovine. Teoretski posmatrano, poverilac je ovlašćen da očekuje da se vrednost imovine održi na nivou u vreme podnošenja zahteva. Opet na teoretskom nivou, vrednost koja treba da bude očuvana je ona koju ima poveriočevo potraživanje a ne nužno i vrednost čitave imovine. Da bi poverilac bio namiren, vrednost imovine treba da je veća od vrednosti njegovog potraživanja. To zakonom nije eksplicitno rešeno i biće nesumnjivo podložno sudijskom tumačenju. Ovde se ne razmatra pitanje smanjenja vrednosti imovine pre otvaranja stečajnog postupka. Zakon ne određuje početnu vrednost imovine ili procenat smanjenja vrednosti koji mora postojati da bi zahtev bio usvojen. Sud mora posmatrati i utvrditi potrebne činjenice i okolnosti u svakom konkretnom slučaju. Ukoliko poverilac pruži dokaze veću da vrednost imovine zaista u velikoj meri opada (a stečajni upravnik ili stečajni dužnik nemaju protivargumente), veće može naložiti ili ukidanje moratorijuma ili neku blažu meru, na primer neku od mera zaštite imovine iz člana 48. stav 4. tačka 1-5. (vidi gore). Na osnovu člana 48, stečajno veće može doneti odluku da stečajni dužnik ili stečajni upravnik vrši isplatu redovnih novčanih nadoknada razlučnom poveriocu, čiji je iznos jednak iznosu za koji se umanjuje vrednost imovine, da dodatno obezbedi založenu imovinu, da isplati prihode ostvarene korišćenjem imovine, da popravi, osigura, održava i obezbedi imovinu, kao i da preduzme druge neophodne mere da bi se očuvala vrednost založene imovine. Primer za ovakvu situaciju bi bila povećana upotreba predmeta čija vrednost zavisi od toga koliko je bio korišćen, kao što je motor aviona čija se upotrebljivost meri u broju milja koji je preleteo. Iznos za koji je umanjena vrednost imovine može se izračunati na osnovu cene predmeta ili tržišne cene iznajmljivanja takvog predmeta, koju bi dužnik periodično plaćao za upotrebu. Mala vrednost – imovina nije od ključnog značaja za reorganizaciju. Dalje, prema članu 48. stav 2. tačka 3, razlučni poverilac može podneti zahtev za ukida96

MORATORIJUM NA RADNJE POVERILACA nje moratorijuma sudu, u slučaju da je ukupan iznos svih tereta veći od ukupne vrednosti imovine koja služi za obezbeđenje potraživanja i da ova imovina nije potrebna za reorganizaciju. U tom slučaju, nema nikakvog razloga da stečajni dužnik ili stečajni upravnik dalje zadržava imovinu. Mala vrednost podrazumeva da je imovina koja služi za obezbeđenje potraživanja preopterećena založnim pravima jednog ili više razlučnih poverilaca, tako da čak i ako stečajni upravnik proda ovu imovinu, neće ostati dodatnih sredstava za raspodelu neobezbeđenim stečajnim poveriocima kada se namire razlučni poverioci (treba imati u vidu da je u ovu računicu uneta i vrednost kamate na koju razlučni poverilac ima pravo ukoliko je vrednost imovine koja služi za obezbeđenje potraživanja veća od iznosa glavnice. Razlog za to je što prema članu 69. stav 2. razlučni poverilac ima pravo da pored glavnice zahteva i kamatu do visine vrednosti imovine koja služi za obezbeđenje potraživanja. Kamata se obračunava do momenta prodaje imovine, ili do momenta kada vrednost potraživanja i nagomilane kamate prevaziđe vrednost imovine koja služi za obezbeđenje potraživanja). Ukoliko imovina nije male vrednosti, stečajni upravnik u tom slučaju ima razloga da je čuva i zahtev poverilaca za ukidanje moratorijuma mora biti odbijen, pošto postoji višak vrednosti koji treba zaštiti kako bi bio raspodeljen ostalim stečajnim poveriocima. Takođe, ukoliko je imovina koja služi za obezbeđenje potraživanja od ključnog značaja za uspešnu reorganizaciju, ona ne sme biti prodata. I u tom slučaju zahtev poverioca treba da bude odbijen. Moratorijum se ne ukida, imovina ostaje netaknuta. Zakon o stečajnom postupku povećava šanse za uspeh postupka reorganizacije tako što sprečava oduzimanje imovine koja je neophodna za ovaj poduhvat. Pitanje da li je imovina koja služi za obezbeđenje potraživanja neophodna za reorganizaciju, je još jedno pitanje o kome odlučuje sud. Stečajno veće pri donošenju odluke mora da prouči sve činjenice i okolnosti konkretnog slučaja, kao i dokaze koje podnesu obe strane. Stečajno veće ne bi trebalo da prihvati zahtev za ukidanje moratorijuma čak ni u odnosu na onu založenu imovinu koja samo deluje kao da bi mogla da bude neophodna za plan reorganizacije, pošto postoji velika šansa da reorganizacija bez nje neće uspeti. Za takvu imovinu, sud će najverovatnije naložiti stečajnom upravniku da izvrši plaćanja i da preduzme dodatne mere obezbeđenja propisane članom 48. kako bi se očuvala njena vrednost. Drugim rečima, pretnja da će moratorijum biti ukinut služi kao katalizator koji može dovesti stranke do kompromisnog rešenja, kao što su mere obezbeđenja iz člana 48. stav 4. tačke 1-5.

Nedonošenje odluke Član 48. stav 3. zakona je neobična zakonska odredba, pošto predviđa da će se, ukoliko sud ne donese odluku o zahtevu razlučnog poverioca u roku od 20 97

PRIRUČNIK ZA STEČAJNE UPRAVNIKE dana, smatrati da je moratorijum ukinut, a razlučni poverilac će imati pravo da zahteva sprovođenje izvršenja na imovini. Ovo rešenje je u skladu sa hitnom prirodom stečajnog postupka i sa pretpostavkom da je svako odlaganje štetno za razlučnog poverioca.

Implikacije od značaja za stečajnog upravnika Stečajnu upravnik ima generalnu obavezu da štiti vrednost imovine koja čini stečajnu masu u korist stečajnih poverilaca. Ovo treba tumačiti kao neto vrednost imovine, bez troškova održavanja i prodaje. Isplate razlučnom poveriocu učinjene u cilju zaštite vrednosti imovine koja služi za obezbeđenje njegovog potraživanja su troškovi za stečajnu masu. Kao i sa svim ostalim troškovima, stečajni upravnik mora da vodi računa o tome da ovi troškovi ne budu viši od iznosa sredstava koja ovim putem uđu u stečajnu masu iz koje će se namiriti ostali stečajni poverioci. Zakon ne predviđa kako će biti određena vrednost imovine koja služi za obezbeđenje potraživanja u trenutku pokretanja stečajnog postupka, iako je logično da se može krenuti od „pretpostavljene vrednosti” iz početnog stečajnog bilansa. Međutim, ova vrednost nije konačna i može biti osporena ukoliko za to postoje dokazi. Još jedna osnova za izračunavanja ove vrednosti je iznos koji imovini pripisuje razlučni poverilac ukoliko prijavi svoje potraživanje po pokretanju stečajnog postupka. I ovaj iznos se može osporavati. Mogu postojati razlike u mišljenju. Razlučni poverilac može u cilju odobravanja zahteva za ukidanje moratorijuma tvrditi da je došlo do umanjenja vrednosti imovine, član 48. stav 2. tačka 2. ili da je vrednost suviše mala, član 48 stav 2. tačka 3. Međutim, suprotno ovoj tvrdnji, razlučni poverilac će kasnije morati da tvrdi da je vrednost imovine veća, kada stečajni dužnik predloži plan reorganizacije, kako bi imao pravo na veći udeo u raspodeli. Kada jednom bude doneta odluka o prodaji imovine stečajnog dužnika, prestaju argumenti da imovina poverilaca treba da ostane u stečajnoj masi zbog moguće reorganizacije. Pod ovim okolnostima, razlučni poverilac može uspešno zahtevati da se ukine moratorijum na imovini koja služi za obezbeđenje njegovog potraživanja. Da li će stečajni upravnik biti protiv ove odluke zavisiće od toga da li je ta imovina ključni deo neke imovinske celine, koja bi mogla biti prodata po znatno višoj ceni ukoliko u njoj ostane založena stvar, nego ukoliko ostale stvari budu prodate pojedinačno. Ovo je slučaj kada se stvari prodaju „en bloc” (kao celina). Ukoliko stečajni upravnik smatra da će ovom strategijom prodaje obezbediti najveću moguću prodajnu vrednost imovine, on mora zaštititi položaj razlučnog poverioca, ili da rizikuje da sud ukine moratorijum i onemogući ovu strategiju prodaje. 98

FINANSIJSKI LIZING OPŠTA PITANJA Finansijski lizing je vrsta lizing transakcija koja je osmišljena kao mehanizam za finansiranje kupovine određene imovine. Posao finansijskog lizinga je u suštini po svojoj prirodi sličan finansiranju putem obezbeđenja potraživanja. Zakon o finansijskom lizingu (Službeni glasnik RS br. 55/03) tačno definiše posao finansijskog lizinga (prema Međunarodnim računovodstvenim standardima i drugi poslovi lizinga bi se mogli smatrati finansijskim lizingom, iako to nisu prema Zakonu o finansijskom lizingu). Za pravne poslove koji prema ovom zakonu spadaju u poslove finansijskog lizinga predviđene su određene prednosti, kao što je ubrzan postupak izvršenja u slučaju neispunjenja obaveza. Međutim, u kontekstu stečajnog postupka, finansijski lizing ima sličan tretman kao obezbeđena potraživanja, jer je smisao ovog pravnog posla u suštini sličan finansiranju putem obezbeđenja potraživanja. Odredbe sadržane u članu 75. Zakona o stečajnom postupku u suštini preslikavaju tretman koji u stečajnom postupku imaju obezbeđena potraživanja.

Finansijski lizing u kontekstu stečaja primaoca lizinga U situaciji kad je nad primaocem lizinga pokrenut stečajni postupak, davalac lizinga zadržava sva prava koja ima na osnovu zakona o lizingu, kao što je pravo na odvojeno namirenje i pravo prioriteta na predmetu lizinga, član 75. stav 1. Međutim, zabrana izvršenja i namirenja (moratorijum) koji stupa na snagu pokretanjem stečajnog postupka sprečava davaoca lizinga da preuzme predmet lizinga, član 75. stav 2. Ovo znači da davalac lizinga ne može prosto uzeti predmet lizinga na osnovu sporazuma o lizingu i zakona o lizingu ukoliko je u toku stečajni postupak nad dužnikom, usled postojanja moratorijuma regulisanog stečajnim zakonom. Stečajni upravnik ima opštu obavezu da zaštiti imovinu koja je u njegovoj državini, uključujući imovinu koja je predmet finansijskog lizinga. Davalac finansijskog lizinga može zahtevati ukidanje ili izmenu zabrane i/ili odgovarajuće mere obezbeđenja na osnovu odredaba sadržanih u članu 48. Zakona o stečajnom postupku, ukoliko obezbeđena imovina nije zaštićena na odgovarajući način (detaljnije o razlozima ukidanja zabrane, vidi u odeljku „Moratorijum na radnje poverilaca”), član 73. i član 75. stav 3. Kada moratorijum bude ukinut ili suspendovan davalac finansijskog lizinga ima pravo da zahteva svoja prava prema Zakonu o finansijskom lizingu. Uko101

PRIRUČNIK ZA STEČAJNE UPRAVNIKE liko moratorijum nije ukinut, sud može alternativno da odredi odgovarajuće mere zaštite navedene u članu 48. stav 4. tačke 1-5.

Bankrotstvo ili reorganizacija Zakon o stečajnom postupku sadrži odredbe koje predviđaju ubrzano izvršenje koje stupa na snagu kada postane jasno da li se radi o bankrotstvu ili reorganizaciji: Bankrotstvo. U slučaju bankrotstva prema Zakonu o stečajnom postupku, stečajni dužnik / stečajni upravnik mora da preda predmet lizinga davaocu lizinga u roku od 30 dana od dana prijema pismenog zahteva, upućenog posle odluke o bankrotstvu i prodaji imovine, osim u slučaju da se davalac lizinga saglasi sa drugačijom odlukom, član 75. stav 4. Ako predmet lizinga ne bude predat u ovom roku, zabrana automatski prestaje i davalac lizinga ima pravo da zahteva povraćaj državine i izvršenje na predmetu lizinga u skladu sa ugovorom odnosno zakonom, član 75. stav 5. Reorganizacija. U slučaju reorganizacije stečajni upravnik je dužan da u roku od osam dana od dana prijema pismenog zahteva, obavesti davaoca lizinga o nameri da nastavi sa korišćenjem imovine koja je predmet lizinga, član 75. stav 6. U ovakvim okolnostima, stečajni upravnik je dužan da nastavi da isplaćuje lizing naknadu davaocu lizinga nakon pokretanja stečajnog postupka. Ako to ne uradi, davalac lizinga ima pravo da zahteva povraćaj državine i izvršenje na predmetu lizinga, član 75. stav 7. Dokle god ne bude utvrđeno da li će se sprovesti reorganizacija ili bankrotstvo, davalac lizinga ima pravo iz osnovanih razloga zahtevati od suda da ukine moratorijum, kao što je gore navedeno.

Nefinansijski lizing Uobičajeni lizing, kao lizing koji nije finansijski, tretira se kao dvostranoteretni ugovor prema članu 74. zakona, član 75. stav 8.

Slučajevi finansijskog lizinga u kojima je davalac lizinga stečajni dužnik Kada se u poslu finansijskog lizinga prema davaocu lizinga vodi stečajni postupak, primenjuju se odredbe člana 74. koje se odnose na dvostrane teretne ugovore, član 75. stav 8.

102

ODABIR AKTIVNOSTI ZA NAPLATU POTRAŽIVANJA STEČAJNOG DUŽNIKA OPŠTA PITANJA Potraživanja, ili potencijalna potraživanja dužnika prema trećim licima (dužnicima stečajnog dužnika) spadaju u imovinu stečajne mase. Parnice započete pre otvaranja stečajnog postupka će u ime i za račun dužnika preuzeti stečajni upravnik, član 72. i 97. Stečajni upravnik je obavezan da se prema ovoj imovini odnosi sa pažnjom i da se trudi da je očuva, isto kao i svu ostalu imovinu dužnika, član 17. stav 1. Stečajni upravnik preuzima parnicu u vezi sa potraživanjem stečajnog poverioca u onom stadijumu u kom se ta parnica nalazi u trenutku pokretanja stečajnog postupka, član 97. stav 1. Takođe je obavezan da, pored postojećih potraživanja, ima u vidu i potencijalna potraživanja prema trećim licima. Stečajni upravnik je ovlašćen da započne sudski potupak protiv trećih lica koji su dužnici stečajnog dužnika. Ovo ovlašćenje omogućuje stečajnom upravniku da u velikoj meri uveća stečajnu masu tako što će prikupiti i naplatiti potraživanja stečajnog dužnika. Stečajni upravnik ne mora da se bavi svim parnicama koje su započete pre pokretanja stečajnog postupka, ukoliko nije verovatno da će one doprineti uvećanju stečajne mase. Sama činjenica da postoji naplativo potraživanje ne znači automatski da ga u svakom slučaju treba aktivirati. Stečajni upravnik treba da napravi analizu troškova i prihoda za svaku parnicu, kao i za sav ostali tekući posao, i da proceni da li je u interesu poverilaca da se u tu parnicu upušta. Stečajni upravnik mora da objektivno proceni realnu situaciju u konkretnom slučaju pre nego što odluči koje aktivnosti dalje da preduzme. Vrlo je moguće da se ne vredi dalje baviti određenim potraživanjem stečajnog dužnika prema nekom od njegovih dužnika zato što bi troškovi parnice bili veći od iznosa koji bi se dobio od samog naplaćenog potraživanja. Okolnosti koje treba razmotriti pri donošenju ove odluke su navedene na spisku niže. Stečajni upravnik bi trebalo generalno da bude upoznat sa pravnim postupcima za naplatu potraživanja i da približno zna koliki su uobičajeni troškovi aktivnosti u vezi sa naplatom. Stečajni upravnik je ovlašćen da potraživanja naplati u manjem iznosu, ili da potpuno odustane od potraživanja. U zavisnosti od visine konkretnog spornog potraživanja i mogućih posledica za stečajnu masu, stečajni upravnik bi trebalo da nastavak, odnosno odustajanje od parnice razmotri kao „važno pitanje” za koje se zahteva saglasnost odbora poverilaca, u skladu sa članom 18. stav 3. ili 4. ili bar da zatraži konsultacije shodno članu 18. stav 6.

105

PRIRUČNIK ZA STEČAJNE UPRAVNIKE

Obaveštenje o nastavku obaveze plaćanja Često je slučaj da treća lica, dužnici, pogrešno smatraju da činjenica da je njihov poverilac u stečaju znači da oni više nemaju obavezu plaćanja. Kako bi se izbegle moguće nejasnoće, potrebno je poslati pismo koje obaveštava dužnika o nastavku obaveze plaćanja i da je stečajni upravnik ovlašćen da primi isplatu. U slučaju da dužnik ne isplati svoj dug, stečajni upravnik će morati da razmotri mogućnost preduzimanja određenih pravnih radnji protiv dužnika radi naplate duga.

Objektivna procena očekivanog iznosa naplate Kako bi stečajni upravnik brzo ustanovio kako da naplati potraživanje od trećeg lica koje je dužnik stečajnog dužnika, on mora da u tom konkretnom slučaju proceni svoj pravni položaj, kao i pravni položaj trećeg lica. Ukoliko ovo ne uradi, može se desiti da se u cilju naplate potroši velika količina sredstava na neodgovarajuće ili pogrešne aktivnosti. Sledeće aktivnosti mogu olakšati vršenje ove procene: A. Ustanoviti osnovanost i visinu potraživanja. ■ Iznos potraživanja / kamate / ugovorne kazne; ■ Dan dospeća. B. Analizirati druge mogućnosti koje bi potencijalno išle u prilog stečajnom upravniku. ■ Identifikovati druga potraživanja ili poslove sa trećim licima u cilju mogućeg prebijanja potraživanja; ■ Bona fide odbijanje da se plati / neadekvatnost robe / usluga. C. Ustanoviti osnovanost i iznos obezbeđenja. ■ Pravna osnovanost sredstava obezbeđenja – ispravna registracija / prioritet; ■ Postojanje sredstva obezbeđenja i njegovo stanje – da li vredi potraživati ovu imovinu; ■ Mogućnost naplate: pravna / praktična; ■ Garanti i iznos garancija, ukoliko ih ima. D. Ustanoviti mogućnost trećeg lica da plati dug. ■ Da li je u pitanju privremen problem likvidnosti? ◘ Opadanje valute; ◘ Parnica / nepovratni gubitak; 106

ODABIR AKTIVNOSTI ZA NAPLATU POTRAŽIVANJA STEČAJNOG DUŽNIKA

■ ■ ■ ■ ■ ■ ■

◘ Porezi / potraživanja države; ◘ Privremeni poremećaj poslovanja. Da li postoji finansijski ili operativni problem? Značaj budućeg poslovanja dužnika? Da li su drugi poverioci izneli svoja potraživanja? Da li treće lice ima imovine? Da li je veći deo ili sva imovina trećeg lica opterećena? Da li je stečaj neminovan? Kakva naplata se može očekivati u slučaju bankrotstva?

Tek pošto su ispitane sve ili većina ovih okolnosti, stečajni upravnik može da donese adekvatnu odluku o naplati potraživanja.

107

POBIJANJE PRAVNIH POSLOVA OPŠTA PITANJA Jednak tretman poverilaca istog reda je osnovni princip svih stečajnih zakona na svetu. Većina zakona sadrži odredbe kojima se mogu pobijati određene transakcije nastale u periodu neposredno pre stečaja. Razlog za to je sprečavanje njihovog neravnomernog namirenja, pre pokretanja stečajnog postupka. Bez ove mogućnosti pobijanja, stečajni zakon ne bi imao efekta – dužnik bi mogao svom svojom imovinom da isplati jednog poverioca u celosti, a ostali poverioci istog reda bi ostali nenamireni. Ili, što je još gore, dužnik bi mogao da prenese svu svoju imovinu na treće lice, uz malu nadoknadu ili bez ikakve nadoknade, a za poverioce ne bi ostalo ništa. Da bi se sprečili ovaj i drugi mogući neravnopravni ishodi, zakonodavac je Zakonom o stečajnom postupku propisao odredbe kojima se predviđa pobijanje takvih pravnih poslova, kako bi se povratila imovina koja je prodata pre pokretanja stečajnog postupka i raspodelila poveriocima u skladu sa zakonom. Uzmimo u obzir sledeći primer: Dužnik duguje dvojici poverilaca, A i B, po 1.000 evra. Oba poverioca imaju potraživanja koja su osnovana i dospela. Dužnik ima imovinu u vrednosti od samo 1.000 evra. Mesec dana pre podnošenja zahteva za pokretanje stečajnog postupka. Poverilac A zahteva isplatu svog potraživanja i dužnik mu isplati 1.000 evra, namirivši time njegovo potraživanje u celosti. Poverilac B ne zahteva ništa i ne dobija ništa i preostala imovina nije dovoljna da se namiri njegovo potraživanje. Bilans stanja pre isplate

Bilans stanja posle isplate

Aktiva

Pasiva

Aktiva

Pasiva

1000

A 1000

0

A0

B 1000

B 1000

Kao što se može videti, imovina dužnika je u potpunosti potrošena isplatom u korist Poverioca A. Posledice opisane isplate će zavisiti od principa kojima se rukovodi konkretan zakon i interesa za koje zakonodavac smatra da je potrebno zaštititi. Postoje dva rešenja za gore navedeni primer. Zakon može da obezbedi zaštitu legitimnog poverioca koji je primio isplatu. Ovakvo rešenje bi podržavalo princip zaštite legitimnih poverilaca i sigurnost pravnog prometa. Poverilac A je zaista imao osnovano potraživanje u iznosu od 1.000 evra koje je primio. Bio je vre109

PRIRUČNIK ZA STEČAJNE UPRAVNIKE dan i prvi se naplatio. On bi smatrao da je izuzetno nepravedno da se od njega zahteva povraćaj novca koji je primio na ime svog osnovanog potraživanja. Na kraju krajeva, Poverilac A ima legitimno pravo na namirenje. S druge strane, zakon može da bude osmišljen i tako da štiti princip jednakosti poverilaca – Poverilac B ima ista prava kao i Poverilac A i oni bi trebalo da imaju isti tretman. Zakon Republike Srbije, kao i većina drugih modernih zakona o stečajnom postupku, usvaja ovaj drugi pristup koji podržava princip jednakosti namirenja, kojim se derogira obligacionopravna obaveza i dozvoljava povraćaj isplaćenog iznosa kako bi on bio ravnomerno raspodeljen nenamirenim poveriocima. Po novom zakonu, isplata 1.000 evra poveriocu B bila bi pobijena (najverovatnije po članu 99.) čime bi se omogućila proporcionalna raspodela raspoloživih sredstava (po 50% svakom poveriocu). Nakon povraćaja i preraspodele, bilans stanja bi izgledao ovako: Bilans stanja nakon povraćaja i preraspodele Assets

Liabilities

0

A 500 B 500

Time bi oba poverioca bila namirena u visini od po 50% njihovih potraživanja tj. po 500 evra.

Pobijene pravne radnje su deo stečajne mase Pobijanje pravnih radnji se u praksi izvodi putem podnošenja tužbe nadležnom trgovinskom sudu, kojom se zahteva da određena pravna radnja nema dejstva prema stečajnoj masi čime se otklanjaju sve posledice koje je prouzrokovala Odredbom člana 106. stav 1. reguliše se pokretanje tog postupka Sve vreme treba imati u vidu da se imovina dužnika mora sačuvati i zaštiti kako bi se omogućilo pravedno i proporcionalno namirenje stečajnih poverilaca.

Pogodovanje poverilaca i prevarne radnje Kao što je slučaj sa najvećim brojem modernih zakona o stečaju, Zakon o stečajnom postupku razlikuje dve opšte kategorije pravnih poslova dužnika koji mogu biti predmet pobijanja u okviru stečajnog postupka: Pogodovanje poverilaca, kao isplata ili prenos izvršen jednom poveriocu pre pokretanja stečajnog postupka kojim se taj poverilac stavlja u pogodniji položaj od drugih poverilaca istog reda, i Prevarne radnje, isplata ili prenos imovine dužnika trećem licu za iznos niži od pune vrednosti ili sa namerom da se nanese šteta pojedinim poveriocima. 110

POBIJANJE PRAVNIH POSLOVA Odredbe Zakona o stečajnom postupku u glavi VIII , članovi 98-108., regulišu obe navedene kategorije, tako što postavljaju opšte uslove za pobijanje pet različitih vrsta pravnih poslova i posebna pravila za svaki od njih.

Lica ovlašćena za pobijanje pravnih radnji stečajnog dužnika Pravne radnje može pobijati stečajni upravnik ili poverilac, u ime i za račun stečajnog dužnika, član 107. stav 1. i 98. stav 1. Pošto je cilj pobijanja povraćaj sredstava koja će se vratiti u stečajnu masu i na pravedan način raspodeliti po stečajnom zakonu, sve radnje se preduzimaju u ime i za račun stečajne mase, bez obzira na to ko je tužilac.

Protiv koga se može podneti tužba Stečajni zakon omogućava veliku fleksibilnost u cilju povraćaja sredstava od svakog lica u čiju korist je izvršen prenos, član 107. stav 2. i 3. Ovo podrazumeva poverioca sa kojim je posao zaključen, stečajnog dužnika, kao i bilo kog naslednika ili drugog univerzalnog pravnog sledbenika, član 107. stav 3. Tužba se može podneti i protiv bilo kog drugog pravnog sledbenika ili lica koje je steklo korist, ukoliko su ova lica znala za činjenice koje predstavljaju razlog za pobijanje; ili ukoliko su postali pravni sledbenici bez naknade ili uz neznatnu naknadu, član 107. stav 4. tačke 1. i 2. Uslovi iz člana 107. stav 4 u suštini štite potpuno savesna treća lica od efekta pobijanja pravnih radnji.

Postupak Pobijanje pravnih radnji se započinje podnošenjem tužbe kojom se pokreće parnica pred trgovinskim sudom. Pravni posao ili pravna radnja stečajnog dužnika se mogu pobijati i protivtužbom ili prigovorom u parnici u kom slučaju se ne važi rok iz člana 98. stav 4. (Vidi: „Vremenski raspored i rokovi”). Ova odredba se odnosi na situaciju u kojoj već teče parnica između poverioca koji dokazuje postojanje svog potraživanja i stečajnog dužnika. U ovakvim slučajevima, stečajni dužnik može ili da stavi prigovor na potraživanje poverioca ili da podnese protivtužbu na osnovu činjenica koje dokazuju da osporeno potraživanje ispunjava zakonske uslove za pobijanje pravnih poslova. Prema odredbi člana 106. stav 2. rok predviđen u članu 98. stav 4. u tom slučaju ne važi.

Vremenski raspored i rokovi Rok za podnošenje tužbe je od presudnog značaja za stečajnog upravnika. Ukoliko stečajni upravnik ne podnese tužbu za pobijanje radnji stečajnog dužnika, to će gotovo sigurno biti protumačeno kao povreda njegove dužnosti i dovesti 111

PRIRUČNIK ZA STEČAJNE UPRAVNIKE do njegove lične odgovornosti shodno članu 19. stav 1. Izuzetno je važno da stečajni upravnik dobro razume ove rokove i brzo pregleda sve pravne poslove zaključene pred otvaranje stečajnog postupka kako bi utvrdio koji od njih bi mogli da budu pobijani. Postoje dve vrste rokova u vezi sa tužbama za pobijanje: 1) rok za podnošenje tužbe, je onaj rok do kog sudu mora biti podneta tužba za pobijanje i, 2) rokovi koji se računaju unazad, predstavljaju vremenski period pre pokretanja stečajnog postupka u kom su zaključeni pravni poslovi koji se mogu pobijati. Za stečajnog upravnika je važno da razume kako rokovi funkcionišu i koji je značaj svakog od njih, pošto se ove dve vrste rokova često mešaju. Prvi, rok za podnošenje tužbe, je proceduralne prirode kojim se određuje vremenski trenutak do kog stečajni upravnik mora da preduzme određenu radnju, tj. da podnese tužbu, ukoliko hoće da ospori neki od pravnih poslova stečajnog dužnika. Rok za podnošenje tužbe. Član 98. stav 4. Zakona o stečajnom postupku određuje da rok za podnošenje tužbe za sve vrste pobijanja teče od dana otvaranja stečajnog postupka do dana održavanja ročišta za glavnu deobu stečajne mase. Drugim rečima, svaka parnica u kojoj se osporavaju pravni poslovi dužnika mora biti započeta pre održavanja ročišta za glavnu deobu stečajne mase. Ukoliko postupak ne počne u ovom roku, stečajni upravnik se izlaže riziku podnošenja tužbe od strane stečajnih poverilaca obzirom da je povredio njihova prava time što nije podneo tužbe za pobijanje radnji stečajnog dužnika, što bi dovelo do povraćaja imovine u stečajnu masu. U suštini, to je gubitak imovine koja bi pripadala stečajnoj masi. Rokovi koji se računaju „unazad” određuju vremenski period pre pokretanja stečajnog postupka, u kome je konkretan pravni posao koji je predmet pobijanja, zaključen. Rokovi koji se računaju „unazad” su različiti i zavise od konkretne vrste pravnog posla koji se pobija i detaljno su analizirani niže. Stečajni upravnik treba da proverava zakonske rokove koji se računaju „unazad” za svaki konkretan pravni posao dok bude ispitivao dužnikovo poslovanje, kako bi utvrdio da li postoji osnov za pobijanje radnji stečajnog dužnika.

Računanje rokova Rokovi koji važe „unazad” računaju se retroaktivno počev od dana podnošenja predloga za pokretanje stečajnog postupka ili otvaranje stečajnog postupka. Rokovi koji se odnose na pravne radnje i pravne poslove stečajnog dužnika koji se mogu pobijati tužbom, računaju se od dana u mesecu koji po broju odgovara 112

POBIJANJE PRAVNIH POSLOVA danu podnošenja predloga za pokretanje stečajnog postupka ili danu otvaranja stečajnog postupka. Ako dan sa tim brojem ne postoji u poslednjem mesecu, rok se računa od poslednjeg dana tog meseca. Ovo su opšta pravila za računanje rokova koji se nalaze u zakonu o stečaju, član 105. stav 1. Rokovi za podnošenje tužbi koji se odnose na sve situacije pobijanja pravnih radni stečajnog dužnika teku do dana održavanja ročišta za glavnu deobu stečajne mase, član 98. stav 4. Za potrebe računanja rokova, smatra se da je pravni posao zaključen onda kada su ispunjeni uslovi za njegovu punovažnost, član 105. stav 2. Ukoliko je za punovažnost nekog pravnog posla potreban upis u zemljišnu knjigu ili u registar brodova, vazduhoplova ili patenata, odnosno u drugu javnu knjigu ili registar, smatra se da je pravni posao zaključen onda kada je overena izjava volje za upis i kad je zahtev za upis podnet nadležnom organu, član 105. stav 2.

Pobijanje izvršne isprave Pobijati se mogu i pravni poslovi i pravne radnje za koje postoji izvršna isprava ili koje su preduzete u postupku prinudnog izvršenja. Ako zahtev za pobijanje bude usvojen, prestaje dejstvo izvršne isprave prema poveriocima stečajnog dužnika, član 98. stav 3.

Pobijanje pravnih radnji nakon pokretanja stečajnog postupka Iako su pravni poslovi koji se mogu pobijati obično zaključeni pre podnošenja predloga za pokretanje stečajnog postupka, neke radnje posle pokretanja stečaja mogu biti pobijane na isti način član 99. stav 2. i 101. stav 1. i 2.

Vrste pravnih poslova koji se mogu pobijati Zakon o stečajnom postupku obuhvata i pogodovanje poverilaca i prevarne radnje, koje su podeljene u pet različitih vrsta pravnih poslova: Pobijanje radnji na osnovu pogodovanja poverilaca: 1. Uobičajeno namirenje (član 99.); 2. Neuobičajeno namirenje (član 100.); 3. Neposredno oštećenje stečajnih poverilaca (član 101.) Prevarne radnje: 4. Namerno oštećenje poverilaca (član 102.); 5. Poslovi i radnje bez naknade ili uz neznatnu naknadu (član 103.)

113

PRIRUČNIK ZA STEČAJNE UPRAVNIKE Stečajni zakon predviđa posebna pravila kojima se omogućuje pobijanje svake od ovih vrsta radnji, o čemu se detaljno raspravlja u kasnijim poglavljima. Ova pravila obuhvataju različite odredbe koje se odnose na sledeće faktore: ■ ■ ■ ■

Nesposobnost plaćanja i / ili znanje za nesposobnost plaćanja Namera dužnika Oštećenje poverilaca Rok koji se računa unazad

Potrebno je detaljnije objasniti kako funkcionišu ovi faktori. O tome u daljem tekstu.

Zahtev da je došlo do oštećenja poverilaca U članu 98. stav 1. navode se dve kategorije povrede prava zbog kojih stečajni upravnik ili stečajni poverilac može da ospori pravni posao ili radnju stečajnog dužnika. To su pravni poslovi ili pravne radnje kojima se: a) narušava ravnomerno namirenje stečajnih poverilaca (što je nazvano „oštećenje stečajnih poverilaca”) ili b) pojedini poverioci stavljaju u povoljniji položaj (nazvano „pogodovanje poverilaca”). Zakonski uslovi su u suštini jedan opšti uslov da je došlo do oštećenja. Opšti u smislu negativnog efekta na druge poverioce, a ne da je utvrđena posebna vrsta povrede prava pojedinog poverioca. Zakonski uslov da radnja koja se pobija treba da ima jedan od gore navedenih negativnih efekata se primenjuje na sve pravne poslove koji su predmet pobijanja prema odredbama sadržanim u ovom delu Zakona o stečajnom postupku. Prema tome, poverilac se može odbraniti od tužbe za pobijanje ukoliko dokaže da nije narušeno ravnopravno namirenje drugih poverilaca, u smislu da je isplata izvršena pre pokretanja stečajnog postupka bila iste veličine kao iznos koji bi poverilac dobio raspodelom u stečajnom postupku. Isto tako, efikasna odbrana za poverioca je da dokaže da nije bilo promene imovinskog stanja dužnika koja bi imala negativan efekat na poverioce, te stoga nema razloga da stečajni upravnik podnosi tužbu. Na primer, poverilac koji bi u slučaju bankrotstva imao pravo na raspodelu u iznosu od 3.000 evra za potraživanje od 10.000 evra, koje je u potpunosti isplaćeno pre pokretanja stečajnog postupka, u slučaju povraćaja bi morao da vrati samo 7.000 evra. Preostalih 3.000 evra, poverilac bi mogao da zadrži, pošto je to tačno onoliko koliko bi dobio raspodelom. To je isti iznos koji bi dobili poverioci istog reda, tako da nije narušeno ravnopravno namirenje isplatom iznosa od 3.000 evra. 114

POBIJANJE PRAVNIH POSLOVA Slična je situacija u kojoj obezbeđeni poverilac primi isplatu pre pokretanja stečajnog postupka koja verovatno neće biti pobijana. Ukoliko je u korist poverioca bilo zasnovano prioritetno založno pravo i primio je isplatu u iznosu koji je jednak ili manji od obezbeđenog potraživanja, poverilac će imati efikasnu odbranu u postupku pobijanja, do tog iznosa. Međutim, ukoliko je poverilac primio veći iznos od onog na koji je imao pravo, moraće da vrati višak. Ovo bi bila situacija u kojoj dug iznosi 100.000 evra, a vrednost imovine kojom se obezbedio u trenutku pokretanja stečajnog postupka je samo 50.000 evra. Ukoliko poverilac primi iznos od 75.000 evra pre pokretanja stečajnog postupka, postoji rizik da će mu biti pobijan iznos od 25.000 evra, ukoliko su ispunjeni svi uslovi za pobijanje pravnih radnji stečajnog dužnika. U pogledu viška od 25.000 evra koje je primio, obezbeđeni poverilac ima isti položaj kao obični stečajni poverioci, tako da je potrebno utvrditi da li je ovom isplatom došlo do kršenja odredbi o pogodovanja poverilaca, a naročito člana 99.

Nesposobnost plaćanja dužnika Neke od radnji pobijanja zahtevaju nesposobnost plaćanja ili znanje da je postojala nesposobnost plaćanja. Pošto se pobijanje radnji stečajnog dužnika može preduzeti samo posle pokretanja stečajnog postupka, očigledno je da je u tom trenutku dužnik nesposoban za plaćanje. Međutim, odredbama o pobijanju zahteva se da je nesposobnost plaćanja dužnika postojala u trenutku kada je pravni posao koji se pobija zaključen, član 99. stav 1., 101. stav 1. tačka 1. i stav 1. tačka 2. Ovo je mnogo teže utvrditi jer je potrebno ispitati kojim činjenicama se raspolagalo u prethodnom vremenskom periodu. Takođe, može se pretpostaviti šta je bilo poznato ili je moralo biti poznato u određenom vremenskom periodu. U nekim slučajevima stečaja, u pogledu radnji pobijanja nesposobnost plaćanja se pretpostavlja, član 99. stav 3. Još jedno pitanje je šta je tačno „nesposobnost plaćanja” u smislu odredaba o radnjama pobijanja. Iako nema izričite definicije u delu koji se bavi radnjama pobijanja, definicija „nesposobnosti plaćanja” postoji u drugim oblastima stečajnog zakona. Nejasno je da li će se ove definicije primeniti po analogiji na delove zakona koji se bave pobijanjem. Nesposobnost plaćanja dužnika se definiše u članu 2. i 3. Zakona o stečajnom postupku. Prema članu 2. stav 2., smatra se da je stečajni dužnik nesposoban za plaćanje ako: ■ ne može odgovoriti svojim obavezama u roku od 45 dana od dana dospelosti obaveze; ■ nije vršio plaćanja neprekidno 30 dana; ■ učini verovatnim da svoje već postojeće obaveze neće moći da ispuni po dospeću - preteća nesposobnost za plaćanje. 115

PRIRUČNIK ZA STEČAJNE UPRAVNIKE Ukoliko je već bilo neuspešnih pokušaja naplate potraživanja od dužnika, pretpostavljaće se da je poverilac znao za nesposobnost plaćanja. Gore navedene odredbe prihvataju metod ostvarenih prihoda za utvrđivanje nesposobnosti plaćanja, a ne metod bilansa stanja. Metodom ostvarenih prihoda posmatra se mogućnost dužnika da svoje obaveze ispuni o dospeću kao merilo nesposobnosti plaćanja. Metodom bilansa stanja nesposobnost plaćanja procenjuje se tako što se poredi da li je ukupna aktiva veća od ukupne pasive. Nije jasno koja će definicija „nesposobnosti plaćanja” biti primenjena za radnje pobijanja u ovom delu zakona. U članu 3. postoji pretpostavka nesposobnosti plaćanja ukoliko je postupak pokrenut na predlog poverioca koji u sudskom ili poreskom izvršnom postupku nije mogao namiriti svoje potraživanje. U takvim slučajevima, pretpostavlja se da je nesposobnost plaćanja definitivno dokazana i odmah će biti pokrenut stečajni postupak, bez sprovođenja prethodnog stečajnog postupka. Nije jasno da li će se ova pretpostavka primenjivati i kod pobijanja pravnih radnji stečajnog dužnika. Pretpostavke su važne u slučajevima u kojima zakon propisuje, kao preduslove za pobijanje, da je poverilac znao da je dužnik nesposoban za plaćanje ili da je stavljen predlog za pokretanje stečajnog postupka, član 99. stav 1. i stav 2., 101. stav 1. tačka 1. i stav 1. tačka 2. i član 102.

Konkretne radnje pobijanja Svaka od pet konkretnih radnji pobijanja u stečajnom zakonu je razmotrena niže u pogledu detaljnih uslova za svaku od njih, uključujući: nesposobnost plaćanja i znanje za nesposobnost plaćanja; uticaj na poverioce; namera dužnika; i rok koji se računa unazad. Pobijanje zbog pogodovanje poverilaca - Uobičajeno namirenje – Član 99. Član 99. Zakona reguliše pitanje mogućnosti pobijanja isplata koje su izvršene „uobičajenim namirenjem”, što znači da predviđa čak i pobijanje onih pravnih poslova u kojima je poverilac po zakonu u potpunosti je imao pravo da primi isplatu. Dakle, poverilac nije učinio ništa nepropisno. Kod uobičajenog namirenja, koje podrazumeva „obavljanje redovnih poslova”, postavlja se pitanje onih pravnih poslova u kojima se poverilac namiruje u skladu sa ugovorom: treba zaštiti od povraćaja datog onog poverioca koji je redovno plaćen za ispunjenje ugovorne obaveze isporukom robe ili izvršenjem usluge. Takav poverilac ne umanjuje vrednost stečajne mase na štetu drugih poverilaca pošto nastavlja sa ispunjenjem ugovornih obaveza snabdevanjem robom ili uslugama. S druge strane, svi pravni poslovi zaključeni u kratkom roku pre pokretanja stečajnog postupka bi trebalo da budu predmet osporavanja, u korist svih poverilaca. Stečajnim zakonom se pokušava uspostaviti balans između dozvoljavanja pobija116

POBIJANJE PRAVNIH POSLOVA nja uobičajenih pravnih poslova, ali samo ukoliko je poverilac znao ili morao da zna da je dužnik bio nesposoban za plaćanje, član 99. Nesposobnost plaćanja i znanje o postojanju nesposobnosti plaćanja – Nesposobnost plaćanja dužnika i znanje poverioca (ili pretpostavka znanja – „znao ili morao da zna”) o nesposobnosti plaćanja dužnika, kao uslovi su nužni, da bi se pravni posao ili druga pravna radnja preduzeti na način i u vreme koji su u skladu sa sadržinom njegovog prava (uobičajeno namirenje), i kao takvi mogu biti predmet pobijanja, član 99. stav 1. Cilj ove odredbe je da se uspostavi balans između potrebe da se zaštiti stečajna masa i obezbedi ravnomerno namirenje svih stečajnih poverilaca, a da se istovremeno ne kazne poverioci koji su obavljali redovne poslove u dobroj veri. Shodno zakonu, uobičajeno namirenje se može pobijati i nakon podnošenja predloga za pokretanje stečajnog postupka, član 99. stav 2. Takođe, član 99. stav 3 predviđa da će se smatrati da je poverilac znao ili morao znati za nesposobnost plaćanja stečajnog dužnika ako je znao za okolnosti iz kojih se na nesumnjiv način može zaključiti da postoji nesposobnost plaćanja i navodi jedan primer: da je znao da je podnet predlog za pokretanje stečajnog postupka. Ovim se obuhvata znanje poverioca o ekonomskim i finansijskim poteškoćama dužnika i o svim činjenicama na osnovu kojih može da se zaključi da dužnik nije u stanju da redovno ispunjava svoje poslovne obaveze. U praksi, pitanje da li je poverilac znao za nesposobnost plaćanja koje obuhvata interpretaciju reči „nesumnjiv način” i standardne formulacije „znao ili morao da zna”, se poverava sudu na odluku, osim u slučaju kada stečajni upravnik može da se pozove na član 3. Zakona o stečajnom postupku (npr. kada je protiv dužnika već sproveden neuspešan pokušaj izvršenja). Ukoliko je došlo do takvog neuspešnog pokušaja, znanje za nesposobnost za plaćanje će se, u smislu ovog dela zakona, verovatno pretpostaviti. Uticaj na poverioce. Samo pravni poslovi koji su imali negativan uticaj na poverioce mogu biti predmet pobijanja na osnovu odredaba u ovom delu zakona. To znači da ukoliko poverilac nastavlja da uvećava stečajnu masu (tako što nastavlja da dostavlja robu u periodu ili posle perioda u kome je izvršena isplata), prijem isplate nije umanjio vrednost stečajne mase na štetu poverilaca. Namera dužnika. Namera dužnika nije uslov za ovo ni za druga pobijanja pravnih radnji stečajnog dužnika. Rok koji se računa unazad. Rok koji se računa „unazad” za osporavanje uobičajenog namirenja je tri meseca pre nego što bude podnet predlog za pokretanje stečajnog postupka, što znači da je uobičajeno namirenje koje se pobija moralo 117

PRIRUČNIK ZA STEČAJNE UPRAVNIKE da se dogodi u toku ovog perioda od tri meseca pre podnošenja predloga o pokretanju stečajnog postupka, član 99. stav 1. Svako uobičajeno namirenje koje se dogodilo pre više od tri meseca ne može biti predmet pobijanja. Relativno kratak rok je logična posledica potrebe da se zaštite poverioci koji redovno obavljaju svoje poslove i obezbeđivanje odgovarajućeg nivoa sigurnosti u pravnom prometu. Pobijanje zbog pogodovanja poverilaca – Neuobičajeno namirenje – član 100. Odredba člana 100. o neuobičajenom namirenju odnosi se na pravne poslove, radnje ili drugo namirenje koje ne spada u redovno poslovanje. Tu spadaju radnje koje primalac uopšte nije imao pravo da traži, ili je imao pravo da traži ali ne na način i u vreme kada su preduzete, član 100. Ova odredba je s namerom široko određena, tako da obuhvata pobijanje radnji koje uopšte nemaju prirodu novčanih plaćanja, kao što je uspostavljanje obezbeđenja. Neuobičajeno namirenje podrazumeva pravne poslove ili drugo namirenje koje je neobično, „neuobičajeno”, naročito pravne poslove u kojima uopšte nema osnova za namirenje. Član 100. definiše mehanizam kojim se pobija neuobičajeno namirenje, bez dokazivanja namere da se oštete poverioci. Osnovna razlika ove dve vrste namirenja je da ima manje uslova za pobijanje neuobičajenog namirenja, pa ih je lakše dokazati, a rok koji se računa „unazad” je duži. Neuobičajeno namirenje može biti osporeno ukoliko se dogodilo šest meseci pre podnošenja predloga za pokretanje stečajnog postupka. Nesposobnost plaćanja. U slučaju „neuobičajenog namirenja”, ne traži se nesposobnost plaćanja dužnika u trenutku namirenja, kao ni da je znao za nesposobnost plaćanja, član 100. Namera dužnika. Kao što je gore navedeno, namera dužnika nije uslov u slučajevima pogodovanja poverilaca. Uticaj na poverioce. Prema ovoj odredbi, mogu biti pobijani samo oni pravni poslovi koji su imali negativan uticaj na poverioce. To znači da ukoliko poverilac nastavlja da uvećava stečajnu masu (tako što dostavlja robu u periodu kada je ili pošto je izvršena isplata), onda prijem isplate ne umanjuje vrednost imovine stečajne mase na štetu drugih poverilaca. Rok koji se računa unazad. Neuobičajeno namirenje se može pobijati ukoliko se dogodilo šest meseci pre podnošenja predloga za pokretanje stečajnog postupka, član 100.

118

POBIJANJE PRAVNIH POSLOVA Pobijanje zbog pogodovanja poverilaca - Neposredno oštećenje stečajnih poverilaca - član 101. Ovaj oblik pravnog posla koji se može pobiti ima gotovo identične karakteristike kao uobičajeno namirenja. Ovaj deo se odnosi na pobijanje preduzimanja / propuštanja dužnikovih radnji kojom on gubi neko svoje pravo ili zbog koje on to pravo više ne može ostvariti, član 101. stav 1. tačka 3. kao i pobijanje radnji koje su preduzete posle pokretanja stečajnog postupka. Nesposobnost plaćanja. Nesposobnost plaćanja dužnika i znanje poverioca da je dužnik bio nesposoban za plaćanje u vreme zaključenja pravnog posla, predstavljaju nužne uslove, da bi se mogle pobijati radnje stečajnog dužnika kojima se neposredno oštećuju poverioci, član 101. stav 1. tačke 1. i 2. Uticaj na poverioce. Prema ovom delu zakona, neophodno je da je nastala neka šteta za poverioce ili „neposredno oštećenje” poverilaca. Međutim, nije jasno šta je tačno „neposredno oštećenje” prema ovoj odredbi i po čemu se ono razlikuje od uslova iz prethodnog dela. Izgleda da se ovom odredbom obuhvataju svi pravni poslovi kojima se oštećuje jedan poverilac ili poverioci uopšte. Namera dužnika. Postojanje namere dužnika da ošteti poverioce nije uslov koji se zahteva za pobijanje ove vrste pravnih poslova i ne mora se dokazivati – sama činjenica da je šteta nastala usled konkretnog pravnog posla je dovoljan razlog za pobijanje. Rok koji se računa unazad. Rok koji se računa unazad za osporavanje pravnih poslova kojima su neposredno oštećeni stečajni poverioci je tri meseca pre podnošenja predloga za pokretanje stečajnog postupka, član 101. stav 1. tačka 1. Prevarne radnje - Namerno oštećenje poverilaca (prava prevara) – Član 102 Ukoliko je dužnik prodao imovinu sa namerom da prevari poverioce, najveći broj sistema stečaja širom sveta predviđa neki mehanizam kojim se stečajnom upravniku omogućuje da povrati imovinu ili iznos u vrednosti imovine u korist poverilaca bez dokazivanja nesposobnosti plaćanja u vreme zaključenja pravnog posla. Taj mehanizam predviđen je odredbom člana 102. Princip je da se dužnici odvrate od prevarnog sakrivanja imovine na štetu poverilaca. Rok koji se računa „unazad” je znatno duži nego u drugim slučajevima, ali dokazivanje namere dužnika da ošteti poverioce ostaje ključni uslov. Nesposobnost plaćanja. Pošto je dužnik nameravao da prevari poverioce, ne zahteva se nesposobnost plaćanja ni znanje da je postojala nesposobnost plaćanja, član 102.

119

PRIRUČNIK ZA STEČAJNE UPRAVNIKE Namera dužnika. Neophodno je da se ustanovi da je saugovarač stečajnog dužnika znao za njegovu nameru da bi se uspešno pobila pravna radnja dužnika. Međutim, po ovom članu znanje namere se pretpostavlja ako je saugovarač stečajnog dužnika znao da stečajnom dužniku preti nesposobnost plaćanja i da se radnjom oštećuju poverioci, član 102. Rok koji se računa unazad. Rok koji se računa unazad sa namerom prevare je znatno duži nego kod drugih radnji – 5 godina od dana podnošenja predloga za pokretanje stečajnog postupka. Tako dug rok je logična posledica potrebe da se omogući otkrivanje namernog oštećenja poverilaca. Uticaj na poverioce. Ne traži se dokaz oštećenja poverilaca u slučajevima prevarnih radnji. Negativan efekat se pretpostavlja zbog postojanja namere dužnika da ošteti poverioce. Prevarne radnje - Poslovi i radnje bez naknade ili uz neznatnu naknadu (Prevara koja se pretpostavlja) - Član 103. Pravni posao i pravna radnja stečajnog dužnika bez naknade ili uz neznatnu naknadu mogu se pobijati, shodno članu 103. Prema ovoj odredbi, smatra se da je došlo do prevarne radnje ukoliko je dužnik prodao imovinu znatno ispod njene prave tržišne vrednosti, odnosno bez naknade ili uz neznatnu tj. neproporcionalno nisku naknadu, član 103. Nesposobnost plaćanja. Zakonom se ne zahteva postojanje nesposobnosti plaćanja, kao ni znanje da je postojala nesposobnost plaćanja u ovim slučajevima, član 103. Namera dužnika. Ne zahteva se dokazivanje namere da se prevare poverioci, član 103. Rok koji se računa unazad. U ovim slučajevima rok koji se računa unazad je dve godine pre podnošenja predloga – tj. pravni posao bez naknade ili uz neznatnu naknadu mora da bude zaključen dve godine pre podnošenja predloga za pokretanje stečajnog postupka, član 103. Uticaj na poverioce. Ne traži se nikakav poseban dokaz da su poverioci oštećeni. Negativan efekat se pretpostavlja pošto dužnik nije primio odgovarajuću nadoknadu za prenos, čime su poverioci oštećeni, jer se smanjila imovina dužnika, član 103.

Odbrana U članu 104. navodi se da su izuzete određene radnje koje bi inače mogle da budu predmet pobijanja. Na primer, ne mogu se pobijati radnje koje su preduzete 120

POBIJANJE PRAVNIH POSLOVA prilikom izvršenja odobrenog plana reorganizacije stečajnog dužnika preduzeta pošto je pokrenut stečajni postupak. Takođe, izuzeto je nastavljanje poslova preduzetih pošto je pokrenut stečajni postupak. Dalje, izuzete su isplate po menicama ili čekovima ako je druga strana morala primiti isplatu da ne bi izgubila pravo na regres protiv ostalih meničnih odnosno čekovnih obveznika, član 104. stav 3. Osim zakonskih izuzetaka navedenih u članu 104., poverilac se može braniti od pobijanja na osnovu toga što nisu ispunjeni neki zakonski uslovi. Tu spadaju: ■ Da je tužba podneta po isteku zakonskog roka; ■ Da je pravni posao zaključen van navedenih rokova koji se računaju unazad; ■ Da ne postoji nesposobnost plaćanja ili znanje za nesposobnost plaćanja; ■ Da nije postojala namera; ■ Da ne postoji zahtevani efekat ili oštećenje poverilaca. Konkretan uslov će zavisiti od toga na kom članu zakona se zasniva tužba za pobijanje. Na primer, za pobijanje usled pogodovanja poverilaca se prema članovima 99., 100. ili 101. traži oštećenje ili negativan uticaj na druge poverioce, uz isunjenje opštih uslova iz člana 98. stav 1. Prema tome, poverilac će se uspešno odbraniti od ove tužbe ukoliko može da dokaže da je nastavio da uvećava stečajnu masu, na primer robom ili drugim imovinskim vrednostima, istovremeno kada je primio isplatu, jer onda nije došlo do oštećenja poverilaca. Ukoliko upotrebimo primer sa početka ovog poglavlja sa poveriocima A i B (gde obojica imaju potraživanje od po 1.000 evra, i poverilac A traži i dobija isplatu, a poverilac B ne dobija ništa), ukoliko je poverilac A prodao dužniku robu vrednu 500 evra u isto ili približno vreme kada je primljena isplata, imovina dužnika nije umanjena do visine iznosa jednakog vrednosti pribavljene robe. Poverilac A će osnovano moći da osporava tužbu u visini iznosa od 500 evra. Iznos od 500 evra u gotovini je zamenjen za 500 evra u robi, tako da i dalje postoji imovina od koje će se namiriti ostali poverioci. U ovom slučaju, Poverilac A osnovano će prigovarati za iznos u visini od 500 evra koliko je uneo u stečajnu masu, ali će morati da vrati preostalih 500 evra od ukupno 1000 evra koliko je primio. Bilans stanja pre isplate

Bilans stanja posle isplate

Aktiva

Pasiva

Aktiva

Pasiva

1000

A 1000

500

A0

B 1000

B 1000

121

PRIRUČNIK ZA STEČAJNE UPRAVNIKE Kao što se vidi, sredstva dužnika su umanjena smo za iznos od 500 evra (1.000 evra isplaćenih poveriocu B, manje 500 evra vrednosti u primljenoj robi). Bilans stanja nakon povraćaja Aktiva

Pasiva

1000

A 500 B 1000

Ostali zakoni koji se mogu primeniti Pored Zakona o stečajnom postupku, Zakon o obligacionim odnosima propisuje opšta pravila za pobijanje pravnih radnji dužnika, prema kojima svaki poverilac čije je potraživanje dospelo može pobijati pravne radnje dužnika koje su štetne za njega, Zakon o obligacionim odnosima, član 280–285. Stečajni upravnici bi trebalo da poznaju ove odredbe Zakona o obligacionim odnosima kao i druge zakone koji regulišu njihovu oblast rada, jer oni predstavljaju dodatne korisne instrumente za povraćaj sredstava, gde je to moguće. Posebno je važno da stečajni upravnici znaju da je rok za podizanje tužbe za pobijanje, propisan ovim odredbama, godinu dana, član 285. Zakona o obligacionim odnosima.

122

PONIŠTAVANJE NEPOVOLJNIH DVOSTRANIH UGOVORA OPŠTA PITANJA Zakon o stečajnom postupku ovlašćuje stečajnog upravnika da se saglasi i ispuni postojeće neispunjene ugovore obaveze ili da se ne saglasi i odbije ispunjenje onih koje su nepovoljne ili pod određenim okolnostima isuviše opterećuju stečajnu masu. Mogućnost da se raskinu nepovoljni ugovori je dodatno ovlašćenje u stečajnom zakonu kojim treba da se omogući stečajnom dužniku da se reorganizuje u finansijski održivu celinu.

Ovlašćenja iz člana 74. stav 1. U članu 74. stav 1. navodi se „ako stečajni dužnik i njegov saugovarač do pokretanja stečajnog postupka nisu u celosti ili delimično izvršili dvostranoteretni ugovor koji su zaključili, stečajni upravnik može, umesto stečajnog dužnika, ispuniti ugovor i tražiti ispunjenje od druge strane”. Ovom odredbom se obezbeđuje da stečajni upravnik koji je odgovoran za stečajnu masu ima pravno ovlašćenje da ispuni postojeće ugovore. Ovo pre svega treba da otkloni nedoumicu da je stečajna masa drugačija imovinska celina od stečajnog dužnika pre pokretanja stečajnog postupka, i da ispunjenje ugovora ne bi trebalo da bude dozvoljeno. U članu 74. stav 2. se dalje navodi da „ukoliko stečajni upravnik odbije ispunjenje, saugovarač stečajnog dužnika može ostvariti svoje potraživanje kao stečajni poverilac”. Ova odredba omogućava pravni osnov za neispunjenje postojećih ugovora i nastupanje posledica povrede ugovornih obaveza.

Šteta postaje potraživanje Ukoliko ugovor ne bude ispunjen na način predviđen odredbama člana 74., može doći do nastanka štete. Ova šteta će se pretvoriti u potraživanje prema stečajnoj masi, prema odredbi sadržanoj u članu 74. stav 2. Ovo potraživanje se isplaćuje u skladu sa svojim isplatnim redom kao i sva ostala potraživanja u stečaju.

Uslov: neispunjenje obaveza obe ugovorne strane Kako bi ispunio uslove za stavljanje van snage, ugovor ne sme biti ispunjen; na obe ugovorne strane moraju postojati neke obaveze koje nisu ispunjene. Ukoliko samo jedna strana nije ispunila svoju obavezu, sve što ostaje je da druga strana svoje obaveze ispuni. U takvim slučajevima, kada je jedna strana već ispunila svoju obavezu, ne primenjuju se odredbe člana 74. Ukoliko je saugovarač stečajnog dužnika već ispunio svoje ugovorne obaveze i sve što preostaje 125

PRIRUČNIK ZA STEČAJNE UPRAVNIKE je da dužnik plati, onda ova isplata predstavlja još jedno stečajno potraživanje, kao i sva ostala. Potpuno ispunjen ugovor ne može biti stavljen van snage. Isto tako, ukoliko je stečajni dužnik izvršio svoju obavezu i samo očekuje isporuku robe, uslugu ili isplatu, nema za šta da se odbije ispunjenje (niti bi stečajni dužnik u ovom trenutku želeo da ugovor stavi van snage, pošto je već izvršio svoje obaveze i to ga ne bi dovelo u povoljniji položaj). Ugovorna strana koja nije stečajni dužnik može prema članu 74. stav 3. da izdejstvuje od stečajnog upravnika da donese odluku da li će ispuniti ugovornu obavezu li odbija ispunjenje iste. Po ovoj odredbi, stečajni upravnik mora da odgovori u roku od petnaest dana, od dana prijema zahteva. Ova odredba ne određuje da li taj zahtev mora biti u pismenoj formi. Međutim, čini se da se pismena forma podrazumeva. U svakom slučaju, preporučuje se da zahtev bude u pismenoj formi za slučaj potrebe dokazivanja. Teško je dokazati zahtev kada je on saopšten usmeno.

Naknadno kršenje ugovornih obaveza Ukoliko se stečajni upravnik saglasi sa ugovorom, što znači da je pokazao nameru da ispuni obaveze, a onda to ne učini, šteta koja tako nastane nije obično stečajno potraživanje u smislu člana 35. stav 2. tačka 4., već spada u red potraživanja sa visokim prioritetom (prvog isplatnog reda u smislu člana 35. stav 2. tačka 1.), u troškove stečajnog postupka. U članu 74. stav 4. se navodi: „ako stečajni upravnik ostane kod ispunjenja ugovora pa u toku stečajnog postupka prestane da ga izvršava, potraživanje po osnovu tog ugovora spada u prvi isplatni red, kao trošak stečajnog postupka”. Stečajni upravnik stoga treba da bude pažljiv prilikom odlučivanja kojih ugovora će se pridržavati, pošto će potraživanja nastala usled naknadnog kršenja ugovornih obaveza biti u istom isplatnom redu kao i nadoknada troškova stečajnom upravniku za vođenje stečajnog postupka.

PRIMER: Zakup poslovnog prostora Za zakupljeni poslovni prostor, radnja plaća 4.000 evra mesečno. Tokom dve godine, radnja doživljava finansijske poteškoće. Cene zakupa nekretnina su opale i zakup u okolnim radnjama je pao za 50%. Konkurent koji prodaje sličnu robu ima radnju u istoj ulici. On je u poziciji da snizi cenu robe koju prodaje, zato što ima niže troškove poslovanja. Jedan od osnovnih razloga što ima niže troškove poslovanja je što plaća znatno manji zakup za prostorije. Pošto nije konkurentna, radnja podnosi predlog za pokretanje stečajnog postupka i pokušava da se reorganizuje. Jedna od mera koju radnja planira da preduzme kako bi ponovo postala profitabilna je da raskine ugovor

126

PONIŠTAVANJE NEPOVOLJNIH DVOSTRANIH UGOVORA

o zakupu i pretvori neizvršen ugovor u stečajno potraživanje. Međutim, ova mera možda uopšte nije potrebna. Uzimajući u obzir pravo dužnika da raskine ugovor o zakupu i ostavi zakupodavca bez zakupca u novonastalim uslovima na tržištu, zakupodavac će verovatno biti sklon da se dogovori o novim uslovima zakupa i prihvati zakupninu koja je u skladu sa tržišnom. Na ovaj način, stečajni dužnik će dobiti nižu zakupninu što će mu omogućiti da posluje konkurentno, a zakupodavac neće morati da se izlaže riziku da neće moći da izda prostor u zakup i naplati svoja potraživanja u stečajnom postupku.

127

PRODAJA IMOVINE OPŠTA PITANJA Prodaja imovine je jedan od najvidljivijih i najkontroverznijih događaja u stečajnom postupku. Zbog toga je od ključnog značaja da stečajni upravnik vodi postupak što je transparentnije moguće, kako bi se izbegli prigovori i kritike. Tokom postupka prodaje imovine, stečajni upravnik mora da pokaže otvorenost kako prilikom preduzimanja određenih radnji, tako i u pogledu onoga što se javnosti prezentuje. Mora biti u stanju da pokaže da je postupao vrlo stručno i pažljivo. Za početak, prodaja cele imovine mora biti izvršena strogo u skladu sa Zakonom o stečajnom postupku i ostalim relevantnim propisima. Međutim, ova pravila se odnose na različite vrste imovine i različite okolnosti, tako da će u praksi ostati dosta prostora za fleksibilnost. U slučajevima bankrotstva, po novom Zakonu o stečajnom postupku, zarada stečajnog upravnika će biti povezana sa visinom iznosa dobijenim od prodaje imovine dužnika ili povraćaja sredstava u stečajnu masu. Stečajni upravnik koji nije u stanju da proda imovinu, neće biti plaćen. Prema tome, za stečajnog upravnika je veoma značajno da stručno obavi pripreme za prodaju imovine na način na koji će privući najveći broj kvalifikovanih ponuđača. Takođe je veoma značajno da među poveriocima i kupcima stvori reputaciju o profesionalnosti, pouzdanosti i transparentnosti njegovog rada. Neophodne veštine i sposobnost procenjivanja. Stečajni upravnik može da naiđe na veoma različiti sastav imovine dužnika. Osim opštih obaveza predviđenih zakonom, nema posebnih pravila o tome koji je najbolji način prodaje imovine. Metode će zavisiti od vrste imovine u pitanju. Prema tome, teško je u generalnom smislu govoriti o najboljim praktičnim rešenjima. Međutim, postoji određen broj važnih sposobnosti koje stečajni upravnik mora da poseduje: ■ sposobnost da podeli ili grupiše imovinu na način koji će privući najveći broj kvalifikovanih ponuđača i obezbediti najveću prodajnu cenu; ■ sposobnost da odredi najbolji raspoloživi način prodaje, bez obzira na to da li se imovina prodaje na aukciji ili neposrednom pogodbom; ■ sposobnost da odredi tržište na kome će ponuditi imovinu. Komercijalni pristup. Stečajni upravnik mora da koristi svoju sposobnost komercijalne procene pri predlaganju određenog načina prodaje. U svakom slučaju, stečajni upravnik mora da se ponaša na komercijalno razborit način. Ovo se uopšteno može opisati kao marketing ili prodaja određene imovine na način koji komercijalno odgovara toj vrsti imovine pod datim okolnostima. 129

PRIRUČNIK ZA STEČAJNE UPRAVNIKE Ono što komercijalno ima smisla za jednu vrstu, možda nema smisla za neku drugu vrstu imovine. Neki delovi imovine, kao što su alati i farbe, mogu biti relativno neprivlačni, s obzirom da su specifičnog karaktera. Ostali delovi imovine, kao na primer, automobili, kamioni i druga vozila, mogu biti korišćeni na razne načine (kao i imati nižu vrednost po komadu) i biće interesantniji većem broju potencijalnih kupaca. Intelektualna svojina može imati vrednost koju nije lako utvrditi i za koju nije lako naći kupca. Patent ili žig ne može se reklamirati ili prodati na isti način kao nekretnine, mašine ili akcije. Da bi se prilikom prodaje imovine održao integritet stečajnog postupka, kao i da bi postupak bio transparentan za sve učesnike, stečajni upravnik treba da prodaju promoviše što više i u većem broju medija od zakonom predviđenog minimuma u članovima 110. i 111. Ukoliko postoje potencijalni kupci iz inostranstva, ili je predmet prodaje visoka tehnologija i postoji ograničen broj potencijalnih kupaca, moraju se razmotriti i druge varijante. Stečajni upravnik mora da bude spreman da dostavi direktnu ponudu putem pošte i kontaktira proizvođača predmeta prodaje, ukoliko on još uvek postoji, sve bivše konkurente, ili prodavce koji su specijalizovani za određenu vrstu robe. Takođe, postoji sve više internet prezentacija za prodaju imovine u stečaju, uključujući tu i online (direktne) aukcije. Efikasan stečajni upravnik bi trebalo da se upozna sa svim ovim metodama prodaje, pošto one uvećavaju mogućnost da se kontaktira potencijalni kupac. Brza prodaja. Novi Zakon o stečajnom postupku predviđa da je stečajni postupak hitan (član 29. stav 2.) Imovina treba da bude prodata što je pre moguće, ali se pri tome mora voditi računa da promovisanje i postupak prodaje budu izvršeni na odgovarajući način. Stečajni upravnik treba da razvije strategiju koja će obezbediti najveću moguću prodajnu cenu, u ograničenom vremenskom periodu. Kao što je prikazano u odeljku ovog priručnika pod nazivom „Procena vrednosti preduzeća”, držanje imovine košta; što se imovina duže zadržava, veći su ukupni troškovi održavanja. Ovi troškovi spadaju u troškove stečajnog postupka i prvi se isplaćuju, prema redosledu naplate određenom u članu 35. Ukoliko ostvarena vrednost ne bude veća od ovih troškova, ukupan iznos iz stečajne mase, koji će biti na raspolaganju za raspodelu stečajnim poveriocima, će biti manji. Najčešće se vrednost imovine neće povećati protekom vremena. Stečajni upravnik zato brzo mora da utvrdi prirodu i količinu imovine, promoviše je na odgovarajući način i na kraju je proda. Ukoliko stečajni upravnik ne proda imovinu brzo, može biti izložen optužbama da je nepotrebno dozvolio da se smanji ukupna vrednost stečajne mase koja će biti raspodeljena stečajnim poveriocima, jer je dozvolio da se nagomilaju potraživanja višeg prioriteta. U najvećem broju stečaja, kupci neće platiti cenu koji bi platili prodavcima 130

PRODAJA IMOVINE takve imovine u transakcijama koje se odvijaju u redovnim situacijama. Kupac plaća cenu pod vanrednim okolnostima u koju ne spadaju nikakve garancije. Kupac ne može da vrati stvari ukoliko se pokaže da one imaju nedostatke, niti može kasnije da kupi još stvari iste vrste. Ukoliko je imovina promovisana na odgovarajući način, tako da je se pojavio dovoljno veliki broj potencijalnih kupaca, poverioci ne mogu tvrditi da je postignuta prodajna cena na aukciji ili tenderu bila „previše niska”. Novi zakon predviđa pravila kojima se brzo odbijaju neosnovani prigovori da je prodajna cena bila previše niska. Nije potrebno izvršiti zvaničnu procenu. Osim ako se predlaže prodaja celog preduzeća, Zakon o stečajnom postupku ne zahteva zvaničnu procenu vrednosti pre nego što se imovina stavi na prodaju. Bez obzira na to, stečajni upravnik mora bar okvirno da proceni kolika je fer tržišna vrednost imovine pre nego što počne da razvija strategiju prodaje. Vidi odeljak „Procena vrednosti preduzeća”. Procena vrednosti imovine je neophodna i za početni stečajni bilans. Cena po kojoj je imovina pribavljena ili vrednost koju ona ima u finansijskim knjigama nema uticaja na utvrđivanje strategije prodaje – ona ne odražava pravu tržišnu vrednost imovine. Najčešće se vrednost stvari, koje se koriste u proizvodnji i stvaraju prihode, određuje prema tome kolika je trenutna vrednost budućih prihoda koji mogu da budu ostvareni, a onda se na tu vrednost mogu primeniti razni popusti, što znači da će različiti kupci biti spremni da daju različite ponude za istu stvar. Detaljnija razrada ovih pitanja se nalazi u odeljku „Procena vrednosti preduzeća” ovog priručnika. Zaštita kupaca. Odredbe o prodaji u novom zakonu omogućuju brži postupak prodaje imovine u stečajnom postupku. Osim toga što predviđa otvoren i transparentan postupak, zakon štiti kupce imovine u stečajnom postupku tako što obezbeđuje sigurnost u prodaji. Prenos prava svojine je siguran, a predviđa se i zaštita od mogućih zahteva drugih poverilaca. Član 111. stav 5. predviđa da prigovor poverioca ne utiče na prodaju izvršenu trećem licu, već poverilac može zahtevati eventualnu naknadu štete do koje je došlo radnjama stečajnog upravnika u postupku prodaje, ili čak zahtevati pozivanje na ličnu odgovornost stečajnog upravnika zbog nepravilnosti u vođenju postupka, ali ne može zahtevati poništavanje prodaje. Član 111. stav 11. predviđa da u trenutku kada kupac plati prodajnu cenu on stiče svojinu na predmetu prodaje, bez ikakvih tereta i založnih prava. Nadalje, ukoliko se radi o prodaji celog preduzeća, član 113. stav 4. navodi da ni stečajni dužnik ni kupac neće biti odgovorni za potraživanja poverilaca prema dužniku koja su nastala pre pokretanja stečajnog postupka. Poverioci, naravno, imaju pravo na namirenje potraživanja iz sredstava ostvarenih prodajom imovine koja spada u stečajnu masu, a koja se raspodeljuje prema redosledu utvrđenom u članu 35.

131

PRIRUČNIK ZA STEČAJNE UPRAVNIKE Ipak, važno je razjasniti da stečajni upravnik nema obavezu da garantuje za bilo kakve karakteristike prodate imovine, uključujući količinu, kvalitet, ili podobnost za određenu namenu za koju poverilac želi da je koristi. Stečajni upravnik može da opiše imovinu na uopšten način i objasni kupcima da sami moraju da utvrde karakteristike imovine. Stečajni upravnik treba da potencijalnim kupcima jasno stavi do znanja da se imovine nudi u „kakva-takva” stanju bez ikakvih garancija i da je prodaja u stečajnom postupku konačna.

TEHNIČKI ASPEKTI PRODAJE IMOVINE Pravila o prodaji imovine u stečajnom postupku se nalaze u članovima 110114. Stečajni upravnik treba dobro da poznaje postupak koji se nalazi u ovim članovima i da se na njega poziva što češće. Nadalje, stečajni upravnik treba da poznaje i razume sve podzakonske propise i Nacionalne standarde za upravljanje stečajnom masom, kao i da se u potpunosti ponaša u skladu sa njima kada god je to potrebno. Nakon donošenja zaključka o unovčenju celokupne imovine ili dela imovine od strane stečajnog sudije, prodaju celokupne imovine ili dela imovine iz stečajne mase vrši stečajni upravnik ili lice koje on ovlasti, član 110. stav 1. Ova odredba kojom se zahteva sudska odluka u suštini sprečava prevremenu prodaju imovine, ukoliko postoji mogućnost da dođe do reorganizacije. Zakon u potpunosti uspostavlja odgovornost za prodaju imovine na strani stečajnog upravnika. U članu 110. stav 1. navodi se da stečajni postupak treba da sprovede stečajni upravnik ili osoba koju on ovlasti i nadgleda. Dakle, stečajni upravnik u potpunosti odgovara za svako lice kojem delegira odgovornost za prodaju imovine, bez obzira na to da li je u pitanju broker, akcionar, ili drugi posrednik. Stečajni upravnik treba da obezbedi da se ispoštuju sve zakonom predviđene procedure, bez obzira na to da li je poverio određene delove postupka prodaje drugim licima. Osim prodaje celog preduzeća, postoje četiri metode prodaje imovine: 1. 2. 3. 4.

Javno nadmetanje; Neposredna pogodba (sa ili bez javnog prikupljanja ponuda); Stvari koje imaju berzansku, odnosno, tržišnu cenu; Kvarljiva roba (ubrzani postupak).

Ove metode su detaljno razmotrene niže.

132

PRODAJA IMOVINE

Prodaja javnim nadmetanjem U članu 110. stav 2. stoji da se „prodaja imovine vrši javnim nadmetanjem, javnim prikupljanjem ponuda ili neposrednom pogodbom, po odredbama ovog zakona”, član 110. stav 2. Nije jasno da li ova široka definicija pokazuje da postoje tri odvojena puta za prodaju imovine, ili dva: javno nadmetanje i neposredna pogodba (sa ili bez javnog prikupljanja ponuda). Pravila koja se na njih odnose obrađena su u nastavku teksta. Pretpostavka je da se drugi zakoni, koji sadrže odredbe o prodaji imovine, kao što je Zakon o izvršnom postupku, primenjuju samo pod tačno određenim okolnostima, i to na pitanja koja zakon o stečaju ne spominje. Odredbe člana 111. stečajnog zakona će se verovatno smatrati za lex specialis, što znači da su one predviđene posebno za slučaj stečaja i stoga derogiraju druge opšte propise, kao što je Zakon o izvršnom postupku. U suprotnom, drugi zakoni, poput Zakona o izvršnom postupku, bi mogli da budu u suprotnosti sa zakonom o stečaju i spreče primenu postupka koji je zakonodavac nameravao da primeni na hitne situacije karakteristične za stečajni postupak. Zakon zahteva da se obaveštenje o prodaji javnim nadmetanjem dostavi unapred, član 111. stav 2. Pre prodaje imovine stečajni upravnik je dužan da stečajnom dužniku, odboru poverilaca, poveriocima koji imaju obezbeđeno potraživanje na imovini koja se prodaje i svim onim licima koja su iskazala interes za tu imovinu, bez obzira po kom osnovu, dostavi obaveštenje o nameri, planu prodaje, načinu prodaje i rokovima prodaje, član 111. stav 1. Stečajni upravnik je dužan da obaveštenje iz stava 1. ovog člana dostavi najkasnije 30 dana pre predloženog datuma javnog nadmetanja, član 111. stav 2. Obaveštenje o prodaji javnim nadmetanjem mora da sadrži: ■ mesto i adresu na kojoj se nalazi imovina koja se prodaje; ■ detaljan opis imovine sa podacima o njenoj nameni; ■ početnu cenu i uslove pod kojima će se izvršiti javno nadmetanje. Vidi član 111. stav 3. Obaveštenje služi samo da bi poverioci bili upozoreni da će se održati javno nadmetanje. To nije poziv poveriocima da daju odobrenje. Zakonom nije predviđeno kao neophodno davanje odobrenja od strane poverilaca. Postupak predviđen zakonom zahteva samo dostavu obaveštenja i daje mogućnost prigovora. Prethodne kvalifikacije. Zakon predviđa da stečajni upravnik definiše uslove prodaje. Stoga, stečajni upravnik može da postavi pravila javnog nadmetanja tako da zahteva od zainteresovanih strana da dostave dokaze da imaju finansijske mogućnosti da kupe imovinu koja se prodaje. Ovo može biti bilo šta, 133

PRIRUČNIK ZA STEČAJNE UPRAVNIKE od finansijske dokumentacije do depozita, kojim će postati kvalifikovani za davanje ponuda. Uslovi kvalifikacije ne treba da budu suviše strogi kako ne bi obeshrabrili potencijalne ponuđače. Svi uslovi moraju biti u celosti navedeni u obaveštenju, član 111. stav 3. Prigovori. Stečajni dužnik i poverioci mogu podneti prigovor na predloženu prodaju najkasnije u roku od 10 dana pre predloženog datuma prodaje ili prenosa, ako za njega postoji propisan osnov, član 111. stav 6. Prigovor se upućuje stečajnom veću koje o njemu odlučuje. Javno nadmetanje se nastavlja po planu i kad je prigovor podnet. Prigovor ne odlaže javno nadmetanje – ono će se održati kad je zakazano, osim ukoliko stečajni sudija ne odluči drugačije, član 111. stav 6. Takođe, dužnik i poverioci mogu podneti prigovor na izvršenu prodaju ukoliko za to postoji osnov, član 111. stav 8. Međutim, čak i usvojen prigovor obično neće dovesti do poništavanja zaključene prodaje. Pravni lek bi u ovom slučaju bio tužba za naknadu štete iz stečajne mase, ili čak lično od stečajnog upravnika, ukoliko je to primereno slučaju. Osnov za prigovor može biti: prevara, pristrasno ponašanje stečajnog upravnika, nepotpuno dato obaveštenje ili bilo koji drugi razlog iz koga proizlazi da je stečajni upravnik vodio postupak prodaje na štetu stečajne mase, član 111. stav 8. Obična tvrdnja da je postignuta cena preniska nije dovoljan osnov za podnošenje prigovora, član 111. stav 8. Poverioci imaju pravo da prisustvuju i daju ponude na javnom nadmetanju. Ukoliko je imovina zaista prodata „po preniskoj ceni”, poverilac je mogao da bolju ponudu, kupi imovinu i onda je sam proda po višoj ceni. Poverioci ovo obično ne rade, jer je malo verovatno da bi mogli da postignu značajno višu cenu od one koja je postignuta javnim nadmetanjem. Ukoliko osnov za prigovor nije jedan od navedenih u članu 111. stav 8. stečajni sudija treba da odbije prigovor. Ukoliko nije bilo prigovora, javno nadmetanje će se održati po planu. Ne sme da dođe do odlaganja stečajnog postupka zbog neosnovanih prigovora na prodaju imovine. Zakon o stečaju je osmišljen tako da omogući brzu prodaju imovine, kako ne bi došlo do smanjenja njene vrednosti. Posle izvršene prodaje stečajni upravnik je dužan da o izvršenoj prodaji, uslovima i ceni obavesti stečajnog sudiju, stečajno veće i odbor poverilaca u roku od 10 dana od dana izvršene prodaje, član 111. stav 7. Pravo razlučnih poverilaca na komentare. Razlučni poverioci mogu da daju svoje komentare na buduće javno nadmetanje. Ukoliko je imovina koja se prodaje putem javnog nadmetanja predmet obezbeđenja jednog ili više razlučnih poverilaca, razlučni poverioci mogu, u roku od 10 dana od dana prijema oba134

PRODAJA IMOVINE veštenja o javnom nadmetanju ili prodaji, predložiti neki povoljniji metod prodaje, član 111. stav 5. Ovaj predlog je savetodavne prirode – on ne obavezuje stečajnog upravnika. Njime se samo formalno omogućuje da razlučni poverioci daju svoje mišljenje o prodaji, naročito o tome da li razlučni poverilac možda ima u vidu nekog drugog kupca za koga stečajni upravnik ne zna, ili ukoliko sam razlučni poverilac želi da kupi imovinu koja se prodaje. Ova odredba je najkorisnija kada stečajni upravnik planira prodaju putem neposredne pogodbe. U slučaju javnog nadmetanja, poverilac sam može prisustvovati nadmetanju i dati ponudu kao bilo koji drugi kvalifikovani ponuđač.

Prodaja neposrednom pogodbom i javnim prikupljanjem ponuda Zakon o stečajnom postupku omogućuje prodaju imovine neposrednom pogodbom sa ili bez javnog prikupljanja ponuda. Ova metoda omogućava stečajnom upravniku da direktno pregovara o uslovima prodaje sa kupcem. Međutim, pre zaključenja prodaje, svim zainteresovanim poveriocima se mora dostaviti obaveštenje u kome su navedeni uslovi prodaje, kako bi im se pružila mogućnost da podnesu prigovor. Ukoliko u zakonskom roku ne bude podnet prigovor, može se zaključiti prodaja, članovi 110. i 111. Posebne odredbe su detaljnije razmotrene niže. Dijalog sa odborom poverilaca. U članu 27. stav 1. tačka 1. navodi se da odbor poverilaca „daje mišljenje stečajnom upravniku o načinu unovčenja imovine”, ukoliko se prodaja ne vrši javnim nadmetanjem. Ova odredba je savetodavne prirode – stečajni upravnik samo ima obavezu da se sastane i posavetuje sa poveriocima kako bi lakše došao do zaključka koji je najbolji način da se ostvari najveća moguća prodajna cena, ukoliko oni to od njega traže. Ova odredba ne zahteva da stečajni upravnik pribavi njihovo odobrenje za odabrani način prodaje. Na ovaj način se zakonom formalno daje mogućnost poveriocima da o ovom pitanju ostvare dijalog sa stečajnim upravnikom. Efikasan stečajni upravnik bi u svakom slučaju razgovarao sa odborom poverilaca o ovom pitanju, bez obzira na to da li se to zakonom od njega zahteva. Ovakvim dijalogom se stvara poverenje između poverilaca i stečajnog upravnika i smanjuje broj kasnijih prigovora. Postoje dve vrste prodaje neposrednom pogodbom: ili sa javnim prikupljanjem ponuda, na osnovu člana 110. stav 3. ili bez prikupljanja ponuda, na osnovu člana 110. stav 5. Ove dve odredbe samo navode prethodne uslove za iznalaženje potencijalnih kupaca. Kada stečajni upravnik nađe potencijalnog kupca, naknadni postupak za zaključenje prodaje je isti za oba načina prodaje, kao što je objašnjeno niže. Prethodno prikupljanje ponuda (javno prikupljanje ponuda). Na osnovu člana 110. stav 3. stečajni upravnik je dužan da oglasi prodaju u najmanje tri 135

PRIRUČNIK ZA STEČAJNE UPRAVNIKE visokotiražna dnevna lista i to u roku koji ne može biti kraći od 30 dana od dana određenog za dostavljanje ponude. Ovom odredbom treba da se obezbedi da stečajni upravnik na ispravan način prikupi ponude i oglasi prodaju imovine pre nego što prihvati jednu ponudu. Ovo je samo postupak za prikupljanje ponuda – ne i za samo zaključenje prodaje. Bez javnog prikupljanja ponuda (neposredna pogodba). Kao izuzetak od opšteg pravila o javnom prikupljanju ponuda u članu 110. stav 3., stečajni upravnik može u potpunosti da izbegne javno prikupljanje ponuda i krene direktno u neposrednu pogodbu, ali tek pošto pribavi odobrenje odbora poverilaca, član 110. stav 5. Ovaj izuzetak treba da u situaciji, kada se steknu takvi posebni uslovi, omogući stečajnom upravniku da postupa brzo kada se pojavi atraktivan kupac i izbegne dugačak proces oglašavanja i prikupljanja ponuda. Ovom odredbom zakon predviđa alternativnu zaštitu, tako što zahteva odobrenje od strane odbora poverilaca da se izbegne javno prikupljanje ponuda. Pretpostavlja se da će odbor poverilaca, u svom interesu, prepoznati potrebu da se prodaja obavi brzo kada postoji takav kupac. Ukoliko se odbor poverilaca ne saglasi, stečajni upravnik može da pristupi javnom prikupljanju ponuda, na osnovu člana 110. stav 3. Uskraćivanje odobrenja ni na koji način ne utiče na mogućnost stečajnog upravnika da proda imovinu ili zaključi prodaju neposrednom pogodbom – to samo znači da stečajni upravnik ne može da izbegne javno prikupljanje ponuda. Prethodne kvalifikacije. Kao i kod prodaje javnim nadmetanjem, stečajni upravnik definiše uslove prodaje. Prema tome, stečajni upravnik može da definiše uslove prodaje tako što će zahtevati od zainteresovane strane da dostavi zadovoljavajuće dokaze o svojim finansijskim mogućnostima da zaključi prodaju. Stečajni upravnik može da zahteva bilo šta, od finansijske dokumentacije do depozita. Obaveštenje o budućoj prodaji. Kada se stečajni upravnik odluči za jednog kupca i predloži mu neposrednu pogodbu, kao i kod javnog prikupljanja ponuda, ili bez (neposrednom pogodbom), primenjuje se isti postupak. Pre nego što bude postignuta pogodba, stečajni upravnik mora da o svojoj nameri da proda imovinu obavesti stečajnog dužnika, odbor poverilaca, poverioce koji imaju obezbeđeno potraživanje na imovini koja se prodaje, i sva druga lica koja su iskazala interes za tu imovinu, član 111. stav 1. Stečajni upravnik je dužan da obaveštenje o prodaji dostavi najmanje 15 dana pre dana zaključenja prodaje javnim prikupljanjem ponuda ili neposrednom pogodbom, član 111. stav 2. Obaveštenje o prodaji javnim prikupljanjem ponada ili neposrednom pogodbom mora da sadrži najmanje sledeće podatke:

136

PRODAJA IMOVINE ■ ■ ■ ■ ■ ■ ■

mesto i adresa gde se imovina nalazi; detaljan opis imovine i njene funkcije; procenu vrednosti imovine; proceduru i uslove za izbor ponuda; podatke o svim prikupljenim ponudama; podatke o kupcu koji se predlaže; sve uslove prodaje koja se prelaže, uključivši i cenu i način plaćanja.

Vidi član 111. stav 3. Ovim obaveštenjem poveriocima se samo ukazuje na održavanje prodaje – ne traži se odobrenje poverilaca. Zakonom se ne traži odobrenje poverilaca za samo zaključenje prodaje neposrednom pogodbom. Oni dobijaju obaveštenje o prodaji i pruža im se mogućnost da podnesu prigovore. Prigovori. Stečajni dužnik i poverioci mogu podneti prigovor na predloženu prodaju najkasnije u roku od 10 dana pre predloženog datuma prodaje ili prenosa, ako za njega postoji propisan osnov, član 111. stav 6. Prigovor se dostavlja stečajnom sudiji, koji odlučuje o njemu. Čak i kada je podnet prigovor, prodaja se održava po planu. Prigovor ne zadržava prodaju, osim ako sud ne odluči drugačije, član 111. stav 6. Osnov za prigovor može biti: prevara, pristrasno ponašanje stečajnog upravnika, nepotpuno dato obaveštenje ili bilo koji drugi razlog iz koga proizlazi da je stečajni upravnik vodio postupak prodaje na štetu stečajne mase, član 111. stav 8. Međutim, obična tvrdnja da je postignuta cena preniska nije dovoljan osnov za podnošenje prigovora, član 111. stav 8. Ukoliko osnov za prigovor nije jedan od navedenih u članu 111. stav 8., stečajni sudija treba da odbije prigovor. Ukoliko nije bilo prigovora, prodaja se može zaključiti po planu. Obezbeđena potraživanja. Ukoliko je imovina koja se prodaje predmet obezbeđenja jednog ili više razlučnih poverilaca, razlučni poverioci mogu, u roku od 10 dana od dana prijema obaveštenja o prodaji, predložiti neki povoljniji metod prodaje. Ovim se samo omogućuje razlučnim poveriocima da daju svoje mišljenje o prodaji, naročito o tome da li razlučni poverilac možda ima u vidu nekog drugog kupca za koga stečajni upravnik ne zna, ili ukoliko sam razlučni poverilac želi da kupi imovinu koja se prodaje. Efikasni postupak. Ceo postupak za prodaju neposrednom pogodbom je osmišljen tako da stečajnom upravniku omogući najveću moguću fleksibilnost da pregovara i prodaje imovinu brzo i sigurno. Najvažnija karakteristika ovog postupka je da stečajnom upravniku nije potrebno odobrenje odbora poverilaca za zaključenje prodaje. Odobrenje je potrebno samo ukoliko stečajni upravnik hoće da izbegne javno prikupljanje ponuda – ne i za samu prodaju. Inače, sve aktivnosti poverilaca su opcione. Glavna zaštitna mera u zakonu je obaveza 137

PRIRUČNIK ZA STEČAJNE UPRAVNIKE stečajnog upravnika da na vreme obavesti poverioce i da im pruži priliku da podnesu prigovor, ukoliko za njega postoji osnov. Efikasno funkcionisanje ovog dela zakona se zasniva na pretpostavci da će se poverioci ponašati u svom interesu, ukoliko su njihova prava povređena. Prema ovim odredbama, neaktivnost poverilaca ne zadržava postupak zaključenja prodaje imovine, što je od ključnog značaja za brzo okončanje stečajnog postupka. Donji dijagram ilustruje redosled koraka u postupku prodaje imovine:

Potencijalni kupci

Odre�ivanje uslova ugovora o prodaji

Javno prikupljanje ponuda

Nije odobreno

Obaveštenje poverilaca

Prilaže se na uvid poveriocima i daje im se prilika da se suprotstave

Mora da sadrži sve relevantne podatke iz �lana 111.

Neposredna pogodba sa potencijalnim kupcem

Bez prigovora

Prigovor *

ZAKLJU�UJE SE PRODAJA

Ro�ište pred sudom Odobrenje odbora poverilaca da se zaobi�e prikupljanje ponuda

Odobreno

Usvojen

Odbijen

Prodaja se ne zaklju�uje

* Napomena: Prigovor sam po sebi ne zaustavlja prodaju, osim ako stečajni sudija ne odluči drugačije.

Prodaja na regulisanom tržištu Dragoceni metali, minerali, hartije od vrednosti i druge stvari koje se obično prodaju na tržištu i imaju berzansku odnosno tržišnu cenu, prodaju se po toj ceni na odgovarajućoj berzi ili tržištu, član 111. stav 12. Ova odredba omogućuje stečajnom upravniku da proda imovinu na berzi ili tržištu bez održavanja javnog nadmetanja ili zaključivanja neposredne pogodbe. Nema smisla zahtevati od stečajnog upravnika da održava javnu aukciju za akcije kojima se trguje na berzi po cenama koje su objavljene. Stečajni upravnik može jednostavno da 138

PRODAJA IMOVINE kontaktira brokera i izda mu instrukcije da proda akcije po trenutnoj tržišnoj ceni. Transparentnost proizilazi iz činjenice da je tržište javno i da su cene objavljene. Tržišnu cenu lako može proveriti svako ko želi da potvrdi koliki je iznos sredstava mogao da bude ostvaren na dan kada je zaključena prodaja. U suprotnom, ako dragoceni metali, minerali, hartije od vrednosti i druge slične stvari, u vreme prodaje nemaju berzansku odnosno tržišnu cenu, Zakonom je propisano da će se one prodati neposrednom pogodbom uz saglasnost odbora poverilaca, član 111. stav 12.

Prodaja kvarljive robe Zakon o stečaju sadrži odredbu koja reguliše ubrzanu prodaju kvarljive robe, član 114. stav 1. tačka 3. Iako nije definisana u Zakonu o stečajnom postupku, kvarljiva roba je bilo koja roba podložna kvarenju ili propadanju u relativno kratkom vremenskom roku (opšta definicija kvarljive robe nalazi se u Zakonu o obligacionim odnosima). Najčešći primer su hrana i mlečni proizvodi. Iako tačan rok kvarenja nije propisan, jasno je da se ove odredbe odnose na predmete koji ne mogu da izdrže vremenski period potreban za uobičajeni postupak obaveštavanja, a da ne dođe do njihovog propadanja u velikoj meri. U takvim slučajevima, stečajni upravnik može da proda kvarljivu robu pošto obavesti stečajnog sudiju o nameravanoj prodaji, bez sprovođenja postupka prodaje iz člana 111., član 114. stav 1. i 3. Ukoliko stečajni sudija u roku od 24 sata od prijema obaveštenja ne obavesti stečajnog upravnika o donošenju zaključka o unovčenju kvarljive robe, stečajni upravnik može pristupiti prodaji, član 114. stav 2.

Sredstva ostvarena prodajom Neobezbeđena imovina. Sredstva ostvarena prodajom imovine na kojoj nisu postojala opterećenja ulaze u stečajnu masu, a njihova deoba vrši se u skladu sa postupkom deobe propisanim ovim zakonom odredbom člana 35. shodno članu 111. stav 9. Obezbeđena imovina. Ako je imovina bila predmet obezbeđenja potraživanja jednog ili više razlučnih poverilaca, iz ostvarene cene prvenstveno se namiruju troškovi prodaje, a iz preostalog iznosa isplaćuju se razlučni poverioci čije je potraživanje bilo obezbeđeno prodatom imovinom u skladu sa njihovim pravom prioriteta, član 111. stav 10. Nije jasno šta spada u „troškove prodaje”. Troškovi prodaje nisu zakonom definisani. Ipak, ovi troškovi se mogu generalno opisati kao konkretni troškovi koji su do te mere direktno i blisko povezani sa prodajom konkretne imovine da bi se pre mogli klasifikovati kao troškovi prodaje nego kao opšti troškovi stečajnog postupka. Ovi troškovi se razlikuju

139

PRIRUČNIK ZA STEČAJNE UPRAVNIKE od slučaja do slučaja i zavise od konkretnih okolnosti. Na primer, honorar isplaćen licu koje vodi aukciju ili troškovi reklamiranja imovine, smatrali bi se za troškove prodaje. Međutim, ukoliko su se aukcija ili reklamiranje odnosili na više od jednog predmeta, ove troškove bi trebalo ili podeliti između različitih predmeta, ili ih pripisati opštim troškovima stečajnog postupka. Troškovi opšte prirode, koji nisu tesno povezani sa imovinom ne predstavljaju troškove prodaje. Podeljeni troškovi čuvanja ili založno pravo magacionera verovatno se ne bi smatrali za troškove prodaje, već pre za opšte troškove stečajnog postupka. Isplata sredstava. Namirenje razlučnih poverilaca mora biti izvršeno u roku od tri dana od dana kada je stečajni upravnik primio sredstva po osnovu prodaje imovine, član 111. stav 10. Ako posle namirenja razlučnih poverilaca preostanu sredstva, celokupan preostali iznos ulazi u stečajnu masu i deli se stečajnim poveriocima u skladu sa odredbama ovog zakona koje se odnose na deobu, član 111. stav 10. Ova odredba se odnosi na isplatne redove definisane u članu 35. Kada kupac isplati cenu, na kupca se prenosi imovina bez tereta, član 111. stav 11.

PRODAJA PREDUZEĆA KAO CELINE Posebna pravila i kada se primenjuju. Posebna pravila se primenjuju kada stečajni upravnik predloži da se jedna poslovna jedinica proda u celini, a ne u delovima. Zakon o stečaju omogućuje stečajnom upravniku da na prodaju ponudi celo preduzeće, jedno ili više postrojenja, ili druge funkcionalne celine. Međutim, zakonom se zahteva odobrenje poverilaca za ovaj vid prodaje, član 112. stav 1. Zakonom se takođe propisuje dužnost stečajnog upravnika da izvrši profesionalnu procenu tržišne vrednosti pravnog lica, odnosno njegovih delova, koji se prodaju, član 112. stav 2. Ove odredbe se primenjuju kada se na prodaju nudi poslovna jedinica. One se ne odnose na situaciju u kojoj se više stvari koje pripadaju dužniku prodaje zajedno, već samo kada se neka funkcionalna operativna celina ili postrojenje kao celina nudi na prodaju. Generalno, ova odredba se primenjuje kada se takva celina može smatrati samostalnim biznisom. Vrednost preduzeća koje funkcioniše. Kada razmatra mogućnost prodaje preduzeća ili njegovog dela kao celine, stečajni upravnik mora da utvrdi da li ova celina više vredi kao funkcionalna operativna celina – preduzeće koje funkcioniše – nego kao zbir svojih sastavnih delova. Ovo je jedan od razloga zbog kojeg zakon zahteva procenu vrednosti na propisan način, član 112. stav 2. Osnovno pitanje je da li poslovna jedinica može da ostvari dovoljno prihoda, što je u ovom trenutku čini vrednijom nego kada bi bila prodata u delovima. (Analiza je slična kao ona koja se sprovodi da bi se proverilo da li je preduzeće pogodno za reorganizaciju. Vidi raspravu u odeljcima „Procena vrednosti preduzeća” i „Reorganizacija”.) 140

PRODAJA IMOVINE Prethodna kvalifikacija. Stečajni upravnik određuje uslove prodaje. Kao i kod prodaje javnim nadmetanjem i prodaje neposrednom pogodbom, stečajni upravnik može da odredi uslove prodaje tako što će zahtevati od zainteresovane strane da dostavi odgovarajuće dokaze da joj njeno finansijsko stanje dozvoljava da kupi imovinu koja se prodaje. Ovi dokazi mogu biti različiti, od finansijske dokumentacije do depozita. Reklamna brošura. Poželjno je da se imovina proda javno, pošto je dugo bila izložena javnosti, i pošto je stečajni upravnik direktno kontaktirao preduzeća koja bi mogla biti zainteresovana za kupovinu imovine. Treba obezbediti što je veću moguću konkurenciju. Preduzeće i imovina preduzeća koje funkcioniše treba intenzivno reklamirati. Ukoliko je to potrebno, može se pripremiti reklamna brošura i poslati svim zainteresovanim stranama. Mogu se i angažovati usluge investicionih banaka ili drugih agenata. Ukoliko se angažuju ovi agenti, oni će obično pripremiti odgovarajuće brošure i uopšte organizovati marketing. U slučaju prodaje manjih preduzeća, kada neće biti angažovane reklamne agencije, stečajni upravnik se može odlučiti da sam napravi brošuru. Iako tehnike za pripremu ovakve brošure prevazilaze naš priručnik, neki ključni elementi koji se mogu uneti u nju su navedeni niže. Sadržaj brošure zavisiće od prirode posla i imovine koja se prodaje. Za reklamu će biti potreban kratak opis, koji bi pratila sveobuhvatna brošura, na zahtev zainteresovane strane. Neki od elemenata koji bi mogli da budu uneti su: ■ ■ ■ ■ ■ ■ ■ ■ ■ ■ ■ ■ ■ ■ ■

Kratak opis poslovanja; Ograničenje odgovornosti (vidi primer na kraju odeljka); Kratka istorija preduzeća; Prethodni finansijski rezultati; Proizvodi i usluge; Obim proizvodnje i kapacitet; Glavni konkurenti; Snabdevači; Najvažnije mušterije; Distributeri; Poslovne prostorije (adresa, u vlasništvu / zakupljene); Postrojenje i mašine; Poboljšanja koja uvećavaju vrednost nekretnina; Najvažniji ugovori o zakupu; Inventar;

141

PRIRUČNIK ZA STEČAJNE UPRAVNIKE ■ ■ ■ ■ ■ ■ ■ ■ ■ ■

Najvažniji ostali ugovori; Ostala imovina: patenti, žigovi, itd.; Mapa organizacione strukture; Uprava; Direktori; Zaposleni (broj, opis, lokacija); Uslovi za prethodnu kvalifikaciju i postupak izbora; Informacije o postupku prodaje u stečaju; Prodaja robe „kakva-takva” bez garancija i pravnog leka; Kontakt informacije.

Odluka o tome koji predmeti treba da budu uneti i u kojoj meri mora da se donese u zavisnosti od toga šta se prodaje. Informacije treba izdavati pažljivo. Zainteresovanim stranama podatke treba davati selektivno. U ovom pogledu, postavlja se najveći broj istih pitanja kao i kod prodaje preduzeća van stečajnog postupka. Stečajni upravnik treba da unajmi advokata koji će proveriti da u brošuri nisu navedene poverljive informacije i da u njoj nema pogrešnih tvrdnji. Stečajni upravnik mora biti siguran da su u brošuri navedeni samo oni predmeti koji se zaista nude na prodaju. Ne treba navoditi da su žigovi, ime firme, patenti ili licence deo imovine koja se prodaje, ukoliko se ova prava zaista ne prodaju. Iako se očekuje od potencijalnog kupca da proveri pravno i finansijsko stanje preduzeća, stečajni upravnik treba da utvrdi da li su postrojenja preduzeća ili oprema proizvedeni na osnovu licence, ili postoji mogućnost da njima budu povređeni patenti trećih lica. Stečajni upravnik treba da opiše imovinu na opšti način i jasno objasni potencijalnim ponuđačima da sami treba da utvrde karakteristike imovine. Stečajni upravnik treba kupcu da saopšti koje finansijske obaveze, ukoliko postoje, kupac preuzima na sebe kupovinom imovine. Ovo treba da uradi u saglasnosti sa relevantnim zakonskim propisima. Međutim, stečajni upravnik takođe treba da objasni da on ne garantuje za bilo koje konkretne osobine, kvalitet, ili pogodnost za određenu namenu koju potencijalni ponuđač može da ima za imovinu. Treba navesti da se roba prodaje „kakva-takva”, bez garancija i da je prodaja u stečaju konačna, bez mogućnosti za naknadne promene. Stečajni upravnik mora voditi računa da neko od zaposlenih ili neko od bivših zaposlenih kod stečajnog dužnika, daju bilo kakve izjave o tome šta se prodaje, a šta ne. Vidi primer „Ograničenja odgovornosti” u daljem tekstu. Obratiti pažnju na skrivene interese. Brošure često zahtevaju lica koja imaju neki drugi interes, a ne da kupe imovinu. Ove zainteresovane strane mogu

142

PRODAJA IMOVINE biti, recimo, konkurenti koji traže informacije da bi postali konkurentniji na tržištu, ili druga lica koja nisu ozbiljno zainteresovana za kupovinu. Stečajni upravnik treba da proveri ko je lice koje zahteva brošuru pre nego što mu da informaciju. Podatke o klijentima preduzeća ne treba izdavati sve dok stečajni upravnik ne bude siguran da je potencijalni kupac definitivno zainteresovan. Ovo iz razloga da bi se izbeglo dostavljanje informacija konkurenciji koja bi im omogućila da pribave nove mušterije na štetu preduzeća koje se prodaje i tako mu umanje vrednost. Ukoliko su podaci sadržani u brošuri poverljive prirode, stečajni upravnik može da zahteva da sve zainteresovane strane potpišu ugovor o čuvanju tajne. I u ovom slučaju stečajni upravnik treba da traži savet advokata koji je stručan u ovoj oblasti kako bi izbegao kasnije probleme. Ograničenje odgovornosti u reklamnoj brošuri. Stečajni upravnik treba u reklamnu brošuru koju šalje trećim licima da unese ograničenje odgovornosti. Ograničenje odgovornosti mora da bude u skladu sa domaćim zakonima i da štiti stečajnog upravnika i stečajnu masu od odgovornosti. Stečajni upravnik treba da se konsultuje sa advokatima prilikom sastavljanja ograničenja odgovornosti. Primer ograničenja odgovornosti:

OGRANIČENJE ODGOVORNOSTI Ova brošura je sastavljena u cilju pomoći zainteresovanim licima u donošenju odluke da li da se bave daljim ispitivanjem imovine preduzeća ponuđene na prodaju radi njegove kupovine. Ova brošura je sačinjena na osnovu podataka koje je dostavila uprava [uneti ime preduzeća] i dostavlja se primaocu bez ikakvih garancija od strane stečajnog upravnika i uprave [uneti ime preduzeća] o njihovoj tačnosti i potpunosti. Iako je brošura sastavljena u dobroj nameri i zasniva se na podacima za koje verujemo da su u trenutku sastavljanja brošure tačni, stečajni upravnik nije izvršio nezavisnu reviziju niti je sam utvrdio tačnost podataka koji su u brošuri navedeni. Stečajni upravnik ne prihvata odgovornost da primaoce ove brošure obavesti o bilo čemu iz brošure ili o onome što im postane poznato nakon njenog prijema, a odnosi se na podatke sadržane u ovoj brošuri. Svaki primalac ove brošure treba sam da ispita i analizira sve podatke, izjave ili tvrdnje koje se u njoj nalaze, odnosno da se osloni na sopstvenu proveru podataka. Svaki primalac bi trebalo da se nezavisno posavetuje sa odgovarajućim stručnjacima prilikom donošenja odluke da li da dalje ispituje preduzeće i njegovo poslovanje. Brošura može da sadrži određene finansijske procene budućeg poslovanja. Ovo su samo procene i ne predstavljaju tvrdnje i garancije o budućem poslovanju. Procene su zasnovane na velikom broju pretpostavki, na njih utiče veliki broj faktora, i one su podložne različitim neizvesnim uticajima koje su van kontrole stečajnog upravnika. Ne tvrdi se da će se bilo koja procena iz nje ostvariti. Buduće poslovanje može biti znatno drugačije od predviđenog. Svaki primalac

143

PRIRUČNIK ZA STEČAJNE UPRAVNIKE

brošure treba da izvrši sopstveno ispitivanje u pogledu pretpostavki, neizvesnih uticaja i raznih mogućnosti koje mogu imati uticaja na buduće poslovanje. Stečajni upravnik ne daje nikakve garancije u pogledu stanja ili osobina bilo koje stvari ili prava iz imovine koja se prodaje. Ona se prodaje „kakva-takva”. Primalac brošure treba sam da ispita prirodu i uslove pod kojima se imovina nudi na prodaju. Stečajni upravnik neće biti odgovoran za plaćanje bilo kakve provizije, brokerske naknade, ili bio kog drugog novčanog iznosa bilo kom agentu ili brokeru koji ga je upoznao sa kupcem preduzeća, njegovog dela ili njegove imovine. Svaki takav agent ili broker mora sam da dogovori aranžman za isplatu naknade ili troškova koji mu sleduju sa potencijalnim kupcem. Stečajni upravnik zadržava pravo da zahteva od bilo koje zainteresovane strane da dostave odgovarajuće dokaze o svojoj finansijskoj mogućnosti da kupe preduzeće ili njegov deo.

Kontakt informacije. Brošura treba da sadrži detaljne kontakt informacije kako bi zainteresovane strane mogle lako da kontaktiraju stečajnog upravnika. Takođe treba pribaviti detaljne informacije o svim potencijalnim kupcima kako bi i sa njima moglo da se kontaktira. Ove informacije u principu treba da sadrže: ■ ■ ■ ■ ■ ■ ■

Ime / naziv zainteresovane strane; Kontakt informacije (adresa, telefon, faks, e-mail); Imena i adrese glavnih donosioca odluka; Spisak dostavljenih / zadržanih informacija; Spisak dodatnih informacija koje su tražene; Da li je zaključen ugovor o čuvanju tajne; Beleške o razvoju pregovora.

Komunikacija sa drugima. Ukoliko preduzeće nastavlja da funkcioniše, važno je da mušterije, zaposleni i dobavljači budu informisani o svim predlozima za reklamiranje preduzeća koje se prodaje, kako bi se izbegli nesporazumi u vezi sa nastavljanjem poslovanja. Stečajni upravnik treba da obavesti sve ove strane o nameri da proda poslovnu jedinicu, kako bi se izbegle nejasnoće, nagađanja i potencijalni problemi koji se često javljaju kada ove strane saznaju za mogućnost prodaje poslovne jedinice. Post-prodajne aktivnosti. Posle prodaje stečajnog dužnika kao pravnog lica, stečajni postupak se u odnosu na stečajnog dužnika obustavlja, član 113. stav 1. Niti stečajni dužnik, niti kupac nisu odgovorni poveriocima za potraživanja nastala pre obustave stečajnog postupka, član 113. stav 4. U trenutku kada kupac plati prodajnu cenu, on stiče imovinu bez tereta, član 111. stav 11. Ove 144

PRODAJA IMOVINE odredbe, čitane zajedno, znače da imovina koja spada u prodatu poslovnu celinu ne čini deo stečajne mase i ne može biti predmet potraživanja poverilaca. Međutim, sredstva ostvarena prodajom preduzeća, postaju deo stečajne mase i mogu biti predmet potraživanja poverilaca. Stečajni postupak se nastavlja, uključujući utvrđivanje potraživanja i namirenje poverilaca prema zakonom utvrđenom redosledu naplate, član 113. stav 2. Položaj razlučnih potraživanja. U slučaju kada je stečajni dužnik prodat kao pravno lice ili kada je prodat deo stečajnog dužnika, razlučni poverioci koji su imali razlučno pravo na bilo kom delu prodate imovine imaju pravo prioriteta u deobi sredstava ostvarenih prodajom, prema rangu prioriteta koji su stekli u skladu sa zakonom, član 113. stav 3. To znači da se obezbeđena potraživanja u svakom slučaju namiruju pre neobezbeđenih potraživanja. Međutim, još uvek nije jasno da li to znači da će prioritetna potraživanja obezbeđenih poverilaca biti namirena u iznosu vrednosti predmeta obezbeđenja u okviru prodatog dela stečajnog dužnika, ili će biti namirena u celosti bez obzira na to kolika je vrednost predmeta obezbeđenja, zakon to očigledno ne definiše. Relativna vrednost može biti izračunata na osnovu vrednosti imovine koja je navedena u proceni koja se zahteva za prodaju poslovne jedinice na osnovu člana 112. stav 2. Kao što je slučaj i sa prodajom druge imovine, iz sredstava ostvarenih prodajom prvo će se namiriti troškovi prodaje, a celokupan preostali iznos deli se razlučnim poveriocima po zakonskom redosledu isplate, član 111. stav 10.

PRIMER: Prodaja imovine Stečajni upravnik, imenovan u stečajnom postupku preduzeća srednje veličine koje se bavi proizvodnjom, odluči da proda veliku mašinu za metal koja je pet godina ranije nabavljena za 100.000 evra. Pošto je izvršio početno istraživanje, stečajni upravnik je procenio da će mašinu uspeti da proda za iznos između 20.000 i 50.000 evra. Mašina je obezbeđena založnim pravom u visini od 40.000 evra u korist Plave Banke. Stečajni upravnik odluči da ponudi mašinu na prodaju putem javnog nadmetanja i o tome dostavi odgovarajuće obaveštenje, u smislu člana 111., tačno 45 dana pre dana prodaje (zakonski rok je najmanje 30 dana). U obaveštenju su navedeni adresa mesta prodaje, detaljan opis imovine, uslovi prodaje i početna cena od 20.000 evra. Plava Banka podnosi prigovor 15 dana pre prodaje, tvrdeći da imovina ne može da bude prodata zato što je na njoj ustanovljeno obezbeđenje i da, po pravilima o obezbeđenju potraživanja, Plava Banka kao prioritetni poverilac ima pravo da proda imovinu. Drugo, Plava Banka tvrdi da je

145

PRIRUČNIK ZA STEČAJNE UPRAVNIKE

početna cena preniska i da imovina sigurno vredi više od 20.000 evra. Treće, Plava Banka tvrdi da stečajni upravnik nije od nje tražio dozvolu da proda imovinu putem javnog nadmetanja, u smislu odredaba u člana 111. stav 1., 5. i 11. Dalje, Uprava javnih prihoda Ministarstva finansija, podnosi prigovor devet dana pred prodaju, tvrdeći da dužnik nije platio porez i da iz stečajne mase moraju, pre svega, biti isplaćena dugovanja po osnovu poreza. Ovi prigovori su podneti sudu. Koju će odluku doneti sudija? Vidi član 111. stav 8. i stav 10.

Analiza Sud treba da odbije prigovor Plave Banke po prvom osnovu. Sama činjenica da je imovina predmet obezbeđenja ili hipoteke nije dovoljan razlog da se stečajnom upravniku zabrani da proda imovinu, član 111. stav 8. Stečajni upravnik može da proda imovinu koja je predmet obezbeđenja prema stečajnom zakonu, član 111. stav 10. Stečajni upravnik iz sredstava ostvarenih prodajom mora prvo namiriti razlučne poverioce (pošto namiri troškove prodaje), ali ovo ne uskraćuje stečajnom upravniku pravo da održi prodaju. Sredstva ostvarena preko iznosa obezbeđenog potraživanja spadaju u imovinu stečajne mase koja će biti raspodeljena neobezbeđenim stečajnim poveriocima u skladu sa zakonom. Time što će održati prodaju umesto razlučnog poverioca, stečajni upravnik je u boljem položaju da obezbedi veću prodajnu cenu od razlučnog poverioca koji ima interes samo da namiri svoje obezbeđeno potraživanje. Po drugom osnovu, sud takođe treba da odbije prigovor Plave Banke, pošto sama tvrdnja da je početna cena preniska nije dovoljan razlog za usvajanje prigovora, član 111. stav 8. Stečajni upravnik može da definiše početnu cenu u onom iznosu za koji on smatra da je odgovarajući. Ništa u zakonu ne sprečava razlučnog poverioca da sam učestvuje u javnom nadmetanju kako bi postigao veću prodajnu cenu, ukoliko smatra da je vrednost imovine veća od iznosa cene koju su ponudili ostali učesnici. Po trećem osnovu, sud takođe treba da odbije prigovor Plave Banke. Prema Zakonu o stečajnom postupku, stečajni upravnik nema obavezu da pribavi izričito odobrenje razlučnog poverioca. U članu 111. stav 1., stoji samo obaveza da se poverioci obaveste o odabranom načinu prodaje – nema obaveze da se odobri konkretan način prodaje za određenu imovinu.

146

PRODAJA IMOVINE

Prema članu 111. stav 5., Plava Banka može da predloži povoljniji način prodaje imovine. Pošto ništa ne ukazuje na to da je Plava Banka ovo uradila, i pošto je ovakav predlog u svakom slučaju samo savetodavne prirode – stečajni upravnik nije po zakonu obavezan da pribavi odobrenje razlučnog poverioca da proda imovinu. Neophodno je samo obaveštavanje i mogućnost da se stavi prigovor, kao i da je prigovor zasnovan na odgovarajućim razlozima. Prigovor Uprave javnih prihoda treba odbiti zbog proceduralnih razloga, pošto je podnet posle isteka roka od najmanje deset dana pre dana prodaje, član 111. stav 6. U svakom slučaju, Uprava javnih prihoda nema pravo da spreči prodaju na osnovu zakona o stečaju. Oni mogu imati pravo na isplatu određenih sredstava prema poreskim zakonima, ali ovo je drugo pravno pitanje, koje se bavi njihovim pravima prema Plavoj Banci i drugim poveriocima po vanstečajnim propisima. Sud u ovom trenutku ne treba da se bavi ovim pitanjima.

147

SLUČAJEVI STEČAJA BEZ IMOVINE Definicija Stečajne sudije se često suočavaju sa situacijama u kojima ima malo, ili uopšte nema imovine. Naime, najveći broj slučajeva u zapadnim sistemima stečaja su slučajevi u kojima nema imovine. Slučajevi u kojima nema imovine su oni slučajevi u kojima su sve ili većina stvari u državini dužnika pod nekim teretima ili su u tuđem vlasništvu, tako da nema imovine koju bi stečajni upravnik mogao da raspodeli neobezbeđenim stečajnim poveriocima. U najvećem broju ovih slučajeva nema čak ni dovoljno sredstava da se pokriju osnovni troškovi stečajnog postupka.

Postupak i praktične posledice Kada se utvrdi da se radi o stečaju bez imovine, postupak se obustavlja. Član 4. stav 2. Zakona o stečajnom postupku navodi da se „stečajni postupak pokreće ali se ne sprovodi, već se postupak odmah obustavlja kada je imovina stečajnog dužnika manja od visine troškova stečajnog postupka”. Praktična posledica obustavljanja je da će se smatrati da ovaj stečajni postupak nikada nije postojao. Poverioci mogu sami da nastave da preduzimaju radnje prema dužniku, u skladu sa ostalim pravima koja imaju po vanstečajnom zakonodavstvu. Jednostavno, nema potrebe za zajedničkim postupkom pred stečajnim sudom, za moratorijumom ili imenovanjem stečajnog upravnika. Ista je situacija i kada stečajni dužnik ima samo jednog poverioca, član 4. stav 1. Slučajevi u kojima postoji samo jedan poverilac su više u duhu dvostranačke parnice u privrednim sporovima, pošto ne postoji kategorija poverilaca koju je potrebno zaštititi. Ovo su jednostavno situacije koje ne zahtevaju kolektivno odlučivanje, kao u stečajnom postupku.

Prepoznavanje slučajeva stečaja bez imovine Slučajevi stečaja bez imovine nisu tako očigledni kao što deluju. Prvi utisak može lako da prevari. U nekim slučajevima, stečajni upravnik može naići na veliki broj stvari od velike vrednosti u prostorijama stečajnog dužnika. Međutim, ukoliko su sve ove stvari opterećene raznim teretima, može se desiti uopšte ne bude sredstava koja stečajni upravnik može da raspodeli neobezbeđenim stečajnim poveriocima. S druge strane, stečajni upravnik može da naiđe na prazne prostorije, bez ijedne stvari u njima, ali u stečajnoj masi može biti imovine. Ovo je najbolje prikazano u primerima koji slede.

Slučajevi stečaja bez imovine ne podrazumevaju prevaru ili kršenje propisa Ljudi koji se ne bave ovim poslom najčešće smatraju da je u preduzeću u kome nema imovine došlo do krađe ili prevare. Dok je nedostatak fizičke imovine ne149

PRIRUČNIK ZA STEČAJNE UPRAVNIKE kad zaista prouzrokovan krađom ili zloupotrebom sredstava, ovo ne mora uvek da bude tako. Ukoliko je imovina legitimno opterećena ili data u zakup, ona stečajnom upravniku neće biti na raspolaganju za prodaju i raspodelu. Moguće je da su sredstva legitimno potrošena na troškove poslovanja. Takođe je moguće da je u pitanju običan slučaj poslovnog neuspeha, bez ikakvih nepoštenih radnji vlasnika ili uprave. Ukoliko ima dokaza da je došlo do prenosa imovine neposredno pred pokretanje stečajnog postupka, krađe, ili pronevere sredstava, sama postojanje mogućnosti podnošenja tužbe za pobijanje radnji dužnika i povraćaj te imovine je od važnosti za poverioce. Ovo nije slučaj stečaja bez imovine, bez obzira na to što nema fizičke imovine. Stečajni upravnik treba da odredi koje radnje mogu biti preduzete u cilju povraćaja, ili na osnovu stečajnog zakona ili na osnovu drugih zakona, i koja je verovatnoća da se povrati imovina veće vrednosti od troškova aktivnosti u vezi sa povraćajem. Ukoliko su ove aktivnosti isplative, stečajni upravnik ne bi trebalo da preporuči obustavljanje postupka na osnovu člana 4. stav 2.

Primeri – Prepoznavanje stečaja bez imovine Primer 1. Stečajni upravnik je postavljen da vodi slučaj stečaja jedne male prodavnice. Razlučni poverilac ima hipoteku na radnji i pravo zaloge na svom nameštaju, inventaru i ostalim stvarima dužnika na osnovu ugovora o hipoteci i zalozi. Neisplaćeno dugovanje iznosi 325.000 evra, a od tog iznosa 125.000 evra nije obezbeđeno. Vrednost imovine, uključujući radnju i svu ostalu imovinu je otprilike 100.000 – 150.000 evra, ali u svakom slučaju ne više od 200.000 evra. Komentar: Ovo je slučaj stečaja bez imovine. Ne postoji nikakva imovina koju stečajni upravnik može da proda i raspodeli neobezbeđenim poveriocima. Stečajni upravnik, pošto potvrdi tačnost gore navedenih činjenica, treba odmah da obavesti sud da je ovo slučaj stečaja bez imovine prema članu 4. stav 2. Zakona o stečajnom postupku i da postupak treba obustaviti. Primer 2. Stečajni upravnik je postavljen da vodi slučaj stečaja jednog malog preduzeća koje se bavi proizvodnjom. On je stigao na lokaciju i video da nema poslovnih knjiga, mašina, radnika, radnih stolova, stolica – ničega. Sve je nestalo. Nije ostalo ništa. Stečajni upravnik saznaje da je kancelarijski prostor iznajmljen i da su razlučni poverioci oduzeli glavnu imovinu davno pre pokretanja stečajnog postupka. Komentar: Ovo je slučaj stečaja bez imovine. Ukoliko nema dokaza o prevari ni šanse da se povrati imovina od ekonomske vrednosti, ne postoji ništa što stečajni upravnik može da uradi. Nema imovine koju bi mogao da proda i raspodeli je neobezbeđenim poveriocima. Stečajni upravnik, pošto potvrdi tačnost 150

NO ASSET CASES gore navedenih činjenica, treba odmah da obavesti sud da je ovo slučaj stečaja bez imovine prema članu 4. stav 2. Zakona o stečajnom postupku i da postupak treba obustaviti. Primer 3. Ista situacija kao u Primeru 2, s tim što je vlasnik poslovnog prostora rekao stečajnom upravniku kako je video da stečajni dužnik i njegov brat utovaruju sav inventar i mašine u veliki kamion. Vlasnik poslovnog prostora je zapisao ime špediterskog preduzeća koje je bilo istaknuto na bočnoj strani kamiona. Komentar: Ovo može biti slučaj stečaja u kom postoji imovina. Stečajni upravnik treba da izvrši dalju istragu kako bi utvrdio da li postoji lice od koga poverioci mogu da se naplate, i da li je ovo vredno truda. On treba da kontaktira špeditera i ustanovi gde je imovina odneta i od strane koga. Ovo može biti i povod za podnošenje krivične prijave. Važno je imati u vidu da posao stečajnog upravnika nije da vodi krivičnu istragu kako bi stečajni dužnik bio kažnjen. Uloga stečajnog upravnika je ograničena na utvrđivanje činjenica neophodnih da se povrati imovina, ukoliko je to isplativo. Stečajni upravnik treba da bude skoncentrisan na maksimalno moguće namirenje poverioca. Primer 4. Stečajni upravnik je postavljen da vodi slučaj stečaja propalog internet kafea, koji je registrovan kao društvo sa ograničenom odgovornošću (d.o.o.). Kafe je radio samo 10 meseci pre nego što je podnet zahtev za pokretanje stečajnog postupka. Stečajni upravnik je razgovarao sa vlasnikom i upoznao se sa činjenicama navedenim u zahtevu za pokretanje postupka. Ovo je kratak pregled podataka koji su na raspolaganju stečajnom upravniku, iznosi su u evrima: Osnovni kapital Dodatni kapital Gotov novac Prihodi (10 meseci)

25.000 4.000 0 21.000

Troškovi: Iznajmljivanje prostora Reklamiranje Iznajmljivanje kompjutera Iznajmljivanje opreme Telefon Internet veza Platni spisak Kancelarijski materijal Razni troškovi Ukupno Poverioci

10.000 (1.000 mesečno) 7.000 (700 mesečno, u proseku) 9.000 (900 mesečno) 6.000 (600 mesečno) 3.000 (300 mesečno) 5.000 (500 mesečno) 10.000 (1.000 mesečno) 10.000 (1.000 mesečno) 2.000 (200 mesečno, u proseku) 62.000 12.000 (Potraživanja neobezbeđenih stečajnih poverilaca)

151

PRIRUČNIK ZA STEČAJNE UPRAVNIKE Komentar: Ovo je slučaj stečaja bez imovine. Internet kafe je zakupio poslovni prostor i opremu. Telefonske linije i veza sa internetom se takođe iznajmljuju i plaćaju svakog meseca. Stečajni dužnik nije vlasnik ničega što bi stečajni upravnik mogao da proda i sredstva od prodaje raspodeli stečajnim poveriocima. Poslovne knjige pokazuju koliko je novca uloženo u posao i koji su bili prihodi. Međutim, sva sredstva su potrošena. Iz pribavljenih podataka se vidi da su sredstva potrošena na legitimne poslovne svrhe. Iz finansijske dokumentacije se čak vidi da je vlasnik uložio dodatni sopstveni kapital – nešto što najverovatnije ne bi uradio da je želeo da prevari poverioce. Pošto je uveren da nije bilo prevare i kršenja propisa, stečajni upravnik treba da obavesti sud da je ovo slučaj stečaja bez imovine prema članu 4. stavu 2. Zakona o stečajnom postupku i da postupak treba obustaviti.

152

POTRAŽIVANJA OPŠTA PITANJA Vrste potraživanja Potraživanja poverilaca mogu biti razlučna, stečajna i izlučna. Razlučni poverioci su poverioci koji imaju založno pravo ili pravo namirenja na određenim stvarima ili pravima o kojima se vode javne knjige ili registri. Takođe, pod razlučnim poveriocima se podrazumevaju i poverioci koji imaju pravo zadržavanja na stvarima koje se nalazi u njihovoj državini, član 38. Neobezbeđeni poverioci (ili stečajni poverioci) su poverioci koji imaju potraživanje prema stečajnom dužniku koje nije obezbeđeno određenom stvari, već predstavlja običnu obligaciju preduzeća, član 34. Stečajni poverioci su svrstani u isplatne redove prema redosledu namirenja, kao što je opisano u članu 35. Izlučni poverioci su lica koja na osnovu svog stvarnog ili ličnog prava imaju pravo da zahtevaju da se određena stvar izdvoji iz stečajne mase. Izlučni poverilac nije stečajni poverilac, član 37. Davaoci finansijskog lizinga su lica koja su na osnovu lizinga finansirali nabavljanje neke robe za dužnika, obično od proizvođača. Davalac lizinga je vlasnik nabavljene opreme i u stečajnom postupku ima skoro isti tretman kao razlučni poverioci, član 75.

Redosled namirenja stečajnih poverilaca: isplatni redovi Redosled namirenja stečajnih poverilaca prema isplatnim redovima određen je Zakonom o stečajnom postupku. Zakonom su ustanovljena četiri isplatna reda. Potraživanja višeg isplatnog reda moraju biti namirena u celosti pre isplate bilo kog iznosa poveriocima nižeg isplatnog reda. Poverioci istog isplatnog reda namiruju se srazmerno visini svog potraživanja u slučaju da nema dovoljno sredstava da se namiri ceo isplatni red. Na primer, u slučaju delimičnog namirenja poverilaca, poverioci neisplaćenih zarada ne mogu se isplatiti pre no što budu isplaćeni doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje, pošto oba ova potraživanja spadaju u isti isplatni red prema članu 35. stav 2. tačka 2. Izuzetak od opšteg pravila srazmernog namirenja poverilaca sa sličnim pravima se odnosi na posebnu klasu potraživanja koja se formira iz administrativnih razloga u odobrenom planu reorganizacije i odnosi se samo na mala potraživanja, član 132. stav 5. 155

PRIRUČNIK ZA STEČAJNE UPRAVNIKE Troškovi stečajnog postupka. Prvi isplatni red obuhvata potraživanja po osnovu troškova sprovođenja stečajnog postupka u koje ulaze sva potraživanja koja su stečajnim zakonom određena kao ta vrsta troškova. Tu spadaju sudski troškovi, troškovi zarada, zakupa i komunalija posle pokretanja stečajnog postupka, kao i nagrade i naknade isplaćene stečajnom upravniku i privremenom stečajnom upravniku (tehnički je neprecizno zakonom definisati imaoce ovih vrsta potraživanja kao „stečajne poverioce” pošto su ovi troškovi, sa izuzetkom troškova koji se odnose na privremenog stečajnog upravnika, nastali posle pokretanja stečajnog postupka), član 35. stav 2. tačka 1. Neisplaćene zarade i doprinosi. Drugi isplatni red obuhvata neisplaćene neto zarade zaposlenih u iznosu minimalnih zarada za poslednjih godinu dana pre pokretanja stečajnog postupka i neisplaćeni doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih za poslednje dve godine pre pokretanja stečajnog postupka, član 35. stav 2. tačka 2. Tromesečne poreske obaveze. Treći isplatni red obuhvata potraživanja po osnovu svih javnih prihoda dospelih u poslednja tri meseca pre pokretanja stečajnog postupka, osim doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih koji spadaju u drugi isplatni red, član 35. stav 2. tačka 3. Ostala neobezbeđena potraživanja. Četvrti isplatni red obuhvata potraživanja svih ostalih stečajnih poverilaca. U ovaj isplatni red spadaju ostale neisplaćene zarade, neisplaćeni doprinosi i porezi koji ne spadaju u viši isplatni red, kao i deo potraživanja razlučnog poverioca iznad vrednosti založene stvari, član 35. stav 2. tačka 4.

Dospelost potraživanja Potraživanja prema stečajnom dužniku koja nisu dospela danom pokretanja stečajnog postupka smatraju se dospelim, član 67. Ovo je pravna fikcija koja ubrzava dospevanje potraživanja u ratama (npr. mesečna, šestomesečna, godišnja) tako da se smatra da je dospelo celo potraživanje iako pojedinačne rate još nisu dospele. Bez ove odredbe, moglo bi se braniti stanovište da stečajni dužnik nema obavezu da isplati rate koje još nisu dospele po ugovoru.

Konverzija potraživanja Zakon predviđa tri slučaja konverzije potraživanja: nenovčana potraživanja stečajnog dužnika unose se u stečajnu masu izraženu u novčanoj vrednosti, član 68. stav 1. Potraživanja prema stečajnom dužniku koja imaju za predmet povremena davanja, postaju jednokratna potraživanja danom pokretanja stečajnog po-

156

POTRAŽIVANJA stupka. Ovo bi uključilo konverziju obročnih isplata u ukupan iznos, uzimajući za analizu njihovu trenutnu vrednost ili slično, član 68. stav 2. Potraživanja u stranoj valuti unose se u stečajnu masu u toj valuti, ali se obračunavaju u dinarskoj protivvrednosti prema srednjem kursu dinara koji utvrđuje Narodna banka Srbije na dan pokretanja stečajnog postupka, član 68. stav 3. Cilj navedenih odredaba je da se ukupno potraživanje izrazi u jednom novčanom iznosu.

Kamate Neobezbeđena potraživanja. Obračunavanje ugovornih kamata za neobezbeđena potraživanja u stečajnom postupku prestaje danom podnošenja predloga za pokretanje stečajnog postupka, član 69. stav 1. Jedini izuzetak od ovog pravila je opisan niže. Obezbeđena potraživanja. Kamata na obezbeđena potraživanja se obračunava u skladu sa ugovorom o obezbeđenju između dužnika i poverioca, ali samo do visine vrednosti imovine koja služi za obezbeđenje potraživanja, bez obzira na to da li je to pre ili posle dana pokretanja stečajnog postupka. Drugim rečima, ukoliko imovina koja služi za obezbeđenje potraživanja ima manju vrednost od obezbeđenog potraživanja, nakon otvaranja stečajnog postupka kamata će nastaviti da se obračunava do onog momenta kada potraživanje dostigne vrednost imovine koja služi za obezbeđenje, i ne više od toga, član 69. stav 2. Ostale kamate na neobezbeđena potraživanja. U skoro neverovatnom slučaju, kada su sva potraživanja namirena u celosti, stečajni sudija može, ali ne mora, odobriti obračunavanje i plaćanje kamate na neobezbeđena potraživanja. Do ovoga u najvećem broju slučajeva neće doći, pošto najčešće nema dovoljno sredstava da se sva potraživanja namire u celosti. Ukoliko se to ipak dogodi, kamata se obračunava po zakonom propisanim zateznim kamatnim stopama, član 69. stav 3. i stav 4.

Kamata i ugovorna kazna zbog neispunjenja ugovornih obaveza Odredbe ugovora kojima se u slučaju neispunjenja ugovornih obaveza stečajnog dužnika odnosno nesposobnosti plaćanja ili u slučaju pokretanja stečajnog postupka predviđaju ugovorna kazna, povećana kamatna stopa ili bilo koja druga finansijska kaznena mera, smatraće se ništavim u postupku utvrđivanja visine potraživanja u stečajnom postupku, član 69. stav 5. Ukoliko poverilac u svoje potraživanje uključi i određeni iznos po nekom od gore navedenih osnova, stečajni upravnik treba da stavi prigovor na taj deo potraživanja.

157

PRIRUČNIK ZA STEČAJNE UPRAVNIKE

Zastarela potraživanja Za potraživanje koje zastari ne može se tražiti naplata i, prema tome, ne može biti adekvatan osnov za prijavu potraživanja u stečajnom postupku. Do zastarelosti potraživanja dolazi nakon proteka zakonom određenog vremena, u skladu sa odredbama Zakona o obligacionim odnosima. Pravna pitanja koja se odnose na momenat od koga zastarelost počinje da teče su komplikovanija nego što to na prvi pogled deluje. Ova pitanja treba proučiti uz pomoć kompetentnog advokata. Dalje, važno je istaći da potraživanje koje nije zastarelo do dana pokretanja stečajnog postupka može i dalje biti osnovano bez obzira na protek roka zastarelosti tokom stečajnog postupka, član 70. Primena pravila o zastarelosti se ne primenjuju u stečajnom postupku, pošto uspostavljanje moratorijuma na izvršenje zakonski sprečava poverioca da preduzme mere u cilju namirenja svog potraživanja.

Izlučna potraživanja Član 37. definiše izlučnog poverioca kao lice koje, na osnovu svog stvarnog ili ličnog prava, ima pravo da traži da se određena stvar izdvoji iz stečajne mase. U načelu, postoje dve vrste ovih stvari: 1. Stvari koje su poverene dužniku (radi izvršenja određene vrste usluge, na primer – čuvanje, popravka, ili održavanje stvari mušterije.) 2. Stvari za koje snabdevač tvrdi da je na njima zadržao pravo svojine, trajno ili do nastupanja nekog uslova. Jedan primer bi bile sirovine kod ugovora u proizvodnji, gde snabdevač donosi sirovine, i otkupljuje gotov proizvod po završetku proizvodnje ili obrade. Još jedan primer je kada svojina ne prelazi na drugo lice (kupca) dok u potpunosti ne bude isplaćena cena ili neki drugi oblik zadržavanja prava svojine. Izlučni poverilac nije stečajni poverilac. Pravni osnov za potraživanje izlučnog poverioca jeste pravo svojine odnosno radi se o zahtevu za povraćaj imovine koja ne spada u stečajnu masu. U prvom primeru, stečajni upravnik može da zahteva od druge strane dokaz o pravu svojine. Čim dobije dokaz o vlasništvu, stečajni upravnik, treba da učini sve što je u njegovoj moći da izlučnom poveriocu stvari stavi na raspolaganje. Međutim, u drugom slučaju stečajni upravnik treba da izvrši dublje ispitivanje. Prvo, on treba da utvrdi da li postoje osnovani dokazi da je strana koja tvrdi da je izlučni poverilac zaista imalac stvarnih prava iz člana 37. stav 1. Ovo može zahtevati pravnu analizu koja se ne sastoji samo iz uvida u vlasničku dokumen158

POTRAŽIVANJA taciju, već i utvrđivanje da li su ispunjeni i ostali potrebni uslovi sa sticanje prava svojine. Drugo, pravni osnov izlučnog poverioca može biti zasnovan na ugovoru koji može biti stavljen van snage na osnovu relevantnih odredaba stečajnog zakona, ili je po svojoj suštini, više jedan oblik obezbeđenja. Stečajni upravnik treba da vodi računa o tome da obezbeđena potraživanja ne budu lažno predstavljena kao izlučna potraživanja. Ova potraživanja za koja se tvrdi da su izlučna a čiji status još uvek nije utvrđen od strane stečajnog upravnika niti suda, moraju biti svrstana u posebnu kategoriju „uslovnih” ili „potencijalnih” potraživanja u početnom stečajnom bilansu stečajnog upravnika, sve dok ne bude definitivno utvrđeno vlasništvo i priroda ovih potraživanja.

159

UTVRĐIVANJE VREDNOSTI POTRAŽIVANJA OPŠTA PITANJA Po pokretanju stečajnog postupka (ponekad i ranije u toku prethodnog stečajnog postupka ukoliko su određene mere obezbeđenja iz člana 47.) poveriocima se zabranjuje da preduzimaju bilo kakve radnje protiv stečajnog dužnika u cilju naplate svojih potraživanja. Stečajni postupak je postupak kolektivnog namirenja koji zamenjuje pojedinačna prava na namirenje i naplatu koju su poverioci imali pre pokretanja stečajnog postupka. Postupak utvrđivanja stečajnih potraživanja zamenjuje sve ostale postupke kako bi utvrdila osnovanost, iznos i stanje potraživanja poverilaca. Pokretanje stečajnog postupka za posledicu ima prekid parničnog postupka, kako bi se utvrdila osnovanost, iznos i stanje potraživanja poverilaca. Ovim se veliki broj potencijalno konfliktnih i neusaglašenih radnji protiv dužnika spaja i, radi efikasnosti, rešava u jednom postupku. Jedan od razloga otvaranja stečajnog postupka je i sprečavanje rasparčavanja imovine stečajnog dužnika u kojoj prvi poverilac ili poverioci uzimaju najveći deo imovine stečajnog dužnika, na štetu ostalih poverilaca istog ranga. Organizovan postupak utvrđivanja vrednosti potraživanja omogućava fer utvrđivanje potraživanja svih poverilaca i urednu raspodelu, u skladu sa zakonom. Odgovornost stečajnog upravnika je da obezbedi poveriocima sa utvrđenim potraživanjima da se u najvećoj mogućoj meri naplate. U praksi, to znači da stečajni upravnik treba da olakša postupak utvrđivanja potraživanja, pomogne poveriocima da u najvećoj mogućoj meri utvrde svoja osnovana potraživanja. Takođe da radi na tome da identifikuje koja potraživanja su neosnovana. Da bi ovo uradio na efikasan način, stečajni upravnik mora da kroz podatke o potraživanjima prođe na način koji mu omogućuje da najefikasnije identifikuje neosnovana odnosno sporna potraživanja. Utvrđivanje potraživanja u stečajnom postupku može da traje dugo, da zahteva mnogo vremena i truda od strane stečajnog upravnika, ili bez razloga dovede do odugovlačenja postupka. Veliko preduzeće može da ima stotine – čak i hiljade – poverilaca. Međutim, neće sva potraživanja biti neosnovana ili sporna. Postupak utvrđivanja potraživanja u Zakonu o stečajnom postupku predviđa da na efikasan način razgraničava broj potraživanja koja se utvrđuju, potraživanja koja su problematična, i tako koncentriše vreme, trud i pažnju svih učesnika u postupku na rešavanje samo onoga što je neophodno potrebno rešavati. Nema razloga da se jedan poverilac dovodi na ročište sa hiljadu drugih poverilaca ukoliko njegovo potraživanje nije osporeno. Drugim rečima, postupak utvrđivanja potraživanja je osmišljen tako da se ne bavi previše onim potraživanjima koja 161

PRIRUČNIK ZA STEČAJNE UPRAVNIKE zaista nisu sporna, da bi se sve pažnja usmerila na ona pitanja koja zahtevaju veću pažnju. Ovaj postupak je opisan niže.

Opšta pitanja o postupku Zakon o stečajnom postupku je odredbama članova 90-97. propisao postupak za utvrđivanje potraživanja. Ovi koraci su tehničke prirode i moraju se poštovati u potpunosti. Ukratko, postupak je, u principu, sledeći: 1. Poverioci se pozivaju da dostave pismene dokaze o postojanju svog potraživanja sudu do određenog datuma, uobičajeno 60 dana od dana pokretanja stečajnog postupka, član 56. stav 1. i 2.; 2. Sve prijave potraživanja se dostavljaju stečajnom upravniku odmah nakon isteka roka za prijavu potraživanja, član 92. stav 1.; 3. Stečajni upravnik može osporiti potraživanje u roku od 40 dana od dana prijema poslednje prijave od suda, u smislu člana 92. stav 2 i člana 94. stav 1. Potraživanje može biti osporeno u celini ili delimično, u kom slučaju stečajni upravnik treba da naznači da deo potraživanja prihvata, a da ostatak osporava. Potraživanje takođe može biti osporeno samo u pogledu redosleda naplate. 4. Ukoliko stečajni upravnik ne ospori potraživanje, ono se smatra utvrđenim u celosti, onako kao što je prijavljeno, član 94. stav 1. 5. Stečajni upravnik mora da istakne listu utvrđenih i osporenih potraživanja i obavesti o tome poverioce čija su potraživanja osporena, član 92. stav 3. i 4. 6. Poverilac može da dostavi dodatne dokaze stečajnom upravniku pre ispitnog ročišta kako bi pokušao da ubedi stečajnog upravnika da promeni svoju odluku, član 92. stav 4. Moguće je i da se poverilac ne suprotstavi osporavanju potraživanja od strane stečajnog upravnika. 7. Na ispitnom ročištu, poverioci koji se suprotstavljaju osporavanju potraživanja mogu da predstave argumente u cilju dokazivanja svojih potraživanja. Stečajni sudija donosi zaključak o listi potraživanja, na koji se može uložiti prigovor, član 94. stav 3., 5. i 6. 8. Stečajni upravnik i stečajni poverioci mogu podneti prigovor protiv ovakvog zaključka, s tim što stečajni poverilac može osporavati zaključak samo u delu koji se tiče njegovog potraživanja, član 94. stav 5. Prigovor se podnosi stečajnom veću, član 94. stav 5. i 6.

162

UTVRĐIVANJE VREDNOSTI POTRAŽIVANJA

9. Stečajno veće donosi zaključak o osporenom potraživanju ili upućuje stečajnog poverioca čije je potraživanje osporeno na parnicu, član 94. stav 8. Ovaj postupak se obično primenjuje u komplikovanim slučajevima koji zahtevaju dodatna ročišta za dokazivanje. 10. Stečajni poverilac upućen na parnicu na osnovu člana 94. stav 8. mora da pokrene parnicu u roku od osam dana od dana prijema zaključka, član 96. stav 1. Poverilac je dužan da o pokretanju parnice obavesti stečajno veće, član 96. stav 3. 11. Poverilac takođe može da, u roku od osam dana od dana prijema zaključka, dostavi predlog da o osporenom potraživanju odlučuje stečajni sudija kao arbitar, odnosno arbitražno veće, zavisno od visine spora, član 96. stav 5. Ako se stečajni upravnik ne suprotstavi predlogu poverioca da o osporenom potraživanju odluči stečajni sudija, stečajni sudija će, zavisno od visine spora, odlučivati kao arbitar pojedinac ili u arbitražnom veću koje je sastavljeno od trojice arbitara kojim predsedava stečajni sudija, član 96. stav 7. 12. Protiv odluke stečajnog sudije kao arbitra odnosno arbitražnog veća, nezadovoljna stranka ima pravo žalbe drugostepenom sudu, u roku od osam dana od dana dostavljanja odluke, član 96. stav 9. 13. Ako odluka arbitra odnosno arbitražnog veća bude ukinuta, predmet se vraća arbitru odnosno arbitražnom veću, član 96. stav 10. 14. Stečajni poverilac koji dokaže svoje potraživanje u parnici na koju je upućen, ima pravo da traži ispravljanje tabele u listi utvrđenih potraživanja, član 94. stav 9. 15. Zakon sadrži i mere za zaštitu budućih isplata neutvrđenih potraživanja. Poverilac koji je upućen na parnicu podnosi, u roku od 15 dana od dana izlaganja nacrta glavne deobe, u pisarnici dokaz da je podneo tužbu, odnosno da je preuzeo ranije pokrenutu parnicu, član 118. stav 1. Iznos koji bi poverilac dobio da njegovo potraživanje nije bilo osporeno, može biti izdvojen radi kasnije isplate, po završetku parnice, član 118. stav 2. Stečajni upravnik takođe može da uslovno isplati potraživanje poveriocu ukoliko on položi obezbeđenje da će ono što je primio vratiti ukoliko izgubi parnicu, član 119. stav 1. i 2.

163

PRIRUČNIK ZA STEČAJNE UPRAVNIKE

Implikacije postupka Kao što je prethodno navedeno, postupak utvrđivanja potraživanja sužava broj potraživanja ukupno prijavljenih radi identifikovanja onih potraživanja koja se zaista osporavaju i izdvajanja onih koja su najkomplikovanija kako bi se razrešila u parničnom postupku. Teret dokazivanja postojanje potraživanja je prvo na poveriocu, a zatim prelazi na stečajnog upravnika koji ili osporava sva potraživanja koja nisu osnovana ili ih priznaje, kako su prijavljena. Kada stečajni upravnik ospori potraživanje, teret dokazivanja se vraća na poverioca koji mora da dostavi dodatne dokaze i argumentuje svoj zahtev. Samo oni poverioci koji su obavešteni da je njihovo potraživanje sporno su obavezni da se dalje angažuju i dostave dokaze o svom potraživanju stečajnom upravniku. Ovo eliminiše dalje angažovanje i troškove poverilaca, čija potraživanja nisu osporena, u vezi prisustvovanja ročištima i dostavljanju dokumentacije, pošto njihova potraživanja budu priznata. Može se očekivati da će do ovog trenutka najveći broj nesaglasnosti biti razjašnjen i rešen. Neformalno raspitivanje stečajnog upravnika može biti dovoljno da se razjasne nesaglasnosti. U bilo kom trenutku u toku postupka, poverilac može da odustane od dela prijavljenog potraživanja. U ovim slučajevima, prigovori stečajnog upravnika će biti usvojeni i potraživanje neće biti utvrđeno u meri u kojoj je osporeno, a neosporni deo potraživanja će biti priznat. (Na primer, poverilac prijavi potraživanje od 100.000 evra, a stečajni upravnik stavi prigovor, sa tvrdnjom da dug iznosi 80.000 evra, osporavajući 20.000 evra. Ukoliko poverilac ne odgovori na obaveštenje stečajnog upravnika o osporavanju, potraživanje će na tabeli utvrđenih potraživanja biti navedeno u iznosu od 80.000 evra. Poverilac i dalje ima utvrđeno potraživanje u iznosu od 80.000 evra. Poverilac neće biti sankcionisan ni na koji način.)

Neučestvovanje poverilaca – čest nesporazum Kao što je prethodno navedeno, dalji angažman se zahteva samo od poverilaca koji su obavešteni o osporavanju njihovog potraživanja. Oni ne moraju da prisustvuju ispitnom ročištu, kao ni bilo kom drugom ročištu. Oni mogu samo da sačekaju deobu stečajne mase. Ovaj deo stečajnog postupka je često pogrešno shvaćen, do čega verovatno dovodi čisto teorijsko-pravno shvatanje stečajnog postupka advokata i sudija i automatsko primenjivanje pravila koja se odnose na dvostranački privredni spor, bez razmatranja specifičnosti stečajnog postupka. Ovo nažalost dovodi do stava da svi poverioci moraju prisustvovati svim ročištima ukoliko zakon ne propisuje nešto drugo. Jednostavno to nije situacija predviđena novim Zakonom o stečajnom postupku. Poverioci mogu i treba 164

UTVRĐIVANJE VREDNOSTI POTRAŽIVANJA da naprave racionalan ekonomski izbor da ne učestvuju u postupku ukoliko je trošak učešća u postupku veći od koristi za njih. Ovo ne znači da sistem ne funkcioniše, već da radi efikasno. Stečajni postupak postoji u korist poverilaca – ukoliko oni odluče da ne prisustvuju ročištu, to je njihov izbor, koji čine na sopstveni rizik. Poverioci ne treba da budu obavezni da učestvuju u postupku ukoliko im to nanosi ekonomske gubitke. U nekim slučajevima, troškovi poverioca koje ima usled prisustvovanja svakom ročištu i sastanku će prevazići iznos potraživanja tog poverioca. Nema ekonomskog smisla da se zahteva prisustvo poverioca ukoliko to nema nekog direktnog uticaja na njegova prava. (U stvari, odredba člana 93. stav 3. predviđa da će se ispitno ročište održati i ako mu ne prisustvuju svi poverioci koji su prijavili svoja potraživanja.)

Praksa stečajnog upravnika u vezi sa ispitivanjem potraživanja Na stečajnom upravniku je da osmisli kako da ispita veliki broj potraživanja za relativno malo vremena. U praksi, ispitivanje stečajnog upravnika verovatno treba da počne od postojeće računovodstvene dokumentacije, a naročito od tabele dugovanja koju je stečajni dužnik priložio prilikom pokretanja stečajnog postupka. Stečajni dužnik, i uprava ili zaposleni stečajnog dužnika treba da pomognu stečajnom upravniku prilikom ovog ispitivanja. Stečajni upravnik treba da uključi stečajnog dužnika ili njegovo računovodstvo u ovaj početni stadijum ispitivanja. Ovo naročito važi za potraživanja za neisplaćene zarade, doprinose i potraživanja poreskih organa. Stečajni upravnik može da uporedi prijavljena potraživanja sa tabelom dugovanja i bilansom stanja dužnika kako bi ustanovio da li ima nesaglasnosti. U mnogo slučajeva, neslaganje između prijavljenog potraživanja i iznosa navedenog u knjigama dužnika može biti rezultat pogrešno zavedene isplate, ili isporuke koja nije zavedena, ili drugih transakcija koje nisu navedene u knjigama dužnika. Neke od njih mogu jednostavno biti pogrešno obračunate ili navedene u pogrešnoj kategoriji. Mnoge od ovih nesaglasnosti mogu se rešiti neformalnim putem. Ukoliko stečajni upravnik ima pitanja ili sumnji u pogledu nekog potraživanja, on treba da preduzme inicijativu i traži od poverilaca dodatne informacije neformalnim kanalima, makar i samo da bi razjasnio nesporazum u pogledu tačnog iznosa potraživanja. Na ovaj način stečajni upravnik ne mora da ulaže formalni prigovor i štedi vreme. Obe strane imaju interes da se izbegne dugačak i skup postupak kako bi se razrešila mala neslaganja. Stečajni upravnik takođe treba da pregleda sadržaj priloženih dokaza o postojanju potraživanja i proveri da li ima nekih nejasnoća, da li je status potraživanja odgovarajući i da li su podaci kompletni. 165

PRIRUČNIK ZA STEČAJNE UPRAVNIKE Stečajni upravnik treba da posebno obrati pažnju da li ima potraživanja u čiju osnovanost se sumnja. Ovo ispitivanje može da se obavi uz pomoć advokata. Sledeća pitanja mogu imati uticaja na pravnu osnovanost potraživanja: ■ potraživanje može biti nenaplativo usled isteka roka zastarelosti; ■ potraživanje može biti nenaplativo usled toga što poverilac nije ispunio svoje ugovorne obaveze; ■ određeni deo osnovnog pravnog posla je nezakonit ili ništav usled narušavanja javnog interesa; ■ dokument koji dokazuje postojanje obezbeđenja je nepotpun ili nezakonit; ■ dokument koji dokazuje postojanje obezbeđenja nije registrovan ili nije zaveden; ■ dokument koji dokazuje postojanje obezbeđenja je registrovan ili zaveden na pogrešnom mestu; ■ dokument koji treba da dokaže postojanje obezbeđenja ne identifikuje tačno predmet zaloge; ■ predmet zaloge je izuzet i ne može biti podvrgnut postupku obezbeđenja. Ispitivanje dokumentacije kojom se ustanovljava obezbeđenje ili hipoteka mora se obaviti pažljivo ukoliko su založene stvari velike vrednosti, kao i ugovori o osnovnim pravnim poslovima iz kojih proizilaze velika potraživanja. Naročito treba obratiti pažnju na obračun kamate i ugovornih kazni prilikom izračunavanja iznosa potraživanja. Iako je to dužnost stečajnog upravnika, često će biti neophodno da uprava stečajnog dužnika, a naročito zaposleni u računovodstvu, ukažu stečajnom upravniku na određena pitanja kako bi on mogao da uloži odgovarajući prigovor.

Pogodba stečajnog upravnika Kada postane jasno da postoji spor oko potraživanja između poverioca i stečajnog upravnika, i čini se da će spor biti upućen na arbitražni postupak, stečajni upravnik može da ponudi rešavanje ovog pitanja putem neposredne pogodbe. Poverilac će možda radije hteti da se nagodi oko visine potraživanja, čak i sa značajnim popustom i drugim ustupcima, nego da ulaže dodatna sredstva u dalji postupak pred sudom u kom je ishod potpuno neizvestan. Treba imati u vidu da je sporno potraživanje poverioca prema stečajnom dužniku skoncentrisano na visinu iznosa potraživanja, da se poverilac i stečajni upravnik ne slažu oko visine potraživanja, koje će u daljem toku stečajnog postupke biti samo delimično namireno. Naime, ukoliko se očekuje da će deobom biti namireno oko 10-15% potraživanja, spor o potraživanju od 10.000 evra je

166

UTVRĐIVANJE VREDNOSTI POTRAŽIVANJA zapravo spor o najviše 1.000-1.500 evra. U takvom slučaju, nema puno smisla za poverioca ili stečajnog upravnika da troše resurse na spor – stečajni upravnik može da ponudi poveriocu da prihvati namirenje potraživanje u visini od 5.000 evra, što će poverilac verovatno prihvatiti.

Standardizovan formular za dokazivanje potraživanja Rad stečajnog upravnika prilikom ispitivanja i utvrđivanja prijavljenih potraživanja će u biti u velikoj meri olakšan ukoliko poverioci prijave svoja potraživanja na standardizovanom formularu. Da bi se ovo uradilo na efikasan način, kada stečajni upravnik dostavi listu poznatih poverilaca sudu, on može od suda zahtevati da se poveriocima dostavi i standardizovan formular za prijavu potraživanja, zajedno sa detaljnim uputstvima kako se on popunjava. Predlog izgleda formulara za dokazivanje potraživanja priložen je u Dodatku 1.

Rokovi za dostavljanje i posledice Član 57. Zakona o stečajnom postupku predviđa da će sud dostaviti rešenje o pokretanju stečajnog postupka svim poveriocima koji su poznati sudu. Ovo rešenje sadrži poziv poveriocima da prijave svoja potraživanja sudu i stečajnom upravniku u određenom roku, koji ne sme biti duži od 60 dana od pokretanja stečajnog postupka. U oglasu o pokretanju stečajnog postupka se navodi i datum održavanja ročišta za ispitivanje potraživanja, koje mora biti održano od 45 do 60 dana posle roka za prijavu potraživanja, član 57. stav 4. tačka 9. i član 58. stav 2. Svi potencijalni stečajni poverioci, uključujući razlučne poverioce sa predmetom obezbeđenja koji je manje vrednosti od vrednosti njegovog potraživanja, kao i poverioci koji tvrde da pripadaju višem isplatnom redu, moraju da prijave svoje potraživanje. Potraživanja prijavljena po isteku roka za prijavu potraživanja, da li pre ili u toku održavanja ročišta za ispitivanje potraživanja, su predmet posebnih pravila i mogu dovesti do većih troškova za poverioca koji kasno prijavi svoje potraživanje, član 95. Iz zakona nije jasno da li postoji mehanizam za ispitivanje potraživanja koja nisu podneta do održavanja ročišta za ispitivanje potraživanja i da li se ta potraživanja u svakom slučaju od tada zauvek gase. Svi poverioci treba da se potrude da potraživanja prijave precizno i u roku, čak i ukoliko iznos potraživanja nije, ili ne može biti precizno utvrđen u roku, pre održavanja ročišta za ispitivanje potraživanja. Ovo se naročito odnosi na poreske organe i organe koji prikupljaju doprinose za penzijsko, socijalno i invalidsko osiguranje, koji možda nisu mogli da dostave svoje procene na vreme. U tim slučajevima, oni mogu prijaviti „zaštitna” potraživanja, koja stečajni upravnik može da ospori na osnovu neodgovarajuće dokumentacije. Iznos može biti korigovan kada se dođe do jasnijih dokaza. 167

PRIRUČNIK ZA STEČAJNE UPRAVNIKE

Prigovor poverilaca Kao što je ranije navedeno, stečajni upravnik u periodu od 40 dana treba da ispita i ukoliko je to prikladno, stavi prigovor na potraživanja koja želi da ospori, član 92. stav 2. Poverioci takođe mogu da stave svoje prigovore u ovom roku. Međutim, nije jasno na osnovu čega bi ovo mogli da urade, pošto oni verovatno neće biti obavešteni o drugim potraživanjima dok ne bude istaknuta lista potraživanja, ili pre ovoga, do ispitivanja dokumentacije o potraživanjima. U najvećem broju slučajeva poverilac koji stavlja prigovor će nezavisno znati za konkurentno potraživanje, kao što je slučaj sa dve stranke u sporu o isplati duga dužnika, ili poverilaca koji imaju pravo zaloge različitog prioriteta na određenoj imovini stečajnog dužnika. U principu, stečajni upravnik će imati najbolje izvore informacija za utvrđivanje vrednosti potraživanja, poput dokumentacije preduzeća i knjigovodstvenih stavki. Ukoliko poverilac stavi prigovor na potraživanje drugog poverioca, a stečajni upravnik ne stavi prigovor, sud će uputiti poverioca na parnicu da bi se utvrdilo postojanje ili nepostojanje tog potraživanja. U ovom slučaju, troškove parnice snosiće poverilac koji je uložio prigovor. Ukoliko poverilac u ovom slučaju ne pokrene parnicu, potraživanje će biti priznato onako kako je prijavljeno. Ni poverioci ni stečajni upravnik neće moći naknadno da ga osporavaju. Predlog izgleda formulara za prigovor na potraživanje priložen je u Dodatku 2.

Spisak aktivnosti koje treba preduzeti u postupku utvrđivanja potraživanja Na sledećem spisku su navedene neke oblasti na koje treba obratiti pažnju u postupku ispitivanja prijavljenih potraživanja: ■ Da li je formular potpisan od strane ovlašćenog lica i na odgovarajući način overen tamo gde je to potrebno? ■ Da li je odgovarajući poverilac podneo formular? (Ovo se naročito odnosi na potraživanja za doprinose koja treba da budu podneta od strane odgovarajućeg organa.) ■ Da li su popunjena sva neophodna polja? ■ Da li iznos prijavljenog potraživanja odgovara iznosu koji je naveden u dokumentaciji koja je priložena uz potraživanje? ■ Da li se iznos prijavljenog potraživanja poklapa sa iznosima navedenim u knjigama dužnika?

168

UTVRĐIVANJE VREDNOSTI POTRAŽIVANJA

■ Da li se iznos slaže sa iznosima koje je stečajni upravnik predstavio u svom početnom stečajnom bilansu? Ako ne, da li se razlike mogu identifikovati od stavke do stavke? ■ Da li je potraživanje zastarelo? ■ Ukoliko poverilac prijavljuje iznos koji nije zaveden u knjigama dužnika, da li dokumentacija, uključujući korespondenciju koja je dostavljena uz potraživanje, podržava navedeni iznos? ■ Da li se zahteva ispravan redosled naplate? ■ Ukoliko potraživanje mora da bude određeno po redu naplate među različitim kategorijama poverilaca, da li je pravilno određeno? ■ Da li je kamata tačno obračunata? Da li potraživanje obuhvata ugovorne kazne i kamatu zbog neispunjenja obaveza? Član 69. stav 5. ■ Da li je prijavljeni iznos potraživanja već potvrđen u izvršnom postupku? ■ Ako ne, da li postoji odgovarajući pravni osnov za potraživanje? Da li ima dokaza o ugovoru ili sporazumu, dokaza o isporuci, uslovima plaćanja, osnovu za izračunavanje cene, itd?

169

ODBOR POVERILACA OPŠTA PITANJA Iako poverioci mogu pojedinačnim aktivnostima štititi svoja prava u stečaju, ukoliko postoji veliki broj stečajnih poverilaca koji imaju mala potraživanja, pojedinačne aktivnosti neće biti od velike koristi. Kako se podrazumeva da svaki poverilac ima pravo na sopstvenog advokata, da podnosi prigovore i prisustvuje sastancima, troškovi ovih aktivnosti mogu brzo premašiti vrednost poveriočevog nenamirenog potraživanja. Takođe, tu su i problemi i kašnjenja prouzrokovana mnogobrojnim neorganizovanim nastupima poverilaca, često i povodom istog pitanja. Pošto su prava stečajnih poverilaca u suštini identična, logično je da se oni međusobno organizuju tako što će formirati odbor od nekoliko odabranih predstavnika koji će nastupati u ime svih poverilaca koji su ih izabrali. Novi Zakon o stečajnom postupku predviđa ovu mogućnost i sadrži odredbe koje omogućuju formiranje i funkcionisanje odbora poverilaca. Vidi članove od 25. do 28. Osnovna uloga odbora poverilaca je da nadgleda aktivnosti u stečajnom postupku i podnosi odgovarajuće prigovore, kada je to predviđeno zakonom, na svaki postupak koji bi imao negativne posledice na prava svih stečajnih poverilaca. Takođe, odbor poverilaca daje svoje mišljenje stečajnom upravniku i odobrava određene radnje stečajnog upravnika u zakonom predviđenim slučajevima. Odbor poverilaca ima pravo da prigovara i daje mišljenja sudu o različitim pitanjima koja se tiču predmeta u toku postupka. U nekim delovima zakona od stečajnog upravnika se zahteva da određenim radnjama obavesti odbor poverilaca u propisanom roku kako bi poveriocima dao mogućnost da podnesu prigovor i upute predmet sudu na definitivno odlučivanje. Međutim, za neke radnje stečajni upravnik mora da dobije izričitu saglasnost odbora poverilaca. Tu spadaju: podizanje kredita od strane stečajnog upravnika, pristanak da se rok za podnošenje plana reorganizacije produži preko 90 dana i pristanak da se dužnik kao pravno lice proda kao celina. Vidi odeljak: „Forme odobrenja i saglasnosti koje utiču na rad stečajnog upravnika”. U tabeli br. 1 koja sledi navedene su odredbe zakona kojima se reguliše odnos stečajnog upravnika i odbora poverilaca. S obzirom na to da je na osnovu člana 20. stav 1. tačka 6. odbor poverilaca ovlašćen da predloži razrešenje stečajnog upravnika ukoliko „nije tražio saglasnost ili nije postupio po dobijenoj saglasnosti u skladu sa odobrenjem u svim onim slučajevima gde je ovim zakonom predviđena obavezna saglasnost odbo171

PRIRUČNIK ZA STEČAJNE UPRAVNIKE ra poverilaca”, stečajni upravnik treba da postupa oprezno i da traži saglasnost odbora kada god je to moguće. Stečajni upravnik je ovlašćen da u svako doba konsultuje odbor poverilaca i trebalo bi da tako postupa redovno, kako bi izgradio poverenje i izbegao eventualne kasnije njihove primedbe na njegov rad. U praksi, stečajni upravnik bi trebalo da sarađuje sa odborom poverilaca u što većoj meri. Članovi odbora su svakako bolje upoznati sa poslovanjem i prošlošću stečajnog dužnika od stečajnog upravnika koji tek što je imenovan. Iako stečajni upravnik po zakonu nema uticaja na izbor članova odbora, on treba da ima u vidu mogućnost da podstakne određene poverioce da uđu u odbor, ukoliko smatra da bi to moglo doprineti efikasnom sprovođenju stečajnog postupka. Članom 26. stav 4. predviđeno je da stečajni upravnik „na poziv odbora poverilaca” prisustvuje sednicama tog odbora, bez obzira što nema pravo glasa. Iako je stečajni upravnik ovlašćen da sazove sastanak skupštine poverilaca, on nema pravo da sazove sastanak odbora poverilaca. Ukoliko je stečajnom upravniku hitno potrebna instrukcija odbora poverilaca, on mora zahtevati od predsednika odbora da zakaže sastanak. Zakon ne govori šta se događa ukoliko skupština poverilaca ne izabere odbor poverilaca. S obzirom na osnovnu svrhu odbora poverilaca, logično je očekivati da će u tom slučaja sama skupština poverilaca preuzeti na sebe ovlašćenja odbora poverilaca. Odluka odbora poverilaca se smatra donetom kada je za nju glasalo više od polovine svih članova odbora. U slučaju jednakog broja glasova odlučujući glas je glas predsednika.

Prava i obaveze odbora poverilaca Tabela 1 – Prava odbora poverilaca Član

Opis

čl. 12. st. 2.

Stečajni upravnik, odbor poverilaca i poverioci mogu izjaviti prigovor stečajnom veću protiv odluka i zaključaka stečajnog sudije.

čl. 18. st. 12.

Pregledan završni račun dostavlja se odboru poverilaca koji može stečajnom veću podneti prigovor na završni račun.

čl. 20. st. 3.

Predlog za razrešenje stečajnog upravnika može dati stečajno veće ili odbor poverilaca. (U članu 20. stav 1. tačka 6. navodi se: „Stečajno veće će razrešiti stečajnog upravnika ako utvrdi da stečajni upravnik nije tražio saglasnost ili nije postupio po dobijenoj saglasnosti u svim onim slučajevima gde je ovim zakonom predviđena obavezna saglasnost odbora poverilaca”.

172

ODBOR POVERILACA

čl. 27. st. 2.

Odbor poverilaca ima pravo: • prigovora stečajnom sudiji i stečajnom veću na rad stečajnog upravnika i pravo prigovora protiv zaključaka stečajnog sudije; • na podnošenje žalbe na rešenja stečajnog sudije i stečajnog veća, kada je žalba dozvoljena; • uvida u zapisnike, nalaze veštaka i druga akta koja se nalaze u stečajnom predmetu; • davanja mišljenja o priznavanju opravdanih manjkova utvrđenih prilikom inventarisanja; • predlaganja razrešenja postojećeg stečajnog upravnika i predlaganja imenovanja novog; • izjašnjavanja o visini naknade troškova i nagrade stečajnom upravniku;

čl. 109. st. 1. tač. 3.

Zaključak o unovčenju stečajne mase donosi stečajni sudija ako: „stečajni dužnik ne sarađuje sa stečajnim upravnikom ili odborom poverilaca radi ispunjavanja objektivnih zahteva za pružanje podataka i obaveštenja u skladu sa odredbama ovog zakona”.

čl. 117. st. 1.

Stečajno veće donosi rešenje o glavnoj deobi po isteku roka od 15 dana od prijema nacrta za glavnu deobu, ako nije podnet prigovor na nacrt za glavnu deobu od strane odbora poverilaca, odnosno poverilaca pojedinačno.

čl. 139. st. 1. tač. 3.

Stečajni sudija donosi rešenje o započinjanju bankrotstva u skladu sa ovim zakonom „ako sud utvrdi da stečajni dužnik ne sarađuje sa stečajnim upravnikom, odborom poverilaca ili sudom radi ispunjavanja objektivnih zahteva za podacima i obaveštenjima”;

čl. 140. st. 3.

Na zahtev odbora poverilaca lična uprava se zamenjuje upravljanjem od strane stečajnog upravnika;

čl. 143. st. 1. tač. 1.

Stečajno veće može obustaviti ličnu upravu na predlog odbora poverilaca;

173

PRIRUČNIK ZA STEČAJNE UPRAVNIKE

Tabela 2 – Nadzor nad radom stečajnog upravnika od strane odbora poverilaca Član

Opis

čl. 17. st. 2.

Stečajni upravnik može podizati kredit bez obezbeđenja ili se zadužiti uz obezbeđenje na imovini na kojoj ne postoje prethodni tereti, ako je prethodno obavestio stečajnog sudiju i ako je dobio saglasnost odbora poverilaca;

čl. 18. st. 3.

Radnje koje preduzima stečajni upravnik, a koje utiču na stečajnu masu, kao što su podizanje kredita ili kupovina i prodaja značajnog dela imovine i dr. (u daljem tekstu: radnje od izuzetnog značaja) mogu se preduzeti uz obaveštavanje stečajnog sudije i dobijanje saglasnosti odbora poverilaca;

čl. 18. st. 4.

Ako ovim zakonom nije propisan poseban postupak dobijanja saglasnosti za radnje od izuzetnog značaja, stečajni upravnik je dužan da pismeno obavesti o nameravanoj radnji stečajnog sudiju, odbor poverilaca i one stečajne poverioce na koje ove radnje utiču, najkasnije 10 dana pre preuzimanja radnje;

čl. 84. st. 3.

Ako se u imovini stečajnog dužnika nađu gotov novac, hartije od vrednosti ili dragocenosti, stečajni upravnik određuje način njihovog čuvanja ili ulaganja uz saglasnost odbora poverilaca;

čl. 110. st. 5.

Prodaja [imovine dužnika] neposrednom pogodbom može se izvršiti isključivo ako je takav način prodaje unapred odobren od strane odbora poverilaca;

čl. 111. st. 1. i 2.

Pre prodaje imovine stečajni upravnik je dužan da odboru poverilaca dostavi obaveštenje o nameri, planu prodaje, načinu prodaje i rokovima prodaje. Stečajni upravnik je dužan da obaveštenje iz stava 1. ovog člana dostavi najkasnije 30 dana pre priloženog datuma javnog nadmetanja, odnosno 15 dana pre dana zaključenja prodaje javnim prikupljanjem ponuda ili neposrednom pogodbom;

čl. 112. st. 1.

Predmet prodaje može biti stečajni dužnik kao pravno lice ili njegovi delovi koji predstavljaju funkcionalnu celinu, uz saglasnost odbora poverilaca;

čl. 18. st. 8.

Stečajni upravnik podnosi mesečno pismeni izveštaj o toku stečajnog postupka i o stanju stečajne mase ili kad god to zatraži odbor poverilaca;

čl. 27. st. 1. tač. 1-6.

Odbor poverilaca: • daje mišljenje stečajnom upravniku o načinu unovčenja imovine, ukoliko se prodaja ne vrši javnim nadmetanjem i daje saglasnost u vezi svih pitanja koje su od izuzetne važnosti za imovinu, kao što je podizanje kredita, vođenje sporova većih vrednosti, davanje sredstava na zajam i slično, u skladu sa ovim zakonom; • daje mišljenje o nastavljanju započetih poslova stečajnog dužnika; • razmatra izveštaje stečajnog upravnika o toku stečajnog postupka i o stanju stečajne mase; • pregleda i o svom trošku pribavlja fotokopije iz celokupne dokumentacije; • obaveštava skupštinu poverilaca o svom radu ako ona to zatraži; • vrši i druge poslove predviđene ovim zakonom

174

ODBOR POVERILACA

čl. 88. st. 3.

Stečajni upravnik je dužan da podnese sudu i odboru poverilaca početni stečajni bilans sa izveštajem o ekonomsko-finansijskom položaju stečajnog dužnika sa procenom mogućnosti reorganizacije najkasnije pet dana pre dana održavanja prvog poverilačkog ročišta;

čl. 130. st. 1. i 2.

St.1. Plan reorganizacije podnosi se stečajnom sudiji najkasnije 90 dana od dana pokretanja stečajnog postupka; St. 2. Rok iz stava 1. ovog člana stečajni sudija može da produži najviše za 30 dana. Svako dalje produženje roka za podnošenje plana reorganizacije stečajni sudija može da odobri samo uz jednoglasnu saglasnost članova odbora poverilaca.

175

RAZMATRANJE MOGUĆNOSTI REORGANIZACIJE OPŠTA PITANJA Reorganizacija se često smatra za poželjniju alternativu od bankrotstva. Ona nudi mogućnost da se sačuvaju radna mesta, da se obezbede novi poslovi za poverioce, a na nerazvijenim tržištima može da obezbedi veću naplatu od nego što bi se to bankrotstvom postiglo. U najvećem broju slučajeva, reorganizacija neće biti pravo rešenje. Dužnik će najčešće biti insolventan dugo pre pokretanja stečajnog postupka, i obično je već potrošio najveći deo imovine koja je potrebna da bi se u budućnosti organizovale profitabilne aktivnosti. Preduzeće je već izgubilo svoje mesto na tržištu, napustili su ga najbolji radnici i nije održavalo i obnavljalo svoju opremu, tako da je postalo prilično neefikasno. Sve ovo znači da će trebati velika količina svežeg kapitala da bi reorganizacija uspela, a on obično neće biti raspoloživ pod uslovima koji odgovaraju stečajnim poveriocima. Praksa pokazuje da su retki slučajevi uspešne reorganizacija stečajnog dužnika u kojima on može u velikoj meri da nastavi sa obavljanjem svojih prethodnih aktivnosti. Reorganizaciju je moguće pokušati samo ako postoji realna mogućnost za finansijski oporavak. Mora postojati stvaran posao, koji funkcioniše, koji je moguće reorganizovati. Situacija u velikom broju slučajeva neće biti ovakva i bankrotstvo će biti bolji put za ostvarivanje maksimalnih sredstava od imovine u stečaju. Stečajni zakon je strukturiran tako da u okviru definisanog vremenskog roka, i to kratkog, podstiče pripremu plana reorganizacije. Zakon ne propisuje da na samom početku postupka mora da se napravi izbor između bankrotstva i reorganizacije – samo je neophodno da dužnik podnese plan do navedenog roka, ukoliko nije donesena odluka da se stečajni postupak okonča bankrotstvom stečajnog dužnika. Jedna ovakva situacija je navedena u članu 23. stav 5., prema kom poverioci imaju pravo da ukinu mogućnost reorganizacije glasanjem za okončavanje postupka prodajom stečajnog dužnika, o čemu je detaljnije pisano u odeljku niže. Prag za donošenje ove odluke je namerno postavljen veoma visoko – samo kada za to glasaju poverioci za čija potraživanja se učini verovatnim da iznose više od 70% ukupnih potraživanja. Ovo je odredba za trenutno ukidanje mogućnosti reorganizacije u potpuno beznadežnim slučajevima u kojima je jasno da su poverioci apsolutno protiv reorganizacije. Plan reorganizacije je u suštini pisani dokument koji predlaže kako će i kada poverioci biti namireni. Zakon predviđa da će jedna od strana, koja ima pravo da pravi plan reorganizacije, to i uraditi. Obično će to biti stečajni dužnik 177

PRIRUČNIK ZA STEČAJNE UPRAVNIKE ili stečajni upravnik. Prema odredbama zakona, plan mora biti prihvaćen od strane poverilaca, koji će glasati za ili protiv njegovog usvajanja. Ukoliko se poverioci ne saglase sa planom, tj. ne usvoje ga, to će najverovatnije imati za posledicu okončanje stečajnog postupka prodajom imovine stečajnog dužnika, prema odredbama Zakona o stečajnom postupku. Naravno, da bi dobio podršku poverilaca, plan treba da predvidi namirenje poverilaca u većem iznosu od onog koji bi ostvarili prodajom imovine. Prema tome, strana koja predlaže plan treba da posmatra mogućnost uspešne reorganizacije iz ove perspektive. Plan reorganizacije mora da sadrži detaljan opis kako će poverioci biti isplaćeni: za koji vremenski period, iz prihoda dobijenog od preduzetih aktivnosti, iz sredstava dobijenih redovnom prodajom imovine, iz sredstava koja se raspoređuju na osnovu zaključenja poravnanja sa poveriocima, ili na neki drugi način. Takođe će se postaviti pitanje da li reorganizacija dužnika može da stvori dovoljno velike prihode od kojih bi se poverioci namirili u dovoljnoj meri da bi prihvatili plan reorganizacije. Faktori koji će uticati na odgovor na ovo pitanje su razmotreni niže.

OPŠTE PRAVILO Priliv sredstava koji se očekuje od poslovanja reorganizovanog preduzeća, mora da dovede do većeg namirenje poverilaca od onog koje bi ostvarili od prodaje imovine. Pokušaj reorganizacije dužnika koji ne može da potvrdi ili izvede plan reorganizacije će uzalud trošiti resurse svih učesnika u postupku a neće dovesti do namirenja poverilaca. Stečajni upravnik je obavezan da podnese izveštaj o ekonomskom i finansijskom stanju dužnika na prvom poverilačkom ročištu, 40 dana po pokretanju postupka, član 23. stav 3. i stav 4, gde će predstaviti svoju procenu o mogućnostima za reorganizaciju, član 23. stav 3. Poverioce će interesovati mišljenje stečajnog upravnika o gore navedenim pitanjima.

Glasanje o ukidanju mogućnosti reorganizacije: član 23. stav 5. Zakon predviđa mehanizam kojim se poveriocima omogućuje da isključe mogućnost reorganizacije u slučajevima u kojima je očigledno da nema realne mogućnosti za reorganizaciju ili je poverioci ne žele. Član 23. stav 5. ovlašćuje poverioce za čija potraživanja se učini verovatnim da iznose više od 70% ukupnih potraživanja da glasaju da se stečajni postupak okonča prodajom imovine stečajnog dužnika. Ovo glasanje, ukoliko se poverioci za njega odluče, odvija se na prvom poverilačkom ročištu. Ukoliko postoji bilo kakva sumnja o tome koliko procenata ukupnih potraživ178

RAZMATRANJE MOGUĆNOSTI REORGANIZACIJE anja čine potraživanja poverilaca koji su glasali da se odmah otpočne sa prodajom imovine, sud bi trebalo da omogući da se postupak odvija uobičajenim tokom. Poverioci će imati drugu priliku da glasaju i da uskrate svoju saglasnost ukoliko plan reorganizacije nije prihvatljiv. U velikom broju slučajeva, neće biti poznato da li će preduzeće moći da napravi plan reorganizacije do trenutka kada on treba da bude završen u predviđenom roku od 90 dana od pokretanja stečajnog postupka član 130. stav 1. Očigledno da je odredba člana 23. stav 5. predviđena za beznadežne slučajeve. Član 23. stav 1. propisuje da se prvo poverilačko ročište održi najkasnije 40 dana od dana pokretanja stečajnog postupka. Ono predstavlja prvu zvaničnu mogućnost da postupak eventualno krene u pravcu reorganizacije. Na ovom ročištu, stečajni upravnik će predstaviti svoj izveštaj o ekonomskom i finansijskom stanju stečajnog dužnika i biće pozvan da diskutuje o svojoj proceni o mogućnosti reorganizacije. Treba imati u vidu da je mogućnost stvaranja plana reorganizacije samo jedan deo izveštaja stečajnog upravnika. Ovaj izveštaj treba da se izjasni i o uzrocima stečaja, radnjama koje je stečajni upravnik u cilju očuvanja i zaštite imovine preduzeo do tog dana, i proceni, napravljenoj na osnovu početnog stečajnog bilansa, o visini namirenja koju poverioci mogu da očekuju.

Faktori za razmatranje Prilikom procenjivanja da li je dužnik pogodan za reorganizaciju, treba imati u vidu određene faktore: ■ Da li je moguće oživeti poslovanje preduzeća; ■ Da li će budući priliv novca u određenom iznosu biti realno dovoljan i raspoloživ za namirenje poverilaca; ■ Visina postojećih dugovanja (obezbeđena, neobezbeđena, redosled); ■ Procena iznosa sredstava koja će biti ostvarena prodajom imovine; ■ Mogući novi izvori finansiranja. U najvećem broju slučajeva, podaci o ovim faktorima će postati dostupni u prvih par dana od momenta otvaranja stečaja. U svakom slučaju, do trenutka kada stečajni upravnik preda početni stečajni bilans, steći će predstavu o tome da li postoji realna mogućnost za reorganizaciju.

Poslovanje preduzeća Da bi reorganizacija na osnovu budućeg priliva sredstava uspela, moraju postojati poslovi koji mogu biti reorganizovani. Reorganizacija nije mehanizam koji može da digne preduzeće iz mrtvih. Preduzeće koje mesecima ne funkcioniše 179

PRIRUČNIK ZA STEČAJNE UPRAVNIKE ne može biti reorganizovano – u tom slučaju jednostavno nema „vrednosti preduzeća koje funkcioniše” koja bi se mogla očuvati, pošto preduzeće više ne posluje. Nema mušterija, linija snabdevanja i distribucije proizvoda, inventar je rasprodat i nema sredstava od kojih bi se mogao kupiti osnovni inventar i materijali da bi se ponovo počelo poslovanje. Gotovo svi slučajevi preduzeća koje ne funkcioniše završavaju se bankrotstvom. (Primedba: Ovo ne znači da je sve izgubljeno. Prodata imovina se opet koristi u proizvodne svrhe, ponekad na isti način u nekom sličnom preduzeću. Kupac imovine može sa njom otpočeti novi posao i, ponekad, zaposliti iste radnike. Međutim, ovo ne nije reorganizacija – to je prodaja imovine koju prati osnivanje novog preduzeća.) Reorganizaciju treba pokušati samo ukoliko postoje realne mogućnosti finansijskog oporavka preduzeća. Uprava dužnika ili stečajni upravnik bi trebalo da pažljivo razmotre da li u okviru preduzeća postoji delatnost koju vredi očuvati radi što boljeg namirenja poverilaca.

Uzroci poslovnog neuspeha Prilikom razmatranja prva dva faktora, trebalo bi identifikovati glavne probleme koji su prouzrokovali finansijski neuspeh. Probleme nije potrebno identifikovati iz razloga da bi se utvrdila krivica niti da bi se kažnjavalo za greške iz prošlosti, već kako bi se utvrdilo koje radnje treba preduzeti u budućnosti. Kad je bankrotstvo inače uspešnog preduzeća prouzrokovano privremenim okolnostima (šteta od požara, sankcije, velika krađa) ili okolnostima na koje dužnik nije mogao da utiče (popravka opreme, smena loše uprave), moguće je da neka od poslovnih funkcija preduzeća bude očuvana. Međutim, kada je uzrok neuspeha neki hroničan ili suštinski problem (nema tražnje za određenim proizvodom, nepostojeće tržište) i kada posao već dugo propada, preduzeću možda nema spasa. Utvrđivanje uzroka je korisno samo u meri u kojoj se može identifikovati konkretan problem koji se može popraviti tako da se preduzeće dužnik finansijski povrati. Planovi za reorganizaciju se moraju zasnivati na promenama na koje dužnik ili stečajni upravnik može da utiče. Nema mnogo smisla da stečajni dužnik priprema plan reorganizacije ukoliko prethodno nije preduzeo bar nešto da reši probleme za koje je znao i koji su preduzeće doveli do propasti. U toku ovih početnih aktivnosti, stečajni upravnik će identifikovati koji su ključni problemi u preduzeću. Najveći broj dužnika u stečaju će pratiti neki od uobičajenih problema: ■ Zastarela – neupotrebljiva tehnologija; ■ Loše održavanje opreme i prostorija; 180

RAZMATRANJE MOGUĆNOSTI REORGANIZACIJE ■ ■ ■ ■ ■ ■ ■ ■ ■ ■ ■ ■ ■ ■ ■ ■ ■ ■ ■ ■ ■

Neodgovarajući, nepotreban ili neadekvatan inventar; Nerazumevanje strukture troškova proizvodnje i šta utiče na proizvodnju; Pad učešća na tržištu; Neefikasan marketing i distribucija proizvoda; Loše razumevanje zahteva tržišta i potrošača; Neodgovarajuća količina kapitala; Previše zaposlenih; Previše menadžera i nadzornika; Loša raspodela odgovornosti između zaposlenih; Potreba za dodatnom obukom zaposlenih; Preveliki kapaciteti; Nepovoljni ugovori; Preskup zakup; Planiranje je loše ili ga nema; Loš budžet; Potpuna vertikalna integracija proizvodnje (kada je neefikasna); Nespremnost da se konkuriše na lokalnom tržištu (naročito državnim ili društvenim preduzećima); Loše upravljanje preduzećem; Neodgovarajući mehanizam kontrole finansija i poslovanja; Neodgovarajuća opremljenost kompjuterima; Korupcija.

Neke od ovih problema je lakše ispraviti nego druge. Nema potrebe detaljno posmatrati svaki od brojnih uzroka – može ih biti mnogo. Mnogo je korisnije utvrditi glavni razlog ili razloge neuspeha kako bi se poveriocima objasnilo da li je reorganizacija uopšte moguća. Ukoliko se pokaže da je moguće rešiti glavne probleme koji su doveli do neuspeha, poverioci će verovatno biti raspoloženiji za saradnju u postupku reorganizacije (ili se bar neće aktivno suprotstavljati) i, na kraju, podržati plan reorganizacije. Otvorenost pri utvrđivanju problema u poslovanju i predlaganje realnih rešenja su prvi koraci u izgradnji poverenja poverilaca koje je sigurno smanjeno za vreme trajanja finansijskih problema koji su doveli do stečaja.

Odnos priliva novca i dugovanja Na početku postupka treba da se razjasni da li posao može da proizvede prihode i otprilike u kom iznosu. Ukupan iznos dugovanje će takođe biti otprilike poznat, na osnovu finansijskih izjava dužnika i na osnovu početnog stečajnog 181

PRIRUČNIK ZA STEČAJNE UPRAVNIKE bilansa. Ukoliko neizmirena dugovanja znatno prevazilaze ono što dužnik može da isplati, jasno je da ovakav stečajni dužnik nije dobar kandidat za reorganizaciju. (Na primer, ukoliko posao može da donese 50.000 evra mesečno za isplatu duga bez kamata, a dužnik ukupno duguje 250.000.000 evra, bilo bi potrebno 416 godina da se isplate ceo dug bez kamata. Ovo preduzeće očigledno nije kandidat za reorganizaciju.) Stečajni dužnik može da razmotri mogućnost ili smanjenja dugovanja (putem pregovora sa poveriocima) ili povećanja priliva novca (eliminisanjem nekih od gore navedenih faktora), tako što će prodati neku nepotrebnu imovinu. Ipak, mora postoji razumna mogućnost da se namire značajan deo ukupnih dugovanja, inače nema realne mogućnosti za reorganizaciju.

Procena novčanog iznosa koji se očekuje posle prodaje imovine Zakon o stečajnom postupku zahteva da u okviru plana reorganizacije bude napravljena procena novčanog iznosa koji se očekuje posle prodaje imovine u stečajnom postupku. Član 127. stav 3. tačka 10. zakona precizno definiše da plan reorganizacije treba da sadrži „procenu novčanog iznosa koji se očekuje posle prodaje imovine u stečajnom postupku, ukoliko je privredno društvo u stečaju”. Koliko će poverioci biti spremni da prihvate plan reorganizacije zavisiće u velikoj meri od njihove procene kakav će biti ishod rešenja drugačijeg od prodaje imovine. Poverioci će uvek procenjivati različite mogućnosti kako bi utvrdili koja od njih će proizvesti povoljniji ekonomski rezultat za njih. Zbog toga je važno, bez obzira da li je to propisano zakonom, da predlagači plana reorganizacije procene vrednost koja će se ostvariti prodajom imovine i uporede ovaj iznos sa ukupnim iznosom dugovanja stečajnog dužnika. Čak i na osnovu vrlo grube prethodne procene, može se videti da li je vrednost dovoljna da se namire obezbeđena potraživanja i da li će posle toga ostati sredstva za raspodelu ostalim poveriocima. Naravno, kada je gotovo sva vredna imovina iznajmljena ili pod obezbeđenjem, neće ostati nikakva imovina koju bi stečajni upravnik mogao da proda i raspodeli sredstva od prodaje stečajnim (neobezbeđenim) poveriocima. Drugim rečima, stečajni poverioci ne bi dobili ništa od prodaje imovine. Imajući ovo u vidu, stečajni dužnik lakše može da proceni koliko će poverilac biti raspoložen da prihvati smanjenje duga u okviru plana reorganizacije. (Na primer, kada je sva imovina iznajmljena ili data kao sredstvo obezbeđenja, postavlja se pitanje da li će stečajni dužnik moći da ostvari dovoljno prihoda kako bi isplatio svoje zakupodavce, razlučne poverioce i tekuće troškove, i da mu povrh toga ostane dovoljno sredstava da bi mogao da učini ozbiljnu ponudu za namirenje predstečajnih dugovanja, kako bi poverioci prihvatili plan reorganizacije. Poverilac koji je suočen sa velikom verovatn182

RAZMATRANJE MOGUĆNOSTI REORGANIZACIJE oćom da od prodaje imovine neće dobiti ništa od namirenja verovatno će rado prihvatiti plan na osnovu koga mu sleduje bar delimično namirenje.

KOMENTAR IZ PRAKSE Analiza eventualnog bankrotstva je samo gruba procena. Tehnička preciznost nije neophodna – čak nije ni korisna. Može biti dat okvirni iznos. Cilj je da se dobiju informativni podaci kako bi poverioci i dužnik razumeli šta su posledice neuspešne reorganizacije.

Da bi se izvršila ova analiza, stečajni upravnik mora da proceni koja je realna vrednost imovine koja je za prodaju i uporedi je sa potraživanjima i njihovim redosledom namirenja. Redosled naplate (nivo naplate stečajnih potraživanja) je prioritet namirenja potraživanja, propisan članom 35. stav 2. zakona, do kog dolazi nakon prodaje imovine preduzeća: 1) troškovi stečajnog postupka; 2) neisplaćene neto zarade zaposlenih kod stečajnog dužnika u iznosu minimalnih zarada za poslednjih godinu dana pre pokretanja stečajnog postupka i neisplaćeni doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih za poslednje dve godine pre pokretanja stečajnog postupka; 3) potraživanja po osnovu javnih prihoda dospelih u poslednja tri meseca pre pokretanja stečajnog postupka, osim doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih; 4) potraživanja ostalih stečajnih (neobezbeđenih) poverilaca. Sredstva ostvarena prodajom imovine se prvo isplaćuju prvom isplatnom redu poverilaca. Poverioci nižeg reda mogu se namiriti samo pošto se namire poverioci višeg isplatnog reda. Ukoliko postoji dovoljno sredstava da se namiri viši isplatni red, onda se taj isplatni red namiruje u celosti, a preostala sredstva se raspodeljuju poveriocima sledećeg isplatnog reda. Ukoliko nema dovoljno sredstava da se jedan isplatni red namiri u celosti, onda se svi poverioci u tom isplatnom redu namiruju proporcionalno ili pari passu. Poverioci istog reda se namiruju u skladu sa iznosom njihovog potraživanja. Ukoliko je to slučaj, preostali poverioci ili vlasnici udela u narednom isplatnom redu obično neće dobiti ništa. Međutim, i pre nego što se postavi pitanje raspodele prema isplatnim redovima, pretpostavlja se da će razlučni poverioci ili dobiti imovinu koja je data u zalogu, ili sredstva ostvarena prodajom te imovine, umanjena za iznos troškova prodaje, dok će preostala sredstva biti raspodeljena prema gore navedenom redosledu 183

PRIRUČNIK ZA STEČAJNE UPRAVNIKE naplate. Druga varijanta je da razlučnom poveriocu ostane neobezbeđeno potraživanje u onom iznosu za koji mu je umanjeno obezbeđeno potraživanje. Pretpostavlja se da je iznajmljena imovina i imovina koja pripada trećim licima vraćena i da nema nikakvog uticaja na stečajnu masu, osim nenamirenih delova potraživanja i štete koja je prouzrokovana povrednom ugovornih obaveza. Sve ove faktore, ukoliko su značajni, treba razmotriti gore pomenutom analizom eventualnog bankrotstva.

184

REORGANIZACIJA: SPAŠAVANJE PREDUZEĆA OPŠTA PITANJA Za razliku od prodaje imovine, reorganizacija podrazumeva spašavanje preduzeća. Za vreme reorganizacije poslovi se nastavljaju. Preduzeće funkcioniše dok stečajni upravnik obavlja svoj posao. Postrojenja nastavljaju sa proizvodnjom, roba se prodaje, kupuje se inventar i materijal za rad, radnici primaju plate. Najveća vrednost preduzeća je to što nastavlja da posluje. Za vreme reorganizacije stečajni upravnik (ili uprava stečajnog dužnika, ukoliko je reorganizacija poverena samom stečajnom dužniku) se ponaša kao doktor preduzeća. Slično kao doktor, stečajni upravnik mora ponekad preduzeti hitne mere kako bi spasio život pacijentu tj. preduzeću. Napomena: U ovom odeljku će se podrazumevati da stečajni upravnik vodi reorganizaciju. Principi koji se objašnjavaju ovde se jednako odnose na generalnog direktora ili drugo lice koje vodi reorganizaciju.

KOMENTAR IZ PRAKSE Obaveze koje nastanu u toku reorganizacije (znači posle podnošenja zahteva za pokretanje stečajnog postupka) se isplaćuju odmah, od postojećih prihoda, dok preduzeće nastavlja sa poslovanjem. Ove obligacije su nove. One ne spadaju u isplate koje se vrše u toku reorganizacije.

Cilj: Izvodljiv plan reorganizacije Plan reorganizacije je dokument kojim se restrukturiraju postojeće obaveze dužnika prema poveriocima u nove obaveze i kojim se definišu buduće aktivnosti preduzeća, a naročito u pogledu toga kako, kada i u kojoj meri će biti isplaćena dugovanja dospela u prošlosti. Ovako odobren plan od strane suda reorganizuje stare obaveze nastale pre stečaja u ono što u suštini predstavlja novi ugovor. Potpuno odobren, sprovodljiv plan reorganizacije koji će dovesti preduzeće u čvrstu finansijsku poziciju je cilj kome stečajni upravnik treba da teži.

Poželjni sporedni rezultati uspešne reorganizacije U poželjne rezultate uspešnog postupka reorganizacije spadaju: ■ ■ ■ ■

Opstanak dela preduzeća ili celog preduzeća; Očuvanja nekih ili svih radnih mesta; Ostanak dela uprave ili cele uprave; Zadržavanja vlasništva nad preduzećem od strane nekih ili svih vlasnika. 187

PRIRUČNIK ZA STEČAJNE UPRAVNIKE Iako su ovi sporedni rezultati poželjni, oni nisu glavni ciljevi reorganizacije. Oni su samo pozitivne posledice uspešne reorganizacije. Osnovni cilj je da se sastavi potpuno odobren, izvodljiv plan reorganizacije koji će dovesti preduzeće do čvrste finansijske pozicije. To znači da poverioci moraju da se slože sa planom i budu adekvatno namireni od budućih zarada ili od prodaje imovine. U najvećem broju slučajeva, ovo podrazumeva da će delovi preduzeća biti zatvoreni, da će doći do smanjenja broja zaposlenih, da će biti smenjen deo uprave ili cela uprava i da će se potpuno ili delimično promeniti vlasnička struktura. Stečajni upravnik mora da ostane skoncentrisan na glavni cilj i izbegne lobiranja kao i situaciju u kojoj bi on postao isključivi zastupnik interesa jedne strane ili određene grupe interesa. Kao što dobar doktor ponekad mora da donese tešku odluku da amputira neki deo tela, tako stečajni upravnik mora da donosi teške odluke u cilju spašavanja dužnikovog poslovanja. U tipičnom slučaju reorganizacije konačni rezultat formiranja prihvatljivog i izvodljivog plana reorganizacije će se nesumnjivo sastojati i od koristi i od kompromisa za sve učesnike u postupku.

KOMENTAR IZ PRAKSE Ključni element uspešne reorganizacije je da se u početnim fazama postupka pridobije poverenje poverilaca, tako da budu naklonjeni usvajanju predloženog plana reorganizacije. Stečajni upravnik mora da ima ovo u vidu dok preduzima radnje na početku stečajnog postupka. Transparentnost i komunikativnost su od ključnog značaja za uspostavljanje poverenja.

Nastaviti sa obavljanjem vitalnih funkcija preduzeća U toku reorganizacije, finansijska operacija se obavlja na živom pacijentu. Nastavak svakodnevnih aktivnosti preduzeća za vreme reorganizacije mora biti preduzet kako bi preduzeće koje funkcioniše održalo svoju vrednost. Kao i u medicini, operacija se obavlja, a pacijent se istovremeno održava u životu. Mora se voditi računa da vitalne funkcije preduzeća ostanu aktivne dok stečajni upravnik sastavlja plan reorganizacije. Preduzeće nastavlja da posluje: radnje treba da su otvorene, mušterije uslužene, pod uslovom da te aktivnosti ne umanjuju vrednost imovine dužnika.

Izbegavanje ometanja u poslu Jedna od najvećih poteškoća sa kojom se suočava stečajni upravnik je koliko vremena posvetiti „gašenju požara”, odnosno koliko vremena provesti rešavajući

188

REORGANIZACIJA: SPAŠAVANJE PREDUZEĆA mnogobrojne probleme koji će svakodnevno neminovno iskrsavati i zahtevati njegovu momentalnu pažnju. Pored problema u vezi sa reorganizacijom, javljaju se i svakodnevni problemi u poslu. Posao se nastavlja sa kupcima, snabdevačima, zaposlenima i državnim organima. Iako će mnogi svakodnevni problemi zahtevati određenu pažnju stečajnog upravnika, važno je da on ne dozvoli da ga oni ne preopterete na štetu formiranja odgovarajućeg plana reorganizacije. Izuzetno je važno efikasno delegirati zaduženja i iskoristiti sve mehanizme predviđene zakonom. U ovom pogledu, zakonom predviđen moratorijum kojim se poveriocima zabranjuje preduzimanje radnji u cilju prinudne naplate svojih potraživanja funkcioniše u korist stečajnog upravnika. Naime, usled postojanja moratorijuma omogućava se stečajnom upravniku da sastavi plan reorganizacije, bez dodatnog opterećivanja u smislu upuštanja u sudske sporove sa poveriocima ili odgovaranja na njihove stalne pozive.

AKTIVNOSTI Zaštita imovine – početni problemi Kao i u svim drugim slučajevima stečaja, bez obzira da li se završe prodajom imovine ili reorganizacijom, isti početni problemi se javljaju. Stečajni upravnik i dalje mora da poštuje odredbe zakona i poštuje rokove, bez obzira da li preduzeće ide u pravcu reorganizacije ili prodaje imovine. Isto tako, potrebno je preduzeti sve prethodne radnje, kao što su obezbeđenje imovine, preuzimanje inventara i slično. Ove stvari su detaljnije obrađene u drugom odeljku ovog priručnika. (Vidi „Privremene mere po imenovanju stečajnog upravnika”.)

Prvobitni problem: gotov novac neophodan za život preduzeća Gotov novac je od velikog značaja za svako preduzeće. Preduzeću je gotov novac neophodan da bi preživelo. Čak i dužnici koji imaju puno imovine ne mogu da prežive ukoliko po otvaranju stečajnog postupka ne mogu da isplate plate, snabdevače i komunalne usluge. Ovo je naročito značajno u reorganizaciji. Količina gotovog novca je na kratak rok od presudnog značaja za preživljavanje preduzeća. Upravljanje u toku postupka reorganizacije je igra preživljavanja. Bez gotovog novca na kratak rok, može se desiti da ne ostane šta da se reorganizuje. Stečajni upravnik stoga mora brzo da nađe način da stvori najveću moguću količinu gotovog novca kako bi preduzeće na kratak rok preživelo, budući da u suprotnom neće ni opstati. On stoga mora da identifikuje izvore gotovog novca i brzo proceni koliko može da se prikupi.

189

PRIRUČNIK ZA STEČAJNE UPRAVNIKE Stečajni upravnik mora brzo da prouči (ili čak uspostavi kontrolu nad): ■ ■ ■ ■

Svim bankovnim računima Naplativim potraživanjima i funkcionisanju naplata Trenutom prodajom – budućom prodajom Raspolaganjem sa imovinom i sredstvima dobijenim od prodaje imovine ■ Ugovorima koji prema stečajnom pravu mogu biti pobijani ■ Mogućim radnjama u cilju naplate (pogodovanje poverilaca / namerno oštećenje poverilaca / parnice) ■ Smanjenjem ostalih troškova Bankovni računi. Stečajni upravnik mora da bude glavno ili jedino lice ovlašćeno da raspolaže sredstvima sa bankovnih računa. Treba imati u vidu da stečajno pravo podrazumeva zatvaranje starih i otvaranje novih računa u banci. Naplativa potraživanja i mere u cilju njihove naplate. Izuzetno je važno da stečajni upravnik iskoristi u najvećoj mogućoj meri potencijal za povećanje naplate dugova prema preduzeću. Stečajni upravnik treba da: ■ postavi lice odgovorno za naplatu potraživanja; ■ odmah počne sa prikupljanjem starih dospelih potraživanja; ■ postavi nova pravila naplate, uključujući mogućnost popusta na iznos dugovanja koje se odmah isplaćuje ; ■ uspostavi sistem po kome on odobrava sva nova zaduženja Stečajni upravnik treba da preduzme mere kako bi se agresivno nastavilo sa naplatom određenih potraživanja, kao što su: ■ održavanje sastanke na dnevnoj osnovi sa licem odgovornim za naplatu potraživanja; ■ sastavljanje liste poziva koje napravi lice odgovorno za naplatu potraživanja u toku dana; ■ pravljenje spiska odgovora na te pozive; ■ uspostavljanje plana za povećanje stepena naplate potraživanja; ■ praćenje napretka procesa naplate potraživanja putem izveštaja ili grafikona. Stečajni upravnik mora da obezbedi da su sredstva ostvarena naplatom zaštićena i odmah deponovana na račun pod njegovom kontrolom. Trenutna prodaja / buduća prodaja. Stečajni upravnik mora brzo ustanoviti potencijal koji može da se ostvari od buduće prodaje. Stečajni upravnik bi 190

REORGANIZACIJA: SPAŠAVANJE PREDUZEĆA trebalo da se sastane sa direktorom marketinga kako bi: ■ utvrdio stanje potencijalnih prodaja koje su skoro ugovorene ili su u toku; ■ ustanovio marketing strategiju; ■ utvrdio koje su vrste proizvoda konkurentne u pogledu cene i kvaliteta; ■ utvrdio koje proizvode treba ukinuti; ■ utvrdio koje su mogućnosti za nastup na novim tržištima; ■ utvrdio koji se proizvodi mogu usavršiti. Raspolaganje imovinom i sredstvima. Stečajni upravnik treba da se sastane sa direktorom proizvodnje kako bi: ■ razumeo proizvodni proces i strukturu troškova; ■ utvrdio da li postoji neka neiskorišćena imovina koja može biti prodata; ■ utvrdio da li postoje dodatni kapaciteti; ■ utvrdio da li postoji višak prostora; ■ utvrdio da li ima mogućnosti za umanjenje troškova, odnosno za mogućnost štednje na taj način. Stečajni upravnik odmah treba da ispita mogućnost prodaje sve imovine koja se ne koristi. On mora brzo da utvrdi koja imovina se više neće koristiti ukoliko se neki proizvodi više ne budu proizvodili. Ukidanje proizvoda koji je bio suviše skup za proizvodnju može dovesti do dvostruke uštede ukoliko je moguće prodati ili dati nekom drugom preduzeću na lizing mašine koje su služile za njihovu proizvodnju. Može biti ostvarena i dodatna ušteda ukoliko ovo rezultira u višku proizvodnog prostora. Tada proizvodnja može biti izmeštena u manje i jeftinije prostorije ili se taj višak prostora može dati u zakup trećim licima. Ovakve trenutne mere za smanjivanje troškova, iako prvenstveno služe za stvaranje ili uštedu gotovog novca, mogu služiti i kao osnova za reorganizaciju preduzeća. Ugovori čije se ispunjenje prema stečajnom pravu može izbeći. Stečajni upravnik treba da ispita najvažnije ugovore i cenu zakupa i utvrdi da li su profitabilni. Ukoliko je, na primer, cena zakupa prostorija iznad tržišne cene, može biti racionalno prekinuti zakup na osnovu odgovarajućih pravila stečajnog prava (prema kojima se neisplaćena dugovanja prema zakupodavcu pretvaraju u neobezbeđena potraživanja) i iznajmiti nove prostorije po tržišnoj ceni. Potrebno je pažljivo proučiti relevantne odredbe stečajnog zakona koje govore o raskidu nepovoljnih ugovora kako bi se utvrdilo koje će biti tačne posledice ovakvog poteza. U određenim slučajevima, zakupodavac bi, shvatajući da stečajni 191

PRIRUČNIK ZA STEČAJNE UPRAVNIKE dužnik može da raskine ugovor na osnovu stečajnog prava, mogao da bude spreman da ponudi nižu cenu. Ukoliko je zakup niži od tržišne cene, stečajni upravnik treba da razmotri mogućnost izdavanja prostorija u podzakup, ukoliko mu taj prostor nije neophodan za obavljanje poslova, i nastaviti sa plaćanjem zakupnine. Iznos koji dobije na osnovu razlike između cene zakupnine i cene podzakupa ulazi u stečajnu masu koja može biti prodata. Moguće radnje u cilju naplate (pogodovanje poverilaca / namerno oštećenje poverilaca / parnice). Stečajni upravnik u sklopu svojih redovnih dužnosti mora da ustanovi da li je došlo do pogodovanja poverilaca ili namernog oštećenja poverilaca kao i da li ustanovi da li ova sredstva mogu biti povraćena od trećih lica. Iako su to važni izvori naplate, započinjanje i vođenje ovih aktivnosti zahteva puno vremena i retko predstavlja brz izvor gotovog novca neophodnog za poslovanje. Međutim, može se desiti treće lice prihvati predlog stečajnog upravnika da se izbegne dugačak postupak koji će druga strana verovatno izgubiti, naročito ukoliko stečajni upravnik prihvati da primi umanjen iznos kao podsticajnu meru za momentalnu isplatu i izbegavanje parnice. Ovo je jedini način da stečajni upravnik u kratkom roku dobije novac koji mu je potreban za preduzimanje ostalih aktivnosti u postupku. Smanjenje drugih troškova. Ušteđen novac je kao gotov novac u rukama. Stečajni upravnik treba da ispita potrošnju i poslovanje kako bi pronašao načine da se novac na nekim mestima odmah uštedi. To mogu biti uštede na troškovima za: telefon, transport, nabavke, račune za benzin i sl.

Priprema za gotovinske isplate Stečajni upravnik treba da napravi plan isplaćivanja gotovog novca. Ovaj budžet ima dvostruku svrhu: 1. planiranje upotrebe gotovog novca; i 2. priprema plana reorganizacije. Planiranje upotrebe gotovog novca. Stečajni upravnik mora znati da li će imati dovoljno novca da plati tekuće operativne troškove. Pitanje koje se postavlja je: Da li će priliv novca biti jednak ili veći od troškova? Priprema plana reorganizacije. Stečajnom upravniku treba da bude potpuno jasno koliki su redovni troškovi, kako bi mogao da odredi koliko gotovog novca na osnovu plana reorganizacije može da odvoji za isplatu. Stečajni upravnik u budžetu za isplatu gotovog novca treba da postavi pravila redosleda isplaćivanja. Primedba: ovaj novac neće služiti za isplatu dugova koji su nastali pre pokretanja stečajnog postupka. Dugovi koji su nastali pre pokretanja stečajnog postupka spadaju u potraživanja u postupku utvrđivanja 192

REORGANIZACIJA: SPAŠAVANJE PREDUZEĆA potraživanja. Ona se naplaćuju prema uslovima propisanim odobrenim planom reorganizacije. Budžet za isplatu gotovog novca treba da sadrži: ■ Zarade za zaposlene koji su zadržani (ne uključujući zarade za prethodni period); ■ Nabavka osnovnih materijala i novih sirovina za proizvodnju; ■ Naplata osnovnih usluga (popravke, rezervni delovi, benzin za isporuke); ■ Plaćanje najvažnijih komunalnih usluga koje će dospeti; ■ Druge stvari od ključnog značaja za nastavak poslovanja.

KOMENTAR IZ PRAKSE: Potencijalni kupci Što pre utvrditi da li je neki potencijalni investitor izrazio interesovanje da kupi celo preduzeće, ili neki njegov deo, ili neke najvrednije delove imovine. Ukoliko jeste, treba ga kontaktirati i proveriti da li je i dalje zainteresovan.

PREGOVORI SA POVERIOCIMA Saradnja sa poveriocima: ključna stvar za uspešnu reorganizaciju Uspešna reorganizacija se u suštini svodi na glasanje poverilaca o odobravanju plana reorganizacije. Plan reorganizacije po zakonu ne može biti odobren bez prethodnog glasanja poverilaca, po klasama. Zbog toga je od ključnog značaja da stečajni upravnik dobro razume iznos i klasifikaciju najvećeg broja potraživanja. Kada mu to bude jasno, stečajni upravnik treba da proceni kakav je stav najvećih poverilaca u pogledu tretmana njihovih potraživanja u predloženom planu reorganizacije. Tri najvažnije stvari koje stečajni upravnik treba da zna pre nego što počne da pregovara o uslovima plana reorganizacije sa poveriocima su: 1. Procena koliko gotovog novca će imati na raspolaganju za isplatu dugova; 2. Procena iznosa, redosleda naplate i klasifikacije postojećih dugovanja; 3. Procena sredstava koja bi se verovatno ostvarila prodajom imovine. Bez procena 1 i 2, stečajni upravnik ne može da napravi efikasan raspored isplate koji bi bio deo plana reorganizacije. Bez procene 3, stečajni upravnik 193

PRIRUČNIK ZA STEČAJNE UPRAVNIKE nema podataka o tome šta je alternativa reorganizaciji. Kada zna kolika bi otprilike sredstva mogla biti ostvarena prodajom imovine, stečajni upravnik može da objasni poveriocima koja je potencijalna dobit za njih ukoliko prihvate plan reorganizacije. Ukoliko stečajni upravnik može verodostojno da objasni da bi poverioci ostvarili više na osnovu predloženog plana reorganizacije, biće veća verovatnoća da će oni podržati reorganizaciju i glasati u korist predloženog plana. Naravno, ukoliko poverioci veruju da će bolje proći prodajom imovine nego u slučaju plana reorganizacije, oni će biti protiv reorganizacije. Ovo je važno imati u vidu prilikom pregovora o smanjivanju dugovanja stečajnog dužnika sa poveriocima.

KOMENTAR IZ PRAKSE: Poverioci Treba se od početka potruditi da se obezbedi podrška poverilaca za sređivanje stanja u preduzeću. Potrebno je izgraditi poverenje saopštavanjem finansijskih informacija, kako pozitivnih, tako i negativnih. Takođe je potrebno skrenuti im pažnju na prednosti nastavka poslovanja preduzeća i verovatnoću malog stepena naplate potraživanja ako se sprovede bankrotstvo. Pregovori o visini dugovanja – jedan od najtežih zadataka Jedan od najtežih zadataka u reorganizaciji je pregovaranje oko srazmernog umanjenja dugovanja. Ona mogu biti u obliku ugovaranja novih uslova (rokovi plaćanja, kamatne stope, moratorijum na isplatu, nagomilavanje kamata), zamene potraživanja za udele, ili akcije preduzeća, ili čak i opraštanje određenog dela duga. Važno je razumeti položaj poverilaca. Teško je ubediti ih da se slože. Stečajni upravnik bi, ako je moguće, trebalo da utvrdi spremnost poverilaca sa velikim potraživanjima da: ■ ■ ■ ■ ■

Oproste ceo ili deo duga; Dogovore nove uslove (rokove isplate, kamatne stope); Zamene dugovanja za udele u preduzeću; Zamene određenu imovinu za smanjenje duga; Odobre druge olakšice.

Treba pitati poverioce za nove poslovne mogućnosti, potencijalne investitore, ili kupce. U velikom broju slučajeva poverilac-snabdevač može imati interes da otkupi preduzeće u stečaju kako bi vertikalno proširio svoje poslovanje i obezbedio tržište za svoje proizvode i usluge.

194

REORGANIZACIJA: SPAŠAVANJE PREDUZEĆA Postoje dve mogućnosti u toku pregovora sa poveriocima: 1. Ukoliko su poverioci suviše nefleksibilni, oni se suočavaju sa prodajom imovine i velikom količinom neisplaćenih dugovanja. - ili 2. Ukoliko prihvate plan reorganizacije, poverioci mogu da sarađuju sa stečajnim upravnikom i stečajnim dužnikom, kako bi se otvorila mogućnost da se smanje dugovanja i da se preduzeće finansijski povrati.

Prodaja imovine kada nije moguć dogovor oko plana reorganizacije Mogućnost prodaje imovine je glavni faktor koji utiče na sve pregovore o restrukturiranju dugovanja. Bitno je utvrditi na koliku naplatu poverilac može da računa ukoliko dođe do prodaje imovine preduzeća. Za to je neophodno proceniti prodajnu vrednost raspoložive imovine i ovu vrednost uporediti sa potraživanjima, prema redosledu naplate određenom u članu 35. stav 2. Zakona o stečajnom postupku. Stečajni upravnik može, čak i na osnovu vrlo grube procene, da vidi da li je imovine dovoljne vrednosti da se pokriju obezbeđena potraživanja i da li će posle toga nešto ostati da za raspodelu ostalim poveriocima. Tome slično, poverioci će uvek porediti svoj položaj sa onim što bi dobili prodajom imovine, kako bi odredili koji put će im obezbediti veće namirenje. Vidi odeljak „Prodaja imovine”.

Neobezbeđeni poverioci se obično namire u maloj meri ili se ne namire U najvećem broju slučajeva stečaja, obični (neobezbeđeni) stečajni poverioci – koji se obično isplaćuju poslednji, pre vlasnika udela ili akcija preduzeća – naplaćuju samo deo svojih potraživanja od prodaje imovine, ako i toliko naplate. U takvim slučajevima neobezbeđeni stečajni poverioci obično gube veoma malo ako pristanu na smanjenje dugovanja prema njima, ukoliko je jasno da će doći do prodaje imovine.

195

FORMULACIJA PLANA REORGANIZACIJE Okvir za pregovore Zakon o stečajnom postupku uvodi kao novinu mehanizam reorganizacije kako bi se pomoglo dužniku da postane solventan ukoliko je to moguće. Zakon propisuje vrlo precizne rokove za pregovore između stečajnog dužnika i njegovih poverilaca, koji treba da se završe ili usvajanjem plana reorganizacije ili bankrotstvom dužnika. Svi učesnici u postupku znaju da ukoliko ne postignu dogovor u određenom roku nastupa bankrotstvo i sve pravne posledice koje ono povlači. Zakon propisuje smernice u pogledu minimuma informacija koje mora sadržati plan reorganizacije, određuje rokove i pravila za glasanje, kao i mere koje se mogu preduzeti u cilju reorganizacije.

Mere za realizaciju plana reorganizacije Zakon je izuzetno fleksibilan u tom smislu što dozvoljava stečajnom dužniku i poveriocima da se dogovore o uslovima po kojima će se sprovesti reorganizacija. Članom 128. propisane su neke od mera koje, samostalno ili u kombinaciji sa drugim merama, može preduzeti stečajni dužnik u toku postupka reorganizacije. To su instrumenti koje stečajni dužnik ili stečajni upravnik mogu da koriste kako bi sastavili plan reorganizacije. Neke od mera koje se mogu preduzeti u cilju sprovođenja reorganizacije su: 1) Zadržavanje celokupne imovine iz stečajne mase ili njenog dela; 2) Prodaja imovine koja spada u stečajnu masu, sa založnim pravom ili bez njega, ili prenos takve imovine na ime namirenja potraživanja; 3) Prestanak obavljanja neprofitabilnih poslova ili promena delatnosti; 4) Raskidanje ili promena uslova opterećujućih ili nepovoljnih ugovora ili zakupa; 5) Odlaganje otplate dugova ili obezbeđivanje otplate u ratama; 6) Izmena rokova dospelosti, kamatnih stopa ili drugih uslova zajma ili instrumenata obezbeđenja; 7) Oprost dugova u celini ili delimično; 8) Izvršenje ili izmena založnog prava; 9) Pretvaranje neobezbeđenih zajmova u obezbeđene zajmove; 10) Davanje u zalog neopterećene imovine; 11) Pretvaranje duga u akcijski kapital; 12) Uzimanje novog kredita; 197

PRIRUČNIK ZA STEČAJNE UPRAVNIKE 13) 14) 15) 16) 17) 18) 19) 20) 21) 22)

Pribavljanje nove investicije; Osporavanje i poništenje potraživanja koja nisu pravno valjana; Namirenje dospelih potraživanja; Otpuštanje zaposlenih; Ustupanje neopterećene imovine na ime namirenja potraživanja; Izmene i dopune statuta, opštih akata privrednog društva stečajnog dužnika i drugih dokumenata o osnivanju ili upravljanju; Spajanje ili pripajanje dva ili više pravnih lica; Prenos dela ili celokupne imovine na jednog ili više postojećih ili novoformiranih subjekata; Poništavanje ili izdavanje novih hartija od vrednosti od strane stečajnog dužnika, ili bilo kog novoformiranog subjekta; ili Druge mere od značaja za realizaciju plana reorganizacije.

Ova lista nije konačna. Kao što je jasno navedeno u tački 22. mogu se primeniti sve druge mere koje nisu zabranjene zakonom. To znači da su moguće i druge varijante restrukturiranja osim onih koje je zakonodavac imao u vidu u trenutku pisanja zakona, i da ih treba koristiti kada god je to u skladu sa okolnostima konkretnog slučaja. Za razliku od prethodnog stečajnog zakona koji je ograničavao mogućnost restrukturiranja na tri varijante prinudnog poravnanja, novi zakon dozvoljava svaku mogućnost, ukoliko stečajni dužnik za nju dobije odobrenje poverilaca u propisanom roku. Kao što je gore navedeno, ove mere se ne isključuju međusobno i mogu biti korišćene individualno ili kombinovano. Na primer, planom reorganizacije može se predvideti da stečajni poverioci mogu dobiti ili 30% svog potraživanja u roku od tri godine, ili određen broj akcija reorganizovanog preduzeća na ime namirenja svog potraživanja. Takođe, moguće je da se planom reorganizacije predvidi zatvaranje jednog proizvodnog pogona, prodaja imovine koja je deo tog pogona, restrukturiranje dugova i dodatne investicije u kupovinu modernih mašina, renoviranje i popravku glavnog proizvodnog pogona. Zakon ne ostavlja stečajnom dužniku i njegovim poveriocima, za koje se pretpostavlja da imaju poslovnog iskustva, samo mogućnosti nefleksibilne reorganizacije, već im omogućava da u granicama datog zakonskog okvira sami osmisle rešenje za ono što je, u suštini, poslovni problem. Zakon omogućuje stečajnom dužniku i poveriocima da pregovorima dođu do sopstvenog rešenja, u zavisnosti od okolnosti konkretnog slučaja. Svakako, sve što bude predloženo planom reorganizacije moraće da bude odobreno glasanjem poverilaca. Način funkcionisanja nekih mera navedenih u članu 128. je naveden niže. 198

FORMULACIJA PLANA REORGANIZACIJE

Reprogramiranje dugova Reprogramiranje dugova je jedan od najčešćih instrumenata koji se koriste u cilju restrukturiranja i reorganizacije preduzeća sa finansijskim problemima. Ono podrazumeva reprogramiranje isplata iznosa koji preduzeće duguje poveriocu na osnovu novog rasporeda za koji je verovatnije da će biti ispoštovan, s obzirom na mogućnost preduzeća da ostvari prihode od kojih će moći da vrati dugove. Reprogramiranje dugova se često koristi i u programima restrukturiranja koji nisu u vezi sa postupkom stečaja. Ono nije ograničeno samo na plan reorganizacije. Poverioci i grupe poverilaca često dobrovoljno ugovaraju nove ili izmenjene uslove i reprogramiraju dugove kada je preduzeće u finansijskim poteškoćama. Ovako se sprečava da dužnik prekrši svoje obaveze prema poveriocima i padne pod stečaj. Međutim, pošto se odvijaju van stečajnog postupka, ovo su normalne promene ugovora koje se ugovaraju dobrovoljno regulisane su obligacionim pravom. One ne mogu obavezati poverioce koji ne žele da ih prihvate. U stečajnom postupku može biti predloženo reprogramiranje dugova kao deo plana reorganizacije. Plan se stavlja na glasanje svim poveriocima i ukoliko bude usvojen obavezuje sve poverioce, čak i one koji nisu glasali u korist plana. Zbog toga reprogramiranje koje je deo plana reorganizacije predstavlja efikasnije rešenje od reprogramiranja van stečajnog postupka. Reprogramiranje dugova može se jednostavno sastojati i u šestomesečnom moratorijumu na isplatu ili u konverziji jednokratnog dospelog potraživanja u dugoročno potraživanje koje će se isplaćivati u ratama na duži rok. S druge strane, ono može podrazumevati i komplikovane pregovore sa velikim brojem poverilaca. Moratorijum na namirenje. Jedan od najjednostavnijih načina da se dužniku da više vremena i pruži veća fleksibilnost za vreme kratkog perioda insolventnosti je jednostavan moratorijum u kom se poverilac slaže da privremeno odustane od zahteva da se namiri njegovo dospelo potraživanje kako bi se dužnik oporavio od privremenih finansijskih poteškoća. Ovo je u suštini, produženje zakonskog moratorijuma iz Zakona o stečajnom postupku u plan reorganizacije. Isplata u ratama. U određenoj reorganizaciji koja se zasniva na raspoloživom prihodu dužnik će obično predložiti određenoj kategoriji poverilaca potpuno ili delimično namirenje njihovih potraživanja u ratama u određenom vremenskom periodu. Poverioci će pri donošenju odluke da li da glasaju za predloženi plan proceniti da li im je ovakvo namirenje u interesu u odnosu na trenutnu vrednost potraživanja (vidi odeljak „Procena vrednosti preduzeća”), uključujući u tu procenu i kamatnu stopu koja će se obračunati s obzirom na vreme koje će proteći i rizik koji snose, njihov redosled naplate u odnosu na ostale kategorije 199

PRIRUČNIK ZA STEČAJNE UPRAVNIKE poverilaca (vidi „Prioritet klasa poverilaca”, član 134. i „Potpuno namirenje”, član 135.) i očekivani iznos u kome će biti namireni, u poređenju sa onim što bi dobili u slučaju okončanja stečajnog postupka bankrotstvom – član 35. stav 2. Iako zakon ne precizira rok za trajanje namirenja u toku plana reorganizacije, poverilac verovatno neće biti spreman da prihvati neki veoma dugačak rok. Kao opšte pravilo, plan reorganizacije koji se zasniva na budućim prihodima obično se neće protezati na period duži od pet godina. Razlog za to je što su procene priliva sredstava nepouzdane ne kratak rok a zatim, i zato što je trenutna vrednost isplata koje se predlažu za pet godina unapred veoma mala (na primer, ukoliko se pretpostavi popust od 25%, isplata 1 evra za 6 godina ima trenutnu vrednost od 0,256 evra). Međutim, ovo je pitanje koje u krajnjoj liniji treba ostaviti pregovorima između dužnika i poverilaca i predmet je glasanja poverilaca o usvajanju plana.

Pretvaranje duga u akcijski kapital Pretvaranje duga u akcijski kapital je situacija kada poverilac oprašta dug u zamenu za određeni broj akcija u preduzeću. U suštini, poverilac menja svoje potraživanje prema preduzeću za deo vlasništva u reorganizovanom preduzeću. Ovo nije razmena između poverioca i preduzeća već između poverioca i vlasnika preduzeća, koji deo svog učešća u vlasništvu menjaju za neisplaćene dugove preduzeća kako bi popravili njegov bilans. Poverioci ovim praktično prihvataju da budu svrstani u nižu kategoriju poverilaca menjajući svoje fiksno potraživanje glavnice i kamate za vlasnički udeo sa svim rizicima ali i mogućim prihodima koji prate reorganizaciju. Kao što je navedeno u članu 128., ovo je samo jedan od instrumenata za restrukturiranje poslovanja preduzeća u toku stečajnog postupka. Preduzeća-dužnici koja se mogu odlučiti za ovu meru su ona u kojima su vlasnici spremni da se odreknu određenog stepena kontrole nad preduzećem kao i prava na eventualne dividende, zarad smanjenja duga preduzeća. U stečajnom postupku dužnik ima ozbiljne finansijske probleme i moguće je da će hteti da menja vlasnička prava za mogućnost da se preduzeće spasi. Poverioci koji bi mogli biti zainteresovani za ovakav pristup su oni čija potraživanja čine veliki deo ukupnog duga preduzeća. Otklanjanje tog duga je važno za odlučivanje da li da se otpočne bankrotstvo ili da se nastavi sa poslovanjem. Dodatno, za pretvaranje duga u akcijski kapital mogli bi biti zainteresovani i poverioci koji žele da se strateški razviju, putem vertikalne integracije ili na drugi način (npr. postrojenje za skladištenje nafte oprostiće dug preduzeću koje je vlasnik lanca benzinskih pumpi u zamenu za vlasnički udeo u lancu).

200

FORMULACIJA PLANA REORGANIZACIJE

Izdavanje garancija i opcije Osim gore navedenih mogućnosti, preduzeće-dužnik može ponuditi poveriocima garancije koje se mogu zameniti za akcije dužničkog preduzeća ili u opciju za kupovinu dužnikovih akcija po unapred određenoj fiksnoj ceni, kako bi se poboljšala ponuda poveriocima u zamenu za zahtevano smanjenje duga. Međutim, vrednost ovakvih garancija i opcija je diskutabilna ukoliko se dužnik suočava sa finansijskim problemima koji dovode u pitanje njegov opstanak. U svakom slučaju, njihovu vrednost je teško proceniti čak i kada preduzeće koje ih izdaje nema nikakvih finansijskih problema. Garancije i opcije se obično koriste zajedno sa drugim instrumentima reprogramiranja dugova, kao što su obveznice. One su posebno adekvatne za situaciju kada dužničko preduzeće proizvodi proizvode ili pruža usluge koji imaju izuzetno veliki potencijal za rast. Konvertibilne hartije od vrednosti su jedan od načina da se strpljenje koje je poverilac ukazao u trenucima velikih finansijskih problema nadoknadi učešćem u raspodeli profita dužnika ukoliko on u budućnosti ostvari veliki poslovni uspeh. Primena ovog instrumenta se može očekivati ukoliko preduzeće poseduje neatestiranu tehnologiju ili patente koji imaju veliki potencijal.

Obnavljanje ugovora Stečajni zakon propisuje da stečajni dužnik, odnosno stečajni upravnik ima pravo da ostane pri ispunjenju prvobitnog ugovora u obliku u kojem je on zaključen pre pokretanja stečajnog postupka, a u cilju izvršenja ugovornih obaveza u postupku reorganizacije, član 69. stav 6. Dalje, odredbe ugovora kojima se u slučaju neispunjenja ugovornih obaveza odnosno nesposobnosti plaćanja ili pokretanja stečajnog postupka predviđa ugovorna kazna, povećana kamatna stopa ili bilo koja druga kaznena mera smatraju se ništavnim u postupku utvrđivanja visine potraživanja u stečajnom postupku, član 69. stav 5. Ove dve odredbe su važne zato što se njima poništavaju negativni efekti ugovornih odredaba koje predviđaju visoke kazne u slučaju neispunjenja ugovornih obaveza ili pokretanja stečajnog postupka, koje praktično čine postupak reorganizacije nemogućim. Stečajni upravnik ili dužnik, u cilju sprovođenja reorganizacije preduzeća, bi trebalo da budu upoznati sa navedenim odredbama i da iskoriste prednosti koje one pružaju, kada je to potrebno.

201

PRIRUČNIK ZA STEČAJNE UPRAVNIKE

TEHNIČKE ODREDBE PLANA REORGANIZACIJE Sadržina plana U članu 127. stav 3. je navedeno šta sve treba da sadrži plan reorganizacije. Svi ovi elementi su navedeni niže, zajedno sa komentarima. 1) Kratak uvod, koji u opštim crtama opisuje poslovanje dužnika i okolnosti koje su ga dovele u finansijske poteškoće, na ne više od jedne strane; Komentar: Ovaj zahtev je samo uvod u delatnost kojom se dužnik bavi i kratko objašnjenje osnovnog uzroka finansijskog neuspeha. Traži se samo kratko objašnjenje prirode problema. Na primer: proizvodi su neupotrebljivi; zastarele mašine i oprema koje prouzrokuju nekonkurentnost; nemogućnost pristupa inostranom tržištu zbog ekonomskih sankcija; glavno postrojenje uništeno u požaru. Na ovaj način sačinjeni tekst treba da bude od koristi za poverioca. Predugačko objašnjenje nije korisno odnosno, ono ne treba da bude disertacija o poslovima stečajnog dužnika. 2) Popis mera i sredstava za realizaciju plana i način na koji će se reorganizacija sprovesti; Komentar: Ovde se zahteva davanje opisa kako će reorganizacija biti sprovedena. U tom smislu trebalo bi ukratko opisati na kojim pretpostavkama će se zasnivati reorganizacija, nakon što se utvrdi koje će se od mera predloženih u odredbi člana 128. preduzeti, te da li će doći do reprogramiranja dugova ili pretvaranja dugova u akcijski kapital, da li će biti prodato ili zatvoreno neko postrojenje, da li će doći do investiranja novog kapitala ili će se primeniti neke druge mere. Osoba koja čita plan bi trebalo da razume koji su osnovni mehanizmi za reorganizaciju dužnika. U planu bi trebalo da bude naveden i detaljan opis načina na koji će biti sproveden, ako ga već nema u ovom kratkom pregledu. 3) Visina novčanih iznosa ili imovina koja će služiti za potpuno ili delimično namirenje prema isplatnom redu, uključujući i obezbeđene i neobezbeđene poverioce, kao i postupak za izmirenje potraživanja i vremensku dinamiku tih plaćanja; Komentar: Ovo je suština plana reorganizacije. U ovom delu moraju biti jasno naznačene sve klase potraživanja i mora biti precizirano kakav će tretman imati. Drugim rečima, koji će iznos i kada biti isplaćen. Na primer, planom može biti predviđeno da razlučnom poveriocu A treba da bude isplaćeno 10.000 za godinu dana; 25.000 za dve godine; 25.000 za tri godine; i 35.000 za četiri godine, a da će svako od ovih potraživanja dospeti 15. januara u godini. Planom se može predvideti da će svi „troškovi vođenja postupka biti u celosti isplaćeni na 202

FORMULACIJA PLANA REORGANIZACIJE dan stupanja plana reorganizacije na snagu”. Njime se može predvideti i da će „sva neobezbeđena potraživanja biti namirena u iznosu od 5% u prvoj godini; 10% u drugoj godini; 20% u trećoj godini; 25% u četvrtoj godini, i da će svako od ovih potraživanja dospeti 1. decembra u godini.” 4) Opis postupka prodaje imovine, uz navođenje imovine koja će se prodavati, sa ili bez založnog prava, kao i namenu prihoda od takve prodaje; Komentar: U planu treba da bude navedeno na koji način će imovina biti prodata ukoliko je obuhvaćena planom i ko će je prodati. Prodaja imovine u suštini treba da bude odobrena unapred od strane poverilaca i ne bi trebalo da bude predmet prigovora iz člana 111. koji propisuje postupak prodaje. Čak i ako je obuhvaćena planom, stečajni upravnik bi morao da poštuje postupak propisan članom 111. 5) Rokove za izvršenje plana reorganizacije i rokove za realizaciju glavnih e lemenata plana reorganizacije, ako ih je moguće odrediti; Komentar: Zakon ne precizira rokove za namirenje poverilaca prema planu reorganizacije. Ovo pitanje je predmet dogovora između dužnika i poverilaca, i u krajnjoj liniji predmet njihovog glasanja o usvajanju plana. Međutim, poverioci verovatno neće prihvatiti namirenje koje se proteže kroz dug vremenski period. Opšte pravilo je da plan reorganizacije ne bi trebalo da se proteže na period duži od pet godina, najviše deset godina. Objašnjenje je u tome što procene postaju nepreciznije što je vremenski rok kraći, dok bi, podjednako važno, trenutna vrednost isplata koje se predlažu za pet godina bila unapred veoma mala (na primer, ukoliko se pretpostavi popust od 25%, isplata 1 evra za 6 godina ima trenutnu vrednost od 0,256 evra). 6) Spisak članova organa upravljanja i iznos njihovih naknada; Komentar: Navođenje članova uprave je veoma važno s obzirom da će poverioci pridati veliki značaj tome ko je određen da vodi preduzeće prilikom odlučivanja da li da glasaju za plan reorganizacije. Moguće je da su u prošlosti postojali sukobi sa članovima uprave i da će se poverioci suprotstaviti njihovom učešću u postupku reorganizacije. Isto tako, od uticaja može biti i visina naknade za izvršioce reorganizacije. Poverioci mogu biti protiv visokih zarada za ova lica i glasati protiv plana u kome su takve zarade predložene. U suštini, to su sredstva koja bi inače bila upotrebljena za namirenje potraživanja poverilaca. Ovo je jedna mera obezbeđenja protiv zloupotreba koje bi se inače mogle javiti kada ne se ne bi znalo ko su članovi uprave. 7) Spisak stručnjaka koji će biti angažovani i iznos naknada za njihov rad kao i iznos naknade za rad stečajnog upravnika; 203

PRIRUČNIK ZA STEČAJNE UPRAVNIKE Komentar: Slično kao u prethodnom slučaju, poverioci mogu biti protiv angažovanja nekih stručnjaka i visokih naknada za njihov rad. Ovo je takođe mera obezbeđenja protiv zloupotreba koje bi se inače mogle javiti kada ne se ne bi znalo ko su ova lica. 8) Godišnje finansijske izveštaje za prethodnih pet godina; Komentar: Osim što prikazuju strukturu i stanje pasive stečajnog dužnika, značaj prethodnih finansijskih izveštaja je u njihovoj sposobnosti da prikažu nivo aktivnosti preduzeća koji je prethodio stečaju. Oni su korisni pri procenjivanju da li su predloženi iznosi u projekcijama realni. Ukoliko projekcije pokazuje veliki porast prihoda bez odgovarajućeg objašnjenja, poverioci mogu dovesti u pitanje mogućnost uspešne reorganizacije. 9) Finansijske projekcije, uključujući projektovani bilans uspeha, bilans stanja i izveštaj o novčanim tokovima za narednih pet godina; Komentar: Projekcije su od ključnog značaja pošto one moraju da prikažu da li će dužnik moći da ostvari dovoljno visoke prihode da bi namirio poverioce prema planu. Upoređivanjem sa podacima iz starih finansijskih izveštaja, može se ustanoviti da li su ove projekcije previše optimistične. 10) Procena novčanog iznosa koji se očekuje posle prodaje imovine u stečajnom postupku, ukoliko je privredno društvo u bankrotstvu; Komentar: Ovo je zahtev samo za grubom procenom sredstava koja bi dužnik ostvario ukoliko bi sva imovina bila prodata u postupku bankrotstva, tako da poverioci mogu da uporede da li bi se u većoj meri namirili u postupku reorganizacije ili okončanjem postupka bankrotstvom. Ovo treba posmatrati sa aspekta koristi za poverioca. Razumna procena bi trebalo da bude dovoljna. Vrlo detaljna, možda i precizna analiza izvršena kasnije je manje korisna od ove brze procene u trenutku razmatranja plana reorganizacije. 11) Datum početka primene plana reorganizacije. Komentar: Dan stupanja na snagu je trenutak u kome plan počinje da proizvodi pravno dejstvo i od koga se njegove odredbe moraju poštovati. Ovaj datum je obično dan za koji se vezuju sve isplate i drugi rokovi u okviru plana reorganizacije. Jasno je da je namera navođenja svih elemenata u članu 127. stav 3. tačke 1-11. da se obezbedi prisustvo odgovarajućih i korisnih podataka na osnovu kojih poverilac može da se odluči da li da glasa za ili protiv plana reorganizacije. Ove odredbe obuhvataju samo najosnovnije podatke koje svaki plan reorganizacije mora da sadrži. Čak i ako su prisutni svi propisani podaci, zakonom predviđeni 204

FORMULACIJA PLANA REORGANIZACIJE kao potrebni minimum, poverilac se može suprotstaviti planu ukoliko podaci nisu dovoljno jasni, naročito u pogledu vremena i načina isplate poverilaca. U svakom slučaju, poverilac koji ne može na osnovu plana ustanoviti u kojoj meri će biti namiren verovatno neće glasati u korist plana.

Ko ima pravo da podnese plan reorganizacije Plan reorganizacije mogu podneti stečajni dužnik, stečajni upravnik, poverioci koji imaju najmanje 30% obezbeđenih potraživanja, stečajni poverioci koji imaju najmanje 30% neobezbeđenih potraživanja kao i lica koja su vlasnici najmanje 30% kapitala stečajnog dužnika, član 129. stav 1. Plan će najverovatnije podneti stečajni dužnik ili stečajni upravnik jer su oni u najboljem položaju da formulišu i podnesu plan reorganizacije s obzirom da dužnik zna i ima više podataka o svom poslovanju i ima veći interes da posao opstane od pojedinačnih poverilaca. U najvećem broju slučajeva kada poverilac podnese plan reorganizacije ili najavi da će ga podneti, on to radi da bi obezbedio za sebe povoljnije uslove u planu reorganizacije koji je prvobitno predložio stečajni dužnik ili stečajni upravnik. Retko kada će poverilac podneti plan sa predlogom da on vodi preduzeće na duži rok.

Troškovi sačinjavanja plana reorganizacije Troškove sačinjavanja i podnošenja plana reorganizacije snosi podnosilac plana reorganizacije. Troškovi u vezi sa sačinjavanjem i podnošenjem plana reorganizacije koje predlaže stečajni upravnik ili stečajni dužnik obračunavaju se na teret stečajne mase, član 129. stav 2.

Rokovi Plan reorganizacije podnosi se stečajnom sudiji najkasnije 90 dana od dana pokretanja stečajnog postupka, član 130. stav 1. Ovaj rok stečajni sudija može da produži najviše za 30 dana. Svako dalje produženje roka za podnošenje plana reorganizacije stečajni sudija može da odobri samo uz jednoglasnu saglasnost članova odbora poverilaca, član 130. stav 2. Stečajni sudija zakazuje ročište za razmatranje plana reorganizacije i glasanje od strane poverilaca u roku od 20 dana od dana podnošenja plana reorganizacije, član 131. stav 1. Obaveštenje o zakazivanju ročišta dostavlja sud ili predlagač plana, na način koji odobri sud, stečajnom dužniku, stečajnom upravniku, svim stečajnim poveriocima i svim drugim oštećenim licima, najkasnije 10 dana pre dana održavanja ročišta, član 131. stav 2. Plan reorganizacije dostavlja se stečajnom upravniku, stečajnom dužniku, svim poveriocima koji su poznati 205

PRIRUČNIK ZA STEČAJNE UPRAVNIKE sudu i svim vlasnicima, ili im se omogućava dostupnost planu najkasnije 10 dana pre dana održavanja ročišta. Shodno članu 131. stav 2. razlog zbog koga nije neophodno fizički dostaviti plan reorganizacije, leži u tome što isti može biti prilično opširan i velik da bi bio poslat poštom. U tom smislu, obaveštenje o njegovom postojanju, sa indikacijom na koji način se može doći do njega, je sasvim dovoljno. Takođe, sud izdaje obaveštenje o glasanju za plan reorganizacije koje se objavljuje u „Službenom glasniku Republike Srbije”. U ovom obaveštenju se navodi ime stečajnog dužnika, ime lica koje predlaže plan, dan i mesto održavanja ročišta i postupak glasanja, član 131. stav 3.

Glasanje Pravo glasa o usvajanju plana reorganizacije imaju svi poverioci srazmerno visini svojih potraživanja. U slučaju kada je potraživanje osporeno, stečajni sudija može izvršiti procenu visine potraživanja u svrhu glasanja, član 132. stav 1. Zakon priznaje poveriocu to svojstvo, čak i pre nego što bude definitivno utvrđeno da je njegovo potraživanje osnovano. Poveriocu se neće uskratiti pravo da učestvuje u ključnim fazama postupka, kao što je glasanje, samo zato što postupak utvrđivanja potraživanja nije završen. Iznos potraživanja naveden u dokumentaciji dužnika ili u poveriočevoj prijavi potraživanja biće za potrebe glasanja dovoljni. Međutim, ukoliko postoji pravi spor u pogledu iznosa ili postojanja određenog potraživanja, sud može iskoristiti svoje ovlašćenje iz člana 132. stav 1. i održati ročište ili preduzeti druge mere kako bi se procenio iznos potraživanja u svrhu glasanja. Neki poverioci će imati potraživanja u dva isplatna reda, i biće ovlašćeni da glasaju u oba. Na primer, deo potraživanja po osnovu poreza spada u prioritetna shodno članu 35. stav 2. tačka 3., dok preostali deo spada u obična neobezbeđena potraživanja, shodno članu 35. stav 2. tačka 4. Kada se glasanje obavlja u odsustvu (in absentia), pravna lica moraju podneti sudu glasačke listiće koji su overeni njihovim pečatom, a fizička lica i subjekti koji nemaju svojstvo pravnog lica moraju podneti glasačke listiće koje overava nadležni sud odnosno ovlašćeni organ ili lice, član 132. stav 2. Pre početka glasanja, sud obaveštava sve prisutne na ročištu o rezultatima glasanja u odsustvu, član 132. stav 6. Ovom odredbom se dozvoljava glasanje putem pisma. Ako se podnese više od jednog plana reorganizacije, o svim podnetim planovima se glasa na istom ročištu, član 132. stav 3.

Klase poverilaca Potraživanja se dele na klase po osnovu njihovih razlučnih prava i prava prioriteta njihovih potraživanja, član 132. stav 4. Ove klase u principu odgovaraju

206

FORMULACIJA PLANA REORGANIZACIJE isplatnim redovima definisanim u članu 35. stav 2., kao i posebnim klasama obezbeđenih potraživanja. Kako su obezbeđena potraživanja po svojoj prirodi različita od neobezbeđenih, u planu reorganizacije im pripada poseban tretman. Sud može odobriti formiranje dodatne klase potraživanja ukoliko su stvarne i suštinske karakteristike potraživanja takve da je opravdano formiranje posebne klase, kao što je posebna klasa potraživanja koja se formira iz „administrativnih razloga” kako bi se lakše obradio veliki broj malih potraživanja. Formiranje ovakve klase biće gotovo automatski odobreno ukoliko postoji preko 200 potraživanja čiji iznosi ne prelaze 50.000 dinara, član 132. stav 4. i 5. Prednost ovog mehanizma je u tome što planom može biti predloženo potpuno namirenje klase formirane iz administrativnih razloga bez kršenja pravila o redosledu naplate.

Tretman potraživanja u okviru plana Odredbe o prioritetu klasa poverilaca, član 134. i odredbe o potpunom namirenju poverilaca, član 135. pružaju pravni osnov za prigovor poverioca ili poverilaca koji su u predloženom planu tretirani na nefer način. Ove odredbe sprečavaju da klasa višeg ranga ne bude namirena u dovoljnoj meri zbog prevelikog namirenja klase nižeg ranga, kao i da klasa višeg ranga bude namirena u prevelikoj meri na štetu klase nižeg ranga. Prioritet klasa poverilaca. U svakom planu reorganizacije poverioci iz niže klase mogu primiti sredstva iz deobne mase odnosno zadržati određena prava samo ako su sva potraživanja poverilaca iz više klase u potpunosti izmirena ili ako su ti poverioci glasali u skladu sa planom reorganizacije da se tretiraju kao da su poverioci niže klase, član 134. Ovo u suštini znači da je priznat status obezbeđenih potraživanja i redosled potraživanja definisan u članu 35. stav 2. i da on ostaje na snazi i u toku reorganizacije. Poverioci iz više klase mogu glasati za plan koji predviđa i namirenje onih iz niže klase. Potpuno namirenje. Planom reorganizacije može se predvideti namirenje u iznosu većem od nominalnog iznosa prvobitnog potraživanja, kao nadoknada za produženje rokova isplate, a u cilju ekvivalentnog namirenja, član 135. stav 1. Ova odredba izričito omogućava mogućnost obračunavanja kamate ili neki drugi mehanizam kojim bi se nadoknadilo zakašnjenje u namirenju potraživanja, pošto namirenje u budućnosti vredi manje od trenutnog namirenja. (Vidi odeljak „Procena vrednosti preduzeća”.) Ali, kako bi se sprečila mogućnost prevelikog namirenja poverilaca više klase na štetu poverilaca niže klase, zakon propisuje da poverioci više klase mogu primiti sredstva čiji iznos premašuje iznos kojim se u potpunosti namiruju njihova potraživanja samo ako su sva potraživanja poverilaca niže klase u potpunosti namirena, ili ako su ti poverioci glasali za drugačiji tretman, u skladu sa planom reorganizacije, član 135. stav 2. 207

PRIRUČNIK ZA STEČAJNE UPRAVNIKE Nije uvek jasno šta predstavlja preveliko namirenje. Pravila u tom pogledu nisu uvek potpuno jasna. Preveliko namirenje može biti prikriveno u prevelikim kamatnim stopama ili drugim uslovima isplate (na primer, suviše niska cena akcija prilikom pretvaranja duga u akcijski kapital). Ova odredba samo pruža pravni osnov za prigovor poveriocu niže klase i ukazuje drugim poveriocima na postojanje prevelikog namirenja. Ukoliko poverioci bez obzira na ovo odluče da glasaju u korist plana, plan će biti usvojen. Iako to zakon izričito ne predviđa, poverioci u okviru jedne klase moraju imati jednak tretman. Plan reorganizacije definiše treman poverilaca prema klasama. Poverilac koji ne bude namiren prema usvojenom planu ima pravo da podnese sudu obaveštenje o neprimenjivanju plana u skladu sa odredbom člana 138. stav 1.

Usvajanje plana Plan reorganizacije se smatra usvojenim ako ga na propisani način prihvate sve klase poverilaca i ako je u skladu sa odredbama ovog zakona. Plan reorganizacije se smatra usvojenim u jednoj klasi poverilaca ako su za plan reorganizacije glasali poverioci koji imaju običnu većinu potraživanja u odnosu na ukupna potraživanja poverilaca u toj klasi, član 132. stav 7. Klasa poverilaca čija potraživanja prema planu reorganizacije treba da budu u potpunosti izmirena ne glasa za plan reorganizacije, odnosno smatra se da je plan reorganizacije u toj klasi usvojen, član 132. stav 7., 8. i 9. Iako zakon jasno propisuje da sve klase moraju prihvatiti plan reorganizacije da bi on bilo usvojen, plan obavezuje i onu manjinu poverilaca koja je glasala protiv plana u klasi koja je prihvatila plan reorganizacije. Usvojen plan obavezuje sve poverioce, član 133. stav 1.

Neusvajanje plana reorganizacije Ukoliko predlagač plana reorganizacije ne dobije potreban broj glasova ili podnese plan reorganizacije koji na drugi način ne ispunjava uslove za usvajanje ili iz drugih razloga nije u skladu sa ovim zakonom, sud može odobriti predlagaču plana reorganizacije rok od 30 dana da podnese izmenjeni plan reorganizacije. Sud o ovome mora da pošalje obaveštenje i zakaže ročište u skladu sa ovim zakonom, član 132. stav 11. Ako se ne usvoji ni izmenjeni plan reorganizacije, nad stečajnim dužnikom se sprovodi bankrotstvo (prodaja imovine), član 132. stav 11.

Promena usvojenog plana reorganizacije Usvojeni plan reorganizacije može se menjati pod istim uslovima i na isti način na koji je i donet, član 132. stav 12. To znači da predlagač mora da podnese 208

FORMULACIJA PLANA REORGANIZACIJE izmenjen plan, mora se zakazati novo ročište i za njega mora da glasa određen broj poverilaca.

Pravne posledice usvajanja Posle usvajanja plana reorganizacije, sva potraživanja i prava poverilaca i drugih lica i obaveze stečajnog dužnika određene planom reorganizacije uređuju se prema uslovima iz plana reorganizacije. Usvojeni plan reorganizacije ima snagu izvršne isprave i smatra se novim ugovorom za izmirenje potraživanja koja su u njemu navedena, član 133. stav 1. Ovo znači da potraživanja poverilaca sada moraju biti namirena u skladu sa usvojenim planom reorganizacije, bez obzira na to da li su oni plan prihvatili ili ne. Poslovi i radnje koje preduzima stečajni dužnik moraju biti u skladu sa usvojenim planom reorganizacije, član 133. stav 2. Stečajni dužnik je dužan da preduzme sve mere propisane usvojenim planom reorganizacije, član 133. stav 3. Stečajni upravnik vrši nadzor nad primenom odredaba plana reorganizacije i ima pravo prigovora sudu i obaveštavanja suda i poverilaca o postupanjima koja su suprotna usvojenom planu reorganizacije, član 133. stav 5. Takođe, usvajanjem plana reorganizacije u firmi odnosno nazivu stečajnog dužnika briše se oznaka „u stečaju”, član 133. stav 6.

Nadzor nad sprovođenjem plana reorganizacije Prema Zakonu o stečajnom postupku, stečajni upravnik vrši nadzor nad primenom odredaba plana reorganizacije i ima pravo prigovora sudu i obaveštavanja suda i poverilaca o postupanjima koja su suprotna usvojenom planu reorganizacije, član 133. stav 5. Međutim, pošto se plan smatra novim ugovorom, od poverilaca se može očekivati da istaknu prigovor ukoliko nisu namireni po planu. U takvim slučajevima, poverilac može na osnovu člana 138. stav 1. podneti obaveštenje o neprimenjivanju usvojenog plana reorganizacije i zahtevati od suda preduzimanje odgovarajućih mera. (Vidi odeljak „Nepostupanje po usvojenom planu”.)

Izuzetak od primene određenih propisa o hartijama od vrednosti Na hartije od vrednosti koje se postojećim učesnicima u reorganizaciji izdaju ili poništavaju u skladu sa usvojenim planom reorganizacije ne primenjuju se propisi o hartijama od vrednosti u delu koji se odnosi na emisiju akcija javnom ponudom, član 136. Ova odredba konstatuje da hartije od vrednosti, kao što su akcije reorganizovanog preduzeća izdate poveriocima na ime potpunog 209

PRIRUČNIK ZA STEČAJNE UPRAVNIKE ili delimičnog namirenja njihovih potraživanja, nisu hartije od vrednosti koje se nude opštoj investitorskoj javnosti i kod kojih se moraju poštovati pravila o podacima koji moraju biti stavljeni na uvid javnosti prema propisima koji regulišu oblast hartija od vrednosti. Poverioci već posluju sa dužnikom i svesni su okolnosti u kojima se nalazi. Podaci koji se pružaju na uvid javnosti u planu reorganizacije ipak treba da budu odgovarajuća varijanta podataka koji se na uvid javnosti stavljaju prilikom emisije akcija javnim ponudom.

Izvršenje plana reorganizacije Uspešno izvršenje plana reorganizacije nastupa kada stečajni dužnik ispuni sve obaveze predviđene planom. Izvršenjem plana reorganizacije kojim je stečajni dužnik ispunio sve obaveze predviđene planom reorganizacije, vlasnici akcijskog kapitala stečajnog dužnika ponovo stiču vlasnička prava na kapitalu i prestaju sva potraživanja poverilaca iz stečajnog postupka, član 137. stav 1. i 2. Značaj odredbe člana 137. stav 2. je u tome što dolazi do prestanka ovih obligacija. Samo posle uspešno sprovedenog plana reorganizacije dolazi do otpuštanja preostalog duga. Ukoliko usvojeni plan reorganizacije ne bude izvršen i postupak bude nastavljen bankrotstvom stečajnog dužnika, iznos potraživanja koji poverilac može zahtevati je pun iznos potraživanja koji je postojao pre usvajanja plana reorganizacije, umanjen za iznos koji je dobijen u okviru plana reorganizacije.

Nepostupanje po usvojenom planu Svaki poverilac ili drugo lice koje ima pravni interes može protestovati u slučaju da se dužnik ne ponaša u skladu sa planom reorganizacije. Poverilac treba samo da podnese sudu Obaveštenje o neprimenjivanju usvojenog plana reorganizacije u skladu sa odredbom člana 138. stav 1. Sud mora da zakaže raspravu o obaveštenju u roku od 10 dana od dana prijema obaveštenja. Sud, takođe, prosleđuje obaveštenje stečajnom dužniku i stečajnom upravniku u roku od pet dana od dana prijema obaveštenja, član 138. Ukoliko utvrdi da stečajni dužnik ne postupa po odredbama plana reorganizacije, sud je ovlašćen da odredi mere različitog intenziteta. Prema članu 138. stav 2. sud može naložiti: 1) stečajnom dužniku da u određenom roku postupi po planu, kao i da otkloni posledice prethodnog nepostupanja po planu; 2) stečajnom upravniku da preuzme kontrolu nad stečajnim dužnikom; 3) nastavak postupka bankrotstvom stečajnog dužnika; ili

210

FORMULACIJA PLANA REORGANIZACIJE 4) preduzimanje drugih mera u cilju otklanjanja posledica nepostupanja po planu reorganizacije, u skladu sa ovim zakonom. Smisao ovih odredbi je da se sudu omogući preduzimanje konkretnih mera u skladu sa načinom nepoštovanja plana reorganizacije. Sud neće narediti nastavak postupka bankrotstvom stečajnog dužnika ukoliko on ne plati jednu mesečnu ratu jednom od poverilaca (niti bi poverioci ovo tražili). Međutim, ukoliko se duži vremenski period ne vrše isplate većem broju poverilaca, sud može doneti odluku da se postupak nastavi bankrotstvom stečajnog dužnika u skladu sa odredbama člana 138. stav 2. i člana 139. stav 2.

Nastavak postupka bankrotstvom Na osnovu člana 139. sud donosi rešenje o započinjanju bankrotstva (prodaji imovine) ako utvrdi da stečajni dužnik: 1) primenjuje plan reorganizacije čije je usvajanje izdejstvovao na prevaran ili nezakonit način; 2) postupa suprotno uslovima iz usvojenog plana, a nisu predložene zadovoljavajuće mere u cilju otklanjanja posledica predmetnog nepostupanja po planu; 3) ne sarađuje sa stečajnim upravnikom, odborom poverilaca ili sudom radi ispunjavanja objektivnih zahteva za podacima i obaveštenjima; 4) ne ispunjava naloge stečajnog sudije ili stečajnog veća. Sud je dužan da pre donošenja rešenja o započinjanju bankrotstva zatraži mišljenje odbora poverilaca. To je propisano da bi se sprečilo započinjanje postupka bankrotstva nad dužnikom na zahtev jednog od poverilaca, ukoliko bi taj postupak negativno uticao na ostale poverioce. Na ovaj način obezbeđuje se da se ovo bitno pitanje razmatra na ozbiljan način. U članu 109. stav 1. navedene su dodatne okolnosti na osnovu kojih stečajni sudija može doneti zaključak o okončanju reorganizacije i započinjanju bankrotstva, i to ako: 1) je očigledno da stečajni dužnik ne pokazuje interesovanje za reorganizaciju ili ličnu upravu; 2) na prvom poverilačkom ročištu za to glasa odgovarajući broj stečajnih poverilaca, u skladu sa članom 23. stav 5. ovog zakona; 3) stečajni dužnik ne sarađuje sa stečajnim upravnikom ili odborom poverilaca radi ispunjavanja objektivnih zahteva za pružanje podataka i obaveštenja u skladu sa odredbama ovog zakona;

211

PRIRUČNIK ZA STEČAJNE UPRAVNIKE 4) stečajni dužnik ne izvršava naloge stečajnog sudije ili stečajnog veća; 5) nijedan plan reorganizacije nije podnet u propisanom roku; 6) nijedan plan reorganizacije nije usvojen u vreme održavanja ročišta. Kao što smo već videli, u članovima 139. i 109. navode se situacije u kojima se reorganizacija obustavlja, kako pre tako i posle usvajanja plana reorganizacije, a imovina dužnika biva prikupljena i prodata. Prema tome, opasnost od moguće likvidacije traje tokom celog postupka i postoji u svakom trenutku. To je glavni mehanizam pritiska u zakonu koji obezbeđuje da stečajni dužnik poštuje rokove i druge zakonske odredbe prilikom sačinjavanja plana reorganizacije.

Unapred dogovoren plan reorganizacije Plan reorganizacije se može podneti istovremeno sa podnošenjem predloga za pokretanje stečajnog postupka, pod uslovom da su ispunjeni ostali uslovi iz ovog zakona, član 127. stav 2. Ova mogućnost se koristi kada je dužnik već obavestio poverioce o svojim finansijskim poteškoćama i sa većinom poverilaca se dogovorio oko uslova restrukturiranja duga. Rezultati ovog dogovora će biti uneti u plan reorganizacije koji mora da sadrži sve zakonom propisane elemente. U takvim slučajevima, sud će, kao i za svaki drugi plan reorganizacije, zakazati ročište za glasanje u skladu sa zakonskim rokovima. Unapred dogovoren plan reorganizacije postoji kada je unapred postignut detaljan dogovor sa velikom većinom poverilaca i kada su sva važna pitanja razjašnjena. Time se omogućuje brzo sprovođenje postupka reorganizacije, sa minimalnim prekidanjem poslovanja preduzeća i negativnim publicitetom, i doprinosi očuvanju vrednosti preduzeća do najvećeg mogućeg nivoa.

212

NADZOR NAD SPROVOĐENJEM PLANA REORGANIZACIJE OPŠTA PITANJA Kao što je navedeno u prethodnom odeljku, usvojen plan reorganizacije je sličan ugovoru kojim se regulišu obaveze dužnika u reorganizaciji prema poveriocima. U slučaju nepostupanja po planu reorganizacije, postupak se nastavlja odlaskom u dužnika u bankrotstvo Osnovni nadzor nad sprovođenjem plana reorganizacije vrše poverioci, koji će staviti prigovor ukoliko ne budu namireni prema planu. Članom 138. Zakona o stečajnom postupku propisano je da bilo koji poverilac ili drugo lice koje ima pravni interes može podneti sudu obaveštenje o neprimenjivanju usvojenog plana reorganizacije. Sud zakazuje raspravu o obaveštenju u roku od 10 dana od prijema obaveštenja. Ukoliko utvrdi da stečajni dužnik ne postupa po planu reorganizacije, sud je ovlašćen da naloži neku od mera propisanih članom 138. stav 2. Zakona o stečajnom postupku. Osim što se može osloniti na obaveštenja poverilaca, stečajni upravnik može biti pozvan i da lično nadgleda sprovođenje plana. Zakon u ovom pogledu pruža značajna ovlašćenja stečajnom poveriocu. Shodno članu 133. stav 5. „stečajni upravnik vrši nadzor nad primenom odredaba plana reorganizacije i ima pravo prigovora i obaveštavanja suda i poverilaca o postupanjima koja su suprotna usvojenom planu reorganizacije”. Ovo obaveštenje je u skladu sa članom 138. Zakona o stečajnom postupku gde je propisano zakazivanje ročišta u roku od 10 dana od njegovog podnošenja. Na osnovu člana 139., u razloge za donošenje rešenja o započinjanju bankrotstva od strane suda spadaju radnje stečajnog dužnika i to: pod tačkom 2. kada „postupa suprotno uslovima iz usvojenog plana, a nisu predložene zadovoljavajuće mere u cilju otklanjanja posledica predmetnog nepostupanja po planu”; pod tačkom 3. kada „ne sarađuje sa stečajnim upravnikom, odborom poverilaca ili sudom radi ispunjavanja objektivnih zahteva za podacima i obaveštenjima”. Član 109. stav 1. tačka 3. Zakona o stečajnom postupku takođe propisuje da će se prekinuti sa reorganizacijom i otpočeti sa bankrotstvom ukoliko stečajni dužnik „ne sarađuje sa stečajnim upravnikom ili odborom poverilaca radi ispunjavanja objektivnih zahteva za pružanje podataka i obaveštenja u skladu sa odredbama ovog zakona”. Navedene odredbe sve zajedno, daju stečajnom upravniku značajna ovlašćenja u nadzoru nad sprovođenjem plana reorganizacije.

Definisanje obima angažmana stečajnog upravnika Zakon ne precizira minimalne obaveze stečajnog upravnika, niti njegova ovlašćenja, osim prava na prigovor iz člana 133. stav 4. Obaveze stečajnog upravnika 215

PRIRUČNIK ZA STEČAJNE UPRAVNIKE će se razlikovati od slučaja do slučaja. Svaka reorganizacija je drugačija, pa se tako i uprave dužnika razlikuju po stručnosti. Ne postoji praktičan način na koji bi se Zakonom o stečajnom postupku mogao definisati tačan obim učešća stečajnog upravnika u nadzoru nad sprovođenjem usvojenog plana. Takođe, možda će postojati neki specifični elementi koji će zahtevati nadzor stečajnog upravnika pošto plan reorganizacije bude odobren kao što su posebni slučajevi odvajanja sredstava za namirenje potraživanja po ispunjenju određenog uslova, a nakon usvajanja plana, ili prodaja određene imovine nakon usvajanja plana koju mora izvršiti stečajni upravnik. Stečajni upravnik mora da odredi koliki stepen njegovog učešća je potreban i da u plan reorganizacije unese detaljan spisak svojih obaveza i ovlašćenja zajedno sa odgovarajućom obavezom dužnika da sarađuje kako ne bi bilo nesporazuma. Ukoliko ovi elementi ne budu uneti u plan reorganizacije, stečajni upravnik ih može poslati u obliku sporazuma sa dužnikom koji je potvrđen od strane suda. Plan bi takođe trebalo da sadrži osnove i izvore finansiranja rada stečajnog upravnika. Dužnik ne priprema sve planove reorganizacije; neke od njih će verovatno pripremiti i stečajni upravnik. Ovi planovi ne moraju biri odobreni od strane uprave dužnika, i dužnik im možda neće biti u potpunosti posvećen. U takvim slučajevima, potrebno je jasno naznačiti da je stečajni upravnik odgovoran za sprovođenje plana.

Sastavljanje programa nadzora Na samom početku stečajni upravnik treba da napravi program za nadzor poslovanja stečajnog dužnika i da ga posavetuje u pogledu toga šta može da predstavlja nepostupanje po planu ili bitnu promenu okolnosti. Sve aktivnosti treba da na odgovarajući način isplanira i izvrši stečajni upravnik, a ukoliko su zaposleni pomoćnici, oni moraju da budu pod odgovarajućim nadzorom. Prilikom sastavljanja programa nadzora, stečajni upravnik bi trebalo da: ■ se sastane sa zaposlenima stečajnog dužnika kako bi ih obavestio o svojoj ulozi u pogledu nadzora i podnošenja izveštaja, da zahteva njihovu pomoć pri vršenju ove uloge i da obezbedi pristup svoj dokumentaciji koja mu je neophodna da bi izvršio obaveze; ■ odredi koje su najznačajnije pretpostavke na koje se oslanja plan reorganizacije, a koje bi mogle da naprave ozbiljne probleme ukoliko se ne ispune; ■ odredi koji bi još faktori mogli da imaju veliki negativan uticaj na finansijsku situaciju dužnika; ■ se dogovori o tome koliko često treba da podnosi izveštaj sudu i odbo216

NADZOR NAD SPROVOĐENJEM PLANA REORGANIZACIJE

■ ■ ■ ■

ru poverilaca o najvažnijim elementima postupka (najmanje svakih šest meseci), i češće u slučaju nastupanja nekih posebnih okolnosti; utvrdi u kojoj meri može da se osloni na upravu i finansijski sistem u preduzeću, u cilju blagovremenog pribavljanja neophodne informacije; prouči stvarne rezultate u uporedi ih sa bilansom plaćanja i drugim finansijskim izveštajima; prouči spisak učinjenih isplata i uporedi ga sa usvojenim planom reorganizacije; i izvrši odgovarajuće provere na osnovu kojih će biti uveren da prijavljeni rezultati daju realnu sliku o poslovanju stečajnog dužnika.

Dostavljanje izveštaja Sadržaj izveštaja koji se podnosi sudu i odboru poverilaca će se razlikovati od slučaja do slučaja, ali će se u njemu uvek nalaziti: 1. progres stečajnog dužnika po svakoj od obaveza koju je preduzeo na osnovu plana reorganizacije; 2. okolnosti koje su nastupile nakon usvajanja plana reorganizacije koje čine verovatnim da plan neće biti u potpunosti sproveden. Situacija navedena pod stavkom 1. može da nastupi onda kada dužnik ne uspe da stvori dovoljno prihoda od poslovanja ili ne uspe da obezbedi finansijska sredstva za nastavak poslovanja. Stečajni upravnik, obavljajući svoju nadzornu funkciju treba da ima uvid u to da li rezultati koje preduzeće postiže u najmanju ruku dostižu nivo koji je predviđen planom reorganizacije. U svim slučajevima kada poverioci treba da budu isplaćeni od prihoda koji će nastati u budućnosti, stečajni upravnik će možda sam morati da procenjuje nivo tih prihoda stečajnog dužnika kako bi utvrdio da li plan reorganizacije i dalje može biti uspešan. Da bi navedeno efikasno izvršio, stečajni upravnik mora imati nesmetan pristup knjigama i dokumentaciji stečajnog dužnika, kao i svim prostorijama. Ukoliko stečajnom upravniku bude uskraćen pristup, on treba odmah da iskoristi svoje pravo na prigovor, po osnovu toga što je sprečen da obavlja svoju dužnost.

217

ZAPOSLENI I RADNI ODNOSI OPŠTA PITANJA Prestanak radnog odnosa po odluci stečajnog upravnika Za razliku od prethodnog stečajnog zakona, prema novom Zakonu o stečajnom postupku ne dolazi automatski do prestanka radnog odnosa zaposlenih po pokretanju stečajnog postupka. Prema novom zakonu, stečajni upravnik može u svakom trenutku u toku postupka odlučiti da zaposlenima da otkaz, član 63. stav 2. Članom 63. stav 1. je propisano da je „pokretanje stečajnog postupka razlog za otkaz ugovora o radu koje je stečajni dužnik zaključio sa zaposlenima”. Ovo je u potpunoj suprotnosti sa odredbama starog zakona prema kome svim zaposlenima po samom zakonu prestaje radni odnos danom otvaranja stečajnog postupka. On mora o otkazu obavestiti nadležni organ, odnosno organizaciju zapošljavanja na čijoj teritoriji se nalazi sedište stečajnog dužnika, član 63. stav 2.

Zadržavanje zaposlenih i zapošljavanje novih lica Stečajni upravnik odlučuje kojim zaposlenima neće dati otkaz. Stečajni upravnik može da zaposli nova lica i odredi njihovu zaradu uz saglasnost stečajnog sudije, član 63. stav 3. i 4. „Saglasnost” nije definisana zakonom. Zarade isplaćene nakon pokretanja stečajnog postupka se smatraju troškovima stečajnog postupka i samim tim spadaju u prvi isplatni red po redosledu isplate u smislu člana 35. stav 2. tačka 1. i člana 63. stav 4. Naime, ovaj status se odnosi na sve zarade isplaćene posle pokretanja stečajnog postupka, bez obzira na to da li su to zarade za nove zaposlene ili zaposlene koji su zadržani od strane stečajnog upravnika. To znači da sve zarade zaposlenih posle pokretanja stečajnog postupka zauzimaju isto mesto u redosledu naplate kao i zarada i troškovi stečajnog upravnika. Ova činjenica, zajedno sa zahtevom za saglasnost od strane stečajnog sudije, sprečava da stečajni upravnik neadekvatno ili prekomerno zapošljava ili plaća lica posle pokretanja stečajnog postupka. Važno je imati u vidu da se troškovi koji se gomilaju tokom stečajnog postupka direktno odražavaju na verovatnoću kreiranja prihvatljivog plana reorganizacije. S obzirom na to da ovi troškovi spadaju u prvi isplatni red, oni moraju biti isplaćeni pre nego što bude učinjena bilo kakva isplata poveriocima. Što su troškovi postupka veći, to su manje šanse da se isplate ostali poverioci; produžava se vreme potrebno da bi se ostvarili prihodi koji su dovoljni za namirenje potraživanja poverilaca; smanjuje se trenutna vrednost namirenja što umanjuje 219

PRIRUČNIK ZA STEČAJNE UPRAVNIKE šanse da poverioci prihvate plan reorganizacije. Činjenica da stečajni dužnik možda priprema plan reorganizacije koje je zasnovan na zadržavanju velikog dela zaposlenih ne oslobađa stečajnog upravnika od odgovornosti da zaštiti i očuva vrednost stečajne mase, tj. vrednost imovine koja je na raspolaganju za raspodelu poveriocima.

Neisplaćene zarade zaposlenih pre pokretanja stečajnog postupka Važno je razlikovati tekuće zarade zaposlenih posle pokretanja stečajnog postupka od neisplaćenih zarada od pre pokretanja stečajnog postupka. Neisplaćene zarade od pre pokretanja stečajnog postupka se smatraju potraživanjima u stečajnom postupku koja se isplaćuju kao potraživanja neobezbeđenih stečajnih poverilaca. Međutim, deo neisplaćenih zarada od pre pokretanja stečajnog postupka mogu spadati i u drugi isplatni red, prema članu 35. stav 2. tačka 2. Ove zarade su ograničene na iznose neisplaćenih neto zarada zaposlenih kod stečajnog dužnika za poslednjih godinu dana pre pokretanja stečajnog postupka, član 35. stav 2. tačka 2. U ovaj isplatni red spadaju i neisplaćeni doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih za poslednje dve godine pre pokretanja stečajnog postupka, član 35. stav 2. tačka 2. Sve neisplaćene zarade iz perioda posle pokretanja stečajnog postupka koje ne spadaju u viši isplatni red , tretiraće sa kao potraživanja ostalih neobezbeđenih stečajnih poverilaca, u skladu sa članom 35. stav 2. tačka 4. Iako se isplatnim redovima prvenstveno utvrđuje koja potraživanja poverilaca prema Zakonu o stečajnom postupku imaju prioritetni tretman u isplati, na osnovu njih se određuju i kategorije prema kojima poverioci imaju pravo da glasaju o usvajanju plana reorganizacije. Prema tome, moguće je da će neki poverioci neisplaćenih zarada moći da glasaju delimično kao prioritetni poverioci, a delimično kao obični stečajni poverioci.

Otpremnina i doprinosi Zakon o radu sadrži izuzetak od obaveze da se zaposlenom isplati otpremnina / doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje i zdravstvenu zaštitu u slučaju otkaza koji je prouzrokovan pokretanjem stečajnog postupka. Prema članu 98. stav 1. tačka 5. Zakona o radu („Službeni glasnik RS” br. 70/01, 73/01), „zaposlenom prestaje radni odnos nezavisno od njegove volje i volje poslodavca usled stečaja, likvidacije, odnosno u svim drugim slučajevima prestanka rada poslodavca, u skladu sa zakonom”, što predstavlja slučaj kada radni odnos prestaje po samom zakonu, nezavisno od volje poslodavca ili zaposlenog, i čini izuzetak od obaveze plaćanja zaposlenom otpremnine / doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje. Kao što je ranije navedeno, u članu 63. stav 1. Zakona o stečajnom postupku navodi se da je pokretanje stečajnog postupka razlog za

220

PITANJA VEZANA ZA ZAPOSLENE I RADNE ODNOSE otkaz ugovora o radu, nezavisno od toga kada će tačno u toku postupka radni odnos prestati. U početku se smatralo se da je neophodno da do prestanka radnog odnosa dođe danom otvaranja stečajnog postupka da bi se ovaj slučaj mogao kvalifikovati kao izuzetak. Međutim, ni na jednom mestu u Zakonu o radu se ne zahteva da prestanak radnog odnosa nastupi u određenom trenutku.

RADNI ODNOSI U PREDUZEĆU Neka od pitanja kojima će se stečajni upravnik baviti na početku postupka jesu sporovi u oblasti radnih odnosa, isplata zarada i otpuštanje zaposlenih. Kako bi se upoznao sa situacijom u oblasti radnih odnosa, stečajni upravnik treba da prikupi i prouči neke početne informacije: 1. 2. 3. 4. 5.

Sporazume sa sindikatima i zakonodavstvo iz oblasti radnih odnosa; Organizacionu mapu i strukturu upravljanja; Broj zaposlenih i opis radnih mesta; Odnos broja članova uprave i zaposlenih; Broj produktivnih u odnosu na neproduktivne zaposlene.

Početni sastanci sa zaposlenima Kao što je ranije navedeno, stečajni upravnik treba da održi sastanak sa zaposlenima kako bi ih obavestio o pokretanju stečajnog postupka i objasnio im svoje obaveze i ovlašćenja. Posebno je važno obavestiti predstavnike sindikata o obavezama i ovlašćenjima stečajnog dužnika.

Sporazumi sa sindikatima i radnopravno zakonodavstvo Stečajni upravnik treba da prouči sve sporazume sa sindikatima i zakone u oblasti radnih odnosa. Može i da zatraži savet lokalnih advokata koji su stručnjaci u oblasti radnog prava. Za tek postavljenog stečajnog upravnika nije jedino bitno da ustanovi koja su to prava preduzeće, kao poslodavac ima, već je naročito važno da zna kako da ih efektivno iskoristi kada je to potrebno.

Broj zaposlenih Od ključnog značaja za stečajnog upravnika je utvrdi da li preduzeće ima previše ili premalo zaposlenih i u kojim sektorima. Treba prebrojati zaposlene po sektorima i po funkcijama. Stečajni upravnik treba da utvrdi koji je trenutni odnos broja zaposlenih i da li on odgovara trenutnim okolnostima. Izuzetno je važno da stečajni upravnik što pre utvrdi koliki je najmanji potreban broj zaposlenih kako bi se, u kratkom roku, nastavilo sa najvažnijim poslovima. Onima 221

PRIRUČNIK ZA STEČAJNE UPRAVNIKE koji su zadržani na radu moraju se objasniti njihove odgovornosti u toku stečajnog postupka. Stečajni upravnik može da pristane samo na kratkoročne ugovore sa zaposlenima koji ostanu u preduzeću, imajući u vidu samu prirodu stečajnog postupka.

Smanjenje broja zaposlenih Smanjenje broja zaposlenih je uvek teško. To je obično najteži deo posla stečajnog upravnika. Niko, naravno, nije srećan što mora nekim zaposlenim dati otkaz. Niko ne voli da otpušta ljude. Međutim, ovo je često potrebno kako bi se spasila firma koja i dalje funkcioniše i kako bi se zaštitila i očuvala imovina koja spada u stečajnu masu. Kao što je već rečeno, stečajno pravo nije instrument socijalne politike i od stečajnog upravnika ne treba očekivati da rešava pitanje nezaposlenosti u društvu. Stečajni upravnik treba što pre da sastavi plan smanjenja broja zaposlenih i počne sa njegovom primenom. Stečajni upravnik treba da pokuša da obezbedi saglasnost sindikata u vezi sa otpuštanjem zaposlenih, ali ne sme da se povuče na kraju. Treba da objasni da on teži da zadrži radna mesta, a ne da otpušta zaposlene. Da bi to uradio na efikasan način, on može da predstavi finansijsko stanje preduzeća i na taj način objasni kako neće biti dovoljno novca da se poslovanje nastavi ukoliko se ne preduzmu ove mere. Stečajni upravnik nikoga neće usrećiti odlukom o smanjenju broja zaposlenih. Stoga treba da: 1. napravi program smanjenja broja zaposlenih u pismenom obliku i pridržava ga se; 2. primenjuje kriterijume na fer način; 3. predloži i smanjenje broja članova uprave i zaposlenih; 4. bude iskren i otvoren u razgovorima sa sindikatima i sa zaposlenima; 5. odlučno otpusti sve oni koji nisu produktivni. Ove mere služe kako bi se problemi koji mogu nastati usled velikog smanjenja broja zaposlenih sveli na najmanju moguću meru.

1. Plan u pismenom obliku Potrebno je imati racionalan i organizovan plan smanjenja broja zaposlenih, kao i jasan i precizan plan budućih aktivnosti. Iz ovako sačinjenog plana treba da se vidi da su sve odluke razumno donete. Stečajni upravnik mora imati u vidu uticaj svojih odluka na zaposlene koji su ostali u preduzeću posle otpuštanja.

222

PITANJA VEZANA ZA ZAPOSLENE I RADNE ODNOSE

2. Fer primena kriterijuma Zaposleni treba da budu odabrani na osnovu nekih objektivnih kriterijuma. Kriterijume treba primenjivati konzistentno, jednako i na fer način. Odluku doneti nakon otvorenog i neposrednog razgovora sa upravnim odborom preduzeća i radničkim sindikatima.

3. Smanjenje i broja članova uprave i zaposlenih Davanje otkaza i članovima uprave i zaposlenima pokazuje da ni jedan organizacioni nivo preduzeća nije pošteđen. Time se smanjuje mogućnost stvaranja klime „mi protiv njih” između zaposlenih i članova uprave.

4. Iskrenost u razgovorima Treba da bude jasno saopštena poruka da je otpuštanje neophodno da bi se spasilo preduzeće i, zajedno sa njim, preostala radna mesta kao i da će sva radna mesta biti ugrožena ukoliko se ne preduzmu drastične mere. U ovom cilju, može biti korisno prikazati finansijske izveštaje kako bi se dokazalo da je otpuštanje neophodno.

5. Odlučno otpuštanje neproduktivnih radnika Stečajni upravnik mora odlučno otpustiti zaposlene koji su neproduktivni. Oni koji su produktivni razumeće ovu neophodnost (verovatno ne javno). Standardi po kojima se procenjuje produktivnost moraju činiti deo ranije spomenutih objektivnih kriterijuma.

223

FINANSIRANJE STEČAJNOG POSTUPKA OPŠTA PITANJA Zakon o stečajnom postupku omogućuje stečajnom upravniku da podigne kredit bez obezbeđenja ili da se zaduži uz obezbeđenje na imovini na kojoj ne postoje prethodni tereti, ako je prethodno obavestio stečajnog sudiju i ako je dobio saglasnost odbora poverilaca, član 17. stav 2. Ovaj dug smatra se troškom stečajnog postupka i spada u prvi isplatni red, član 17. stav 3. Međutim nije uvek moguće pribaviti finansijska sredstva. Naime, u najvećem broju slučajeva će to biti malo verovatno. Po definiciji, preduzeće postaje insolventno zato što u prošlosti nije moglo da ispuni svoje dospele obaveze. Jedan od razloga zašto bi neko uopšte dao novi kredit preduzeću pod stečajem je taj što novi dug ima prioritet i prvi se vraća (znači pre drugih običnih dugovanja). Međutim, postojeći poverioci će, razume se, biti zabrinuti što se bilo koji poverilac naplaćuje pre njih. Zbog toga, da bi dužnik dobio novi kredit, potrebna je saglasnost odbora poverilaca. Teoretski, nova finansijska sredstva u vidu duga jednako uvećavaju aktivu i pasivu stečajnog dužnika, bez negativnog efekta na bilans stanja postojećih poverioca. Postojeći poverioci bi trebalo da budu voljni da odobre svaki novi dug ukoliko on omogućuje da se dužnik reorganizuje i ponovo postane profitabilan, kako bi se povećale šanse za njihovo namirenje. Međutim, dužnik koji nastavi sa gubicima može brzo da utroši i ova nova sredstva, ostavljajući veliko potraživanje višeg isplatnog reda od potraživanja postojećih poverilaca i ugrožavajući mogućnost naplate poveriocima i naknade za rad stečajnog upravnika.

Plan za vraćanje Prvo pitanje svakoga ko daje zajam stečajnoj masi (ili stečajnom upravniku) će biti kako da bude siguran da će moći da namiri svoje potraživanje iz stečajne mase i da li će to biti po dogovorenim uslovima. Stečajni upravnik treba da pripremi realnu projekciju prihoda koja jasno prikazuje kako i kada će kredit biti vraćen. Zajmodavac će takođe želeti da zna koji je status stečajnog postupka i da bliže ispita razloge zbog kojih se traži dug. Zbog potencijalnog uticaja na postojeće stečajne poverioce, odbor poverilaca će insistirati da mu se pruži na razmatranje i odobravanje svako dodatno finansiranje dužnika o kome stečajni upravnik pregovara, i neće dati svoju načelnu saglasnost.

Novi zajmodavci U principu, legitiman zajmodavac će biti zainteresovan samo za finansiranje privremenih nesaglasnosti u dinamici priliva i odliva finansijskih sredstava. 225

PRIRUČNIK ZA STEČAJNE UPRAVNIKE On neće finansirati gubitke, čak i ako ima prioritetan položaj pri namirenju iz preostale imovine iz stečajne mase. Zajmodavci u Srbiji redovno traže obezbeđenje na imovini koja je višestruko vrednija od iznosa duga. Primarni cilj ovoga je da se zajmodavac zaštiti od troškova kašnjenja ukoliko mora da posegne za merama izvršenja protiv zajmoprimca. Ovakva politika zajmodavca u slučaju stečaja preduzeća zasigurno se neće promeniti. On će i dalje moći da predloži pokretanje postupka izvršenja protiv stečajne mase, ukoliko njegovo potraživanje ne bude namireno u skladu sa ugovorom o obezbeđenju, međutim, postupak izvršenja može trajati duže od redovnih predmeta izvršenja. Nijedan zajmodavac ne želi da bude u takvoj situaciji. Zbog ovog dodatnog rizika, zajmodavci praktikuju da kao sredstvo obezbeđenja svog potraživanja traže više kamatne stope. Malo je verovatno da stečajni upravnik moći da uzme kredit ukoliko u stečajnoj masi nema odgovarajućeg imovine na kojoj ne postoje tereti koja bi mogla da se založi. Treba imati u vidu da obezbeđeni poverioci u stečajnom postupku zadržavaju svoj obezbeđen položaj i svaki novi zajmodavac će dobiti poziciju u redosledu naplate u skladu sa već postojećim založnim pravima ili hipotekama. Iako zakon dozvoljava druge vrste finansiranja, zajmodavci najradije obezbeđuju svoja potraživanja nepokretnostima. Ukoliko dužnik nema nepokretnu imovinu, ili ukoliko su već nepokretnosti potpuno opterećene, stečajni upravnik najverovatnije neće moći da dobije kredit od finansijskih institucija.

Postojeći zajmodavci S obzirom na finansijski neuspeh u prošlosti, biće teško pronaći novog zajmodavca koji će hteti da pozajmi novac stečajnoj masi. Verovatnije je da će postojeći zajmodavac koji poznaje dužnika, njegovu imovinu i poslovanje, biti spreman da obezbedi dodatna sredstva. Nažalost, takav zajmodavac će tražiti za to naknadu – ne samo što će novi dug biti skuplji od prethodnih (zbog većeg rizika), nego će zajmodavac obično pokušati da iskoristi svoju jaču pregovaračku poziciju da ispravi nedostatke ili perfektuira sredstvo obezbeđenja za prethodna dugovanja, dogovori novu cenu za ceo dug (kako onaj nastao pre, tako i dug nastao posle pokretanja stečajnog postupka), ili da na drugi način poboljša svoj položaj u odnosu na druge stečajne poverioce. Ovo se često zove obostrano obezbeđenje, kada postojeći zajmodavac pokušava da obezbedi svoja potraživanja nastala pre pokretanja stečajnog postupka kroz obezbeđivanje novog kredita. Drugi poverioci će ovakvom ponašanju hteti da se suprotstave, pošto ono predstavlja nepravedno poboljšanje položaja zajmodavca u odnosu na njegovu staru poziciju (koju je imao pre pokretanja stečajnog postupka) u pogledu potraživanja drugih poverilaca koja su, takođe, nastala pre pokretanja stečajnog 226

FINANSIRANJE STEČAJNOG POSTUPKA postupka. Samo nova sredstva koja su data u toku stečajnog postupka trebalo bi da imaju bolji položaj u odnosu na ostale poverioce.

Kreditiranje od strane snabdevača Stečajni upravnik možda može da pregovara sa svojim snabdevačima u smislu postizanja uslova iz ugovora o kreditu, umesto sa finansijskim institucijama. Ovo može biti bez obezbeđenja ili uz zadržavanje prava svojine na isporučenoj robi dok ona ne bude u potpunosti isplaćena. Često, snabdevač, koji je istovremeno i stečajni poverilac, će nastojati da poveća cenu robe ili usluga koje treba da isporuči kako bi namirio neki deo svog potraživanja koje je nastalo pre pokretanja stečajnog postupka, pre drugih stečajnih poverilaca. Da li će poverilac ovo uspeti ili ne zavisiće od toga da li je stečajni upravnik imao bilo kakvog izbora ili pregovaračke snage. Ukoliko jeste, stečajni upravnik treba da proveri da li će sa predloženom cenom nove robe ova aktivnost i dalje biti isplativa – moguće je da neće biti.

Prodaja imovine koja nije od ključnog značaja Ukoliko nova finansijska sredstva nisu na raspolaganju, što će često biti slučaj, stečajni upravnik će pokušati da sredstva pribavi prodajom neiskorišćene imovine koja nije značajna za poslovanje dužnika i koja verovatno neće biti potrebna za reorganizaciju. Stečajni upravnik mora jasno da razdvoji ekspeditivnu prodaju imovine, kako bi se smanjio gubitak stečajnih poverilaca, i prodaju imovine po bilo kakvoj ceni, samo da bi se finansirali troškovi koje stečajni upravnik nije uspeo da iskontroliše (npr. finansiranje nekontrolisanih stalnih gubitaka). Drugim rečima, svrha prodaje imovine nije da se finansiraju gubici, već da se povrate sredstva koja na kraju mogu biti raspodeljena stečajnim poveriocima. Nije jasno da li nastavljanje sa poslovanjem podrazumeva pravo da se proda imovina osim imovine kojom dužnik trguje. Ovo ograničava mogućnosti stečajnog upravnika da finansira troškove poslovanja povremenom prodajom različitih tipova imovine.

Poverioci čija su potraživanja nastala posle pokretanja stečajnog postupka – moratorijum se ne primenjuje Stečajni upravnik mora imati u vidu da se moratorijum na radnje poverilaca ne primenjuje na poverioce koji tek isporučuju robu i usluge u stečajnu masu. Ukoliko stečajni upravnik ne može da servisira ove dugove i poverioci stečajne mase preduzmu mere u cilju izvršenja, može se pretpostaviti da su oni oštećeni. Razume se, ako stečajni upravnik ne može da servisira trenutni dug, onda je malo verovatno da je vodio poslove na način kojim se povećava vrednost imovine u stečajnoj masi. 227

PRIRUČNIK ZA STEČAJNE UPRAVNIKE

Savet U stečajnom postupku stvari retko idu po planu. Prihodi su manji, troškovi veći, i sve obično traje duže nego što je bilo planirano. Priliv finansijskih sredstava može čak povećati troškove preduzeća u stečaju (imajući u vidu kamate koje ih prate). Ovi troškovi spadaju u troškove stečajnog postupka u skladu sa odredbom člana 35. stav 2. tačka 1. Stečajni upravnik mora da pristupi svakoj mogućnosti za pozajmicu sa velikom pažnjom, pošto će ona verovatno nositi sa sobom ozbiljan rizik, ne samo za stečajnu masu već i u pogledu potencijalne lične odgovornosti stečajnog upravnika.

228

PROBLEMI U VEZI SA DRŽAVOM I PROPISIMA OPŠTA PITANJA Problemi koji mogu da se jave u vezi sa određenima propustima u oblasti zakonske regulative a koji nisu na vreme identifikovani, mogu dovesti do neuspeha inače uspešnog pokušaja reorganizacije. Zbog toga je važno da stečajni upravnik na početku stečajnog postupka utvrdi da li postoje neke neizmirene obaveze prema državi, naročito u vezi sa porezima, zaštitom životne sredine, zdravstvenom zaštitom i bezbednošću, kako bi se ovi problemi na vreme rešili. U nekim zemljama, obaveze u vezi sa zaštitom životne sredine mogu dostići milionske iznose i dovesti do situacije u kojoj je postupak reorganizacije nemoguć. Državni organi i tela (u daljem tekstu „organi”) su naoružane zakonima koji im daju značajna ovlašćenja i omogućuju im da obezbede poštovanje ovih propisa. U slučaju kršenja ovih propisa predviđene su novčane kazne. U ostalim slučajevima, ti organi mogu doneti odluke koje zahtevaju sprovođenje određenih radnji. Kršenje propisa može dovesti i do krivičnog gonjenja odgovornih lica. Od uprave preduzeća, stečajni upravnik mora da sazna kakvo je trenutno stanje. Ukoliko na osnovu toga ne može da stekne utisak o trenutnoj situaciji, stečajni upravnik može pregledati korespondenciju ili drugu dokumentaciju u kojoj su prikupljena obaveštenja i dopisi od državnih organa. Takođe, treba kontaktirati pravnika u preduzeću kako bi se, ukoliko je to moguće, utvrdilo da li postoje neki problemi na kojima je on radio i koji je njihov status. Pre toga, stečajni upravnik može i da pregleda fakture advokata, kako bi ustanovio da li je u protekloj godini rađeno na konkretnim pravnim problemima u vezi sa nepoštovanjem propisa. Stečajni upravnik može da imenuje za svog predstavnika jednog člana uprave preduzeća kako bi se uspostavio dijalog sa odgovarajućim državnim organima – ali, ta osoba ne bi trebalo da donosi odluke niti preduzima bilo kakve radnje. Stečajni upravnik je taj koji treba da donosi sve odluke i obavlja sve radnje. Njegov predstavnik, imajući napred opisanu ulogu, može zadovoljiti birokratsku potrebu za pružanjem obaveštenja o preduzetim radnjama prilikom rešavanja konkretnih problema. U odnosu sa ovim organima stečajni upravnik ili njegov predstavnik treba da preduzmu određene korake kako bi objasnili prirodu stečajnog postupka, a naročito: ■ da je otvoren stečajni postupak i da je upravljanje nad stečajnim dužnikom u potpunosti preuzeo stečajni upravnik; 231

PRIRUČNIK ZA STEČAJNE UPRAVNIKE ■ da se i stečajni upravnik i državni organi moraju pridržavati odredbi Zakona o stečajnom postupku; ■ da se kazne za neizvršenje zakonskih obaveza, koje su određene pre pokretanja stečajnog postupka, smatraju za stečajna potraživanja; ■ dejstvo moratorijuma i činjenicu da sprečava izvršenje radi naplate potraživanja nastalih pre pokretanja stečajnog postupka, ali samo onih protiv dužnika, a ne i protiv članova njegove uprave; ■ da se po odredbama stečajnog zakona zabranjuje pravnim licima koja vrše usluge od opšteg interesa obustavljanje vršenja ovih usluga stečajnom dužniku (ukoliko je to primenjivo u konkretnom slučaju); ■ da stečajni upravnik želi da sarađuje sa državnim organima, ali da mu je potrebno vreme da razume situaciju i razmotri moguća rešenja; ■ mogućnost reorganizacije i učinak koji će ona imati na potraživanja državnih organa, kao i na eventualno nastavljanje sa neispunjavanjem obaveza, u budućnosti; ■ mogućnost bankrotstva i posledice koje će ono imati na njihova potraživanja. Minimum koji bi stečajni upravnik trebalo da utvrdi odnosi se na sledeće: ■ ■ ■ ■ ■ ■

prirodu i stepen kršenja propisa; iznos dugovanja (pre i nakon otvaranja stečajnog postupka); da li se nastavlja sa neispunjavanjem obaveza; koje radnje državni organi predlažu u cilju rešavanja problema; vremenski okvir u kom se očekuje da ove radnje budu preduzete; kada će biti izvršena sledeća inspekcija, revizija, procena ili poseta.

Može da se desiti da stečajni upravnik ustanovi da je predstavnik državnog organa neprijateljski nastrojen, neraspoložen za saradnju, ili možda još uvek ljut zbog odnosa sa prethodnom upravom preduzeća. Stečajni upravnik se mora truditi da ga ubedi da sada sarađuje sa novom upravom i da može očekivati bolju saradnju. Ukoliko stečajni upravnik smatra da je stav predstavnika tog organa pogrešan, on može odlučiti da mu se suprotstavi, ukoliko je to isplativo. Ovo može uraditi ili indirektno, tako što će u postupku utvrđivanja potraživanja osporiti potraživanje tog organa, ili direktno, podnošenjem tužbe u skladu sa odgovarajućim propisima. U svakom slučaju, stečajni upravnik treba imati u vidu da odluka državnog organa da se bori za priznanje svog potraživanja neće imati ekonomske motive kao što bi imala takva odluka običnog preduzeća.

232

ODNOSI SA MEDIJIMA OPŠTA PITANJA Veliki stečajni postupci privlače pažnju medija Pokretanje stečajnog postupka izaziva pažnju javnosti. Utisak javnog mnjenja je da se fabrike zatvaraju, da se veliki broj radnika otpušta, da se istražuje da li je bilo protivpravnih radnji, bez obzira na postojanje osnovanog razloga za to. Stečajni postupak je često pogrešno shvaćen i negativno predstavljen u medijima. U pitanja koja mogu izazvati pažnju medija spadaju: ■ ■ ■ ■ ■ ■ ■ ■ ■

otkrivanje prevara / korupcija; štrajk zaposlenih; sukobi ili dogovori sindikata; likvidacija ili otpuštanje iz preduzeća; zatvaranje postrojenja; plan reorganizacije; mogući investitor ili kupac; napad i pokusaj da se umanji kredibilitet stečajnog upravnika; prigovori od strane stečajnog dužnika da je stečajni upravnik suviše rigidan; ■ percepcija da je stečajni upravnik „čvrsta ruka”; ■ izjave državnih zvaničnika ili političara iz opozicije. Većina stečajnih upravnika nije navikla da sarađuju sa medijima. Izloženost medijima na više načina predstavlja rizik za stečajnog upravnika, a ne donosi mu veliku korist. Iako je za stečajnog upravnika najčešće bolje rešenje da izbegne medijsku pažnju, u nekim situacijama to neće biti moguće. Važno je da stečajni upravnik bude svestan pitanja koja su interesantna za medije, po mogućstvu pre nego što pitanje bude postavljeno.

MEDIJSKA STRATEGIJA I PLAN Medijska strategija: Stečajni upravnik je jedini kontakt U trenutku preuzimanja uprave nad preduzećem ili vrlo brzo posle toga, stečajni upravnik treba da utvrdi strategiju odnosa sa medijima. Ona bi u svakom slučaju trebalo da sadrži instrukciju po kojoj će stečajni upravnik biti jedini izvor informacija za medije, odnosno naznačenje osoba koju stečajni upravnik posebno odredi za ovu svrhu. Ovu instrukciju treba proslediti svim zaposlenima u preduzeću. 235

PRIRUČNIK ZA STEČAJNE UPRAVNIKE

Početno saopštenje za štampu Na početku slučaja visokog profila rizika ili slučaja sa političkim implikacijama, stečajni upravnik će možda hteti da izda saopštenje za štampu. Saopštenje treba da sadrži opis preduzetih radnji i mere koje će biti uspostavljene.

Medija plan U slučajevima koji izazivaju veliko interesovanje javnosti ili politički osetljivim slučajevima treba pripremiti medijski plan. U nekim slučajevima bi trebalo zaposliti stručnjaka ili firmu za odnose sa javnošću. Medija plan treba da u najmanju ruku sadrži kontakt informacije za osobu koja je zadužena da odgovara na pitanja u vezi sa preduzećem i trenutnom situacijom. Pisana saopštenja za štampu treba da budu pisana jasno. Treba iznositi samo činjenice. Stečajni upravnik treba da izbegava pretpostavke i špekulacije o budućnosti. Kao i sa drugim aspektima upravljanja, stečajni upravnik treba da se trudi da u najvećoj mogućoj meri kontroliše događaje. Kao opšte pravilo, stečajni upravnik treba da izbegava konferencije za štampu, kao i da odnose sa medijima vodi putem pismenih saopštenja. Ne bi trebalo brzopleto da odgovara na provokacije koje će se povremeno pojavljivati u štampi i treba da se trudi da svede odnose sa medijima na najniži mogući nivo, osim ako hoće da postigne neki konkretan cilj. Prilikom svakog kontakta treba da se ponaša profesionalno, da iznosi javnosti činjenice, koristeći informativan manir.

Otpuštanja u slučajevima koji izazivaju veliko interesovanje Kada se preduzimaju mere kao što su otpuštanje zaposlenih ili zatvaranje postrojenja ili odseka, može biti od pomoći da se javnosti stave na uvid razlozi za te radnje. Stečajni upravnik treba u prvi plan da stavi razloge koji opravdavaju ovakve mere, a naročito okolnosti koje predstavljaju glavne uzroke finansijske propasti preduzeća, kao što su: ■ ■ ■ ■ ■ ■ ■ ■ ■ 236

loši finansijski rezultati u prošlosti; loši proizvodi i usluge – nekonkurentnost; loši rezultati prodaje – trend smanjenja prodaje; manji udeo na tržištu i položaj preduzeća; smanjenje ukupne potražnje na tržištu; loše cene u odnosu na konkurenciju; visoke cene proizvodnje robe u poređenju sa konkurencijom na tržištu; prevare, trošenje resursa na neadekvatan način (neefikasnost); drugi problemi.

ODNOSI SA MEDIJIMA

Stečajni upravnik treba da: ■ ima pripremljenu medijsku strategiju od prvog dana; ■ prosledi ovu strategiju kroz organizaciju na svim nivoima; ■ stavi svima do znanja da će svako kršenje postavljenih pravila dovesti do otpuštanja; ■ odredi jednog portparola za sve odnose sa medijima; ■ razume principe prevencije i kontrolisanja nastanka štete; ■ može da reaguje brzo, ali ne ishitreno i nepromišljeno; ■ brzo dolazi do činjenica; ■ koristi izjave koje su sažete i koje ne mogu lako i pogrešno biti protumačene.

237

PODNOŠENJE IZVEŠTAJA OPŠTA PITANJA Podnošenje izveštaja od strane stečajnog upravnika o toku stečajnog postupka je od ključnog značaja, pošto je ovo način na koji poverioci, sud i upravni organi vrše nadzor nad sprovođenjem postupka. Osim toga što je zakonom propisano, ono je glavni instrument komunikacije između stečajnog upravnika i poverilaca. Ono je takođe jedan od načina da stečajni upravnik stekne poverenje poverilaca. U najvećem broju stečaja poverioci su u lošim odnosima sa stečajnim dužnikom i prisutna je atmosfera opšteg nepoverenja. Do podnošenja predloga za pokretanje stečajnog postupka je obično već došlo do prekida komunikacije. Stečajni upravnik mora da počne da radi u takvim uslovima. Blagovremeni i jasni izveštaji, profesionalno sačinjeni, jedan su od najboljih načina da se ponovo počne sa pridobijanjem poverenja poverilaca. Izveštaji treba da budu razumljivi, i u najmanju ruku da budu u skladu sa zakonom i Nacionalnim standardima koji će biti doneti. Međutim, vredno je truda da stečajni upravnik uradi i više od ovog minimuma kada je to korisno, kako bi stvorio atmosferu otvorenosti i poverenja.

Skraćeni prikaz članova Zakona koji se bave izveštavanjem Stečajni upravnik treba da napravi kratak pregled članova zakona koji se bave podnošenjem izveštaja a to su: član 17. stav 1. tačke 4. 7. i 14.; član 18. stavovi 8-11.; član 23. stav 3.; član 24. stav 1. tačka 3; član 53. stav 2.; član 88. stav ovi 1. i 3.; član 126. stav 4.; član 142. stav 2. Sve to u cilju da bude upoznavanja sa raznim vrstama izveštaja, neophodnim podacima i rokovima u kojima treba da budu dostavljeni.

Početni bilans stanja u stečaju Prema članu 17. stav 1. tačka 4., stečajni upravnik mora da sastavi početni bilans stanja stečajnog postupka („početni bilans”) i poreski bilans. Stečajni upravnik mora da uskladi početni i završni račun, u skladu sa propisima o porezima, kao i da blagovremeno dostavi ove bilanse poreskim organima zajedno sa poreskim izveštajem. Početni bilans poveriocima obezbeđuje procenu iznosa njihovih potraživanja od strane stečajnog upravnika, ako je moguće po isplatnim redovima, počevši od dana pokretanja stečajnog postupka, kao i očekivanu vrednost imovine koja se može realizovati. Svrha ovog izveštaja je da se poveriocima olakša da pro239

PRIRUČNIK ZA STEČAJNE UPRAVNIKE cene kakve su im šanse da namire svoja dospela potraživanja u postupku bankrotstva ili reorganizacije. Kao takav, on bi trebalo da ukratko prokomentariše osnovne razloge za finansijski neuspeh stečajnog dužnika (kao što je skrivanje imovine) koji mogu imati uticaja na odluku poverilaca da odobre sprovođenje plana reorganizacije dužnika. Ovaj izveštaj daje poveriocima početnu sliku stečaja i opštu ideju da li poverioci treba uopšte da očekuju bilo kakvo namirenje. To nije potpuna procena konačnog namirenja koju poverioci mogu da očekuju, i on ne uključuje procenu troškova postupka. Kako bi bio od koristi stečajnom upravniku i poveriocima, ovim početnim bilansom vrednost imovine treba procenjivati na osnovu one vrednosti za koju se očekuje da će biti ostvarena prodajom. Stečajni upravnik je obavezan da sastavi početni stečajni bilans u roku od 30 dana od preuzimanja imovine i prava stečajnog dužnika, član 88. stav 1. i član 17. stav 1. tačka 4. U ovom izveštaju će navesti i uporediti aktivu i pasivu stečajnog dužnika i njihove procenjene vrednosti. Što se tiče dela ovog izveštaja koji se odnosi na aktivu, on će u velikoj meri zavisiti od popisivanja imovine stečajnog dužnika, iz člana 17. stav 1. tačka 3. Za primere kako se ovo obavlja vidi odeljak „Popis”. Rok od 30 dana je čvrst, međutim, stečajni upravnik može tražiti od stečajnog sudije da odobri produženje roka za dodatnih deset dana, ali ne i duže od toga, član 88. stav 2. Stečajni upravnik mora da podnese sudu i odboru poverilaca početni bilans sa izveštajem o ekonomskom i finansijskom stanju dužnika sa procenom mogućnosti reorganizacije najkasnije pet dana pre održavanja prvog poverilačkog ročišta, član 88. stav 3. Procena mogućnosti reorganizacije je detaljno obrađena u odeljku pod nazivom „Razmatranje mogućnosti reorganizacije”. Svrha ovog izveštaja je da stečajni upravnik poveriocima da svoje mišljenje o tome da li je stečaj neminovan ili ima realne šanse za reorganizaciju. Poštena procena da dužnik nije podoban za reorganizaciju predstavlja veoma korisnu informaciju za poverioce.

Izveštaji za prvo poverilačko ročište Prvo poverilačko ročište je važan događaj za određivanje daljeg toka postupka. Poverioci takođe imaju mogućnost da izaberu odbor poverilaca na ovom ročištu. Nadalje, postoji mogućnost da će dužniku biti uskraćena mogućnost reorganizacije i da će odmah početi bankrotstvo (međutim, ovo će verovatno biti redak slučaj, s obzirom na odredbe kojima se zahteva da visok procenat poverilaca, za čija potraživanja se učini verovatnim da iznose više od 70% ukupnih potraživanja, glasa da se odmah otpočne sa prodajom stečajnog dužnika, član 23. stav 5.) 240

PODNOŠENJE IZVEŠTAJA Članom 23. stav 1. propisuje se da je stečajni sudija dužan da zakaže prvo poverilačko ročište najkasnije u roku od 40 dana od pokretanja stečajnog postupka. Stečajni upravnik mora da podnese početni stečajni bilans sa izveštajem o ekonomskom i finansijskom stanju dužnika najkasnije pet dana pre održavanja prvog poverilačkog ročišta, član 88. stav 3. Iako zakon zahteva da ovaj izveštaj bude podnet i odboru poverilaca, ovo nije moguće pošto će odbor poverilaca najranije biti izabran na prvom poverilačkom ročištu. Na prvom poverilačkom ročištu, stečajni upravnik mora da podnese izveštaj o finansijskom stanju stečajnog dužnika, kao i svoje mišljenje o mogućnosti uspešne reorganizacije, član 23. stav 3. i 4. Na osnovu ovog izveštaja, poverioci će odlučiti da li će se stečajni postupak okončati bankrotstvom stečajnog dužnika ili treba preduzeti mere radi podnošenja plana reorganizacije. Za potrebe ovog izveštaja, „uspešna” reorganizacija znači plan reorganizacije za koji je verovatno da će obezbediti da se poverioci namire u većoj meri nego što bi se namirili prodajom imovine stečajnog dužnika. Vidi poglavlje „Reorganizacija”. Zbog značaja ovog ročišta, Agencija za licenciranje stečajnih upravnika bi trebalo da izda Nacionalne standarde u kojima se navode uslovi u pogledu (i) minimalne sadržine izveštaja stečajnog upravnika za početno poverilačko ročište, i (ii) forme početnog bilansa, koja je sastavni deo izveštaja stečajnog upravnika.

Redovni mesečni izveštaji Prema članu 18. stav 8., stečajni upravnik mora da podnosi mesečne pismene izveštaje o toku stečajnog postupka i o stanju stečajne mase odboru poverilaca, skupštini poverilaca, stečajnom veću, stečajnom sudiji i Agenciji za licenciranje stečajnih upravnika. U članu 18. stav 9. tačka 1-5. propisano je da pisani mesečni izveštaj mora da sadrži: ■ ■ ■ ■ ■

spisak imovine koja je prodata, prenesena ili na drugi način otuđena; spisak gotovinskih priliva i odliva učinjenih u toku prethodnog meseca; početno i krajnje stanje na računu stečajnog dužnika; spisak obaveza stečajnog dužnika; spisak angažovanih stručnjaka i iznosa koji su im isplaćeni

Stečajni upravnik mora da podnese i druge izveštaje na zahtev relevantnih organa. U slučaju reorganizacije, pored mesečnog izveštaja, stečajni upravnik podnosi i finansijske izveštaje, uključujući bilans stanja, izveštaj o finansijskom stanju i izveštaj o poslovanju, član 18. stav 8.

241

PRIRUČNIK ZA STEČAJNE UPRAVNIKE

Izveštaji Agenciji za licenciranje stečajnih upravnika Kao što je ranije navedeno, stečajni upravnik mora da podnosi mesečne pismene izveštaje o toku stečajnog postupka i o stanju stečajne mase Agenciji za licenciranje stečajnih upravnika, član 18. stav 8. U ovom delu se ovlašćuje Agencija da zahteva i druge izveštaje.

Izveštavanje poreskih organa Stečajni upravnik mora da sastavi poreski bilans stanja na dan pokretanja stečajnog postupka i na dan njegovog okončanja, kao i da podnese ove bilanse stanja nadležnim poreskim organima, član 17. stav 1. tačka 4. Poreski obveznik protiv kog je pokrenut stečajni postupak mora da podnese bilans stanja (na zvaničnom formularu) poreskom organu, koji sadrži: ■ Bilans na dan pokretanja stečajnog postupka – ne više od 15 dana od dana pokretanja stečajnog postupka; i ■ Bilans stanja na dan okončanja stečajnog postupka – ne više od 15 dana od dana prijema odluke o okončanju stečajnog postupka. Vidi: Relevantne odredbe Zakona o porezu na dobit preduzeća i druge poreske zakone. Treba imati u vidu da stečajni upravnik ima obavezu da obavlja svoje dužnosti i po okončanju stečajnog postupka, po prestanku svoje funkcije. Stečajni upravnik mora da pripremi konačni poreski izveštaj u isto vreme kada bude pripremao završni račun stečajnog postupka.

Završni račun Stečajni upravnik, po prestanku dužnosti, podnosi završni račun stečajnom sudiji i odboru poverilaca, član 18. stav 10. Stečajni sudija će pregledati završni račun stečajnog upravnika i svojim potpisom potvrditi da ga je pregledao, član 18. stav 11. Kada ga sud pregleda, završni račun će biti dostavljen odboru poverilaca, član 18. stav 12. Odbor poverilaca može stečajnom veću da podnese prigovor na završni račun, član 18. stav 12. Ostaje nejasno na kojim osnovama taj prigovor može biti zasnovan, i koji pravni lek stečajno veće može povodom njega da primeni.

242

DEOBA Delimična (privremena) deoba Član 115. Zakona o stečajnom postupku omogućuje stečajnom upravniku da izvrši delimičnu deobu kada za to postoje sredstva. Dobra poslovna praksa zahteva da stečajni upravnik održi deobu čim bude imao dovoljno sredstava. On nema pravo da zadržava gotovinska sredstva koja mu nisu potrebna za vođenje stečajnog postupka. Štaviše, kada bi stečajni upravnik održavao delimičnu deobu kad god je to moguće, stekao bi kredibilitet i naklonost poverilaca. U zavisnosti od dinamike priliva gotovinskih sredstava u stečajnu masu, stečajni upravnik može da održi više delimičnih deoba. Stečajno veće odlučuje da li će moći da se održi delimična deoba, u zavisnosti od projekcije priliva gotovinskih sredstava stečajnog dužnika. Ono odlučuje na preporuku stečajnog upravnika, koji podnosi predlog. Nije jasno da li odbor poverilaca može zahtevati od suda da naredi stečajnom upravniku da održi delimičnu deobu, zbog toga što je on propustio da to učini. U pogledu ovoga ne postoji jasno zakonsko rešenje. Zakon o stečajnom postupku ne zahteva da odbor poverilaca izričito odobri predlog za održavanje delimične deobe. Međutim, pošto je deoba krajnji cilj stečajnog postupka, odbor poverilaca i stečajni upravnik mogu razmotriti mogućnost da se održavanje delimične deobe podvede pod „radnje od izuzetnog značaja” u smislu člana 18. stav 3. i člana 27. stav 1., za koje se zahteva saglasnost odbora poverilaca. Stečajni upravnik treba da ima u vidu sledeća opšta pitanja kada odlučuje da li ima dovoljno raspoloživih sredstava za održavanje delimične deobe: ■ Svaka računica o raspoloživosti sredstava se pravi bez postojećih i pretpostavljenih troškova stečajne mase. Drugim rečima, stečajni upravnik mora uvek da zadrži dovoljno raspoloživih sredstava kako bi bio siguran da će moći da isplati poverioce višeg isplatnog reda pre nego što predloži održavanje deobe za poverioce nižeg ranga. Prilikom pravljenja ove računice, stečajni upravnik ne sme da se oslanja na pretpostavljeni budući prihod, pošto njega možda neće biti; stečajni upravnik treba da počne od raspoloživih sredstava, i od njih oduzme sve neisplaćene i pretpostavljene buduće troškove stečajne mase. ■ Stečajni upravnik može da izvrši delimičnu deobu samo jednom (najvišem) isplatnom redu stečajnih poverilaca. Na primer, može da održi delimičnu deobu za neisplaćene doprinose za minimalne zarade zaposle245

PRIRUČNIK ZA STEČAJNE UPRAVNIKE nih i penzijsko i invalidsko osiguranje, član 35. stav 2. tačka 2., ali bez isplate poverilaca trećeg i četvrtog isplatnog reda iz člana 35. ■ Stečajni upravnik ne može održati deobu za poverioce nižeg isplatnog reda sve dok u potpunosti ne budu isplaćeni svi poverioci višeg isplatnog reda. U slučaju da je jedno ili više ovih potraživanja višeg ranga predmet spora, sredstva za namirenje ovih poverilaca moraju biti izdvojena ukoliko sporovi budu rešeni u njihovu korist. Isplata poverilaca nižeg isplatnog reda bi sigurno prouzrokovala prigovore poverilaca višeg isplatnog reda. ■ Stečajni upravnik ne može da održi deobu samo za deo potraživanja poverilaca istog isplatnog reda. On ne može, na primer, da održi deobu za potraživanja po osnovu neisplaćenih minimalnih zarada, a da ne održi deobu za neisplaćene doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje, koja spadaju u isti isplatni red kao i neisplaćene minimalne zarade prema odredbi sadržanoj u članu 35. stav 2. tačka 2. ■ Poverioci čija su osporena potraživanja naknadno potvrđena - od dana kada je izvršena poslednja deoba, imaju pravo da „sustignu” ostale poverioce, tj. da im budu isplaćena sredstva koja su od prethodnih deoba za njih izdvojena dok se parnica ne završi. Posle toga, oni učestvuju u aktuelnoj delimičnoj deobi kao i svi ostali poverioci tog isplatnog reda.

Glavna deoba Pre glavne deobe stečajne mase stečajni upravnik sastavlja nacrt rešenja za glavnu deobu deobne mase, član 116. stav 1. Nacrt rešenja za glavnu deobu mora da sadrži konačnu listu potraživanja, iznos svakog od njih, isplatni red svakog potraživanja, i iznos novca ili drugih sredstava iz stečajne mase koja će se raspodeliti stečajnim poveriocima, kao predložen procenat njihovog namirenja, član 116. stav 2. tačke 1-4. Stečajni upravnik je dužan da dostavi nacrt za glavnu deobu odboru poverilaca na izjašnjavanje, član 116. stav 3. Stečajno veće donosi rešenje o glavnoj deobi po isteku roka od 15 dana od dana prijema nacrta. Kao što je navedeno u prethodnom primeru, određena sredstva se izdvajaju radi eventualne naknadne isplate uslovnih, odložnih ili spornih potraživanja. Ova sredstva će biti oslobođena na naknadnoj deobi kada spomenuta potraživanja budu bila utvrđena. Stečajni upravnik će, uz saglasnost stečajnog veća, a za račun zainteresovanih lica, položiti kod suda iznose koji su izdvojeni prilikom završne deobe stečajne mase, član 123. Ovi iznosi se odnose se na deobu na kojoj će biti isplaćena potraživanja koja nisu bila utvrđena u vreme održavanja glavne deobe.

246

DEOBA

PRIMER Računica o utvrđivanju iznosa raspoloživih sredstava za raspodelu poveriocima Raspoloživa gotovinska sredstva

1000

Manje:

Neisplaćeni troškovi stečajne mase

(50)

Jednako:

Neto potencijalno raspoloživih sredstava

950

Manje:

Pretpostavljeni troškovi upravljanja stečajnim postupkom do njegovog okončanja

(100)

Jednako:

Sredstva koja su potencijalno raspoloživa za delimičnu deobu

850

Manje:

Ukupna vrednost (uključujući osporena potraživanja) prioritetnih potraživanja na osnovu čl. 35. st. 2. tač. 2. (200)

Manje;

Prethodne delimične deobe i odvajanje sredstava za osporena potraživanja na osnovu čl. 35. st. 2. tač. 2.

Jednako: Neisplaćena / odvojena potraživanja iz čl. 35. st. 2. tač. 2. Jednako:

200 (0)

Raspoloživa sredstva za raspodelu poveriocima nižeg ranga iz čl. 35. st. 2. tač. 2.

850

Manje:

Ukupna vrednost (uključujući osporena potraživanja) prioritetnih potraživanja na osnovu čl. 35. st. 2. tač. 3. (150)

Manje;

Prethodne delimične deobe i odvajanje sredstava za osporena potraživanja na osnovu čl. 35. st. 2. tač. 3.

Jednako: Neisplaćena / odvojena potraživanja iz čl. 35. st. 2. tač. 3.

150 (0)

Jednako:

Raspoloživ iznos za potraživanja iz čl. 35. st. 2. tač. 4.

850

Manje:

Isplate odvojeneod prethodnih deoba koje su sada isplative poveriocima iz čl. 35. st. 2. tač. 4. jer su im potraživanja od poslednje delimične deobe potvrđena

(25)

Jednako:

Raspoloživ iznos za delimičnu raspodelu poveriocima iz čl. 35. st. 2. tač. 4. (uključujući sredstva koja su odvojena za sva neisplaćena osporena potraživanja)

825

Stečajni upravnik može da podnese predlog za naknadnu deobu, ukoliko se pronađe imovina koja ulazi u stečajnu masu ili ako nastupe uslovi ili se sazna za nastupanje uslova za isplatu uslovljenih potraživanja, član 126. Protiv rešenja o određivanju deobe po zaključenju stečajnog postupka žalbu stečajnom veću mogu izjaviti stečajni upravnik i bilo koji poverilac, član 126. stav 2. Treba imati u vidu da stečajni upravnik potencijalno zadržava svoja ovlašćenja i po zaključenju stečajnog postupka. Stečajni upravnik podnosi dopunski završni račun o unovčenju i deobi naknadno pronađene imovine, član 126.

247

DODATAK 1: PRIJAVA POTRAŽIVANJA PRIJAVA POTRAŽIVANJA

TRGOVINSKI SUD U SAMO ZA SUDSKU UPOTREBU

Naziv ste�ajnog dužnika

Ime ste�ajnog poverioca (pravno ili fizi�ko lice kome dužnik duguje novac ili imovinu) Naziv i adresa na koju se mogu slati obaveštenja

Broj predmeta

Broj ra�una ili druga karakteristika na osnovu koje poverilac odre�uje svoje potraživanje

Telefon: Telefaks:

Osnov potraživanja:

E-mail adresa:

Ova prijava potraživanja je:

� Zajam � Prodata roba�� � Porez�� � Izvršene usluge � Naknada zbog � Zarada��� povrede na radu� � � Drugo (kratko opisati): _________________________�

�

ORIGINALNA � IZMENJENA

Ukoliko je izmenjena, ova prijava se podnosi umesto prethodne prijave od: __________________________

Datum nastanka potraživanja

��Nazna�iti ako Vam je poznato da je još neko podneo prijavu potraživanja u vezi sa vašim potraživanjem. Priložite primerak izjave sa detaljnijim objašnjenjem. ��Nazna�iti ako nikada niste primali bilo kakva obaveštenja od trgovinskog suda u vezi sa ovim slu�ajem. ��Nazna�iti ako se ovde navedena adresa razlikuje od adrese na koverti koju ste primili od suda.

Datum sudske odluke (ukoliko je doneta)

ISPLATNI RED POTRAŽIVANJA: Sva potraživanja su prema Zakonu o ste�ajnom postupku klasifikovana u jedan od slede�ih isplatnih redova: (1) Obezbe�ena ; (2) Prioritetna, ili (3) Neobezbe�ena. Primedba: Mogu�e je da potraživanje delimi�no spada u jedan, a delimi�no drugi isplatni red. OBELEŽITI KVADRAT(E) PORED ODGOVARAJU�IH ISPLATNIH REDOVA KOJI NAJBLIŽE OPISUJU VAŠE POTRAŽIVANJE. OBAVEZNO NAVESTI IZNOS POTRAŽIVANJA.

Isplatni red potraživanja:� � OBEZBE�ENO POTRAŽIVANJE

Iznos: ______________________________

���� Nepokretnosti

(Priložiti dokaz)

���� Pokretne stvari

Kratak opis: _____________________________________________________

� PRIORITETNO POTRAŽIVANJE

Iznos: ____________________________

�� Neispla�ene neto zarade zaposlenih (za poslednjih godinu dana). Vidi: �lan 35 st. 2 ta�. 2 ��� �� Neispla�eni doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih (za poslednje dve godine. Vidi: �lan 35 st. 2 ta�. 2

�� Neispla�eni javni prihodi (u poslednja tri meseca) Vidi: �lan 35 st. 2. ta�. 2� � � NEOBEZBE�ENO POTRAŽIVANJE Iznos:____________________________

Primedba: Potraživanje je neobezbe�eno ako nije ustanovljena zaloga ili drugo sredstvo obezbe�enja na pokretnoj ili nepokretnoj imovini ste�ajnog dužnika u cilju delimi�nog ili potpunog obezbe�enja potraživanja. Potraživanje može biti delimi�no obezbe�eno ukoliko je vrednost imovine koja služi za obezbe�enje manja od iznosa potraživanja. Preostali deo potraživanja nije obezbe�en.

IZNOS POTRAŽIVANJA:

__________________________ + OBEZBE�ENO

___________________________ PRIORITETNO

+

___________________________ NEOBEZBE�ENO

=

____ ____________________

UKUPAN IZNOS

� Nazna�iti ukoliko iznos potraživanja uklju�uje dodatne iznose preko osnovnog iznosa potraživanja. Priložiti izjavu u kojoj se navode svi dodatni iznosi.�

DOKAZI. Priložiti primerke svih dokumenata kao što su ugovori, sporazumi o zajmu, fakture, spiskovi teku�ih nabavki, sudske presude, ili dokaze o obezbe�enju. Ukoliko dokumentacija nije raspoloživa, molim Vas objasnite. Ukoliko je dokumentacija obimna, molimo Vas priložite rezime. PRIMERAK SA DATUMOM. Da bi primili potvrdu da ste prijavili potraživanje, priložite kovertu sa svojom adresom i pla�enom poštarinom i kopiju ove prijave.

Potpis i, ako postoji, poverioca ili druge osobe ovlaš�ene da podnese ovu prijavu.

Datum

Ime i zvanje štampanim slovima

Sankcija za podnošenje lažnog potraživanja: Kazna u iznosu do 800.000 CSD i kazna zatvora od 1 do 3 godine. Vidi: �lan 180. Zakona o ste�ajnom postupku

249

DODATAK 2: OBAVEŠTENJE O OSPORAVANJU POTRAŽIVANJA TRGOVINSKI SUD U

OBAVEŠTENJE O OSPORAVANJU POTRAŽIVANJA SAMO ZA SUDSKU UPOTREBU

Ime ste�ajnog dužnika

Ime ste�ajnog upravnika

Broj predmeta

Adresa ste�ajnog upravnika na koju se mogu poslati odgovori

Naziv i adresa poverioca

Broj ra�una ili druge karakteristike na osnovu kojih poverilac odre�uje ovo

Telefon:

potraživanje

Telefaks:

E-mail adresa:

OBAVEŠTENJE O OSPORAVANJU POTRAŽIVANJA OD STRANE STE�AJNOG UPRAVNIKA Na osnovu �lana 92 st. 4 Zakona o ste�ajnom postupku

.

Kao ste�ajni upravnik ste�ajnog dužnika, osporavam Vaše ste�ajno potraživanje (ili prioritetno potraživanje) u celini (ili u iznosu od DIN_______), na osnovu �lana 92 Zakona o ste�ajnom postupku po slede�im osnovima:

Ukoliko se ne slažete sa ovim osporavanjem, na osnovu �lana 92 stav 4 Zakona o ste�ajnom postupku imate pravo da pre održavanja ispitnog ro�išta podnesete dodatne dokaze i zahtev za ponovno pregledanje prijave potraživanja sa dodatnim dokazima. Ste�ajni sudija �e po završetku ispitnog ro�išta doneti zaklju�ak o listi potraživanja na osnovu �lana 94 stav 4. Ukoliko do tog dana ne bude rešen spor o vašem potraživanju, bi�e Vam dostavljen primerak zaklju�ka o osporavanju Vašeg potraživanja. U ovom slu�aju, imate pravo da u roku od osam dana od dana prijema ovog zaklju�ka: (i) dostavite predlog ste�ajnom sudiji da o osporenom potraživanju odlu�i ste�ajni sudija kao arbitar, ili arbitražno ve�e, ili (ii) pokrenete parnicu radi utvr�ivanja osporeno potraživanja pred sudom pred kojim se vodi ste�ajni postupak. U suprotnom, Vaše potraživanje �e biti umanjeno za iznos u kome je osporeno. Iznos prijavljenog potraživanja

DIN____________________

Iznos potraživanja osporen u smislu iznosa ili prioriteta

DIN____________________

Utvr�en iznos potraživanja

DIN____________________

NOVI IZNOS POTRAŽIVANJA:

_________________________ + OBEZBE�EN

Potpis ste�ajnog upravnika

________________________ PRIORITET

+

____________________ NEOBEZBE�EN

=

_______________________

UKUPAN IZNOS

Datum

Ime i zvanje štampanim slovima

Sankcija za podnošenje lažnih potraživanja: Kazna u iznosu do 800.000 CSD i kazna zatvora od 1 do 3 godine. Vidi: �lan 180. Zakona o ste�ajnom postupku

251

DODATAK 3: TABELA ROKOVA Događaj

Vreme

Rok počinje

Član

Insolventnost dužnika (smatra se nesposobnim za plaćanje)

45 dana od dana dospelosti, ili u periodu od 30 dana

Od dana dospelosti plaćanja

Član 2. stav 2. tačke 1. i 2.

Izrada plana toka stečajnog postupka od strane stečajnog upravnika

30 dana

Od dana imenovanja

Član 17. stav 1. tačka 2.

Započinjanje popisa imovine

10 dana

Od dana imenovanja

Član 17. stav 1. tačka 3.

Okončanje popisa imovine

30 dana

Od dana imenovanja

Član 17. stav 1. tačka 3.

Pismeno obaveštavanje od strane stečajnog upravnika vezano za značajne radnje koje se tiču stečajne mase

Ne manje od 10 dana

Pre preduzimanja predloženih radnji

Član 18. stavovi 3. i 4.

Ograničenja u vezi zahteva za naknadu štete

3 godine

Od saznanja oštećenog za štetu odnosno u roku od 3 godine od pravnosnažnosti rešenja o zaključenju stečajnog postupka

Član 19. stav 4.

Razrešenje stečajnog upravnika

po proteku jedne godine

Od ročišta za ispitivanje potraživanja

Član 20. stav 1. tačka 4.

Inicijalno poverilačko ročište

40 dana

Od dana pokretanja stečajnog postupka

Član 23. stav 1.

Prigovori na rad stečajnog sudije i stečajnog upravnika

5 dana

Od dana saznanja za radnju, odnosno od dana saopštavanja zaključka predsedniku odbora poverilaca

Član 27. stav 3.

Odluka stečajnog veća po prigovoru

5 dana

Od dana prijema prigovora

Član 27. stav 3.

253

PRIRUČNIK ZA STEČAJNE UPRAVNIKE

Događaj

Vreme

Rok počinje

Član

Podnošenje prigovora

5 dana

Od dana objavljivanja zaključka, a ako zaključak nije objavljen, ovaj rok počinje da teče od dana dostavljanja zaključka

Član 31. stav 2.

Odluka po prigovoru

5 dana

Od dana prijema prigovora

Član 31. stav 3.

Podnošenje žalbe

8 dana

Od dana objavljivanja rešenja na oglasnoj tabli sudu ili od dana objavljivanja rešenja u „Službenom glasniku RS”

Član 32. stavovi 2. i 3.

Odluka po žalbi

30 dana

Od dana prijema žalbe

Član 32. stav 5.

Korekcija ili otklanjanje nedostataka predloga

Ne duže od 8 dana

Od dana obaveštenja o nedostacima

Član 42. stav 1.

Avans na ime troškova stečajnog postupka

10 dana

Od dana dobijanja sudskog naloga

Član 44. stav 1.

Nadoknada svih troškova

8 dana

Od dana dobijanja naloga od suda

Član 44. stav 4.

Rešenje o pokretanju prethodnog stečajnog postupka ili Rešenje o odbijanju predloga

3 dana

Od dana dostavljanja predloga

Član 45. stav 1.

Odluka o ukidanju ili uslovljavanju dejstva moratorijuma

20 dana

Od dana prijema zahteva

Član 48. stavovi 2. i 3.

Dužina trajanja prethodnog stečajnog postupka

Ne više od 30 dana

Od dana prijema predloga za pokretanje stečajnog postupka od ovlašćenog predlagača

Član 53. stav 1.

Prethodno ročište: Rasprava o postojanju razloga za pokretanje stečajnog postupka ako je prethodni postupak započet

30 dana

Od dana prijema predloga za pokretanje stečajnog postupka

Član 54. stav 1.

Prethodno ročište: Rasprava o postojanju razloga za pokretanje stečajnog postupka ako prethodni postupak nije započeo

10 dana

Od prijema predloga za pokretanje postupka

Član 54. stav 2

254

TABELA ROKOVA

Događaj

Vreme

Rok počinje

Član

Odluka o pokretanju stečajnog postupka

2 dana

Od zaključenja ročišta o pokretanju stečajnog postupka

Član 55. stav 1.

Podnošenje prijava potraživanja

60 dana

Od objavljivanja u Službenom glasniku RS

Član 56. stav 1. tačka 6. i stav 2.

Zakazivanje ispitnog ročišta

45-60 dana

Od dana isteka roka za prijavljivanje potraživanja

Član 58.

Pravne posledice pokretanja stečajnog postupka

Odmah

Danom isticanja-oglašavanja o pokretanju stečajnog postupka na oglasnoj tabli suda

Član 59.

Obaveza stečajnog upravnika da saugovarača stečajnog dužnika pismeno obavesti da li namerava da ispuni ugovor

15 dana

Od dana prijema poziva

Član 74. stav 3.

Obaveza stečajnog upravnika da predmet lizinga preda davaocu lizinga

30 dana

U od dana prijema pismenog zahteva, koji može biti upućen posle odluke o bankrotstvu i prodaji imovine, osim u slučaju da se davalac lizinga saglasi sa drugačijom odlukom

Član 75. stav 4.

Sastavljanje početnog stečajnog bilansa

30 dana + dodatnih 10 dana

Od dana preuzimanja imovine

Član 88. stavovi 1. i 2.

Podnošenje početnog stečajnog bilansa

5 dana

Pre održavanja prvog poverilačkog ročišta

Član 88. stav 3.

Obaveza stečajnog upravnika da obavesti poverioca da li prihvata zahtev za izlučenje i da precizira rok za povraćaj stvari izlučnom poveriocu.

20 dana

Od dana prijema zahteva

Član 91. stav 2.

Priznanje zahteva izlučnog poverioca

10 dana

Od dana prihvatanja zahteva izlučnog poverioca

Član 91. stav 3.

255

PRIRUČNIK ZA STEČAJNE UPRAVNIKE

Događaj

Vreme

Rok počinje

Član

Podnošenje prigovora poverioca stečajnom veću protiv odluke stečajnog upravnika da odbije da izluči stvari iz stečajne mase

5 dana

Od prijema obaveštenja od stečajnog upravnika

Član 91. stav 4.

Stečajni upravnik utvrđuje valjanost potraživanja

40 dana

40 dana od dana prijema poslednje prijave od suda

Član 92. stav 2.

Stečajni upravnik objavljuje listu potraživanja

5 dana

40 dana from receipt of the claims from court

Član 92. stav 3.

Upućivanje na parnicu radi utvrđivanja osporenog potraživanja

8 dana

Od dana prijema zaključka

Član 96. stav 1.

Pobijanje pravnih radnji stečajnog dužnika

Do održavanja ročišta za glavnu deobu stečajne mase

Od dana otvaranja stečajnog postupka

Član 98. stav 4.

Objavljivanje o javnom prikupljanju ponuda

30 dana

Od dana određenog za dostavljanje ponuda

Član 110. stav 3.

Obaveštenje o proceduri prodaje

30 dana

Pre predloženog datuma javnog nadmetanja ili 15 dana pre zaključenja prodaje javnim prikupljanjem ponuda ili neposrednom pogodbom

Član 111. stav 2.

Predlog za povoljniji način unovčenja imovine razlučnih poverilaca

10 dana

Od dana prijema obaveštenja o predloženoj prodaji

Član 111. stav 5.

Prigovor na predloženu prodaju

10 dana

Pre predloženog datuma prodaje ili prenosa

Član 111. stav 6.

Obaveštavanje o uslovima prodaje i postignutoj ceni

10 dana

Od dana izvršene prodaje

Član 111. stav 7.

Namirenje razlučnih poverilaca

3 dana

Od dana kada je stečajni upravnik primio sredstva po osnovu prodaje imovine

Član 111. stav 10.

256

TABELA ROKOVA

Događaj

Vreme

Rok počinje

Član

Prodaja kvarljive robe

24 sata

Od prijema obaveštenja stečajnog upravnika o donošenju zaključka o unovčenju kvarljive robe

Član 114. stav 2.

Rešenje o glavnoj deobi

15 dana

Od dana prijema nacrta za glavnu deobu

Član 117. stav 1.

Podnošenje dokaza o pokrenutoj parnici

15 dana

Od dana izlaganja nacrta glavne deobe

Član 118. stav 1.

Završno ročište

8 – 30 dana

Od dana objavljivanja poziva za njegovo održavanje

Član 122. stav 3.

Podnošenje Plana reorganizacije

90 dana (uz mogućnost dodatnih 30 dana)

Od dana pokretanja stečajnog postupka

Član 130.

Ročište za razmatranje Plana reorganizacije

20 dana

Od dana podnošenja Plana reorganizacije

Član 131. stav 1.

Obaveštenje o zakazivanju ročišta

Ne manje od 10 dana

Pre dana održavanja ročišta

Član 131. stav 2.

Dostavljanje Plana reorganizacije

Ne manje od 10 dana

Pre dana održavanja ročišta

Član 131. stav 2.

Podnošenje izmenjenog Plana reorganizacije

30 dana

U roku od 30 dana od naloga stečajnog sudije

Član 132. stav 11.

Obaveštenje o neprimenjivanju usvojenog plana reorganizacije

5 dana

Od dana prijema obaveštenja

Član 138. stav 1.

Zakazivanje rasprave o neprimenjivanju plana reorganizacije

10 dana

Od dana prijema obaveštenja

Član 138. stav 1.

257

ZAKON O STEČAJNOM POSTUPKU „Službeni glasnik RS”, 84/04

I. OSNOVNE ODREDBE Predmet Član 1. Ovim zakonom uređuju se uslovi i način pokretanja i sprovođenja stečajnog postupka. Stečajni postupak, u smislu ovog zakona, obuhvata bankrotstvo odnosno reorganizaciju. Pod bankrotstvom se podrazumeva namirenje poverilaca prodajom celokupne imovine stečajnog dužnika. Pod reorganizacijom se podrazumeva namirenje poverilaca, na način i pod uslovima određenim planom reorganizacije. Nesposobnost plaćanja Član 2. Bankrotstvo stečajnog dužnika ili njegova reorganizacija se sprovode nad stečajnim dužnikom koji je nesposoban za plaćanje. Smatra se da je stečajni dužnik nesposoban za plaćanje ako: 1) ne može odgovoriti svojim obavezama u roku od 45 dana od dana dospelosti obaveze; 2) je potpuno obustavio svoja plaćanja u periodu od 30 dana; 3) učini verovatnim da svoje već postojeće obaveze neće moći da ispuni po dospeću - preteća nesposobnost za plaćanje. Pretpostavka nesposobnosti plaćanja Član 3. Ako je postupak pokrenut na predlog poverioca koji u sudskom ili poreskom izvršnom postupku nije mogao namiriti

svoje potraživanje, prethodni stečajni postupak se neće sprovoditi, niti će se dokazivati da je stečajni dužnik prezadužen, već će se odmah pokrenuti stečajni postupak. Posebni slučajevi pokretanja stečajnog postupka Član 4. Stečajni postupak se pokreće ali se ne sprovodi, već se odmah zaključuje kada stečajni dužnik ima samo jednog poverioca. Stečajni postupak se pokreće ali se ne sprovodi, već se postupak odmah obustavlja kada je imovina stečajnog dužnika manja od visine troškova stečajnog postupka. Izuzetno, sud će stečajni postupak sprovesti i u slučaju iz stava 2. ovog člana, na zahtev poverioca, ako poverilac kod nadležnog organa položi sredstva za troškove stečajnog postupka. Shodna primena Član 5. U stečajnom postupku shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje parnični postupak, ako ovim zakonom nije drugačije određeno. Slučajevi na koje se zakon ne primenjuje Član 6. Stečajni postupak se ne sprovodi prema: Državnoj zajednici Srbija i Crna Gora; Republici Srbiji; jedinicama teritorijalne autonomije i lokalne samouprave; fondovima ili organizacijama penzijskog, invalidskog, socijalnog i zdravstvenog osiguranja; pravnim licima čiji je osnivač Državna zajednica Srbija i Crna Gora, Re-

259

PRIRUČNIK ZA STEČAJNE UPRAVNIKE publika Srbija, jedinica teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, a koji se isključivo ili pretežno finansiraju iz budžeta Državne zajednice Srbija i Crna Gora, republičkog budžeta odnosno budžeta jedinica teritorijalne autonomije i lokalne samouprave; Narodnoj banci Srbije. Odredbe ovog zakona ne primenjuju se na stečajni postupak banaka i osiguravajućih organizacija, osim odredaba kojima se uređuju pitanja koja nisu uređena posebnim zakonom. Za obaveze pravnog lica nad kojim se ne sprovodi stečajni postupak solidarno odgovaraju njegovi osnivači odnosno članovi.

II. NADLEŽNOST I ORGANI STEČAJNOG POSTUPKA Nadležnost Stvarna nadležnost Član 7. Stečajni postupak sprovodi sud određen zakonom kojim se uređuje sudska nadležnost. Mesna nadležnost Član 8. Stečajni postupak sprovodi sud na čijem području je sedište stečajnog dužnika.

Organi postupka Vrste organa Član 9. Organi stečajnog postupka su: stečajno veće, stečajni sudija, stečajni upravnik, skupština poverilaca i odbor poverilaca. Stečajno veće i stečajni sudija iz stava 1. ovog člana su organi stečajnog postupka pri nadležnom sudu.

260

Organi stečajnog postupka pri nadležnom sudu Sastav stečajnog veća Član 10. Stečajno veće se sastoji od troje sudija od kojih je jedan predsednik veća. Stečajni sudija ne može biti član stečajnog veća. Delokrug stečajnog veća Član 11. Stečajno veće: 1) odlučuje o pokretanju prethodnog stečajnog postupka; 2) utvrđuje postojanje razloga za pokretanje stečajnog postupka; 3) odlučuje o pokretanju stečajnog postupka; 4) imenuje i razrešava stečajnog sudiju; 5) imenuje i razrešava stečajnog upravnika; 6) odlučuje o prigovorima protiv odluka i zaključaka stečajnog sudije; 7) odlučuje o prigovorima protiv radnji stečajnog upravnika; 8) daje ovlašćenja stečajnom dužniku-preduzetniku o ličnoj upravi, pod uslovima propisanim zakonom; 9) obavlja i druge poslove određene ovim zakonom. Stečajni sudija Član 12. Stečajni sudija: 1) dobrava troškove stečajnog postupka pre njihove isplate; 2) uvodi u dužnost stečajnog upravnika; 3) određuje preliminarnu naknadu i nagradu stečajnom upravniku; 4) odobrava nacrt plana reorganizaci-

ZAKON O STEČAJNOM POSTUPKU je stečajnog dužnika; 5) odobrava nacrt rešenja o glavnoj deobi stečajne mase; 6) donosi odluke i preduzima druge radnje po pitanjima koja nisu u delokrugu stečajnog veća; 7) vrši nadzor nad radom stečajnog upravnika; 8) obavlja i druge poslove određene ovim zakonom.

ložaj, prava, dužnosti i druga pitanja od značaja za rad Agencije za licenciranje stečajnih upravnika.

Protiv odluka i zaključaka stečajnog sudije, stečajni upravnik, odbor poverilaca i poverioci mogu izjaviti prigovor stečajnom veću.

Agencija za licenciranje stečajnih upravnika može oduzeti licencu pre isteka roka iz stava 4. ovog člana u slučaju da stečajni upravnik ne obavlja poslove u skladu sa ovim zakonom, nacionalnim standardima za upravljanje stečajnom masom i kodeksom etike.

Stečajni upravnik Imenovanje Član 13. Stečajni upravnik se imenuje rešenjem o pokretanju stečajnog postupka. Stečajni upravnik može biti imenovan rešenjem o pokretanju prethodnog stečajnog postupka, ako je stečajno veće odredilo mere obezbeđenja stečajnom dužniku. Uslovi za imenovanje Član 14. Za stečajnog upravnika može biti imenovano lice koje je dobilo licencu za obavljanje poslova stečajnog upravnika (u daljem tekstu: licenca), koje ima status privatnog preduzetnika i koje ima tri godine radnog iskustva, ako ovim zakonom nije drugačije propisano. Licencu može da dobije lice koje ima visoku stručnu spremu i koje je položilo stručni ispit za dobijanje licence. Licencu izdaje i obnavlja Agencija za licenciranje stečajnih upravnika, koja organizuje i sprovodi stručni ispit iz stava 2. ovog člana, vrši nadzor nad radom stečajnih upravnika i obavlja druge poslove u skladu sa zakonom kojim se uređuju po-

Licenca se obnavlja, na zahtev stečajnog upravnika, po isteku roka od tri godine od dana izdavanja, ako je stečajni upravnik savesno obavljao poslove u skladu sa ovim zakonom, nacionalnim standardima za upravljanje stečajnom masom i kodeksom etike.

U slučaju neobnavljanja licence i u slučaju oduzimanja licence, Agencija za licenciranje stečajnih upravnika je dužna da po pravnosnažnosti rešenja izbriše stečajnog upravnika iz Imenika stečajnih upravnika. Stečajnom upravniku kome je oduzeta licenca iz razloga predviđenih u stavu 5. ovog člana ne može da se izda nova licenca za obavljanje poslova stečajnog upravnika u roku od pet godina od dana pravnosnažnosti rešenja o oduzimanju licence. Ministar nadležan za poslove privrede, na predlog Agencije za licenciranje stečajnih upravnika, donosi nacionalne standarde za upravljanje stečajnom masom i kodeks etike. U postupku sprovođenja stečaja nad pravnim licem koje je u većinskoj državnoj odnosno društvenoj svojini, za stečajnog upravnika stečajno veće će imenovati specijalizovanu instituciju osnovanu posebnim propisom, koja mora imati zaposlena lica koja imaju licencu iz stava 1. ovog člana. Ministar nadležan za poslove privrede bliže propisuje uslove, program i način polaganja stručnog ispita iz stava 2. ovog člana.

261

PRIRUČNIK ZA STEČAJNE UPRAVNIKE Ograničenje u izboru Član 15. Za stečajnog upravnika ne može biti imenovano lice koje je:

Delokrug poslova Član 17. Stečajni upravnik je dužan naročito da:

1) osuđeno za krivično delo koje ga čini nepodobnim za položaj stečajnog upravnika; 2) srodnik po krvi u pravoj liniji bez obzira na stepen ili u pobočnoj liniji do četvrtog stepena, srodnik po tazbini do drugog stepena srodstva ili bračni drug nekog od članova stečajnog veća, stečajnog sudije i direktora stečajnog dužnika; 3) solidarni dužnik sa stečajnim dužnikom; 4) bilo član upravnog odbora ili nadzornog odbora stečajnog dužnika u poslednje dve godine pre pokretanja stečajnog postupka; 5) bilo zaposleno kod stečajnog dužnika dve godine pre pokretanja stečajnog postupka; 6) poverilac stečajnog dužnika ili je zaposleno kod poverioca stečajnog dužnika; 7) dužnik stečajnog dužnika; 8) konkurent stečajnom dužniku ili je zaposleno kod konkurentskog pravnog subjekta, odnosno koje ima bilo koji sukob interesa u odnosu na stečajnog dužnika; 9) radilo kao savetnik stečajnog dužnika u poslovima vezanim za imovinu stečajnog dužnika u poslednje dve godine pre pokretanja stečajnog postupka.

1) preduzme sve neophodne mere za zaštitu imovine stečajnog dužnika, uključujući i sprečavanje prenosa imovine, njeno pečaćenje ili oduzimanje ukoliko je to neophodno; 2) u saglasnosti sa stečajnim sudijom, u roku od 30 dana od dana imenovanja, sastavi plan toka stečajnog postupka sa predračunom troškova i vremenskim planom; 3) započne popisivanje imovine stečajnog dužnika u roku od 10 dana od dana imenovanja i da okonča popisivanje u roku od 30 dana od dana imenovanja; 4) sastavi početni stečajni bilans, kao i poreski bilans sa stanjem na dan otvaranja i na dan okončanja postupka stečaja, u skladu sa poreskim propisima, i da te bilanse, sa poreskom prijavom, dostavi nadležnom poreskom organu u propisanim rokovima; 5) bez odlaganja obavesti o stečajnom postupku sve banke preko kojih stečajni dužnik posluje, radi sprečavanja prenosa sredstava i drugih transakcija stečajnog dužnika bez propisanog odobrenja; 6) u dogovoru sa stečajnim sudijom, na teret stečajne mase, osigura imovinu u celini ili delimično, ako je to potrebno radi zaštite imovine stečajnog dužnika; 7) podnosi mesečni izveštaj o toku stečajnog postupka i o stanju stečajne mase; 8) se kao dobar privrednik stara o završetku započetih a nezavršenih poslova stečajnog dužnika, u cilju zaštite poverilaca, kao i poslova

Pravni položaj Član 16. Stečajni upravnik ima prava i obaveze organa upravljanja ili vlasnika stečajnog dužnika, osim ako ovim zakonom nije drugačije određeno.

262

ZAKON O STEČAJNOM POSTUPKU koji su potrebni da bi se sprečilo nastupanje štete nad sredstvima stečajnog dužnika; 9) zapošljava lica uz saglasnost stečajnog sudije i da vrši nadzor nad radom zaposlenih; 10) u saglasnosti sa stečajnim sudijom, utvrdi osnovanost, obim i prioritet prijavljenih potraživanja prema stečajnom dužniku, kao i svih obezbeđenja potraživanja; 11) unovči stvari i prava stečajnog dužnika u skladu sa odredbama ovog zakona; 12) u saglasnosti sa stečajnim sudijom, sastavi nacrt rešenja za glavnu deobu stečajne mase i nacrt završnog stečajnog bilansa; 13) izvrši isplatu poveriocima na osnovu rešenja o glavnoj deobi; 14) dostavlja završni račun; 15) po potrebi, saziva sastanke poverilaca; 16) zastupa stečajnog dužnika u pokretanju i vođenju upravnih i drugih sporova; 17) podnese predlog odgovarajućim organima uprave ili pravosudnim organima u inostranstvu, kao zvanično ovlašćeni zastupnik stečajne mase stečajnog dužnika, kojim zahteva plenidbu, oduzimanje, zaštitu ili povraćaj imovine stečajnog dužnika koja se nalazi u inostranstvu; 18) obavesti odgovarajuće registre o stečajnom postupku, ako je to predviđeno zakonom; 19) obavlja i druge poslove u skladu sa zakonom. Stečajni upravnik može podizati kredit bez obezbeđenja ili se zadužiti uz obezbeđenje na imovini na kojoj ne postoje prethodni tereti, ako je prethodno obavestio

stečajnog sudiju i ako je dobio saglasnost odbora poverilaca. Kredit ili dug iz stava 2. ovog člana smatra se troškom stečajnog postupka. Odnosi sa drugim organima stečajnog postupka Član 18. Stečajni upravnik obavlja svoje poslove samostalno i s pažnjom dobrog stručnjaka, u skladu sa odredbama ovog zakona. Stečajni upravnik u obavljanju poslova iz svoje nadležnosti može da angažuje stručna pravna i fizička domaća ili strana lica. Radnje koje preduzima stečajni upravnik, a koje utiču na stečajnu masu, kao što su podizanje kredita ili kupovina i prodaja značajnijeg dela imovine i dr. (u daljem tekstu: radnje od izuzetnog značaja), mogu se preduzeti uz obaveštavanje stečajnog sudije i dobijanje saglasnosti odbora poverilaca ili pojedinih poverilaca na čija potraživanja ove radnje utiču, u skladu sa ovim zakonom. Ako ovim zakonom nije propisan poseban postupak dobijanja saglasnosti za radnje od izuzetnog značaja, stečajni upravnik je dužan da pismeno obavesti o nameravanoj radnji stečajnog sudiju, odbor poverilaca i one stečajne poverioce na koje ove radnje utiču, najkasnije 10 dana pre preduzimanja radnje. Odbor poverilaca ili bilo koji stečajni poverilac na koga radnja iz stava 3. ovog člana utiče, ima pravo prigovora stečajnom sudiji koji je dužan da donosi odluku po prigovoru. Stečajni upravnik može u svako doba da konsultuje odbor poverilaca ili sud o radnjama od izuzetnog značaja i drugim pitanjima vezanim za stečajni postupak. Ako se stečajni upravnik i stečajni sudija ne mogu saglasiti o pojedinim radnja-

263

PRIRUČNIK ZA STEČAJNE UPRAVNIKE ma i pitanjima dužni su da bez odlaganja o tome obaveste stečajno veće, koje o tim pitanjima i radnjama donosi odluku.

nom za sve štete nanete svim učesnicima u postupku, ako je do štete došlo namerno ili krajnjom nepažnjom.

Stečajni upravnik podnosi mesečne pismene izveštaje o toku stečajnog postupka i o stanju stečajne mase odboru poverilaca, skupštini poverilaca, stečajnom veću, stečajnom sudiji i Agenciji iz člana 14. stav 3. ovog zakona. Stečajni upravnik podnosi i druge izveštaje na zahtev organa, a u slučaju reorganizacije, pored mesečnog izveštaja, podnosi i finansijske izveštaje, uključujući bilans stanja, bilans uspeha i izveštaj o novčanim tokovima.

Ako je šteta nastala zbog radnje stečajnog upravnika koja je izvršena po nalogu stečajnog veća ili stečajnog sudije, stečajni upravnik nije odgovoran za nastalu štetu, osim ako je nalog dat na osnovu njegovih nesavesnih radnji ili predloga.

Mesečni izveštaj iz stava 8. ovog člana sadrži:

Zahtev za naknadu štete zastareva u roku od tri godine od saznanja oštećenog za štetu, odnosno u roku od tri godine od pravnosnažnosti rešenja o zaključenju stečajnog postupka.

1) spisak imovine koja je prodata, prenesena ili na drugi način otuđena; 2) spisak gotovinskih priliva i odliva učinjenih u toku prethodnog meseca; 3) početno i krajnje stanje na računu stečajnog dužnika; 4) spisak obaveza stečajnog dužnika; 5) spisak angažovanih stručnjaka i iznosa koji su im isplaćeni. Stečajni upravnik, po prestanku dužnosti, podnosi završni račun stečajnom sudiji i odboru poverilaca. Stečajni sudija će pregledati završni račun stečajnog upravnika i svojim potpisom potvrditi da ga je pregledao. Završni račun iz stava 10. ovog člana stečajni upravnik dostavlja odboru poverilaca. Odbor poverilaca može stečajnom veću da podnese prigovor na završni račun. Odgovornost za štetu Član 19. Kod odgovornosti za štetu stečajni upravnik ima status preduzetnika i odgovara neposredno svojom ličnom imovi-

264

Za štetu koju učine lica koja je zaposlio stečajni upravnik, stečajni upravnik odgovara ako je šteta nastala usled propuštanja stečajnog upravnika da izvrši nadzor nad njihovim radom.

Razrešenje Član 20. Stečajno veće će razrešiti stečajnog upravnika ako utvrdi da stečajni upravnik: 1) ne ispunjava svoje obaveze; 2) ne poštuje rokove određene ovim zakonom; 3) postupa pristrasno u odnosu na pojedine poverioce; 4) po proteku jedne godine od ročišta za ispitivanje potraživanja, nije napravio zadovoljavajući napredak u unovčenju imovine koja ulazi u stečajnu masu, osim kada je unovčenje bilo sprečeno višom silom ili nepredvidivim okolnostima; 5) nije osigurao imovinu za slučaj nastupanja štete posle dva upozorenja stečajnog sudije ili odbora poverilaca; 6) nije tražio saglasnost ili nije postupio po dobijenoj saglasnosti u svim onim slučajevima gde je ovim

ZAKON O STEČAJNOM POSTUPKU zakonom predviđena obavezna saglasnost odbora poverilaca.

de iz stava 4. ovog člana određuje rešenjem stečajni sudija.

Pre donošenja odluke o razrešenju, stečajno veće će omogućiti stečajnom upravniku da se izjasni o razlozima za razrešenje.

Nagrada iz stava 4. ovog člana se može unapred odrediti u procentu od ukupne vrednosti stečajne mase. Ako se naknadno, s obzirom na dalji tok stečajnog postupka, pokaže da je iznos nagrade, koja je unapred određena u procentu od ukupno unovčene stečajne mase, nesrazmerno visok ili nizak, stečajni sudija može na predlog stečajnog upravnika ili odbora poverilaca smanjiti ili povećati unapred određeni procenat.

Predlog za razrešenje može dati stečajni sudija i odbor poverilaca. Stečajni upravnik se razrešava i na lični zahtev, ako ne postoje razlozi iz stava 1. ovog člana. Nagrada za rad i naknada troškova Član 21. Stečajni upravnik ima pravo na nagradu za svoj rad i naknadu stvarnih troškova (u daljem tekstu: nagrada i naknada). Konačnu visinu nagrade, kao i naknade, određuje stečajno veće u vreme zaključenja stečajnog postupka, uzimajući u obzir obim poslova, vrednost stečajne mase i poslovne rezultate stečajnog upravnika, u skladu sa osnovama i merilima koje propisuje ministar nadležan za poslove privrede. Do određivanja konačne visine nagrade i naknade, stečajni sudija rešenjem koje se dostavlja stečajnom upravniku i odboru poverilaca određuje preliminarnu visinu naknade i nagrade stečajnom upravniku. Protiv rešenja o preliminarnoj visini naknade i nagrade, odbor poverilaca i stečajni poverioci pojedinačno mogu podneti prigovor stečajnom veću u roku od osam dana od dana prijema rešenja. Stečajni upravnik može u toku stečajnog postupka, a pre konačne isplate nagrade i naknade, tražiti da mu se unapred isplati deo naknade i/ili nagrade. Stečajni sudija može odobriti mesečni iznos nagrade i naknade stečajnom upravniku, koji mora biti srazmeran dužnostima i rezultatima rada stečajnog upravnika. Visinu iznosa nagrade odnosno nakna-

Naknada iz stava 4. ovog člana se određuje prema stvarnim troškovima koje je stečajni upravnik imao u obavljanju poslova.

Skupština poverilaca Formiranje i rad skupštine poverilaca Član 22. Skupština poverilaca formira se najkasnije na prvom poverilačkom ročištu. Skupštinu poverilaca čine svi stečajni poverioci. Razlučni poverioci mogu učestvovati u skupštini samo do visine potraživanja za koju učine verovatnom da će se pojaviti kao stečajni poverioci. Procenu osnova i visine potraživanja u tom slučaju može vršiti stečajni sudija, za potrebe glasanja na prvom poverilačkom ročištu. Prva sednica skupštine poverilaca zakazuje se na predlog: 1) stečajnog upravnika; 2) stečajnih poverilaca čija su ukupna potraživanja veća od 20% od ukupnog iznosa potraživanja svih stečajnih poverilaca. Na prvoj sednici skupštine poverilaca vrši se izbor predsednika skupštine i članova odbora poverilaca.

265

PRIRUČNIK ZA STEČAJNE UPRAVNIKE Zakazivanje i vođenje sednica skupštine, kao i obaveštavanje o njima i određivanje dnevnog reda, vrši predsednik skupštine na predlog stečajnih poverilaca. Stečajni poverioci se o održavanju skupštine i o dnevnom redu obaveštavaju isticanjem obaveštenja na oglasnoj tabli suda ili oglasom u „Službenom glasniku Republike Srbije”, ukoliko se ne dogovore o drugačijem načinu obaveštavanja. Na skupštini se glasa srazmerno visini potraživanja. Skupština odlučuje većinom glasova prisutnih poverilaca osim u slučaju iz člana 23. stav 5. Ako broj stečajnih poverilaca nije veći od pet, skupština poverilaca ima položaj odbora poverilaca. Prvo poverilačko ročište Član 23. Ako se prva skupština poverilaca održava na prvom poverilačkom ročištu, skupštinu zakazuje stečajni sudija u roku od tri dana od dana prijema početnog stečajnog bilansa, a najkasnije u roku od 40 dana od dana pokretanja stečajnog postupka. Ako stečajni sudija odbije da zakaže skupštinu u roku iz stava 1. ovog člana, o tome donosi rešenje protiv koga podnosilac predloga ima pravo prigovora stečajnom veću. Ako ima više predlagača pravo prigovora ima svaki od njih. Na ročištu iz stava 1. ovog člana raspravlja se o izveštaju o ekonomsko-finansijskom položaju stečajnog dužnika i proceni stečajnog upravnika da li postoji mogućnost reorganizacije stečajnog dužnika. Stečajni poverioci na osnovu dobijenog izveštaja razmatraju da li će se stečajni postupak okončati bankrotstvom stečajnog dužnika ili treba preduzeti mere radi podnošenja plana reorganizacije u stečajnom postupku.

266

Ako na ročištu stečajni poverioci za čija potraživanja se učini verovatnim da iznose više od 70% ukupnih potraživanja odluče da se stečajni postupak okonča bankrotstvom stečajnog dužnika, stečajno veće donosi odluku o započinjanju postupka prodaje imovine stečajnog dužnika. Delokrug skupštine Član 24. Skupština poverilaca: 1) donosi odluke da li će se stečajni postupak sprovoditi u cilju nastavka rada i reorganizacije stečajnog dužnika ili će stečajni postupak voditi bankrotstvu, prestankom rada stečajnog dužnika i prodajom imovine u skladu sa članom 23. stav 5. ovog zakona; 2) bira i opoziva odbor poverilaca; 3) razmatra izveštaje stečajnog upravnika o toku stečajnog postupka i o stanju stečajne mase; 4) razmatra izveštaje odbora poverilaca; 5) vrši druge poslove određene ovim zakonom.

Odbor poverilaca Izbor odbora poverilaca Član 25. Skupština poverilaca na prvoj sednici ili na prvom poverilačkom ročištu bira odbor poverilaca. Broj članova odbora poverilaca određuje skupština, s tim što taj broj ne može biti veći od devet članova i što uvek mora biti neparan. Članovi odbora poverilaca mogu biti stečajni poverioci, bez obzira na visinu svog potraživanja. Zaposleni kod stečajnog dužnika ne mogu se birati u odbor poverilaca. Članovi odbora poverilaca biraju predsednika odbora.

ZAKON O STEČAJNOM POSTUPKU Člana odbora razrešava skupština poverilaca ili stečajno veće ukoliko ne izvršava svoje obaveze određene ovim zakonom. Ako odbor poverilaca razreši člana odbora ili član da ostavku na članstvo u odboru, odbor može da kooptira novog člana odbora kome mandat traje do prvog narednog zasedanja skupštine na kojoj će se izabrati novi član odbora. Način odlučivanja odbora poverilaca Član 26. Radom odbora poverilaca rukovodi predsednik odbora koji zakazuje sednice odbora. Predsednik odbora je dužan da zakaže sednicu kada to traži više od polovine članova odbora. Odluka odbora poverilaca se smatra donetom kada je za tu odluku glasalo više od polovine svih članova odbora. U slučaju jednakog broja glasova odlučujući glas je glas predsednika. Sednicama odbora poverilaca prisustvuje stečajni upravnik na poziv odbora poverilaca. Stečajni upravnik nema pravo glasa. Stečajni sudija ne može da prisustvuje sednicama odbora poverilaca. Umesto člana odbora poverilaca sednicama može prisustvovati i učestvovati u donošenju odluka njegov zastupnik, na osnovu posebnog punomoćja. Delokrug poslova i prava odbora poverilaca Član 27. Odbor poverilaca: 1) daje mišljenje stečajnom upravniku o načinu unovčenja imovine, ukoliko se prodaja ne vrši javnim nadmetanjem i daje saglasnost u vezi sa svim pitanjima koja su od izuzetne važnosti za imovinu, kao

2) 3) 4) 5) 6)

što je podizanje kredita, vođenje sporova većih vrednosti, davanje sredstava na zajam i slično, u skladu sa ovim zakonom; daje mišljenje o nastavljanju započetih poslova stečajnog dužnika; razmatra izveštaje stečajnog upravnika o toku stečajnog postupka i o stanju stečajne mase; pregleda i o svom trošku pribavlja fotokopije iz celokupne dokumentacije; izveštava skupštinu poverilaca o svom radu na zahtev skupštine; vrši i druge poslove predviđene ovim zakonom.

Odbor poverilaca ima pravo: 1) prigovora stečajnom sudiji i stečajnom veću na rad stečajnog upravnika i pravo prigovora protiv zaključaka stečajnog sudije; 2) na podnošenje žalbe na rešenja stečajnog sudije i stečajnog veća, kada je žalba dozvoljena; 3) uvida u zapisnike, nalaze veštaka i druga akta koja se nalaze u stečajnom predmetu; 4) davanja mišljenja o priznavanju opravdanih manjkova utvrđenih prilikom inventarisanja; 5) predlaganja razrešenja postojećeg stečajnog upravnika i predlaganja imenovanja novog; 6) izjašnjavanja o visini naknade troškova i nagrade stečajnom upravniku. Prigovore na zaključke i radnje stečajnog sudije i stečajnog upravnika, odbor poverilaca podnosi u roku od pet dana od dana saznanja za radnju, odnosno od dana saopštavanja zaključka predsedniku odbora poverilaca, a stečajno veće je dužno da se o prigovoru izjasni u roku od pet dana od dana prijema prigovora.

267

PRIRUČNIK ZA STEČAJNE UPRAVNIKE Odbor poverilaca je dužan da na zahtev skupštine poverilaca skupštini podnese pismeni izveštaj o toku stečajnog postupka i o stanju stečajne mase. Članovi odbora poverilaca odgovaraju za štetu koju su prouzrokovali svojim radom ostalim stečajnim poveriocima namerno ili krajnjom nepažnjom. Naknada nužnih troškova Član 28. Predsednik i članovi odbora poverilaca imaju pravo na naknadu stvarnih i nužnih troškova koje određuje stečajni sudija. Naknada iz stava 1. ovog člana smatra se troškom stečajnog postupka. Svaki stečajni poverilac pojedinačno snosi svoje troškove u stečajnom postupku, ako ovim zakonom nije drugačije određeno.

III. OSNOVNE PROCESNE ODREDBE, STRANKE I UČESNICI U POSTUPKU Osnovne procesne odredbe Pravila postupka Član 29. Stečajni postupak se pokreće predlogom ovlašćenih predlagača. Stečajni postupak je hitan. Predlozi, izjave i prigovori ne mogu se davati odnosno stavljati ako se propusti rok ili ako se izostane sa ročišta na kojem je ove radnje trebalo preduzeti, osim ako ovim zakonom nije drugačije određeno. U stečajnom postupku ne može se tražiti povraćaj u pređašnje stanje, ne može se izjaviti revizija niti se može podneti predlog za ponavljanje postupka. Činjenice koje su od značaja za vođenje stečajnog postupka sud utvrđuje po službenoj dužnosti.

268

Odluke se mogu donositi i bez usmene rasprave. Akti u stečajnom postupku Član 30. U stečajnom postupku donosi se rešenje i zaključak. Rešenjem se odlučuje u stečajnom postupku. Zaključkom se izdaje nalog službenom licu ili organu koji sprovodi stečajni postupak za izvršenje pojedinih radnji. Prigovori Član 31. Protiv zaključka se može podneti prigovor u skladu sa ovim zakonom. Rok za podnošenje prigovora je pet dana od dana objavljivanja zaključka, a ako zaključak nije objavljen, rok za podnošenje prigovora počinje da teče od dana dostavljanja zaključka, osim ako ovim zakonom nije drugačije određeno. Odluka po prigovoru donosi se u roku od pet dana od dana prijema prigovora. Prigovor ne zadržava izvršenje zaključka. Žalba Član 32. Protiv rešenja se može izjaviti žalba stečajnom veću ukoliko je ovim zakonom određena apelaciona nadležnost stečajnog veća, odnosno drugostepenom sudu, ako ovim zakonom nije drugačije određeno. Rok za žalbu iznosi osam dana, ako ovim zakonom nije drugačije određeno. Rok za žalbu teče od dana objavljivanja rešenja na oglasnoj tabli suda ili od dana objavljivanja rešenja u „Službenom glasniku Republike Srbije”, ako ovim zakonom nije drugačije određeno.

ZAKON O STEČAJNOM POSTUPKU Kada je ovim zakonom određeno da rešenje mora biti dostavljeno određenim licima, rok za žalbu teče od dana dostavljanja rešenja. Odluka po žalbi donosi se najkasnije u roku od 30 dana od dana prijema žalbe. Žalba protiv rešenja ne zadržava izvršenje rešenja, osim ako je ovim zakonom drugačije određeno.

Stranke i drugi učesnici u postupku Stečajni dužnik i primena zakona Član 33. Stečajni dužnik u smislu ovog zakona je pravno lice i preduzetnik. Stečajni postupak se sprovodi i nad javnim preduzećem, ako zakonom nije drugačije određeno. Stečajni poverilac Član 34. Stečajni poverilac je lice koje na dan pokretanja stečajnog postupka ima neobezbeđeno potraživanje prema stečajnom dužniku. Redosled namirenja stečajnih poverilaca Član 35. Stečajni poverioci se, u zavisnosti od njihovih potraživanja, svrstavaju u isplatne redove. Stečajni poverioci nižeg isplatnog reda mogu se namiriti tek pošto se namire stečajni poverioci višeg isplatnog reda. Stečajni poverioci istog isplatnog reda namiruju se srazmerno visini njihovih potraživanja. Utvrđuju se sledeći isplatni redovi: 1) u prvi isplatni red spadaju potraživanja po osnovu troškova stečajnog postupka u koji ulaze sva potraživanja koja se po ovom zakonu smatraju troškovima stečajnog postupka;

2) u drugi isplatni red spadaju neisplaćene neto zarade zaposlenih kod stečajnog dužnika u iznosu minimalnih zarada za poslednjih godinu dana pre pokretanja stečajnog postupka i neisplaćeni doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih za poslednje dve godine pre pokretanja stečajnog postupka; 3) u treći isplatni red spadaju potraživanja po osnovu svih javnih prihoda dospelih u poslednja tri meseca pre pokretanja stečajnog postupka, osim doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih; 4) u četvrti isplatni red spadaju potraživanja ostalih stečajnih poverilaca. Sticanje svojstva stranke Član 36. Stečajni poverilac stiče svojstvo stranke u stečajnom postupku od dana kada je prijava njegovog potraživanja primljena u stečajnom sudu. Stečajni poverioci na osnovu svojih nenaplaćenih potraživanja mogu da učestvuju u stečajnom postupku i pre podnošenja prijave potraživanja stečajnom sudu u skladu sa odredbama ovog zakona. Izlučni poverilac Član 37. Izlučni poverilac je lice koje, na osnovu svog stvarnog ili ličnog prava, ima pravo da traži da se određena stvar izdvoji iz stečajne mase. Izlučni poverilac nije stečajni poverilac. Stvar iz stava 1. ovog člana ne ulazi u stečajnu masu. Ako je stečajni dužnik neovlašćeno otuđio stvar iz stava 1. ovog člana, izlučni poverilac ima pravo da, kao stečajni poverilac, traži srazmerno namirenje iznosa koji odgovara tržišnoj vrednosti stvari.

269

PRIRUČNIK ZA STEČAJNE UPRAVNIKE Razlučni poverilac Član 38. Poverioci koji imaju založno pravo ili pravo namirenja na stvarima ili pravima o kojima se vode javne knjige ili registri imaju pravo na namirenje na toj stvari ili pravu. Razlučni poverioci imaju pravo namirenja iz sredstava stečenih prodajom imovine na kojoj su stekli razlučna prava. Ostvarivanje tih prava može biti privremeno odloženo u slučajevima iz čl. 47. i 73. ovog zakona. Poverioci koji imaju državinu i pravo zadržavanja stvari nisu dužni da predaju stvar stečajnom dužniku dok im se ne isplati njihovo razlučno potraživanje. Poverioci iz st. 1. i 2. ovog člana nisu stečajni poverioci. Ako je visina njihovog potraživanja veća od visine iznosa dobijenog unovčenjem stvari ili prava na kojima postoji razlučno pravo, pravo na razliku u visini iznosa ostvaruju kao stečajni poverioci. Razlučna prava stečena izvršenjem ili obezbeđenjem za poslednjih 60 dana pre dana pokretanja stečajnog postupka radi prinudnog namirenja ili obezbeđenja prestaju da važe i takvi poverioci nisu razlučni poverioci. Razlučni poverioci imaju pravo na srazmerno namirenje iz stečajne mase, kao stečajni poverioci, ako se odreknu svog statusa razlučnog poverioca ili ako bez svoje krivice ne mogu namiriti svoje razlučno potraživanje. Pismenu izjavu o odricanju od statusa razlučnog poverioca razlučni poverioci podnose stečajnom sudiji i stečajnom upravniku. Treća lica Član 39. U stečajnom postupku mogu da učestvuju lica koja su solidarni dužnici, jem-

270

ci i slično, na način određen ovim zakonom. Lica iz stava 1. ovog člana mogu kao stečajni poverioci zahtevati da im se vrati ono što su za stečajnog dužnika platili pre ili posle dana pokretanja stečajnog postupka, ako imaju regresno pravo prema stečajnom dužniku. Lica iz stava 1. ovog člana mogu tražiti da se u deobnoj masi za njih izdvoji iznos koji će platiti za stečajnog dužnika srazmerno iznosu koji bi im pripao kao stečajnim poveriocima.

IV. POKRETANJE STEČAJNOG POSTUPKA I PRETHODNI STEČAJNI POSTUPAK Predlog za pokretanje stečajnog postupka Ovlašćeni predlagači i isprave Član 40. Stečajni postupak se pokreće predlogom poverioca ili stečajnog dužnika. Poverilac može da podnese predlog ako učini verovatnim postojanje svog potraživanja i ako učini verovatnim da je stečajni dužnik nesposoban za plaćanje. Uz predlog za pokretanje stečajnog postupka poverilac podnosi isprave i druga dokumenta iz kojih se može utvrditi postojanje i visina njegovog potraživanja. Uz predlog za pokretanje stečajnog postupka stečajni dužnik podnosi spisak imovine, bez obzira gde se ona nalazi, spisak stečajnih i ostalih poverilaca sa navođenjem visine iznosa i osnova potraživanja, kao i imena i prebivališta članova društva koji za obaveze stečajnog dužnika odgovaraju svojom imovinom. Nadležno javno pravobranilaštvo u ime pravnih lica koja zastupa po zakonu, a koja su poverioci, ima pravo da pod-

ZAKON O STEČAJNOM POSTUPKU nese predlog za pokretanje stečajnog postupka. Nadležni javni tužilac može da pokrene stečajni postupak ako učini verovatnim da je stečajni dužnik nesposoban za plaćanje, a ima osnova za sumnju da je njegova nesposobnost plaćanja povezana sa izvršenjem krivičnog dela koje se goni po službenoj dužnosti. Poreska uprava ima pravo da podnese predlog za pokretanje stečajnog postupka u skladu sa zakonom. Forma i sadržina predloga Član 41. Predlog se podnosi nadležnom sudu u pismenom obliku. Predlog sadrži: 1) naziv suda kojem se predlog podnosi; 2) firmu ili ime i adresu predlagača ili adresu lica koje je u ovom postupku ovlašćeno za prijem pismena i za zastupanje predlagača; 3) ime ili firmu stečajnog dužnika, kao i podatke o kontakt adresi; 4) činjenice i prateću dokumentaciju koja dokazuje vrstu, osnov i visinu neizmirenog potraživanja, ako je predlagač poverilac; 5) spisak dokumenata priloženih uz predlog. Postupanje sa neurednim i nepotpunim predlogom Član 42. Ako predlog ne sadrži sve propisane elemente, stečajni sudija će o tome obavestiti predlagača i odrediti rok, koji ne može biti duži od osam dana, u kom je predlagač dužan da predlog uredi i da nedostatke otkloni. Ako predlagač ne postupi po nalogu suda iz stava 1. ovog člana, stečajni sudija

će predlog odbaciti rešenjem. U slučaju iz stava 2. ovog člana troškove postupka snosi predlagač. Povlačenje predloga Član 43. Predlog se može povući do isticanja oglasa o pokretanju stečajnog postupka na oglasnoj tabli suda, odnosno pre donošenja rešenja o odbacivanju ili o odbijanju predloga. Ako predlagač povuče predlog, stečajno veće obustavlja postupak, a troškove postupka snosi predlagač. Naknada troškova Član 44. Predlagač je dužan da u roku od 10 dana od dana dobijanja naloga od suda uplati avans na ime troškova stečajnog postupka, koji obuhvataju troškove oglasa i troškove stečajnog upravnika, u visini koju odredi stečajno veće. Ako predlagač u propisanom roku ne uplati sredstva iz stava 1. ovog člana, stečajni sudija će odbaciti predlog. Ako stečajni sudija utvrdi da je predlog neosnovan i da ne postoje uslovi za pokretanje stečajnog postupka, nastali troškovi, po nalogu suda, izmiruju se iz uplaćenih sredstava iz stava 1. ovog člana. Ako su nastali troškovi veći od uplaćenih sredstava iz stava 1. ovog člana, predlagač čiji je predlog odbijen dužan je da nadoknadi razliku tih sredstava u roku od osam dana od dana dobijanja naloga od suda. Ako predlagač u ostavljenom roku ne uplati dopunske troškove, stečajni sudija će doneti rešenje da se postupak obustavlja, a troškove postupka snosi predlagač. Ako stečajni postupak bude pokrenut, u troškove tog postupka ulaze i troškovi prethodnog stečajnog postupka.

271

PRIRUČNIK ZA STEČAJNE UPRAVNIKE

Pokretanje prethodnog stečajnog postupka

bora stečajnog dužnika kojima je prestala dužnost pokretanjem stečajnog postupka.

Rešenje o pokretanju prethodnog stečajnog postupka Član 45. Stečajno veće u roku od tri dana od dana dostavljanja predloga za pokretanje stečajnog postupka donosi rešenje o pokretanju prethodnog stečajnog postupka i određuje stečajnog sudiju. Prethodni stečajni postupak pokreće se radi utvrđivanja razloga za pokretanje stečajnog postupka.

Stečajni sudija može rešenjem, protiv kojeg nije dozvoljena žalba, narediti stečajnom dužniku, kao i licima iz stava 1. ovog člana da, u određenom roku, predaju pismeni izveštaj o ekonomsko-finansijskom stanju stečajnog dužnika.

Protiv rešenja o pokretanju prethodnog stečajnog postupka nije dozvoljena žalba. Stečajno veće je dužno da pokrene stečajni postupak bez vođenja prethodnog stečajnog postupka u sledećim slučajevima: 1) ako stečajni dužnik podnese predlog za pokretanje stečajnog postupka sa potrebnim ispravama i prilozima; 2) ako poverilac podnese predlog za pokretanje stečajnog postupka a stečajni dužnik prizna postojanje stečajnog razloga; 3) u slučaju pretpostavke nesposobnosti plaćanja iz člana 3. ovog zakona. Obaveza stečajnog dužnika da pruži potrebne podatke Član 46. Ovlašćena lica stečajnog dužnika i lica koja za stečajnog dužnika vrše finansijske poslove obavezna su da organima stečajnog postupka, na njihov zahtev i bez odlaganja, pruže sve podatke i obaveštenja. Obaveza iz stava 1. ovog člana odnosi se i na članove upravnog i nadzornog od-

272

Lica iz stava 1. ovog člana odgovorna su poveriocima za naknadu štete koju su prouzrokovali uskraćivanjem podataka i obaveštenja, kao i nesavesno sastavljenim izveštajem o ekonomsko-finansijskom stanju stečajnog dužnika ili uskraćivanjem tog izveštaja. Lica iz stava 1. ovog člana odgovaraju krivično za davanje netačnih ili nepotpunih podataka i obaveštenja, zbog netačnog prikazivanja podataka u izveštaju o ekonomsko-finansijskom stanju stečajnog dužnika, kao i za davanje lažnog iskaza u sudskom postupku. Mere obezbeđenja Član 47. Stečajno veće će rešenjem o pokretanju prethodnog stečajnog postupka odrediti mere obezbeđenja radi sprečavanja promene imovinskog položaja stečajnog dužnika, odnosno uništavanja poslovne dokumentacije, ako postoji opasnost da će stečajni dužnik otuđiti imovinu odnosno uništiti dokumentaciju do pokretanja stečajnog postupka. Stečajno veće može izreći jednu ili više mera iz stava 1. ovog člana, i to: 1) postaviti privremenog stečajnog upravnika koji će preuzeti sva ili deo ovlašćenja organa stečajnog dužnika; 2) zabraniti isplate sa računa stečajnog dužnika bez saglasnosti stečajnog sudije; 3) zabraniti raspolaganje imovinom

ZAKON O STEČAJNOM POSTUPKU stečajnog dužnika ili odrediti da stečajni dužnik može raspolagati svojom imovinom samo uz prethodno pribavljenu saglasnost stečajnog sudije ili stečajnog upravnika; 4) zabraniti ili privremeno odložiti sprovođenje izvršenja prema stečajnom dužniku, uključujući i zabranu ili privremeno odlaganje koje se odnosi na ostvarivanje prava razlučnih poverilaca - moratorijum. U slučaju povrede zabrane raspolaganja iz stava 2. tačka 3. ovog člana primenjuju se odredbe ovog zakona o pravnim posledicama povrede zabrane raspolaganja posle pokretanja stečajnog postupka. Ukidanje i izmena mera obezbeđenja Član 48. U slučaju određivanja mera obezbeđenja iz člana 47. stav 2. ovog zakona ili u slučaju zabrane izvršenja i namirenja iz člana 73. ovog zakona, stečajni upravnik ili stečajni dužnik obezbeđuju adekvatnu zaštitu imovine, na način kojim će osigurati da vrednost i stanje imovine ostanu nepromenjeni. Stečajno veće, na pismeni zahtev razlučnog poverioca, može da donese odluku o ukidanju ili uslovljavanju dejstva moratorijuma ako: 1) stečajni dužnik ili stečajni upravnik nisu na adekvatan način zaštitili obezbeđenu imovinu tako da je njena fizička bezbednost izložena riziku; 2) vrednost imovine opada, a nema druge mogućnosti da se obezbedi primerena i efikasna zaštita; 3) je vrednost predmetne imovine manja od ukupnog iznosa obezbeđenih potraživanja, ukoliko predmetna imovina nije od ključnog značaja za reorganizaciju.

O zahtevu iz stava 2. ovog člana stečajno veće odlučuje u roku od 20 dana od dana prijema zahteva. Ako stečajno veće u propisanom roku ne odluči po zahtevu, smatra se da je moratorijum privremeno ukinut u odnosu na podnosioca zahteva u onoj meri u kojoj je ukidanje neophodno za ostvarivanje prava razlučnog poverioca na imovini koja je predmet obezbeđenja njegove imovine u skladu sa zakonom. Na predlog razlučnog poverioca, stečajno veće može da donese odluku o preduzimanju mera adekvatne zaštite imovine koja je predmet obezbeđenja njegovog potraživanja, koje se odnose na: 1) isplatu redovnih novčanih nadoknada razlučnom poveriocu, čiji je iznos jednak iznosu za koji se umanjuje vrednost imovine ili nadoknadu za stvarne ili predviđene gubitke; 2) zamenu imovine ili određivanje dodatne obezbeđene imovine dovoljne da nadoknadi smanjenje vrednosti ili gubitak; 3) podelu prihoda dobijenih prodajom, korišćenjem ili otuđenjem imovine koja je predmet obezbeđenog potraživanja razlučnom poveriocu, do visine njegovog obezbeđenog potraživanja; 4) popravku, održavanje, osiguranje ili mere posebnog obezbeđivanja i čuvanja imovine; 5) druge zaštitne mere ili druge vrste nadoknada za koje stečajno veće smatra da će zaštititi vrednost imovine razlučnog poverioca. Javnost mera obezbeđenja Član 49. Rešenje kojim se određuju mere obezbeđenja iz člana 47. stav 2. ovog zakona objavljuje se na oglasnoj tabli suda i dostavlja se sudu ili drugom organu odno-

273

PRIRUČNIK ZA STEČAJNE UPRAVNIKE sno organizaciji koja vodi registar pravnih lica ili preduzetnika, koji su dužni, bez odlaganja, da upišu izrečene mere u registar. Ako se rešenjem iz stava 1. ovog člana određuje mera zabrane isplate sa računa, rešenje se dostavlja i finansijskoj organizaciji ili banci koja vrši platni promet za stečajnog dužnika i sudu koji sprovodi izvršenje. Pružanje usluga od opšteg interesa Član 50. Pravna lica koja stečajnom dužniku pružaju komunalne, telekomunikacione i usluge isporuke električne energije, gasa ili drugog energenta (u daljem tekstu: usluge od opšteg interesa) ne mogu obustaviti vršenje tih usluga po osnovu neplaćenih računa nastalih pre podnošenja predloga za pokretanje stečajnog postupka. Stečajni dužnik ili stečajni upravnik su dužni da redovno vrše plaćanja za tekuće obaveze po osnovu usluga iz stava 1. ovog člana, od dana podnošenja predloga za pokretanje stečajnog postupka. Na pismeni zahtev pravnog lica iz stava 1. ovog člana stečajni sudija može da naloži stečajnom dužniku da kod suda deponuje deo svojih sredstava u cilju obezbeđenja plaćanja usluga tog pravnog lica za tekuće obaveze nastale posle podnošenja predloga za pokretanje stečajnog postupka. Iznos deponovanih sredstava ne može biti veći od jednomesečne uplate za usluge od opšteg interesa koje se dužniku pruže u toku kalendarskog meseca koji prethodi danu podnošenja predloga za pokretanje stečajnog postupka. Stečajni upravnik u prethodnom stečajnom postupku Član 51. Za stečajnog upravnika u prethodnom stečajnom postupku može se imenovati

274

lice koje ispunjava uslove za stečajnog upravnika. Ako je izrečena mera obezbeđenja zabrane raspolaganja imovinom, ovlašćenje raspolaganja imovinom stečajnog dužnika prelazi na stečajnog upravnika, koji je dužan da zaštiti i održava imovinu i da nastavi sa vođenjem poslova stečajnog dužnika, osim ako stečajno veće ne odredi mirovanje poslova. Izjava o preuzimanju duga Član 52. Ako sud odredi ročište radi izjašnjavanja o predlogu za pokretanje stečajnog postupka, pre donošenja rešenja o pokretanju prethodnog stečajnog postupka, na ročištu se može dati izjava o preuzimanju duga stečajnog dužnika. Stečajno veće oceniće datu izjavu, proveriti je i zatražiti odgovarajuće jemstvo u kom slučaju može da odloži ročište. Ako se utvrdi da je izjava o preuzimanju duga bez valjanog pokrića ili ako se odgovarajuće jemstvo ne položi u određenom roku, davalac izjave odgovara za prouzrokovanu štetu i za troškove postupka. Ako stečajno veće odobri preuzimanje duga, davalac izjave i njegovi jemci, solidarno sa stečajnim dužnikom, odgovaraju za njegove obaveze nastale do davanja izjave o preuzimanju duga. Protiv rešenja kojim se odobrava preuzimanje duga, predlagač i stečajni dužnik mogu izjaviti žalbu. Kada rešenje kojim se odobrava preuzimanje duga postane pravnosnažno, stečajno veće će rešenjem obustaviti postupak. Ako sud ne odredi posebno ročište za izjašnjavanje o predlogu za pokretanje stečajnog postupka, o izjavi o preuzimanju duga sud će odlučivati na ročištu na kom se raspravlja o razlozima za pokre-

ZAKON O STEČAJNOM POSTUPKU tanje stečajnog postupka, u skladu sa članom 54. ovog zakona. Rok prethodnog stečajnog postupka Član 53. Prethodni stečajni postupak može trajati najduže 30 dana od dana prijema predloga za pokretanje stečajnog postupka od ovlašćenog predlagača. Stečajni upravnik koji je imenovan u prethodnom stečajnom postupku podnosi izveštaj o svom radu sa podacima o ekonomsko-finansijskom stanju stečajnog dužnika i rezultatima rada u prethodnom stečajnom postupku.

V. POKRETANJE STEČAJNOG POSTUPKA Ročišta pre pokretanja stečajnog postupka Rasprava o pokretanju stečajnog postupka Član 54. Ako je pokrenut prethodni stečajni postupak, stečajno veće će odrediti ročište radi raspravljanja o postojanju stečajnog razloga za pokretanje stečajnog postupka najkasnije u roku od 30 dana od dana prijema predloga za pokretanje stečajnog postupka. Ako sud nije doneo rešenje o pokretanju prethodnog stečajnog postupka, stečajno veće će odrediti ročište radi raspravljanja o postojanju razloga za pokretanje stečajnog postupka u roku od 10 dana od dana prijema predloga za pokretanje stečajnog postupka. Na ročište na kom se raspravlja o postojanju razloga za pokretanje stečajnog postupka pozivaju se predlagač, stečajni dužnik i stečajni upravnik, ako je bio imenovan u prethodnom stečajnom postupku.

Na ročištu se ispituje izjava o preuzimanju duga ukoliko o njoj nije odlučeno u prethodnom stečajnom postupku. Odlučivanje o pokretanju stečajnog postupka Član 55. Odluku o pokretanju odnosno odluku o odbijanju predloga za pokretanje stečajnog postupka stečajno veće donosi na ročištu o pokretanju stečajnog postupka, a najkasnije u roku od dva dana od zaključenja tog ročišta. Odluku iz stava 1. ovog člana stečajno veće donosi u formi rešenja. U rešenju o odbijanju predloga za pokretanje stečajnog postupka određuje se ko snosi troškove prethodnog stečajnog postupka.

Rešenje o pokretanju stečajnog postupka Sadržina rešenja Član 56. Rešenje o pokretanju stečajnog postupka sadrži: 1) naziv i sedište suda koji je doneo rešenje o pokretanju stečajnog postupka; 2) firmu odnosno ime i sedište odnosno adresu stečajnog dužnika; 3) postojanje stečajnog razloga; 4) odluku o imenovanju stečajnog upravnika, njegovo ime, prezime i adresu; 5) ime, prezime i sedište stečajnog sudije; 6) rok za prijavu potraživanja; 7) poziv poveriocima da prijave svoje obezbeđeno potraživanje; 8) poziv dužnicima stečajnog dužnika da ispune svoje obaveze prema stečajnoj masi.

275

PRIRUČNIK ZA STEČAJNE UPRAVNIKE Rok iz stava 1. tačka 6. ovog člana ne može biti duži od 60 dana od dana objavljivanja oglasa o pokretanju stečajnog postupka. Pokretanje stečajnog postupka upisuje se u odgovarajući registar na osnovu rešenja o pokretanju stečajnog postupka. Dostavljanje rešenja i objavljivanje oglasa Član 57. Rešenje o pokretanju stečajnog postupka dostavlja se stečajnom dužniku, ovlašćenom predlagaču, poveriocima koji su poznati sudu, finansijskoj organizaciji ili banci kod koje stečajni dužnik ima račun i odgovarajućim registrima, a drugim licima ako sud proceni da za tim postoji potreba.

razmatranje finansijskog izveštaja; 10) datum, vreme i mesto održavanja poverilačkog ročišta; 11) dan isticanja oglasa na oglasnoj tabli suda.

Ročišta posle pokretanja stečajnog postupka Zakazivanje ispitnog i poverilačkog ročišta Član 58. Rešenjem o pokretanju stečajnog postupka, stečajno veće određuje ročište za ispitivanje potraživanja i razmatranje finansijskog izveštaja (u daljem tekstu: ispitno ročište) i poverilačko ročište.

Oglas o pokretanju stečajnog postupka izrađuje stečajni sudija.

Ispitno ročište će se održati u roku koji nije kraći od 45 dana i duži od 60 dana od dana isteka roka za prijavljivanje potraživanja.

Oglas iz stava 2. ovog člana objavljuje se na oglasnoj tabli suda i u „Službenom glasniku Republike Srbije”, a može se objaviti i u domaćim i međunarodnim sredstvima informisanja.

Prvo poverilačko ročište će se održati u skladu sa odredbama iz člana 23. ovog zakona. Vreme nastupanja pravnih posledica pokretanja stečajnog postupka

Oglas o pokretanju stečajnog postupka sadrži:

Osnovno pravilo Član 59. Pravne posledice pokretanja stečajnog postupka nastupaju danom isticanja oglasa o pokretanju stečajnog postupka na oglasnoj tabli suda, ako ovim zakonom nije drugačije određeno.

1) naziv suda koji je doneo rešenje o pokretanju stečajnog postupka; 2) izvod iz rešenja o pokretanju stečajnog postupka; 3) firmu odnosno ime i sedište odnosno adresu stečajnog dužnika; 4) postojanje stečajnog razloga; 5) ime i sedište stečajnog sudije; 6) ime i adresu stečajnog upravnika; 7) poziv poveriocima da prijave svoja potraživanja u određenom roku; 8) poziv dužnicima stečajnog dužnika da izmire svoje obaveze; 9) datum, vreme i mesto održavanja ročišta za ispitivanje potraživanja i

276

Posledice pokretanja stečajnog postupka po stečajnog dužnika Prelazak prava i obaveza na stečajnog upravnika Član 60. Danom pokretanja stečajnog postupka prestaju prava direktora, zastupnika i punomoćnika, kao i organa upravljanja i nadzornih organa stečajnog dužnika i ta prava prelaze na stečajnog upravnika.

ZAKON O STEČAJNOM POSTUPKU Pravni posao raspolaganja stvarima i pravima koja ulaze u stečajnu masu, koji je stečajni dužnik zaključio posle pokretanja stečajnog postupka, ne proizvodi pravno dejstvo, osim u slučaju raspolaganja za koja važe opšta pravila pouzdanja u javne knjige, a druga strana ima pravo da zahteva vraćanje protivčinidbe iz stečajne mase kao stečajni poverilac.

sno organizaciju zapošljavanja na čijoj teritoriji se nalazi sedište stečajnog dužnika.

Punomoćja koja je dao stečajni dužnik, a koja se odnose na imovinu koja ulazi u stečajnu masu, prestaju pokretanjem stečajnog postupka.

Zarade i ostala primanja lica iz stava 3. ovog člana, koja određuje stečajni upravnik, uz saglasnost stečajnog sudije, namiruju se iz stečajne mase kao trošak stečajnog postupka.

Podela imovine pravne zajednice Član 61. Pravna zajednica, u smislu ovog zakona, jeste susvojina, ortakluk i dr. stečajnog dužnika sa trećim licem. Ako je stečajni dužnik u pravnoj zajednici, razvrgnuće zajednice sprovodi se shodnom primenom pravila vanparničnog i izvršnog postupka. Zajedničar ima pravo na odvojeno namirenje za obaveze nastale u pravnoj zajednici. Ako je privremeno ili trajno bilo zabranjeno razvrgnuće zajednice iz stava 1. ovog člana, danom pokretanja stečajnog postupka zabrana prestaje da važi. Naslednička izjava Član 62. Ako je stečajni dužnik stekao nasledstvo posle pokretanja stečajnog postupka, nasledničku izjavu daje stečajni upravnik. Prestanak radnog odnosa Član 63. Pokretanje stečajnog postupka je razlog za otkaz ugovora o radu koji je stečajni dužnik zaključio sa zaposlenima. Stečajni upravnik odlučuje o otkazu ugovora o radu iz stava 1. ovog člana i o otkazu obaveštava nadležni organ odno-

Stečajni upravnik može, pored zaposlenih kojima nije dat otkaz ugovora o radu, da zaposli potreban broj lica radi okončanja započetih poslova ili radi vođenja stečajnog postupka uz saglasnost stečajnog sudije.

Firma stečajnog dužnika Član 64. Uz firmu stečajnog dužnika, pri potpisivanju, dodaje se oznaka „u stečaju”, sa naznačenjem novog računa preko kojeg se vrši poslovanje stečajnog dužnika. Računi stečajnog dužnika Član 65. Danom pokretanja stečajnog postupka gase se računi stečajnog dužnika i prestaju prava lica koja su bila ovlašćena da raspolažu sredstvima sa računa stečajnog dužnika. Finansijska organizacija odnosno banka, koja vrši platni promet za stečajnog dužnika, na zahtev stečajnog upravnika, otvoriće novi račun preko kojeg će se vršiti poslovanje stečajnog dužnika. Novčana sredstva sa ugašenih računa stečajnog dužnika prenose se na novi račun. Posledice pokretanja stečajnog postupka na potraživanja Potraživanja poverilaca Član 66. Stečajni poverioci svoja potraživanja prema stečajnom dužniku ostvaruju samo u stečajnom postupku.

277

PRIRUČNIK ZA STEČAJNE UPRAVNIKE Pokretanjem stečajnog postupka razlučno pravo se ostvaruje isključivo u stečajnom postupku. Izlučni poverioci mogu svoje potraživanje ostvarivati u svim sudskim postupcima. Dospelost potraživanja Član 67. Danom pokretanja stečajnog postupka, potraživanja poverilaca prema stečajnom dužniku, koja nisu dospela, smatraju se dospelim. Konverzija potraživanja Član 68. Nenovčana potraživanja stečajnog dužnika koja nisu dospela smatraju se dospelim i unose se u stečajnu masu izraženu u novčanoj vrednosti. Novčana i nenovčana potraživanja prema stečajnom dužniku koja imaju za predmet povremena davanja, postaju jednokratna potraživanja danom pokretanja stečajnog postupka. Potraživanja u stranoj valuti unose se u stečajnu masu u toj valuti, ali se obračunavaju u dinarskoj protivvrednosti prema srednjem kursu dinara koji utvrđuje Narodna banka Srbije na dan pokretanja stečajnog postupka. Kamate Član 69. Za neobezbeđena potraživanja u stečajnom postupku, obračunavanje ugovorenih kamata prestaje danom podnošenja predloga za pokretanje stečajnog postupka. Na obezbeđena potraživanja u stečajnom postupku obračunava se kamata, ako je ugovorena, ali samo do visine vrednosti imovine koja služi za obezbeđenje potraživanja. Ako posle izmirenja svih ostalih potraživanja postoje raspoloživa sredstva

278

za isplatu, stečajni sudija može odobriti obračunavanje i plaćanje kamate i posle podnošenja predloga za pokretanje stečajnog postupka. Kamata iz stava 3. ovog člana obračunava se po propisanim zateznim kamatnim stopama. Odredbe ugovora kojima se u slučaju neispunjenja ugovornih obaveza stečajnog dužnika, odnosno nesposobnosti plaćanja ili pokretanja stečajnog postupka predviđa ugovorna kazna, povećana kamatna stopa ili bilo koja druga kaznena mera, smatraju se ništavnim u postupku utvrđivanja visine potraživanja u stečajnom postupku. Stečajni dužnik odnosno stečajni upravnik ima pravo da ostane pri ispunjenju prvobitnog ugovora u obliku u kom je on zaključen pre pokretanja stečajnog postupka, a u cilju izvršenja ugovornih obaveza u postupku reorganizacije. Zastarelost Član 70. Prijavljivanjem potraživanja prekida se zastarelost potraživanja koje postoji prema stečajnom dužniku. Zastarelost potraživanja stečajnog dužnika prema njegovim dužnicima prekida se danom pokretanja stečajnog postupka i ne teče godinu dana od dana pokretanja stečajnog postupka. Uslovna potraživanja Član 71. Poveriocu čije je potraživanje vezano za odložni uslov obezbeđuju se odgovarajuća sredstva iz stečajne mase. Ako odložni uslov ne nastupi do pravnosnažnosti rešenja o glavnoj deobi stečajne mase, potraživanje vezano za odložni uslov se gasi, a sredstva se raspoređuju na ostale poverioce, srazmerno visini njihovih potraživanja.

ZAKON O STEČAJNOM POSTUPKU Potraživanja vezana za raskidni uslov uzimaju se u obzir prilikom deobe stečajne mase ako poverilac pruži obezbeđenje da će vratiti ono što je primio iz stečajne mase kada nastupi raskidni uslov. Ako raskidni uslov ne nastupi do pravnosnažnosti rešenja o konačnoj deobi stečajne mase, smatra se da taj uslov nije ni postojao. Procesnopravne posledice pokretanja stečajnog postupka Preuzimanje parnice Član 72. Parnice o imovini koja ulazi u stečajnu masu, koje su postojale na dan pokretanja stečajnog postupka, preuzima stečajni upravnik u ime i za račun stečajnog dužnika. Zabrana izvršenja i namirenja Član 73. Od dana pokretanja stečajnog postupka ne može se protiv stečajnog dužnika, odnosno nad njegovom imovinom, odrediti i sprovesti prinudno izvršenje, niti bilo koja mera postupka izvršenja u cilju namirenja potraživanja, osim izvršenja koja se odnose na troškove stečajnog postupka. Postupci iz stava 1. ovog člana koji su u toku prekidaju se. Upisi prava na odvojeno namirenje u javne knjige i registre mogu se odobriti i sprovesti i posle pokretanja stečajnog postupka, ako su uslovi za upis nastupili pre dana pokretanja stečajnog postupka, osim ako ovim zakonom nije drugačije određeno. Zabrana iz stava 1. ovog člana može biti ukinuta ili izmenjena pod uslovima i na način propisan članom 48. ovog zakona.

Posledice pokretanja stečajnog postupka na pravne poslove Pravo na izbor u slučaju dvostranoteretnog ugovora Član 74. Ako stečajni dužnik i njegov saugovarač do pokretanja stečajnog postupka nisu u celosti ili delimično izvršili dvostranoteretni ugovor koji su zaključili, stečajni upravnik može, umesto stečajnog dužnika, ispuniti ugovor i tražiti ispunjenje od druge strane. Ako stečajni upravnik odbije ispunjenje, saugovarač stečajnog dužnika može ostvariti svoje potraživanje kao stečajni poverilac. Ako saugovarač stečajnog dužnika pozove stečajnog upravnika da se izjasni o ispunjavanju ugovora, stečajni upravnik je dužan da saugovarača stečajnog dužnika, u roku od 15 dana od dana prijema poziva, pismeno obavesti o tome da li namerava da ispuni ugovor. Ako stečajni upravnik ostane kod ispunjenja ugovora pa u toku stečajnog postupka prestane da ga izvršava, potraživanje po osnovu tog ugovora spada u prvi isplatni red, kao trošak stečajnog postupka. Finansijski lizing Član 75. Ako se stečajni postupak pokrene nad primaocem lizinga, davalac lizinga ima pravo na odvojeno namirenje i pravo prioriteta na predmetu lizinga. Zabrana izvršenja i namirenja iz člana 73. ovog zakona, shodno se primenjuje i na ostvarivanje prava iz stava 1. ovog člana. Davalac lizinga može zahtevati ukidanje ili izmenu mera obezbeđenja, odnosno primenu mera zaštite, iz člana 48. st. 3. i 4. ovog zakona.

279

PRIRUČNIK ZA STEČAJNE UPRAVNIKE U slučaju bankrotstva stečajni dužnik odnosno stečajni upravnik je dužan da preda predmet lizinga davaocu lizinga u roku od 30 dana od dana prijema pismenog zahteva, koji može biti upućen posle odluke o bankrotstvu i prodaji imovine, osim u slučaju da se davalac lizinga saglasi sa drugačijom odlukom. Ako stečajni dužnik odnosno stečajni upravnik ne preda predmet lizinga u roku iz stava 4. ovog člana, davalac lizinga ima pravo da zahteva povraćaj državine i izvršenje na predmetu lizinga u skladu sa ugovorom odnosno zakonom. U slučaju reorganizacije, stečajni dužnik odnosno stečajni upravnik je dužan da u roku od osam dana od dana prijema pismenog zahteva, pismeno obavesti davaoca lizinga o nameri da nastavi sa korišćenjem imovine koja je predmet lizinga. Ako stečajni dužnik odnosno stečajni upravnik ne obavesti davaoca lizinga o nameri da nastavi sa korišćenjem predmeta lizinga u roku iz stava 6. ovog člana, odnosno ne plaća u ugovorenom roku, davalac lizinga ima pravo da zahteva povraćaj državine i izvršenje na predmetu lizinga, u skladu sa ugovorom odnosno zakonom. Na slučajeve pokretanja stečajnog postupka protiv davaoca lizinga, kao i na ugovore o operativnom lizingu, primenjuju se odredbe člana 74. ovog zakona. Fiksni poslovi Član 76. Ako je vreme ispunjenja obaveze iz fiksnog ugovora nastupilo posle pokretanja stečajnog postupka, saugovarač stečajnog dužnika ne može tražiti ispunjenje, ali može tražiti naknadu zbog neispunjenja, kao stečajni poverilac. Naknada zbog neispunjenja određuje se u visini razlike između ugovorene i tr-

280

žišne cene koja u mestu ispunjenja važi za fiksne ugovore na dan pokretanja stečajnog postupka. Primena pravila na druge poslove sa ugovorenim rokom Član 77. Odredbe čl. 74 - 76. ovog zakona shodno se primenjuju i na pravne poslove ako su predmet ugovora činidbe, kao što su: predaja hartija od vrednosti, isporuka plemenitih metala, novčane činidbe koje se ispunjavaju u stranoj valuti i drugo, a ugovoreno vreme ili rok ispunjenja su nastupili posle pokretanja stečajnog postupka. Nalozi i ponude Član 78. Nalog koji je izdao stečajni dužnik gubi dejstvo danom pokretanja stečajnog postupka, ako stečajni upravnik ne odluči drugačije. Ponude učinjene stečajnom dužniku ili ponude koje je učinio stečajni dužnik koje nisu prihvaćene do dana pokretanja stečajnog postupka prestaju da važe danom pokretanja stečajnog postupka, ako stečajni upravnik ne odluči drugačije. Zakup Član 79. Zakup nepokretnosti ne prestaje pokretanjem stečajnog postupka. Prava koja su nastala u vreme pre pokretanja stečajnog postupka prema stečajnom dužniku, saugovarač stečajnog dužnika može ostvarivati samo kao stečajni poverilac. Ugovore o zakupu stečajni upravnik može otkazati nezavisno od zakonskih i ugovorenih rokova, sa otkaznim rokom od 30 dana. Pravo na naknadu štete zbog otkaza zakupa zakupodavac ostvaruje u iznosu koji ne može biti viši od iznosa polugodišnje zakupnine.

ZAKON O STEČAJNOM POSTUPKU Saugovarač stečajnog dužnika ne može otkazati zakup zbog kašnjenja zakupnine ili zbog pogoršanja imovinskog stanja stečajnog dužnika posle podnošenja predloga za pokretanje stečajnog postupka. Ako ugovor o zakupu ostane na snazi stečajni dužnik je u obavezi da uredno plaća ugovorenu zakupninu, a potraživanje po osnovu tog ugovora spada u prvi isplatni red, kao trošak stečajnog postupka.

Izlučna prava, naknada za izlučna prava Član 82. Ako je izlučno pravo upisano u zemljišnu ili u drugu javnu knjigu ili registar, teret dokazivanja da stvar na kojoj postoji takvo pravo ulazi u stečajnu masu pada na stečajnog dužnika.

Ako je stečajni postupak pokrenut pre nego što je stečajni dužnik ušao u nepokretnost kao zakupac, stečajni upravnik i saugovarač stečajnog dužnika mogu odustati od ugovora o zakupu.

Ako je stvar na kojoj postoji izlučno pravo stečajni dužnik neovlašćeno otuđio pre pokretanja stečajnog postupka, izlučni poverilac može zahtevati da se na njega prenese pravo na protivčinidbu ako ona još nije izvršena, a ako je izvršena, može tražiti naknadu štete kao stečajni poverilac.

Roba u prevozu Član 80. Saugovarač stečajnog dužnika odnosno prodavac ili njegov komisionar, kome cena nije isplaćena u celosti, može tražiti da mu se vrati roba koja je poslata stečajnom dužniku, a do dana pokretanja stečajnog postupka nije prispela u mesto opredeljenja, odnosno nije preuzeta od stečajnog dužnika - pravo na potragu.

Troškovi stečajnog postupka Član 83. Troškovi stečajnog postupka obuhvataju: sudske troškove, troškove zakupa posle pokretanja stečajnog postupka, nagrade i naknade stečajnom upravniku, privremenom stečajnom upravniku, kao i druge izdatke za koje je zakonom predviđeno da se namiruju kao troškovi stečajnog postupka.

Ako je stečajni dužnik preuzeo robu koja je stigla u mesto opredeljenja pre pokretanja stečajnog postupka samo na čuvanje, prodavac nema pravo na potragu, ali može ostvariti svoja prava kao izlučni poverilac po opštim pravilima.

Upravljanje imovinom i pravima

VI. STEČAJNA MASA Obim i sastav stečajne mase Pojam stečajne mase Član 81. Stečajna masa je celokupna imovina stečajnog dužnika u zemlji i inostranstvu na dan pokretanja stečajnog postupka, kao i imovina koju stečajni dužnik stekne tokom stečajnog postupka.

Preuzimanje stečajne mase Član 84. Pokretanjem stečajnog postupka stečajni upravnik uzima u državinu celokupnu imovinu koja ulazi u stečajnu masu i njome upravlja. Ako se odbije predaja stvari koje ulaze u imovinu stečajnog dužnika, stečajni upravnik će od stečajnog suda zatražiti da sprovede prinudno izvršenje na osnovu pravnosnažnog rešenja o pokretanju stečajnog postupka. Uz nalog za predaju stvari, stečajni sud može prema stečajnom dužniku ili trećem licu odrediti i mere prinude radi sprovođenja izvršenja.

281

PRIRUČNIK ZA STEČAJNE UPRAVNIKE Ako se u imovini stečajnog dužnika nađu gotov novac, hartije od vrednosti ili dragocenosti, stečajni upravnik određuje način njihovog čuvanja ili ulaganja uz saglasnost odbora poverilaca. Popis i pečaćenje Član 85. Stečajni upravnik popisuje stvari koje ulaze u stečajnu masu, uz naznačenje njihove procene u visini očekivanog unovčenja. Ako je to potrebno, stečajni upravnik će, uz saglasnost stečajnog sudije, procenu vrednosti stvari poveriti veštaku. Stečajni upravnik može, pošto je preuzeo stečajnu masu, pre popisa stvari ili posle njega, prema okolnostima, zatražiti da službeno lice stečajnog suda zapečati prostorije u kojima se nalaze stvari stečajnog dužnika. Stečajni dužnik obaveštava stečajnog sudiju i odbor poverilaca o pečaćenju i skidanju pečata. Lista poverilaca Član 86. Stečajni upravnik je dužan da sastavi listu svih poverilaca za koje je saznao iz poslovnih knjiga i ostale dokumentacije stečajnog dužnika, iz drugih podataka, kao i iz prijave potraživanja. U listi iz stava 1. ovog člana posebno se evidentiraju razlučni i izlučni poverioci i zaposleni kod stečajnog dužnika za iznose neisplaćenih zarada. Za svakog poverioca u listi se navode podaci o: 1) firmi odnosno imenu i sedištu odnosno prebivalištu sa kontakt adresom; 2) iznosu potraživanja, sa određivanjem glavnog duga i obračunom kamata; 3) pravnom osnovu potraživanja;

282

4) stvarima na kojima postoji razlučno ili izlučno potraživanje. Popis dužnika stečajnog dužnika Član 87. Stečajni upravnik je dužan da sastavi listu dužnika stečajnog dužnika, sa podacima iz člana 86. stav 3. ovog zakona. Pripremni pregled imovine i obaveza stečajnog dužnika i izveštaj o ekonomskom položaju Član 88. Stečajni upravnik je dužan da u roku od 30 dana od preuzimanja imovine i prava stečajnog dužnika sastavi početni stečajni bilans u kom će navesti i uporediti aktivu i pasivu stečajnog dužnika. Na predlog stečajnog upravnika, rok iz stava 1. ovog člana stečajni sudija može produžiti iz opravdanih razloga, ali najviše za 10 dana. Stečajni upravnik je dužan da podnese sudu i odboru poverilaca početni stečajni bilans sa izveštajem o ekonomsko-finansijskom položaju stečajnog dužnika sa procenom mogućnosti reorganizacije najkasnije pet dana pre dana održavanja prvog poverilačkog ročišta. Poslovne knjige i poreske obaveze Član 89. Poslovne knjige stečajnog dužnika posle pokretanja stečajnog postupka vodi stečajni upravnik ili lice koje on odredi. Pokretanjem stečajnog postupka smatra se da je počela nova poslovna godina. Stečajno veće može da postavi revizora za ocenu završnog računa odnosno početnog stečajnog bilansa.

ZAKON O STEČAJNOM POSTUPKU

VII. UTVRĐIVANJE POTRAŽIVANJA Prijavljivanje potraživanja Član 90. Poverioci podnose prijave potraživanja pismeno stečajnom sudu. U prijavi se naročito mora naznačiti: 1) firma odnosno ime i sedište odnosno prebivalište poverioca sa kontakt adresom; 2) pravni osnov potraživanja; 3) iznos potraživanja, i to posebno iznos glavnog potraživanja sa obračunom kamate; 4) stvar na kojoj je poverilac stekao razlučno pravo ukoliko se radi o obezbeđenom potraživanju i iznos njegovog potraživanja koji nije obezbeđen, ako njegovo potraživanje nije u celini obezbeđeno; 5) određeni zahtev poverioca, shodno odredbama člana 186. zakona kojim se uređuje parnični postupak. Poverioci koji imaju potraživanja u stranoj valuti prijavljuju ih u valuti potraživanja. Ako se prijavljuju potraživanja o kojima se vodi parnica, u prijavi se navodi sud pred kojim teče postupak sa oznakom spisa. Solidarni sadužnici i jemci stečajnog dužnika mogu, kao stečajni poverioci, tražiti da im se vrati ono što su za stečajnog dužnika platili posle dana pokretanja stečajnog postupka, ako prema stečajnom dužniku imaju pravo regresa. Izlučno potraživanje Član 91. Izlučni poverilac podnosi zahtev da mu se iz stečaja izluči stvar koja ne ulazi u stečajnu masu. Stečajni upravnik je dužan da u roku od 20 dana od dana prijema zahteva oba-

vesti poverioca da li prihvata zahtev za izlučenje ili odbija takav zahtev poverioca, kao i da precizira rok u kom će omogućiti povraćaj stvari izlučnom poveriocu. Rok iz stava 2. ne može biti duži od 10 dana od dana prihvatanja zahteva izlučnog poverioca, osim u slučaju da stečajni sudija iz opravdanih razloga odobri produženje ovog roka. Ako stečajni upravnik odbije da izluči stvar iz stečajne mase, protiv te odluke poverilac ima pravo prigovora stečajnom veću u roku od pet dana od prijema obaveštenja od stečajnog upravnika. Ako stečajno veće ospori pravo na izlučenje stvari, poverilac svoje pravo može ostvarivati u drugim sudskim postupcima. Postupak utvrđivanja potraživanja i lista potraživanja Član 92. Posle isteka roka za prijavljivanje stečajni sudija istovremeno dostavlja sve prijave potraživanja stečajnom upravniku. Upravnik utvrđuje valjanost, obim i isplatni red svakog potraživanja i o tome sačinjava listu priznatih i osporenih potraživanja u roku od 40 dana od dana prijema poslednje prijave od suda. Stečajni upravnik je dužan da u roku od pet dana od dana isteka roka iz stava 2. ovog člana, istakne listu potraživanja na oglasnoj tabli suda ili, ukoliko je lista nesrazmerno velika, da na oglasnoj tabli istakne obaveštenje o mestu gde se lista nalazi. Stečajni upravnik je dužan da izvrši ličnu dostavu obaveštenja onim poveriocima čija su potraživanja osporena. Na zahtev poverioca čije je potraživanje osporeno, stečajni upravnik je dužan da zajedno sa poveriocem pregleda ponovo njegovu prijavu sa dodatnim dokazima i

283

PRIRUČNIK ZA STEČAJNE UPRAVNIKE da posle toga odluči konačno da li će priznati ili osporiti potraživanje. Ako stečajni upravnik posle ponovnog pregleda prijave promeni svoju odluku, dužan je da ispravi listu iz stava 2. ovog člana. Ispitno ročište Član 93. Konačna lista o svim prijavama potraživanja sačinjava se na ispitnom ročištu. Na ispitno ročište se poziva stečajni upravnik, a mogu se pozvati stečajni dužnik i poverioci, kao i lica koja su obavljala poslove kod stečajnog dužnika, a mogu da pruže podatke o postojanju i visini potraživanja, kao i revizori koji su vršili pregled poslovanja stečajnog dužnika. Ispitno ročište će se održati i ako mu ne prisustvuju svi poverioci koji su prijavili svoja potraživanja. Poverioci mogu osporavati prijavljena potraživanja drugih poverilaca. Ako poverioci nisu osporavali potraživanja drugih poverilaca u propisanom roku, to ne mogu učiniti u kasnijem postupku. Utvrđena potraživanja Član 94. Potraživanje se smatra utvrđenim ako nije osporeno od strane stečajnog upravnika ili od strane stečajnih poverilaca u roku od 40 dana od prijema poslednje prijave. Stečajni sudija će usvojiti konačnu tabelu na osnovu liste potraživanja koju je sastavio stečajni upravnik, i na osnovu izmena unetih na ročištu. Konačna tabela sadrži podatke o svim prijavljenim potraživanjima, o tome ko ih je osporio i u kom iznosu su utvrđena, odnosno osporena. Na osnovu ove tabele, stečajni sudija donosi zaključak o listi potraživanja i zaključak o osporenim potraživanjima.

284

Zaključak o listi potraživanja dostavlja se stečajnom upravniku i svakom stečajnom poveriocu, i objavljuje se na oglasnoj tabli suda. Protiv zaključka iz stava 4. ovog člana prigovor može podneti stečajni upravnik i stečajni poverilac, s tim što stečajni poverilac može osporavati zaključak samo u delu koji se tiče njegovog potraživanja. Prigovor iz stava 5. ovog člana podnosi se stečajnom veću. Pravnosnažna odluka kojom se utvrđuje potraživanje i njegov isplatni red obavezujuća je za stečajnog dužnika i za sve stečajne poverioce. Zaključak o osporenom potraživanju dostavlja se stečajnom upravniku i svakom stečajnom poveriocu čije je potraživanje osporeno i koji je upućen na parnicu, i objavljuje se na oglasnoj tabli suda. Stečajni poverilac koji dokaže svoje potraživanje u parnici na koju je upućen, ima pravo da traži ispravljanje tabele u listi utvrđenih potraživanja. Naknadne prijave Član 95. Na ispitnom ročištu ispituju se i potraživanja prijavljena posle isteka roka za prijavljivanje potraživanja, ako su prijave podnete sudu i stečajnom upravniku pre održavanja ispitnog ročišta ili neposredno na ročištu. Ako stečajni upravnik ili neki od poverilaca stavi prigovor, tražeći da se naknadno prijavljeno potraživanje ne ispituje na ispitnom ročištu, ili ako potraživanje bude prijavljeno tek posle ispitnog ročišta, stečajno veće će o trošku poverioca koji je naknadno prijavio potraživanje odrediti dopunsko ispitno ročište. Na dopunskom ispitnom ročištu ne mogu se osporavati potraživanja utvrđena

ZAKON O STEČAJNOM POSTUPKU na ranijim ispitnim ročištima. U postupku ispitivanja naknadno prijavljenih potraživanja shodno se primenjuju odredbe čl. 90 - 93. ovog zakona. Osporena potraživanja Član 96. Poverilac čije je potraživanje osporeno upućuje se na parnicu radi utvrđivanja osporenog potraživanja, koju može da pokrene u roku od osam dana od dana prijema zaključka iz člana 94. ovog zakona. Poverilac koji je osporio potraživanje drugog poverioca priznato od strane stečajnog upravnika, upućuje se na parnicu, u skladu sa stavom 1. ovog člana. Osporeno potraživanje smatra se priznatim ako poverilac koji je osporio potraživanje drugog poverioca ne pokrene parnicu u zakonom propisanom roku. Poverilac koji je upućen na parnicu dužan je da o pokretanju postupka iz stava 1. ovog člana obavesti stečajno veće. Ako poverilac iz stava 1. ovog člana ne obavesti stečajno veće o pokretanju parnice, odgovoran je za troškove i štetu prouzrokovanu propuštanjem. Poverilac osporenog potraživanja može, umesto da pokrene parnicu u smislu stava 1. ovog člana, da u roku od osam dana od dana prijema zaključka iz člana 94. ovog zakona dostavi predlog stečajnom sudiji da o osporenom potraživanju odluči stečajni sudija kao arbitar, odnosno arbitražno veće, zavisno od visine spora. Predlog iz stava 5. ovog člana sadrži izjavu da poverilac želi da o njegovom osporenom potraživanju odluči stečajni sudija kao arbitar odnosno arbitražno veće, zahtev i činjenice na kojima se zahtev zasniva, kao i dokaze u vezi sa zahtevom.

o osporenom potraživanju odluči stečajni sudija, stečajni sudija, zavisno od visine spora, odlučuje kao arbitar pojedinac ili u arbitražnom veću koje je sastavljeno od trojice arbitara kojim predsedava stečajni sudija. Sastav arbitražnog veća određuju stranke tako što jednog arbitra predlaže poverilac, drugog stečajni dužnik, a predsednik veća je stečajni sudija. Arbitražni postupak se sprovodi po odredbama zakona kojim se uređuje parnični postupak. Protiv odluke stečajnog sudije kao arbitra odnosno arbitražnog veća, nezadovoljna stranka ima pravo žalbe drugostepenom sudu, u roku od osam dana od dana dostavljanja odluke. Ako odluka arbitra odnosno arbitražnog veća bude ukinuta, predmet se vraća arbitru odnosno arbitražnom veću. Postupak o osporenom potraživanju Član 97. Ako u vreme pokretanja stečajnog postupka teče parnica o potraživanju, stečajni upravnik će preuzeti parnicu u stanju u kom se ona nalazi u trenutku pokretanja stečajnog postupka. Ako se parnica iz stava 1. ovog člana ne vodi pred stečajnim sudom, sud pred kojim se vodi parnica će prekinuti postupak, a po stavljanju predloga za nastavak postupka oglasiće se nenadležnim i predmet ustupiti stečajnom sudu. Protiv rešenja o ustupanju predmeta nije dopuštena žalba. Pravnosnažna odluka o osporenom potraživanju ima dejstvo prema stečajnom dužniku i prema svim poveriocima stečajnog dužnika.

Ako se stečajni upravnik ili stečajni dužnik saglasi sa predlogom poverioca da

285

PRIRUČNIK ZA STEČAJNE UPRAVNIKE

VIII. POBIJANJE PRAVNIH RADNJI STEČAJNOG DUŽNIKA Opšti uslovi Član 98. Pravne poslove i druge pravne radnje zaključene odnosno preduzete pre pokretanja stečajnog postupka, kojima se narušava ravnomerno namirenje stečajnih poverilaca ili oštećuju poverioci, kao i pravne poslove i druge pravne radnje kojima se pojedini poverioci stavljaju u pogodniji položaj (u daljem tekstu: pogodovanje poverilaca), mogu pobijati stečajni upravnik, u ime stečajnog dužnika i poverioci, u skladu sa odredbama ovog zakona. Propuštanje zaključenja pravnog posla odnosno propuštanje preduzimanja radnje, u pogledu pobijanja, izjednačava se sa pravnim poslom odnosno sa pravnom radnjom. Pobijati se mogu i pravni poslovi i pravne radnje za koje postoji izvršna isprava ili koje su preduzete u postupku prinudnog izvršenja. Ako zahtev za pobijanje bude usvojen, prestaje dejstvo izvršne isprave prema poveriocima stečajnog dužnika. Pobijanje se može vršiti od dana otvaranja stečajnog postupka do dana održavanja ročišta za glavnu deobu stečajne mase. Uobičajeno namirenje Član 99. Pravni posao ili druga pravna radnja preduzeti u poslednja tri meseca pre podnošenja predloga za pokretanje stečajnog postupka, kojima se jednom poveriocu pruža obezbeđenje ili daje namirenje na način i u vreme koji su u skladu sa sadržinom njegovog prava (u daljem tekstu: uobičajeno namirenje), mogu se pobijati ako je u vreme kada su preduzeti stečajni dužnik bio nesposoban za plaćanje, a poverilac je znao ili morao znati za njegovu nesposobnost plaćanja.

286

Pravni posao ili druga pravna radnja uobičajenog namirenja mogu se pobijati i kada su preduzeti posle podnošenja predloga za pokretanje stečajnog postupka, ako je poverilac znao ili je morao znati da je stečajni dužnik nesposoban za plaćanje ili je znao da je stavljen predlog za pokretanje stečajnog postupka. Smatraće se da je poverilac znao ili morao znati za nesposobnost plaćanja stečajnog dužnika ili za predlog za pokretanje stečajnog postupka ako je znao za okolnosti iz kojih se na nesumnjiv način može zaključiti da postoji nesposobnost plaćanja, odnosno da je stavljen predlog za pokretanje stečajnog postupka. Neubičajeno namirenje Član 100. Pravni posao ili pravna radnja kojima se jednom poveriocu pruža obezbeđenje ili daje namirenje koje on uopšte nije imao pravo da traži ili je imao pravo da traži ali ne na način i u vreme kada je preduzeto, mogu se pobijati ako su preduzeti u poslednjih šest meseci pre podnošenja predloga za pokretanje stečajnog postupka. Neposredno oštećenje stečajnih poverilaca Član 101. Pravni posao stečajnog dužnika kojim se poverioci neposredno oštećuju može se pobijati ako je: 1) preduzet u poslednja tri meseca pre pokretanja stečajnog postupka, a u vreme zaključenja posla stečajni dužnik je bio nesposoban za plaćanje i ako je saugovarač stečajnog dužnika znao za njegovu nesposobnost plaćanja; 2) posao zaključen posle podnošenja predloga za pokretanje stečajnog postupka, a saugovarač stečajnog dužnika je znao ili je morao znati da je stečajni dužnik nesposoban za

ZAKON O STEČAJNOM POSTUPKU plaćanje ili da je stavljen predlog za pokretanje stečajnog postupka; 3) u pitanju preduzimanje ili propuštanje preduzimanja pravne radnje stečajnog dužnika kojom on gubi neko svoje pravo ili zbog koje on to pravo više ne može ostvariti. Namerno oštećenje poverilaca Član 102. Pravni posao odnosno pravna radnja zaključeni odnosno preduzeti u poslednjih pet godina pre podnošenja predloga za pokretanje stečajnog postupka ili posle toga, sa namerom oštećenja jednog ili više poverilaca, mogu se pobijati ako je saugovarač stečajnog dužnika znao za nameru stečajnog dužnika. Znanje namere se pretpostavlja ako je saugovarač stečajnog dužnika znao da stečajnom dužniku preti nesposobnost plaćanja i da se radnjom oštećuju poverioci. Poslovi i radnje bez naknade ili uz neznatnu naknadu Član 103. Pravni posao i pravna radnja stečajnog dužnika bez naknade ili uz neznatnu naknadu mogu se pobijati ako su zaključeni odnosno preduzeti u poslednje dve godine pre podnošenja predloga za pokretanje stečajnog postupka. Nemogućnost pobijanja Član 104. Ne mogu se pobijati pravni poslovi zaključeni odnosno pravne radnje preduzete radi: 1) izvršenja odobrenog plana reorganizacije stečajnog dužnika preduzeta posle pokretanja stečajnog postupka; 2) nastavljanja poslova preduzetih posle pokretanja stečajnog postupka; 3) isplate po menicama ili čekovima ako je druga strana morala primiti isplatu da ne bi izgubila pravo

na regres protiv ostalih meničnih odnosno čekovnih obveznika. Rokovi Član 105. Rokovi koji se računaju unazad, a odnose se na pravne radnje i pravne poslove stečajnog dužnika koji se mogu pobijati tužbom, računaju se od dana u mesecu koji po broju odgovara danu podnošenja predloga za pokretanje stečajnog postupka. Ako dan sa tim brojem ne postoji u poslednjem mesecu, rok se računa od poslednjeg dana tog meseca. Smatra se da je pravni posao zaključen onda kada su ispunjeni uslovi za njegovu punovažnost, a ako je za punovažnost nekog pravnog posla potreban upis u zemljišnu knjigu ili u registar brodova, vazduhoplova ili patenata, odnosno u drugu javnu knjigu ili registar, smatra se da je pravni posao zaključen onda kada je overena izjava volje za upis i kad je zahtev za upis podnet nadležnom organu. Radnje pobijanja Član 106. Pravni posao ili pravna radnja stečajnog dužnika pobijaju se tužbom. Pravni posao ili pravna radnja stečajnog dužnika mogu se pobijati i podnošenjem protivtužbe ili prigovora u parnici, u kom slučaju ne važi rok propisan u članu 98. stav 4. ovog zakona. Stranke u postupku pobijanja Član 107. Tužioci mogu biti poverilac i stečajni upravnik, u ime i za račun stečajnog dužnika. Tužba se podnosi protiv lica sa kojim je pravni posao zaključen, odnosno prema kome je pravna radnja preduzeta (u daljem tekstu: protivnik pobijanja) i protiv stečajnog dužnika, ako u njegovo ime tužbu nije podneo stečajni upravnik.

287

PRIRUČNIK ZA STEČAJNE UPRAVNIKE Tužba za pobijanje pravnog posla ili pravne radnje može se podneti i protiv naslednika ili drugog univerzalnog pravnog sledbenika protivnika pobijanja. Tužba se može podneti i protiv ostalih pravnih sledbenika protivnika pobijanja ako je: 1) pravni sledbenik znao za činjenice koje predstavljaju razlog za pobijanje pravnih poslova ili radnji njegovog prethodnika; 2) ono što je stečeno pravnim poslom ili pravnom radnjom koji se pobijaju pravnom sledbeniku ustupljeno bez naknade ili uz neznatnu naknadu. Dejstva pobijanja Član 108. Ako zahtev za pobijanje pravnog posla ili druge pravne radnje bude pravnosnažno usvojen, pobijeni pravni posao odnosno pravna radnja nemaju dejstva prema stečajnoj masi, a protivnik pobijanja je dužan da u stečajnu masu vrati svu imovinsku korist stečenu na osnovu pobijenog posla ili druge radnje. Protivnik pobijanja, pošto vrati imovinsku korist iz stava 1. ovog člana, ima pravo da ostvaruje svoje protivpotraživanje kao stečajni poverilac.

IX. UNOVČENJE I DEOBA STEČAJNE MASE, NAMIRENJE I ZAKLJUČENJE STEČAJNOG POSTUPKA Unovčenje stečajne mase Odluka o bankrotstvu i unovčenju imovine Član 109. Zaključak o unovčenju stečajne mase donosi stečajni sudija ako:

288

1) je očigledno da stečajni dužnik ne pokazuje interesovanje za reorganizaciju ili ličnu upravu; 2) na prvom poverilačkom ročištu za to glasa odgovarajući broj stečajnih poverilaca, u skladu sa članom 23. stav 5. ovog zakona; 3) stečajni dužnik ne sarađuje sa stečajnim upravnikom ili odborom poverilaca radi ispunjavanja objektivnih zahteva za pružanje podataka i obaveštenja u skladu sa odredbama ovog zakona; 4) stečajni dužnik ne izvršava naloge stečajnog sudije ili stečajnog veća; 5) nijedan plan reorganizacije nije podnet u propisanom roku; 6) nijedan plan reorganizacije nije usvojen u vreme održavanja ročišta. Protiv zaključka stečajnog sudije, stečajni upravnik i odbor poverilaca mogu izjaviti prigovor stečajnom veću u roku iz člana 31. ovog zakona. Po donošenju zaključka o unovčenju imovine, stečajni upravnik će obustaviti poslovanje stečajnog dužnika i bez odlaganja započeti postupak unovčenja. Način unovčenja Član 110. Po donošenju zaključka o unovčenju celokupne imovine ili dela imovine od strane stečajnog sudije, prodaju celokupne imovine ili dela imovine iz stečajne mase vrši stečajni upravnik ili lice koje on ovlasti. Prodaja imovine vrši se javnim nadmetanjem, javnim prikupljanjem ponuda ili neposrednom pogodbom, po odredbama ovog zakona. Ako se prodaja vrši javnim prikupljanjem ponuda, stečajni upravnik je dužan da oglasi prodaju u najmanje tri visokotiražna dnevna lista i to u roku koji ne mo-

ZAKON O STEČAJNOM POSTUPKU že biti kraći od 30 dana od dana određenog za dostavljanje ponuda. Oglas naročito sadrži uslove i rokove prodaje, kao i podatke o tome kada i gde potencijalni kupci mogu da vide imovinu koja se prodaje. Prodaja neposrednom pogodbom može se izvršiti isključivo ako je takav način prodaje unapred odobren od strane odbora poverilaca. Postupak prodaje Član 111. Pre prodaje imovine stečajni upravnik je dužan da stečajnom dužniku, odboru poverilaca, poveriocima koji imaju obezbeđeno potraživanje na imovini koja se prodaje i svim onim licima koja su iskazala interes za tu imovinu, bez obzira po kom osnovu, dostavi obaveštenje o nameri, planu prodaje, načinu prodaje i rokovima prodaje. Stečajni upravnik je dužan da obaveštenje iz stava 1. ovog člana dostavi najkasnije 30 dana pre predloženog datuma javnog nadmetanja, odnosno 15 dana pre dana zaključenja prodaje javnim prikupljanjem ponuda ili neposrednom pogodbom. Ako se prodaja vrši javnim nadmetanjem, obaveštenje stečajnog upravnika mora da sadrži: 1) mesto i adresu na kojoj se nalazi imovina koja se prodaje; 2) detaljan opis imovine sa podacima o nameni imovine; 3) početnu cenu i uslove pod kojima će se izvršiti javno nadmetanje. U slučaju prodaje javnim prikupljanjem ponuda ili neposrednom pogodbom, obaveštenje mora da sadrži: 1) mesto i adresu na kojoj se imovina nalazi; 2) detaljan opis imovine i njene funkcije;

3) procenu vrednosti imovine; 4) proceduru i uslove za izbor ponuda; 5) podatke o svim prikupljenim ponudama; 6) podatke o kupcu koji se predlaže; 7) sve uslove prodaje koja se predlaže, uključivši i cenu i način plaćanja. Kada je imovina koja se prodaje predmet obezbeđenja potraživanja jednog ili više razlučnih poverilaca, razlučni poverilac može u roku od 10 dana od dana prijema obaveštenja o predloženoj prodaji da predloži povoljniji način unovčenja imovine. Stečajni dužnik i poverioci mogu podneti prigovor na predloženu prodaju najkasnije u roku od 10 dana pre predloženog datuma prodaje ili prenosa, ako za njega postoji propisan osnov. O prigovoru odlučuje stečajni sudija. Prigovor ne zadržava prodaju, osim ako stečajni sudija ne odluči drugačije. Posle izvršene prodaje stečajni upravnik je dužan da o izvršenoj prodaji, uslovima i ceni obavesti stečajnog sudiju, stečajno veće i odbor poverilaca u roku od 10 dana od dana izvršene prodaje. Poverioci mogu staviti prigovor na izvršenu prodaju ukoliko za to postoji osnov. Prigovor ne utiče na izvršenu prodaju, već utiče na eventualnu štetu do koje je došlo radnjama stečajnog upravnika u postupku prodaje. Osnov za prigovor može biti: prevara, pristrasno ponašanje stečajnog upravnika, nepotpuno dato obaveštenje ili bilo koji drugi razlog iz koga proizlazi da je stečajni upravnik vodio postupak prodaje na štetu stečajne mase. Obična tvrdnja da je postignuta cena preniska nije dovoljan osnov za podnošenje prigovora. Sredstva ostvarena prodajom imovine na kojoj nisu postojala opterećenja ulaze

289

PRIRUČNIK ZA STEČAJNE UPRAVNIKE u stečajnu masu, a njihova deoba vrši se u skladu sa postupkom deobe propisanim ovim zakonom. Ako je imovina bila predmet obezbeđenja potraživanja jednog ili više razlučnih poverilaca iz ostvarene cene prvenstveno se namiruju troškovi prodaje a iz preostalog iznosa isplaćuju se razlučni poverioci čije je potraživanje bilo obezbeđeno prodatom imovinom u skladu sa njihovim pravom prioriteta. Namirenje razlučnih poverilaca mora biti izvršeno u roku od tri dana od dana kada je stečajni upravnik primio sredstva po osnovu prodaje imovine. Ako posle namirenja razlučnih poverilaca preostanu sredstva, celokupan preostali iznos ulazi u stečajnu masu i deli se stečajnim poveriocima u skladu sa odredbama ovog zakona koje se odnose na deobu. Kada kupac isplati cenu, na kupca se prenosi imovina bez tereta. Dragoceni metali, minerali, hartije od vrednosti i druge stvari koje imaju berzansku odnosno tržišnu cenu, prodaju se po toj ceni na odgovarajućoj berzi ili tržištu. Ako dragoceni metali, minerali, hartije od vrednosti i druge slične stvari koje se uobičajeno prodaju na berzi ili imaju tržišnu cenu, u vreme prodaje nemaju berzansku odnosno tržišnu cenu, prodaju se neposrednom pogodbom uz saglasnost odbora poverilaca. Prodaja stečajnog dužnika ili delova stečajnog dužnika Član 112. Predmet prodaje može biti stečajni dužnik kao pravno lice ili njegovi delovi koji predstavljaju funkcionalnu celinu, uz saglasnost odbora poverilaca. Pre nego što izloži prodaji stečajnog dužnika kao pravno lice, odnosno njegove delove, stečajni upravnik je dužan da na propisani način izvrši procenu njihove vrednosti.

290

Posledice prodaje stečajnog dužnika Član 113. Posle prodaje stečajnog dužnika kao pravnog lica, stečajni postupak se u odnosu na stečajnog dužnika obustavlja. Novac dobijen prodajom stečajnog dužnika ulazi u stečajnu masu i stečajni postupak se u odnosu na ovako dobijenu stečajnu masu nastavlja namirenjem stečajnih poverilaca. U slučaju kada je stečajni dužnik prodat kao pravno lice ili kada je prodat deo stečajnog dužnika, razlučni poverioci koji su imali razlučno pravo na bilo kom delu te imovine imaju pravo prioriteta u deobi sredstava ostvarenih prodajom, prema rangu prioriteta koji su stekli u skladu sa zakonom. Za potraživanja prema stečajnom dužniku koja su nastala do obustave stečajnog postupka ni stečajni dužnik ni njegov kupac ne odgovaraju poveriocima. Prodaja kvarljive robe Član 114. Stečajni upravnik će izložiti prodaji stvari podložne lakom kvarenju, uz obaveštavanje stečajnog sudije o nameravanoj prodaji. Ukoliko stečajni sudija u roku od 24 sata od prijema obaveštenja ne obavesti stečajnog upravnika o donošenju zaključka o unovčenju kvarljive robe, stečajni upravnik može pristupiti prodaji. Stečajni upravnik kod ove prodaje nije dužan da sprovede postupak prodaje iz člana 111. ovog zakona.

Deoba Opšta pravila Član 115. Stečajnu masu za podelu stečajnim poveriocima (deobnu masu), čine: nov-

ZAKON O STEČAJNOM POSTUPKU čana sredstva stečajnog dužnika na dan pokretanja stečajnog postupka, novčana sredstva dobijena nastavljanjem započetih poslova i novčana sredstva ostvarena unovčenjem stvari i prava stečajnog dužnika, kao i potraživanja stečajnog dužnika naplaćena u toku stečajnog postupka. Deoba sredstava radi namirenja stečajnih poverilaca vrši se prema dinamici priliva gotovinskih sredstava stečajnog dužnika. Na osnovu predloga stečajnog upravnika, a u zavisnosti od priticanja gotovinskih sredstava stečajnog dužnika, stečajno veće odlučuje da li će odobriti održavanje delimične deobe. Odluku o deobi po zaključenju stečajnog postupka donosi stečajni sudija. Nacrt rešenja za glavnu deobu Član 116. Pre glavne deobe stečajne mase, stečajni upravnik je dužan da sastavi nacrt rešenja za glavnu deobu deobne mase (u daljem tekstu: nacrt za glavnu deobu). Nacrt iz stava 1. ovog člana sadrži sledeće podatke: 1) konačnu listu svih potraživanja iz člana 93. ovog zakona; 2) iznos svakog potraživanja; 3) isplatni red svakog potraživanja; 4) iznos stečajne mase koji će se raspodeliti stečajnim poveriocima, kao predloženi procenat namirenja stečajnih poverilaca. Nacrt za glavnu deobu stečajni upravnik je dužan da dostavi odboru poverilaca, a odbor je dužan da obavesti stečajne poverioce da se nacrt za glavnu deobu nalazi na oglasnoj tabli suda odnosno u pisarnici u određenoj prostoriji. Nacrt za glavnu deobu će se učiniti dostupnim učesnicima postupka objavljiva-

njem na oglasnoj tabli suda odnosno izlaganjem na uvid u pisarnici suda. Rešenje o glavnoj deobi Član 117. Stečajno veće donosi rešenje o glavnoj deobi po isteku roka od 15 dana od dana prijema nacrta za glavnu deobu, ako nije podnet prigovor na nacrt za glavnu deobu od strane odbora poverilaca odnosno poverilaca pojedinačno. Ako odbor poverilaca odnosno poverioci pojedinačno podnesu prigovore na nacrt za glavnu deobu, stečajno veće će održati ročište i na njemu doneti rešenje o glavnoj deobi. Rešenje o glavnoj deobi objavljuje se na oglasnoj tabli i dostavlja se odboru poverilaca, poveriocu koji je izjavio prigovor i stečajnom upravniku. Stečajni upravnik i poverioci imaju pravo žalbe protiv rešenja o glavnoj deobi. Žalba iz stava 4. ovog člana izjavljuje se drugostepenom sudu, u roku od osam dana od dana dostavljanja rešenja. Osporena potraživanja Član 118. Poverilac koji je upućen na parnicu podnosi, u roku od 15 dana od dana izlaganja nacrta glavne deobe, u pisarnici dokaz da je podneo tužbu, odnosno da je preuzeo ranije pokrenutu parnicu. U slučaju iz stava 1. ovog člana, iznos koji bi poverilac dobio da njegovo potraživanje nije osporeno, izdvaja se u srazmeri određenoj rešenjem o glavnoj deobi do pravnosnažnog okončanja parnice. Potraživanja vezana za uslov Član 119. Ako je stečajnom poveriocu utvrđeno potraživanje sa raskidnim uslovom, ono će se uzeti u obzir ako stečajni poverilac

291

PRIRUČNIK ZA STEČAJNE UPRAVNIKE položi obezbeđenje da će ono što je primio vratiti ako se ispuni raskidni uslov. Ako je stečajnom poveriocu utvrđeno potraživanje sa odložnim uslovom, isplatiće mu se srazmerni deo potraživanja ako odložni uslov nastupi do ročišta za glavnu deobu. Glavna i naknadna deoba Član 120. Deobi stečajne mase odnosno namirenju stečajnih poverilaca pristupa se posle pravnosnažnosti rešenja o glavnoj deobi. Naknadnoj deobi pristupa se prema prilivu novčanih sredstava u deobnu masu. Završna deoba Član 121. Završnoj deobi stečajne mase pristupa se posle završetka unovčenja celokupne stečajne mase odnosno pretežnog dela stečajne mase, ako glavnom deobom nije obuhvaćena celokupna deobna masa. Završna deoba se sprovodi na način i pod uslovima sprovođenja glavne deobe. Završno ročište Član 122. Stečajno veće rešenjem određuje završno ročište na kom se: 1) raspravlja o završnom računu stečajnog upravnika; 2) raspravlja o konačnim zahtevima za isplatu nagrada i naknada troškova; 3) podnose prigovori na završni račun ili na podnete zahteve za isplatu naknada i nagrada; 4) odlučuje o neraspodeljenim delovima deobne mase; 5) odlučuje o drugim pitanjima od značaja za bankrotstvo stečajnog dužnika. Rešenje o završnom ročištu objavljuje se na oglasnoj tabli suda, kao i u „Službe-

292

nom glasniku Republike Srbije”. Rok za održavanje završnog ročišta ne može biti kraći od osam dana odnosno duži od 30 dana od dana objavljivanja poziva za njegovo održavanje. Posle zaključenja stečajnog postupka, preduzetnik može biti oslobođen obaveze izmirenja onog dela duga u odnosu na koji potraživanja u stečajnom postupku nisu namirena. Polaganje zadržanih iznosa Član 123. Stečajni upravnik će, uz saglasnost stečajnog veća, a za račun zainteresovanih lica, položiti kod suda iznose koji su izdvojeni prilikom završne deobe stečajne mase. Postupak sa viškom deobne mase Član 124. U slučaju da se u postupku završne deobe mogu u punom iznosu namiriti potraživanja stečajnih poverilaca, stečajni upravnik je dužan da preostali višak deobne stečajne mase preda akcionarima ili vlasnicima. Ako je preostala imovina u društvenoj ili državnoj svojini, prodaja i raspodela te imovine vršiće se u skladu sa propisima o privatizaciji.

Zaključenje stečajnog postupka Rešenje o zaključenju stečajnog postupka Član 125. Stečajno veće donosi rešenje o zaključenju stečajnog postupka na završnom ročištu. Rešenje iz stava 1. ovog člana objavljuje se u „Službenom glasniku Republike Srbije”, a dostavlja se sudu ili drugom nadležnom organu koji vodi registar pravnih lica ili preduzetnika nad kojima je okončan stečajni postupak.

ZAKON O STEČAJNOM POSTUPKU Deoba po zaključenju stečajnog postupka Član 126. Stečajni sudija će, na predlog stečajnog upravnika ili nekog od poverilaca, odrediti postupak deobe po zaključenju stečajnog postupka, ako se po zaključenom postupku: 1) pronađe imovina koja ulazi u stečajnu masu; 2) ako nastupe uslovi ili se sazna za nastupanje uslova za isplatu uslovljenih potraživanja. Protiv rešenja o određivanju deobe po zaključenju stečajnog postupka žalbu stečajnom veću mogu izjaviti stečajni upravnik i bilo koji poverilac. Rešenje kojim se određuje deoba po zaključenju stečajnog postupka dostavlja se stečajnom upravniku, koji naknadno pronađenu imovinu unovčuje i deli na osnovu rešenja o glavnoj deobi, uključujući i stečajne poverioce kod kojih je nastupio odložni uslov. O unovčenju i deobi stečajni upravnik dostavlja dopunski završni račun stečajnom sudu.

X. REORGANIZACIJA Plan reorganizacije Sadržina plana Član 127. Stečajni postupak koji obuhvata reorganizaciju sprovodi se prema planu reorganizacije koji se sačinjava u pismenoj formi. Plan reorganizacije se može podneti istovremeno sa podnošenjem predloga za pokretanje stečajnog postupka, pod uslovom da su ispunjeni ostali uslovi iz ovog zakona.

Plan reorganizacije sadrži: 1) kratak uvod, ne duži od jedne stranice, u kojem su uopšteno objašnjeni delatnost koju stečajni dužnik obavlja i okolnosti koje su dovele do finansijskih teškoća; 2) popis mera i sredstava za realizaciju plana, kao i detaljan opis mera koje je potrebno preduzeti i način na koji će se reorganizacija sprovesti; 3) visinu novčanih iznosa ili imovinu koja će služiti za potpuno ili delimično namirenje prema isplatnom redu, uključujući i obezbeđene i neobezbeđene poverioce, kao i postupak za izmirenje potraživanja i vremensku dinamiku tih plaćanja; 4) opis postupka prodaje imovine, uz navođenje imovine koja će se prodavati sa založnim pravom ili bez njega i namenu prihoda od takve prodaje; 5) rokove za izvršenje plana reorganizacije i rokove za realizaciju glavnih elemenata plana reorganizacije, ako ih je moguće odrediti; 6) spisak članova organa upravljanja i iznos njihovih naknada; 7) spisak stručnjaka koji će biti angažovani i iznos naknada za njihov rad, kao i iznos naknade za rad stečajnog upravnika; 8) godišnje finansijske izveštaje za prethodnih pet godina; 9) finansijske projekcije, uključujući projektovani bilans uspeha, bilans stanja i izveštaj o novčanim tokovima za narednih pet godina; 10) procenu novčanog iznosa koji se očekuje posle prodaje imovine u stečajnom postupku, ukoliko je privredno društvo u stečaju; 11) datum početka primene plana reorganizacije.

293

PRIRUČNIK ZA STEČAJNE UPRAVNIKE Mere za realizaciju plana reorganizacije Član 128. Mere za realizaciju plana reorganizacije su: 1) zadržavanje celokupne imovine iz stečajne mase ili njenog dela; 2) prodaja imovine iz stečajne mase, sa založnim pravom ili bez njega ili prenos takve imovine na ime namirenja potraživanja; 3) zatvaranje neprofitabilnih pogona ili promena delatnosti; 4) raskid ili izmena opterećenih ili nepovoljnih ugovora ili zakupa; 5) odlaganje otplate dugova ili obezbeđivanje otplate u ratama; 6) izmena rokova dospelosti, kamatnih stopa ili drugih uslova zajma ili instrumenata obezbeđenja; 7) oprost dugova u celini ili delimično; 8) izvršenje ili izmena založnog prava; 9) pretvaranje neobezbeđenih zajmova u obezbeđene zajmove; 10) davanje u zalog neopterećene imovine; 11) pretvaranje duga u akcijski kapital; 12) uzimanje novog kredita; 13) pribavljanje nove investicije; 14) osporavanje i poništenje potraživanja koja nisu pravno valjana; 15) namirenje dospelih potraživanja; 16) otpuštanje zaposlenih; 17) ustupanje neopterećene imovine na ime namirenja potraživanja; 18) izmene i dopune statuta, opštih akata privrednog društva stečajnog dužnika i drugih dokumenata o osnivanju ili upravljanju; 19) spajanje ili pripajanje dva ili više pravnih lica; 20) prenos dela ili celokupne imovine

294

na jednog ili više postojećih ili novoformiranih subjekata; 21) poništavanje ili izdavanje novih hartija od vrednosti od strane stečajnog dužnika, ili bilo kog novoformiranog subjekta; 22) druge mere od značaja za realizaciju plana reorganizacije. Podnosilac plana i troškovi podnošenja plana reorganizacije Član 129. Plan reorganizacije mogu podneti stečajni dužnik, stečajni upravnik, poverioci koji imaju najmanje 30% obezbeđenih potraživanja, stečajni poverioci koji imaju najmanje 30% neobezbeđenih potraživanja, kao i lica koja su vlasnici najmanje 30% kapitala stečajnog dužnika. Troškove sačinjavanja i podnošenja plana reorganizacije snosi podnosilac plana reorganizacije. Troškovi u vezi sa sačinjavanjem i podnošenjem plana reorganizacije koji predlože stečajni upravnik ili stečajni dužnik obračunavaju se na teret stečajne mase. Rok za podnošenje plana Član 130. Plan reorganizacije podnosi se stečajnom sudiji najkasnije 90 dana od dana pokretanja stečajnog postupka. Rok iz stava 1. ovog člana stečajni sudija može da produži najviše za 30 dana. Svako dalje produženje roka za podnošenje plana reorganizacije stečajni sudija može da odobri samo uz jednoglasnu saglasnost članova odbora poverilaca. Rasprava o planu reorganizacije Član 131. Stečajni sudija zakazuje ročište za razmatranje plana reorganizacije i glasanje od strane poverilaca u roku od 20 dana od dana podnošenja plana reorganizacije.

ZAKON O STEČAJNOM POSTUPKU Obaveštenje o zakazivanju ročišta dostavlja sud ili predlagač plana, na način koji odobri sud, stečajnom dužniku, stečajnom upravniku, svim stečajnim poveriocima i svim drugim oštećenim licima, najkasnije 10 dana pre dana održavanja ročišta. Plan reorganizacije dostavlja se stečajnom upravniku, stečajnom dužniku, svim poveriocima koji su poznati sudu i svim vlasnicima, ili im se omogućava dostupnost planu najkasnije 10 dana pre dana održavanja ročišta. Sud izdaje obaveštenje o glasanju za plan reorganizacije koje se objavljuje u „Službenom glasniku Republike Srbije”. U ovom obaveštenju se navodi ime stečajnog dužnika, ime lica koje predlaže plan, dan i mesto održavanja ročišta i postupak glasanja. Glasanje i usvajanje Član 132. Pravo glasa imaju svi poverioci srazmerno visini njihovih potraživanja. U slučaju kada je potraživanje osporeno, stečajni sudija može izvršiti procenu visine potraživanja u svrhu glasanja. Kada se glasanje obavlja putem pisma (u odsustvu), pravna lica moraju da podnesu sudu glasačke listiće koji su overeni njihovim pečatom, a fizička lica i subjekti koji nemaju svojstvo pravnog lica moraju da podnesu glasačke listiće koje overava nadležni sud odnosno ovlašćeni organ ili lice. Ako se podnese više od jednog plana reorganizacije, o svim podnetim planovima se glasa na istom ročištu. Glasanje se vrši u okviru klasa poverilaca. Potraživanja poverilaca dele se na klase po osnovu njihovih razlučnih prava i prava prioriteta njihovih potraživanja. Stečajni sudija može odobriti formiranje jedne ili više dodatnih klasa u sledećim slučajevima:

1) ako su stvarne i suštinske karakteristike potraživanja takve da je opravdano formiranje posebne klase; 2) ako su sva potraživanja u okviru predložene posebne klase u značajnoj meri slična, izuzimajući klase formirane iz administrativnih razloga u skladu sa stavom 5. ovog člana. Posebna klasa potraživanja može biti formirana iz administrativnih razloga, odnosno ako postoji više od 200 potraživanja čiji iznosi ne prelaze 50.000 dinara i ako sud odobri formiranje takve klase. Po dobijanju sudskog odobrenja, takva potraživanja iz administrativne klase mogu biti izmirena po ubrzanoj proceduri, ako je potrebno umanjiti administrativno opterećenje koje je svojstveno velikom broju malih potraživanja. Ova potraživanja mogu biti plaćena samo ako je očigledno da će biti dovoljno raspoloživih sredstava za isplatu svih prioritetnih i glavnih potraživanja. Pre početka glasanja, sud obaveštava sve prisutne na ročištu o rezultatima glasanja putem pisma (u odsustvu). Plan reorganizacije se smatra usvojenim u jednoj klasi poverilaca ako su za plan reorganizacije glasali poverioci koji imaju običnu većinu potraživanja u odnosu na ukupna potraživanja poverilaca u toj klasi. Klasa poverilaca čija potraživanja prema planu reorganizacije treba da budu u potpunosti izmirena ne glasa za plan reorganizacije, odnosno smatra se da je plan reorganizacije u toj klasi usvojen. Plan reorganizacije se smatra usvojenim ako ga na propisani način prihvate sve klase i ako je u skladu sa odredbama ovog zakona. Ako se izglasa više od jednog plana reorganizacije, stečajni sudija usvaja plan

295

PRIRUČNIK ZA STEČAJNE UPRAVNIKE reorganizacije podnet od strane stečajnog dužnika.

ja su suprotna usvojenom planu reorganizacije.

Ako predlagač plana reorganizacije ne dobije potreban broj glasova ili podnese plan reorganizacije koji na drugi način ne ispunjava uslove za usvajanje ili iz drugih razloga nije u skladu sa ovim zakonom, stečajni sudija može odobriti predlagaču plana reorganizacije rok od 30 dana da podnese izmenjeni plan reorganizacije i zakaže ročište u skladu sa ovim zakonom. Ako se ne usvoji ni izmenjeni plan reorganizacije, nad stečajnim dužnikom se sprovodi bankrotstvo.

Usvajanjem plana reorganizacije u firmi odnosno nazivu stečajnog dužnika briše se oznaka „u stečaju”.

Usvojeni plan reorganizacije može se menjati pod istim uslovima i na isti način na koji je i donet. Pravne posledice usvajanja Član 133. Posle usvajanja plana reorganizacije, sva potraživanja i prava poverilaca i drugih lica i obaveze stečajnog dužnika određene planom reorganizacije uređuju se prema uslovima iz plana reorganizacije. Usvojeni plan reorganizacije ima snagu izvršne isprave i smatra se novim ugovorom za izmirenje potraživanja koja su u njemu navedena. Poslovi i radnje koje preduzima stečajni dužnik moraju biti u skladu sa usvojenim planom reorganizacije. Stečajni dužnik je dužan da preduzme sve mere propisane usvojenim planom reorganizacije. Tokom sprovođenja usvojenog plana reorganizacije prava zaposlenih se ostvaruju u skladu sa propisima koji regulišu radne odnose, osim ako je ovim zakonom drugačije uređeno. Stečajni upravnik vrši nadzor nad primenom odredaba plana reorganizacije i ima pravo prigovora sudu i obaveštavanja suda i poverilaca o postupanjima ko-

296

Prioritet klasa poverilaca Član 134. Po svakom planu reorganizacije, poverioci iz niže klase mogu primiti sredstva iz deobne mase, odnosno zadržati određena prava, samo ako su sva potraživanja poverilaca iz više klase u potpunosti izmirena ili ako su ti poverioci glasali, u skladu sa planom reorganizacije, da se tretiraju kao da su poverioci niže klase. Potpuno namirenje Član 135. Planom reorganizacije može se predvideti namirenje u iznosu većem od nominalnog iznosa prvobitnog potraživanja, kao nadoknada za produženje rokova isplate, a u cilju ekvivalentnog namirenja. Poverioci više klase mogu primiti sredstva čiji iznos premašuje iznos kojim se u potpunosti namiruju njihova potraživanja ako su sva potraživanja poverilaca niže klase u potpunosti namirena ili ako su ti poverioci glasali za drugačiji tretman, u skladu sa planom reorganizacije. Izuzetak od primene propisa o hartijama od vrednosti Član 136. Na hartije od vrednosti koje se postojećim učesnicima u reorganizaciji izdaju ili poništavaju u skladu sa usvojenim planom reorganizacije ne primenjuju se propisi o hartijama od vrednosti u delu koji se odnosi na emisiju akcija javnom ponudom. Izvršenje plana reorganizacije Član 137. Izvršenjem plana reorganizacije kojim je stečajni dužnik ispunio sve obaveze

ZAKON O STEČAJNOM POSTUPKU predviđene planom reorganizacije, vlasnici akcijskog kapitala stečajnog dužnika ponovo stiču vlasnička prava na kapitalu. Izvršenjem plana reorganizacije kojim je stečajni dužnik ispunio sve obaveze predviđene planom reorganizacije, prestaju sva potraživanja poverilaca iz stečajnog postupka. Posle izvršenja plana reorganizacije kojim je stečajni dužnik ispunio sve obaveze predviđene planom reorganizacije, vrši se prodaja društvenog odnosno državnog kapitala stečajnog dužnika u skladu sa propisima kojima je uređena privatizacija. Nepostupanje po usvojenom planu Član 138. U slučaju da stečajni dužnik ne postupa po odredbama usvojenog plana reorganizacije, svaki poverilac ili drugo lice koje ima pravni interes može podneti sudu obaveštenje o neprimenjivanju usvojenog plana reorganizacije. Sud prosleđuje obaveštenje stečajnom dužniku i stečajnom upravniku u roku od pet dana od dana prijema obaveštenja, i zakazuje raspravu o obaveštenju u roku od 10 dana od dana prijema obaveštenja. Ako sud utvrdi da stečajni dužnik ne postupa po odredbama plana reorganizacije, može naložiti: 1) stečajnom dužniku da u određenom roku postupi po planu, kao i da otkloni posledice prethodnog nepostupanja po planu; 2) stečajnom upravniku da preuzme kontrolu nad stečajnim dužnikom; 3) nastavak postupka bankrotstvom stečajnog dužnika; 4) preduzimanje drugih mera u cilju otklanjanja posledica nepostupanja po planu reorganizacije, u skladu sa ovim zakonom.

Obustavljanje primene plana Član 139. Stečajni sudija donosi rešenje o započinjanju bankrotstva, u skladu sa ovim zakonom, ako sud utvrdi da stečajni dužnik: 1) primenjuje plan reorganizacije čije je usvajanje izdejstvovao na prevaran ili nezakonit način; 2) postupa suprotno uslovima iz usvojenog plana, a nisu predložene zadovoljavajuće mere u cilju otklanjanja posledica predmetnog nepostupanja po planu; 3) ne sarađuje sa stečajnim upravnikom, odborom poverilaca ili sudom radi ispunjavanja objektivnih zahteva za podacima i obaveštenjima; 4) ne ispunjava naloge stečajnog sudije ili stečajnog veća. Stečajni sudija je dužan da pre donošenja rešenja iz stava 1. ovog člana zatraži mišljenje odbora poverilaca.

Lična uprava preduzetnika Uslovi za ličnu upravu Član 140. Stečajno veće može rešenjem o pokretanju stečajnog postupka ovlastiti stečajnog dužnika - preduzetnika da sam upravlja i raspolaže stečajnom masom ako: 1) se sa tim saglasi poverilac koji je pokrenuo postupak; 2) stečajni dužnik to sam predloži; 3) je verovatno da određivanje lične uprave neće dovesti do oštećenja interesa poverilaca ni do produžavanja stečajnog postupka. Ako je stečajni postupak pokrenuo nadležni javni tužilac, lična uprava se ne može odobriti.

297

PRIRUČNIK ZA STEČAJNE UPRAVNIKE Na zahtev odbora poverilaca lična uprava se zamenjuje upravljanjem od strane stečajnog upravnika. Položaj stečajnog upravnika Član 141. Rešenjem o pokretanju stečajnog postupka kojim je određena lična uprava stečajnog dužnika postavlja se stečajni upravnik. Rešenjem iz stava 1. ovog člana stečajno veće određuje poslove za čiju punovažnost je potrebna prethodna saglasnost stečajnog upravnika. Ograničenje iz stava 2. ovog člana ne odnosi se na poslove raspolaganja za koja važe opšta pravila pouzdanja u javne knjige. U slučaju nepostupanja po odredbi iz stava 2. ovog člana, druga strana ima pravo da zahteva vraćanje protivčinidbe iz stečajne mase kao stečajni poverilac. Obaveza podnošenja izveštaja Član 142. Stečajni dužnik sastavlja popis imovine koja ulazi u stečajnu masu, popis poverilaca i pregled imovine, u skladu sa postupkom propisanim ovim zakonom. Stečajni upravnik uvek može pregledati popis i pismeno obavestiti stečajni sud da li je sastavljen ispravno i na koje delove popisa stečajni poverioci mogu da izjave prigovor. Obustava lične uprave Član 143. Stečajno veće može obustaviti ličnu upravu na predlog: 1) odbora poverilaca; 2) poverioca koji je pokrenuo stečajni postupak; 3) stečajnog dužnika; 4) stečajnog upravnika i

298

5) stečajnog sudije. Pre donošenja odluke o obustavi lične uprave, stečajno veće će saslušati stečajnog dužnika. Protiv rešenja kojim se odlučuje o obustavi postupka može se izjaviti žalba. Žalbu mogu izjaviti stečajni dužnik, odbor poverilaca, poverilac koji je pokrenuo stečajni postupak i stečajni upravnik. Posle donošenja rešenja o obustavi lične uprave, stečajni upravnik preuzima stečajnu masu i vrši sve radnje propisane ovim zakonom. Shodna primena odredaba ovog zakona Član 144. Stečajni postupak nad stečajnim dužnikom - preduzetnikom kome je odobrena lična uprava sprovodi se po odredbama ovog zakona. Odredbe ovog zakona shodno se primenjuju na postupak likvidacije preduzeća ako zakonom kojim je uređen pravni položaj preduzeća nije drugačije propisano. U postupku iz stava 2. ovog člana neće se primenjivati odredbe stečajnog postupka kojim se uređuju reorganizacija, skupština i odbor poverilaca, razlučni poverioci, pobijanje pravnih radnji i ročište za glavnu deobu.

XI. STEČAJNI POSTUPAK MALE VREDNOSTI Posebna pravila postupka Član 145. Stečajni postupak male vrednosti sprovodi se kada je knjigovodstvena vrednost imovine stečajnog dužnika manja od 5.000.000 dinara. U stečajnom postupku male vrednosti postupak vodi i odluke donosi stečajni sudija.

ZAKON O STEČAJNOM POSTUPKU U stečajnom postupku male vrednosti ne obrazuje se odbor poverilaca.

XII. STEČAJNI POSTUPAK SA ELEMENTOM INOSTRANOSTI Primena odredaba o stečajnom postupku sa elementom inostranosti Član 146. Stečajni postupak sa elementom inostranosti sprovodi se kada: 1) strani sud ili strani predstavnik zatraži pomoć u vezi sa postupkom koji se vodi u stranoj državi; 2) strana država zatraži pomoć u vezi sa postupkom koji se u Republici Srbiji vodi u skladu sa ovim zakonom; 3) se postupak u stranoj zemlji vodi istovremeno sa postupkom koji se u Republici Srbiji vodi na osnovu ovog zakona; 4) poverioci ili druga lica iz strane države koja imaju pravni interes, zahtevaju pokretanje postupka ili učestvuju u postupku koji se vodi u skladu sa ovim zakonom. Značenje izraza Član 147. Pojedini izrazi imaju sledeće značenje: 1) „strani postupak” označava sudski ili upravni postupak u stranoj državi, uključujući i prethodni postupak, u skladu sa propisom kojim se uređuje stečajni postupak. Predmet ovog postupka su imovina i poslovi stečajnog dužnika nad kojima strani sud vrši kontrolu ili nadzor u svrhu reorganizacije ili bankrotstva; 2) „glavni strani postupak” označava postupak koji se vodi u državi u kojoj je središte glavnih interesa stečajnog dužnika;

3) „sporedni strani postupak” označava postupak koji se vodi u državi u kojoj stečajni dužnik ima sedište; 4) „strani predstavnik” označava lice ili organ, uključujući i one koji su privremeno imenovani, koji su u stranom postupku ovlašćeni da vode reorganizaciju ili bankrotstvo nad imovinom ili poslovima stečajnog dužnika ili da deluju kao predstavnici stranog postupka; 5) „strani sud” označava organ nadležan za kontrolu ili sprovođenje stranog postupka; 6) „sedište” označava mesto u kojem stečajni dužnik kontinuirano obavlja privrednu delatnost. Merodavno pravo Član 148. Na stečajni postupak i njegova dejstva primenjuje se pravo države u kojoj je stečajni postupak pokrenut, ako ovim zakonom nije drugačije uređeno. Ako se stvari i prava na kojima postoji izlučno ili razlučno pravo nalaze na teritoriji države u kojoj se traži priznanje strane odluke o pokretanju stečajnog postupka, onda se na ta prava primenjuje pravo države priznanja. Za dejstvo stečajnog postupka na ugovore o radu primenjuje se pravo koje je merodavno za ugovor o radu. Međunarodne obaveze Republike Srbije Član 149. Ako su odredbe o stečajnom postupku sa elementom inostranosti u suprotnosti sa obavezama Republike Srbije preuzetim međunarodnim multilateralnim sporazumom, primeniće se taj sporazum. Nadležnost suda Član 150. Odredbe ovog zakona koje se odnose na priznanje stranih postupaka i saradnju

299

PRIRUČNIK ZA STEČAJNE UPRAVNIKE sa stranim sudovima primenjuje nadležni sud, u skladu sa zakonom.

mo za odlučivanje o zahtevu stranog predstavnika.

Ovlašćenje stečajnog upravnika da preduzima radnje u stranoj državi Član 151. Stečajni upravnik koji je imenovan u skladu sa odredbama ovog zakona ovlašćen je da preduzima radnje u stranoj državi, ako je to dopušteno stranim zakonom.

Obraćanje stranog predstavnika radi pokretanja postupka na osnovu ovog zakona Član 157. Strani predstavnik ima pravo da podnese predlog za pokretanje postupka u skladu sa odredbama ovog zakona.

Izuzetak u slučajevima suprotnim javnom poretku Član 152. Sud može da odbije da preduzme radnju propisanu ovim zakonom, ako bi takva radnja bila u suprotnosti sa javnim poretkom Republike Srbije. Pomoć u skladu sa drugim zakonima Član 153. Sud ili stečajni upravnik mogu da pružaju i drugu pomoć stranim predstavnicima u skladu sa ovim i drugim zakonima Republike Srbije. Tumačenje Član 154. Odredbe o stečaju sa elementom inostranosti tumače se u skladu sa međunarodnim standardima, u cilju njegove jednoobrazne primene. Pravo neposrednog pristupa Član 155. Strani predstavnik ima pravo neposrednog obraćanja sudovima u Republici Srbiji. Nadležnost u slučaju podnošenja zahteva od strane stranog predstavnika Član 156. Podnošenjem zahteva sudu u Republici Srbiji od strane stranog predstavnika, u skladu sa ovim zakonom, uspostavlja se nadležnost suda u Republici Srbiji sa-

300

Učestvovanje stranog predstavnika u postupku Član 158. Posle priznanja stranog postupka, strani predstavnik ima pravo da učestvuje u postupku koji se prema dužniku vodi na osnovu ovog zakona. Učestvovanje stranih poverilaca u postupku Član 159. Strani poverioci imaju ista prava kao i poverioci iz Republike Srbije u vezi sa pokretanjem i učestvovanjem u postupku, u skladu sa ovim zakonom. Obaveštavanje stranih poverilaca o postupku koji se sprovodi na osnovu ovog zakona Član 160. U svim slučajevima u kojima ovaj zakon propisuje obaveštavanje poverilaca u Republici Srbiji, takvo obaveštenje se dostavlja i poznatim poveriocima koji nemaju adresu u Republici Srbiji. Sud može naložiti da se i prema poveriocima čija adresa nije poznata preduzmu odgovarajuće radnje radi obaveštavanja. Obaveštenje iz stava 1. ovog člana dostavlja se pojedinačno, osim ako sud smatra da je, s obzirom na određene okolnosti, potreban drugi način obaveštavanja. Dostavljanje se vrši na uobičajeni način i nije dozvoljeno dostavljanje posredstvom diplomatskog predstavništva ili drugo slično dostavljanje.

ZAKON O STEČAJNOM POSTUPKU Kad se obaveštenje o pokretanju postupka dostavlja stranim poveriocima, obaveštenje sadrži: 1) razumni rok za podnošenje prijava potraživanja sa naznačenjem mesta na kojem se podnose; 2) naznačenje da li poverioci čija su potraživanja obezbeđena moraju da prijavljuju svoja potraživanja; 3) druge podatke koje takvo obaveštenje treba da sadrži, u skladu sa ovim zakonom ili po nalogu suda. Zahtev za priznanje stranog postupka Član 161. Strani predstavnik može sudu da podnese zahtev za priznanje stranog postupka u kojem je imenovan. Uz zahtev za priznanje prilaže se: 1) overena kopija odluke o pokretanju stranog postupka i imenovanju stranog predstavnika; 2) potvrda stranog suda o postojanju stranog postupka i imenovanju stranog predstavnika; 3) bilo koji drugi dokaz o postojanju stranog postupka i imenovanju stranog predstavnika za koji sud smatra da je prihvatljiv, a u odsustvu dokaza označenih u tač. 1. i 2. ovog stava. Uz zahtev za priznanje prilaže se i izjava u kojoj se navode svi strani postupci u vezi sa dužnikom koji su poznati stranom predstavniku. Sud može zahtevati da mu se dokumenta koja se prilažu dostave i na jeziku na kojem se vodi postupak pred tim sudom. Uslovi za priznanje Član 162. Ako odluka ili potvrda iz člana 161. stav 2. ovog zakona pruža dokaz da strani postupak ima obeležja postupka iz čla-

na 147. tačka 1. i da je strani predstavnik lice ili organ sa obeležjima iz člana 147. tačka 4. ovog zakona, sud može te činjenice smatrati utvrđenim. Sud može da prihvati da su dokumenta koja su podnesena uz zahtev za priznavanje autentična, bez obzira na to da li su overena. Ako se ne dokaže suprotno, smatra se da je sedište stečajnog dužnika ili njegovo prebivalište ako se radi o fizičkom licu, središte njegovih glavnih interesa. Odluka o priznanju stranog postupka Član 163. U skladu sa članom 162. ovog zakona, strani postupak se priznaje ako: 1) ima obeležja postupka iz člana 147. tačka 1. ovog zakona; 2) je strani predstavnik koji podnese zahtev za priznanje lice ili organ koji ima obeležja iz člana 147. tačka 4. ovog zakona; 3) zahtev ispunjava uslove iz člana 161. stav 2. ovog zakona; 4) je zahtev podnet nadležnom sudu, u skladu sa odredbama ovog zakona. Strani postupak se priznaje kao: 1) glavni postupak, ako se vodi u državi u kojoj je središte glavnih interesa stečajnog dužnika; 2) sporedni postupak, ako stečajni dužnik ima sedište u stranoj državi, u smislu člana 147. tačka 6. ovog zakona. O zahtevu za priznanje stranog postupka odlučuje se po hitnom postupku. Odluka o priznanju stranog postupka može se preinačiti ili ukinuti ako se posle njenog donošenja utvrdi da su osnovi za njeno donošenje pogrešni ili da su prestali da postoje, u skladu sa zakonom.

301

PRIRUČNIK ZA STEČAJNE UPRAVNIKE Obaveza obaveštavanja Član 164. Posle podnošenja zahteva za priznanje stranog postupka, strani predstavnik je dužan da bez odlaganja obavesti sud o: 1) svakoj bitnoj promeni statusa priznatog stranog postupka ili statusa imenovanog stranog predstavnika; 2) svakom drugom stranom postupku u vezi sa istim stečajnim dužnikom o kojem strani predstavnik ima saznanja. Pomoć koja se pruža posle podnošenja zahteva za priznanje stranog postupka Član 165. Sud može, od momenta podnošenja zahteva za priznanje do odlučivanja o tom zahtevu, na zahtev stranog predstavnika pružiti potrebnu pomoć u slučaju da je ta pomoć hitno potrebna radi zaštite imovine stečajnog dužnika ili interesa poverilaca. Pomoć iz stava 1. ovog člana uključuje izricanje i sledećih mera: 1) obustavljanje postupka izvršenja nad imovinom stečajnog dužnika; 2) poveravanje upravljanja ili prodaje imovine ili dela imovine stečajnog dužnika koja se nalazi u Republici Srbiji stranom predstavniku ili drugom licu koje odredi sud, radi zaštite i očuvanja vrednosti imovine kojoj, zbog njene prirode ili drugih okolnosti, kvarljivosti ili osetljivosti, preti opasnost od gubljenja vrednosti ili je ugrožena na drugi način; 3) druge mere u skladu sa zakonom. Pomoć koja se pruža na način propisan ovim članom prestaje kada sud donese odluku o zahtevu za priznanje, ako ovim zakonom nije drugačije uređeno.

302

Sud može odbiti da pruži zatraženu pomoć ako bi takva pomoć ometala vođenje glavnog stranog postupka. Pravno dejstvo priznanja glavnog stranog postupka Član 166. Posle priznanja glavnog stranog postupka: 1) obustavljaju se započete ili nastavljene pojedinačne pravne radnje ili pojedinačni postupci u vezi sa imovinom, pravima, obavezama ili odgovornostima stečajnog dužnika; 2) obustavlja se izvršenje na imovini stečajnog dužnika; 3) privremeno se zabranjuje pravo prenosa, konstituisanja tereta ili na drugi način raspolaganja imovinom stečajnog dužnika. Primena, kao i izmena i okončanje prekida i privremene zabrane iz stava 1. ovog člana, uređena je odredbama čl. 47, 48. i 73. ovog zakona. Odredba iz stava 1. tačka 1. ovog člana ne predstavlja smetnju za preduzimanje pojedinačnih pravnih radnji ili za pokretanje postupka, ako je to neophodno, radi zaštite potraživanja poverioca prema dužniku. Odredba iz stava 1. ovog člana ne predstavlja smetnju za podnošenje zahteva za pokretanje postupka u Republici Srbiji, na osnovu ovog zakona, ili za prijavljivanje potraživanja u takvom postupku. Pomoć koja se pruža posle priznanja stranog postupka Član 167. Posle priznanja stranog postupka, bilo glavnog ili sporednog, ako je to neophodno radi zaštite imovine stečajnog dužnika ili interesa poverilaca, sud može, na zah-

ZAKON O STEČAJNOM POSTUPKU tev stranog predstavnika, pružiti odgovarajuću pomoć, uključujući i: 1) obustavljanje pojedinih pravnih radnji ili pojedinih postupaka, prava, obaveza ili odgovornosti, ako već nisu obustavljene u skladu sa članom 166. stav 1. tačka 1. ovog zakona; 2) obustavljanje izvršenja na imovini stečajnog dužnika, ako nije obustavljeno na osnovu člana 166. stav 1. tačka 2. ovog zakona; 3) privremenu zabranu prenosa, opterećenja ili drugog raspolaganja imovinom stečajnog dužnika, ako takva zabrana nije sprovedena u skladu sa zakonom; 4) izvođenje dokaza, saslušanje svedoka ili pružanje podataka u vezi sa imovinom stečajnog dužnika ili poslovima, pravima, obavezama ili odgovornostima; 5) poveravanje stranom predstavniku ili drugom licu koje odredi sud upravljanja ili prodaje imovine ili dela imovine stečajnog dužnika koja se nalazi u Republici Srbiji; 6) nastavljanje pružanja pomoći iz člana 165. stav 1. ovog zakona; 7) ukazivanje svake druge pomoći koju sud ili stečajni upravnik može da pruži na osnovu ovog i drugih zakona. Posle priznanja stranog postupka, bilo da se radi o glavnom ili sporednom postupku, sud može, na zahtev stranog predstavnika, poveriti raspodelu imovine ili dela imovine stečajnog dužnika koja se nalazi u Republici Srbiji stranom predstavniku ili drugom licu koje odredi sud, radi odgovarajuće zaštite interesa poverilaca u Republici Srbiji.

Prilikom pružanja pomoći predstavniku stranog sporednog postupka u skladu sa ovim članom, sud mora da utvrdi da se pomoć koja se ukazuje u skladu sa ovim ili drugim zakonom odnosi na imovinu kojom se upravlja u stranom sporednom postupku ili na podatke koji se zahtevaju u tom postupku. Zaštita poverilaca i drugih zainteresovanih lica Član 168. Prilikom donošenja odluke o pružanju ili odbijanju pomoći, u skladu sa čl. 165. ili 167. ovog zakona, o izmeni načina pružanja pomoći ili o uskraćivanju pomoći u skladu sa stavom 3. ovog člana, sud mora da utvrdi da su interesi poverilaca i drugih zainteresovanih lica, uključujući i stečajnog dužnika, zaštićeni na odgovarajući način. Sud može usloviti pružanje pomoći u skladu sa čl. 165. ili 167. ovog zakona, kako bi obezbedio zaštitu interesa iz stava 1. ovog člana. Sud može, na zahtev stranog predstavnika, lica čiji bi interesi bili ugroženi pružanjem pomoći na osnovu čl. 165. ili 167. ovog zakona ili po službenoj dužnosti, izmeniti način pružanja pomoći ili uskratiti pomoć. Tužba za pobijanje pravnih radnji stečajnog dužnika Član 169. Posle priznanja stranog postupka, strani predstavnik ima pravo da podnese tužbu za pobijanje pravnih radnji, u skladu sa članom 98. ovog zakona. Kada se radi o sporednom stranom postupku, sud mora utvrditi da se podnesena tužba odnosi na imovinu kojom se, u skladu sa zakonom Republike Srbije, upravlja u stranom sporednom postupku.

303

PRIRUČNIK ZA STEČAJNE UPRAVNIKE Učešće stranog predstavnika u postupku koji se vodi u Republici Srbiji Član 170. Posle priznanja stranog postupka, strani predstavnik može, u skladu sa zakonom Republike Srbije, biti učesnik u svakom postupku u kojem je stečajni dužnik stranka. Saradnja između sudova u Republici Srbiji i stranih sudova ili stranih predstavnika Član 171. U slučajevima iz člana 146. ovog zakona, sud je dužan da u najvećoj mogućoj meri sarađuje sa stranim sudovima ili stranim predstavnicima, neposredno ili preko stečajnog upravnika. Sud ima pravo da neposredno sarađuje, odnosno da neposredno zatraži podatke ili pomoć od stranih sudova ili stranih predstavnika. Saradnja između stečajnog upravnika i stranih sudova ili stranih predstavnika Član 172. U slučajevima iz člana 146. ovog zakona, stečajni upravnik, u izvršavanju svojih dužnosti i pod nadzorom suda, u najvećoj mogućoj meri sarađuje sa stranim sudovima ili stranim predstavnicima. Stečajni upravnik ima pravo da, u izvršavanju svojih dužnosti i pod nadzorom suda, neposredno sarađuje sa stranim sudovima i stranim predstavnicima. Oblici saradnje Član 173. Saradnja iz čl. 171. i 172. ovog zakona uključuje sve oblike saradnje u skladu sa zakonom, a naročito: 1) imenovanje lica ili organa koji preduzima radnje po nalogu suda; 2) razmenu podataka na način za koji sud smatra da je odgovarajući;

304

3) koordinaciju upravljanja i nadzora nad imovinom i poslovima stečajnog dužnika; 4) odobravanje i primenu sporazuma o saradnji postupaka od strane sudova; 5) ostvarivanje saradnje u postupcima koji se istovremeno vode prema istom stečajnom dužniku. Pokretanje postupka na osnovu ovog zakona posle priznanja glavnog stranog postupka Član 174. Posle priznanja glavnog stranog postupka, postupak u skladu sa ovim zakonom može se pokrenuti samo ako stečajni dužnik ima imovinu u Republici Srbiji. Postupak iz stava 1. proizvodi pravno dejstvo samo u odnosu na imovinu stečajnog dužnika koja se nalazi u Republici Srbiji, u meri koja je neophodna za ostvarivanje saradnje u skladu sa čl. 171, 172. i 173. ovog zakona, kao i na drugu imovinu stečajnog dužnika kojom se, u skladu sa zakonom Republike Srbije, upravlja u tom postupku. Koordinacija postupka koji se vodi na osnovu ovog zakona i stranog postupka Član 175. Kada se strani postupak i postupak koji se vodi na osnovu ovog zakona vode istovremeno prema istom stečajnom dužniku, sud će tražiti saradnju i koordinaciju u skladu sa čl. 171, 172. i 173. ovog zakona, na sledeći način: 1) kada se postupak u Republici Srbiji vodi u vreme kada je već podnet zahtev za priznanje stranog postupka: a) svaka pomoć koja se pruža u skladu sa članom 165. ili 167. ovog zakona mora biti u skladu sa postupkom koji se vodi u

ZAKON O STEČAJNOM POSTUPKU Republici Srbiji; b) član 166. ovog zakona se ne primenjuje ako je strani postupak priznat u Republici Srbiji kao glavni strani postupak; 2) kada je postupak koji se vodi u Republici Srbiji započet posle priznanja ili posle podnošenja zahteva za priznanje stranog postupka: a) svaku pomoć koja se pruža u skladu sa čl. 165. ili 167. ovog zakona ispitaće sud i izmeniti način njenog pružanja, odnosno uskratiće dalju pomoć, ako njeno pružanje nije skladu sa propisima Republike Srbije kojima je taj postupak uređen; b) ako se radi o glavnom stranom postupku, prekid i privremena zabrana shodno članu 166. stav 1. ovog zakona izmeniće se ili ukinuti na osnovu člana 166. stav 2, ako nije u skladu sa propisima Republike Srbije kojima je taj postupak uređen. Kod pružanja, dopune ili izmene načina pružanja pomoći predstavnicima sporednog stranog postupka, sud mora da utvrdi da se pomoć odnosi na imovinu kojom se, u skladu sa zakonom Republike Srbije, upravlja u stranom sporednom postupku ili da preispita podatke koji se zahtevaju u tom postupku. Postupanje u slučaju postojanja više stranih postupaka Član 176. Kada se u odnosu na istog stečajnog dužnika vodi više stranih postupaka, sud će zatražiti pomoć i saradnju, koja se u skladu sa čl. 171, 172. i 173. ovog zakona, ostvaruje na sledeći način: 1) pomoć koja se pruža u skladu sa čl. 165. ili 167. ovog zakona, predstavniku stranog sporednog postupka,

posle priznanja glavnog stranog postupka, mora biti u saglasnosti sa glavnim stranim postupkom; 2) ako je odluka o priznanju glavnog stranog postupka doneta posle priznanja sporednog stranog postupka ili posle podnošenja zahteva za priznanje sporednog stranog postupka, sud ispituje pomoć koja se pruža na osnovu čl. 165. ili 167. ovog zakona, a ovlašćen je i da donese odluku o izmeni ili uskraćivanju pružanja pomoći, ako takva pomoć nije u saglasnosti sa glavnim stranim postupkom; 3) ako, posle priznanja sporednog stranog postupka, bude doneta odluka o priznanju drugog sporednog stranog postupka, sud je ovlašćen da pruži, izmeni ili uskrati pomoć, u cilju obezbeđivanja koordinacije postupaka. Pretpostavka nesposobnosti za plaćanje koja se zasniva na priznanju glavnog stranog postupka Član 177. Ako se ne dokaže suprotno, priznanjem glavnog stranog postupka smatra se da je dokazana nesposobnost za plaćanje stečajnog dužnika, što je uslov za pokretanje postupka koji se vodi u skladu sa ovim zakonom. Namirenje poverilaca u postupcima koji se vode istovremeno Član 178. Stečajni poverilac koji je delimično isplaćen u postupku u skladu sa zakonom kojim se uređuje stečajni postupak u stranoj državi, ne može da primi od istog stečajnog dužnika isplatu na ime istog potraživanja u postupku koji se vodi u skladu sa ovim zakonom, sve dok su isplate ostalim stečajnim poveriocima iste klase proporcionalno manje od iznosa koji je poverilac već primio.

305

PRIRUČNIK ZA STEČAJNE UPRAVNIKE

XIII. KAZNENE ODREDBE Krivična dela Podnošenje falsifikovane dokumentacije Član 179. Ko podnese dokumentaciju u postupku koji se vodi na osnovu ovog zakona u koju su uneti podaci sa neistinitom sadržinom, kazniće se zatvorom od jedne do tri godine i novčanom kaznom do 800.000 dinara. Prijavljivanje lažnog potraživanja Član 180. Ko sudu u stečajnom postupku koji se vodi po ovom zakonu prijavi lažno potraživanje podnošenjem lažnih dokumenata ili na drugi način, kazniće se zatvorom od jedne do tri godine i novčanom kaznom do 800.000 dinara. Umanjenje stečajne mase Član 181. Ko u smislu odredaba ovog zakona umanji stečajnu masu time što stečajnom upravniku ili licu u svojstvu stečajnog upravnika ne preda celokupnu imovinu stečajnog dužnika kako bi izbegao postupanje po ovom zakonu, kazniće se zatvorom od jedne do tri godine i novčanom kaznom do 800.000 dinara. Nesavestan rad u stečajnom postupku Član 182. Odgovorno lice u stečajnom postupku koje svesnim kršenjem ovog zakona ili na drugi način očigledno nesavesno postupa u poslovanju, vođenju stečajnog postupka ili u pogledu korišćenja imovine iz stečajne mase i ako je bilo svesno ili je bilo dužno i moglo biti svesno da usled toga za poverioca može nastupiti šteta, pa takva šteta i nastupi u iznosu većem od 50.000 dinara, kazniće se novčanom kaznom do 200.000 dinara ili zatvorom do tri godine.

306

Raspolaganje imovinom stečajnog dužnika posle otvaranja stečajnog postupka Član 183. Ko posle pokretanja prethodnog stečajnog postupka, dok stečajni upravnik ne stupi na dužnost, raspolaže stvarima i pravima iz stečajne mase, kazniće se zatvorom do pet godina i novčanom kaznom do 800.000 dinara.

Prekršaji Podnošenje predloga za pokretanje stečajnog postupka iz neopravdanih razloga Član 184. Ako je predlog za pokretanje stečajnog postupka podnet iz neopravdanih razloga ili u nameri da se obmane sud ili poverilac, sud može podnosiocu predloga izreći novčanu kaznu, i to: -

do 1.000.000 dinara ako je podnosilac predloga pravno lice; do 500.000 dinara ako je podnosilac predloga preduzetnik; do 50.000 dinara ako je podnosilac predloga fizičko lice ili odgovorno lice u pravnom licu.

XIV. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE Član 185. Stečajni postupci i postupci prinudnog poravnanja, kao i postupci likvidacije, pokrenuti po Zakonu o prinudnom poravnanju, stečaju i likvidaciji („Službeni list SFRJ” broj 84/89 i „Službeni list SRJ” br. 37/93 i 28/96) u kojima, do dana stupanja na snagu ovog zakona, sud nije doneo odluku o unovčenju imovine ili u kojima nije zaključeno prinudno poravnanje, nastaviće se po odredbama ovog zakona. Stečajni postupci i postupci prinudnog

ZAKON O STEČAJNOM POSTUPKU poravnanja, kao i postupci likvidacije, pokrenuti po Zakonu o prinudnom poravnanju, stečaju i likvidaciji („Službeni list SFRJ” broj 84/89 i „Službeni list SRJ” br. 37/93 i 28/96) u kojima je doneta odluka o unovčenju imovine ali u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona nije prodato više od 50% od knjigovodstvene vrednosti imovine, nastaviće se po odredbama ovog zakona. Ostali stečajni postupci i postupci prinudnog poravnanja, kao i postupci likvidacije, pokrenuti po Zakonu o prinudnom poravnanju, stečaju i likvidaciji („Službeni list SFRJ” broj 84/89 i „Službeni list SRJ” br. 37/93 i 28/96) do dana stupanja na snagu ovog zakona, nastaviće se po odredbama zakona po kom su i započeti. Član 186. Stečajni upravnici mogu obavljati tu dužnost bez licence najduže tri meseca od dana početka izdavanja licenci iz člana 14. stav 2. ovog zakona. Član 187. Danom početka primene ovog zakona prestaje da važi Zakon o prinudnom poravnanju, stečaju i likvidaciji („Službeni list SFRJ” broj 84/89 i „Službeni list SRJ” br. 37/93 i 28/96). Član 188. Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”, a počinje da se primenjuje po isteku šest meseci od dana stupanja na snagu.

307

ZAKON O AGENCIJI ZA LICENCIRANJE STEČAJNIH UPRAVNIKA „Službeni glasnik RS”, br. 84/04

Osnivanje Član 1. Ovim zakonom osniva se Agencija za licenciranje stečajnih upravnika (u daljem tekstu: Agencija). Status Agencije Član 2. Agencija ima svojstvo pravnog lica sa pravima, obavezama i odgovornostima utvrđenim zakonom. Agencija posluje u skladu sa propisima o javnim službama. Sedište Agencije je u Beogradu. Agencija ima račun. Poslovi Agencije Član 3. Agencija obavlja sledeće poslove: 1) izdaje, obnavlja i oduzima licencu za obavljanje poslova stečajnog upravnika, u skladu sa zakonom; 2) organizuje i sprovodi stručni ispit za stečajnog upravnika; 3) vodi imenik stečajnih upravnika; 4) vrši nadzor nad radom i prati razvoj profesije stečajnog upravnika; 5) prati primenu propisa kojima se uređuje stečajni postupak; 6) prikuplja i obrađuje statističke i druge podatke od značaja za sprovođenje stečajnog postupka; 7) predlaže nacionalne standarde za upravljanje stečajnom masom i kodeks etike, koji se donose u skladu sa zakonom kojim se uređuje stečajni postupak 8) obavlja i druge poslove, u skladu sa zakonom i statutom.

Poslove iz stava 1. tač. 1), 2), i 4) ovog člana Agencija obavlja kao poverene poslove. Član 4. U okviru nadzora nad radom stečajnih upravnika Agencija proverava da li stečajni upravnik obavlja poslove u skladu sa zakonom kojim se uređuje stečajni postupak, nacionalnim standardima za upravljanje stečajnom masom i kodeksom etike. Nadzor iz stava 1. ovog člana Agencija obavlja uvidom u pismene izveštaje stečajnog upravnika, stečajnog sudije i u drugu dokumentaciju vezanu za rad stečajnog upravnika u stečajnom postupku. Obavljanje pojedinih stručnih poslova Član 5. Za obavljanje pojedinih stručnih poslova iz svoje nadležnosti Agencija može angažovati domaća ili strana pravna ili fizička lica. Sredstva za osnivanje i rad Agencije Član 6. Sredstva za osnivanje Agencije obezbeđuju se iz: 1) budžeta Republike Srbije; 2) donacija, priloga i sponzorstva domaćih i stranih pravnih i fizičkih lica. Sredstva za rad Agencije obezbeđuju se iz: 1) prihoda koje ostvari obavljanjem poslova iz svoje nadležnosti; 2) donacija, priloga i sponzorstva domaćih i stranih pravnih i fizičkih lica;

309

PRIRUČNIK ZA STEČAJNE UPRAVNIKE 3) drugih izvora, u skladu sa zakonom. Organi Agencije Član 7. Organi Agencije su upravni odbor, direktor i nadzorni odbor. Upravni odbor Član 8. Upravni odbor čine predsednik i četiri člana, koje imenuje i razrešava Vlada Republike Srbije, na predlog ministra nadležnog za poslove privrede. Mandat predsednika i članova upravnog odbora traje četiri godine. Upravni odbor obavlja sledeće poslove: 1) 2) 3) 4) 5)

donosi statut; donosi godišnji finansijski plan; usvaja završni račun; usvaja izveštaj o poslovanju; donosi akt o organizaciji i sistematizaciji; 6) donosi i druge opšte akte; 7) donosi poslovnik o radu; 8) obavlja i druge poslove u skladu sa zakonom i statutom. Nadzorni odbor Član 9. Nadzorni odbor čine predsednik i dva člana, koje imenuje i razrešava Vlada Republike Srbije, na predlog ministra nadležnog za poslove privrede. Mandat predsednika i članova nadzornog odbora traje četiri godine. Nadzorni odbor obavlja sledeće poslove: 1) vrši nadzor nad zakonitošću rada upravnog odbora i direktora; 2) pregleda završni račun i izveštaje o poslovanju i utvrđuje da li su

310

sačinjeni u skladu sa zakonom i drugim propisima; 3) donosi poslovnik o radu; 4) obavlja i druge poslove u skladu sa zakonom i statutom. Direktor Član 10. Direktora imenuje i razrešava Vlada Republike Srbije, na predlog ministra nadležnog za poslove privrede. Mandat direktora traje četiri godine. Direktor obavlja sledeće poslove: 1) zastupa Agenciju; 2) organizuje i rukovodi poslovanjem Agencije; 3) predlaže i organizuje pripremu akata koje donosi upravni odbor; 4) izvršava odluke upravnog odbora i preduzima mere za njihovo sprovođenje; 5) stara se i odgovara za zakonitost rada, korišćenje i raspolaganje sredstvima Agencije; 6) obavlja i druge poslove, u skladu sa zakonom i statutom. Statut i drugi opšti akti Član 11. Opšti akti Agencije su statut i drugi akti kojima se na opšti način uređuju pitanja od značaja za rad Agencije. Statut sadrži odredbe o: 1) nazivu i sedištu; 2) delatnosti odnosno poslovima; 3) organima, delokrugu, odgovornosti i načinu odlučivanja; 4) zastupanju i odgovornosti za obaveze; 5) opštim aktima i načinu njihovog donošenja; 6) postupku izmene statuta; 7) pravima, obavezama i odgovorno-

ZAKON O AGENCIJI ZA LICENCIRANJE STEČAJNIH UPRAVNIKA stima zaposlenih; 8) unutrašnjoj organizaciji; 9) drugim pitanjima od značaja za rad i poslovanje Agencije. Na Statut Agencije saglasnost daje Vlada Republike Srbije. Nadzor nad radom Agencije Član 12. Ministarstvo nadležno za poslove privrede obavlja poslove nadzora nad radom Agencije. Agencija najmanje dva puta godišnje podnosi izveštaje o poslovanju ministarstvu iz stava 1. ovog člana. Ministarstvo nadležno za poslove privrede izveštaj o izvršenom nadzoru dostavlja Vladi Republike Srbije. Prelazne i završne odredbe Član 13. Vlada Republike Srbije imenovaće predsednika i članove upravnog odbora, direktora, predsednika i članove nadzornog odbora u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona. Član 14. Upravni odbor je dužan da u roku od 15 dana od dana imenovanja donese statut. Član 15. Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

311

ZAKON O DOPUNI ZAKONA O AGENCIJI ZA PRIVATIZACIJU „Službeni glasnik RS”, br. 38/01, 135/04

Član 1. U Zakonu o Agenciji za privatizaciju („Službeni glasnik RS”, broj 38/01), u članu 6. posle stava 1. dodaje se stav 2. koji glasi: „Pored poslova iz stava 1. ovog člana, Agencija za privatizaciju obavlja i poslove stečajnog upravnika, u skladu sa zakonom kojim se uređuje stečajni postupak.” Član 2. Ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

313

ODABRANE ODREDBE DRUGIH ZAKONA ZAKON O RADU

317

ZAKON O PENZIJSKOM I INVALIDSKOM OSIGURANJU

321

ZAKON O ZAPOŠLJAVANJU I OSIGURANJU ZA SLUČAJ NEZAPOSLENOSTI

331

ZAKON O VISINI STOPE ZATEZNE KAMATE

333

ZAKON O ZALOŽNOM PRAVU NA POKRETNIM STVARIMA UPISANIM U REGISTAR

334

ZAKON O OSNOVAMA SVOJINSKOPRAVNIH ODNOSA

338

ZAKON O OBLIGACIONIM ODNOSIMA

339

ZAKON O FINANSIJSKOM LIZINGU

343

ZAKON O PARNIČNOM POSTUPKU

345

ZAKON O PORESKOM POSTUPKU i PORESKOJ ADMINISTRACIJI

364

ZAKON O POREZU NA DOBIT PREDUZEĆA

368

ZAKON O POREZU NA DOHODAK GRAĐANA

371

ZAKON O POREZIMA NA IMOVINU

375

ZAKON O POREZU NA DODATU VREDNOST

379

ZAKON O UREĐENJU SUDOVA

382

ZAKON O IZVRŠNOM POSTUPKU

384

ZAKON O ZAŠTITI ŽIVOTNE SREDINE

390

ZAKON O PRIVREDNIM DRUŠTVIMA

399

ZAKON O OBLIGACIONIM ODNOSIMA

409

ZAKON O TRŽIŠTU HARTIJA OD VREDNOSTI I DRUGIH FINANSIJSKIH INSTRUMENATA

413

OSNOVNI KRIVIČNI ZAKON

417

ZAKON O PRIVATNIM PREDUZETNICIMA (ZAKON O LIČNOM RADU) ZAKON O PRIVATIZACIJI

419 420

ZAKON O OSNOVAMA SVOJINSKOPRAVNIH ODNOSA

421

ZAKON O VANPARNIČNOM POSTUPKU

422

ZAKON O SUDSKIM TAKSAMA

425

ZAKON O JAVNOM TUŽILAŠTVU

427

ZAKON O RAČUNOVODSTVU I REVIZIJI

428

ZAKON O MENICI

432

ZAKON O ČEKU

435

ZAKON O PLATNOM PROMETU

437

ZAKON O NASLEĐIVANJU

439

315

ZAKON O RADU „Službeni glasnik RS” br. 70/01, 73/01

Značenje pojedinih pojmova Član 4. Zaposleni, u smislu ovog zakona, jeste fizičko lice koje je u radnom odnosu kod poslodavca. Poslodavac, u smislu ovog zakona, jeste domaće ili strano pravno ili fizičko lice. *** Osnovna prava, obaveze i odgovornosti Član 11. Poslodavac je dužan da zaposlenom za obavljeni rad isplati zaradu, u skladu sa zakonom, opštim aktom ili ugovorom o radu. Poslodavac je dužan da zaposlenom obezbedi uslove rada radi zaštite života i zdravlja, u skladu sa zakonom i drugim propisima. Poslodavac je dužan da zaposlenog pre stupanja na rad upozna sa uslovima rada, organizacijom rada, pravima i obavezama koje proizilaze iz propisa o radu i bezbednosti i zaštite zdravlja na radu. *** Uslovi za zasnivanje radnog odnosa Član 13. Radni odnos može da se zasnuje sa licem koje ima opštu zdravstvenu sposobnost, najmanje 15 godina života i ispunjava druge uslove za rad na određenim poslovima, utvrđene odgovarajućim aktom poslodavca. Aktom iz stava 1. ovog člana utvrđuje se vrsta posla, stručna sprema i drugi posebni uslovi za rad na tim poslovima. Radni odnos sa licem mlađim od 18 godina života može da se zasnuje uz pisme-

nu saglasnost roditelja ili staraoca, ako takav rad ne ugrožava njegovo zdravlje, moral i obrazovanje, odnosno ako takav rad nije zakonom zabranjen. Invalidna lica zasnivaju radni odnos pod uslovima i na način utvrđen ovim zakonom, ako posebnim zakonom nije drugačije uređeno. *** Član 15. Strani državljanin ili lice bez državljanstva može da zasnuje radni odnos pod uslovima utvrđenim ovim zakonom i posebnim zakonom. *** Ugovor o radu Član 16. Radni odnos zasniva se ugovorom o radu. Ugovor o radu zaključuju zaposleni i poslodavac. Zaposleni je dužan da, prilikom zasnivanja radnog odnosa, poslodavcu dostavi dokumenta kojima se dokazuje ispunjenost uslova za rad. *** Radni odnos sa nepunim radnim vremenom Član 25 Radni odnos može da se zasnuje i za rad sa nepunim radnim vremenom, na neodređeno vreme ili određeno vreme. *** Član 26. Zaposleni koji radi sa nepunim radnim vremenom ima pravo na obavezno soci-

317

PRIRUČNIK ZA STEČAJNE UPRAVNIKE jalno osiguranje i sva prava iz radnog odnosa srazmerno vremenu provedenom na radu, osim ako za pojedina prava nije zakonom, opštim aktom ili ugovorom o radu drukčije određeno. *** Zarada Član 81. Zaposleni ima pravo na odgovarajuću zaradu, koja se utvrđuje u skladu sa zakonom, opštim aktom ili ugovorom o radu. Zaposlenom se garantuje jednaka zarada za isti rad ili rad iste vrednosti koji ostvaruje kod poslodavca. Zaradu, u smislu stava 1. ovog člana, čini zarada koju je zaposleni ostvario za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, uvećana zarada, naknada zarade i druga primanja, osim naknade troškova iz člana 89. ovog zakona i drugih primanja iz člana 90. stav 1. ovog zakona. Opštim aktom ili ugovorom o radu utvrđuju se elementi za određivanje zarade i način utvrđivanja zarade. *** Uvećana zarada Član 83. Zarada iz člana 81. ovog zakona isplaćuje se u rokovima utvrđenim opštim aktom ili ugovorom o radu, a najmanje jedanput mesečno. Zarada se isplaćuje samo u novcu, ako ovim zakonom nije drugačije određeno. Minimalna zarada Član 84. Zaposleni ima pravo na minimalnu zaradu za standardni učinak i puno radno vreme. Minimalnu zaradu utvrđuju sporazumno Vlada Republike Srbije i reprezentativni sindikat i reprezentativno udruženje

318

poslodavaca, organizovani za teritoriju Republike Srbije, u skladu sa zakonom. Ako se ne postigne sporazum iz stava 2. ovog zakona, u roku od 10 dana od dana početka dogovora, minimalnu zaradu utvrđuje Vlada Republike Srbije. Pri utvrđivanju minimalne zarade polazi se naročito od: troškova života, egzistencijalnih i socijalnih potreba zaposlenog i njegove porodice, stope nezaposlenosti, kretanja zaposlenosti na tržištu rada i opšteg nivoa ekonomske razvijenosti Republike. Minimalna zarada utvrđuje se po radnom času, za period od najmanje šest meseci i objavljuje se u „Službenom glasniku Republike Srbije“. *** Naknada troškova Član 89. Zaposleni ima pravo na naknadu troškova za dolazak i odlazak sa rada i za vreme provedeno na službenom putu u zemlji, u visini utvrđenoj opštim aktom ili ugovorom o radu. Zaposleni ima pravo na naknadu troškova za vreme provedeno na službenom putu u inostranstvu pod uslovima, na način i u visini utvrđenoj posebnim propisima. Druga primanja Član 90. Poslodavac može zaposlenom da isplati otpremninu pri odlasku u penziju, solidarnu pomoć, jubilarnu nagradu i pomoć u slučaju smrti zaposlenog ili člana njegove uže porodice, u visini utvrđenoj opštim aktom ili ugovorom o radu. Članovima uže porodice, u smislu stava 1. ovog člana, smatraju se bračni drug i deca zaposlenog. Opštim aktom ili ugovorom o radu može da se utvrdi pravo i na druga primanja.

ODABRANE ODREDBE DRUGIH ZAKONA *** Zaštita zarade i naknade zarade Član 92. Poslodavac može, samo uz pristanak zaposlenog ili na osnovu pravosnažne odluke suda, potraživanje prema zaposlenom naplatiti obustavljanjem od zarade. Na osnovu pravosnažne odluke suda poslodavac može zaposlenom da odbije od zarade najviše do jedne trećine zarade, odnosno naknade zarade, ako zakonom nije drugačije određeno. *** Prestanak radnog odnosa Član 98. Zaposlenom prestaje radni odnos nezavisno od njegove volje i volje poslodavca: 1) ako je na način propisan zakonom utvrđeno da je kod zaposlenog došlo do gubitka radne sposobnosti – danom dostavljanja pravosnažnog rešenja o utvrđivanju gubitka radne sposobnosti, 2) ako mu je, po odredbama zakona, odnosno po pravosnažnoj odluci suda ili drugog organa zabranjeno da obavlja određene poslove, a ne može da mu se obezbedi obavljanje drugih poslova – danom dostavljanja pravosnažne odluke, 3) ako zbog izdržavanja kazne zatvora mora da bude odsutan sa rada u trajanju dužem od šest meseci – danom stupanja na izdržavanje kazne, 4) ako mu je izrečena mera bezbednosti, vaspitna ili zaštitna mera u trajanju dužem od šest meseci i zbog toga mora da bude odsutan sa rada – danom početka primenjivanja te mere, 5) usled stečaja, likvidacije, odnosno

u svim drugim slučajevima prestanka rada poslodavca, u skladu sa zakonom. *** Član 106. Do dana prestanka radnog odnosa poslodavac je dužan da izvrši isplatu svih dospelih zarada i drugih primanja. *** Rokovi zastarelosti potraživanja iz radnog odnosa Član 123. Sva novčana potraživanja iz radnog odnosa smatraju se obročnim davanjima i zastarevaju u roku od tri godine od dana nastanka obaveze. *** Radna knjižica Član 128. Zaposleni ima radnu knjižicu, koju predaje poslodavcu prilikom zasnivanja radnog odnosa. Radna knjižica je javna isprava. Radnu knjižicu izdaje nadležni organ opštinske uprave. Poslodavac je dužan da zaposlenom vrati uredno popunjenu radnu knjižicu na dan prestanka radnog odnosa. U radnu knjižicu zabranjeno je unositi negativne podatke o zaposlenom.

319

ZAKON O PENZIJSKOM i INVALIDSKOM OSIGURANJU „Službeni glasnik RS“ br. 34/03, 64/04, 84/04

Član 3. Obaveznim penzijskim i invalidskim osiguranjem obezbeđuju se prava za slučaj starosti, invalidnosti, smrti i telesnog oštećenja. *** Član 5. Prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja stiču se i ostvaruju zavisno od dužine ulaganja i visine osnovice na koju je plaćen doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje i uz primenu načela solidarnosti. Prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja stiču se, ostvaruju i koriste pod uslovima i na način utvrđen ovim zakonom. Član 6. Prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja su lična prava i ne mogu se prenositi na druga lica. Prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja ne zastarevaju, osim prava na potraživanja dospelih a neisplaćenih iznosa u slučajevima utvrđenim ovim zakonom. ***

II. OBAVEZNO PENZIJSKO I INVALIDSKO OSIGURANJE Član 10. Obavezno osigurana lica (u daljem tekstu: osiguranici), u smislu ovog zakona, jesu: 1) zaposleni (u daljem tekstu: osiguranik zaposleni), 2) lica koja samostalno obavljaju delatnost (u daljem tekstu: osiguranik samostalnih delatnosti),

3) poljoprivrednici (u daljem tekstu: osiguranik poljoprivrednik). Ako lice istovremeno ispunjava uslove za osiguranje po više osnova iz stava 1. ovog člana, osnov osiguranja se određuje na taj način što postojanje osnova osiguranja po prethodnoj tački isključuje osnov osiguranja iz naredne tačke. Obaveze plaćanja doprinosa po osnovu osiguranja utvrđuju se u skladu sa ovim zakonom. Član 11. Osiguranici zaposleni jesu: 1) lica u radnom odnosu, odnosno zaposlena u preduzeću, drugom pravnom licu, državnom organu, organu jedinice lokalne samouprave ili kod fizičkih lica (u daljem tekstu: poslodavac), izuzev lica iz člana 12. stav 1. tačka 2) ovog zakona, 2) civilna lica na službi u Vojsci ili vojnim jedinicama i vojnim ustanovama, 3) izabrana i postavljena lica, ako za obavljanje funkcije ostvaruju zaradu, odnosno naknadu zarade, 4) lica koja su u skladu sa propisima o radu, u radnom odnosu odnosno zaposlena van prostorija poslodavca, 5) lica u radnom odnosu, odnosno zaposleni upućeni na rad u inostranstvo, odnosno zaposleni u preduzeću koje obavlja delatnost ili usluge u inostranstvu, ako nisu obavezno osigurana po propisima te zemlje, ili ako međunarodnim ugovorom nije drugačije određeno, 6) domaći državljani koji su na terito-

321

PRIRUČNIK ZA STEČAJNE UPRAVNIKE riji Republike Srbije zaposleni kod stranih ili međunarodnih organizacija ili ustanova, stranih diplomatskih i konzularnih predstavništava ili kod stranih pravnih ili fizičkih lica, ako međunarodnih ugovorom nije drugačije određeno, 7) domaći državljani zaposleni u inostranstvu, ako za to vreme nisu obavezno osigurani kod stranog nosioca osiguranja, ili ako prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja, po propisima te države, ne mogu ostvariti ili koristiti van njene teritorije, 8) strani državljani i lica bez državljanstva koji su na teritoriji Republike Srbije zaposleni kod stranih pravnih ili fizičkih lica, ako međunarodnim ugovorom nije drugačije određeno, kao i kod međunarodnih organizacija i ustanova i stranih diplomatskih i konzularnih predstavništava, ako je takvo osiguranje predviđeno međunarodnim ugovorom, 9) lica koja u skladu sa zakonom obavljaju privremene i povremene poslove, ako nisu osigurani po drugom osnovu, 10) lica koja u skladu sa zakonom obavljaju privremene i povremene poslove preko omladinskih zadruga a imaju navršenih 26 godina života, odnosno bez obzira na godine života ako nisu na školovanju, 11) lica za čijim je radom prestala potreba, kao i lica kojima je prestalo zaposlenje zbog stečaja, likvidacije, odnosno u svim slučajevima prestanka rada poslodavca, dok ostvaruju novčanu naknadu prema propisima o radu i zapošljavanju. ***

322

Član 14. Svojstvo osiguranika stiče se danom početka a prestaje danom prestanka zaposlenja, obavljanja samostalne ili poljoprivredne delatnosti, odnosno obavljanja ugovorenih poslova. Svojstvo osiguranika utvrđuje se na osnovu prijave na osiguranje, odnosno odjave osiguranja, u skladu sa ovim zakonom. Svojstvo osiguranika ne može se steći pre navršenih 15 godina života. Izuzetno od odredbe stava 1. ovog člana, svojstvo osiguranika poljoprivrednika može mirovati najduže pet godina u toku osiguranja iz objektivnih razloga (elementarne nepogode, bolest i porodiljsko odsustvo), s tim što to ne može biti uzastopnih pet godina. ***

III. DOBROVOLJNO PENZIJSKO I INVALIDSKO OSIGURANJE Član 16. Dobrovoljnim penzijskim i invalidskim osiguranjem osiguranici mogu, u skladu sa posebnim zakonom, obezbediti sebi i članovima svoje porodice veći obim, kao i drugu vrstu prava od prava utvrđenih ovim zakonom. Lica koja nisu obavezno osigurana u smislu ovog zakona mogu, dobrovoljnim penzijskim i invalidskim osiguranjem, u skladu sa posebnim zakonom, sebi i članovima svoje porodice obezbediti prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja. Dobrovoljno penzijsko i invalidsko osiguranje mogu organizovati i sprovoditi pravna lica, u skladu sa posebnim zakonom. Posebnim zakonom u smislu ovog člana podrazumeva se zakon kojim se uređuje dobrovoljno penzijsko i invalidsko osigu-

ODABRANE ODREDBE DRUGIH ZAKONA ranje, kao i organizacija i poslovanje investicionih fondova koji sprovode dobrovoljno penzijsko i invalidsko osiguranje.

IV. LICA KOJIMA SE OBEZBEĐUJU PRAVA ZA SLUČAJ INVALIDNOSTI I TELESNOG OŠTEĆENJA PROUZROKOVANIH POVREDOM NA RADU ILI PROFESIONALNOM BOLEŠĆU Član 17. Prava za slučaj invalidnosti i telesnog oštećenja prouzrokovanih povredom na radu ili profesionalnom bolešću ostvaruju: 1) lica koja, u skladu sa zakonom, obavljaju privremene i povremene poslove preko omladinskih zadruga do navršenih 26 godina života, ako su na školovanju; 2) lica koja se nalaze na stručnom osposobljavanju, dokvalifikaciji ili prekvalifikaciji, koja uputi organizacija nadležna za zapošljavanje; 3) učenici i studenti kada se, u skladu sa zakonom, nalaze na obaveznom proizvodnom radu, profesionalnoj praksi ili praktičnoj nastavi; 4) lica koja se nalaze na izdržavanju kazne zatvora dok rade u privrednoj jedinici ustanove za izdržavanje kazne zatvora (radionica, radilište i sl.) i na drugom mestu rada; 5) lica koja, u skladu sa propisima, obavljaju određene poslove po osnovu ugovora o volonterskom radu.

V. PRAVA IZ PENZIJSKOG I INVALIDSKOG OSIGURANJA Član 18. Prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja, jesu:

1) za slučaj starosti - pravo na starosnu penziju; 2) za slučaj invalidnosti - pravo na invalidsku penziju; 3) za slučaj smrti: (1) pravo na porodičnu penziju; (2) pravo na naknadu pogrebnih troškova; 4) za slučaj telesnog oštećenja prouzrokovanog povredom na radu ili profesionalnom bolešću - pravo na novčanu naknadu za telesno oštećenje.

VI. USLOVI ZA STICANJE PRAVA IZ PENZIJSKOG I INVALIDSKOG OSIGURANJA Starosna penzija Član 19. Osiguranik stiče pravo na starosnu penziju: 1) kad navrši 63 (muškarac), odnosno 58 (žena) godina života i najmanje 20 godina penzijskog staža; 2) kad navrši 65 (muškarac), odnosno 60 (žena) godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja; i 3) kad navrši 40 (muškarac), odnosno 35 (žena) godina staža osiguranja i najmanje 53 godine života. Član 20. Osiguraniku kome se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem, starosna granica za sticanje prava na starosnu penziju, utvrđena u članu 19. tač. 1) i 2) ovog zakona, snižava se zavisno od stepena uvećanja staža za po jednu godinu, i to: 1) za svakih šest godina provedenih na radnom mestu, odnosno poslu na kome se efektivno provedenih 12 meseci računa u staž osiguranja kao 14 meseci; 2) za svakih pet godina provedenih

323

PRIRUČNIK ZA STEČAJNE UPRAVNIKE na radnom mestu, odnosno poslu na kome se efektivno provedenih 12 meseci računa u staž osiguranja kao 15 meseci; 3) za svake četiri godine provedene na radnom mestu, odnosno poslu na kome se efektivno provedenih 12 meseci računa u staž osiguranja kao 16 meseci; 4) za svake tri godine provedene na radnom mestu, odnosno poslu na kome se efektivno provedenih 12 meseci računa u staž osiguranja kao 18 meseci.

Povredom na radu smatra se i povreda prouzrokovana na način iz stava 1. ovog člana, koju osiguranik pretrpi na redovnom putu od stana do mesta rada ili obrnuto, na putu preduzetom radi izvršavanja službenih poslova i na putu preduzetom radi stupanja na rad, kao i u drugim slučajevima utvrđenim zakonom.

Starosna granica iz stava 1. ovog člana može se snižavati najviše do 53 godine života.

Povredom na radu smatra se i povreda prouzrokovana na način iz st. 1. do 4. ovog člana, koju osiguranik pretrpi u vezi s korišćenjem prava na zdravstvenu zaštitu po osnovu povrede na radu i profesionalne bolesti.

Invalidska penzija Član 21. Invalidnost postoji kad kod osiguranika nastane potpuni gubitak radne sposobnosti zbog promena u zdravstvenom stanju prouzrokovanih povredom na radu, profesionalnom bolešću, povredom van rada ili bolešću, koje se ne mogu otkloniti lečenjem ili medicinskom rehabilitacijom. Član 22. Povredom na radu, u smislu ovog zakona, smatra se povreda osiguranika koja se dogodi u prostornoj, vremenskoj i uzročnoj povezanosti sa obavljanjem posla po osnovu koga je osiguran, prouzrokovana neposrednim i kratkotrajnim mehaničkim, fizičkim ili hemijskim dejstvom, naglim promenama položaja tela, iznenadnim opterećenjem tela ili drugim promenama fiziološkog stanja organizma. Povredom na radu smatra se i povreda prouzrokovana na način iz stava 1. ovog člana, koju osiguranik - zaposleni pretrpi pri obavljanju posla na koji nije raspoređen, ali koji obavlja u interesu poslodavca kod koga je zaposlen.

324

Povredom na radu smatra se i oboljenje osiguranika koje je nastalo neposredno ili kao isključiva posledica nekog nesrećnog slučaja ili više sile za vreme obavljanja posla po osnovu koga je osiguran ili u vezi s njim.

Član 23. Povredom na radu smatra se i povreda prouzrokovana na način predviđen u članu 22. ovog zakona koju osiguranici pretrpe učestvujući: 1) u akcijama spasavanja ili odbrane od elementarnih nepogoda ili nesreća; 2) u vojnoj vežbi ili u vršenju drugih obaveza iz oblasti odbrane zemlje utvrđenih zakonom; 3) na radnom kampu ili takmičenju (proizvodnom, sportskom i dr.); 4) na drugim poslovima i zadacima za koje je zakonom utvrđeno da su od opšteg interesa. Član 24. Profesionalne bolesti, u smislu ovog zakona, jesu određene bolesti nastale u toku osiguranja, prouzrokovane dužim neposrednim uticajem procesa i uslova rada na radnim mestima, odnosno poslovima koje je osiguranik obavljao.

ODABRANE ODREDBE DRUGIH ZAKONA Profesionalne bolesti, radna mesta, odnosno poslovi na kojima se te bolesti pojavljuju i uslovi pod kojima se smatraju profesionalnim bolestima, u smislu stava 1. ovog člana, utvrđuju ministar nadležan za poslove penzijskog i invalidskog osiguranja i ministar nadležan za poslove zdravlja, na predlog fonda.

2) kad je invalidnost nastala do navršene 25 godine života - ako do nastanka invalidnosti ima najmanje dve godine staža osiguranja; 3) kad je invalidnost nastala do navršene 30 godine života - ako do nastanka invalidnosti ima najmanje tri godine staža osiguranja.

Član 25. Osiguranik kod koga nastane potpuni gubitak radne sposobnosti, stiče pravo na invalidsku penziju:

***

1) ako je invalidnost prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnom bolešću; 2) ako je invalidnost prouzrokovana povredom van rada ili bolešću - pod uslovom da je gubitak radne sposobnosti nastao pre navršenja godina života propisanih za sticanje prava na starosnu penziju utvrđenih u članu 19. tačka 1) ovog zakona i da ima navršenih pet godina staža osiguranja; 3) ako je invalidnost prouzrokovana povredom van rada ili bolešću - pod uslovom da je gubitak radne sposobnosti nastao pre navršenja godina života propisanih za sticanje prava na starosnu penziju utvrđenih u članu 19. tačka 2) ovog zakona i da ima navršenih pet godina staža osiguranja, pod uslovom da ne ispunjava uslove za sticanje prava na starosnu penziju iz člana 19. tačka 1) ovog zakona. Član 26. Osiguranik kod koga je invalidnost, prouzrokovana bolešću ili povredom van rada, nastala pre navršene 30 godine života stiče pravo na invalidsku penziju: 1) kad je invalidnost nastala do navršene 20 godine života - ako ima godinu dana staža osiguranja;

OSTVARIVANJE I KORIŠĆENJE PRAVA IZ PENZIJSKOG I INVALIDSKOG OSIGURANJA 1. Ostvarivanje prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja Član 82. Prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja ostvaruju se kod fonda kod koga je osiguranik poslednji put bio osiguran. Fond kod koga je osiguranik poslednji put bio osiguran nadležan je i kad se prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja ostvaruju po osnovu međunarodnih ugovora. Izuzetno od odredaba st. 1. i 2. ovog člana, osiguranik odnosno korisnik prava, kao i član njegove porodice može na svoj zahtev ostvariti pravo na penziju kod fonda kod koga je navršen, odnosno utvrđen pretežan deo staža osiguranja. Pravo izbora fonda iz stava 3. ovog člana može se koristiti samo jedanput. Zahtev za ostvarivanje prava na penziju podnosi se fondu kod koga je osiguranik poslednji put bio osiguran. Član 83. Prava za slučaj invalidnosti i smrti prouzrokovanih povredom na radu ostvaruju se kod fonda kod koga je osiguranik bio osiguran u času nastanka te povrede. Prava za slučaj invalidnosti i smrti prouzrokovanih profesionalnom bolešću

325

PRIRUČNIK ZA STEČAJNE UPRAVNIKE ostvaruju se kod fonda kod koga je osiguranik bio osiguran u vreme oboljenja od profesionalne bolesti, a ako u to vreme nije bio osiguran, ta prava ostvaruju se kod fonda kod koga je poslednji put bio osiguran.

staža koji je osiguraniku utvrđen kod drugog fonda i ukupnog penzijskog staža.

Član 84. Prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja ostvaruju se od dana podnetog zahteva, a najranije šest meseci pre tog dana.

Naknada dela penzije iz stava 2. ovog člana obuhvata i srazmerni deo naknada, koja korisniku pripadaju po osnovu penzijskog i invalidskog osiguranja, kao i srazmerni deo obaveznih doprinosa koji se plaćaju na penzijska primanja.

Prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja koja se ostvaruju u fondu obezbeđuju se u postupku predviđenom zakonom kojim je uređen opšti upravni postupak, ako ovim zakonom nije drukčije uređeno. Akt donet u postupku pokrenutom suprotno odredbi člana 82. ovog zakona, ništav je. Član 85. Penzijski staž i zarade, naknade, ugovorne naknade, odnosno osnovice osiguranja, kao i druge činjenice od uticaja na sticanje i utvrđivanje prava, osim nalaza, mišljenja i ocene organa veštačenja, uzimaju se u obzir pri ostvarivanju prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja, bez obzira na to kod kog fonda su utvrđeni, na osnovu podataka utvrđenih u matičnoj evidenciji. Staž osiguranja utvrđuje fond kod koga je taj staž navršen. Penzijski staž se ne može utvrđivati na osnovu izjava svedoka. Član 86. Ako je penzijski staž utvrđen kod dva ili više fondova, oni nadoknađuju deo penzije fondu kod koga je ostvareno pravo na penziju. Naknada dela penzije u smislu stava 1. ovog člana odgovara srazmeri između

326

Pri utvrđivanju srazmere između utvrđenog staža i ukupnog penzijskog staža, od ukupnog penzijskog staža odbijaju se periodi posebnog staža.

Naknada srazmernog dela penzije obračunava se i isplaćuje mesečno, ako ugovorom između fondova nije drugačije određeno. Odredbe ovog člana odnose se i na organizaciju za osiguranje vojnih osiguranika za staž navršen u svojstvu vojnog osiguranika posle 1. januara 1973. godine. Član 87. Ako je invalidnost odnosno smrt osiguranika prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnom bolešću, invalidska odnosno porodična penzija ostvarena po tom osnovu u celosti pada na teret fonda kod koga je pravo ostvareno. Član 88. Postupak za ostvarivanje prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja i za utvrđivanje penzijskog staža pokreće se na zahtev osiguranika, odnosno na zahtev člana porodice za ostvarivanje prava na porodičnu penziju. U postupku iz stava 1. ovog člana fond je dužan da osiguranicima i korisnicima prava pruža stručnu pomoć. Korisnik prava je dužan da fondu blagovremeno prijavi promenu koja je od uticaja na pravo odnosno obim korišćenja tog prava.

ODABRANE ODREDBE DRUGIH ZAKONA Član 89. Lica iz čl. 15. i 17. ovog zakona prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja ostvaruju u fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih. Fond na teritoriji Republike kod koga je korisnik starosne penzije ostvario pravo, nadležan je za ponovno određivanje penzije u slučaju da se korisnik penzije zaposli, odnosno obavlja samostalnu delatnost. ***

U obavljanju kontrole iz stava 2. ovog člana, može se dati saglasnost ili primedba. Primedba kojom se ukazuje na uočene nedostatke i daje uputstvo za njihovo otklanjanje, obavezna je za organe koji su vršili veštačenje. Član 94. Postupak za ostvarivanje prava po osnovu invalidnosti pokreće fond na zahtev osiguranika na osnovu predloga za utvrđivanje invalidnosti, u skladu sa opštim aktom fonda.

Član 91. Činjenice koje se, u skladu sa zakonom, ne utvrđuju u matičnoj evidenciji, a koje su od značaja za ostvarivanje prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja, utvrđuju se u postupku rešavanja o tim pravima.

Predlog iz stava 1. ovog člana daje izabrani lekar, u skladu sa zakonom, a saglasnost na predlog daje lekarska komisija u zdravstvenoj ustanovi.

Član 92. U postupku za ostvarivanje prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja u fondu obezbeđuje se dvostepenost.

Ako ne postoji saglasnost komisije iz stava 2. ovog člana, troškove postupka snosi osiguranik koji je podneo zahtev.

Član 93. Kada je za rešavanje o pravu iz penzijskog i invalidskog osiguranja potrebno utvrđivanje postojanja invalidnosti, telesnog oštećenja, uzroka invalidnosti i telesnog oštećenja, potpune nesposobnosti za rad i nesposobnosti za samostalan život i rad, fond utvrđuje te činjenice na osnovu nalaza, mišljenja i ocene organa veštačenja čije se obrazovanje i način rada uređuje opštim aktom fonda. Nalaz, mišljenje i ocena iz stava 1. ovog člana podleže kontroli koju vrši organ fonda utvrđen opštim aktom iz stava 1. ovog člana. Na akt iz stava 1. ovog člana saglasnost daje ministar nadležan za poslove penzijskog i invalidskog osiguranja i ministar nadležan za poslove zdravlja.

Komisiju iz stava 2. ovog člana imenuje ministarstvo nadležno za poslove zdravlja.

Naknadu troškova za rad komisije iz stava 2. ovog člana, sporazumno uređuju ministar nadležan za poslove penzijskog i invalidskog osiguranja i ministar nadležan za poslove zdravlja. Član 95. Postupak za ostvarivanje prava na novčanu naknadu za telesno oštećenje pokreće se na zahtev osiguranika odnosno korisnika prava, na osnovu medicinske dokumentacije. Postupak za ostvarivanje prava na novčanu naknadu za telesno oštećenje pokreće se i po službenoj dužnosti na osnovu mišljenja organa veštačenja datog prilikom veštačenja o invalidnosti, u skladu sa opštim aktom fonda. Član 96. Promene u stanju invalidnosti koje su od uticaja na pravo na invalidsku penziju

327

PRIRUČNIK ZA STEČAJNE UPRAVNIKE priznatu pravosnažnim rešenjem, utvrđuju se u postupku pokrenutom na zahtev osiguranika, odnosno po službenoj dužnosti. Fond određuje obavezan kontrolni pregled korisnika prava, najkasnije u roku od tri godine od dana utvrđivanja invalidnosti, osim u slučajevima predviđenim opštim aktom fonda. Na akt iz stava 2. ovog člana saglasnost sporazumno daju ministar nadležan za poslove penzijskog i invalidskog osiguranja i ministar nadležan za poslove zdravlja. Član 97. Kao dan nastanka invalidnosti i telesnog oštećenja uzima se dan kada je na osnovu pregleda dat nalaz, mišljenje i ocena organa veštačenja u prvostepenom postupku, odnosno neki raniji dan za koji postoji odgovarajuća medicinska dokumentacija. Član 98. Rešenje o pravima iz penzijskog i invalidskog osiguranja i o penzijskom stažu donosi organ fonda određen opštim aktom fonda. Prvostepeno rešenje iz stava 1. ovog člana podleže prethodnoj kontroli koju vrši organ utvrđen opštim aktom fonda. Član 99. Protiv prvostepenog rešenja može se izjaviti žalba organu određenom opštim aktom fonda u roku od 15 dana od dana prijema rešenja. Žalba ne odlaže izvršenje rešenja osim ako se njom pobija utvrđena invalidnost. Član 100. Prvostepeno rešenje fonda podleže reviziji koju vrši organ određen opštim aktom fonda. Revizijom se može ispitati i pravilnost nalaza, mišljenja i ocene koje daju orga-

328

ni veštačenja. Revizija ne odlaže izvršenje rešenja. Član 101. Ako je protiv prvostepenog rešenja izjavljena žalba, o reviziji i žalbi rešava se istim rešenjem. Ako protiv prvostepenog rešenja nije izjavljena žalba, a revizija ne bude izvršena u roku od tri meseca od dana isteka roka za žalbu, smatra se da je revizija izvršena i data saglasnost na to rešenje. Član 102. U vršenju revizije na prvostepeno rešenje može se dati saglasnost, odnosno prvostepeno rešenje može se izmeniti, poništiti ili ukinuti. Ako je prvostepeno rešenje poništeno ili ukinuto, revizijom se ispituje samo da li je novo rešenje u skladu sa razlozima zbog kojih je ranije prvostepeno rešenje poništeno ili ukinuto. Član 103. Protiv rešenja fonda donetog po žalbi, odnosno u vršenju revizije o pravima iz penzijskog i invalidskog osiguranja i protiv konačnog rešenja o podacima utvrđenim u matičnoj evidenciji, može se pokrenuti upravni spor kod nadležnog suda. Član 104. Protiv konačnog rešenja fonda, u slučajevima kada nisu ispunjeni uslovi za ponavljanje postupka po zakonu kojim je uređen opšti upravni postupak, ili su protekli rokovi za ponavljanje postupka po tom zakonu, postupak se može ponoviti: 1) ako se sazna za nove činjenice, odnosno nađe ili stekne mogućnost da se upotrebe novi dokazi koji bi sami, ili u vezi sa već upotrebljenim dokazima, mogli dovesti do drugačijeg rešenja; 2) kada je propušteno da se u ranijem

ODABRANE ODREDBE DRUGIH ZAKONA postupku iznese neka činjenica, odnosno dokaz koji može dovesti do drugačijeg rešenja. Ponavljanje postupka pokreće se na predlog osiguranika ili po službenoj dužnosti. Ako je predlog za ponavljanje postupka podnet, odnosno postupak ponavljanja pokrenut u roku od pet godina od dana dostavljanja rešenja osiguraniku, u ponovljenom postupku primenjuju se propisi koji su važili u vreme donošenja rešenja po kome se postupak ponavlja. Ako je predlog podnet, odnosno postupak ponavljanja pokrenut po isteku tog roka, u ponovljenom postupku primenjuju se propisi koji važe u vreme podnošenja predloga za ponavljanje postupka, odnosno u vreme pokretanja tog postupka po službenoj dužnosti. Na osnovu podataka pribavljenih u ranijem i ponovljenom postupku, nadležni organ novim rešenjem može ranije rešenje koje je bilo predmet ponavljanja ostaviti na snazi ili ga zameniti novim rešenjem kojim se ukida ranije rešenje. Član 105. Pravosnažno rešenje fonda može se izmeniti novim rešenjem ako je njime povređen zakon ili opšti akt fonda na štetu osiguranika odnosno korisnika prava ili ako je o nekom pravnom pitanju docnije zauzeto pravno shvatanje povoljnije za osiguranika. Novo rešenje će se doneti i ako se sazna za činjenice koje su od uticaja na pravo osiguranika, a koje su nastale posle donošenja rešenja. Prava utvrđena rešenjem donetim u postupku izmene pripadaju od prvog dana narednog meseca od dana podnošenja zahteva za izmenu rešenja, odnosno od dana donošenja rešenja u postupku za izmenu pokrenutom po službenoj dužnosti.

Kod ponovnog rešavanja o pravu osiguranika odnosno korisnika prava, prema stavu 1. ovog člana primenjuju se propisi koji su važili u času donošenja konačnog rešenja. Ako se rešava o pravu prema stavu 2. ovog člana primeniće se propisi koji važe u vreme pokretanja postupka. Član 106. U sporovima sukoba nadležnosti u postupku za ostvarivanje prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja do kojih dođe između fondova odnosno fonda i poslodavaca, nadležan je Vrhovni sud Srbije. ***

XIII. FINANSIRANJE Član 169. Prihod fonda čine sredstva: 1) doprinosa za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje; 2) za penzijsko i invalidsko osiguranje koje se u slučajevima i pod uslovima utvrđenim zakonom obezbeđuju u budžetu; 3) od imovine kojom raspolaže fond; 4) drugih fondova za penzijsko i invalidsko osiguranje kod kojih je navršen deo staža osiguranja; 5) od kamata ostvarenih plasmanom slobodnih sredstava poslovnom bankarstvu, na tržištu novca ili kupovinom obveznica čiji emitent je država; 6) subvencija i donacija; 7) ostvarena prodajom društvenog kapitala, društvenih i javnih preduzeća ili njihovih delova, u skladu sa zakonom; 8) dividende na akcije po osnovu ranijih ulaganja sredstava za penzijsko i invalidsko osiguranje, u skladu sa zakonom;

329

PRIRUČNIK ZA STEČAJNE UPRAVNIKE 9) iz drugih izvora. Pokrajinski fond, u skladu sa zakonom i statutom, ima podračun preko koga se vrše uplate i isplate sredstava republičkog fonda na teritoriji autonomne pokrajine. *** Član 171. Sredstva za penzijsko i invalidsko osiguranje koriste se samo za namene određene zakonom, i to za: 1) isplatu penzija i novčanih naknada iz penzijskog i invalidskog osiguranja; 2) troškove za rad organa fonda i za obavljanje upravnih, analitičkih, finansijskih, administrativnih, tehničkih i drugih poslova za sprovođenje penzijskog i invalidskog osiguranja; 3) druge obaveze utvrđene zakonom. Član 172. Sredstva fonda koja ostaju po izmirenju obaveza iz člana 171. ovog zakona koriste se za ulaganja u hartije od vrednosti, za plasman kod poslovnih banaka i druge namene, radi ostvarivanja dobiti. Član 173. Republika je garant za obaveze fonda za ostvarivanje prava po osnovu obaveznog penzijskog i invalidskog osiguranja (državna garancija). Član 174. Doprinos plaća i osiguranik koji ostvaruje ugovorenu naknadu po osnovu ugovora iz člana 12. stav 1. tačka 3) ovog zakona i kada nema svojstvo osiguranika po tom osnovu. Doprinos plaća i osiguranik zaposleni koji obavlja poslove iz člana 12. stav 1. tač. 1) do 3) ovog zakona i poslove po osnovu ugovora o dopunskom radu, predviđenim posebnim zakonom.

330

ZAKON O ZAPOŠLJAVANJU i OSIGURANJU ZA SLUČAJ NEZAPOSLENOSTI „Službeni glasnik RS“, br. 71/03, 84/04

Sloboda poslodavca u zapošljavanju Član 19. Poslodavac samostalno odlučuje o izboru lica za zasnivanje radnog odnosa između onih koje ponudi Nacionalna služba ili agencija i drugog lica koje se neposredno obratilo poslodavcu radi zasnivanja radnog odnosa. Poslodavac ima pravo da zaposli lice bez posredovanja Nacionalne službe ili agencije.

člana 5. stav 1. ovog zakona, 3) izabrano ili imenovano lice koje za svoj rad prima platu, odnosno naknadu plate, 4) fizičko lice koje u skladu sa zakonom samostalno obavlja privrednu ili drugu delatnost kao osnovno zanimanje (u daljem tekstu: preduzetnik), 5) osnivač, odnosno suosnivač preduzeća.

***

***

Obavezno osiguranje Član 104. Obaveznim osiguranjem obezbeđuju se prava za slučaj nezaposlenosti i to:

Pravo na novčanu naknadu Član 108. Obavezno osigurana lica iz člana 105. ovog zakona imaju pravo na novčanu naknadu ako su bila osigurana najmanje 12 meseci neprekidno ili s prekidima u poslednjih 18 meseci.

1) novčana naknada, 2) zdravstveno osiguranje i penzijsko i invalidsko osiguranje u skladu sa zakonom, 3) druga prava u skladu sa ovim zakonom i opštim aktom Nacionalne službe. Obavezno osiguranje, u smislu ovog zakona, je obavezno učešće zaposlenog, poslodavca i lica koje samostalno obavlja delatnost u obezbeđivanju sredstava za ostvarivanje prava po osnovu nezaposlenosti. Član 105. Obavezno osigurano lice za slučaj nezaposlenosti kod Nacionalne službe je: 1) zaposleni koji u skladu sa propisima o radu ostvaruje zaradu odnosno naknadu zarade, 2) lice koje obavlja privremene ili povremene poslove, osim lica iz

Neprekidnim osiguranjem iz stava 1. ovog člana smatra se i prekid osiguranja kraći od 30 dana. Član 109. Nezaposleni ima pravo na novčanu naknadu u slučaju: 1) prestanka potrebe za obavljanjem poslova, u skladu sa zakonom, 2) stečaja, likvidacije i u svim drugim slučajevima prestanka rada poslodavca, u skladu sa zakonom, 3) neostvarivanja predviđenih rezultata rada, odnosno utvrđene nesposobnosti za rad, u skladu sa zakonom, 4) premeštaja bračnog druga, u skladu sa posebnim propisima, 5) ako je bilo zaposleno u inostranstvu, u skladu sa zakonom.

331

PRIRUČNIK ZA STEČAJNE UPRAVNIKE Pravo na novčanu naknadu pripada i nezaposlenom koji je bio u radnom odnosu na određeno vreme ili je obavljao privremene i povremene poslove, osim lica iz člana 5. stav 1. ovog zakona. Nezaposleni kome je radni odnos prestao na osnovu pismenog sporazuma sa poslodavcem na inicijativu zaposlenog ili otkaza ugovora o radu ili ugovora o privremenim i povremenim poslovima od strane zaposlenog ili otkazom ugovora o radu ili ugovora o privremenim i povremenim poslovima od strane poslodavca ako postoji opravdan razlog koji se odnosi na ponašanje zaposlenog u skladu sa propisima o radu, nema pravo na novčanu naknadu. Nezaposleni koji je dobrovoljno osiguran ima pravo na novčanu naknadu u visini, pod uslovima i na način utvrđen opštim aktom Nacionalne službe.

332

ZAKON O VISINI STOPE ZATEZNE KAMATE „Službeni list SRJ“ br. 9/01

Član 1. Dužnik koji zadocni sa ispunjenjem novčane obaveze plaća zateznu kamatu na iznos duga do dana isplate, po stopi utvrđenoj ovim zakonom. Član 2. Stopa zatezne kamate sastoji se od: 1) mesečne stope rasta cena na malo, 2) fiksne stope od 0,5 % mesečno. Član 3. Obračun duga uvećanog za zateznu kamatu vrši se tako da se fiksna stopa od 0,5 % množi iznosom glavnog duga uvećanog za kamatu po stopi iz člana 2. tačka 1. ovog zakona, primenom konformne metode. Za mesec za koji nije poznata stopa rasta cena na malo, primenjuje se poslednja objavljena mesečna stopa rasta cena na malo. Za mesec za koji je stopa rasta cena na malo jednaka nuli ili je negativna, mesečna stopa zatezne kamate jednaka je fiksnoj stopi iz člana 2. tačka 2. ovog zakona. Član 4. Za mesece u kojima je zbog jednokratne korekcije cena stopa rasta cena na malo najmanje za 10 procentnih poena veća od eskontne stope Narodne banke Jugoslavije, za stopu iz člana 2. tačka 1. ovog zakona uzima se aritmetička sredina između eskontne stope Narodne banke i stope rasta cena na malo. Član 5. Odredbe ovog zakona ne primenjuju se na dužničko-poverilačke odnose za koje je visina stope zatezne kamate utvrđena drugim saveznim zakonima.

333

ZAKON O ZALOŽNOM PRAVU NA POKRETNIM STVARIMA UPISANIM U REGISTAR „Službeni glasnik RS“, br. 57/03

Predmet zakona Član 1. Ovim zakonom uređuje se zaloga, bez predaje u državinu, pokretnih stvari i prava radi obezbeđenja potraživanja poverioca, ugovor o zalozi, prava i obaveze ugovornih strana, upis založnog prava u registar, namirenje založnog poverioca i prestanak založnog prava. Pokretne stvari i prava zalažu se upisom založnog prava u registar koji se ustanovljava u skladu sa ovim zakonom. Na pravne odnose koji nisu uređeni ovim zakonom primenjuju se propisi kojima se uređuju obligacioni i svojinskopravni odnosi. Ugovor o zalozi Član 2. Ugovorom o zalozi obavezuje se zalogodavac prema poveriocu da mu pruži obezbeđenje za njegovo potraživanje tako što će se poveriočevo pravo na stvari zalogodavca upisati u registar založnog prava (u daljem tekstu: Registar zaloge). Zalogodavac može biti dužnik ili treće lice. Ugovorom o zalozi uređuju se prava i obaveze zalogodavca i poverioca. *** Pravno dejstvo založnog prava Član 6. Poverilac čije je založno pravo upisano u Registar zaloge može se naplatiti iz vrednosti založnog prava pre ostalih poverilaca, ako mu njegovo potraživanje ne bude isplaćeno o dospelosti. Pravo iz stava 1. ovog člana ima dej-

334

stvo i prema trećem licu koje je predmet založnog prava pribavilo od zalogodavca, kao i prema docnijim pribaviocima predmeta založnog prava. Potraživanje koje se obezbeđuje Član 7. Založnim pravom može se obezbediti novčano potraživanje čiji je iznos izražen u domaćoj ili stranoj valuti. Založnim pravom obezbeđuje se određen iznos glavnog potraživanja, dužna kamata i troškovi ostvarenja naplate potraživanja. Založnim pravom mogu se obezbediti i buduća, kao i uslovna potraživanja. U slučaju iz stava 3. ovog člana, u Registar zaloge upisuje se najviši iznos glavnog potraživanja do kojeg založno pravo obezbeđuje uslovna ili buduća potraživanja. Pravno dejstvo u stečaju Član 8. U slučaju stečajnog postupka nad imovinom zalogodavca, na namirenje iz vrednosti predmeta založnog prava primenjuju se pravila zakona kojim se uređuje stečaj. Pokretne stvari Član 9. Predmet založnog prava može biti individualno određena stvar kojom zalogodavac može slobodno raspolagati. Založiti se mogu i pokretne stvari određene po vrsti, ako je ugovorom o zalozi određena količina ili broj i način na koji se mogu razlikovati od drugih stvari iste vrste.

ODABRANE ODREDBE DRUGIH ZAKONA Predmet založnog prava može biti i zbir pokretnih stvari, kao što je roba u određenom skladištu ili prodavnici, inventar koji služi za obavljanje privredne delatnosti i drugo, u skladu s ugovorom o zalozi. Pravo potraživanja i druga prava Član 10. Predmet založnog prava može biti i pravo potraživanja zalogodavca prema dužniku i u slučaju da je založni poverilac dužnik zalogodavca, osim potraživanja čiji je prenos zabranjen zakonom i onih koja su vezana za ličnost ili se ne mogu prenositi na drugog. Založno pravo na potraživanju se stiče upisom u Registar zaloge. Predmet založnog prava mogu biti i druga imovinska prava kojima njihov imalac može slobodno raspolagati. Odredbe o stvarnoj zalozi primenjuju se i na zalogu potraživanja i drugih prava, ako za njih nije propisano što drugo. *** Suvlasnički udeo Član 12. Suvlasnički udeo pokretne stvari ili zbira pokretnih stvari može biti predmet zaloge. Idealni deo imovinskih prava može se založiti. *** Primena drugih propisa Član 14. Odredbe ovog zakona ne primenjuju se na zalogu brodova i vazduhoplova, za koje su ustanovljeni registri prema posebnim propisima. Odredbe ovog zakona ne primenjuju se na zalogu hartija od vrednosti, za koje je ustanovljen registar prema posebnim

propisima u koji se upisuju prava trećih lica na hartijama od vrednosti. Odredbe ovog zakona primenjuju se na zalogu prava intelektualne svojine, a zaloga na tim pravima upisuje se u registar zavoda nadležnog za intelektualnu svojinu, i to registar žigova, registar patenata, registar malih patenata, registar modela, registar uzoraka, registar geografskih oznaka porekla i registar topografija. *** Pravo prvenstva naplate Član 29. Založni poverilac ima pravo da iz cene postignute prodajom predmeta založnog prava naplati svoje potraživanje pre ostalih poverilaca zalogodavca, osim ako nije drugačije određeno ovim zakonom. Red prvenstva Član 30. Ako je jedan predmet založnog prava, putem upisa u Registar zaloge, založen nekolicini poverilaca, red po kome se isplaćuju njihova potraživanja iz vrednosti tog predmeta određuje se prema trenutku upisa njihovih založnih prava u Registar zaloge. Red prvenstva različitih založnih prava Član 31. Red prvenstva između založnog prava upisanog u Registar zaloge i založnog prava koje nastaje predajom založene stvari u državinu poveriocu, određuje se prema vremenu nastanka odgovarajućeg založnog prava. Ako upis u Registar zaloge prethodi prodaji u državinu, upisano založno pravo uživa prvenstvo. Ako je zalogodavac prvo predao stvar u državinu poveriocu, a zatim tražio upis založnog prava u Registar zaloge u korist drugog poverioca, poverilac u čijoj drža-

335

PRIRUČNIK ZA STEČAJNE UPRAVNIKE vini se nalazi založena stvar uživa prvenstvo.

ako je takav način predviđen ugovorom o zalozi.

Založno pravo stečeno predajom u državinu uživa prvenstvo u odnosu na docnije založno pravo upisano u registar zaloge, ako se zasniva na ugovoru o zalozi koji je zaključen u pismenoj formi i overen u sudu ili drugom organu ovlašćenom za overavanje potpisa. ***

Izuzetno, kad je zalogodavac fizičko lice koje ugovor o zalozi zaključuje izvan okvira privredne delatnosti, založni poverilac može pristupiti vansudskoj javnoj prodaji putem nadmetanja ako su se založni poverilac i zalogodavac o tome sporazumeli u trenutku dospelosti poveriočevog potraživanja.

Sudska prodaja predmeta založnog prava Član 43. Posle izvršenog upisa namirenja u Registar zaloge, založni poverilac može zahtevati od suda odluku da se predmet založnog prava proda na javnoj prodaji ili po tekućoj ceni kad stvar ima tržišnu ili berzansku cenu.

Prodaja po tržišnoj ili berzanskoj ceni Član 47. Založni poverilac može prodati predmet založnog prava po tržišnoj ili berzanskoj ceni ako je takav način prodaje predviđen u ugovoru o zalozi.

Založni poverilac može poveriti sprovođenje javne prodaje stručnom licu koje se redovno bavi takvom delatnošću.

Ako bi troškovi javne prodaje bili nesrazmerno veliki prema vrednosti predmeta založnog prava, sud može odlučiti da ga založni poverilac proda po ceni utvrđenoj procenom stručnjaka, ili da ga, ako hoće, zadrži za sebe po toj ceni.

Izuzetno, kad je zalogodavac fizičko lice koje ugovor o zalozi zaključuje izvan okvira privredne delatnosti, to je moguće ako su se založni poverilac i zalogodavac o tome sporazumeli u trenutku dospelosti poveriočevog potraživanja.

Vansudska prodaja Član 44. Založni poverilac može pristupiti vansudskoj prodaji predmeta založnog prava po isteku roka od 30 dana od upisa početka namirenja u Registar zaloge.

Tržišna cena je cena po kojoj se iste ili slične stvari redovno prodaju pod uobičajenim okolnostima na mestu i u vreme prodaje predmeta založnog prava.

Dužnik može punovažno ispuniti dug u bilo koje vreme pre prodaje predmeta založnog prava. U tom roku zalogodavac može, iako nije dužan, ispuniti obavezu dužnika. *** Javna prodaja putem nadmetanja Član 46. Založni poverilac može pristupiti vansudskoj javnoj prodaji putem nadmetanja

336

Ako u mestu i u vreme prodaje predmeta založnog prava stvar nema tržišnu cenu, uzima se u obzir cena na najbližem tržištu. Berzanska cena je cena po kojoj se iste ili slične stvari prodaju na najbližoj berzi. Ako predmet založnog prava nema tržišnu ili berzansku cenu, založni poverilac ga može prodati na način na koji bi to učinio razuman i pažljiv čovek, čuvajući interese dužnika i zalogodavca. Založni poverilac može poveriti licu

ODABRANE ODREDBE DRUGIH ZAKONA koje se bavi davanjem zajmova uz zalogu kao zanimanjem ili licu koje se bavi prodajom takvih stvari kao zanimanjem, da u njegovo ime i za njegov račun proda predmet založnog prava. Založni poverilac i lice kome je poverena prodaja založnog prava solidarno su odgovorni zalogodavcu ako mu prouzrokuju štetu prilikom prodaje. *** Sticanje prava svojine na javnoj prodaji i drugim vrstama prodaje Član 50. Savesno lice koje kupi predmet založnog prava na sudskoj ili vansudskoj javnoj prodaji, stiče pravo svojine bez tereta. Pravo svojine koje je savesni kupac stekao ne može se osporavati zbog eventualnih propusta u postupku prodaje. Pravila iz st. 1. i 2. ovog člana primenjuju se i na prodaje u postupku namirenja, ako je lice kupilo predmet založnog prava po tržišnoj ili berzanskoj ceni ili po ceni po kojoj bi ga prodao razuman i pažljiv čovek, čuvajući interese dužnika i zalogodavca. Isplata i drugi načini prestanka potraživanja Član 51. Ako potraživanje založnog poverioca prestane isplatom duga ili na drugi način, založno pravo prestaje i briše se iz Registra zaloge na zahtev založnog poverioca, dužnika ili zalogodavca, kad to nije isto lice.

gistra zaloge kada predmet založnog prava propadne. Ako je predmet založnog prava bio osiguran, založno pravo se uspostavlja, po samom zakonu, na potraživanju iznosa (ili naknade) osiguranja. Prodaja Član 53. Založno pravo prestaje na osnovu javne prodaje i druge prodaje predmeta založnog prava, izvršene radi namirenja potraživanja založnog poverioca. Po pravosnažnosti sudske odluke o namirenju sud će rešenjem odrediti da se založno pravo briše iz Registra zaloge. U slučaju vansudske prodaje založni poverilac je dužan da izda ispravu na osnovu koje zalogodavac može zahtevati brisanje založnog prava. Pravo da zahteva od založnog poverioca da izda ovakvu ispravu ima i kupac koji je predmet založnog prava pribavio na vansudskoj prodaji. Ostali slučajevi Član 54. Brisanje založnog prava iz Registra zaloge može se tražiti i kada se založni poverilac odrekne založnog prava u pismenoj formi, kada se svojstvo založnog poverioca stekne u istom svojstvu sa svojstvom dužnika, kao i kada založni poverilac stekne pravo svojine na predmetu založnog prava.

Ali založni poverilac se može namiriti iz vrednosti predmeta založnog prava i posle zastarelosti njegovog potraživanja. Propast stvari Član 52. Založno pravo prestaje i briše se iz Re-

337

ZAKON O OSNOVAMA SVOJINSKOPRAVNIH ODNOSA „Službeni list SFRJ“, br. 6/80, 36/90; „Službeni list SRJ“, br. 29/96

Pravo zaloge Član 61. Pravo zaloge može postojati na pokretnim stvarima, nepokretnostima i pravima. Pravo zaloge nastaje na osnovu pravnog posla, sudske odluke i zakona. *** Član 63. Radi obezbeđenja određenog potraživanja nepokretna stvar može biti opterećena pravom zaloge u korist poverioca (hipoteka) koji je ovlašćen na način predviđen zakonom, da traži namirenje svog potraživanja iz vrednosti te nepokretnosti pre poverioca koji na njoj nema hipoteku, kao i pre poverioca koji su hipoteku na njoj stekli posle njega, bez obzira na promenu vlasnika opterećene nepokretnosti. Hipoteka se odnosi na celu nepokretnost, na njene plodove dok su neodvojeni, kao i na druge njene sastavne delove i pripatke. Za obezbeđenje jednog potraživanja može se zasnovati hipoteka na više nepokretnosti (zajednička hipoteka). Založena nepokretnost u celini obezbeđuje potraživanje poverioca do potpunog namirenja tog potraživanja bez obzira na kasniju podelu nepokretnosti (nedeljivost hipoteke). Član 64. Na osnovu pravnog posla ili sudske odluke hipoteka se stiče upisom u javnu knjigu ili na drugi odgovarajući način određen zakonom. Na osnovu zakona hipoteka se stiče u trenutku kada su ispunjeni uslovi određeni zakonom.

338

*** Član 66. Hipoteka se može preneti na drugog samo zajedno sa prenosom potraživanja koje je tom hipotekom obezbeđeno. Hipotekarni poverilac može zasnovati hipoteku na postojećoj hipoteci u korist trećeg lica bez pristanka hipotekarnog dužnika (nadhipoteka). Član 67. Ako hipotekarni dužnik smanjuje vrednost nepokretnosti opterećene hipotekom ili na drugi način pogoršava njeno stanje, hipotekarni poverilac može tražiti da sud naloži hipotekarnom dužniku da se uzdrži od takvih radnji, a ako on to ne učini, može zahtevati prinudnu naplatu potraživanja obezbeđenog hipotekom i pre njegove dospelosti. Član 68. Prestanak hipoteke se može tražiti: • •

• •

kada hipotekarni dužnik plati potraživanje obezbeđeno hipotekom, kada se hipotekarni poverilac odrekne hipoteke pismenom izjavom datom kod nadležnog organa koji vodi javnu knjigu u koju je upisana hipoteka, kada je isto lice steklo pravo svojine i hipoteke na istoj nepokretnosti, kada propadne nepokretnost opterećena hipotekom, ako ne bude obnovljena.

ZAKON O OBLIGACIONIM ODNOSIMA „Službeni list SFRJ“. br. 29/78, 39/85, 45/89, 57/89; „Službeni list SRJ“, br. 31/93, 22/99, 23/99, 35/99, 44/99

Ponašanje u izvršavanju obaveza i ostvarivanju prava Član 18. Strana u obligacionom odnosu je dužna da u izvršavanju svoje obaveze postupa sa pažnjom koja se zahteva u odgovarajućoj vrsti obligacionih odnosa (pažnja dobrog privrednika, odnosno pažnja dobrog domaćina).

Osnov je nedopušten ako je protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim običajima. Pretpostavlja se da obaveza ima osnov iako nije izražen. ***

Strana u obligacionom odnosu dužna je da u izvršavanju obaveze iz svoje profesionalne delatnosti postupa s povećanom pažnjom, prema pravilima struke i običajima (pažnja dobrog stručnjaka).

Pretnja Član 60. Ako je ugovorna strana ili neko treće lice nedopuštenom pretnjom izazvao opravdani strah kod druge strane tako da je ova zbog toga zaključila ugovor, druga strana može tražiti da se ugovor poništi.

Strana u obligacionom odnosu dužna je da se u ostvarivanju svog prava uzdrži od postupka kojim bi se otežalo izvršenje obaveze druge strane.

Strah se smatra opravdanim ako se iz okolnosti vidi da je ozbiljnom opasnošću ugrožen život , telo ili drugo značajno dobro ugovorne strane ili trećeg lica.

***

Bitna zabluda Član 61. Zabluda je bitna ako se odnosi na bitna svojstva predmeta, na lice sa kojim se zaključuje ugovor ako se zaključuje s obzirom na to lice, kao i na okolnosti koje se po običajima u prometu ili po nameri stranaka smatraju odlučnim, a strana koja je u zabludi ne bi inače zaključila ugovor takve sadržine.

Kada je ugovor zaključen Član 26. Ugovor je zaključen kada su se ugovorne strane saglasile o bitnim sastojcima ugovora. *** Kakav mora biti predmet obaveze Član 46. Ugovorna obaveza može se sastojati u davanju, činjenju, nečinjenju ili trpljenju. Ona mora biti moguća, dopuštena i određena, odnosno odrediva. *** Dopušten osnov Član 51. Svaka ugovorna obaveza mora imati dopušten osnov.

Strana koja je u zabludi može tražiti poništaj ugovora zbog bitne zablude, osim ako pri zaključenju ugovora nije postupala s pažnjom koja se u prometu zahteva. U slučaju poništaja ugovora zbog zablude, druga savesna strana ima pravo da traži naknadu pretrpljene štete bez obzira na to što strana koja je u zabludi nije kriva za svoju zabludu. Strana koja je u zabludi ne može se na nju pozivati ako je druga strana spremna

339

PRIRUČNIK ZA STEČAJNE UPRAVNIKE da izvrši ugovor kao da zablude nije ni bilo. ***

Ako je zaključen pod raskidnim uslovom, ugovor prestaje važiti kada se uslov ispuni.

Nesporazum Član 63. Kada strane veruju da su saglasne, a u stvari među njima postoji nesporazum o prirodi ugovora ili o osnovu ili o predmetu obaveze, ugovor ne nastaje.

Smatra se da je uslov ostvaren ako njegovo ostvarenje, protivno načelu savesnosti i poštenja, spreči strana na čiji je teret određen, a smatra se da nije ostvaren ako njegovo ostvarenje, protino načelu savesnosti i poštenja, prouzrokuje strana u čiju je korist određen.

*** Prevara Član 65. Ako jedna strana izazove zabludu kod druge strane ili je održava u zabludi u nameri da je time navede na zaključenje ugovora, druga strana može zahtevati poništaj ugovora i onda kada zabluda nije bitna. Strana koja je zaključila ugovor pod prevarom ima pravo da zahteva naknadu pretrpljene štete. Ako je prevaru učinilo treće lice, prevara utiče na sam ugovor ako je druga ugovorna strana u vreme zaključivanja ugovora znala ili morala znati za prevaru. Ugovor bez naknade može se poništiti i kada je prevaru učinilo treće lice, bez obzira na to da li je druga strana u vreme zaključenja ugovora znala ili morala znati za prevaru. *** Uslovi i njihovo dejstvo Član 74. Ugovor je zaključen pod uslovom ako njegov nastanak ili prestanak zavisi od neizvesne činjenice. Ako je zaključen pod odložnim uslovom pa se uslov ispuni, ugovor deluje od trenutka njegovog zaključenja, osim ako iz zakona, prirode posla ili volje strana ne proističe nešto drugo.

340

Nedopušten ili nemoguć uslov Član 75. Ništav je ugovor u kome je postavljen odložni ili raskidni uslov protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim običajima. Ugovor zaključen pod nemogućim odložnim uslovom je ništav, a nemoguć raskidni uslov smatra se nepostojećim. Obezbeđenje uslovnog prava Član 76. Ako je ugovor zaključen pod odložnim uslovom, poverilac čije je pravo uslovljeno može zahtevati odgovarajuće obezbeđenje tog prava ako je njegovo ostvarenje ugroženo. Računanje vremena Član 77. Rok određen u danima počinje teći prvog dana posle događaja od koga se rok računa, a završava se istekom poslednjeg dana roka. Rok određen u nedeljama, mesecima ili godinama završava se onog dana koji se po imenu i broju poklapa sa danom nastanka događaja od koga rok počinje da teče, a ako takvog dana nema u poslednjem mesecu, kraj roka pada na poslednji dan tog meseca. Ako poslednji dan roka pada u dan kada je zakonom određeno da se ne radi, kao poslednji dan roka računa se sledeći radni dan.

ODABRANE ODREDBE DRUGIH ZAKONA Početak meseca označava prvi dan u mesecu, sredina - petnaesti, a kraj - poslednji dan u mesecu, ako što drugo ne proizlazi iz namere stranaka ili iz prirode ugovornog odnosa.

Pod pravnom radnjom podrazumeva se i propuštanje zbog koga je dužnik izgubio kakvo materijalno pravo ili kojom je za njega nastala kakva materijalna obaveza.

***

***

Ništavost Član 103. Ugovor koji je protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim običajima je ništav ako cilj povređenog pravila ne upućuje na neku drugu sankciju ili ako zakon u određenom slučaju ne propisuje što drugo.

Opšte pravilo o zastarelosti Član 360. Zastarelošću prestaje pravo zahtevati ispunjenje obaveze.

Ako je zaključivanje određenog ugovora zabranjeno samo jednoj strani, ugovor će ostati na snazi ako u zakonu nije što drugo predviđeno za određeni slučaj, a strana koja je povredila zakonsku obavezu snosiće odgovarajuće posledice. *** Rušljivost Član 111. Ugovor je rušljiv kada ga je zaključila strana ograničeno poslovno sposobna, kad je pri njegovom zaključenju bilo mana u pogledu volje strana, kao i kada je to ovim zakonom ili posebnim propisom određeno. *** Opšte pravilo o pobijanju dužnikovih pravnih radnji Član 280. Svaki poverilac čije je potraživanje dospelo za isplatu, i bez obzira kad je nastalo, može pobijati pravnu radnju svog dužnika koja je preduzeta na štetu poverilaca. Smatra se da je pravna radnja preduzeta na štetu poverilaca ako usled njenog izvršenja dužnik nema dovoljno sredstava za ispunjenje poveriočevog potraživanja.

Zastarelost nastupa kada protekne zakonom određeno vreme u kome je poverilac mogao zahtevati ispunjenje obaveze. Sud se ne može obazirati na zastarelost ako se dužnik nije na nju pozvao. *** Opšti rok zastarelosti Član 371. Potraživanja zastarevaju za deset godina, ako zakonom nije određen neki drugi rok zastarelosti. *** Stopa ugovorne kamate Član 399. Stopa ugovorne kamate između fizičkih lica ne može biti veća od kamatne stope koja se u mestu ispunjenja plaća na štedne uloge po viđenju. U pogledu najviše ugovorene kamatne stope između pravnih lica primenjuju se odredbe posebnog zakona. Ako je kamata ugovorena, ali nije određena njena stopa ni vreme dospevanja, između fizičkih lica važi kamatna stopa koja se u mestu ispunjenja plaća na štedne uloge po viđenju, a između pravnih lica važi kamatna stopa koju banka ili druga bankarska organizacija plaća, odnosno ugovara za takvu ili sličnu vrstu posla i dospeva po isteku godine, ako za određeni slučaj nije predviđeno što drugo.

341

PRIRUČNIK ZA STEČAJNE UPRAVNIKE Ako je ugovorena kamata veća od dozvoljene, primeniće se najveća dozvoljena stopa kamate. *** Pojam zakupa Član 567. Ugovorom o zakupu obavezuje se zakupodavac da preda određenu stvar zakupcu na upotrebu, a ovaj se obavezuje da mu za to plaća određenu zakupninu. Upotreba obuhvata i uživanje stvari (pribiranje plodova), ako nije drukčije ugovoreno ili uobičajeno. *** Otkaz ugovora o zakupu Član 597. Ugovor o zakupu čije trajanje nije određeno niti se može odrediti iz okolnosti ili mesnih običaja prestaje otkazom koji svaka strana može dati drugoj, poštujući određeni otkazni rok. Ako dužina otkaznog roka nije određena ugovorom ili zakonom ili mesnim običajima, ona iznosi osam dana, s tim da otkaz ne može biti dat u nevreme. Ako su zakupljene stvari opasne po zdravlje, zakupac može otkazati ugovor bez davanja otkaznog roka, čak i ako je u času zaključenja ugovora to znao. Zakupac se ne može odreći prava iz stava 3. ovog člana.

342

ZAKON O FINANSIJSKOM LIZINGU „Službeni glasnik RS“, br. 55/03

Posao finansijskog lizinga Član 2. Posao finansijskog lizinga, u smislu ovog zakona, je posao u kome davalac lizinga:

Određenje subjekata Član 9. Subjekti u poslu finansijskog lizinga su: davalac lizinga, primalac lizinga i isporučilac predmeta lizinga.

1) sa isporučiocem predmeta lizinga određenim od strane primaoca lizinga zaključuje ugovor na osnovu koga stiče pravo svojine na predmetu lizinga, prema specifikaciji primaoca lizinga i pod uslovima koje, ukoliko se odnose na interese primaoca lizinga, odobrava primalac lizinga (u daljem tekstu: ugovor o isporuci); 2) sa primaocem lizinga zaključuje ugovor o finansijskom lizingu kojim se obavezuje da na primaoca lizinga prenese ovlašćenje držanja i korišćenja predmeta lizinga na ugovoreno vreme, a primalac lizinga se obavezuje da mu za to plaća ugovorenu naknadu u ugovorenim ratama (u daljem tekstu: ugovor o lizingu).

Davalac lizinga Član 10. Davalac lizinga je lice koje, uz zadržavanje prava svojine na predmetu lizinga, prenosi na primaoca lizinga ovlašćenje držanja i korišćenja na predmetu lizinga, na ugovoreno vreme i uz ugovorenu naknadu.

Trajanje ugovora o lizingu Član 3. Minimalni rok na koji se ugovor o lizingu zaključuje ne može biti kraći od dve godine od dana zaključenja ugovora. Predmet lizinga Član 4. Predmet finansijskog lizinga je pokretna nepotrošna stvar (oprema, postrojenja, vozila i sl.). ***

Davalac lizinga, u smislu ovog zakona, je privredno društvo koje obavlja poslove finansijskog lizinga u skladu sa propisima države u kojoj je osnovano i čiji je minimalni uplaćeni novčani deo osnovnog kapitala 100.000 evra. Primalac lizinga Član 11. Primalac lizinga, u smislu ovog zakona, je pravno ili fizičko lice na koga davalac lizinga prenosi ovlašćenje držanja i korišćenja predmeta lizinga, na ugovoreno vreme i uz ugovorenu naknadu. Isporučilac predmeta lizinga Član 12. Isporučilac predmeta lizinga (u daljem tekstu: isporučilac), u smislu ovog zakona, je pravno ili fizičko lice koje na davaoca lizinga prenosi pravo svojine na predmetu lizinga, radi njegove predaje primaocu lizinga na držanje i korišćenje, na ugovoreno vreme i uz ugovorenu naknadu. ***

343

PRIRUČNIK ZA STEČAJNE UPRAVNIKE Obaveza pribavljanja predmeta lizinga Član 14. Davalac lizinga je dužan da prema specifikaciji primaoca lizinga pribavi predmet lizinga od isporučioca koga je odredio primalac lizinga. Zaštita u slučaju stečaja primaoca lizinga Član 15. U slučaju stečaja primaoca lizinga, davalac lizinga ima pravo na izdvajanje predmeta lizinga (izlučno pravo) iz stečajne mase primaoca lizinga, u skladu sa zakonom kojim se uređuje stečajni postupak. Primalac lizinga i sud nadležan za sprovođenje stečajnog postupka, dužni su da bez odlaganja obaveste davaoca lizinga o pokretanju stečajnog postupka.

344

ZAKON O PARNIČNOM POSTUPKU „Službeni glasnik RS“ br. 125/04

Mesna nadležnost a) Opšta mesna nadležnost Član 39. Ako zakonom nije određena isključiva mesna nadležnost nekog drugog suda, za suđenje je nadležan sud koji je opšte mesno nadležan za tuženog. U slučajevima predviđenim u ovom zakonu za suđenje je pored suda opšte mesne nadležnosti nadležan i drugi određeni sud. Član 40. Za suđenje je opšte mesno nadležan sud na čijem području tuženi ima prebivalište. Ako tuženi nema prebivalište ni u Republici Srbiji niti u kojoj drugoj državi, opšte mesno nadležan je sud na čijem području tuženi ima boravište. Ako tuženi pored prebivališta ima i boravište u nekom drugom mestu, a prema okolnostima može se pretpostaviti da će tu duže vreme boraviti, opšte mesno nadležan je i sud boravišta tuženog. *** Sporazum o mesnoj nadležnosti Član 64. Ako zakonom nije određena isključiva mesna nadležnost nekog suda, stranke se mogu sporazumeti da im u prvom stepenu sudi sud koji nije mesno nadležan, pod uslovom da je taj sud stvarno nadležan. Ovaj sporazum važi samo ako je pismeno sastavljen i ako se tiče određenog spora ili više sporova koji svi proističu iz određenog pravnog odnosa.

Ispravu o sporazumu tužilac mora priložiti uz tužbu, a tuženi uz prigovor nenadležnosti ili odgovor na tužbu. *** Član 88. Obim punomoćja određuje stranka. Stranka može ovlastiti punomoćnika da preduzima samo određene radnje ili da preduzima sve radnje u postupku. Punomoćnika koji je advokat može zamenjivati advokatski pripravnik koji je kod njega zaposlen ako je stranka tako odredila u punomoćju. Član 89. Ako je stranka izdala advokatu punomoćje za vođenje parnice, a nije bliže odredila ovlašćenja u punomoćju, advokat je na osnovu ovakvog punomoćja ovlašćen: 1) da vrši sve radnje u postupku, a naročito da podnese tužbu, da je povuče, da prizna tužbeni zahtev ili da se odrekne tužbenog zahteva, da zaključi poravnanje, da podnese pravni lek i da se odrekne ili odustane od njega, kao i da zahteva izdavanje privremenih mera obezbeđenja. 2) da podnosi predlog za izvršenje ili obezbeđenje i da preduzima potrebne radnje u postupku povodom takvog zahteva; 3) da prenese punomoćje na drugog advokata ili da ovlasti drugog advokata na preduzimanje samo pojedinih radnji u postupku. Advokatu je uvek potrebno posebno punomoćje za podnošenje predloga za ponavljanje postupka.

345

PRIRUČNIK ZA STEČAJNE UPRAVNIKE Član 90. Ako stranka u punomoćju nije bliže odredila ovlašćenja punomoćnika, punomoćnik koji nije advokat može na osnovu ovakvog punomoćja da preduzima sve radnje u postupku ali mu je uvek potrebno izričito ovlašćenje za povlačenje tužbe, za priznanje ili za odricanje od tužbenog zahteva, za zaključenje poravnanja, za povlačenje ili odricanje od redovnog pravnog leka i za prenošenje punomoćja na drugo lice. Član 91. Stranka izdaje punomoćje u pismenom obliku. Ako posumnja u istinitost pismenog punomoćja, sud će rešenjem naložiti punomoćniku da podnese overeno punomoćje. Protiv ovog rešenja nije dozvoljena žalba. Član 92. Punomoćnik je dužan da prilikom preduzimanja prve radnje u postupku podnese punomoćje. Sud je dužan da u toku celog postupka pazi da li je lice koje se pojavljuje kao punomoćnik ovlašćeno za zastupanje. Ako sud utvrdi da lice koje se pojavljuje kao punomoćnik nije ovlašćeno za preduzimanje određene radnje, ukinuće parnične radnje koje je to lice preduzelo ako te radnje stranka nije naknadno odobrila. Član 93. Stranka može u svako vreme opozvati punomoćje, a punomoćnik ga može u svako vreme otkazati. Opozivanje, odnosno otkaz punomoćja mora se saopštiti sudu pred kojim se vodi postupak, pismeno ili usmeno na zapisnik. Opozivanje, odnosno otkaz punomoćja proizvodi dejstvo za protivnu stranku od časa kada joj je saopšteno.

346

Posle otkaza punomoćja punomoćnik je dužan da još mesec dana preduzima parnične radnje za lice koje mu je izdalo punomoćje ako je potrebno da od njega otkloni kakvu štetu koja bi u to vreme mogla nastati. Član 94. Punomoćje prestaje smrću fizičkog lica. Ako je punomoćniku dato ovlašćenje da može preduzimati sve radnje u postupku, a stranka, odnosno njen zakonski zastupnik umre ili postane poslovno nesposoban, ili ako zakonski zastupnik bude razrešen dužnosti, punomoćnik je ovlašćen da preduzima radnje u postupku koje ne trpe odlaganje. U slučajevima navedenim u stavu 2. ovog člana punomoćniku koji nije advokat uvek prestaju ovlašćenja koja se u punomoćju moraju izričito navesti (član 90). Član 95. Prestankom pravnog lica prestaje i punomoćje koje je ono izdalo. Izuzetno od odredaba stava 1. ovog člana, punomoćnik je dužan da još mesec dana preduzima radnje koje ne trpe odlaganje. ***

PODNESCI Član 100. Tužba, protivtužba, odgovor na tužbu i pravni lekovi podnose se u pismenom obliku (podnesci). Podnesci moraju biti razumljivi i moraju sadržavati sve ono što je potrebno da bi se po njima moglo postupiti. Oni naročito treba da sadrže: označenje suda, ime i prezime, naziv firme, prebivalište ili boravište, odnosno sedište stranaka, njiho-

ODABRANE ODREDBE DRUGIH ZAKONA vih zakonskih zastupnika i punomoćnika ako ih imaju, predmet spora, sadržinu izjave i potpis podnosioca. Ako izjava sadrži kakav zahtev, stranka treba u podnesku da navede činjenice na kojima zasniva zahtev, kao i dokaze kad je to potrebno. Član 101. Podnesci koje treba dostaviti protivnoj stranci predaju se sudu u potrebnom broju primeraka za sud i protivnu stranku. Tako treba postupiti i kad se uz podnesak podnose prilozi. Ako je na protivnoj strani više lica koja imaju zajedničkog zakonskog zastupnika ili punomoćnika, za sva ta lica podnesci i prilozi se mogu predavati u jednom primerku. Član 102. Isprave koje se prilažu podnesku podnose se u izvorniku ili prepisu. Ispravu priloženu u izvorniku sud će zadržati, a protivnoj stranci dozvoliće da se upozna sa njenom sadržinom. Kad prestane potreba da se izvornik isprave drži u sudu, vratiće se podnosiocu na njegov zahtev. Sud može naložiti podnosiocu da spisima priloži prepis isprave. Ako je isprava priložena u prepisu, sud će na zahtev protivne stranke naložiti podnosiocu da podnese sudu ispravu u izvorniku, a protivnoj stranci dozvoliće da se upozna sa njenom sadržinom. Kad je to potrebno, sud će odrediti rok u kome se isprava mora podneti u izvorniku ili u overenom prepisu, odnosno pregledati. Protiv ovih rešenja nije dozvoljena žalba. Član 103. Ako je podnesak nerazumljiv ili ne sadrži sve što je potrebno da bi se po njemu moglo postupiti, sud će stranci koja nema

punomoćnika advokata vratiti podnesak radi ispravke, osim ako zakonom nije drugačije određeno. Kad sud vrati podnesak stranci radi ispravke ili dopune, odrediće rok za ponovno podnošenje podneska. Ako podnesak vezan za rok bude ispravljen, odnosno dopunjen i predat sudu u roku određenom za dopunu ili ispravku, smatraće se da je podnesen sudu onog dana kad je prvi put bio podnesen. Smatraće se da je podnesak povučen ako ne bude vraćen sudu u određenom roku, a ako bude vraćen bez ispravke, odnosno dopune, odbaciće se. Ako podnesci ili prilozi nisu podneti u dovoljnom broju primeraka, sud će ih umnožiti o trošku stranke koja je propustila obavezu. Odredbe ovog člana ne primenjuju se ako stranka ima punomoćnika koji je advokat. Kad je podnesak, koji je u ime stranke podneo advokat, nerazumljiv ili ne sadrži sve što je potrebno da bi se po njemu moglo postupati, sud će ga odbaciti. Član 104. Novčanom kaznom do 30.000 dinara parnični sud kazniće lice koje u podnesku vređa sud, stranku ili drugog učesnika u postupku. Izrečena kazna po stavu 1. ovog člana ne utiče na izricanje kazne za krivično delo. Ako se novčana kazna nije mogla naplatiti ni prinudnim putem, novčana kazna, odnosno njen preostali deo koji nije plaćen, zameniće se zatvorom, čije trajanje odmerava sud srazmerno visini izrečene kazne, ali koje ne može biti duže od deset dana. Odredba stava 3. ovog člana primeniće se u svim slučajevima kad sud izriče novčanu kaznu (čl. 247, 254. i 319).

347

PRIRUČNIK ZA STEČAJNE UPRAVNIKE ***

***

DOSTAVLJANJE PISMENA i RAZMATRANJE SPISA

Član 136. Tužba, platni nalog, vanredni pravni lek, presuda i rešenje protiv kog je dozvoljena posebna žalba dostaviće se lično stranci, zakonskom zastupniku, odnosno punomoćniku. Ostala pismena dostaviće se lično kad je to ovim ili drugim zakonom izričito određeno, ili kad sud smatra da je zbog priloženih isprava potrebna veća opreznost.

Način dostavljanja Član 127. Pismena se dostavljaju, po pravilu, preko pošte, a mogu se dostavljati preko određenog lica zaposlenog u sudu, preko nadležnog organa opštine, preko pravnog lica registrovanog za obavljanje poslova dostavljanja, neposredno u sudu ili na drugi način određenim posebnim zakonom.

Dostavljanje javnom tužiocu ili javnom pravobranilaštvu vrši se predajom pismena njegovoj pisarnici. Kao dan dostavljanja smatra se dan predaje pismena pisarnici.

Ako se lice kome se pismeno mora lično dostaviti ne zatekne tamo gde se dostavljanje ima izvršiti, dostavljač će se obavestiti kad i na kom mestu bi mogao to lice da zatekne i ostaviće mu kod jednog od lica navedenih u članu 135. st. 1. i 2. ovog zakona pismeno obaveštenje da radi primanja pismena bude u određeni dan i sat u svom stanu odnosno na svom radnom mestu. Ako i posle toga dostavljač ne zatekne lice kome se pismeno ima dostaviti, postupiće se po odredbama člana 135. ovog zakona, i time se smatra da je dostavljanje izvršeno.

Dostavljanje pravnim licima vrši se predajom pismena u prostorijama pravnog lica, licu ovlašćenom za primanje pismena.

Ako pismeno iz stava 1. ovog člana treba dostaviti državnim organima i pravnim licima, dostavljanje se vrši po odredbama člana 128. ovog zakona.

Dostavljanje po odredbama st. 1. i 3. ovog člana vrši se i kad su stranke navedene u tim stavovima za svog punomoćnika odredile lice koje je kod njih zaposleno.

Član 137. Ako se utvrdi da je lice kome se pismeno ima dostaviti odsutno i da mu lica navedena u članu 135. st. 1. i 2. ovog zakona ne mogu pismeno na vreme predati, pismeno će se vratiti sudu uz naznačenje gde se odsutni nalazi.

Član 128. Dostavljanje državnim organima, organima lokalne samouprave i organima teritorijalne autonomije vrši se predajom pismena u prostoriji za prijem pismena i to licu ovlašćenom za primanje pismena.

*** Član 133. Dostavljanje advokatu kao punomoćniku može se izvršiti i predajom pismena licu koje je zaposleno u njegovoj advokatskoj kancelariji. Dostavljanje advokatu može se izvršiti i predajom pismena odraslom članu porodičnog domaćinstva, ako svoju delatnost obavlja u stanu.

348

***

TUŽBA Član 186. Parnični postupak pokreće se tužbom.

ODABRANE ODREDBE DRUGIH ZAKONA Sadržina tužbe Član 187. Tužba mora da sadrži određeni zahtev u pogledu glavne stvari i sporednih traženja, činjenice na kojima tužilac zasniva zahtev, dokaze kojima se utvrđuju ove činjenice, vrednost predmeta spora, kao i druge podatke koje mora imati svaki podnesak (član 100).

koji je u toku parnice postao sporan, tužilac može, pored postojećeg zahteva istaći zahtev da sud utvrdi da takav odnos postoji, odnosno da ne postoji, ako je sud pred kojim parnica teče nadležan za takav zahtev.

Tužilac koji ima boravište ili prebivalište, odnosno sedište u inostranstvu dužan je da u tužbi imenuje punomoćnika za prijem pismena. Ukoliko ne označi punomoćnika za prijem pismena sud će tužbu odbaciti.

Tužba sa više tužbenih zahteva Član 190. Tužilac koji u tužbi traži da mu se dosudi ispunjenje dugovane činidbe može predložiti da tuženi umesto dugovane činidbe plati određeni novčani iznos ili da ispuni neku drugu činidbu.

Kad nadležnost, sastav suda ili pravo na izjavljivanje revizije zavisi od vrednosti predmeta spora, a predmet tužbenog zahteva nije novčani iznos, tužilac je dužan da u tužbi naznači vrednost predmeta spora. Sud će postupiti po tužbi i kad tužilac nije naveo pravni osnov tužbenog zahteva, a ako je tužilac naveo pravni osnov, sud nije vezan za njega. Tužba za utvrđenje Član 188. Tužilac može u tužbi tražiti da sud samo utvrdi postojanje, odnosno nepostojanje nekog prava ili pravnog odnosa, ili istinitost, odnosno neistinitost neke isprave. Ovakva tužba može se podići kada je to posebnim propisima predviđeno, kad tužilac ima pravni interes da sud utvrdi postojanje, odnosno nepostojanje nekog spornog prava ili pravnog odnosa, pre dospelosti zahteva za činidbu iz istog odnosa ili istinitost odnosno neistinitost neke isprave, ili kad tužilac ima neki drugi pravni interes. Zahtev za utvrđenje u toku parnice Član 189. Ako odluka o sporu zavisi od toga da li postoji ili ne postoji neki pravni odnos

Isticanje zahteva u smislu stava 1. ovog člana neće se smatrati preinačenjem tužbe.

Sud nije dužan da ispituje da li novčani iznos koji je tužilac voljan da primi umesto dugovane nenovčane činidbe odgovara vrednosti nenovčane činidbe. Član 191. U jednoj tužbi tužilac može istaći više zahteva protiv istog tuženog kad su svi zahtevi povezani istim činjeničnim i pravnim osnovom. Ako zahtevi nisu povezani istim činjeničnim i pravnim osnovom, oni se mogu istaći u jednoj tužbi protiv istog tuženog samo kad je isti sud stvarno nadležan za svaki od ovih zahteva i kad je za sve zahteve određena ista vrsta postupka. Tužilac može dva ili više tužbenih zahteva u međusobnoj vezi istaći u jednoj tužbi, i tako da sud usvoji sledeći od tih zahteva ako nađe da onaj koji je ispred njega istaknut nije osnovan. Zahtevi se mogu po stavu 2. ovog člana istaći u jednoj tužbi samo ako je sud stvarno nadležan za svaki od istaknutih zahteva i ako je za sve zahteve određena ista vrsta postupka. Ako o nekim od zahteva istaknutih u istoj tužbi treba da sudi veće a o drugim

349

PRIRUČNIK ZA STEČAJNE UPRAVNIKE sudija pojedinac istog suda, o svim zahtevima sudiće veće. Protivtužba Član 192. Tuženi može do zaključenja glavne rasprave pred sudom podneti kod istog suda protivtužbu, ako je zahtev protivtužbe u vezi s tužbenim zahtevom, ili ako se ti zahtevi mogu prebiti, ili ako se protivtužbom traži utvrđenje nekog prava ili pravnog odnosa od čijeg postojanja ili nepostojanja zavisi u celini ili delimično odluka o tužbenom zahtevu. Protivtužba se ne može podići ako je za zahtev iz protivtužbe stvarno nadležan viši sud ili sud druge vrste. Protivtužba se može podići i kada o zahtevu iz protivtužbe treba da sudi isti sud u drugom sastavu. Preinačenje tužbe Član 193. Tužilac može do zaključenja glavne rasprave preinačiti tužbu. Posle dostavljanja tužbe tuženom, za preinačenje tužbe potreban je pristanak tuženog. Sud može dozvoliti preinačenje i kad se tuženi tome protivi ako smatra da bi to bilo celishodno za konačno rešenje odnosa među strankama i ako oceni da postupak po preinačenoj tužbi neće znatno produžiti trajanje parnice. Smatraće se da postoji pristanak tuženog na preinačenje tužbe ako se on upusti u raspravljanje o glavnoj stvari po preinačenoj tužbi, a nije se pre toga protivio preinačenju. Ako je parnični sud za preinačenu tužbu stvarno nenadležan, ustupiće predmet nadležnom sudu koji će, ako se tuženi protivi preinačenju, odlučiti da li je preinačenje dozvoljeno. Kad sud dozvoli preinačenje tužbe, dužan je da ostavi tuženom vreme potrebno da se može pripremiti za raspravljanje po

350

preinačenoj tužbi, ako za to nije imao dovoljno vremena. Ako je tužba preinačena na ročištu na kome tuženi nije prisutan, sud će odložiti ročište i dostaviti tuženom prepis zapisnika sa tog ročišta. Protiv rešenja kojim se dopušta ili odbija preinačenje tužbe nije dozvoljena posebna žalba. Član 194. Preinačenje tužbe je promena istovetnosti zahteva, povećanje postojećeg ili isticanje drugog zahteva uz postojeći. Ako tužilac preinačuje tužbu tako što usled okolnosti koje su nastale posle podizanja tužbe, zahteva iz istog činjeničnog osnova drugi predmet ili novčani iznos, tuženi se takvom preinačenju ne može protiviti. Tužba nije preinačena ako je tužilac promenio pravni osnov tužbenog zahteva, ako je smanjio tužbeni zahtev, ili ako je promenio, dopunio ili ispravio pojedine navode, tako da usled toga tužbeni zahtev nije promenjen. Član 195. Tužilac može sve do zaključenja glavne rasprave svoju tužbu preinačiti i tako što će umesto prvobitno tuženog tužiti drugo lice. Za preinačenje tužbe u smislu stava 1. ovog člana potreban je pristanak lica koje treba da stupi u parnicu namesto tuženog, a ako se tuženi već upustio u raspravljanje o glavnoj stvari, potreban je i pristanak tuženog. Ako se tuženi upustio u raspravljanje o glavnoj stvari umesto tužioca može da stupi u parnicu novi tužilac samo ako na to pristane tuženi. Lice koje stupa u parnicu namesto tuženog mora primiti parnicu u onom stanju u kakvom se ona nalazi u trenutku kad u nju stupa.

ODABRANE ODREDBE DRUGIH ZAKONA Povlačenje tužbe Član 196. Tužilac može povući tužbu bez pristanka tuženog pre nego što se tuženi upusti u raspravljanje o glavnoj stvari. Tužba se može povući i docnije, sve do zaključenja glavne rasprave, ako tuženi na to pristane. Ako se tuženi u roku od 15 dana od dana obaveštenja o povlačenju tužbe ne izjasni o tome, smatraće se da je pristao na povlačenje. Povučena tužba smatra se kao da nije ni bila podnesena i može se ponovo podneti. Postojanje parnice Član 197. Parnica počinje da teče dostavljanjem tužbe tuženom. U pogledu zahteva koji je stranka postavila u toku postupka, parnica počinje da teče od časa kad je o tom zahtevu obaveštena protivna stranka. Dok parnica teče, ne može se u pogledu istog zahteva pokrenuti nova parnica među istim strankama, a ako takva parnica bude pokrenuta, sud će tužbu odbaciti. Sud će u toku celog postupka paziti da li već teče druga parnica o istom zahtevu među istim strankama. Član 198. Ako koja od stranaka otuđi stvar ili pravo o kome teče parnica, to ne sprečava da se parnica među istim strankama dovrši. Lice koje je pribavilo stvar ili pravo o kome teče parnica može stupiti u parnicu namesto tužioca, odnosno tuženog samo ako na to pristanu obe stranke. *** Učešće umešača Član 208. Lice koje ima pravni interes da u parnici koja teče među drugim licima jedna

od stranaka uspe, može se pridružiti ovoj stranci. Umešač može stupiti u parnicu u toku celog postupka sve do pravnosnažnosti odluke o tužbenom zahtevu, kao i u toku postupka nastavljenog izjavljivanjem vanrednog pravnog leka. Izjavu o stupanju u parnicu umešač može dati na ročištu ili pismenim podneskom. Podnesak umešača dostavlja se obema parničnim strankama, a ako je izjava umešača data na ročištu, prepis odnosnog dela zapisnika dostaviće se samo onoj stranci koja je sa ročišta izostala. Član 209. Svaka stranka može osporiti umešaču pravo da učestvuje u postupku i predložiti da se umešač odbije, a sud može i bez izjašnjenja stranaka odbiti učešće umešača ako utvrdi da ne postoji pravni interes umešača. Do pravnosnažnosti rešenja kojim se odbija učešće umešača, umešač može učestvovati u postupku i njegove parnične radnje ne mogu se isključiti. Protiv odluke suda kojom prihvata učešće umešača nije dozvoljena posebna žalba. Član 210. Umešač mora primiti parnicu u onom stanju u kakvom se nalazi u trenutku kad se umeša u parnicu. U daljem toku parnice on je ovlašćen da stavlja predloge i da preduzima sve ostale parnične radnje u rokovima u kojima bi te radnje mogla da preduzima stranka kojoj se pridružio. Ako je umešač stupio u parnicu do pravnosnažnosti odluke o tužbenom zahtevu, ovlašćen je da izjavi i vanredni pravni lek. Ako umešač izjavi pravni lek, primerak njegovog podneska dostaviće se i stranci kojoj se pridružio.

351

PRIRUČNIK ZA STEČAJNE UPRAVNIKE Parnične radnje umešača imaju za stranku kojoj se pridružio pravno dejstvo ako nisu u suprotnosti sa njenim radnjama. Po pristanku obeju parničnih stranaka umešač može stupiti u parnicu kao stranka umesto stranke kojoj se pridružio. Član 211. Ako pravno dejstvo presude treba da se odnosi i na umešača, on ima položaj jedinstvenog suparničara (član 204). Umešač s položajem jedinstvenog suparničara može da izjavi vanredni pravni lek i u parnici u kojoj do nastupanja pravnosnažnosti odluke o tužbenom zahtevu nije učestvovao kao umešač, kao i da učestvuje u postupku povodom zahteva za zaštitu zakonitosti. Imenovanje prethodnika Član 212. Lice koje je tuženo kao držalac neke stvari ili korisnik nekog prava, a tvrdi da stvar drži ili pravo vrši u ime trećeg lica, može najdocnije na pripremnom ročištu, a ako ovo nije održano, onda na glavnoj raspravi pre nego što se upusti u raspravljanje o glavnoj stvari, pozvati preko suda to treće lice (prethodnika) da umesto njega stupi kao stranka u parnicu. Pristanak tužioca da na mesto tuženog u parnicu stupi prethodnik potreban je samo ako tužilac protiv tuženog ističe i takve zahteve koji ne zavise od toga da li tuženi u ime prethodnika drži stvar ili vrši pravo. Ako prethodnik koji je uredno pozvan ne dođe na ročište ili odbije da stupi u parnicu, tuženi se ne može protiviti da se upusti u parnicu. Obaveštenje trećeg lica o parnici Član 213. Ako tužilac ili tuženi treba da neko treće lice obavesti o otpočetoj parnici da bi

352

se time zasnovalo izvesno građanskopravno dejstvo, oni mogu, sve dok se parnica pravnosnažno ne dovrši, to učiniti podneskom preko parničnog suda, u kome će navesti razlog obaveštenja i u kakvom se stanju nalazi parnica. Stranka koja je treće lice obavestila o parnici ne može zbog toga tražiti prekid otpočete parnice, produženje rokova ili odlaganje ročišta.

PREKID I ZAOSTAJANJE U POSTUPKU Član 214. Postupak se prekida: 1) kad stranka umre; 2) kad stranka izgubi parničnu sposobnost; 3) kad zakonski zastupnik stranke umre ili prestane njegovo ovlašćenje za zastupanje; 4) kad stranka koja je pravno lice prestane postojati, odnosno kad nadležni organ pravnosnažno odluči o zabrani rada; 5) kad nastupe pravne posledice otvaranja postupka stečaja ili likvidacije; 6) kad usled rata ili drugih uzroka prestane rad u sudu; 7) kad je to drugim zakonom određeno. Član 215. Osim slučajeva posebno predviđenih u ovom zakonu, prekid postupka sud može odrediti: 1) ako je odlučio da sam ne rešava o prethodnom pitanju (član 12); 2) ako se stranka nalazi na području koje je zbog vanrednih događaja (poplava i sl.) odsečeno od suda.

ODABRANE ODREDBE DRUGIH ZAKONA Član 216. Prekid postupka ima za posledicu da prestaju teći svi rokovi određeni za vršenje parničnih radnji.

Član 218. Protiv rešenja kojim se utvrđuje (član 214) ili određuje (član 215) prekid postupka dozvoljena je posebna žalba.

Za vreme trajanja prekida postupka sud ne može preduzimati nikakve radnje u postupku, ali ako je prekid nastupio posle zaključenja glavne rasprave, sud može na osnovu te rasprave doneti odluku.

Ako je sud na ročištu odbio predlog za prekid postupka i odlučio da se postupak odmah nastavi protiv tog rešenja nije dozvoljena posebna žalba.

Parnične radnje koje je jedna stranka preduzela dok traje prekid postupka nemaju prema drugoj stranci nikakvo pravno dejstvo. Njihovo dejstvo počinje tek pošto postupak bude nastavljen. Član 217. Postupak koji je prekinut iz razloga navedenih u članu 214. tač. 1. do 5. ovog zakona nastaviće se kad naslednik ili staralac zaostavštine, novi zakonski zastupnik, stečajni upravnik ili pravni sledbenici pravnog lica preuzmu postupak ili kad ih sud na predlog protivne strane pozove da to učine. Ako je sud prekinuo postupak iz razloga navedenih u članu 215. tačka 1. ovog zakona, postupak će se nastaviti kad se pravnosnažno završi postupak pred sudom ili drugim nadležnim organom, ili kad sud nađe da više ne postoje razlozi da se čeka na njegov završetak. U svim ostalim slučajevima prekinuti postupak nastaviće se na predlog stranke čim prestanu razlozi prekida. Rokovi koji su usled prekida postupka prestali da teku počinju za zainteresovanu stranku teći u celosti iznova od dana kad joj sud dostavi rešenje o nastavljanju postupka. Stranci koja nije stavila predlog za nastavljanje postupka rešenje o nastavljanju postupka dostavlja se po odredbama člana 136. ovog zakona.

Član 219. Sud će zastati sa postupkom kad je to izričito predviđeno zakonom ili kad u toku postupka oceni da je to celishodno. Sud donosi rešenje o zastajanju sa postupkom po službenoj dužnosti kad odluči da zastane sa postupkom da bi sačekao ishod neke procesne delatnosti ili da bi pružio mogućnost da se preduzme neka radnja u postupku. U rešenju o zastajanju sa postupkom sud određuje i koliko će zastajanje trajati. Protiv rešenja o zastajanju sa postupkom nije dozvoljena posebna žalba. Sud nastavlja postupak po službenoj dužnosti čim prestanu razlozi koji su izazvali zastajanje sa postupkom. Kad sud zastane sa postupkom može da preduzima samo one radnje za koje postoji opasnost od odlaganja. Zastajanje sa postupkom ne utiče na rokove za preduzimanje parničnih radnji. ***

DOKAZIVANJE Opšte odredbe Član 220. Svaka stranka dužna je da iznese činjenice i predloži dokaze na kojima zasniva svoj zahtev ili kojim osporava navode i dokaze protivnika.

353

PRIRUČNIK ZA STEČAJNE UPRAVNIKE Član 221. Dokazivanje obuhvata sve činjenice koje su važne za donošenje odluke. Sud odlučuje koji će se dokazi izvesti radi utvrđivanja bitnih činjenica. Član 222. Ne dokazuju se činjenice koje je stranka priznala pred sudom u toku parnice. Sud može odlučiti da se dokazuju i priznate činjenice ako smatra da stranka njihovim priznanjem ide za tim da raspolaže zahtevom kojim ne može raspolagati (član 3. stav 3).

zamenljive stvari, ali se visina iznosa, odnosno količina stvari ne može utvrditi ili bi se mogla utvrditi samo sa nesrazmernim teškoćama, sud će visinu novčanog iznosa, odnosno količinu zamenljivih stvari odrediti po slobodnoj oceni. Član 225. Dokazi se izvode na glavnoj raspravi. Sud može odlučiti da se određeni dokazi izvedu pred drugim sudom (zamoljeni sud). Zapisnik o izvedenim dokazima pred zamoljenim sudom pročitaće se na glavnoj raspravi.

Sud će, uzimajući u obzir sve okolnosti, oceniti da li će uzeti za priznatu ili osporenu činjenicu koju je stranka prvo priznala, a posle potpuno ili delimično osporila ili ograničila priznanje dodavanjem drugih činjenica.

Zamolnica za izvođenje dokaza sadrži podatke iz predmeta. Sud će posebno naznačiti o kojim okolnostima treba voditi računa prilikom izvođenja dokaza.

Ne dokazuju se činjenice koje su opštepoznate. Smatra se da su opštepoznate i one činjenice za koje je sud saznao u vršenju sudske funkcije ukoliko ih je sud saopštio na raspravi strankama.

Zamoljeni sud ima prilikom izvođenja dokaza sva ovlašćenja koja ima sud kada se dokazi izvode na glavnoj raspravi.

Član 223. Ako sud na osnovu izvedenih dokaza (član 8) ne može sa sigurnošću da utvrdi neku činjenicu, o postojanju činjenice zaključiće primenom pravila o teretu dokazivanja. Stranka koja tvrdi da ima neko pravo, snosi teret dokazivanja činjenice koja je bitna za nastanak ili ostvarivanje prava, ako zakonom nije drukčije određeno. Stranka koja osporava postojanje nekog prava, snosi teret dokazivanja činjenice koja je sprečila nastanak ili ostvarivanje prava ili usled koje je pravo prestalo da postoji, ako zakonom nije drukčije određeno. Član 224. Ako se utvrdi da stranci pripada pravo na naknadu štete, na novčani iznos ili na

354

O ročištu za izvođenje dokaza pred zamoljenim sudom obavestiće se stranke.

Protiv rešenja suda kojim se izvođenje dokaza poverava zamoljenom sudu nije dozvoljena posebna žalba. Član 226. Sud će u rešenju o izvođenju dokaza odrediti rok do kog će se čekati izvođenje dokaza, ako se prema okolnostima može pretpostaviti da neki dokaz neće moći da se izvede ili da neće moći da se izvede u primerenom roku, ili ako dokaz treba da se izvede u inostranstvu. Kad određeni rok protekne, rasprava će se sprovesti bez obzira što određeni dokaz nije izveden. *** Član 232. Stranka je dužna da sama podnese ispravu na koju se poziva za dokaz svojih navoda.

ODABRANE ODREDBE DRUGIH ZAKONA Uz ispravu sastavljenu na stranom jeziku podnosi se i overeni prevod u skladu sa zakonom. Ako se isprava nalazi kod državnog organa ili preduzeća ili druge organizacije kojima je povereno vršenje javnog ovlašćenja, a sama stranka ne može izdejstvovati da se isprava preda ili pokaže, sud će po službenoj dužnosti pribaviti ovu ispravu. *** Član 234. Sud može narediti trećem licu da podnese ispravu samo kad je ono po zakonu dužno da je pokaže ili podnese, ili kad je reč o ispravi koja je po svojoj sadržini zajednička za to lice i stranku koja se poziva na ispravu. Sud će pozvati treće lice da se o tome izjasni pre nego što donese rešenje kojom trećem licu nalaže da podnese ispravu. Kad treće lice osporava svoju dužnost da podnese ispravu koja se kod njega nalazi, sud će odlučiti da li je treće lice dužno da podnese ispravu. Kad treće lice poriče da se isprava nalazi kod njega, sud može radi utvrđivanja ove činjenice da izvodi dokaze. Treće lice ima pravo na naknadu troškova koje je imalo u vezi sa podnošenjem isprava. Odredbe člana 248. ovog zakona shodno će se primenjivati i u ovom slučaju. *** Pripremno ročište Član 286. Sud će po pravilu zakazati pripremno ročište posle prijema odgovora na tužbu. Ako tuženi nije dostavio odgovor na tužbu a nema uslova za donošenje presude zbog propuštanja, sud će pripremno ročište zakazati i održati najkasnije u roku do

30 dana od dana kada je istekao rok za dostavljanje odgovora na tužbu. Član 287. Pripremno ročište je obavezno, osim kad sud po prijemu tužbe i odgovora na tužbu utvrdi da među strankama nema spornih činjenica, ako je spor jednostavan ili kada je zakonom to predviđeno. Član 288. U pozivu za pripremno ročište naložiće se strankama da na ročište donesu sve isprave koje im služe za dokaz, kao i sve predmete koje treba razgledati u sudu. Ako je potrebno da se za pripremno ročište pribave spisi, isprave ili predmeti koji se nalaze kod suda ili kod kog drugog državnog organa ili preduzeća ili druge organizacije kojima je povereno vršenje javnog ovlašćenja, sud će narediti da se ovi predmeti, odnosno isprave blagovremeno pribave. Poziv za pripremno ročište dostavlja se najkasnije osam dana pre ročišta. Član 289. Ako na pripremno ročište ne dođe tužilac, a uredno je pozvan, smatraće se da je tužba povučena, osim ako tuženi ne zahteva da se ročište održi. Član 290. Pripremno ročište počinje izlaganjem tužbe, a potom tuženi iznosi svoj odgovor na tužbu. Kad je potrebno sud će zatražiti od stranaka razjašnjenje u pogledu njihovih navoda ili predloga. Član 291. Posle izlaganja tužbe i odgovora na tužbu raspravljaće će se o pitanjima koja se odnose na smetanje za dalji tok postupka i o tome se mogu izvoditi dokazi kada je to potrebno. Sud će po prigovoru stranke ili po službenoj dužnosti odlučivati o pitanjima iz

355

PRIRUČNIK ZA STEČAJNE UPRAVNIKE člana 279. ovog zakona, ako ovim zakonom nije drugačije određeno. Odluku o prigovoru o procesnim smetnjama sud će doneti zajedno sa odlukom o glavnoj stvari, osim o prigovoru mesne nadležnosti. Protiv odluke iz stava 3. ovog člana nije dozvoljena posebna žalba. Član 292. U daljem toku pripremnog ročišta raspravljaće će se o predlozima i zahtevima stranaka i činjeničnim navodima kojima stranke obrazlažu svoje predloge i zahteve. Član 293. Sud će odlučiti koja će dokazna sredstva izvesti na glavnoj raspravi. Sud će predloge koje ne smatra bitnim za donošenje odluke odbiti rešenjem koje će obrazložiti. Protiv rešenja iz stava 2. ovog člana nije dozvoljena posebna žalba. U daljem toku parnice sud nije vezan donetim rešenjima o upravljanju parnicom. Zakazivanje ročišta za glavnu raspravu Član 294. Sud zakazuje ročište za glavnu raspravu. Sud će na ročište pozvati stranke, kao i svedoke i veštake koje je na pripremnom ročištu odlučio da pozove na glavnu raspravu. Odredbe člana 288. ovog zakona primeniće se i prilikom zakazivanja ročišta za glavnu raspravu.

GLAVNA RASPRAVA Tok glavne rasprave Član 295. Sud otvara glavnu raspravu i objavljuje predmet raspravljanja, utvrđuje da li su

356

došla sva pozvana lica, proverava da li su uredno pozvana i da li su opravdala svoj izostanak. Član 296. Ako sa prvog ročišta za glavnu raspravu izostane tužilac ili ako na to ročište ne dođe tuženi, uredno su pozvani, , rasprava će se održati sa prisutnom strankom. Ako na ročištu za glavnu raspravu neopravdano izostanu i tuženi i tužilac, tužba se smatra povučenom. Član 297. Sud će na predlog stranke izuzetno odložiti ročište za glavnu raspravu ako neuka stranka nema punomoćnika, a nije u stanju da se jasno i određeno izjasni o predmetu o kome se raspravlja. Član 298. Ako nije prethodno održano pripremno ročište prvo ročište za glavnu raspravu počinje izlaganjem tužbe, a posle toga tuženi odgovara na navode tužbe. Ako je pre glavne rasprave održano pripremno ročište, predsednik veća upoznaće veće s tokom i rezultatima ovog ročišta. Stranke mogu dopuniti izlaganje predsednika veća. U daljem toku rasprave raspravljaće se o predlozima stranaka i činjeničnim navodima kojima stranke obrazlažu svoje predloge, odnosno pobijaju predloge protivnika, kao i o dokazima ponuđenim sa njihove strane, izvodiće se dokazi i pretresaće se rezultati njihovog izvođenja. Stranke mogu iznositi i svoja pravna shvatanja koja se odnose na predmet spora. Kad je u ovom zakonu predviđeno da stranka može staviti određeni prigovor ili predlog ili preduzeti neku drugu parničnu radnju dok se tuženi na glavnoj raspravi ne upusti u raspravljanje o glavnoj

ODABRANE ODREDBE DRUGIH ZAKONA stvari, takav prigovor odnosno predlog tužilac može staviti, odnosno drugu parničnu radnju preduzeti dok ne završi izlaganje po tužbi, a tuženi dok ne završi svoj odgovor na tužbu.

Sud nije u daljem toku parnice vezan za svoje ranije rešenje o izvođenju dokaza.

Član 299. Sud će se postavljanjem pitanja i na drugi celishodan način starati da se u toku rasprave iznesu sve bitne činjenice, da se dopune nepotpuni navodi stranaka o važnim činjenicama, da se označe ili dopune dokazna sredstva koja se odnose na navode stranaka, i uopšte, da se pruže sva razjašnjenja potrebna da bi se utvrdilo činjenično stanje važno za odluku.

SUDSKO PORAVNANJE

Član 300. Svaka stranka treba u svojim izlaganjima da iznese sve činjenice potrebne za obrazloženje svojih predloga, da ponudi dokaze potrebne za utvrđivanje svojih navoda kao i da se izjasni o navodima i ponuđenim dokazima protivne stranke. Stranke mogu u toku cele glavne rasprave da iznose nove činjenice i da predlažu nove dokaze. Stranke mogu i u toku glavne rasprave da upućuju podneske, u kojima će navesti činjenice koje nameravaju da iznesu na ročištu, kao i dokaze čije izvođenje nameravaju da predlože. Član 301. Izvođenje dokaza određuje sud rešenjem u kome će se naznačiti sporna činjenica o kojoj treba izvesti dokaz i dokazno sredstvo. Predložene dokaze koje ne smatra važnim za odluku sud će odbiti i u rešenju naznačiti razlog odbijanja. Protiv rešenja kojim se određuje ili odbija izvođenje dokaza nije dozvoljena posebna žalba.

***

Član 322. Stranke mogu u toku celog postupka pred parničnim sudom prvog stepena da zaključe poravnanje. Poravnanje može da se odnosi na ceo tužbeni zahtev ili na jedan njegov deo. Sud će u toku postupka ukazati strankama na mogućnost sudskog poravnanja i pomoći im da zaključe poravnanje. Pred sudom se ne može zaključiti poravnanje u pogledu zahteva kojima stranke ne mogu raspolagati (član 3. stav 3). Kad sud donese rešenje kojim ne dozvoljava poravnanje stranaka, zastaće se s postupkom dok ovo rešenje ne postane pravnosnažno. Član 323. Sporazum stranaka o poravnanju unosi se u zapisnik. Poravnanje je zaključeno kad stranke posle pročitanog zapisnika o poravnanju potpišu zapisnik. Strankama se izdaje overen prepis zapisnika u kome je sadržano poravnanje, koje ima isto dejstvo kao i sudska presuda. Član 324. Sud u toku celog postupka po službenoj dužnosti pazi da li se vodi parnica o zahtevu o kome je ranije bilo zaključeno sudsko poravnanje i ako utvrdi da se parnica vodi o predmetu o kome je već zaključeno sudsko poravnanje, odbaciće tužbu.

357

PRIRUČNIK ZA STEČAJNE UPRAVNIKE Član 325. Sudsko poravnanje može se pobijati samo tužbom. Sudsko poravnanje je ništavo ako je zaključeno u pogledu zahteva kojima stranke ne mogu raspolagati (član 3. stav 3.) Ako sudsko poravnjanje bude poništeno postupak se nastavlja kao da u parnici o tužbenom zahtevu nije ni bilo zaključeno. Član 326. Lice koje namerava da podigne tužbu može preko nižeg suda prvog stepena na čijem području protivna strana ima prebivalište da pokuša da postigne poravnanje.

Predlozi i izjave stranaka i njihovih punomoćnika datih u postupku posredovanja (medijacija) ne smeju se koristiti u postupku pred sudom. Sud će zakazati ročište za glavnu raspravu ukoliko stranke ne reše spor putem posredovanja (medijacije) po proteku roka od 30 dana. Član 329. Postupak posredovanja (medijacije) je dobrovoljan, poverljiv i hitan.

PRESUDA Član 330. Presudom sud odlučuje o zahtevu koji se tiče glavne stvari i sporednih traženja.

Sud kome je ovakav predlog upućen pozvaće protivnu stranu i upoznaće je s predlogom o poravnanju.

Ako postoji više zahteva, sud će o svim tim zahtevima, po pravilu, odlučiti jednom presudom.

Troškove ovog postupka snosi podnosilac predloga.

Ako je više parnica spojeno radi zajedničkog raspravljanja, a za konačnu odluku je sazrela samo jedna parnica, može se doneti presuda samo u pogledu te parnice.

Član 327. Kad sud oceni ili stranke saglasno predlože da bi spor mogao da se uspešno reši posredovanjem (medijacijom) uputiće stranke na postupak posredovanja i zastati sa postupkom. U ovom postupku je isključena javnost. Predsednik suda bira posrednike iz redova istaknutih stručnjaka (sudija, advokata i dr.) koji su dobrovoljno prihvatili da budu posrednici (medijatori). Posrednik (medijator) se određuje prema vrsti spora sa spiska iz stava 2. ovog člana koji sačinjava predsednik suda. Član 328. U postupku posredovanja stranku može da zastupa njen punomoćnik. Postignuti sporazum predstavlja vansudsko poravnanje koje posrednik (medijator) dostavlja sudu radi zaključenja sudskog poravnanja.

358

Član 331. Sud može da naloži tuženom da izvrši određenu činidbu samo ako je ona dospela do zaključenja glavne rasprave. Ako sud usvoji zahtev za izdržavanje, za naknadu štete u vidu rente zbog izgubljene zarade ili drugih prihoda po osnovu rada ili zbog izgubljenog izdržavanja, može naložiti tuženom i činidbe koje nisu dospele. Presuda kojom je tuženom naloženo da preda ili preuzme stvari date u zakup, može se doneti i pre prestanka tih odnosa. Član 332. Ako je tužilac u tužbi tražio da se dosudi izvesna stvar ili tuženom naloži ispunjenje neke činidbe, a istovremeno je u tužbi ili do zaključenja glavne rasprave iz-

ODABRANE ODREDBE DRUGIH ZAKONA javio da je voljan da umesto stvari primi neku drugu činidbu ili novčani iznos, sud će, ako usvoji tužbeni zahtev, izreći u presudi da se tuženi može osloboditi od davanja stvari ili činidbe čije mu je ispunjenje naloženo ako plati taj novčani iznos ili ispuni tu drugu činidbu. Član 333. Kad se stranci u presudi nalaže izvršenje kakve činidbe, odrediće se i rok u kome je ovu činidbu dužna da izvrši. Ako posebnim propisima nije drukčije određeno, rok za izvršenje činidbe iznosi 15 dana. Sud može odrediti duži rok za činidbe koje se ne sastoje u novčanom davanju. U meničnim i čekovnim sporovima ovaj rok iznosi osam dana. Rok za izvršenje činidbe počinje da teče prvog dana posle dostavljanja prepisa presude stranci kojoj je naloženo izvršenje. *** Donošenje i objavljivanje presude Član 339. Presuda se donosi i objavljuje u ime naroda. Kad se glavna rasprava održava pred većem, presudu donose predsednik veća i članovi veća koji su učestvovali na ročištu na kome je glavna rasprava zaključena. Odmah po zaključenju glavne rasprave sud donosi presudu koju objavljuje predsednik veća. U složenijim predmetima sud može da odloži donošenje presude za osam dana od dana zaključenja glavne rasprave. U takvom slučaju presuda se neće objaviti, već će sud prepis presude dostaviti strankama. U slučaju iz člana 305. stav 2. ovog zakona, presuda će se doneti najdocnije u roku od osam dana od dana prijema spi-

sa, odnosno zapisnika. Ova presuda se neće objavljivati. Član 340. Kad se presuda objavljuje, predsednik veća će javno pročitati izreku i saopštiti ukratko razloge presude. Prilikom objavljivanja presude može se saopštiti da je sud odlučio da se o odmeravanju troškova naknadno odluči. U takvom slučaju odmeravanje troškova vrši sudija, a odluka se unosi u pismeni sastav presude. Ako je javnost na glavnoj raspravi bila isključena, izreka presude će se uvek javno pročitati, a sud će odlučiti da li će se i ukoliko isključiti javnost prilikom objavljivanja razloga presude. Svi prisutni saslušaće čitanje izreke presude stojeći. ***

REDOVNI PRAVNI LEKOVI 1. Žalba protiv presude Pravo na žalbu Član 355. Stranke mogu izjaviti žalbu protiv presude donete u prvom stepenu u roku od 15 dana od dana dostavljanja prepisa presude, ako u ovom zakonu nije određen drugi rok. U meničnim i čekovnim sporovima ovaj rok iznosi osam dana. Blagovremeno izjavljena žalba sprečava da presuda postane pravnosnažna u delu koji se pobija žalbom. O žalbi protiv presude odlučuje drugostepeni sud. Član 356. Stranka se može odreći prava na žalbu od časa kad je presuda objavljena, a ako presuda nije obavljena, onda od časa kad joj prepis presude bude dostavljen.

359

PRIRUČNIK ZA STEČAJNE UPRAVNIKE Do donošenja odluke drugostepenog suda stranka može povući već izjavljenu žalbu. Stranka ne može opozvati svoju izjavu o odricanju od prava na pravni lek ili izjavu o povlačenju žalbe. Sadržina žalbe Član 357. Žalba mora da sadrži: 1) označenje presude protiv koje se izjavljuje žalba; 2) izjavu da se presuda pobija u celini ili u određenom delu; 3) razlog žalbe; 4) potpis podnosioca žalbe. Član 358. Ako se na osnovu podataka iz žalbe ne može utvrditi koja se presuda pobija ili ako žalba nije potpisana (nepotpuna žalba), prvostepeni sud će rešenjem, protiv koga nije dozvoljena žalba, pozvati žalioca da u određenom roku dopuni ili ispravi žalbu podneskom pod uslovima predviđenim odredbama člana 103 ovog zakona. Ako žalilac u određenom roku ne postupi po nalogu suda, sud će rešenjem odbaciti žalbu kao nepotpunu. Ako žalba po svom sadržaju ima drugih nedostataka, prvostepeni sud će žalbu dostaviti drugostepenom sudu ne pozivajući žalioca da je dopuni, odnosno ispravi. Član 359. U žalbi se mogu iznositi nove činjenice i predlagati novi dokazi samo ako žalilac učini verovatnim da ih bez svoje krivice nije mogao izneti, odnosno predložiti do zaključenja glavne rasprave. Sud će prema potrebi sprovesti izviđaj radi provere istinitosti navoda žalioca. U žalbi se ne mogu iznositi prigovor zastarelosti i kompenzacioni prigovor.

360

Žalilac koji nije učinio verovatnim da je iz opravdanih razloga propustio da u prvostepenom postupku položi iznos potreban za podmirenje troškova povodom izvođenja predloženog dokaza (član 148. stav 4) ne može u žalbi predložiti da se taj dokaz izvede. Prigovor radi prebijanja koji nije iznet pred prvostepenim sudom ne može se iznositi u žalbi. Ako su usled iznošenja novih činjenica i predlaganja novih dokaza, nastali troškovi u postupku povodom žalbe, ove troškove će nezavisno od ishoda spora naknaditi onaj žalilac koji ih je predložio. Razlozi zbog kojih se presuda može pobijati Član 360. Presuda se može pobijati: 1) zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka; 2) zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja; 3) zbog pogrešne primene materijalnog prava. Presuda zbog propuštanja ne može se pobijati zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja. Presuda na osnovu priznanja i presuda na osnovu odricanja mogu se pobijati zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka ili zbog toga što je izjava o priznanju, odnosno o odricanju data u zabludi ili pod uticajem prinude ili prevare. Član 361. Bitna povreda odredaba parničnog postupka postoji ako sud u toku postupka nije primenio ili je nepravilno primenio koju odredbu ovog zakona, a to je bilo ili je moglo biti od uticaja na donošenje zakonite i pravilne presude.

ODABRANE ODREDBE DRUGIH ZAKONA Bitna povreda odredaba parničnog postupka uvek postoji: 1) ako je sud bio nepropisno sastavljen ili ako je sudio sudija koji je po zakonu morao biti isključen ili izuzet, ili ako je u donošenju presude učestvovao sudija koji nije sudelovao na glavnoj raspravi; 2) ako je odlučeno o zahtevu koji ne spada u sudsku nadležnost (član 16); 3) ako je odlučeno o zahtevu po tužbi koja je podignuta posle zakonom propisanog roka; 4) ako je sud odlučio o tužbenom zahtevu za koji je stvarno nadležan viši sud iste vrste, sud druge vrste (član 16), ili ako je povodom prigovora stranaka sud nepravilno odlučio da je stvarno nadležan; 5) ako je protivno odredbama ovog zakona sud zasnovao svoju odluku na nedozvoljenim raspolaganjima stranaka (član 3. stav 3); 6) ako je protivno odredbama ovog zakona sud doneo presudu zbog propuštanja, presudu na osnovu priznanja ili presudu na osnovu odricanja; 7) ako kojoj stranci nezakonitim postupanjem, a naročito propuštanjem dostavljanja, nije data mogućnost da raspravlja pred sudom; 8) ako je protivno odredbama ovog zakona sud odbio zahtev stranke da u postupku upotrebljava svoj jezik i pismo; 9) ako je u postupku kao tužilac ili tuženi učestvovalo lice koje ne može biti stranka u postupku, ili ako stranku koja je pravno lice nije zastupalo ovlašćeno lice, ili ako parnično nesposobnu stranku nije zastupao zakonski zastupnik, ili ako zakonski zastupnik, odnosno

punomoćnik stranke nije imao potrebno ovlašćenje za vođenje parnice ili za pojedine radnje u postupku, ukoliko vođenje parnice, odnosno vršenje pojedinih radnji u postupku nije bilo naknadno odobreno, ako se ovi nedostaci odnose na stranku koja je izjavila žalbu; 10) ako je odlučeno o zahtevu o kome je već ranije pravnosnažno presuđeno ili o kome je već zaključeno sudsko poravnanje ili o zahtevu po kome već teče parnica; 11) ako je protivno zakonu bila isključena javnost na glavnoj raspravi; 12) ako presuda ima nedostataka zbog kojih se ne može ispitati, a naročito ako je izreka presude nerazumljiva, ako protivreči sama sebi ili razlozima presude, ili ako presuda nema uopšte razloga ili u njoj nisu navedeni razlozi o bitnim činjenicama, ili su ti razlozi nejasni ili protivrečni, ili ako o bitnim činjenicama postoji protivrečnost između onoga što se u razlozima presude navodi o sadržini isprava ili zapisnika o iskazima datim u postupku i samih tih isprava ili zapisnika ili izvedenim dokazima. Član 362. Pogrešno ili nepotpuno utvrđeno činjenično stanje postoji kad je sud neku bitnu činjenicu pogrešno utvrdio, odnosno kad je nije utvrdio. Nepotpuno utvrđeno činjenično stanje postoji i kad na to ukazuju nove činjenice ili novi dokazi (član 359). Član 363. Pogrešna primena materijalnog prava postoji kad sud nije primenio odredbu materijalnog prava koju je trebalo da primeni ili kad takvu odredbu nije pravilno primenio.

361

PRIRUČNIK ZA STEČAJNE UPRAVNIKE *** Zahtev za zaštitu zakonitosti Član 413. Javni tužilac može podići zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne sudske odluke po službenoj dužnosti ili na predlog stranke u roku od tri meseca. Rok za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti iz stava 1. ovog člana računa se: 1) protiv odluke donesene u prvom stepenu protiv koje nije izjavljena žalba - od dana kad se ta odluka više nije mogla pobijati žalbom; 2) protiv odluke donesene u drugom stepenu protiv koje nije izjavljena revizija - od dana kad je ta odluka dostavljena onoj stranci kojoj je docnije dostavljena. Protiv odluke iz stava 1. ovog člana donesene u drugom stepenu, protiv koje su stranke izjavile reviziju, javni tužilac može podići zahtev za zaštitu zakonitosti samo u roku od 30 dana od dana kad mu je dostavljena revizija one stranke čija mu je revizija ranije dostavljena (član 402. stav 1). Zahtev za zaštitu zakonitosti nije dozvoljen protiv odluke koju je povodom revizije ili zahteva za zaštitu zakonitosti doneo sud nadležan da odlučuje o tim pravnim lekovima (član 396). Član 414. Protiv pravnosnažne odluke donesene u sporu koji se odnosi na ugovor o prometu nepokretnosti, javni tužilac može u roku od godinu dana podići zahtev za zaštitu zakonitosti zbog toga što je ugovor po svojoj sadržini ili cilju protivan prinudnim propisima, javnom poretku i pravilima morala. Ovaj rok računa se od dana pravnosnažnosti odluke, a ako je protiv odluke bila izjavljena revizija - od dana

362

donošenja odluke revizijskog suda kojom je postupak završen. Član 415. O zahtevu za zaštitu zakonitosti odlučuje Vrhovni sud Srbije. Član 416. Zahtev za zaštitu zakonitosti protiv odluke iz člana 413. ovog zakona podiže javni tužilac određen zakonom. Član 417. Javni tužilac može podići zahtev za zaštitu zakonitosti zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 5. ovog zakona. Član 418. Ukoliko javni tužilac ne podigne zahtev za zaštitu zakonitosti u rokovima predviđenim zakonom, stranka koja je podnela predlog, ovlašćena je da u roku od 30 dana od dana prijema obaveštenja da javni tužilac neće izjaviti zahtev za zaštitu zakonitosti sama izjavi ovaj pravni lek. Član 419. Ako su protiv iste odluke podneseni i revizija i zahtev za zaštitu zakonitosti, Vrhovni sud Srbije će odlučiti o tim pravnim lekovima jednom odlukom. Član 420. O sednici na kojoj će sud odlučiti o zahtevu za zaštitu zakonitosti obavestiće se podnosilac zahteva. Na sednicu na kojoj će sud odlučiti o zahtevu za zaštitu zakonitosti neće se pozivati stranka koja nije stavila predlog za izjavljivanje ovog pravnog leka. Ako sa sednice izostane podnosilac zahteva, raspravljaće se o izjavljenom pravnom leku i odlučiti. Sednica počinje izveštajem izvestioca koji izlaže stanje stvari ne dajući svoje mišljenje o osnovanosti izjavljenog prav-

ODABRANE ODREDBE DRUGIH ZAKONA nog leka. Posle toga pročitaće se presuda ili deo presude na koji se odnosi izjavljeni pravni lek, a po potrebi i zapisnici iz spisa. Zatim će podnosilac zahteva obrazložiti izjavljeni pravni lek. Član 421. Kad odlučuje o zahtevu za zaštitu zakonitosti, Vrhovni sud Srbije ispituje samo one povrede na koje je ukazao podnosilac zahteva. Ako u čl. 413-420. ovog zakona nije što drugo određeno, u postupku povodom zahteva za zaštitu zakonitosti shodno će se primenjivati odredbe člana 397, čl. 400-406, 410. i 411. ovog zakona.

363

ZAKON O PORESKOM POSTUPKU i PORESKOJ ADMINISTRACIJI „Službeni glasnik RS“, br. 80/02, 84/02, 23/03, 70/03, 55/04

Ispunjenje poreske obaveze u slučaju likvidacije ili stečaja Član 20. Poresku obavezu pravnog lica u likvidaciji ispunjava likvidacioni upravnik iz novčanih sredstava pravnog lica, uključujući prihode od prodaje imovine. Poresku obavezu poslovne jedinice pravnog lica u likvidaciji neposredno ispunjava pravno lice čiji je deo ta jedinica, a ako je u likvidaciji i pravno lice, poresku obavezu ispunjava likvidacioni upravnik. Ako pravno lice u likvidaciji nema dovoljno novčanih sredstava da ispuni poresku obavezu u celosti, uključujući i prihode od prodaje imovine, preostali poreski dug platiće osnivači, odnosno članovi pravnog lica, ako su, u skladu sa zakonom, statutom ili osnivačkim aktom pravnog lica solidarno odgovorni za obaveze pravnog lica. Ispunjenje poreske obaveze u slučaju stečaja poreskog obveznika uređeno je zakonom kojim se uređuje stečaj. Ispunjenje poreske obaveze u slučaju statusnih promena Član 21. Poresku obavezu pravnog lica koje prestaje da postoji u statusnoj promeni ispunjava pravni sledbenik, bez obzira da li je pre okončanja postupka statusne promene znao da pravni prethodnik nije ispunio, delimično ili u potpunosti, svoju poresku obavezu. Sporedna poreska davanja u vezi sa neispunjenom poreskom obavezom pravnog lica koje prestaje da postoji u statusnoj promeni padaju na teret pravnog sledbenika.

364

Rok za ispunjenje poreske obaveze pravnog lica koje prestaje da postoji u statusnoj promeni ne menja se ako je ispunjenje te obaveze prešlo na pravnog sledbenika. Pravni sledbenik na kojeg je prešla poreska obaveza jednog ili više pravnih lica koja prestaju da postoje u statusnoj promeni je: 1) u slučaju spajanja - pravno lice koje je nastalo spajanjem dva ili više pravnih lica, poreskih obveznika; 2) u slučaju pripajanja - pravno lice kome se jedno ili više pravnih lica, poreskih obveznika pripojilo; 3) u slučaju podele - pravna lica nastala deobom poreskog obveznika. Ako postoji više pravnih sledbenika, svi su oni neograničeno solidarno odgovorni za poresku obavezu pravnog prethodnika. Promena organizacionog ili svojinskog oblika pravnog lica ne utiče na ispunjenje poreske obaveze. *** Obaveze organa i organizacija nadležnih za upis u registar Član 29. Sud nadležan za upis u sudski registar dužan je da u roku od pet dana od dana izvršenog upisa, Poreskoj upravi dostavi obaveštenje o upisu u sudski registar (osnivanje, podela, spajanje, pripajanje, prinudno poravnanje, likvidacija, stečaj i sl.), kao i o svakom drugom rešenju kojim se vrše promene osnivača, oblika organizovanja, naziva, delatnosti, visine osnivačkog uloga i mesta sedišta, ili kojim se vrši bilo koja druga promena od značaja za utvrđivanje poreza.

ODABRANE ODREDBE DRUGIH ZAKONA Sud, organ lokalne samouprave, advokatska komora, profesionalna udruženja, kao i drugi organ ili organizacija nadležni za upis u odgovarajući registar lica koja obavljaju određenu delatnost dužni su da, u roku od pet dana od dana izvršenog upisa, Poreskoj upravi dostave obaveštenje o upisu, poništavanju upisa i brisanju iz registra, kao i o svakom drugom rešenju kojim se vrši promena od značaja za utvrđivanje poreza. Organ koji vodi evidencije o mestu prebivališta, rođenju ili smrti fizičkog lica, dužan je da u roku od pet dana od dana prijave ili odjave prebivališta, rođenja ili smrti, odnosno proglašenja nestalog lica za umrlo, obavesti Poresku upravu o podacima od značaja za utvrđivanje poreza. Postupak, sadržaj i način dostavljanja obaveštenja iz st. 1-3. ovog člana bliže uređuje ministar. *** Prekid postupka prinudne naplate poreza Član 79. Postupak prinudne naplate prekida se: 1) ako Poreska uprava pokrene stečajni postupak protiv poreskog obveznika u smislu člana 112. ovog zakona; 2) ako Poreska uprava odobri odlaganje plaćanja poreza iz člana 73. ovog zakona; 3) ako se utvrdi postojanje greške kod obračuna poreske obaveze koja ima za rezultat znatno niži porez, do ispravke utvrđivanja; 4) u slučaju iz člana 147. stav 2. ovog zakona. Postupak prinudne naplate može se prekinuti ako, po isteku roka iz člana 71. stav 1. ovog zakona, poreski obveznik podnese zahtev za odlaganje naplate, pod

uslovima iz čl. 73. i 74. ovog zakona. U slučaju iz st. 1. i 2. ovog člana, Poreska uprava donosi zaključak o prekidu postupka prinudne naplate, koji se dostavlja i organizaciji koja sprovodi prinudnu naplatu sa računa. Prekid iz st. 1. i 2. ovog člana ne utiče na založno pravo, ni na posebnu taksu iz člana 83. stav 1. ovog zakona. Obustava postupka prinudne naplate Član 80. Postupak prinudne naplate obustavlja se: 1) ako je poreska obaveza poništena; 2) ako poreski obveznik naknadno plati dugovanu obavezu, uključujući nastale troškove i posebnu taksu iz člana 83. stav 1. ovog zakona. U slučaju iz stava 1. ovog člana založno pravo prestaje, u skladu sa ovim zakonom, mere unovčavanja se ukidaju i imovina vraća poreskom obvezniku. U slučaju iz stava 1. ovog člana Poreska uprava izdaje rešenje o obustavi postupka prinudne naplate, koje se dostavlja i organizaciji koja sprovodi prinudnu naplatu sa računa. Načela postupka prinudne naplate poreza Član 81. U postupku prinudne naplate poreza Poreska uprava primenjuje radnje uređene ovim zakonom, vodeći računa o ekonomičnosti postupka. Postupak prinudne naplate neće biti pokrenut ako je očigledno da poreski obveznik nema imovinu iz koje naplata može da bude izvršena, što ne isključuje mogućnost prinudne naplate od drugih poreskih obveznika ili poreskih dužnika. Naplata se ne vrši iz predmeta prinudne naplate ako su troškovi prinudne napla-

365

PRIRUČNIK ZA STEČAJNE UPRAVNIKE te veći od vrednosti predmeta prinudne naplate. Prinudna naplata se vrši u onoj meri u kojoj se pokriva dugovani iznos poreza i sporedna poreska davanja. U izvršavanju prinudne naplate poreza Poreska uprava je obavezna da poštuje dostojanstvo poreskog obveznika. Izuzimanje od prinudne naplate poreza Član 82. Predmet prinudne naplate ne mogu biti stvari i primanja fizičkih lica, izuzeti od prinudne naplate po zakonu kojim se uređuje izvršni postupak. Troškovi postupka prinudne naplate poreza i troškovi poresko-prekršajnog postupka Član 83. Poreska obaveza uvećava se za posebnu jednokratnu taksu na prinudnu naplatu poreza u visini od 5% od iznosa dospelih, a neplaćenih poreza, koja se obračunava i pripisuje glavnom dugu na dan početka postupka prinudne naplate. Troškovi prinudne naplate padaju na teret poreskog obveznika. Visinu troškova prinudne naplate iz stava 2. ovog zakona propisuje Vlada, na predlog ministra. Ako poreski obveznik plati poresku obavezu po otpočinjanju postupka prinudne naplate, ne oslobađa se plaćanja jednokratne takse i nastalih troškova prinudne naplate iz st. 1. i 2. ovog člana. Troškovi, u smislu stava 2. ovog člana, ne uključuju troškove nastale greškom Poreske uprave. Troškove poresko-prekršajnog postupka određuje Poreska uprava u visini od 5% od iznosa izrečene novčane kazne, a najmanje u iznosu od 500 dinara. Troškovi poresko-prekršajnog postup-

366

ka padaju na teret kažnjenog lica. Predmeti prinudne naplate Član 84. Naplata poreza, u postupku prinudne naplate, sprovodi se na: 1) novčanim sredstvima poreskog obveznika; 2) novčanim potraživanjima poreskog obveznika; 3) nenovčanim potraživanjima i drugim pravima poreskog obveznika; 4) gotovom novcu i hartijama od vrednosti; 5) pokretnim stvarima; 6) Nepokretnostima. Prinudna naplata se može sprovesti na jednom ili više predmeta u isto vreme. Predmeti prinudne naplate određuju se rešenjem. Prava trećih lica Član 85. Treće lice, osim člana domaćinstva poreskog obveznika, koje tvrdi da ima pravo na stvari koja je predmet postupka prinudne naplate poreza a koje bi sprečilo prodaju imovine, može podneti nadležnom sudu izlučnu tužbu. Sud može da naloži prekid ili obustavljanje sprovođenja određene mere u toku postupka prinudne naplate na stvari iz stava 1. ovog člana. Ako lice iz stava 1. ovog člana pruži dokaz da ima pravo na stvari koja je predmet prinudne naplate poreza, Poreska uprava može da prekine, odnosno obustavi primenu mera prinudne naplate nad tim predmetom.

IV. ZALOGA Obezbeđenje poreskog potraživanja u prinudnoj naplati

ODABRANE ODREDBE DRUGIH ZAKONA Član 86. Radi obezbeđenja poreskog potraživanja u prinudnoj naplati poreza na stvarima, odnosno imovinskim pravima poreskog obveznika, ustanovljava se zakonsko založno pravo u korist poreskog poverioca. Poreski poverilac je, u smislu ovog zakona, Republika. Zaloga traje do namirenja poreskog duga ili poništenja poreskog rešenja. *** Proglašenje nesolventnosti Član 112. Kada se u postupku prinudne naplate utvrdi da poreski obveznik nema imovinu iz koje se poreski dug prinudnom naplatom može namiriti, odnosno da mu je imovina koja se predaje Republici po vrednosti manja od poreskog duga, Poreska uprava će rešenjem konstatovati njegovu privremenu nesolventnost i pokrenuti stečajni postupak, u svojstvu poverioca, u skladu sa zakonom, ako je poreski obveznik pravno lice. Ako poreski obveznik ponovo postane solventan, Poreska uprava stavlja van snage rešenje o proglašenoj nesolventnosti i nastavlja postupak prinudne naplate.

367

ZAKON O POREZU NA DOBIT PREDUZEĆA „Službeni glasnik RS“, br. 25/01, 80/02, 43/03, 84/04

Vrste poreskih obveznika Član 1. Poreski obveznik poreza na dobit preduzeća (u daljem tekstu: poreski obveznik) je preduzeće organizovano u jednom od sledećih oblika: 1) akcionarsko društvo; 2) društvo sa ograničenom odgovornošću; 3) ortačko društvo; 4) komanditno društvo; 5) društveno preduzeće; 6) javno preduzeće. Poreski obveznik je i zadruga koja ostvaruje prihode prodajom proizvoda na tržištu ili vršenjem usluga uz naknadu. Poreski obveznik je, u skladu sa zakonom, i drugo pravno lice koje nije organizovano u smislu st. 1. i 2. ovog člana, ako ostvaruje prihode prodajom proizvoda na tržištu ili vršenjem usluga uz naknadu. ***

PORESKI TRETMAN LIKVIDACIJE i STEČAJA OBVEZNIKA Član 34. Dobit utvrđena u postupku likvidacije obveznika podleže oporezivanju. Dobit obveznika u toku likvidacije se utvrđuje kao pozitivna razlika imovine obveznika sa kraja i sa početka likvidacionog postupka. Obveznik nad kojim se otvara postupak likvidacije dužan je da nadležnom poreskom organu podnese prijavu i poreski bilans, i to:

368

1) sa stanjem na dan otvaranja postupka likvidacije - u roku od 15 dana od dana otvaranja postupka likvidacije; 2) sa stanjem na dan okončanja postupka likvidacije - u roku od 15 dana od dostavljanja rešenja o okončanju postupka likvidacije. Period za koji se utvrđuje osnovica iz stava 2. ovog člana odgovara stvarnom trajanju postupka likvidacije, ali ne može biti duži od jedne godine, s tim što, ukoliko se postupak prenese u narednu godinu, obveznik sastavlja i poreski bilans sa stanjem na dan 31. decembra tekuće godine, koji se podnosi u roku od 10 dana od dana isteka roka propisanog za podnošenje finansijskih izveštaja. Član 35. Ostatak imovine likvidacione mase posle podmirenja poverilaca (likvidacioni višak) iznad vrednosti uloženog kapitala, smatra se kapitalnim dobitkom. Član 36. Ako je vrednost uloženog kapitala veća od likvidacionog viška, ostvaruje se kapitalni gubitak. Član 37. Odredbe člana 34. ovog zakona shodno se primenjuju i u postupku stečaja. Član 38. Poreski period za koji se obračunava porez na dobit je poslovna godina. Poslovna godina je kalendarska godina, osim u slučaju prestanka ili otpočinjanja obavljanja delatnosti u toku godine, uključujući i statusne promene.

ODABRANE ODREDBE DRUGIH ZAKONA

DEO V PORESKA STOPA Član 39. Stopa poreza na dobit preduzeća je proporcionalna i jednoobrazna. Stopa poreza na dobit preduzeća iznosi 10%. Član 40. Na prihode koje ostvari nerezidentni obveznik od rezidentnog obveznika po osnovu dividendi i udela u dobiti u pravnom licu, autorskih naknada, kamata, kapitalnih dobitaka i naknada po osnovu zakupa nepokretnosti i pokretnih stvari, obračunava se i plaća porez po odbitku po stopi od 20%, ako međunarodnim ugovorom o izbegavanju dvostrukog oporezivanja nije drukčije uređeno. Porez po odbitku ne obračunava se i ne plaća ako se prihod iz stava 1. ovog člana isplaćuje stalnoj poslovnoj jedinici nerezidentnog obveznika iz člana 4. ovog zakona. Član 40a Kod obračuna poreza po odbitku na prihode nerezidenta, isplatilac prihoda primenjuje odredbe ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, pod uslovom da nerezident dokaže status rezidenta države sa kojom je državna zajednica Srbija i Crna Gora zaključila ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja i da je nerezident stvarni vlasnik prihoda. Status rezidenta države sa kojom je zaključen ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja u smislu stava 1. ovog člana, nerezident dokazuje kod isplatioca prihoda potvrdom ili drugim odgovarajućim dokumentom overenim od nadležnog organa druge države ugovornice čiji je rezident. Ako isplatilac prihoda primeni odredbe ugovora o izbegavanju dvostrukog

oporezivanja, a nisu ispunjeni uslovi iz st. 1. i 2. ovog člana, što za posledicu ima manje plaćeni iznos poreza, dužan je da plati razliku između plaćenog poreza i dugovanog poreza po ovom zakonu. Nadležni poreski organ, na zahtev nerezidenta, dužan je da izda potvrdu o porezu plaćenom u Republici. *** Obračunavanje i plaćanje poreza Član 66. Poreski obveznik je dužan da u poreskoj prijavi obračuna porez na dobit za poreski period za koji se prijava podnosi. Ako je obveznik poreza u vidu akontacije platio manje poreza nego što je bio dužan da plati po obavezi obračunatoj u poreskoj prijavi, dužan je da razliku uplati najkasnije do podnošenja poreske prijave. Uz poresku prijavu poreski obveznik je dužan da podnese dokaz o uplati razlike poreza iz stava 2. ovog člana. Ako je obveznik poreza u vidu akontacije platio više poreza nego što je bio dužan da plati po obavezi obračunatoj u poreskoj prijavi, više plaćeni porez uračunava se kao akontacija za naredni period ili se obvezniku vraća na njegov zahtev. Član 67. Poreski obveznik tokom godine porez na dobit plaća u vidu mesečnih akontacija, čiju visinu utvrđuje na osnovu poreske prijave za prethodnu godinu u kojoj iskazuje i podatke od značaja za utvrđivanje visine akontacije u tekućoj godini. Mesečna akontacija poreza na dobit plaća se do 15-og u mesecu za prethodni mesec. Plaćanje mesečnih akontacija u skladu sa poreskom prijavom iz stava 1. ovog

369

PRIRUČNIK ZA STEČAJNE UPRAVNIKE člana vrši se od prvog dana narednog meseca u odnosu na mesec u kome je prijava podneta. Do početka plaćanja mesečne akontacije u skladu sa stavom 3. ovog člana, obveznik u tekućoj godini plaća mesečnu akontaciju u visini koja odgovara mesečnoj akontaciji iz poslednjeg meseca prethodnog poreskog perioda. Na iznos mesečnih akontacija koje nisu plaćene u roku utvrđenom u stavu 2. ovog člana, poreski obveznik dužan je da obračuna i plati kamatu u skladu sa zakonom kojim se uređuje poreski postupak i poreska administracija. Član 68. Ako u tekućoj godini dođe do značajnih promena u poslovanju obveznika, promene poreskih instrumenata ili drugih okolnosti koje bitno utiču na visinu mesečne akontacije poreza, poreski obveznik može podneti poresku prijavu sa poreskim bilansom, u kojoj će iskazati podatke od značaja za izmenu mesečne akontacije i obračunati njenu visinu, najkasnije u roku od 30 dana po isteku perioda za koji se sastavlja poreski bilans. Poreski obveznik može započeti plaćanje akontacije u skladu sa poreskom prijavom iz stava 1. ovog člana od prvog dana narednog meseca u odnosu na mesec u kome je prijava podneta. Član 69. Ako obveznik poreza ne podnese poresku prijavu ili ako se u postupku poreske kontrole utvrdi da je poreska prijava nepotpuna, da sadrži netačne podatke ili da postoje drugi nedostaci i nepravilnosti od značaja za utvrđivanje poreske obaveze, Poreska uprava utvrđuje poresku obavezu za poreski period, odnosno mesečnu akontaciju za tekuću godinu, u skladu sa zakonom kojim se uređuje poreski postupak i poreska administracija.

370

Član 70. U slučaju pokretanja postupka likvidacije i stečaja, likvidacioni, odnosno stečajni upravnik dužan je da najdocnije u roku od 15 dana od dana pokretanja postupka obezbedi obračun dospelih poreskih obaveza radi naplate iz likvidacione, odnosno stečajne mase, i da o tome obavesti nadležni poreski organ. Nadležni poreski organ donosi rešenje kojim se utvrđuje visina poreske obaveze u roku od 30 dana od dana prijema poreske prijave iz člana 34. stav 3. ovog zakona.

ZAKON O POREZU NA DOHODAK GRAĐANA „Službeni glasnik RS“, br. 24/01, 80/02, 135/04

Član 1. Porez na dohodak građana plaćaju, u skladu sa odredbama ovog zakona, fizička lica koja ostvaruju dohodak. Oporezivanje dohotka građana uređuje se isključivo ovim zakonom. Poreska oslobođenja i olakšice mogu se uvoditi samo ovim zakonom. Dohodak Član 2. Porez na dohodak građana plaća se na prihode iz svih izvora, sem onih koji su posebno izuzeti ovim zakonom. Oporezivi prihod predstavlja razliku između bruto prihoda koji je po nekom od osnova predviđenih u članu 3. ovog zakona ostvario poreski obveznik i troškova koje je imao pri njihovom ostvarivanju i očuvanju, ako je to propisano ovim zakonom. Dohodak predstavlja zbir oporezivih prihoda iz stava 2. ovog člana, ostvarenih u kalendarskoj godini. Prihodi koji podležu oporezivanju Član 3. Porezu na dohodak građana podležu sledeće vrste prihoda: 1) zarade, 2) prihodi od poljoprivrede i šumarstva, 3) prihodi od samostalne delatnosti, 4) prihodi od autorskih prava, prava srodnih autorskom pravu i prava industrijske svojine, 5) prihodi od kapitala, 6) prihodi od nepokretnosti, 7) kapitalni dobici, 8) ostali prihodi.

Prihodi iz stava 1. ovog člana oporezuju se bilo da su ostvareni u novcu, u naturi, činjenjem ili na drugi način. *** Poreski obveznik Član 6. Poreski obveznik je fizičko lice koje je po odredbama ovog zakona dužno da plati porez (u daljem tekstu: obveznik). Izuzimanja iz dohotka za oporezivanje Član 9. Ne plaća se porez na dohodak građana na primanja ostvarena po osnovu : 1) propisa o pravima ratnih invalida, 2) roditeljskog i dečijeg dodatka, 3) naknada za tuđu pomoć i negu i naknada za telesno oštećenje, 4) naknada za vreme nezaposlenosti, 5) materijalnog obezbeđenja u skladu sa zakonom, 6) naknada iz zdravstvenog osiguranja, osim naknade zarade (plate), 7) naknada iz osiguranja imovine, izuzev naknada iz osiguranja za izmaklu korist, kao i naknada iz osiguranja lica kojima se nadoknađuje pretrpljena šteta, ukoliko ona nije nadoknađena od štetnika, 8) naknada materijalne i nematerijalne štete, izuzev naknade za izmaklu korist i naknade zarade (plate), odnosno naknade za izostalu zaradu (platu), 9) pomoći u slučaju smrti zaposlenog, člana njegove porodice ili penzionisanog radnika – do 30.000 dinara, 10) pomoći zbog uništenja ili oštećenja imovine usled elementarnih

371

PRIRUČNIK ZA STEČAJNE UPRAVNIKE nepogoda ili drugih vanrednih događaja, 11) organizovane socijalne i humanitarne pomoći, 12) stipendija i kredita učenika i studenata – u mesečnom iznosu do 4.500 dinara, 13) naknade za ishranu – hranarine koju sportistima amaterima isplaćuju amaterski sportski klubovi, u skladu sa zakonom kojim se uređuje sport – u mesečnom iznosu do 4.500 dinara, 14) naknada i nagrada za rad osuđenih lica i maloletnih učinilaca krivičnih dela u kazneno-popravnim ustanovama, 15) naknada i nagrada za rad pacijenata u psihijatrijskim ustanovama, 16) naknada za rad lica u organima za sprovođenje izbora ili za popis stanovništva, 17) penzija i invalidnina, 18) otpremnine kod odlaska u penziju – do iznosa dvostruke prosečne mesečne zarade po zaposlenom isplaćene u Republici prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike, 19) otpremnine, odnosno novčane naknade koje poslodavac isplaćuje zaposlenom za čijim je radom prestala potreba, u skladu sa zakonom kojim se uređuju radni odnosi – do iznosa koji je utvrđen tim zakonom, 20) jednokratne novčane naknade koja se isplaćuje licu kome prestaje radni odnos u procesu restrukturiranja preduzeća i pripreme za privatizaciju, stečaj i likvidaciju, u skladu sa Odlukom o utvrđivanju Socijalnog programa za zaposlene kojima prestaje radni odnos u

372

procesu restrukturiranja preduzeća i pripreme za privatizaciju, stečaja i likvidacije („Službeni glasnik RS“, broj 12/2002) – do iznosa utvrđenog tim programom, a za lica starija od 50 godina života – bez ograničenja iznosa, 21) naknada za rad hranitelja i naknada za izdržavanje korisnika u hraniteljskoj porodici; 22) naknada koje, u skladu sa propisima koji uređuju Vojsku Srbije i Crne Gore, nadležni državni organ isplaćuje vojnicima (na služenju vojnog roka u Vojsci i u civilnoj službi), studentima vojnih akademija, učenicima srednjih vojnih škola i slušaocima škola za rezervne vojne oficire; 23) naknada koje se, u skladu sa propisima koji uređuju unutrašnje poslove, isplaćuju učenicima srednje škole unutrašnjih poslova; 24) premija, subvencija i regresa iz budžeta Republike, kao i PDV nadoknade u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost, koje se isplaćuju na poseban namenski račun otvoren kod poslovne banke, obveznicima poreza na prihode od poljoprivrede i šumarstva, odnosno poljoprivrednicima, upisanim u registar poljoprivrednih gazdinstava, u skladu sa posebnim propisima Ostvarivanje prava na poresko oslobođenje za primanja iz stava 1. tač. 10) do 13) ovog člana bliže uređuje ministar finansija i ekonomije. *** Predmet oporezivanja Član 13. Pod zaradom u smislu ovog zakona, smatra se zarada koja se ostvaruje po

ODABRANE ODREDBE DRUGIH ZAKONA osnovu radnog odnosa, definisana zakonom kojim se uređuju radni odnosi i druga primanja zaposlenog.

ja se može postići na tržištu, utvrdiće tu cenu, odnosno naknadu u visini koja bi se mogla postići na tržištu.

Zaradom, u smislu ovog zakona, smatraju se i ugovorena naknada i druga primanja koja se ostvaruju obavljanjem privremenih i povremenih poslova na osnovu ugovora zaključenog neposredno sa poslodavcem, kao i na osnovu ugovora zaključenog preko omladinske ili studentske zadruge, osim sa licem do navršenih 26 godina života, ako je na školovanju u ustanovama srednjeg, višeg i visokog obrazovanja.

Osnovica poreza na zarade utvrđena na način iz st. 2. do 4. ovog člana umanjuje se za novčana plaćanja koja zaposleni vrše poslodavcu u vezi sa ostvarenim primanjem iz stava 1. ovog člana.

Član 14. Zaradom u smislu ovog zakona smatraju se i primanja u obliku bonova, novčanih potvrda, akcija, osim akcija stečenih u postupku svojinske transformacije, ili robe, činjenjem ili pružanjem pogodnosti, opraštanjem duga, kao i pokrivanjem rashoda obveznika novčanom nadoknadom ili neposrednim plaćanjem. Osnovicu poreza na zaradu iz stava 1. ovog člana predstavlja: 1) nominalna vrednost bonova, novčanih potvrda i akcija, 2) cena koja bi se postigla prodajom robe na tržištu, 3) naknada koja bi se postigla na tržištu za uslugu, odnosno pogodnost koja se čini obvezniku, 4) novčana vrednost pokrivenih rashoda, uvećane za obaveze javnih prihoda koje iz zarade plaća zaposleni. Visinu cene, visinu naknade, odnosno novčanu vrednost iz stava 2. tač. 2) do 4) ovog člana utvrđuje isplatilac zarade u momentu kada se davanje vrši. Ako nadležni poreski organ oceni da je utvrđena cena, odnosno naknada iz stava 2. tač. 2) do 4) ovog člana niža od one ko-

Član 14a Primanjima po osnovu činjenja ili pružanja pogodnosti u smislu člana 14. stav 1. ovog zakona, smatraju se naročito: 1) korišćenje službenog vozila i drugog prevoznog sredstva u privatne svrhe; 2) korišćenje stambenih zgrada i stanova koji su u vlasništvu poslodavca ili na raspolaganju poslodavca po osnovu zakupa ili po drugom osnovu, uz plaćanje zakupnine ili bez plaćanja zakupnine, osim rešavanja stambenih potreba zaposlenih, izabranih, imenovanih i postavljenih lica u skladu sa propisima koji uređuju stanovanje i rešavanje stambenih potreba u državnim organima i organizacijama, organima i organizacijama jedinica teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, javnim službama i kod drugih korisnika budžetskih sredstava. Vrednost primanja iz stava 1. tačka 1) ovog člana mesečno, za svaki započeti kalendarski mesec korišćenja vozila, predstavlja iznos u visini 1% tržišne vrednosti službenog vozila i drugog prevoznog sredstva koje se koristi u privatne svrhe, prema podacima nadležne organizacije sa stanjem na dan 31. decembra godine koja prethodi godini u kojoj se to vozilo koristi u privatne svrhe. Vrednost primanja iz stava 1. tačka 2) ovog člana čini iznos zakupnine prema tr-

373

PRIRUČNIK ZA STEČAJNE UPRAVNIKE žišnim cenama u mestu u kome se stambena zgrada ili stan nalaze. Kod utvrđivanja osnovice poreza po osnovu primanja iz ovog člana primenjuju se odredbe člana 14. st. 2. do 5. ovog zakona. Član 14b Zaradom u smislu čl. 13. i 14. ovog zakona smatraju se i premije svih vidova dobrovoljnog osiguranja, koje poslodavac plaća za zaposlene - osiguranike uključene u dobrovoljno osiguranje, u skladu sa zakonom koji uređuje dobrovoljno osiguranje, nezavisno od toga iz kojih sredstava se ove premije plaćaju, osim u slučaju kada poslodavac plaća premiju za sve zaposlene kod kolektivnog osiguranja od posledica nezgode, uključujući osiguranje od povreda na radu i profesionalnih oboljenja i kolektivnog osiguranja za slučaj težih bolesti i hirurških intervencija.. Poreski obveznik Član 15. Obveznik poreza na zarade je fizičko lice koje ostvaruje zaradu. Poreska stopa Član 16. Zarada iz čl. 13. do 14b ovog zakona oporezuje se po stopi od 14% na osnovicu koju čini isplaćena, odnosno ostvarena zarada.

374

ZAKON O POREZIMA NA IMOVINU „Službeni glasnik RS“, br. 26/01, 45/02, 80/02, 135/04

Član 1. Porezima na imovinu, u smislu ovog zakona, smatraju se: 1) porez na imovinu, 2) porez na nasleđe i poklon, 3) porez na prenos apsolutnih prava. Član 2. Porez na imovinu plaća se na sledeća prava na nepokretnosti: 1) 2) 3) 4)

pravo svojine, pravo plodouživanja, pravo upotrebe i pravo stanovanja, pravo vremenskog korišćenja (tajm-šering), 5) pravo zakupa stana ili stambene zgrade u skladu sa zakonom kojim je uređeno stanovanje, za period duži od jedne godine ili na neodređeno vreme, 6) pravo korišćenja gradskog građevinskog odnosno javnog građevinskog zemljišta ili ostalog građevinskog zemljišta u državnoj svojini, površine preko 10 ari.

Poreski obveznik Član 4. Obveznik poreza na imovinu na prava iz člana 2. ovog zakona je pravno i fizičko lice koje je imalac tih prava na nepokretnosti koje se nalaze na teritoriji Republike Srbije. Ako više pravnih ili fizičkih lica ostvaruje jedno od prava iz člana 2. ovog zakona na istoj nepokretnosti, poreski obveznik je svako od njih, srazmerno svom udelu. U slučaju kad je nepokretnost, koju je stekla i koristi javna služba (javno preduzeće, ustanova) i druga organizacija čiji je osnivač Republika, odnosno preduzeće i druga organizacija ulaganjem državnog kapitala, u državnoj svojini, u skladu sa zakonom kojim se uređuju sredstva u svojini Republike Srbije, poreski obveznik je korisnik nepokretnosti. Kada je imalac prava na nepokretnosti iz člana 2. ovog zakona nepoznat ili nije određen, obveznik poreza na imovinu je korisnik nepokretnosti.

Nepokretnostima, u smislu stava 1. ovog člana, smatraju se: zemljište, stambene i poslovne zgrade, stanovi, poslovne prostorije, garaže, zgrade i prostorije za odmor i rekreaciju i drugi građevinski objekti, odnosno njihovi delovi.

U pogledu rezidentstva pravnog lica primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje porez na dobit preduzeća, a u pogledu rezidentstva fizičkog lica odredbe zakona kojim se uređuje porez na dohodak građana.

U slučaju kad na nepokretnosti postoji neko od prava iz stava 1. tač. 2) do 6) ovog člana, porez na imovinu plaća se na to pravo, a ne na pravo svojine.

Poreska osnovica Član 5. Osnovica poreza na imovinu kod nepokretnosti, osim poljoprivrednog i šumskog zemljišta, gde poreski obveznik ne vodi poslovne knjige, je tržišna vrednost nepokretnosti na dan 31. decembra godine koja prethodi godini za koju se utvrđu-

***

375

PRIRUČNIK ZA STEČAJNE UPRAVNIKE je i plaća porez na imovinu, ako ovim zakonom nije drukčije uređeno. Visinu tržišne vrednosti nepokretnosti utvrđuje nadležni poreski organ, s tim što se ona svake godine umanjuje za amortizaciju po stopi od 1,5% primenom proporcionalne metode, a najviše do 70%. Za nepokretnost izgrađenu u toku godine, za koju se utvrđuje i plaća porez na imovinu, osnovica poreza je tržišna vrednost odgovarajuće nepokretnosti na dan 31. decembra godine koja prethodi godini za koju se utvrđuje porez na imovinu. *** Poreske stope Član 11. Stope poreza na imovinu iznose: 1) na prava na nepokretnosti poreskog obveznika koji vodi poslovne knjige – 0,40%; 2) na prava na nepokretnosti poreskog obveznika koji ne vodi poslovne knjige:

376

Na poresku osnovicu

Plaća se na ime poreza

do 6.000.000 dinara

0,40%

od 6.000.000 do 15.000.000 dinara

24.000 dinara + 0,80% na iznos preko 6.000.000 dinara

od 15.000.000 do 30.000.000 dinara

96.000 + 1,50% na iznos preko 15.000.000 dinara

preko 30.000.000 dinara

321.000 + 3% na iznos preko 30.000.000 dinara

*** Predmet oporezivanja Član 23. Porez na prenos apsolutnih prava plaća se kod prenosa uz naknadu: 1) stvarnih prava na nepokretnosti iz člana 2. stav 1. tač. 1) do 5) ovog zakona, 2) prava intelektualne svojine, 3) udela u pravnom licu i hartija od vrednosti, 4) prava svojine na upotrebljavanom motornom vozilu, upotrebljavanom plovnom objektu, odnosno upotrebljavanom vazduhoplovu na sopstveni pogon osim državnog, 5) prava korišćenja gradskog odnosno javnog ili ostalog, građevinskog zemljišta nezavisno od njegove površine, 6) prava na eksproprisanoj nepokretnosti, ako se eksproprijacija vrši radi izgradnje stambenih ili privrednih objekata. Član 24. Prenosom uz naknadu, u smislu člana 23. ovog zakona, smatra se i: 1) sticanje prava svojine i drugih prava iz člana 23. ovog zakona na osnovu pravosnažne sudske odluke ili drugog akta državnog organa, 2) prenos uz naknadu celokupne imovine pravnog lica u slučaju njegove redovne prodaje, likvidacije ili stečaja, 3) prenos celokupne imovine pravnog lica na koji se ne plaća porez na dodatu vrednost, u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost, 4) prodaja zgrada, posebnih delova zgrada i građevinskih objekata izgrađenih za tržište.

ODABRANE ODREDBE DRUGIH ZAKONA Član 24a Prenosom uz naknadu, u smislu ovog zakona, ne smatra se prenos apsolutnog prava na koji se plaća porez na dodatu vrednost, u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost.

reskog organa za prenos, utvrdi poresku osnovicu u visini tržišne vrednosti.

Poreski obveznik Član 25. Obveznik poreza na prenos apsolutnih prava je prodavac, odnosno prenosilac prava iz čl. 23. i 24. ovog zakona.

U slučaju iz člana 23. tač. 4) i 5) ovog zakona, poresku osnovicu čini tržišna vrednost prava koja se prenose, na dan nastanka poreske obaveze, koju utvrđuje nadležni poreski organ.

U slučaju iz člana 23. tačka 5) ovog zakona, obveznik poreza na prenos apsolutnih prava je lice kome se daje na korišćenje građevinsko zemljište.

U slučaju iz člana 23. tačka 7) ovog zakona, poresku osnovicu čini naknada za eksproprisanu nepokretnost.

U slučaju iz člana 23. tačka 7) ovog zakona, obveznik poreza na prenos apsolutnih prava je korisnik eksproprijacije. Kad se apsolutno pravo prenosi po osnovu ugovora o doživotnom izdržavanju, obveznik poreza je davalac izdržavanja. U slučaju iz člana 24. tač. 1), 2) i 3) ovog zakona, obveznik poreza na prenos apsolutnog prava je lice na koje se prenosi apsolutno pravo. Kad se apsolutno pravo prenosi po osnovu ugovora o razmeni između dva lica, obveznik poreza je prenosilac prava veće tržišne vrednosti. Poreska osnovica Član 27. Osnovica poreza na prenos apsolutnih prava je ugovorena cena u trenutku nastanka poreske obaveze, ukoliko nije niža od tržišne vrednosti. Ukoliko nadležni poreski organ oceni da je ugovorena cena niža od tržišne, ima pravo da u roku od 20 dana od dana prijema poreske prijave podnete u skladu sa odredbom člana 36. stav 1. ovog zakona, odnosno od dana saznanja nadležnog po-

Ako poreski organ u roku iz stava 2. ovog člana ne utvrdi poresku osnovicu u visini tržišne vrednosti, poresku osnovicu čini ugovorena cena.

U slučaju prenosa apsolutnog prava koji nije obuhvaćen odredbama st. 1. do 5. ovog člana, poresku osnovicu čini tržišna vrednost apsolutnog prava, koju utvrđuje nadležni poreski organ. Nastanak poreske obaveze Član 29. Poreska obaveza nastaje danom zaključenja ugovora o prenosu apsolutnih prava. Kad je predmet ugovora iz stava 1. ovog člana nepokretnost kao buduća stvar, poreska obaveza nastaje primopredajom, odnosno stupanjem u posed nepokretnosti. Kad nije sačinjen punovažan ugovor o kupoprodaji nepokretnosti, u smislu zakona kojim se uređuje promet nepokretnosti, smatraće se da je poreska obaveza nastala danom kada je kupac, odnosno učesnik u razmeni stupio u posed nepokretnosti. Ako se prenos apsolutnih prava vrši po osnovu ugovora o doživotnom izdržavanju, poreska obaveza nastaje danom smrti primaoca izdržavanja, odnosno danom smrti saugovarača ako je doživotno izdržavanje ugovoreno u korist trećeg lica, a ugovorom nije određeno da svojina prela-

377

PRIRUČNIK ZA STEČAJNE UPRAVNIKE zi na davaoca izdržavanja u trenutku smrti trećeg lica. Ako se prenos apsolutnog prava vrši na osnovu odluke suda, odnosno rešenja nadležnog upravnog organa, poreska obaveza nastaje danom pravosnažnosti te odluke, odnosno danom konačnosti tog rešenja. Ako ugovor o prenosu apsolutnog prava ili odluka suda, odnosno rešenje nadležnog upravnog organa nisu prijavljeni ili su prijavljeni neblagovremeno, smatraće se da je poreska obaveza nastala danom saznanja nadležnog poreskog organa za prenos. Poreske stope Član 30. Stope poreza na prenos apsolutnih prava su proporcionalne i iznose: 1) na prenos udela u pravnom licu i hartija od vrednosti iz člana 23. tačka 3) ovog zakona – 0,3%, 1b) na prenos prava iz člana 23. tač. 1) i 7) ovog zakona na poljoprivrednom i šumskom zemljištu – 2,5%; 1b) na prenos prava svojine na upotrebljavanom motornom vozilu, upotrebljavanom plovnom objektu, odnosno upotrebljavanom vazduhoplovu – 2,5%; 2) na prenos ostalih apsolutnih prava iz čl. 23. i 24. ovog zakona – 5%.

378

ZAKON O POREZU NA DODATU VREDNOST „Službeni glasnik RS”, br. 84/04, 86/04

I. UVODNE ODREDBE Član 1. Ovim zakonom uvodi se porez na dodatu vrednost (u daljem tekstu: PDV) u Republici Srbiji (u daljem tekstu: Republika). PDV je opšti porez na potrošnju koji se obračunava i plaća na isporuku dobara i pružanje usluga, u svim fazama proizvodnje i prometa dobara i usluga, kao i na uvoz dobara, osim ako ovim zakonom nije drukčije propisano. Član 2. Prihod od PDV pripada budžetu Republike.

II. PREDMET OPOREZIVANJA Član 3. Predmet oporezivanja PDV su: 1) isporuka dobara i pružanje usluga (u daljem tekstu: promet dobara i usluga) koje poreski obveznik izvrši u Republici uz naknadu, u okviru obavljanja delatnosti; 2) uvoz dobara u Republiku. *** Poreski obveznik Član 8. Poreski obveznik (u daljem tekstu: obveznik) je lice koje samostalno obavlja promet dobara i usluga ili uvozi dobra, u okviru obavljanja delatnosti. Delatnost iz stava 1. ovog člana je trajna aktivnost proizvođača, trgovca ili pružaoca usluga u cilju ostvarivanja prihoda, uključujući i delatnosti eksploatacije pri-

rodnih bogatstava, poljoprivrede, šumarstva i samostalnih zanimanja. Smatra se da obveznik obavlja delatnost i kada je vrši u okviru poslovne jedinice. Obveznik je lice u čije ime i za čiji račun se vrši isporuka dobara, pružanje usluga ili uvoz dobara. Obveznik je lice koje vrši isporuku dobara, odnosno pružanje usluga u svoje ime, a za račun drugog lica. Član 9. Republika i njeni organi, organi teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, kao i pravna lica osnovana zakonom u cilju obavljanja poslova državne uprave, nisu obveznici u smislu ovog zakona ako obavljaju promet dobara i usluga iz delokruga organa, odnosno u cilju obavljanja poslova državne uprave. Republika, organi, odnosno pravna lica iz stava 1. ovog člana obveznici su, ako obavljaju promet dobara i usluga izvan delokruga organa, odnosno van obavljanja poslova državne uprave, a koji su oporezivi u skladu sa ovim zakonom. Poreski dužnik Član 10. Poreski dužnik, u smislu ovog zakona, je: 1) obveznik iz člana 8. i člana 9. stav 2. ovog zakona; 2) poreski punomoćnik koga odredi strano lice koje u Republici nema sedište ni stalnu poslovnu jedinicu, a koje obavlja promet dobara i usluga u Republici; 3) primalac dobara i usluga, ako

379

PRIRUČNIK ZA STEČAJNE UPRAVNIKE strano lice iz tačke 2) ovog stava ne odredi poreskog punomoćnika; 4) lice koje u računu ili drugom dokumentu koji služi kao račun (u daljem tekstu: račun) iskaže PDV, a u skladu sa ovim zakonom nije dužan da obračuna i plaća PDV; 5) lice koje uvozi dobro. Ako je poreski dužnik iz stava 1. tač. 2) i 3) ovog člana i obveznik, dužan je da ispuni obaveze koje su ovim zakonom propisane za obveznika, osim izdavanja računa. *** Nastanak poreske obaveze Član 16. Poreska obaveza nastaje danom kada se najranije izvrši jedna od sledećih radnji: 1) promet dobara i usluga; 2) naplata ako je naknada ili deo naknade naplaćen pre prometa dobara i usluga; 3) nastanak obaveze plaćanja carinskog duga, kod uvoza dobara, a ako te obaveza nema, danom u kojem bi nastala obaveza plaćanja tog duga. *** Izmena poreske osnovice Član 21. Ako se izmeni osnovica za promet dobara i usluga koji podleže oporezivanju, obveznik koji je isporučio dobra ili usluge dužan je da iznos PDV, koji duguje po tom osnovu, ispravi u skladu sa izmenom. Obaveza iz stava 1. ovog člana odnosi se i na lica iz člana 10. stav 1. tač. 2) i 3) ovog zakona. Ako se osnovica naknadno izmeni zbog vraćanja dobara ili poništenja ugo-

380

vora, obveznik koji je izvršio promet dobara i usluga može da ispravi iznos PDV samo ako obveznik kome je izvršen promet dobara i usluga izmeni odbitak prethodnog PDV i ako o tome pismeno obavesti isporučioca dobara i usluga. Obveznik može da izmeni osnovicu za iznos naknade koji nije naplaćen samo na osnovu pravnosnažne odluke suda o zaključenom stečajnom postupku ili prinudnom poravnanju. Ako obveznik koji je izmenio osnovicu u skladu sa stavom 4. ovog člana primi naknadu ili deo naknade za isporučena dobra i usluge u vezi sa kojima je dozvoljena izmena osnovice, dužan je da na primljeni iznos naknade obračuna PDV. Izmena osnovice iz st. 1 - 4. ovog člana vrši se u poreskom periodu u kojem je nastupila izmena. Ako se u skladu sa carinskim propisima izmeni osnovica za uvoz dobara koja podležu PDV, primenjuju se odredbe ovog zakona. *** Poreska stopa Član 23. Opšta stopa PDV za oporezivi promet dobara i usluga ili uvoz dobara iznosi 18%. Po posebnoj stopi PDV od 8% oporezuje se promet dobara i usluga ili uvoz dobara, i to: 1) hleba, mleka, brašna, šećera, jestivog ulja od suncokreta, kukuruza, uljane repice, soje i masline, jestive masnoće životinjskog i biljnog porekla; 2) svežeg i rashlađenog voća, povrća, mesa, ribe i jaja; 3) lekova koji su navedeni u listi lekova koji se propisuju i izdaju

ODABRANE ODREDBE DRUGIH ZAKONA na teret sredstava za zdravstveno osiguranje, u skladu sa propisima o zdravstvenom osiguranju; 4) ortotičkih i protetičkih sredstava, kao i medicinskih sredstava - proizvoda koji se hirurški ugrađuju u organizam; 5) materijala za dijalizu; 6) đubriva, sredstava za zaštitu bilja, semena za reprodukciju, sadnog materijala i priplodne stoke; 7) udžbenika i nastavnih sredstava; 8) dnevnih novina; 9) monografskih i serijskih publikacija; 10) ogrevnog drveta; 11) usluga smeštaja u hotelima, motelima, odmaralištima, domovima i kampovima; 12) komunalnih usluga; 13) prirodnog gasa koji se isporučuje individualnim potrošačima preko gasne distributivne mreže. Ministar bliže uređuje šta se, u smislu ovog zakona, smatra dobrima i uslugama iz stava 2. tač. 1) i 4) - 12) ovog člana.

381

ZAKON O UREĐENJU SUDOVA „Službeni glasnik RS”, br. 63/01, 42/02, 27/03, 29/04

Sudovi Republike Srbije Član 10. Sudska vlast u republici Srbiji pripada sudovima opšte nadležnosti i posebnim sudovima.

U odnosu na pitanja unutrašnjeg uređenja sudova i primene Zakona o sudijama neposredno viši sud za opštinski sud jeste okružni sud.

Sudovi opšte nadležnosti jesu opštinski sudovi, okružni sudovi, apelacioni sudovi i Vrhovni sud Srbije.

Nadležnost trgovinskog suda Član 24. Trgovinski sud u prvom stepenu sudi:

Posebni sudovi su trgovinski sudovi, Viši trgovinski sud i Upravni sud. Ostali sudovi republičkog ranga Član 12. Viši trgovinski sud i Upravni sud osnivaju se za teritoriju Republike Srbije, sa sedištem u Beogradu. Opštinski, okružni, apelacioni i trgovinski sudovi Član 13. Opštinski sud osniva se za teritoriju jedne ili više opština, a okružni sud za teritoriju više opština. Apelacioni sud osniva se za područje više okružnih sudova. Trgovinski sud osniva se za teritoriju više opština. Osnivanje, sedišta i područja opštinskih, okružnih, apelacionih i trgovinskih sudova i odeljenja opštinskih sudova uređuje se posebnim zakonom. Neposredno viši sud Član 14. Vrhovni sud Srbije je neposredno viši sud za apelacione sudove, Viši trgovinski sud i Upravni sud. Viši trgovinski sud je neposredno viši sud za trgovinski sud, a apelacioni sud je neposredno viši sud za okružni i za opštinski sud.

382

***

1. u sporovima između domaćih i stranih privrednih društava, preduzeća, zadruga i preduzetnika i njihovih asocijacija (privredni subjekti), u sporovima koji nastanu između privrednih subjekata i drugih pravnih lica u obavljanju delatnosti privrednih subjekata, pa i kad je u navedenim sporovima jedna od strana fizičko lice ako je sa strankom u odnosu materijalnog suparničarstva, 2. u sporovima o autorskim i srodnim pravima i zaštiti i upotrebi pronalazaka, modela, uzoraka, žigova i geografskih oznaka porekla kad nastanu između subjekata iz tačke 1. ovog stava; u sporovima povodom izvršenja i obezbeđenja odluka trgovinskih sudova, a u sporovima povodom odluka izabranih sudova samo kad su donete u sporovima iz tačke 1. ovog stava, 3. u sporovima koji proizilaze iz primene Zakona o preduzećima ili primene drugih propisa o organizaciji i statusu privrednih subjekata, kao i u sporovima o primeni propisa o privatizaciji, 4. u sporovima o strnim ulaganjima, o brodovima i vazduhoplovima, plovidbi na moru i unutrašnjim vodama i sporovima u kojima se

ODABRANE ODREDBE DRUGIH ZAKONA primenjuje plovidbeno i vazduhoplovno pravo, izuzev sporova o prevozu putnika, o narušavanju konkurencije, zloupotrebi monopolskog i dominantnog položaja na tržištu i zaključenju monopolističkih sporazuma, o zaštiti firme, povodom upisa u sudski registar, povodom stečaja i likvidacije. Trgovinski sud u prvom stepenu vodi postupak za upis preduzeća, drugih pravnih lica i subjekata u sudski registar; vodi postupak stečaja, prinudnog poravnanja i likvidacije; određuje i sprovodi izvršenje i obezbeđenje odluka trgovinskih sudova, a odluka izabranih sudova samo kada su donete u sporovima iz tačke 1. stava 1. ovog člana; odlučuje o priznanju i izvršenju stranih sudskih i arbitražnih odluka donetih u sporovima iz tačke 1. stava 1. ovog člana; određuje i sprovodi izvršenje i obezbeđenje na brodovima i vazduhoplovima; vodi vanparnične postupke koji proizilaze iz primene Zakona o preduzećima. Trgovinski sud u prvom stepenu odlučuje o provrednim prestupima i s tim u vezi o prestanku zaštitne mere ili pravne posledice osude. Trgovinski sud vrši i druge poslove određene zakonom. Nadležnost Višeg trgovinskog suda Član 25. Viši trgovinski sud odlučuje o žalbama na odluke trgovinskih sudova, a u prvom stepenu u stvarima određenim zakonom. Viši trgovinski sud odlučuje o sukobu nadležnosti i o prenošenju nadležnosti trgovinskih sudova, utvrđuje pravne stavove radi jedinstvene primene zakona iz nadležnosti trgovinskih sudova i vrši druge poslove određene zakonom.

383

ZAKON O IZVRŠNOM POSTUPKU „Službeni glasnik RS“, br. 125/04

Izvršenje na pokretnim stvarima Izvršne radnje Član 71. Izvršenje na pokretnim stvarima sprovodi se popisom i procenom stvari, prodajom stvari i namirenjem izvršnog poverioca od iznosa dobijenog prodajom. Predlogom za izvršenje može se zahtevati da se sprovedu samo popis i procena, ali u tom slučaju izvršni poverilac dužan je da u roku od tri meseca od dana izvršenog popisa, odnosno procene, podnese predlog za prodaju stvari. Ako izvršni poverilac u tom roku ne podnese predlog za prodaju, izvršenje će se obustaviti.

2. POPIS I PROCENA POKRETNIH STVARI Obaveštenje o popisu Član 72. Sudski izvršitelj će, neposredno pre nego što pristupi popisu, predati izvršnom dužniku rešenje o izvršenju i pozvaće ga da plati iznos za koji je određeno izvršenje, zajedno sa kamatom i troškovima. Ako izvršnom dužniku rešenje o izvršenju nije moglo da se preda prilikom popisa, dostaviće mu se naknadno, po opštim pravilima o dostavljanju. O vremenu i mestu popisa obavestiće se izvršni poverilac, ako je to tražio. Odsustvo stranaka ne sprečava da se pristupi popisu. O izvršenom popisu obavestiće se stranka koja nije prisustvovala popisu.

384

Predmet popisa Član 73. Popisuju se stvari koje se nalaze u državini izvršnog dužnika, kao i njegove stvari koje se nalaze u državini izvršnog poverioca. Ako treće lice ne obavesti sud o svojim pravima na pokretnoj stvari u posedu izvršnog dužnika, koja je predmet izvršenja, niti dokaže svoja prava na njima, smatra se da takva prava trećeg ne postoje i da je izvršni dužnik vlasnik stvari koja se nalazi u njegovom posedu. Stvari izvršnog dužnika u državini trećeg lica popisuju se samo sa pristankom tog lica. Ako treće lice ne pristane na popis, sud će zaključkom na izvršnog poverioca, a na njegov predlog, preneti pravo izvršnog dužnika na predaju stvari, radi sprovođenja izvršenja po pravilima o prenosu radi naplate. Za potrebe popisa, smatra se da su bračni drugovi ili vanbračni supružnici suvlasnici na jednakim delovima svih pokretnih stvari koje se zateknu u njihovoj kući, stanu, poslovnoj prostoriji ili drugoj nepokretnosti. *** Zabrana raspolaganja popisanim stvarima Član 78. Svim licima koja poseduju ili imaju kontrolu nad popisanim stvarima zabranjuje se da raspolažu tim stvarima bez sudskog naloga. ***

ODABRANE ODREDBE DRUGIH ZAKONA Član 80. Istovremeno sa popisom stvari izvršiće se njihova procena. Procenu vrši sudski izvršitelj, a ako je to potrebno stručno lice ili veštak koga odredi sud. Procena se vrši na osnovu tržišne cene takve stvari u mestu popisa. Sud može odlučiti i da se procena izvrši na osnovu pribavljenih izveštaja o ceni od odgovarajućih organizacija i institucija. Izvršni poverilac i izvršni dužnik mogu sporazumno utvrditi vrednost stvari.

Između dana popisa i dana prodaje mora proteći najmanje 15 dana. Prodaja se može sprovesti i pre isteka roka iz stava 2. ovog člana ako izvršni dužnik na to pristaje da se prodaja obavi pre tog roka, ako su u pitanju stvari koje su podložne brzom kvarenju, ako postoji opasnost od znatnog smanjenja njihove cene ili ako izvršni poverilac položi jemstvo za štetu koju bi bio dužan nadoknaditi izvršnom dužniku u slučaju da rešenje o izvršenju bude ukinuto. ***

Stranka može predložiti da procenu obavi veštak iako to sud nije odredio. Ako sud prihvati taj predlog, troškove veštačenja dužan je da predujmi predlagač u roku koji sud odredi. Ako predujam ne bude položen u roku smatraće se da je predlagač odustao od svog predloga.

Način prodaje Član 84. Prodaja stvari se vrši putem usmenog javnog nadmetanja ili neposrednom pogodbom. Način prodaje određuje zaključkom sud, pazeći na to da se postigne najpovoljnije unovčenje stvari.

O predlogu iz stava 3. ovog člana sud odlučuje zaključkom.

Prodaja putem nadmetanja odrediće se ako su u pitanju stvari veće vrednosti, a može se očekivati da će se stvari prodati po ceni većoj od procenjene vrednosti.

Troškove veštačenja iz stava 3. ovog člana snosi predlagač, bez obzira na ishod izvršnog postupka. Stranka može u roku od tri dana od dana izvršene procene predložiti sudu da utvrdi nižu odnosno višu vrednost popisanih stvari od procenjene ili da odredi novu procenu, izuzev ako je procenu obavio veštak. O predlogu sud odlučuje zaključkom. *** Vreme prodaje Član 83. Prodaja popisanih stvari sprovodi se po pravosnažnosti rešenja o izvršenju, osim ako izvršni dužnik predloži ili na predlog izvršnog poverioca pristane da se prodaja izvrši ranije, ili ako su u pitanju stvari koje su podložne brzom kvarenju ili ako postoji opasnost od znatnog smanjenja cene popisanih stvari.

Ugovor o prodaji neposrednom pogodbom zaključuje se između kupca s jedne strane i sudskog izvršitelja ili lica koje obavlja komisione poslove, s druge strane. Sudski izvršitelj pokretne stvari prodaje u ime i za račun izvršnog poverioca, a lice koje obavlja komisione poslove u svoje ime a za račun izvršnog poverioca. Prodaja stvari objaviće se na oglasnoj tabli suda najkasnije 15 dana pre dana održavanja ročišta za javnu prodaju. Izvršnog poverioca i izvršnog dužnika sud će obavestiti o mestu, danu i času prodaje. ***

385

PRIRUČNIK ZA STEČAJNE UPRAVNIKE Namirenje kada je jedan izvršni poverilac Član 88. Ako se iz prodajne cene namiruje samo jedan izvršni poverilac, sud će, bez održavanja ročišta, rešenjem odrediti da se iz iznosa dobijenog prodajom stvari namire redom: troškovi izvršnog postupka, troškovi određeni u izvršnoj ispravi, kamata do dana unovčenja stvari i glavno potraživanje. Višak prodajne cene, koji ostane po namirenju, predaće se izvršnom dužniku, ako za to nema smetnji. Namirenje kada ima više izvršnih poverilaca Član 89. Ako se u izvršnom postupku namiruje više izvršnih poverilaca, odnosno ako se pored izvršnih poverilaca namiruju lica čija prava prestaju predajom stvari, oni se uz shodnu primenu odredaba o prvenstvu namirenja u vezi sa prodajom nepokretnosti iz prodajne cene namiruju onim redom kojim su stekli založno ili drugo pravo koje prodajom prestaje, ako zakonom za određena potraživanja nije drukčije propisano. Izvršni poverioci istog reda koji se iz prodajne cene ne mogu potpuno namiriti, namiruju se srazmerno iznosima svojih potraživanja.

IZVRŠENJE NA NEPOKRETNOSTI Izvršne radnje Član 99. Izvršenje na nepokretnosti sprovodi se zabeležbom rešenja o izvršenju u javnu knjigu, utvrđenjem vrednosti nepokretnosti, prodajom nepokretnosti i namirenjem izvršnih poverilaca iz iznosa dobijenog prodajom. Dokaz o svojini izvršnog dužnika Član 100. Uz predlog za izvršenje na nepokretnosti potrebno je da izvršni poverilac podnese izvod iz javne knjige, kao dokaz o tome da je nepokretnost upisana kao svojina izvršnog dužnika. Ako je pravo na nepokretnosti iz stava 1. ovog člana upisano u javnoj knjizi na drugo lice a ne na izvršnog dužnika, izvršni poverilac je dužan da podnese ispravu koja je podobna za upis prava svojine izvršnog dužnika. U slučaju iz stava 2. ovog člana upis će izvršiti po službenoj dužnosti sud kome je podnesen predlog za izvršenje, odnosno po njegovom zahtevu organ koji vodi javnu knjigu za tu nepokretnost. ***

Prodaja nepokretnosti

Pri donošenju rešenja o namirenju, sud će uzeti u obzir samo ona potraživanja za koja je rešenje o izvršenju postalo pravosnažno do dana donošenja rešenja o namirenju.

Način prodaje Član 120. Prodaja nepokretnosti vrši se putem usmenog javnog nadmetanja.

Višak prodajne cene koji ostane pri namirenju predaće se izvršnom dužniku ako za to nema smetnji.

Ročište za prodaju nepokretnosti održava se u sudskoj zgradi, ako sud nije drugačije odredio.

***

Ročište za prodaju održava se pred sudijom pojedincem. Stranke i založni poverioci mogu se u svako doba sporazumeti da se prodaja ne-

386

ODABRANE ODREDBE DRUGIH ZAKONA pokretnosti izvrši u određenom roku neposrednom pogodbom. Ugovor o prodaji neposrednom pogodbom zaključuje se u pismenom obliku i ovaj ugovor proizvodi dejstvo od dana pravosnažnosti rešenja o dosuđenju. ***

Namirenje poverilaca Kada se pristupa namirenju Član 138. Sud pristupa namirenju po pravosnažnosti rešenja o predaji nepokretnosti kupcu. Lica koja se namiruju i srazmera namirenja Član 139. Iz prodajne cene namiruju se izvršni poverilac po čijem je predlogu određeno izvršenje, založni poverioci i kad nisu prijavili svoja potraživanja i lica koja imaju pravo na naknadu za lične službenosti. Višak prodajne cene koji preostane nakon namirenja lica iz stava 1. ovoga člana predaće se izvršnom dužniku, ako za to nema smetnji. Ako prodajna cena nije dovoljna za potpuno namirenje, više potraživanja koja imaju isti red namiruju se srazmerno visini tih potraživanja. Prvenstveno namirenje Član 140. Iz iznosa dobijenog prodajom namiruju se prvenstveno, i to sledećim redom: 1) troškovi izvršnog postupka, 2) potraživanja po osnovu zakonskog izdržavanja, ako se dokazuju izvršnom ispravom i ako su prijavljena najdocnije na ročištu za prodaju. ***

Fizička deoba Član 232. Fizičku deobu suvlasničke stvari sud će odrediti ako je takva deoba predviđena izvršnom ispravom. Pojedine radnje sprovođenja fizičke deobe preduzima, prema okolnostima slučaja, sudija ili, po njegovom ovlašćenju, sudijski pomoćnik ili sudski izvršilac. Sud će pozvati učesnike da prisustvuju sprovođenju deobe. U slučaju potrebe sud će odrediti i veštačenje. Deoba prodajom Član 233. Ako na osnovu izvršne isprave suvlasničku stvar treba prodati radi njene deobe, prodaja će se sprovesti na način propisan ovim zakonom za izvršenje na pokretnoj odnosno nepokretnoj stvari, ako se stranke o pojedinim pitanjima drukčije ne sporazumeju. ***

IZVRŠENJE U TRGOVINSKIM STVARIMA 1. Osnovna pravila Svojstvo izvršnog dužnika Član 242. Pravila ove glave zakona primenjuju se u trgovinskim stvarima, kada je izvršni dužnik pravno lice ili preduzetnik ili fizičko lice koje obavlja delatnost radi sticanja dobiti i ima otvoren račun u skladu sa propisima o platnom prometu. Pravila ove glave zakona primeniće se na izvršenje odluka trgovinskih sudova i kada se ne radi o licima iz prethodnog stava, ako izvršni poverilac predlaže izvršenje na akcijama ili udelima, ili ako se predlaže skraćeni izvršni postupak na

387

PRIRUČNIK ZA STEČAJNE UPRAVNIKE osnovu verodostojnih isprava predviđenih u članu 253. ovog zakona. ***

SKRAĆENI IZVRŠNI POSTUPAK Svojstvo stranaka Član 252. Skraćeni izvršni postupak se može sprovesti ako su izvršni poverilac i izvršni dužnik pravna lica, preduzetnici, fizička lica koja obavljaju delatnost radi sticanja dobiti i imaju otvoren račun u skladu sa propisima o platnom prometu, kao i fizička lica u svojstvu dužnika iz ugovora o komercijalnom kreditu. Verodostojna isprava na osnovu koje se može sprovesti skraćeni izvršni postupak Član 253. Skraćeni izvršni postupak se može sprovesti na osnovu svake verodostojne isprave kojom se na nesumnjiv način dokazuje postojanje, iznos i dospelost poveriočevog potraživanja, a naročito: 1) menica i ček sa protestom i povratnim računom ako je to potrebno za zasnivanje potraživanja; 2) obveznice i druge hartije od vrednosti koje imaocu daju pravo na isplatu nominalne vrednosti; 3) dospela bezuslovna bankarska garancija; 4) dospeli bezuslovni akreditiv; 5) overena izjava izvršnog dužnika kojom ovlašćuje izvršnog poverioca na prenos novčanih sredstava; 6) javna isprava koja konstituiše izvršnu novčanu obavezu; 7) svaki ugovor u privredi. Verodostojna isprava iz stava 1. tačka 7) je ugovor sačinjen u pisanoj formi na kome su potpisi ovlašćenih lica overeni od strane nadležnog suda, odnosno dru-

388

gog organa ovlašćenog zakonom. Skraćeni izvršni postupak se ne može sprovesti na osnovu strane isprave. Predlog za sprovođenje skraćenog izvršnog postupka Član 254. Izvršni poverilac koji želi da se na osnovu verodostojnih isprava iz prethodnog člana sprovede skraćeni postupak izvršenja, dužan je da u predlogu za izvršenje to izričito naznači. Ako izvršni poverilac ne označi da se radi o izvršenju na sredstvima plaćanja odnosno da se radi o skraćenom postupku izvršenja, izvršenje će se sprovesti po odredbama ovog zakona predviđenim za izvršenje na osnovu verodostojne isprave. Dozvola izvršenja Član 255. Kad utvrdi da su ispunjeni uslovi za skraćeni izvršni postupak, sud će doneti rešenje o izvršenju u skladu sa odredbom člana 52. ovog zakona. Protiv rešenja kojim se odbija ili odbacuje predlog za dozvolu izvršenja po skraćenom postupku dozvoljena je žalba. Prigovor Član 256. Protiv rešenja o izvršenju po skraćenom postupku izvršni dužnik ima pravo prigovora. Prigovor se može izjaviti iz sledećih razloga: 1) da je u ispravu iz člana 253. ovog zakona unet neistinit sadržaj; 2) da je isprava potpisana od neovlašćenog lica; 3) da je obaveza iz isprave izvršena; 4) da obaveza iz isprave nije dospela; 5) da istovremeno dospela obaveza poverioca iz isprave nije ispunjena.

ODABRANE ODREDBE DRUGIH ZAKONA Prigovor se može izjaviti u roku od tri dana od prijema rešenja o izvršenju po skraćenom postupku. Dokazi uz prigovor Član 257. Izvršni dužnik je obavezan da uz prigovor podnese dokaze, i to: 1) pravosnažnu sudsku odluku kojom je utvrđena neistinitost isprave ili izvod iz Centralnog registra hartija od vrednosti, ako tvrdi da je isprava neistinita; 2) izvod iz registra o licu ovlašćenom za zastupanje u momentu izdavanja isprave, ako tvrdi da je isprava potpisana od strane neovlašćenog lica; 3) nalog za plaćanje u pismenoj ili elektronskoj formi na osnovu koga je izvršen prenos sredstava, ako tvrdi da je obaveza ispunjena.

nom postupku u delu u kome je određeno izvršenje i predmet dostaviti parničnom sudu na dalji postupak, kao u postupku izvršenja na osnovu verodostojne isprave. Sud je obavezan da rešenje o prigovoru donese u roku od osam dana od dana prijema prigovora u sudu. Prigovor odlaže izvršenje rešenja o izvršenju. Žalba Član 259. Protiv rešenja kojim se prigovor odbacuje ili odbija izvršni dužnik ima pravo žalbe. Rok za izjavljivanje žalbe iz stava 1. ovog člana je tri dana. Žalba ne zadržava izvršenje. Odluka po žalbi donosi se u roku od osam dana od dana prijema predmeta u drugostepenom sudu.

U slučaju prigovora nedospelosti obaveze iz isprave, nedospelost mora da proizilazi iz same isprave.

Drugostepeni sud povodom žalbe može da ukine rešenje veća ili da ga potvrdi.

U slučaju da izvršni dužnik istakne prigovor neispunjenja istovremeno dospele obaveze poverioca iz same isprave, sud će ostaviti rok od tri dana poveriocu da podnese dokaz o ispunjenju svoje obaveze.

Ako ukine rešenje kojim je odbačen prigovor predmet se vraća veću prvostepenog suda na ponovno odlučivanje povodom prigovora.

Ako poverilac dokaže ispunjenje istovremeno dospele obaveze, sud će doneti rešenje o izvršenju protiv izvršnog dužnika. Postupak po prigovoru Član 258. O prigovoru odlučuje veće sastavljeno od troje sudija suda koji je doneo rešenje o izvršenju po skraćenom izvršnom postupku.

Ako drugostepeni sud ukine rešenje kojim je prigovor odbijen, staviće van snage rešenje o izvršenju doneto u skraćenom postupku u delu kojim je određeno izvršenje, a postupak će se nastaviti kao povodom prigovora protiv platnog naloga.

Ako sud nađe da je prigovor osnovan, ukinuće rešenje o izvršenju po skraće-

389

ZAKON O ZAŠTITI ŽIVOTNE SREDINE „Službeni glasnik RS”, br. 135/04

Obaveze subjekata Član 5. U ostvarivanju sistema zaštite životne sredine Republika, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave, pravna i fizička lica odgovorna su za svaku aktivnost kojom menjaju ili mogu promeniti stanje i uslove u životnoj sredini, odnosno za nepreduzimanje mera zaštite životne sredine, u skladu sa zakonom. Pravna i fizička lica dužna su da u a; uračunavanje troškova zaštite životne sredine u okviru investicionih i proizvodnih troškova, primenu propisa, odnosno preduzimanje mera zaštite životne sredine, u obavljanju svojih delatnosti obezbede: racionalno korišćenje prirodnih bogatstava u skladu sa zakonom. *** Načela zaštite životne sredine Član 9. Osnovna načela zaštite životne sredine jesu: *** 2) Načelo prevencije i predostrožnosti - svaka aktivnost mora biti planirana i sprovedena na način da: prouzrokuje najmanju moguću promenu u životnoj sredini; predstavlja najmanji rizik po životnu sredinu i zdravlje ljudi; smanji opterećenje prostora i potrošnju sirovina i energije u izgradnji, proizvodnji, distribuciji i upotrebi; uključi mogućnost reciklaže; spreči ili ograniči uticaj na životnu sredinu na samom izvoru zagađivanja. Načelo predostrožnosti ostvaruje se procenom uticaja na životnu sredinu i korišćenjem najboljih raspoloživih i dostupnih tehnologija, tehnika i opreme.

390

Nepostojanje pune naučne pouzdanosti ne može biti razlog za nepreduzimanje mera sprečavanja degradacije životne sredine u slučaju mogućih ili postojećih značajnih uticaja na životnu sredinu. *** 5) Načelo odgovornosti zagađivača i njegovog pravnog sledbenika - pravno ili fizičko lice koje svojim nezakonitim ili neispravnim aktivnostima dovodi do zagađenja životne sredine odgovorno je u skladu sa zakonom. Zagađivač je odgovoran za zagađivanje životne sredine i u slučaju likvidacije ili stečaja preduzeća ili drugih pravnih lica, u skladu sa zakonom. Zagađivač ili njegov pravni sledbenik obavezan je da otkloni uzrok zagađenja i posledice direktnog ili indirektnog zagađenja životne sredine. Promene vlasništva preduzeća i drugih pravnih lica ili drugi oblici promene svojine obavezno uključuju procenu stanja životne sredine i određivanje odgovornosti za zagađenje životne sredine, kao i namirenje dugova (tereta) prethodnog vlasnika za izvršeno zagađivanje i/ili štetu nanetu životnoj sredini. 6) Načelo „zagađivač plaća” - zagađivač plaća naknadu za zagađivanje životne sredine kada svojim aktivnostima prouzrokuje ili može prouzrokovati opterećenje životne sredine, odnosno ako proizvodi, koristi ili stavlja u promet sirovinu, poluproizvod ili proizvod koji sadrži štetne materije po životnu sredinu. Zagađivač, u skladu sa propisima, snosi ukupne troškove mera za sprečavanje i smanjivanje zagađivanja koji uključuju

ODABRANE ODREDBE DRUGIH ZAKONA troškove rizika po životnu sredinu i troškove uklanjanja štete nanete životnoj sredini. 7) Načelo „korisnik plaća” - svako ko koristi prirodne vrednosti dužan je da plati realnu cenu za njihovo korišćenje i rekultivaciju prostora. *** Obaveze korisnika Član 16. Pravno i fizičko lice koje koristi prirodne resurse, odnosno dobra dužno je da, u toku izvođenja radova i obavljanja aktivnosti, kao i po njihovom prestanku, planira i sprovodi mere kojima se sprečava ugrožavanje životne sredine. Ko degradira životnu sredinu dužan je da izvrši rekultivaciju ili na drugi način sanira degradiranu životnu sredinu, u skladu sa ovim i posebnim zakonima. Na projekte iz stava 2. ovog člana Ministarstvo daje saglasnost. Ministar propisuje metodologiju za utvrđivanje prioriteta za sanaciju životne sredine. *** Zaštita voda ***

obalnih područja i slivova, u skladu sa posebnim zakonom. Mere zaštite voda obezbeđuju sprečavanje ili ograničavanje unošenja u vode opasnih, otpadnih i drugih štetnih materija, praćenje i ispitivanje kvaliteta površinskih i podzemnih voda, kao i kvaliteta otpadnih voda i njihovo prečišćavanje. Zaštita vazduha Član 24. Zaštita vazduha ostvaruje se preduzimanjem mera sistematskog praćenja kvaliteta vazduha, smanjenjem zagađivanja vazduha zagađujućim materijama ispod propisanih graničnih vrednosti i preduzimanjem tehničko-tehnoloških i drugih potrebnih mera za smanjenje emisije, praćenjem uticaja zagađenog vazduha na zdravlje ljudi i životnu sredinu. Mere zaštite vazduha obezbeđuju očuvanje atmosfere u celini sa svim njenim procesima i klimatskim obeležjima. Zaštita i očuvanje šuma Član 25. Radi zaštite i unapređivanja šumskih ekosistema šumama se gazduje tako da se obezbeđuje racionalno upravljanje šumama, očuvanje genetskog fonda, poboljšanje strukture i ostvarivanje prioritetnih funkcija šuma.

Član 23. Vode se mogu koristiti i opterećivati, a otpadne vode ispuštati u vode uz primenu odgovarajućeg tretmana, na način i do nivoa koji ne predstavlja opasnost za prirodne procese ili za obnovu kvaliteta i količine vode i koji ne umanjuje mogućnost njihovog višenamenskog korišćenja.

Državni organi, vlasnici i korisnici šuma dužni su da preduzimaju potrebne mere za očuvanje i održivo korišćenje šuma, mere obnavljanja, podizanja i njihovog unapređivanja, kao i kontrole i zaštite šuma u slučaju prekograničnog zagađivanja.

Zaštita i korišćenje voda ostvaruje se u okviru integralnog upravljanja vodama sprovođenjem mera za očuvanje površinskih i podzemnih voda i njihovih rezervi, kvaliteta i količina, kao i zaštitom korita,

Opasne materije Član 29. Upravljanje opasnim materijama, odnosno zaštita od organskih i neorganskih materija sa opasnim svojstvima, kao i pla-

***

391

PRIRUČNIK ZA STEČAJNE UPRAVNIKE niranje, organizovanje i preduzimanje preventivnih i sanacionih mera vrši se pod uslovima i na način kojim se obezbeđuje smanjenje rizika od udesa i pružanje adekvatnog odgovora na udes. Pravno i fizičko lice koje upravlja opasnim materijama ili koje primenjuje tehnologije štetne po životnu sredinu, dužno je da preduzima sve potrebne zaštitne i sigurnosne mere kojima se rizik od opasnosti po životnu sredinu i zdravlje ljudi svodi na najmanju moguću meru. Upravljanje otpadom Član 30. Upravljanje otpadom sprovodi se po propisanim uslovima i merama postupanja sa otpadom u okviru sistema sakupljanja, transporta, tretmana i odlaganja otpada, uključujući i nadzor nad tim aktivnostima i brigu o postrojenjima za upravljanje otpadom posle njihovog zatvaranja. Vlasnik otpada dužan je da preduzme mere upravljanja otpadom u cilju sprečavanja ili smanjenja nastajanja, ponovnu upotrebu i reciklažu otpada, izdvajanje sekundarnih sirovina i korišćenje otpada kao energenta, odnosno odlaganje otpada. Zaštita od buke i vibracija Član 31. Korisnik izvora buke može stavljati u promet i upotrebljavati izvore buke po propisanim uslovima uz primenu propisanih mera zaštite kojima se smanjuju emisije buke, odnosno upotreba postrojenja, uređaja, mašina, transportnih sredstava i aparata koji prouzrokuju buku. Zaštita od vibracija sprovodi se preduzimanjem mera kojima se sprečava i otklanja ugrožavanje životne sredine od dejstva mehaničkih, periodičnih i pojedinačnih potresa izazvanih ljudskom delatnošću.

392

Zaštita od zračenja Član 32. Zaštita od zračenja sprovodi se primenom sistema mera kojima se sprečava ugrožavanje životne sredine i zdravlje ljudi od dejstva zračenja koja potiču iz jonizujućih i nejonizujućih izvora i otklanjaju posledice emisija koje izvori zračenja emituju ili mogu da emituju. Pravno i fizičko lice može proizvoditi, vršiti promet i koristiti izvore jonizujućih i nejonizujućih zračenja po propisanim uslovima i na propisan način. *** Procena opasnosti od udesa Član 38. Pravno i fizičko lice koje obavlja aktivnosti u kojima je prisutna ili može biti prisutna jedna ili više opasnih materija u količinama koje su jednake ili veće od propisanih, a koje mogu izazvati udes dužno je da u postupku procene uticaja projekta na životnu sredinu, odnosno pribavljanja integrisane dozvole, izradi procenu opasnosti od udesa. Procena opasnosti od udesa izrađuje se na osnovu posebne metodologije koju propisuje ministar, po pribavljenom mišljenju drugih organa i organizacija i sadrži uslove za upravljanje rizikom koji se odnose na: 1) sprovođenje mera prevencije, pripravnosti i odgovora na udes; 2) preduzimanje mera otklanjanja posledica udesa, odnosno sanacije. Saglasnost na procenu opasnosti od udesa daje Ministarstvo. ***

ODABRANE ODREDBE DRUGIH ZAKONA Uključivanje u sistem upravljanja i kontrole zaštite životne sredine Član 44. U Republici primenjuju se domaći i međunarodni standardi i propisi za upravljanje, sertifikaciju i registraciju sistema upravljanja zaštitom životne sredine. Pravno i fizičko lice može sertifikovati sistem upravljanja zaštitom životne sredine prema JUS-ISO 14001, u skladu sa zakonom. Pravno i fizičko lice može registrovati sertifikovan sistem upravljanja zaštitom životne sredine radi uključivanja u sistem upravljanja i kontrole zaštite životne sredine EU (u daljem tekstu: sistem EMAS), u skladu sa ovim zakonom. *** Tehnologije, procesi, proizvodi, poluproizvodi, sirovine Član 51. Na teritoriji Republike može se primenjivati domaća ili uvezena tehnologija ili proces, odnosno proizvoditi i stavljati u promet proizvodi ako ispunjavaju propisane standarde zaštite životne sredine, odnosno standarde kvaliteta proizvoda ili ako tehnologija, proces, proizvod, poluproizvod ili sirovina nije zabranjena u zemlji izvozniku. Ministarstvo može, u slučaju sumnje, naložiti da se tehnologija, proces, proizvod, poluproizvod ili sirovina iz stava 1. ovog člana oceni u odnosu na štetan uticaj na životnu sredinu i kada je snabdeven propisanom ispravom. Ocenu tehnologije, procesa, proizvoda, poluproizvoda ili sirovine iz stava 2. ovog člana daje, u roku od 30 dana od dana prijema zahteva, akreditovana stručna organizacija ili stručna lica za pojedine oblasti.

Uređaji koji služe za uklanjanje ili prečišćavanje zagađujućih materija za koje nisu propisani domaći standardi mogu se upotrebljavati ako je njihovu efikasnost za te namene utvrdila ovlašćena stručna organizacija. Ministarstvo može zabraniti proizvodnju i promet određenih proizvoda i vršenje određenih aktivnosti, na određeno vreme ili na delu teritorije Republike, odnosno autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave radi sprečavanja ugrožavanja životne sredine ili zdravlja ljudi. *** Upozorenje na deklaraciji Član 52. Proizvođač ili distributer je obavezan da na deklaraciji sirovine, poluproizvoda ili proizvoda upozori na zagađenje životne sredine i štetu po ljudsko zdravlje koje proizvod ili njegovo pakovanje uzrokuje ili može uzrokovati. Upozorenje mora sadržati uputstvo za upotrebu ili rukovanje proizvodom, sastojcima i njegovim pakovanjem u proizvodnji, upotrebi i odlaganju, u skladu sa važećim standardima i propisima za rukovanje. *** Supstance koje oštećuju ozonski omotač Član 56. Na teritoriji Republike zabranjuje se proizvodnja supstanci koje oštećuju ozonski omotač. Zabranjen je uvoz i izvoz supstanci koje oštećuju ozonski omotač, odnosno proizvoda koji sadrže ove supstance, koje su utvrđene ratifikovanim međunarodnim ugovorom iz zemalja, odnosno u zemlje koje nisu strane ugovornice tog ugovora.

393

PRIRUČNIK ZA STEČAJNE UPRAVNIKE Uvoz, proizvodnja i stavljanje u promet novih i korišćenih proizvoda koji sadrže supstance koje oštećuju ozonski omotač, zabranjen je, izuzev za posebne namene. Supstance koje oštećuju ozonski omotač, čiji promet, odnosno korišćenje nije zabranjen, kao i proizvodi koji sadrže supstance koje oštećuju ozonski omotač a služe za posebne namene, mogu se uvoziti, odnosno izvoziti na osnovu dozvole Ministarstva. Uvoz, izvoz i tranzit otpada Član 57. Zabranjen je uvoz opasnog otpada. Otpad se može uvoziti samo ako ne može da se obezbedi u Republici, a neophodan je u proizvodnji kao sekundarna sirovina. Dozvolu za uvoz, izvoz ili tranzit otpada izdaje Ministarstvo u skladu sa zakonom i drugim propisima. Obaveze pravnog i fizičkog lica Član 58. Postupanje sa opasnim materijama u proizvodnji, upotrebi, prevozu, prometu, preradi, skladištenju i odlaganju vrši se na način da se ne dovede u opasnost život i zdravlje ljudi, ne zagadi životna sredina, obezbede i preduzmu mere zaštite od udesa i druge mere utvrđene zakonom. Pravno i fizičko lice koje proizvodi, prevozi, stavlja u promet, koristi, prerađuje, skladišti ili odlaže opasne materije dužno je da: 1) izradi plan zaštite od udesa i da najmanje svake tri godine vrši njegovo ažuriranje ili reviziju u skladu sa promenama u radu postrojenja, primeni tehnologije ili obavljanju aktivnosti, uključujući i proveru pripravnosti za njegovo sprovođenje;

394

2) sprovodi preventivne i druge mere upravljanja rizikom od udesa iz plana zaštite od udesa; 3) izradi izveštaj o stanju sigurnosti koji je dostupan javnosti i da najmanje svakih pet godina, kao i u slučaju promena u radu postrojenja ili obavljanju aktivnosti, vrši reviziju izveštaja o stanju sigurnosti. Lice iz stava 2. ovog člana vodi evidenciju o vrstama i količinama opasnih materija. U slučaju kvara na postrojenjima ili uređajima za zaštitu životne sredine usled čega nastaje prekoračenje graničnih vrednosti emisije, lice iz stava 2. ovog člana dužno je da bez odlaganja o tome obavesti Ministarstvo, nadležni organ autonomne pokrajine, odnosno organ jedinice lokalne samouprave. Prevoznik opasnih materija dužan je da pribavi dozvolu nadležnog organa za prevoz opasnih materija, u skladu sa posebnim zakonom. Odgovor na udes Član 59. U slučaju udesa pravno ili fizičko lice bez odlaganja organizuje i sprovodi planirane mere i postupke reagovanja na udes i angažuje ljude i sredstva u skladu sa izrađenim planom zaštite od udesa uključujući i obavezu obaveštavanja Ministarstva, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine i ministarstva nadležnog za poslove zaštite od požara, proizvodnju i promet eksplozivnih materija, zapaljivih tečnosti i gasova i druge nadležne organe, u skladu sa zakonom. Obaveštenje iz stava 1. ovog člana obavezno sadrži: okolnosti udesa, mesto, vreme, prisutne opasne materije, neposrednu opasnost po zdravlje ljudi i životnu sredinu i kratak opis preduzetih mera, kao i neposredne mere pripravnosti neophodne da bi se sprečilo ponavljanje udesa.

ODABRANE ODREDBE DRUGIH ZAKONA Obaveza dostavljanja obaveštenja Član 60. Pravno i fizičko lice iz člana 58. ovog zakona, za postojeće i nove aktivnosti i postrojenja, dostavlja Ministarstvu, organu autonomne pokrajine, odnosno organu jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji ima sedište, obaveštenje o: 1) novim postrojenjima najmanje tri meseca pre početka gradnje ili puštanja u rad; 2) postojećem postrojenju u roku od najmanje godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona. Obaveštenje iz stava 1. ovog člana sadrži podatke o: 1) vrsti aktivnosti i radu postrojenja, lokaciji i neposrednoj okolini postrojenja; 2) identifikaciji, količini i fizičkom obliku opasnih materija, kao i njihovoj kategorizaciji; 3) stanju sigurnosti; 4) sprovedenim preventivnim merama za sprečavanje udesa i ograničavanje posledica; 5) merama sanacije koje se planiraju ili preduzimaju u slučaju udesa.

ili jedinicu lokalne samouprave; 3) učestvuje u troškovima merenja imisije u zoni uticaja, po potrebi; 4) prati i druge uticaje svoje aktivnosti na stanje životne sredine. Vlada utvrđuje vrste emisije i drugih pojava koje su predmet monitoringa zagađivača, metodologiju merenja, uzimanja uzoraka, način evidentiranja, rokove dostavljanja i čuvanja podataka. Zagađivač planira i obezbeđuje finansijska sredstva za obavljanje monitoringa emisije, kao i za druga merenja i praćenja uticaja svoje aktivnosti na životnu sredinu. *** Vrste podsticajnih mera Član 101. Za pravna i fizička lica koja primenjuju tehnologije, proizvode i stavljaju u promet proizvode čiji je uticaj povoljniji od drugih sličnih, odnosno koji koriste obnovljive izvore energije (sunce, vetar, biogas i dr.), opremu i uređaje koji neposredno služe zaštiti životne sredine, mogu se utvrditi poreske, carinske i druge olakšice ili oslobađanja od obaveze plaćanja, pod uslovima i na način utvrđen posebnim zakonom.

Monitoring zagađivača Član 72. Pravno i fizičko lice koje je vlasnik, odnosno korisnik postrojenja koje predstavlja izvor emisija i zagađivanja životne sredine dužno je da, u skladu sa zakonom, preko nadležnog organa, organizacije ili ovlašćene organizacije:

Za potrošače koji organizovano vraćaju korišćene i neupotrebljive uređaje ili njihove delove, proizvode ili njihovu ambalažu, proizvođače koji obezbede njihovu reciklažu ili uklanjanje, odnosno smanjuju negativni uticaj svojih aktivnosti na životnu sredinu na drugi organizovan način, mogu se utvrditi posebne podsticajne mere u vidu subvencija, depozita i njegovog refundiranja, pod uslovima i na način utvrđen posebnim zakonom.

1) obavlja monitoring emisije; 2) obezbeđuje meteorološka merenja za velike industrijske komplekse ili objekte od posebnog interesa za Republiku, autonomnu pokrajinu

Obaveze pravnih i fizičkih lica Član 102. Pravno i fizičko lice dužno je da u obavljanju svoje aktivnosti obezbedi zaštitu životne sredine, i to:

***

395

PRIRUČNIK ZA STEČAJNE UPRAVNIKE 1) primenom i sprovođenjem propisa o zaštiti životne sredine; 2) održivim korišćenjem prirodnih resursa, dobara i energije; 3) uvođenjem energetski efikasnijih tehnologija i korišćenjem obnovljivih prirodnih resursa; 4) upotrebom proizvoda, procesa, tehnologija i prakse koji manje ugrožavaju životnu sredinu; 5) preduzimanjem mera prevencije ili otklanjanja posledica ugrožavanja i štete po životnu sredinu; 6) vođenjem evidencije na propisani način o potrošnji sirovina i energije, ispuštanju zagađujućih materija i energije, klasifikaciji, karakteristikama i količinama otpada, kao i o drugim podacima i njihovo dostavljanje nadležnim organima; 7) kontrolom aktivnosti i rada postrojenja koji mogu predstavljati rizik ili prouzrokovati opasnost po životnu sredinu i zdravlje ljudi; 8) drugim merama u skladu sa zakonom. Mere zaštite životne sredine iz stava 1. ovog člana pravno i fizičko lice obavlja samostalno ili preko ovlašćene organizacije. Odgovornost za zagađivanje Član 103. Zagađivač koji prouzrokuje zagađenje životne sredine odgovara za nastalu štetu po načelu objektivne odgovornosti. Za zagađivanje životne sredine odgovorno je i pravno i fizičko lice koje je nezakonitim ili nepravilnim delovanjem omogućilo ili dopustilo zagađivanje životne sredine. Obaveza zagađivača Član 104. Zagađivač koji svojim činjenjem ili nečinjenjem prouzrokuje zagađivanje život-

396

ne sredine dužan je da, bez odlaganja, preduzme mere utvrđene planom zaštite od udesa i sanacionim planom, odnosno da preduzme neophodne mere radi smanjenja šteta u životnoj sredini ili uklanjanja daljih rizika, opasnosti ili sanacije štete u životnoj sredini. Ako šteta naneta životnoj sredini ne može da se sanira odgovarajućim merama, lice koje je prouzrokovalo štetu odgovorno je za naknadu u visini vrednosti uništenog dobra. Odgovornost za štetu Član 105. Zagađivač je odgovoran za štetu nanetu životnoj sredini i prostoru i snosi troškove procene štete i njenog uklanjanja, a naročito: 1) troškove hitnih intervencija preduzetih u vreme nastanka štete, a neophodnih za ograničavanje i sprečavanje efekata štete po životnu sredinu, prostor i zdravlje stanovništva; 2) direktne i indirektne troškove sanacije, ustanovljavanja novog stanja ili obnavljanja prethodnog stanja životne sredine i prostora, kao i monitoring efekata sanacije i efekata štete po životnu sredinu; 3) troškove sprečavanja nastanka iste ili slične štete po životnu sredinu i prostor; 4) troškove naknade licima direktno ugroženim štetom po životnu sredinu i prostor. Zagađivač je dužan da pruži finansijske ili druge vrste garancija za obezbeđenje plaćanja naknade troškova iz stava 1. ovog člana, u toku i posle obavljanja aktivnosti. Vlada propisuje vrstu garancija iz stava 2. ovog člana, visinu sredstava i vre-

ODABRANE ODREDBE DRUGIH ZAKONA me trajanja garancije koju obezbeđuju zagađivači. Obaveza osiguranja Član 106. Zagađivač čije postrojenje ili aktivnost predstavlja visok stepen opasnosti po zdravlje ljudi i životnu sredinu mora se osigurati od odgovornosti za slučaj štete pričinjene trećim licima usled udesa. Naknada štete Član 107. Svako ko pretrpi štetu ima pravo na naknadu štete. Zahtev za naknadu štete može se podneti neposredno zagađivaču ili osiguravaču, odnosno finansijskom garantu zagađivača kod koga je nastao udes, ako takav osiguravač, odnosno finansijski garant postoji. Ako je više zagađivača odgovorno za štetu nanetu životnoj sredini, a udeo pojedinih zagađivača nije moguće odrediti, troškove snose solidarno i posebno. Pokretanje postupka za naknadu štete zastareva za tri godine od kada je oštećenik saznao za štetu i učinioca štete. U svakom slučaju ovo potraživanje zastareva za 20 godina od kada je šteta nastala. Postupak pred sudom za naknadu štete je hitan. Republika zadržava pravo na naknadu štete ako nema drugih lica koja imaju to pravo. Shodna primena zakona Član 108. Na pitanja o odgovornosti za štete nanete životnoj sredini koja nisu posebno uređena ovim zakonom primenjuju se opšta pravila Zakona o obligacionim odnosima.

Upravni nadzor Član 109. Nadzor nad primenom odredaba ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona vrši Ministarstvo, ako ovim zakonom nije drugačije propisano. Inspekcijski nadzor vrši Ministarstvo preko inspektora za zaštitu životne sredine (u daljem tekstu: inspektor) u okviru delokruga utvrđenog ovim zakonom. Autonomna pokrajina vrši inspekcijski nadzor nad izvršavanjem poslova poverenih ovim zakonom i propisa donetih na osnovu ovog zakona. Jedinica lokalne samouprave vrši inspekcijski nadzor nad izvršavanjem poslova poverenih ovim zakonom i propisa donetih na osnovu ovog zakona. *** Član 112. U vršenju poslova iz čl. 110. i 111. ovog zakona inspektor može privremeno oduzeti predmete, robu ili uređaje čija upotreba nije dozvoljena ili koji su nastali, odnosno kojima su izvršene nedozvoljene radnje. U vršenju nadzora nad primenom mera zaštite životne sredine inspektor ima i ovlašćenja i dužnosti utvrđene posebnim zakonom. Član 113. Ako u toku vršenja inspekcijskog nadzora inspektor oceni da su pored povrede ovog zakona povređeni i drugi zakoni i propisi kojima se uređuju pitanja od značaja za zaštitu životne sredine ili pojedinog njenog dela, dužan je, pored preduzimanja mera za koje je ovlašćen, da obavesti drugi nadležni organ. Drugi nadležni inspekcijski organ o preduzetim merama izveštava inspektora.

397

PRIRUČNIK ZA STEČAJNE UPRAVNIKE U slučajevima kada inspektor utvrdi takve povrede zakona za koje su istovremeno propisane i nadležnosti drugih inspekcijskih organa, obavezan je da, bez odlaganja, obavesti ministra kako bi se zajednički izvršio nadzor i preduzele odgovarajuće mere. Član 114. Po žalbi protiv prvostepenog rešenja nadležnog opštinskog, odnosno gradskog organa donetog u vršenju poverenih poslova rešava Ministarstvo, ako ovim zakonom nije drugačije propisano. Po žalbi protiv prvostepenog rešenja nadležnog opštinskog, odnosno gradskog organa sa teritorije autonomne pokrajine donetog u vršenju poverenih poslova rešava nadležni organ autonomne pokrajine. Po žalbi protiv prvostepenog rešenja nadležnog opštinskog organa sa teritorije grada donetog u vršenju poverenih poslova, rešava nadležni organ grada. Po žalbi protiv prvostepenog rešenja nadležnog pokrajinskog organa, rešava Ministarstvo. Po žalbi protiv prvostepenog rešenja Ministarstva, rešava Vlada.

398

ZAKON O PRIVREDNIM DRUŠTVIMA „Službeni glasnik RS“, br. 125/04

Prestanak Član 52. Preduzetnik se briše iz registra u slučaju: 1) odjave; 2) smrti ili gubitka poslovne sposobnosti; 3) neobavljanja delatnosti neprekidno jednu godinu; 4) isteka vremena ako je obavljanje delatnosti registrovano na određeno vreme; 5) obavljanja delatnosti u vreme privremenog prekida rada po odluci nadležnog organa; 6) kažnjavanja, više od tri puta, za obavljanje delatnosti za koje ne ispunjava propisane uslove; 7) izrečene mere zabrane obavljanja delatnosti zbog neispunjavanja uslova za obavljanje te delatnosti, a u roku određenom u izrečenoj meri ne ispuni te uslove odnosno ne promeni delatnost; 8) promene pravne forme u pravnu formu privrednog društva, u skladu sa ovim zakonom; 9) stečaja i likvidacije. *** Razlozi prestanka Član 80. Ortačko društvo prestaje: 1) istekom vremena na koje je osnovano ili ispunjenjem cilja osnivanja; 2) odlukom ortaka o prestanku; 3) stečajem društva; 4) neobavljanjem poslova neprekidno u periodu od dve godine;

5) sudskom odlukom o prestanku; 6) nastupanjem bilo kojeg drugog događaja određenog osnivačkim aktom ili ugovorom ortaka društva koji ima za posledicu prestanak društva. Ako osnivačkim aktom ili ugovorom ortaka društva nije drukčije određeno, svojstvo ortaka u ortačkom društvu prestaje u slučaju: 1) smrti ortaka; 2) otvaranja stečaja nad nekim od ortaka; 3) otkaza nekog ortaka; 4) donošenja odluke ortaka u skladu sa osnivačkim aktom, ugovorom ortaka društva i ovim zakonom; 5) u drugim slučajevima određenim osnivačkim aktom ili ugovorom ortaka društva.

Promene u članstvu i status društva Okončanje statusa ortaka i promena pravne forme Član 103. Komanditno društvo ne prestaje u slučaju smrti komanditora, kao ni u slučaju prestanka komanditora koji nije fizičko lice. Ako iz komanditnog društva istupe svi komplementari a novi komplementari nisu primljeni u roku od tri meseca od dana istupanja poslednjeg komplementara, komanditori mogu u daljem roku od tri meseca doneti jednoglasno odluku o promeni pravne forme u društvo s ograničenom odgovornošću ili akcionarsko društvo, u skladu sa ovim zakonom.

399

PRIRUČNIK ZA STEČAJNE UPRAVNIKE Ako komanditori komanditnog društva ne postupe na način i u roku iz stava 2. ovog člana, komanditno društvo prestaje likvidacijom, u skladu sa ovim zakonom. Ako iz komanditnog društva istupe svi komanditori, komanditno društvo može u skladu sa stavom 2. ovog člana nastaviti da posluje kao ortačko društvo ili kao preduzetnik. Promene iz st. 1 do 4. ovog člana registruju se i objavljuju u skladu sa zakonom kojim se uređuje registracija privrednih subjekata. *** Zajam umesto kapitala Član 135. Član društva s ograničenom odgovornošću koji društvu u vreme poslovne krize, ne poveća sopstveni kapital kao dobar privrednik, već društvu da zajam može u stečajnom postupku ostvarivati zahtev za povraćaj zajma samo kao stečajni poverilac sa neobezbeđenim potraživanjem u skladu sa zakonom kojim se uređuje stečajni postupak. Ako treće lice da zajam društvu, u slučaju iz stava 1. ovog člana, a član društva pruži obezbeđenje za zajam, zajmodavac koji se nije namirio iz dobijenog obezbeđenja, može u stečajnom postupku protiv društva ostvarivati zahtev za povraćaj zajma za iznos koji nije uspeo namiriti, kao stečajni poverilac sa neobezbeđenim potraživanjem. Odredbe st. 1. i 2. ovog člana primenjuju se i na druge pravne poslove članova društva s ograničenom odgovornošću i trećih lica koje odgovaraju davanju zajma iz st. 1. i 2. ovog člana. Odredbe st. 1. do 3. ovog člana ne primenjuju se na člana društva s ograničenom odgovornošću čiji udeo u društvu ne

400

prelazi 1/10 osnovnog kapitala društva i koji nije direktor ili član upravnog odbora društva. Ako društvo s ograničenom odgovornošću u poslednjoj godini pre podnošenja predloga za otvaranje stečajnog postupka nad društvom ili nakon podnošenja tog predloga, u slučajevima iz st. 1. do 3. ovog člana vrati zajam, član društva koji je dao obezbeđenje za povraćaj zajma dužan je tako isplaćeni iznos zajma vratiti društvu. Obaveza iz stava 5. ovog člana postoji do iznosa datog obezbeđenja člana društva za povraćaj zajma u vreme vraćanja zajma. Član društva s ograničenom odgovornošću oslobađa se obaveze iz stava 5. ovog člana ako predmet datog obezbeđenja poveriocu stavi na raspolaganje društvu. Odredbe st. 1. do 7. ovog člana shodno se primenjuju i na druge poslove davanja zajma u smislu obligacionih odnosa. *** Osnovi Član 181. Društvo s ograničenom odgovornošću prestaje: 1) istekom vremena određenog u osnivačkom aktu; 2) odlukom skupštine članova; 3) statusnim promenama koje vode prestanku društva; 4) stečajem (bankrotstvom); 5) pravnosnažnom odlukom kojom se utvrđuje da je registracija društva bila ništava i određuje brisanje društva; 6) nastupanjem događaja određenog osnivačkim aktom ili ugovorom članova društva.

ODABRANE ODREDBE DRUGIH ZAKONA Jednočlano društvo Član 182. Jednočlano društvo s ograničenom odgovornošću prestaje u slučaju stečaja ili likvidacije nad jedinim članom koji nema pravnog sledbenika, odnosno smrću člana koji nema naslednika udela. Prestanak društva odlukom suda kao pravo manjinskih članova Član 183. Odredbe ovog zakona kojima se uređuje prestanak akcionarskog društva i druga pravna sredstva po zahtevu manjinskih akcionara, shodno se primenjuju i na društvo s ograničenom odgovornošću. *** Zajam umesto kapitala Član 232. Akcionar akcionarskog društva koji društvu u vreme poslovne krize ne poveća sopstveni kapital kao dobar privrednik, već društvu da zajam, može u stečajnom postupku ostvarivati zahtev za povraćaj zajma samo kao stečajni poverilac sa neobezbeđenim potraživanjem, u skladu sa zakonom kojim se uređuje stečajni postupak. Treće lice koje akcionarskom društvu u vreme iz stava 1. ovog člana da zajam umesto da mu akcionari pribave sopstveni kapital, a kome akcionar društva da neko obezbeđenje za povraćaj zajma, može u stečajnom postupku protiv društva ostvarivati zahtev za povraćaj zajma za iznos koji nije uspelo namiriti iz dobijenog obezbeđenja, kao stečajni poverilac sa neobezbeđenim potraživanjem. Odredbe st. 1. i 2. ovog člana primenjuju se i na druge pravne poslove akcionara akcionarskog društva i trećih lica koji odgovaraju davanju zajma iz st. 1. i 2. ovog člana. Odredbe st. 1. do 3. ovog člana ne primenjuju se na akcionare društva čiji akci-

onarski kapital ne prelazi 1/10 osnovnog kapitala društva i koji nije direktor, ili član upravnog odbora društva. Ako akcionarsko društvo u poslednjoj godini pre podnošenja predloga za otvaranje stečajnog postupka nad društvom ili nakon podnošenja tog predloga, u slučajevima iz st. 1. do 3. ovog člana vrati zajam, akcionar društva koji je dao obezbeđenje za povraćaj zajma dužan je tako isplaćeni iznos vratiti društvu. Obaveza iz stava 5. ovog člana postoji do iznosa datog obezbeđenja akcionara za povraćaj zajma u vreme vraćanja zajma. Akcionar društva se oslobađa obaveze iz stava 5. ovog člana ako predmet datog obezbeđenja poveriocu stavi na raspolaganje društvu. Odredbe st. 1 do 7. shodno se primenjuju i na druge pravne poslove davanja zajma u smislu obligacionih odnosa. *** Objava odluke i zaštita poverilaca Član 268. Odluka o smanjenju osnovnog kapitala otvorenog akcionarskog društva u redovnom postupku posle registracije objavljuje se dva puta u razmaku od 30 dana, sa pozivom poveriocima da prijave svoja potraživanja. Poverioci čija su nedospela potraživanja nastala pre poslednje objave registracije odluke o smanjenju osnovnog kapitala otvorenog akcionarskog društva mogu tražiti obezbeđenje tih potraživanja (ili isplatu potraživanja iako nisu dospela ako je tako određeno predmetnom odlukom), u roku od 90 dana od dana druge objave registracije te odluke. Obezbeđenje ne mogu tražiti poverioci koji u slučaju stečaja imaju pravo prvenstvenog namirenja iz stečajne mase dužnika, kao ni drugi po-

401

PRIRUČNIK ZA STEČAJNE UPRAVNIKE verioci sa obezbeđenim potraživanjem. U slučaju smanjenja osnovnog kapitala u redovnom postupku otvorenog akcionarskog društva, isplate akcionarima moguće su po proteku 90 dana od druge objave upisa te odluke u registar i posle pružanja obezbeđenja ili podmirenja potraživanja poveriocima koji su blagovremeno prijavili potraživanja. ***

Istovremeno smanjenje i povećanje Najveći iznos smanjenja Član 274. Osnovni kapital otvorenog akcionarskog društva može da se smanji smanjenjem u redovnom postupku samo do iznosa minimalnog osnovnog kapitala ovog društva propisanog članom 233. stav 2. ovog zakona. U slučaju smanjenja osnovnog kapitala ispod propisanog minimalnog iznosa osnovnog kapitala pokreće se postupak likvidacije ili stečaja društva u skladu sa zakonom. Izuzetno od stava 1. ovog člana, moguće je i smanjenje osnovnog kapitala otvorenog akcionarskog društva u redovnom postupku ispod tog minimuma ako se istovremeno sa odlukom o smanjenju osnovnog kapitala po jednom osnovu donese i odluka o povećanju tog kapitala po drugom osnovu tako da osnovni kapital dostigne propisani minimalni iznos, s tim da se to povećanje ne ostvaruje ulozima u stvarima i pravima. Odluke o smanjenju osnovnog kapitala u redovnom postupku i o istovremenom povećanju osnovnog kapitala otvorenog akcionarskog društva ništave su ako se povećanje, odnosno smanjenje osnovnog kapitala ne registruje najkasnije u roku od šest meseci od dana donošenja. Ovaj rok ne teče za vreme dok teče spor po tu-

402

žbi za pobijanje odluke o smanjenju ili o povećanju osnovnog kapitala i dok se za to ne dobije odobrenje državnog organa, ako je davanje tog odobrenja propisano. Odredbe člana 234. ovog zakona o minimalnoj nominalnoj vrednosti akcija primenjuju se i kad se vrši istovremeno smanjenje i povećanje osnovnog kapitala. *** Glasačka prava nekih vrsta držalaca akcija ili akcionara Član 298. Pravo glasa na osnovu akcija datih u zalogu ima akcionar kao zalogodavac. Pravo glasa na osnovu akcija ili udela koje akcionarsko društvo ima u drugom društvu, može ostvarivati punomoćnik ili zakonski zastupnik. Pravo glasa na osnovu akcija preminulog lica, maloletnika ili drugog lica koje nema poslovnu sposobnost, može vršiti zakonski zastupnik tog lica, bez prenosa tih akcija na ime tog zastupnika. Pravo glasa na osnovu akcija koje za stečajnog dužnika drži stečajni ili likvidacioni upravnik kod likvidacije društva, može vršiti bez prenosa tih akcija na svoje ime na ime tog lica ako je ovlašćenje za to dato odgovarajućom sudskom odlukom u kojoj je takvo lice ovlašćeno. ***

Imovinska odgovornost člana upravnog odbora i člana izvršnog odbora Slučajevi posebne imovinske odgovornosti Član 328. Član upravnog odbora akcionarskog društva koji prisustvuje sednici odbora na kojoj je doneta odluka smatra se da je saglasan sa takvom odlukom, osim ako

ODABRANE ODREDBE DRUGIH ZAKONA izrazi svoju nesaglasnost i ako tu nesaglasnost unese u zapisnik sednice ili ako je pošalje pisanim putem odmah posle sednice licu koje je predsedavalo sednicom ili je vodilo zapisnik sednice. Lice koje je odsutno sa sednice smatra se da je saglasno sa odlukom osim ako svoju nesaglasnost na isti način ne izrazi odmah nakon obaveštenja o odluci. Članovi upravnog odbora akcionarskog društva i članovi izvršnog odbora akcionarskog društva naročito su odgovorni društvu za štetu prouzrokovanu povredom svojih dužnosti, ako su povredom zakona: 1) vratili ulog akcionaru; 2) platili kamate ili dividende akcionaru; 3) prouzrokovali da društvo upisuje, daje u zalogu, stiče i poništava sopstvene akcije ili povlači i poništava akcije; 4) odobrili zajam ili kredit; 5) izvršili plaćanje u vreme likvidacije društva; 6) prouzrokovali da društvo posle odluke o prestanku vodi poslove, osim poslova koji su nužni za likvidaciju ili stečaj društva; 7) povredili dužnosti prema društvu navedene u čl. 32. do 34. i čl. 36. i 38. ovog zakona. Povredom dužnosti iz stava 2. ovog člana stiče se osnov za razrešenje članova upravnog odbora akcionarskog društva i članova izvršnog odbora društva. *** Razlozi za prestanak Član 345. Akcionarsko društvo prestaje: 1) protekom vremena za koje je osnovano;

2) pravnosnažnom odlukom skupštine akcionara koja se donosi kvalifikovanom većinom; 3) pravnosnažnom odlukom nadležnog suda kojom se utvrđuje da je registracija društva bila ništava i određuje brisanje društva po službenoj dužnosti; 4) odlukom stečajnog veća o otvaranju i zaključenju stečajnog postupka kojom se odbija otvaranje glavnog stečajnog postupka zbog nemogućnosti da se iz stečajne mase pokriju troškovi stečajnog postupka; 5) bankrotstvom (stečajem); 6) u drugim slučajevima utvrđenim zakonom i osnivačkim aktom društva koji su navedeni kao osnov za prestanak društva. ***

LIKVIDACIJA PRIVREDNOG DRUŠTVA Odeljak 1. Pojam i pokretanje postupka Pojam Član 347. Likvidacija privrednog društva sprovodi se u skladu sa ovim zakonom kada društvo ima dovoljno finansijskih sredstava za pokriće svih svojih obaveza, a naročito: 1) ako mu je izrečena mera zabrane obavljanja delatnosti zbog toga što ne ispunjava uslove za obavljanje delatnosti a u roku određenom u izrečenoj meri ne ispuni te uslove, odnosno ne promeni delatnost; 2) ako prestanu da postoje prirodni i drugi uslovi za obavljanje delatnosti; 3) istekom vremena za koje je osnovano;

403

PRIRUČNIK ZA STEČAJNE UPRAVNIKE 4) ako se broj osnivača, odnosno članova privrednog društva, osim kod akcionarskog društva i društva s ograničenom odgovornošću svede na jedan, a u roku od šest meseci, ako ovim zakonom nije drukčije uređeno, registru se ne prijavi novi član; 5) ako nije organizovano u skladu sa ovim zakonom; 6) ako ne obavlja delatnost duže od dve godine neprekidno; 7) u slučaju ništavosti osnivanja društva u skladu sa zakonom. Odluka Član 348. Likvidacija privrednog društva sprovodi se odlukom ortaka, članova ili akcionara, i to: 1) u slučaju ortačkog društva, jednoglasnom odlukom svih ortaka, ako osnivačkim aktom društva nije određeno odlučivanje većinom glasova; 2) u slučaju komanditnog društva, jednoglasnom odlukom svih komplementara, ako osnivačkim aktom društva nije određeno odlučivanje većinom glasova; 3) u slučaju društva s ograničenom odgovornošću, odlukom koju donosi skupština članova društva u skladu sa članom 146. stav 2. ovog zakona; 4) u slučaju akcionarskog društva, odlukom koju donosi skupština akcionara društva, kvalifikovanom većinom u skladu sa članom 293. stav 2. ovog zakona. Odredbe ovog zakona, osnivačkog akta, ugovora ortaka ili članova društva i statuta akcionarskog društva koje se odnose na obaveštavanje i postupak odlučivanja primenjuju se i na odlučivanje o likvidaciji društva.

404

Registracija i objavljivanje Član 349. Odluka o pokretanju postupka likvidacije privrednog društva registruje se i objavljuje u skladu sa zakonom kojim se uređuje registracija privrednih subjekata.

Odeljak 2. Likvidacija i poverioci Individualno obaveštenje poznatim poveriocima Član 350. Privredno društvo dostavlja poznatim poveriocima pisano obaveštenje sa kopijom registracione prijave o pokretanju postupka prestanka društva likvidacijom. Obaveštenje iz stava 1. ovog člana sadrži naročito: 1) poštansku adresu gde se upućuje prijava potraživanja poverilaca; 2) rok u kome privredno društvo u likvidaciji mora primiti prijavu, koji ne može biti kraći od 120 dana od dana dostavljanja pisanog obaveštenja; 3) upozorenje da će potraživanje biti prekludirano ako prijava potraživanja ne bude podneta u određenom roku. Potraživanje protiv privrednog društva u likvidaciji je prekludirano ako nije prijavljeno privrednom društvu u likvidaciji u roku iz stava 2. tačka 2) ovog člana ili ako poverilac čije je potraživanje osporeno od društva u likvidaciji ne pokrene postupak pred sudom u roku od 30 dana od dana prijema odluke o osporavanju potraživanja. Potraživanje iz stava 3. ovog člana ne obuhvata potraživanje koje je nastalo posle nastupanja dejstva odluke o likvidaciji privrednog društva.

ODABRANE ODREDBE DRUGIH ZAKONA Objava obaveštenja svim poveriocima Član 351. Privredno društvo u likvidaciji objavljuje obaveštenje o odluci o likvidaciji u skladu sa članom 349. ovog zakona.

U postupku likvidacije privrednog društva ne plaćaju se dividende niti se imovina društva raspodeljuje ortacima, članovima ili akcionarima pre plaćanja svih potraživanja poverilaca.

Obaveštenje iz stava 1. ovog člana mora da:

Likvidacioni upravnici Član 353. U postupku likvidacije delatnosti i poslove privrednog društva vode lica koja su imala ista ovlašćenja i pre likvidacije, ako društvo ne izabere drugo lice ili lica.

1) bude objavljeno najmanje tri puta u vremenskim razmacima ne manjim od 15 dana niti dužim od 30 dana; 2) sadrži pozivanje na odredbe ovog člana; 3) sadrži poštansku adresu gde se šalje prijava potraživanja od strane poverioca; 4) sadrži upozorenje da će potraživanje biti prekludirano ako ga poverilac ne prijavi, odnosno ne pokrene sudski postupak u skladu sa ovim zakonom. Potraživanja poverilaca biće prekludirana: 1) ako se ne prijave u roku od 30 dana od dana objavljivanja poslednjeg obaveštenja iz stava 2. tačka 1) ovog člana; 2) ako potraživanje bude osporeno a poverioci ne pokrenu postupak pred nadležnim sudom u roku od 30 dana od dana prijema obaveštenja o osporavanju tih potraživanja.

Odeljak 3. Status društva i likvidacioni upravnik Status društva za vreme likvidacije Član 352. Privredno društvo ne može preduzimati nove poslove, već samo poslove vezane za sprovođenje likvidacionog postupka kao što su prodaja imovine, plaćanje poverilaca, naplata potraživanja i druge poslove nužne za likvidaciju društva.

Lice ili lica koja imaju ovlašćenja u postupku likvidacije privrednog društva nazivaju se likvidacioni upravnici. Na zahtev bilo kog lica iz stava 1. ovog člana sud može iz opravdanih razloga imenovati drugog likvidacionog upravnika radi zamene upravnika izabranog od strane društva ili zajedničkog postupanja sa njima. Razrešenje likvidacionog upravnika Član 354. Likvidacioni upravnik može biti razrešen na isti način na koji je izabran, odnosno imenovan. Registracija i objavljivanje izbora, imenovanja i razrešenja likvidacionog upravnika Član 355. Izbor, određivanje ili razrešenje likvidacionog upravnika registruje se i objavljuje u skladu sa zakonom kojim se uređuje registracija privrednih subjekata. Poslovi likvidacionog upravnika Član 356. Likvidacioni upravnik privrednog društva završava tekuće poslovanje društva, naplaćuje potraživanja, izmiruje obaveze i unovčava imovinu društva. U okviru svojih ovlašćenja likvidacioni upravnik privrednog društva odgovoran je za vođenje poslova društva.

405

PRIRUČNIK ZA STEČAJNE UPRAVNIKE Likvidacioni upravnik zastupa privredno društvo u likvidaciji.

Odeljak 4. Likvidacioni bilansi Likvidacioni bilans stanja i finansijski izveštaji Član 357. Likvidacioni upravnik privrednog društva sastavlja bilans stanja najkasnije tri meseca po otvaranju postupka likvidacije (početni likvidacioni bilans stanja) i podnosi ga ortacima ili komplementarima ili skupštini članova ili akcionara na usvajanje. U bilansu stanja navodi se stanje aktive i pasive društva, neophodne radnje za sprovođenje likvidacije i vreme potrebno za završetak likvidacije. Sva imovina privrednog društva uključuje se u bilans stanja iz stava 1. ovog člana po njenoj tržišnoj ceni ili procenjenoj vrednosti. Likvidacioni upravnik privrednog društva podnosi privremeni izveštaj o svojim radnjama, sa obrazloženjem razloga zbog kojih se likvidacija nastavlja a nije završena, kao i finansijski izveštaj, najkasnije u roku od tri meseca po isteku svake poslovne godine, ako likvidacija traje duže od godinu dana. Obustava likvidacije i sprovođenje stečaja Član 358. Ako likvidacioni upravnik utvrdi da imovina privrednog društva nije dovoljna za to da se podmire sva potraživanja poverilaca, dužan je da odmah obustavi postupak likvidacije i pokrene postupak stečaja (bankrotstva). Ako je likvidacija obustavljena u skladu sa stavom 1. ovog člana, likvidacioni upravnik o tome izveštava registar radi registracije i objavljivanja u skladu sa zakonom kojim se uređuje registracija privrednih subjekata.

406

Izveštaj o sprovođenju likvidacije i predlog za deobu likvidacionog ostatka Član 359. Posle podmirenja dugova privrednog društva, likvidacioni upravnik sastavlja izveštaj o sprovedenoj likvidaciji, završni likvidacioni bilans i predlog o podeli likvidacionog ostatka društva. Završni likvidacioni bilans stanja privrednog društva sadrži prikaz izvora priliva i njihovu upotrebu, spisak imovine koja je otuđena i prilive koji su tako ostvareni, izjašnjenje da li postoje još neka pitanja koja treba rešavati i predlog njihovog rešavanja, iznos troškova likvidacije i naknade likvidacionom upravniku. Izveštaj i završni likvidacioni bilans privrednog društva usvajaju ortaci, odnosno skupština članova ili akcionara, ako u odluci o pokretanju postupka likvidacije ili u odluci nadležnog suda nije drukčije određeno.

Odeljak 5. Isplate vlasnicima društva i okončanje likvidacije Isplate ortacima, članovima ili akcionarima Član 360. Imovina privrednog društva u likvidaciji koja preostane posle izmirenja potraživanja poverilaca i drugih potraživanja raspodeljuje se od strane likvidacionog upravnika ortacima, članovima i akcionarima. Ako osnivačkim aktom, ugovorom ortaka, statutom društva ili odlukom nadležnog suda nije drukčije određeno, raspodela iz stava 1. ovog člana vrši se u skladu sa pravilima prioriteta, i to: 1) za plaćanje ortaka, članova ili akcionara sa preferencijalnim akcijama koji imaju pravo prioriteta na plaćanje u likvidaciji u skladu sa

ODABRANE ODREDBE DRUGIH ZAKONA osnivačkim aktom, ugovorom ortaka, članova ili akcionara društva; 2) za plaćanje ortacima (u slučaju ortačkog društva ili komanditnog društva), članovima (u slučaju društva s ograničenom odgovornošću) srazmerno udelima u društvu i akcionarima (u slučaju akcionarskog društva) srazmerno posedovanim akcijama u društvu. Komanditori komanditnog društva, članovi društva s ograničenom odgovornošću i akcionari akcionarskog društva koji su primili isplate u dobroj veri nakon što je privredno društvo u likvidaciji postupilo u svemu u skladu sa postupkom iz člana 350. i/ili člana 351. obavezni su na povraćaj primljenog ako je to potrebno za namirenje poverilaca društva.

Okončanje likvidacije Član 362. Posle okončanja postupka likvidacije privrednog društva i odobrenja finansijskog izveštaja sastavljenog sa danom završetka likvidacije i izveštaja o sprovođenju likvidacije od ortaka, komplementara, odnosno skupštine članova ili akcionara, likvidacioni upravnik bez odlaganja dostavlja ove izveštaje i odgovarajuće odluke u sedište društva i registar, zajedno sa zahtevom da društvo bude brisano iz registra u skladu sa zakonom kojim se uređuje registracija privrednih subjekata.

U slučaju spora u vezi sa raspodelom imovine društva u likvidaciji ortacima, članovima ili akcionarima društva, likvidacioni upravnik odlaže raspodelu do konačnog rešenja spora, osim ako odlukom suda nije drukčije određeno.

Ako se posle okončanja postupka likvidacije privrednog društva ortaci ili komplementari ne sastanu ili se sednica skupštine članova društva ili akcionara zbog nedostatka kvoruma ne održi, likvidacioni upravnik završava postupak u skladu sa stavom 1. ovog člana i bez odobrenja finansijskog izveštaja i izveštaja o sprovođenju postupka likvidacije od strane ortaka ili komplementara ili skupštine članova odnosno akcionara.

Naknada likvidacionom upravniku Član 361. Likvidacioni upravnik ima pravo da mu se primereno nadoknade troškovi koje je imao u sprovođenju likvidacije kao i na isplatu naknade za rad. Visinu troškova i naknade za rad određuju ortaci, odnosno skupština članova ili akcionara, a u slučaju spora sud.

Podatak o tome kod koga se čuvaju poslovne knjige i dokumentacija privrednog društva registruje se u skladu sa zakonom kojim se uređuje registracija privrednih subjekata.

U pogledu potraživanja iz stava 1. ovog člana likvidacioni upravnik smatra se poveriocem društva u likvidaciji. Troškovi i naknade za rad likvidacionog upravnika plaćaju se za vreme trajanja likvidacije, ako to ne utiče na podmirenje obaveza prema poveriocima društva.

Poslovne knjige i dokumenta privrednog društva koje je prestalo likvidacijom čuvaju se u skladu sa propisima kojima se uređuje arhivska građa.

Zainteresovana lica mogu pregledati knjige i dokumenta društva koje je prestalo likvidacijom, koja se u skladu sa zakonom smatraju javnim i dostupnim. Ako se naknadno utvrdi da je potrebno sprovesti dalje radnje po okončanju likvidacije privrednog društva, sud na predlog lica koje za to ima pravni interes, ponovo imenuje ranijeg ili novog likvidacionog upravnika.

407

PRIRUČNIK ZA STEČAJNE UPRAVNIKE Odgovornost likvidacionog upravnika za štetu Član 363. Likvidacioni upravnik odgovara ortacima, članovima i akcionarima privrednog društva kao i poveriocima privrednog društva za štetu koju im prouzrokuje u izvršenju svojih dužnosti, u skladu sa čl. 32. do 34. i čl. 36. i 37. ovog zakona. Likvidacioni upravnik ne odgovara poveriocima, kao ni ortacima, članovima društva ili akcionarima za bilo kakve gubitke privrednog društva, obaveze ili smanjenja vrednosti imovine koja su nastala kao rezultat donošenja savesnih i razumnih poslovnih odluka u vezi sa sprovođenjem postupka likvidacije privrednog društva. Zahtevi po osnovu odgovornosti likvidacionog upravnika za štetu iz stava 1. ovog člana zastarevaju u roku od jedne godine od dana brisanja privrednog društva iz registra. Ako je više likvidacionih upravnika odgovorno za istu štetu, oni odgovaraju solidarno. Odgovornost ortaka, članova i akcionara po okončanju likvidacije Član 364. Ortaci ortačkog društva i komplementari komanditnog društva za eventualno neizmirene obaveze ovih društava u likvidacionom postupku odgovaraju posle okončanja tog postupka i brisanja društva iz registra solidarno. Komanditori komanditnog društva, članovi društva sa ograničenom odgovornošću i akcionari akcionarskog društva za eventualno neizmirene obaveze ovih društava u likvidacionom postupku, odgovaraju posle okončanja tog postupka i brisanja društva iz registra solidarno do visine primljenog iznosa iz likvidacionog ostatka.

408

Obaveštenje poreskog organa Član 365. Likvidacioni upravnik privrednog društva obaveštava odgovarajući poreski organ o prestanku društva dostavljanjem izveštaja o likvidaciji i drugih izveštaja i dokumenata u skladu sa zakonom.

ZAKON O OBLIGACIONIM ODNOSIMA „Službeni list SFRJ“, br. 29/78, 39/85, 45/89, 57/89; „Službeni glasnik RS“, br. 31/93, 22/99, 23/99, 35/99, 44/99

Odsek 2. Hartije od vrednosti Pojam Član 234. Hartija od vrednosti je pismena isprava kojom se njen izdavalac obavezuje da ispuni obavezu upisanu na toj ispravi njenom zakonitom imaocu. Bitni sastojci Član 235. Hartija od vrednosti mora sadržavati sledeće bitne sastojke: 1) označenje vrste hartije od vrednosti; 2) firmu, odnosno naziv i sedište, odnosno ime i prebivalište izdavaoca hartije od vrednosti; 3) firmu, odnosno naziv ili ime lica na koje, odnosno po čijoj naredbi hartija od vrednosti glasi, ili označenje da hartija glasi na donosioca; 4) tačno označenu obavezu izdavaoca koja proizlazi iz hartije od vrednosti; 5) mesto i datum izdavanja hartije od vrednosti a kod onih koje se izdaju u seriji i njen serijski broj; 6) potpis izdavaoca hartije od vrednosti odnosno faksimil potpisa izdavaoca hartije od vrednosti koje se izdaju u seriji. Posebnim zakonom za pojedine hartije od vrednosti mogu biti određeni i drugi bitni sastojci. Isprava koja ne sadrži bilo koji od bitnih sastojaka ne važi kao hartija od vrednosti.

Hartije od vrednosti izdate u seriji, koje ne sadrže bilo koji od bitnih sastojaka, nemaju pravno dejstvo. Na koga hartija od vrednosti može glasiti Član 236. Hartija od vrednosti može glasiti na donosioca, na ime ili po naredbi. Nastanak obaveze Član 237. Obaveza iz hartije od vrednosti nastaje u trenutku kada izdavalac hartiju od vrednosti preda njenom korisniku. *** Kome pripada pravo iz hartije od vrednosti Član 239. Potraživanje iz hartije od vrednosti vezano je za samu hartiju i pripada njenom zakonitom imaocu. Kao zakoniti imalac hartije od vrednosti na donosioca smatra se njen donosilac. Kao zakoniti imalac hartije od vrednosti na ime ili po naredbi smatra se lice na koje hartija od vrednosti glasi, odnosno lice na koje je uredno preneta. Savesni pribavilac hartije od vrednosti na donosioca postaje njen zakoniti imalac i stiče pravo na potraživanje upisano na njoj i kad je hartija od vrednosti izašla iz ruku njenog izdavaoca, odnosno njenog ranijeg imaoca i bez njegove volje. Ko može tražiti ispunjenje Član 240. Ispunjenje potraživanja iz hartije od vrednosti može zahtevati, uz njeno

409

PRIRUČNIK ZA STEČAJNE UPRAVNIKE podnošenje, samo njen zakoniti imalac, odnosno lice koje on ovlasti. Prenos prava iz hartije na donosioca Član 241. Pravo iz hartije od vrednosti na donosioca prenosi se njenom predajom.

Ništav je delimični indosament. Prenos punomoćja i prenos za zalogu Član 245. Hartija od vrednosti može se preneti i kao prenos punomoćja, odnosno kao prenos za zalogu.

Prenos prava iz hartije na ime Član 242. Pravo iz hartije od vrednosti na ime prenosi se cesijom.

Kod prenosa punomoćja stavlja se klauzula “vrednost u punomoćju”, a kod prenosa za zalogu “vrednost za zalogu” ili slično.

Posebnim zakonom može biti određeno da se pravo iz hartije od vrednosti na ime može prenositi i indosamentom.

Dejstvo prenosa prava Član 246. Prenosom prava iz hartije od vrednosti njen novi imalac stiče sva prava koja su pripadala prethodnom imaocu.

Prenos prava iz hartije od vrednosti na ime vrši se ubeležavanjem na samoj hartiji firme, odnosno naziva, odnosno imena novog imaoca, potpisivanjem prenosioca i upisom prenosa u registar hartija od vrednosti, ako se takav registar vodi kod izdavaoca. Prenos prava iz hartije po naredbi Član 243. Pravo iz hartije od vrednosti po naredbi prenosi se indosamentom. Vrsta indosamenta Član 244. Indosament može biti puni, blanko i na donosioca. Puni indosament sadrži izjavu o prenosu i firmu, odnosno naziv ili ime lica na koje se pravo iz hartije od vrednosti prenosi (indosatar) i potpis prenosioca (indosant), a može da sadrži i druge podatke (mesto, datum i dr.). Blanko indosament sadrži samo potpis indosanta. U slučaju prenosa na donosioca umesto imena indosatara stavlja se reč “donosiocu”. Indosament na donosioca važi kao blanko indosament.

410

Prenos prava iz hartije od vrednosti na ime bilo da se vrši putem cesije ili indosamenta, nema dejstva prema izdavaocu dok on o tome ne bude pismenim putem obavešten, odnosno dok taj prenos ne bude ubeležen u registar hartija od vrednosti na ime, ako se takav registar vodi kod izdavaoca. Cedent, odnosno indosant ne odgovara za neispunjenje obaveze od strane izdavaoca, osim u slučaju drukčije zakonske odredbe ili ako postoji suprotna odredba upisana na samoj hartiji od vrednosti. Dejstvo prenosa punomoćja i prenosa za zalogu Član 247. Imalac hartije od vrednosti koja je na njega preneta kao “prenos punomoćja” ili “prenos za zalogu” može vršiti sva prava koja iz te hartije od vrednosti proističu, ali hartiju može preneti na drugog samo kao prenos punomoćja. Dokazivanje zakonitosti prenosa Član 248. Poslednji indosatar dokazuje svoje pravo iz hartije od vrednosti neprekidnim nizom indosamenata.

ODABRANE ODREDBE DRUGIH ZAKONA Ovo pravilo se shodno primenjuje i na poslednjeg cesionara. Zabrana prenosa Član 249. Zabrana prenosa indosamentom hartije od vrednosti po naredbi vrši se izrazom „ne po naredbi” ili stavljanjem slične klauzule koja ima isto značenje. Pravo iz hartije od vrednosti čiji je prenos indosamentom zabranjen može se preneti samo cesijom. Prenos indosamentom mogu zabraniti izdavalac i indosant. Posebnim zakonom ili izjavom izdavaoca upisanoj na samoj hartiji od vrednosti na ime može se zabraniti svako njeno prenošenje. ***

POBIJANJE DUŽNIKOVIH PRAVNIH RADNJI Opšte pravilo Član 280. Svaki poverilac čije je potraživanje dospelo za isplatu, i bez obzira kad je nastalo, može pobijati pravnu radnju svog dužnika koja je preduzeta na štetu poverilaca. Smatra se da je pravna radnja preduzeta na štetu poverilaca ako usled njenog izvršenja dužnik nema dovoljno sredstava za ispunjenje poveriočevog potraživanja. Pod pravnom radnjom podrazumeva se i propuštanje zbog koga je dužnik izgubio kakvo materijalno pravo ili kojim je za njega nastala kakva materijalna obaveza. Uslovi pobijanja Član 281. Teretno raspolaganje može se pobijati ako je u vreme raspolaganja dužnik znao

ili mogao znati da preduzetim raspolaganjem nanosi štetu svojim poveriocima i ako je trećem licu sa kojim je ili u čiju je korist pravna radnja preduzeta to bilo poznato ili moglo biti poznato. Ako je treće lice dužnikov suprug, ili srodnik po krvi u pravoj liniji, ili u pobočnoj liniji do četvrtog stepena, ili po tazbini do istog stepena, pretpostavlja se da mu je bilo poznato da dužnik preduzetim raspolaganjem nanosi štetu poveriocima. Kod besplatnih raspolaganja i sa njima izjednačenih pravnih radnji smatra se da je dužnik znao da preduzetim raspolaganjem nanosi štetu poveriocima, i za pobijanje tih radnji ne zahteva se da je trećem licu to bilo poznato ili moglo biti poznato. Odricanje od nasledstva smatra se besplatnim raspolaganjem. Isključenje pobijanja Član 282. Ne mogu se pobijati zbog oštećenja poverilaca uobičajeni prigodni darovi, nagradni darovi, kao ni darovi učinjeni iz zahvalnosti, srazmerni materijalnim mogućnostima dužnika. Kako se vrši pobijanje Član 283. Pobijanje se može vršiti tužbom ili prigovorom. Tužba za pobijanje podnosi se protiv trećeg lica sa kojim je, ili u čiju je korist preduzeta pravna radnja koja se pobija, odnosno protiv njegovih univerzalnih pravnih sledbenika. Ako je treći otuđio nekim teretnim poslom korist pribavljenu raspolaganjem koje se pobija, tužba se može podići protiv pribavioca samo ako je ovaj znao da se pribavljanje njegovih prethodnika moglo pobijati, a ako je tu korist otuđio po-

411

PRIRUČNIK ZA STEČAJNE UPRAVNIKE slom bez naknade, tužba se može podići protiv pribavioca i ako on to nije znao. Tuženi može izbeći pobijanje ako ispuni dužnikovu obavezu. Dejstvo pobijanja Član 284. Ako sud usvoji tužbeni zahtev, pravna radnja gubi dejstvo samo prema tužiocu i samo koliko je potrebno za ispunjenje njegovih potraživanja. Rok za podizanje tužbe Član 285. Tužba za pobijanje može se podneti u roku od jedne godine za raspolaganje iz člana 281. stav 1. a za ostale slučajeve u roku od tri godine. Rok iz prethodnog stava računa se od dana kada je preduzeta pravna radnja koja se pobija, odnosno od dana kada je trebalo preduzeti propuštenu radnju.

412

ZAKON O TRŽIŠTU HARTIJA OD VREDNOSTI i DRUGIH FINANSIJSKIH INSTRUMENATA „Službeni list SRJ“, br. 65/02; „Službeni glasnik RS“, br. 57/03; 55/04

Primena zakona Član 2. Ovaj zakon odnosi se na sledeće finansijske instrumente: 1) hartije od vrednosti koje se izdaju u seriji (u daljem tekstu: hartije od vrednosti); 2) varante za kupovinu akcija ili obveznica i druge hartije od vrednosti koje daju pravo na kupovinu akcija ili obveznica; 3) standardizovane finansijske derivate (u daljem tekstu: finansijski derivati); 4) depozitne potvrde i druge vrste finansijskih instrumenata koje Komisija za hartije od vrednosti utvrdi kao hartije od vrednosti, odnosno finansijske instrumente kojima se može trgovati na organizovanom tržištu. Član 3. Ovaj zakon ne primenjuje se na: 1) polise osiguranja osiguravajućih društava; 2) hartije od vrednosti koje se izdaju povodom prometa robe i usluga, kao što je menica, ček, pismeni uput (asignacija), konosman, tovarni list, skladišnica i druga hartija od vrednosti čiji su izdavanje i promet uređeni posebnim zakonom; 3) druge isprave o dugu, novčanom depozitu ili štednji koje nemaju svojstva hartije od vrednosti u skladu sa ovim zakonom; 4) izvedene i druge finansijske instrumente koji nisu standardizovani i koji kao finansijski instrumenti

nisu utvrđeni aktom Komisije za hartije od vrednosti; 5) udele zatvorenih društava; 6) investicione kupone otvorenih investicionih fondova. Ovaj zakon ne primenjuje se na javnu ponudu dužničkih hartija od vrednosti, čiji je izdavalac Savezna Republika Jugoslavija, republike članice i Narodna banka Jugoslavije, osim ako ovim ili drugim zakonom nije drukčije određeno. *** Član 5. *** (6) Hartije od vrednosti Hartije od vrednosti su istovremeno izdati prenosivi elektronski dokumenti izdavaoca koji glase na ime, iz kojih za zakonite imaoce proizlaze jednaka prava i obaveze u skladu sa ovim zakonom i odlukom izdavaoca o distribuciji hartija od vrednosti. *** Član 7. Hartije od vrednosti naročito sadrže: 1) oznaku vrste hartije od vrednosti, 2) oznaku klase, odnosno serije hartije od vrednosti ako je izdavalac izdao više klasa, odnosno serija hartija od vrednosti iste vrste, 3) naziv, sedište i matični broj izdavaoca hartija od vrednosti, 4) naziv, sedište i matični broj pravnog lica, odnosno ime, prezime, adresu i jedinstveni matični broj fizičkog lica na čije ime glasi hartija od vrednosti,

413

PRIRUČNIK ZA STEČAJNE UPRAVNIKE 5) nominalnu vrednost celokupne emisije hartija od vrednosti, 6) nominalnu vrednost hartija od vrednosti, 7) opis prava i obaveza koje hartija od vrednosti sadrži i način njihovog ostvarenja, 8) datum izdavanja, odnosno upisa hartije od vrednosti u Centralni registar hartija od vrednosti. Posebne elemente pojedinih vrsta hartija od vrednosti i jednoobraznu identifikaciju hartija od vrednosti utvrđuje Komisija za hartije od vrednosti. *** Osnovne vrste hartija od vrednosti Član 13. Predmet javne ponude na organizovanom tržištu mogu biti sledeće hartije od vrednosti: 1) akcije - hartije od vrednosti izdate u seriji koje glase na deo osnovnog kapitala akcionarskog društva; 2) dužničke hartije od vrednosti - obveznice i druge hartije od vrednosti izdate u seriji koje imaocu daju pravo na isplatu nominalne vrednosti ili nominalne vrednosti s kamatom, kao i druga prava; 3) varanti za kupovinu akcija ili obveznica - hartije od vrednosti koje imaocu daju pravo na kupovinu budućih emisija akcija, odnosno obveznica izdavaoca varanta određenog dana, odnosno u određenom periodu, po unapred određenoj ili odredivoj ceni; 4) depozitne potvrde - hartije od vrednosti koje izdaju ovlašćene banke koje poseduju inostrane akcije ili obveznice deponovane kod banke u inostranstvu, a koje predstavljaju domaći ekvivalent inostranih ak-

414

cija ili obveznica, odnosno sadrže istovetna prava i obaveze kao i inostrane hartije od vrednosti na koje se odnose. Predmet javne ponude na organizovanom tržištu mogu biti i druge hartije od vrednosti koje utvrdi Komisija za hartije od vrednosti. *** Rešenje o odobrenju za distribuciju hartija od vrednosti Član 21. Komisija za hartije od vrednosti donosi rešenje o odobrenju prospekta za distribuciju hartija od vrednosti kad utvrdi da on sadrži sve podatke utvrđene ovim zakonom i aktom Komisije za hartije od vrednosti i da je priložena propisana dokumentacija. Komisija za hartije od vrednosti doneće rešenje o odbijanju zahteva za odobrenje prospekta za distribuciju hartija od vrednosti u slučaju: 1) da je sadržina prospekta u suprotnosti, odnosno da forma prospekta nije u skladu sa odredbama ovog zakona i aktima donetim na osnovu tog zakona; 2) da u prospektu nisu navedeni svi potrebni podaci ili nije priložena propisana dokumentacija; 3) da podaci u prospektu nisu u skladu sa odlukom izdavaoca o distribuciji hartija od vrednosti, odnosno ne odgovaraju podacima u dostavljenoj dokumentaciji; 4) da je nad izdavaocem pokrenut postupak stečaja ili likvidacije; 5) da to zahteva zaštita investitora. ***

ODABRANE ODREDBE DRUGIH ZAKONA Izuzeci prema razlogu za izdavanje hartija od vrednosti Član 49. Odobrenje prospekta za distribuciju hartija od vrednosti nije obavezno kada se vrši distribucija: 1) akcija radi pretvaranja rezervi i neraspoređene dobiti u osnovni kapital u skladu sa zakonom kojim se uređuju preduzeća; 2) varanta za kupovinu akcija ili obveznica; 3) običnih akcija prilikom zamene obveznica ili prioritetnih akcija u obične akcije; 4) akcija radi pretvaranja duga akcionarskog društva u osnovni kapital; 5) akcija radi zamene postojećih akcija zbog promene njihove nominalne vrednosti; 6) hartija od vrednosti radi zamene postojećih hartija od vrednosti prilikom statusnih promena društva koje se vrše u skladu sa zakonom kojim se uređuju preduzeća. *** Novčani račun brokersko-dilerskog društva i klijenata Član 128. Brokersko-dilersko društvo dužno je da kod ovlašćene banke, odnosno banke - člana Centralnog registra hartija od vrednosti ili kod Centralnog registra hartija od vrednosti otvori novčani račun klijenata i svoj novčani račun. Sredstva s novčanog računa klijenata brokersko-dilersko društvo može da koristi samo za plaćanje obaveza na osnovu naloga klijenata. Sredstva na novčanom računu klijenata nisu vlasništvo brokersko-dilerskog društva i ne ulaze u njegovu imovinu, ne mogu se uključiti u likvidacionu ili stečaj-

nu masu, niti koristiti za plaćanje obaveza brokersko-dilerskog društva prema trećim licima. Brokersko-dilersko društvo dužno je da vodi računa da na novčanom računu klijenata ima dovoljno sredstava na dan saldiranja. *** Posebna pravila stečajnog postupka Član 136. U slučaju oduzimanja brokersko-dilerskom društvu dozvole za rad, Komisija za hartije od vrednosti po službenoj dužnosti pokreće postupak likvidacije, odnosno stečaja u skladu sa zakonom, ako ovim zakonom nije drukčije određeno. Danom donošenja rešenja o oduzimanju brokersko-dilerskom društvu dozvole za rad, Komisija za hartije od vrednosti daje nalog banci kod koje se vode računi ovog društva da izvrši blokadu tih računa. Od dana otvaranja stečajnog postupka nad brokersko-dilerskim društvom ne može se zaključiti prinudno poravnanje. U postupku stečaja brokersko-dilerskog društva stečajni upravnik ne može odustati od ugovora o kupovini i prodaji hartija od vrednosti koje je zaključilo to društvo. Iz stečajne mase brokersko-dilerskog društva izlučuju se potraživanja klijenata tog društva po osnovu ulaganja u hartije od vrednosti, kao i potraživanja savezne države, republika članica i Narodne banke Jugoslavije po tom osnovu. Odluka o otvaranju postupka likvidacije, odnosno stečaja nad brokersko-dilerskim društvom ne može se zaključiti prinudno poravnanje. ***

415

PRIRUČNIK ZA STEČAJNE UPRAVNIKE Član 176. Berza može isključiti sa listinga hartije od vrednosti određenog izdavaoca, odnosno hartije od vrednosti određene klase ili serije istog izdavaoca: 1) ako se trgovina hartijama od vrednosti ne vrši duže od šest meseci; 2) ako izdavalac podnese zahtev za isključenje sa listinga berze; 3) ako izdavalac prestane da ispunjava uslove za listing na berzi; 4) ako izdavalac povuče svoje hartije od vrednosti ili im istekne rok dospeća; 5) ako je nad pravnim licem koje je izdalo hartije od vrednosti otvoren postupak stečaja ili likvidacije. Berza može isključiti sa slobodnog berzanskog tržišta hartije od vrednosti određenog izdavaoca, odnosno hartije od vrednosti određene klase ili serije istog izdavaoca: 1) ako izdavalac podnese zahtev za isključenje sa slobodnog berzanskog tržišta; 2) ako izdavalac povuče svoje hartije od vrednosti ili im istekne rok dospeća; 3) ako je nad pravnim licem koje je izdalo hartije od vrednosti otvoren postupak stečaja ili likvidacije.

416

OSNOVNI KRIVIČNI ZAKON „Službeni list SFRJ”, br. 44/76, 36/77, 34/84, 37/84, 74/87, 57/89, 3/90, 38/90, 45/90, 54/90, „Službeni list SRJ”, br. 35/92, 16/93, 31/93, 37/93, 24/94, 61/01, „Službeni glasnik RS”, br. 39/03

Krivično delo Član 8. Krivično delo je društveno opasno delo koje je zakonom određeno kao krivično delo i čija su obeležja određena zakonom. Nije krivično delo ono delo koje, iako sadrži obeležja krivičnog dela određena zakonom, predstavlja neznatnu društvenu opasnost zbog malog značaja i zbog neznatnosti ili odsutnosti štetnih posledica. *** Krivična odgovornost Član 11. Krivično je odgovoran učinilac koji je uračunljiv i koji je krivično delo učinio sa umišljajem ili iz nehata. Za krivično delo učinjeno iz nehata učinilac je krivično odgovoran samo kad to zakon određuje. Uračunljivost Član 12. Nije uračunljiv učinilac koji u vreme izvršenja krivičnog dela nije mogao shvatiti značaj svog dela ili nije mogao upravljati svojim postupcima usled trajne ili privremene duševne bolesti, privremene duševne poremećenosti ili zaostalog duševnog razvoja (neuračunljivosti). Učinilac krivičnog dela čija je sposobnost da shvati značaj svog dela ili sposobnost da upravlja svojim postupcima bila bitno smanjena usled nekog stanja iz stava 1. ovog člana može se blaže kazniti (bitno smanjena uračunljivost). Krivično je odgovoran učinilac krivičnog dela koji upotrebom alkohola, droga

ili na drugi način dovede sebe u stanje u kome nije mogao shvatiti značaj svog dela ili upravljati svojim postupcima, ako je pre nego što se doveo u to stanje delo bilo obuhvaćeno njegovim umišljajem ili je u odnosu na krivično delo kod njega postojao nehat, a zakon za takvo delo predviđa krivičnu odgovornost i za nehat. Umišljaj Član 13. Krivično delo je učinjeno sa umišljajem kad je učinilac bio svestan svog dela i hteo njegovo izvršenje; ili kad je bio svestan da usled njegovog činjenja ili nečinjenja može nastupiti zabranjena posledica ali je pristao na njeno nastupanje. *** Pripremanje Član 18. Ko sa umišljajem priprema izvršenje krivičnog dela kazniće se samo kad to zbog posebne društvene opasnosti samog pripremanja zakon izričito određuje. Pripremanje krivičnog dela može se zakonom odrediti kao posebno krivično delo ili se zakonom može propisati kažnjavanje za pripremanje određenog krivičnog dela. Kad zakon propisuje kažnjavanje za pripremanje određenog krivičnog dela, pripremanje se može sastojati u nabavljanju ili osposobljavanju sredstava za izvršenje krivičnog dela, u otklanjanju prepreka za izvršenje krivičnog dela, u dogovaranju, planiranju ili organizovanju sa drugim izvršiocima krivičnog dela, kao i u drugim radnjama kojima se stvaraju uslovi za neposredno izvršenje krivičnog dela a koje ne predstavljaju radnju izvršenja.

417

PRIRUČNIK ZA STEČAJNE UPRAVNIKE Pokušaj Član 19. Ko sa umišljajem započne izvršenje krivičnog dela, ali ga ne dovrši, kazniće se za pokušaj krivičnog dela za koje se po zakonu može izreći zatvor od pet godina ili teža kazna, a za pokušaj drugog krivičnog dela samo kad zakon izričito propisuje kažnjavanje i za pokušaj. Učinilac će se za pokušaj kazniti u granicama kazne propisane za krivično delo, a može se i blaže kazniti. *** Saizvršilaštvo Član 22. Ako više lica, učestvovanjem u radnji izvršenja ili na drugi način, zajednički učine krivično delo, svako od njih kazniće se kaznom propisanom za to delo. Podstrekavanje Član 23. Ko drugog sa umišljajem podstrekne da učini krivično delo kazniće se kao da ga je sam učinio. Ko drugog sa umišljajem podstrekava na izvršenje krivičnog dela za koje se po zakonu može izreći pet godina zatvora ili teža kazna, a delo ne bude ni pokušano, kazniće se kao za pokušaj krivičnog dela. Pomaganje Član 24. Ko drugome sa umišljajem pomogne u izvršenju krivičnog dela kazniće se kao da ga je sam učinio, a može se i blaže kazniti. Kao pomaganje u izvršenju krivičnog dela smatra se naročito: davanje saveta ili uputstava kako da se izvrši krivično delo, stavljanje učiniocu na raspolaganje sredstava za izvršenje krivičnog dela, otklanjanje prepreka za izvršenje krivičnog dela, kao i unapred obećano prikrivanje

418

krivičnog dela, učinioca, sredstava kojima je krivično delo izvršeno, tragova krivičnog dela ili predmeta pribavljenih krivičnim delom. Granice krivične odgovornosti i kažnjivosti saučesnika Član 25. Saizvršilac je krivično odgovoran u granicama svog umišljaja ili nehata, a podstrekač i pomagač - u granicama njihovog umišljaja. Saizvršilac, podstrekač ili pomagač koji je dobrovoljno sprečio izvršenje krivičnog dela može se osloboditi od kazne. To važi i u slučaju pripremanja krivičnog dela, bez obzira da li je zakonom određeno kao posebno krivično delo ili je zakonom propisano kažnjavanje za pripremanje određenog krivičnog dela (član 18. stav 2). Lični odnosi, svojstva i okolnosti usled kojih zakon isključuje krivičnu odgovornost, ili dozvoljava oslobođenje od kazne, ublažavanje ili pooštravanje kazne, mogu se uzeti u obzir samo onom izvršiocu, saizvršiocu, podstrekaču ili pomagaču kod koga takvi odnosi, svojstva i okolnosti postoje.

ZAKON O PRIVATNIM PREDUZETNICIMA (ZAKON O LIČNOM RADU) „Službeni glasnik SRS“, br. 54/89, 9/90; „Službeni glasnik RS“, br. 19/91, 46/91, 31/93, 39/93, 53/93, 67/93, 48/94, 53/95, 35/02

Osnovne odredbe Član 1. Privatni preduzetnik samostalno obavlja delatnosti, pod uslovima i na način utvrđen ovim zakonom.

Osnivač može osnovati samo jednu radnju s tim što delatnost može obavljati i u više posebnih prostora na teritoriji iste ili više opština.

Delatnosti uređene posebnim zakonom, objavljuju se i na način predviđen tim zakonom. Član 1a. Privatni preduzetnik, u smislu ovog zakona, jeste fizičko lice koje, radi sticanja dobiti, osniva radnju i samostalno obavlja delatnost (u daljem tekstu: preduzetnik). Član 2. Delatnostima, u smislu ovog zakona smatraju se delatnosti utvrđene saveznim propisom o klasifikaciji delatnosti, umetnički i stari zanati i poslovi domaće radinosti. Umetnički i stari zanati i poslovi domaće radinosti jesu naročito: filigranska delatnost, opančarska, grnčarska, kao i izrada predmeta koji imaju estetsko obeležje narodnog stvaralaštva. Ministar nadležan za poslove privatnog preduzetništva odrediće bliže poslove koji se smatraju umetničkim i starim zanatima, odnosno poslovima domaće radinosti (u daljem tekstu: ministar). Član 3. Za obavljanje samostalne delatnosti, preduzetnik (u daljem tekstu: osnivač radnje) osniva radnju, odnosno odgovarajući oblik poslovanja (radionica, kancelarija, biro, servis, agencija, studio, pansion, apoteka, ordinacija, i sl., u daljem tekstu: radnja).

419

ZAKON O PRIVATIZACIJI „Službeni glasnik RS“, br. 38/01, 18/03

Restruktuiranje u postupku privatizacije Član 19. Ako Agencija proceni da kapital ili imovina subjekta privatizacije ne mogu biti prodati metodom javnog tendera ili javne aukcije bez prethodnog restruktuiranja, subjekt privatizacije dužan je da se restrukturira u postupku privatizacije, u skladu sa ovim zakonom. Restruktuiranje u postupku privatizacije (u daljem tekstu: restruktuiranje), u smislu ovog zakona, podrazumeva statusne odnosno organizacione promene ili poravnanje iz dužničko-poverilačkih odnosa i druge promene koje se odnose na subjekt privatizacije koje omogućavaju prodaju njegovog kapitala ili imovine. Agencija može odlučiti da sprovede restruktuiranje subjekta privatizacije ili da uputi zahtev nadležnom organu subjekta privatizacije da dostavi program restruktuiranja u roku i na način utvrđen ovim zakonom. Član 20. U okviru restruktuiranja subjekta privatizacije: 1) poverioci mogu, u celini ili delimično, otpisati glavnicu duga, pripadajuće kamate ili druga potraživanja; 2) poverioci sa većinskim državnim kapitalom mogu svoja novčana potraživanja u subjektu privatizacije konvertovati u kapital tog subjekta. Pravni poslovi iz stava 1. ovog člana punovažni su samo u slučaju da se restruktuiranje ostavi u potpunosti u skladu sa programom restruktuiranja koji se okončava prodajom kapitala, odnosno

420

imovine subjekta privatizacije. Subjekti privatizacije u kojima je sprovedeno restruktuiranje dužni su da kapital, odnosno imovinu, uključujući i kapital konvertovan u skladu sa stavom 1. tačka 2) ovog člana, prodaju metodom javnog tendera ili javne aukcije. U toku sprovođenja restruktuiranja poverioci ne mogu da preduzimaju radnje radi prinudne naplate svojih dospelih potraživanja. Vlada Republike Srbije bliže propisuje postupak i način restruktuiranja subjekta privatizacije.

ZAKON O OSNOVAMA SVOJINSKOPRAVNIH ODNOSA „Službeni list SFRJ“, br. 6/80, 36/90; „Službeni list SRJ“, br. 29/96

Pravo svojine Član 13. Više lica imaju pravo susvojine na nepodeljenoj stvari kada je svaki deo svakog od njih određen srazmerno prema celini (idealni deo). Ako suvlasnički delovi nisu određeni, pretpostavlja se da su jednaki.

Član 18. U slučajevima i pod uslovima određenim zakonom može postojati pravo zajedničke svojine. Zajednička svojina je svojina više lica na nepodeljenoj stvari kada su njihovi udeli odredivi ali nisu unapred određeni.

*** Član 16. Suvlasnik ima pravo da u svako vreme zahteva deobu stvari, osim u vreme u koje bi ta deoba bila na štetu drugih suvlasnika, ako zakonom nije drugačije određeno. Pravo iz stava 1. ovog člana ne zastareva. Ništav je ugovor kojim se suvlasnik trajno odriče prava na deobu stvari. Suvlasnici sporazumno određuju način deobe stvari, a u slučaju da se ne može postići sporazum, odlučuje sud. Sud će odlučiti da se deoba izvrši prodajom stvari ako je fizička deoba nemoguća ili je moguća samo uz znatno smanjenje vrednosti stvari. Suvlasniku kome je deobom pripala stvar ili deo stvari ostali suvlasnici jamče za pravne i fizičke nedostatke stvari u granicama vrednosti od svojih suvlasničkih delova. Pravo iz stava 6. ovog člana se gasi se protekom tri godine od deobe stvari. Član 17. Susvojina postoji i na nepodeljenoj stvari čiji su delovi u različitim oblicima svojine.

421

ZAKON O VANPARNIČNOM POSTUPKU „Službeni glasnik SRS“ br. 25/82, 48/88, „Službeni glasnik RS“ br. 46/95

Raspravljanje zaostavštine Član 115. Za raspravljanje zaostavštine sud će odrediti ročište. U pozivu na ročište sud će zainteresovana lica obavestiti o pokretanju postupka i postojanju testamenta, ako postoji i pozvati da odmah dostave sudu pismeni testament odnosno ispravu o usmenom testamentu, ako se kod njih nalazi ili da naznače svedoke usmenog testamenta. Sud će u pozivu upozoriti zainteresovana lica da mogu do okončanja postupka dati sudu izjavu da li se primaju nasleđa ili se nasleđa odriču, a ako na ročište ne dođu ili ne daju izjavu – da se pretpostavlja da se prihvataju nasleđa, i da će sud o njihovim pravima odlučiti prema podacima kojima raspolaže. Posebno će ih upozoriti da izjava o delimičnom odricanju od nasleđa i izjava o odricanju od nasleđa pod uslovom ne proizvodi pravno dejstvo. Po pokretanju postupka za raspravljanje zaostavštine, ako je umrli ostavio testament, sud će obavestiti i na ročište pozvati sva lica koja bi mogla po zakonu polagati pravo na nasleđe. Ako je umrli postavio izvršioca testamenta, sud će i njega obavestiti o pokretanju postupka. *** Član 117. U postupku za raspravljanje zaostavštine sud će raspraviti sva pitanja koja se odnose na zaostavštinu, a naročito o pravu na nasleđe, o veličini nasleđenog dela i o pravu na legat.

422

O ovim pravima odlučuje sud, po pravilu, pošto od zainteresovanih lica uzme potrebne izjave. O pravima lica koja nisu došla na ročište a uredno su pozvana sud će odlučiti prema podacima kojima raspolaže, uzimajući u obzir njihove pismene izjave koje stignu do donošenja odluke. Prilikom raspravljanja zaostavštine zainteresovana lica mogu davati izjave bez prisustva drugih zainteresovanih lica i nije potrebno da se u svakom slučaju tim licima daje prilika da se izjasne o izjavama drugih zainteresovanih lica. Ako sud posumnja da je lice, koje po zakonu polaže pravo na nasleđe, jedini ili najbliži srodnik umrlog, saslušaće lica za koja smatra da bi mogla imati jednako ili jače pravo na nasleđe, a ta lica pozvaće i oglasom po odredbama člana 116. ovog zakona. Član 118. Ako se naslednik primio nasleđa ili se odrekao nasleđa, mora izjavu o tome potpisati on sam ili njegov zastupnik. Potpis na izjavi o primanju nasleđa ili o odricanju od nasleđa, koju je pismeno podneo sudu, kao i potpis na punomoćju, moraju biti overeni. Uz izjavu treba navesti da li se naslednik prima, odnosno odriče dela koji mu pripada po zakonu ili na osnovu testamenta, ili se izjava odnosi na nužni deo. Izjavu o odricanju od nasleđa naslednik može dati pred ostavinskim sudom i pred svakim drugim stvarno nadležnim sudom. Ovu izjavu sa istim pravnim dejstvom naslednik može dati i pred konzularnim predstavnikom ili diplomatskim

ODABRANE ODREDBE DRUGIH ZAKONA predstavnikom Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije koji vrši konzularne poslove. Prilikom davanja izjave o odricanju nasleđa sud će naslednike upozoriti da se može odreći nasleđa samo u svoje ime. Član 119. Sud će prekinuti raspravljanje zaostavštine i uputiti stranke da pokrenu parnicu ili postupak pred organom uprave, ako su među strankama sporne činjenice od kojih zavisi neko njihovo pravo. Ovako će sud postupiti ako su sporne činjenice od kojih zavisi pravo na nasleđe, a naročito punovažnost ili sadržina testamenta ili odnos naslednika i ostavioca na osnovu koga se po zakonu nasleđuje; činjenice od kojih zavisi osnovanost zahteva nadživelog bračnog druga i potomaka ostaviočevih koji su živeli sa ostaviocem u istom domaćinstvu da im se iz zaostavštine izdvoje predmeti domaćinstva, koji služe za zadovoljavanje svakodnevnih potreba; činjenice od kojih zavisi veličina naslednog dela, naročito uračunavanje u nasledni deo; činjenice od kojih zavisi osnovanost isključenja nužnih naslednika ili osnovanost razloga za nedostojnost; činjenica o tome da li se neko lice odreklo od nasleđa. Ako u navedenim slučajevima ne postoji spor o činjenicama, već se stranke spore o primeni prava, ostavinski sud raspraviće pravna pitanja u postupku za raspravljanje zaostavštine. *** Nasledno-pravni zahtevi posle pravnosnažnosti rešenja o nasleđivanju Član 128. Ako se po pravnosnažnosti rešenja o nasleđivanju ili rešenja o legatu pronađe imovina, za koju se u vreme donošenja rešenja nije znalo da pripada zaostavštini,

sud neće ponovo raspravljati zaostavštinu već će ovu imovinu novim rešenjem raspodeliti na osnovu ranije donesenog rešenja o nasleđivanju. Ako ranije nije raspravljena zaostavština, sud će raspraviti zaostavštinu samo ako se pronađena imovina sastoji iz nepokretnosti. Ako se pronađena imovina sastoji iz pokretne imovine, sud će raspraviti zaostavštinu samo na zahtev zainteresovanih lica. *** Član 130. Ako po pravnosnažnosti rešenja o nasleđivanju ili rešenja o legatu neko lice koje nije učestvovalo u postupku za raspravljanje zaostavštine polaže pravo na zaostavštinu kao naslednik, ostavinski sud neće ponovo raspravljati zaostavštinu, već će to lice uputiti da svoje pravo može da ostvari u parničnom postupku. Ako se koji od naslednika ranije odrekao nasleđa, pa se pronađe imovina za koju se u vreme donošenja rešenja nije znalo da pripada zaostavštini, sud će ga pozvati radi davanja nasledničke izjave i ako izjavi da se prima nasleđa na toj imovini, sud će postupiti na način određen u stavu 1. ovog člana. *** Deoba zajedničke stvari ili imovine Član 149. Postupak deobe zajedničke stvari ili imovine može pokrenuti svaki zajedničar, a predlog mora obuhvatiti sve zajedničare. Predlog mora da sadrži podatke o predmetu deobe i udelima zajedničara, o zajedničarima, kao i o drugim licima koja na predmetu deobe imaju neko stvarno pravo. Za nepokretnosti se moraju nave-

423

PRIRUČNIK ZA STEČAJNE UPRAVNIKE sti zemljišno-knjižni podaci i priložiti odgovarajući pismeni dokazi o pravu svojine, pravu službenosti i drugim stvarnim pravima. Predlog se podnosi sudu na čijem području se nalazi stav ili imovina, a ako se zajedničke stvari ili imovina nalaze na području više sudova, nadležan je svaki od njih. *** Član 152. Ako učesnici u toku postupka postignu poravnanje o uslovima i načinu deobe, sud će poravnanje uneti u zapisnik nastojeći da se poravnanjem urede sve sporna pitanja između zajedničara, kao i stvarna prava drugih lica na predmetima deobe i prava ostalih lica prema zajedničarima u vezi sa izvršenom deobom. Član 153. Ako učesnici ne postignu sporazum o načinu deobe, sud će ih saslušati, izvešće potrebne dokaze, a kad je nužno i veštačenje, pa će, na osnovu rezultata celokupnog postupka, u skladu sa odgovarajućim zakonskim propisima materijalnog prava doneti rešenje o deobi i načinu deobe zajedničke stvari ili imovine, nastojeći da zadovolji opravdane zahteve i interese zajedničara. Pri odlučivanju kome treba da pripadne određena stvar, sud će naročito imati u vidu posebne potrebe određenog učesnika zbog kojih ta stvar treba da pripadne upravo njemu.

424

ZAKON O SUDSKIM TAKSAMA „Službeni glasnik RS“, br. 28/94, 53/95, 16/97, 34/01, 9/02, 29/04)

Opšte odredbe Član 2. Takse propisane ovim zakonom plaćaju lica po čijem predlogu ili u čijem interesu se preduzimaju radnje u sudskom postupku, za kojim je ovim zakonom utvrđeno plaćanje takse. Za podneske i zapisnike koji zamenjuju podneske taksu je dužno da plati lice koje ih podnosi, odnosno lice na čiji zahtev se sastavlja zapisnik. Za odluku prvostepenog suda taksu je dužan da plati tužilac, odnosno predlagač, a za sudsko poravnanje taksu su dužne da plate obe strane, ukoliko u poravnanju nije drugačije ugovoreno. Za odluku drugostepenog suda i za odluku po vanrednom pravnom sredstvu, sudsku taksu je dužan da plati podnosilac žalbe, odnosno lice u čijem interesu je pokrenut postupak po vanrednom pravnom sredstvu. kada su, u skladu sa odredbama ovog zakona, taksu dužna da plate dva ili više lica zajedno, njihova obaveza je solidarna. Lica is stava 1. do 5. ovog člana su takseni obveznici u smislu ovog zakona. Član 3. Obaveza plaćanja takse (u daljem tekstu: taksena obaveza) nastaje: 1) za podneske (tužbe, odgovore na tužbe, žalbe i druga pravna sredstva) – kada se predaju sudu, odnosno kada se izvrši obračun takse, ako njen iznos zavisi od vrednosti predmeta spora, a za podneske predate na zapisnik – kada je zapisnik

sastavljen, 2) za sudske prepise – kada se zatraže od suda, 3) za sudske odluke – kada se objave, a ako strana nije prisutna objavljivanju ili ako odluka nije objavljena – kada se stranci ili njenom zastupniku dostavi prepis odluke, 4) sudska poravnanja – kada se zaključe, 5) za paušalnu taksu u postupku raspravljanja zaostavštine – kada rešenje o nasleđivanju postane pravosnažno, 6) u postupku prinudnog poravnanja, likvidacije i stečaja – kada rešenje kojim se odobrava zaključenje poravnanja, odnosno odluka o deobi u postupku likvidacije, tj. odluka o glavnoj deobi u postupku stečaja postanu pravosnažni, 7) za ostale radnje – kada se zatraži njihovo preduzimanje. Član 4. Taksa se plaća najkasnije u roku od 15 dana od dana nastanka taksene obaveze, ako ovim zakonom nije drugačije određeno. *** Član 35. Kada je u vanparničnom postupku, u zemljišno-knjižnom postupku, u stečajnom postupku i u postupku prinudnog poravnanja za plaćanje takse merodavna vrednost zahteva, za njeno utvrđivanje će se shodno primenjivati odredbe čl. 21. do 28. ovog zakona, ako u Taksenoj tarifi nije drugačije određeno.

425

PRIRUČNIK ZA STEČAJNE UPRAVNIKE

Taksena tarifa Takse u stečajnom postupku, postupku likvidacije i u postupku prinudnog poravnanja

1. Podnesci Tar. br. 21. (1) Za predlog za otvaranje stečajnog postupka, postupka likvidacije i za predlog za prinudno poravnanje plaća se 500 dinara. (2) Za prijavu poverilaca u stečajnom postupku i u postupku likvidacije plaća se prema vrednosti potraživanja: • do 250.000 dinara vrednosti - 500 dinara; • preko 250.000 dinara vrednosti - 500 dinara uvećano za 1% vrednosti potraživanja, a najviše 2.000 dinara. (3) Za prijavu poverilaca u postupku prinudnog poravnanja plaća se polovina takse iz stava (2) ovog tarifnog broja. (4) Za žalbu protiv odluke stečajnog veća i veća poravnanja plaća se 500 dinara.

NAPOMENA: 1. Kao osnov za plaćanje takse za prijave poverilaca uzima se iznos tražbine koju poverilac prijavljuje, pri čemu će se uzeti da uslovljena tražbina nije uslovljena, a ako jedan poverilac prijavi više tražbina, taksa se plaća na ukupni iznos tih tražbina. 2. Taksa se ne plaća: 1) za podneske stečajnog upravnika, 2) za podneske koji nisu označeni u ovom tarifnom broju i za priloge uz podneske. 3. Taksa iz ovog tarifnog broja, kao

426

i napomene 1. i 2. uz ovaj tarifni broj primenjuju se shodno i u postupku likvidacije. 4. Taksa plaćena po tački 3. ovog tarifnog broja uračunava se ako dođe do stečaja.

Paušalna taksa Tar. br. 22. Paušalna taksa se plaća: 1) u stečajnom postupku i postupku likvidacije od zbira iznosa koji su upotrebljeni ili su na raspolaganju za podmirenje dugova stečajne mase od 1.000 do 10.000 dinara, 2) za prinudno poravnanje od zbira iznosa o kojima se postignuto poravnanje.

NAPOMENA: Paušalna taksa se smatra troškom stečajnog postupka i određuje je sud po okončanju postupka, a dužan je platiti stečajni upravnik po pravosnažnosti rešenja o glavnoj deobi. Analogno važi za postupak likvidacije. Paušalnu taksu za prinudno poravnanje plaća pravno lice u čiju korist je odobreno prinudno poravnanje. Paušalna taksa po ovom tarifnom broju plaća se u roku od 15 dana od dostave naloga za plaćanje po članu 37. stav 3. ovog zakona.

ZAKON O JAVNOM TUŽILAŠTVU „Službeni glasnik RS“, br. 63/01, 42/02, 39/03, 44/04, 51/04

Javno tužilaštvo Član 1. Javno tužilaštvo je samostalni državni organ koji goni učinioce krivičnih i drugih kažnjivih dela, ulaganjem pravnih sredstava, štiti ustavnost i zakonitost i preduzima druge radnje na koje je zakonom ovlašćeno.

Javno tužilaštvo podleže samo ustavu i zakonu. Vršenje nadležnosti javnog tužilaštva Član 2. Nadležnost javnog tužilaštva vrše Republički javni tužilac, okružni javni tužilac i opštinski javni tužilac. Republički javni tužilac vrši nadležnost javnog tužilaštva u okviru prava i dužnosti Republike Srbije. ***

Opšta nadležnost Postupanje pred sudom i drugim organom Član 16. Pri gonjenju za krivična dela, privredne prestupe i prekršaje, javni tužilac postupa pred sudom i drugim državnim organom, preduzimajući radnje na koje je zakonom ovlašćen. Javni tužilac postupa u parničnom, upravnom, izvršnom, vanparničnom i drugom postupku, vršeći pri tome radnje na koje je posebnim zakonima ovlašćen. Javni tužilac postupa u granicama svoje stvarne i mesne nadležnosti, u okviru nadležnosti organa pred kojim postupa.

427

ZAKON O RAČUNOVODSTVU i REVIZIJI „Službeni list SRJ“, br. 71/02; „Službeni glasnik RS“, br. 55/04

Član 2. Pravna lica i preduzetnici dužni su da vođenje poslovnih knjiga, sastavljanje, prezentaciju, dostavljanje i obelodanjivanje finansijskih izveštaja vrše u skladu sa zakonskom, profesionalnom i internom regulativom.

Poslovne knjige vode se po sistemu dvojnog knjigovodstva.

Pod zakonskom regulativom podrazumevaju se ovaj zakon i podzakonski propisi koji se odnose na izvršavanje ovog zakona.

Poslovne knjige su: dnevnik, glavna knjiga i pomoćne knjige.

Pod profesionalnom regulativom podrazumevaju se Kodeks etike za profesionalne računovođe, Međunarodni računovodstveni standardi (MRS), Međunarodni standardi revizije (MSR), nacionalni standard koji uređuje uslove za osposobljavanje računovođa i revizora i sticanje stručnih zvanja, nacionalni standard za računovodstveni softver i drugi nacionalni standardi doneseni u skladu sa saopštenjima autoritativnih tela Međunarodne federacije računovođa (IFAC). Pod Internom regulativom podrazumevaju se interni opšti akti koji sadrže posebna načela, uputstva i smernice za vođenje poslovnih knjiga, sastavljanje, prezentaciju, usvajanje, dostavljanje i obelodanjivanje finansijskih izveštaja, koje donosi pravno lice i preduzetnik, u skladu sa zakonskom i profesionalnom regulativom. *** 1. Poslovne knjige Član 5. Poslovne knjige su jednoobrazne evidencije i druge evidencije o stanju i promenama na imovini, obavezama i kapitalu, prihodima, rashodima i rezultatu poslovanja pravnih lica i preduzetnika.

428

*** Član 7. Poslovne knjige imaju karakter javnih isprava.

Poslovne knjige se vode tako da omogućavaju kontrolu ispravnosti knjiženja, čuvanja i korišćenja podataka, kao i uvid u hronologiju izvršenih knjiženja i sagledavanje svih promena na računima glavne knjige i pomoćnih knjiga. Poslovne knjige mogu se voditi u slobodnim listovima, povezane ili prenete na neki od elektronskih ili magnetnih medija, tako da se po potrebi mogu odštampati ili prikazati na ekranu. Pravna lica i preduzetnici dužni su da uredno i ažurno vode poslovne knjige. Član 8. Knjiženje poslovnih promena na imovini, obavezama, kapitalu, prihodima i rashodima vrši se na osnovu računovodstvene isprave. Računovodstvena isprava je javna isprava koja predstavlja pisani dokaz o nastaloj poslovnoj promeni i drugom događaju. Računovodstvena isprava mora da obuhvati sve podatke potrebne za knjiženje u poslovnim knjigama tako da se iz isprave o poslovnoj promeni može saznati osnov nastale poslovne promene. Računovodstvena isprava sastavlja se u potrebnom broju primeraka, na mestu i u vremenu nastanka poslovnog događaja,

ODABRANE ODREDBE DRUGIH ZAKONA i mora biti potpisana od strane lica odgovornih za nastanak poslovne promene. *** Član 11. Računovodstvena isprava i dokumentacija u vezi sa nastalom poslovnom promenom dostavlja se na knjiženje najkasnije u roku od osam dana od dana nastanka poslovne promene ako opštim aktom pravnog lica nije utvrđen kraći rok. Lica koja vode poslovne knjige, posle sprovedene kontrole primljenih isprava, dužna su da poslovnu promenu proknjiže u poslovnim knjigama narednog dana, a najkasnije u roku od pet dana od dana prijema računovodstvene isprave. *** Član 13. Poslovne knjige zaključuju se posle knjiženja svih poslovnih promena i obračuna na kraju poslovne godine, odnosno u toku poslovne godine, u slučaju statusnih promena, prestanka poslovanja i u drugim slučajevima. Izuzetno od stava 1. ovog člana, poslovne knjige koje se koriste više od jedne godine zaključuju se po prestanku njihovog korišćenja. Poslovne knjige se zaključuju najkasnije do roka za dostavljanje finansijskih izveštaja. Pri otvaranju postupka likvidacije ili stečaja, računovodstvene isprave i poslovne knjige zapisnički se predaju likvidacionom, odnosno stečajnom upravniku. *** Član 16. Usklađivanje prometa i stanja glavne knjige sa dnevnikom i pomoćnih knjiga sa glavnom knjigom vrši se pre popisa imovine i obaveza i pre sastavljanja finansijskih izveštaja.

Stanje imovine i obaveza u knjigovodstvu usklađuje se najmanje jednom godišnje sa stvarnim stanjem koje se utvrđuje popisom. Pravna lica i preduzetnici najmanje jednom godišnje vrše usklađivanje međusobnih finansijskih plasmana, potraživanja i obaveza. Izuzetno od odredbe stava 2. ovog člana, opštim aktom mogu se predvideti i duži periodi za vršenje popisa knjiga, filmova, fotosa, arhivske građe i dr., s tim što ti periodi ne mogu biti duži od pet godina. Pravna lica i preduzetnici vrše popis imovine i obaveza na kraju poslovne godine, sa stanjem na poslednji dan poslovne godine. Izuzetno od odredbe stava 5. ovog člana, opštim aktom može se predvideti da se popis određene imovine vrši u toku godine. Član 17. Pored popisa imovine i obaveza iz člana 16. ovog zakona, pravno lice i preduzetnik vrši popis i usklađivanje stanja i prilikom primopredaje dužnosti računopolagača, promene prodajnih cena proizvoda i robe, statusne promene, promene oblika organizovanja, prodaje pravnog lica, svojinske transformacije, otvaranja, odnosno zaključenja postupka redovne likvidacije i stečaja pravnog lica i u drugim slučajevima predviđenim zakonom. Pravno lice i preduzetnik koji u poslovnim knjigama iskazuju proizvode i robu u prodavnici po vrsti, količini i vrednosti mogu odlučiti da prilikom promene prodajnih cena ne vrše popis, a da promenu vrednosti utvrđuju na osnovu podataka iz poslovnih knjiga. Način i rokove vršenja popisa i usklađivanja knjigovodstvenog stanja sa stvar-

429

PRIRUČNIK ZA STEČAJNE UPRAVNIKE nim stanjem propisuje savezni organ nadležan za poslove finansija. *** 1. Obaveza sastavljanja finansijskih izveštaja Član 23. Pravno lice i preduzetnik sastavljaju i prezentuju finansijske izveštaje za tekuću poslovnu godinu sa stanjem na dan 31. decembra tekuće godine. Izuzetno, pravno lice i preduzetnik koji se bave delatnošću sezonskog karaktera, kao i pravno lice i preduzetnik koji su povezani sa inostranim preduzećem čija je izveštajna godina različita od kalendarske godine, mogu uz saglasnost saveznog organa nadležnog za poslove finansija sastavljati i prezentirati finansijske izveštaje sa stanjem na poslednji dan poslovne godine koja je različita od kalendarske godine. Pravno lice i preduzetnik kod kojih nastanu statusne promene, promena oblika organizovanja ili prodaja sastavljaju finansijske izveštaje na dan donošenja odluke o promeni, odnosno na dan utvrđen ugovorom o prodaji. Poslovne promene nastale između dana bilansa i dana upisa u sudski registar obuhvataju se u poslovnim knjigama prethodnog pravnog lica ili novog pravnog lica, što se utvrđuje u odluci o promeni, odnosno u ugovoru o prodaji (klauzula računovodstvene retroaktivnosti). Finansijski izveštaji sastavljaju se i u slučaju otvaranja, odnosno zaključenja postupka likvidacije, odnosno stečaja pravnog lica. Član 24. Finansijski izveštaji obuhvataju: 1) bilans stanja; 2) bilans uspeha;

430

3) izveštaj o novčanim tokovima; 4) izveštaj o promenama na kapitalu; 5) napomene uz finansijske izveštaje. Izuzetno od odredbe stava 1. ovog člana, mala pravna lica sastavljaju bilans stanja i bilans uspeha. Član 25. Bilans stanja i bilans uspeha prezentuju finansijski položaj, odnosno finansijske efekte poslovnih transakcija i drugih događaja grupisane u elemente finansijskih izveštaja prema njihovim ekonomskim karakteristikama. Član 26. Elementi bilansa stanja su: imovina, obaveze i kapital. Imovina predstavlja resurse pod kontrolom pravnog lica ili preduzetnika koji su stečeni po osnovu ranijih poslovnih događaja, a koji omogućavaju sticanje ekonomskih koristi putem, pribavljanja druge imovine, razmene za drugu imovinu, izmirivanja obaveza ili raspodele vlasnicima. Obaveze predstavljaju plative iznose po osnovu ranijih poslovnih događaja nastalih zbog sticanja ekonomskih koristi, za čije izmirenje se zahteva odliv resursa pravnog lica ili preduzetnika u vidu isplate gotovine, prenosa druge imovine, isporuke robe i pružanja usluga, zamene jedne obaveze drugom ili konverzije u kapital. Kapital je ostatak imovine koji pripada vlasnicima posle odbitka svih obaveza. *** 1. Cilj i obaveza revizije Član 30. Cilj revizije finansijskih izveštaja je da omogući revizoru da izrazi mišljenje o tome da li su finansijski izveštaji po svim bitnim pitanjima sastavljeni u skladu sa MRS.

ODABRANE ODREDBE DRUGIH ZAKONA Revizija finansijskih izveštaja obavezna je za velika i srednja pravna lica, kao i za sve emitente koji prodaju svoje dugoročne hartije od vrednosti putem javne ponude. Revizija se obavlja za svaku godinu na bazi podataka o razvrstavanju pravnih lica za prethodnu godinu. Emitenti hartija od vrednosti dužni su da pribave izveštaj revizije za godinu koja prethodi godini u kojoj vrše emisiju. *** Član 34. Finansijske izveštaje za prethodnu godinu pravna lica i preduzetnici dužni su da dostave organu ili drugom pravnom licu nadležnom za vođenje registra boniteta pravnih lica u skladu sa zakonom, najkasnije do datuma isteka dva kalendarska meseca tekuće godine. Usvojene finansijske izveštaje za prethodnu godinu, sa mišljenjem revizora, pravna lica i preduzetnici dužni su da dostave organu ili drugom pravnom licu nadležnom za vođenje registra boniteta pravnih lica u skladu sa zakonom, najkasnije do datuma isteka šest kalendarskih meseci tekuće godine, osim ako posebnim propisom nije drugačije regulisano. Pravna lica koja sastavljaju konsolidovane finansijske izveštaje dužna su da konsolidovane izveštaje za prethodnu godinu dostave organu ili drugom pravnom licu nadležnom za vođenje registra boniteta pravnih lica u skladu sa zakonom, najkasnije do datuma isteka tri kalendarska meseca tekuće godine.

431

ZAKON O MENICI „Službeni list SRJ“, br. 46/96

Član 42. Imalac menice može vršiti regres protiv indosanata, trasanta i ostalih obveznika: • o dospelosti; • ako menica nije plaćena u celosti ili delimično; • i pre dospelosti: 1) ako je akceptiranje odbijeno, bilo potpuno, bilo delimično; 2) ako je, pre ili posle akceptiranja, otvoren stečaj odnosno likvidacija nad imovinom trasata, ili ako on obustavi plaćanja pa ma ta obustava i ne bila utvrđena sudskom odlukom; ili ako je izvršenje nad njegovom imovinom ostalo bezuspešno; 3) ako je otvoren stečaj odnosno likvidacija nad imovinom trasanta menice koja se ne sme podneti na akceptiranje. Član 43. Delimično ili potpuno odbijanje akceptiranja kao i delimično ili potpuno odbijanje isplate mora se utvrditi javnom ispravom (protest zbog neakceptiranja ili zbog neisplate). Protest zbog neakceptiranja mora se podići u rokovima određenim za podnošenje na akceptiranje. Ako je, u slučaju predviđenom u st. 1. čl. 23. ovog zakona, menica bila podnesena prvi put poslednjeg dana roka, protest se može podići još i sutradan. Protest zbog neisplate menice plative na određeni dan ili na određeno vreme od dana izdanja ili viđenja mora se podići jednoga od dva radna dana koji dolaze od-

432

mah za danom plaćanja menice. Ako je u pitanju menica plativa po viđenju, onda se protest mora podići prema propisima prednjeg stava o podizanju protesta zbog neakceptiranja. Kad je podignut protest zbog neakceptiranja, onda nije potrebno menicu podneti na isplatu niti podići protest zbog neisplate. Ako, pre ili posle akceptiranja, trasat obustavi plaćanje ili ako je izvršenje nad njegovom imovinom ostalo bezuspešno, imalac menice može vršiti regres tek pošto bude podneo trasatu menicu na isplatu i pošto protest bude podignut. U slučaju stečaja, odnosno likvidacije otvorene nad imovinom trasata, pre ili posle akceptiranja, kao i u slučaju stečaja, odnosno likvidacije otvorene nad imovinom trasanta menice koja se ne sme podneti na akceptiranje, imalac menice može vršiti regres kad podnese sudsko rešenje o otvaranju stečaja, odnosno likvidacije. *** Član 79. Zastarelost se prekida podnošenjem tužbe sudu. Sa tužbom se izjednačuju: prijava meničnog potraživanja u stečaju, ostvarivanje menično-pravnog zahteva u toku parnice, pozivanje u zaštitu, izveštaj kojim tuženi obaveštava svog prethodnika da je protiv njega podnesena regresna tužba. Izveštaj se saopštava preko suda ili neposredno preporučenim pismom, u kom se slučaju dan kojega je pismo predato pošti uzima kao dan saopštenja.

ODABRANE ODREDBE DRUGIH ZAKONA Član 80. Prekinuta zastarelost ponova počinje teći: 1) u slučaju podnošenja tužbe i u slučaju ostvarivanja zahteva u toku parnice, od dana poslednje parnične radnje ako se ni u jednom ni u drugom slučaju parnica ne nastavi; 2) u slučaju prijave u stečaju odnosno likvidaciji, od dana svršetka stečajnog postupka, a u slučaju kad se u stečaju odnosno likvidaciji, ospori prijavljena tražbina, od dana osporenja; 3) u slučaju pozivanja u zaštitu i izveštavanja o podnetoj tužbi, od dana kad se parnica pravosnažno završi. Član 81. Ako je poverilac u toku poslednja tri meseca pre isteka roka zastarelosti usled prestanka sudskog rada ili usled vojne službe u ratu ili usled više sile (član 53. ovog zakona), bio sprečen u ostvarivanju svojih meničnih prava, zastarelost ne teče dok traje ta sprečenost. Zastarelost takođe ne teče dok traje stečaj nad poveriočevom imovinom. Kad prestanu ove prepreke, zastarelost se ne može završiti pre trideset dana, ukoliko bi njen rok isticao pre toga vremena. *** Član 86. Kada, radi obezbeđenja meničnog potraživanja, imalac menice, na osnovu pismene izjave, primi u zalogu kakvu pokretnu stvar ili potraživanje, a dužnik ne ispuni na vreme svoju meničnu obavezu, onda imalac menice ima pravo da se iz zaloge namiri, ne podižući tužbu protiv zalagača. U tu svrhu imalac menice može: 1) na osnovu menice i isprave o zalaganju zahtevati od suda, nadležnog

bilo za njega bilo za zalagača, prodaju zaloge; sud naređuje javnu prodaju ne saslušavši zalagača; time se ne otklanja odgovornost imaoca menice za zloupotrebu založnog prava; 2) založene menične ili druge tražbine naplatiti i od dobivenog novca namiriti se; ili založene tražbine zadržati za sebe do iznosa svoga potraživanja. Sva ova prava pripadaju imaocu menice i u slučaju kad zalagač padne pod stečaj, odnosno kad se otvori postupak likvidacije. Kako o nameravanoj tako i o izvršenoj prodaji ili zadržavanju zaloge imalac menice mora, po mogućnosti bez odlaganja, izvestiti dužnika, kao i zalagača, ako je taj treće lice. Imalac menice je dužan, ako se potpuno namirio za svoje potraživanje, predati zalagaču, odnosno u njegovu stečajnu masu, izvornu menicu kao i dobiveni višak. Delimično namirenje mora se zabeležiti na menici. Član 87. Sticanjem prava na tužbu ili na regres, imalac menice stiče i pravo pridržaja nad dužnikovim novcem, pokretnostima i hartijama od vrednosti, koji su zakonitim putem došli u njegove ruke ili s kojima može raspolagati. No, pravo pridržaja nad pomenutim predmetima ne može se vršiti ako su dužnik ili treće lice, prilikom uručenja ili pre toga, stavili do znanja imaocu menice da se predmeti daju u naročitu svrhu. Imalac menice može se poslužiti pravom pridržaja i pre nego što mu je tražbina dospela, ako je dužnik pao pod stečaj odnosno kad se otvori postupak likvidacije ili ako je izvršenje novčanoga duga iz njegove imovine ostalo bezuspešno,

433

PRIRUČNIK ZA STEČAJNE UPRAVNIKE ili ako je dužnik trgovac koji je obustavio svoja plaćanja. U ovim slučajevima ni stavljanje do znanja da se predmeti daju u naročitu svrhu ne isključuje vršenje prava pridržaja, ako su dotični predmeti došli u ruke imaoca menice ili u njegovu vlast raspolaganja pre nego što su nastupile gore navedene okolnosti ili pre nego što je on za njih saznao.

434

ZAKON O ČEKU „Službeni list SRJ“, br. 46/96

Član 14. Nemaju nikakvog uticaja na dejstvo čeka smrt trasantova ni njegova čekovna nesposobnost za obvezivanje, kad nastupe posle izdanja čeka. Trasat mora odbiti isplatu čeka ako zna da je nad imovinom trasanta otvoren stečaj. *** Član 79. Zastarelost se prekida podnošenjem tužbe sudu. Sa tužbom se izjednačuju: prijava meničnog potraživanja u stečaju, ostvarivanje menično-pravnog zahteva u toku parnice, pozivanje u zaštitu, izveštaj kojim tuženi obaveštava svog prethodnika da je protiv njega podnesena regresna tužba. Izveštaj se saopštava preko suda ili neposredno preporučenim pismom, u kom se slučaju dan kojega je pismo predato pošti uzima kao dan saopštenja. Član 80. Prekinuta zastarelost ponova počinje teći: 1) u slučaju podnošenja tužbe i u slučaju ostvarivanja zahteva u toku parnice, od dana poslednje parnične radnje ako se ni u jednom ni u drugom slučaju parnica ne nastavi; 2) u slučaju prijave u stečaju odnosno likvidaciji, od dana svršetka stečajnog postupka, a u slučaju kad se u stečaju odnosno likvidaciji, ospori prijavljena tražbina, od dana osporenja. 3) u slučaju pozivanja u zaštitu i izveštavanja o podnetoj tužbi, od dana kad se parnica pravosnažno završi.

Član 81. Ako je poverilac u toku poslednja tri meseca pre isteka roka zastarelosti usled prestanka sudskog rada ili usled vojne službe u ratu ili usled više sile (član 53. ovog zakona), bio sprečen u ostvarivanju svojih meničnih prava, zastarelost ne teče dok traje ta sprečenost. Zastarelost takođe ne teče dok traje stečaj nad poveriočevom imovinom. Kad prestanu ove prepreke, zastarelost se ne može završiti pre trideset dana, ukoliko bi njen rok isticao pre toga vremena. *** Član 86. Kada, radi obezbeđenja meničnog potraživanja, imalac menice, na osnovu pismene izjave, primi u zalogu kakvu pokretnu stvar ili potraživanje, a dužnik ne ispuni na vreme svoju meničnu obavezu, onda imalac menice ima pravo da se iz zaloge namiri, ne podižući tužbu protiv zalagača. U tu svrhu imalac menice može: 1) na osnovu menice i isprave o zalaganju zahtevati od suda, nadležnog bilo za njega bilo za zalagača, prodaju zaloge; sud naređuje javnu prodaju ne saslušavši zalagača; time se ne otklanja odgovornost imaoca menice za zloupotrebu založnog prava; 2) založene menične ili druge tražbine naplatiti i od dobivenog novca namiriti se; ili založene tražbine zadržati za sebe do iznosa svoga potraživanja. Sva ova prava pripadaju imaocu menice i u slučaju kad zalagač padne pod stečaj, odnosno kad se otvori postupak likvidacije.

435

PRIRUČNIK ZA STEČAJNE UPRAVNIKE Kako o nameravanoj tako i o izvršenoj prodaji ili zadržavanju zaloge imalac menice mora, po mogućnosti bez odlaganja, izvestiti dužnika, kao i zalagača, ako je taj treće lice. Imalac menice je dužan, ako se potpuno namirio za svoje potraživanje, predati zalagaču, odnosno u njegovu stečajnu masu, izvornu menicu kao i dobiveni višak. Delimično namirenje mora se zabeležiti na menici. Član 87. Sticanjem prava na tužbu ili na regres, imalac menice stiče i pravo pridržaja nad dužnikovim novcem, pokretnostima i hartijama od vrednosti, koji su zakonitim putem došli u njegove ruke ili s kojima može raspolagati. No, pravo pridržaja nad pomenutim predmetima ne može se vršiti ako su dužnik ili treće lice, prilikom uručenja ili pre toga, stavili do znanja imaocu menice da se predmeti daju u naročitu svrhu. Imalac menice može se poslužiti pravom pridržaja i pre nego što mu je tražbina dospela, ako je dužnik pao pod stečaj odnosno kad se otvori postupak likvidacije ili ako je izvršenje novčanoga duga iz njegove imovine ostalo bezuspešno, ili ako je dužnik trgovac koji je obustavio svoja plaćanja. U ovim slučajevima ni stavljanje do znanja da se predmeti daju u naročitu svrhu ne isključuje vršenje prava pridržaja, ako su dotični predmeti došli u ruke imaoca menice ili u njegovu vlast raspolaganja pre nego što su nastupile gore navedene okolnosti ili pre nego što je on za njih saznao.

436

ZAKON O PLATNOM PROMETU „Službeni list SRJ“, br. 3/02, 5/03; „Službeni glasnik RS“, br. 43/04

Ovlašćenje primaoca-dužnika u transferu zaduženja Član 7. Primalac-dužnik u transferu zaduženja može opozvati svoje ovlašćenje dato nalogodavcu-poveriocu. Banka dužnika odbiće nalog za plaćanje pošiljaoca i u slučaju smrti dužnika ili gubitka njegove poslovne sposobnosti, u slučaju stečaja ili likvidacije pravnog lica-dužnika, odnosno u slučaju ograničenja ovlašćenja fizičkog ili pravnog lica, u skladu sa zakonom. *** Otkazivanje i povlačenje naloga za plaćanje Član 14. Pošiljalac, ili drugo ovlašćeno lice u ime pošiljaoca, može otkazati nalog za plaćanje - dostavljanjem prijemnoj banci autorizovanog i autentičnog, odnosno autorizovanog ili autentičnog naloga za otkazivanje, u vreme i na način koji omogućavaju da se otkazivanje inicira pre izvršenja instrukcija pošiljaoca sadržanih u tom nalogu, pod uslovom da prijemna banka nije izvršila instrukcije pošiljaoca sadržane u nalogu za plaćanje. Nalog za otkazivanje daje se prijemnoj banci u pisanoj formi ili elektronski i u njemu mora biti identifikovan nalog za plaćanje koji se otkazuje. Nalog za plaćanje koji prijemna banka nije izvršila smatra se povučenim: 1) istekom trećeg bankarskog dana od dana kad je prijemna banka primila nalog, ili od datuma valute, zavisno od toga koji je datum kasniji;

2) kada prijemna banka sazna o smrti pošiljaoca - fizičkog lica, ili o gubitku njegove poslovne sposobnosti, odnosno sazna o stečaju ili likvidaciji pravnog lica, ili ograničenju ovlašćenja fizičkog ili pravnog lica, u skladu sa zakonom; 3) donošenjem konačnog rešenja o oduzimanju prijemnoj banci dozvole za rad ili rešenja o likvidaciji, odnosno stečaju prijemne banke. Otkazivanje ili povlačenje naloga za plaćanje iz ovog člana ne može se vršiti posle izvršenja transakcije plaćanja. *** Oblici plaćanja Član 46. Pravna lica i fizička lica koja obavljaju delatnost mogu međusobne novčane obaveze izmirivati neposredno, prenosom hartija od vrednosti. Pravna lica i fizička lica koja obavljaju delatnost mogu međusobne novčane obaveze izmirivati i ugovaranjem promene poverilaca, odnosno dužnika u određenom obligacionom odnosu (asignacija, cesija i dr.), prebijanjem (kompenzacija) i na drugi način, u skladu sa zakonom. Izuzetno od stava 2. ovog člana pravna lica i fizička lica koja obavljaju delatnost ne mogu izmirivati obaveze po osnovu asignacije i cesije ako kao asignanti (uputioci potraživanja), odnosno cedenti (ustupioci potraživanja) imaju neizmirene obaveze evidentirane kod banke u momentu plaćanja, osim za plaćanja po osnovu isplata zarada i naknada troškova (za dolazak na rad i odlazak s rada i za vreme provedeno na službenom putu u zemlji i inostran-

437

PRIRUČNIK ZA STEČAJNE UPRAVNIKE stvu), kao i po osnovu drugih primanja (otpremnina pri odlasku u penziju, solidarna pomoć i pomoć u slučaju smrti zaposlenog ili člana njegove uže porodice) i novčanih naknada iz socijalnog programa za zaposlene kojima prestaje radni odnos u procesu restrukturiranja preduzeća i pripreme za privatizaciju, stečaja i likvidacije. Obaveze izmirene na način iz st. 1, 2. i 3. ovog člana evidentiraju se preko računa kod banke, najmanje jedanput mesečno, po pravilu, krajem meseca. Plaćanje međusobnih obaveza i potraživanja iz st. 1. i 2. ovog člana vrši se kao transakcija plaćanja između učesnika. *** Član 54. Narodna banka Srbije, do prenošenja tih poslova u nadležnost drugih organa, odnosno drugog pravnog lica, u skladu sa zakonom, obavlja sledeće poslove: 1) prima računovodstvene izveštaje i izveštaje o poslovanju pravnih lica, koje su ta lica dužna da dostavljaju na osnovu propisa, obrađuje i objavljuje podatke iz tih izveštaja; 2) na osnovu podataka iz člana 39. stav 1. tačka 11. ovog zakona i podataka iz računovodstvenih izveštaja i izveštaja o poslovanju pravnih lica i drugih evidencija koje ona vodi i podataka koje joj dostavljaju drugi nadležni organi - vodi registar podataka o bonitetu pravnih lica i daje podatke i mišljenje o bonitetu tih lica; 3) prati likvidnost i solventnost pravnih lica i podnosi predloge za pokretanje postupka stečaja protiv onih pravnih lica koja zbog neizmirenih obaveza imaju blokirane račune kod banaka duže od 60 dana neprekidno, odnosno 60 dana s prekidima u proteklih 75 dana.

438

Poslovi iz stava 1. ovog člana obavljaju se na način i pod uslovima koje propiše Narodna banka Srbije.

ZAKON O NASLEĐIVANJU „Službeni glasnik RS“, br. 46/95, 101/03

Predmet nasleđivanja Član 1. Nasleđuje se zaostavština. Zaostavštinu čine sva nasleđivanju podobna prava koja su ostaviocu pripadala u trenutku smrti. Zaostavštinu ne čine predmeti domaćinstva manje vrednosti (pokućstvo, nameštaj, posteljina i slično) koji služe svakodnevnim potrebama ostaviočevih potomaka, njegovog bračnog druga i roditelja, ako su sa ostaviocem živeli u istom domaćinstvu, već oni postaju zajednička svojina ovih lica. Zaostavštinu ne čine dobra za koja su ostaviočevu imovinu uvećali njegovi potomci koji su s njime živeli u zajednici i svojim trudom, zaradom ili inače mu pomagali u privređivanju, već ta dobra pripadaju potomku, srazmerno delu za koji je uvećao ostaviočevu imovinu. Osnovi nasleđivanja Član 2. Naslediti se može na osnovu zakona i na osnovu zaveštanja (testamenta). Sposobnost za nasleđivanje Član 3. Naslediti može samo onaj ko je živ u trenutku ostaviočeve smrti. Naslediti može i dete već začeto u trenutku ostaviočeve smrti ako se rodi živo.

*** Član 212. Zaostavština prelazi po sili zakona na ostaviočeve naslednike u trenutku njegove smrti. Istovremeno naslednici stiču i pravo na odricanje od nasleđa. Član 213. Naslednik se može odreći nasleđa izjavom pred sudom do okončanja prvostepenog postupka za raspravljanje zaostavštine. Naslednik se može odreći nasleđa samo u svoje ime. Smatra se da naslednik koji se odrekao nasleđa nikada nije ni bio naslednik. Priroda izjave o odricanju i njen poništaj Član 214. Ako je izjava o odricanju od nasleđa data pod uslovom ili rokom, smatraće se izjavom koja ne proizvodi pravno dejstvo. Odricanje od nasleđa ne može biti delimično. Izjava o odricanju od nasleđa neopoziva je. Naslednik koji se odrekao nasleđa može zahtevati poništaj izjave o odricanju ako je ona posledica prinude, pretnje, prevare ili zablude.

Na osnovu zaveštanja može naslediti i pravno lice, ako posebnim propisima nije što drugo određeno. Odredbe prethodnih stavova važe i za isporuku (legat) i druge koristi iz zaveštanja.

439

BELEŠKA O AUTORU Milo Stevanović je direktor Projekta reforme sudske uprave trgovinskih sudova Srbije, koji uz finansijsku podršku USAID-a realizuje međunarodna konsultantska kuća Booz Allen Hamilton. Gospodin Stevanović trenutno živi u Beogradu i odgovoran je za upravljanje ovim projektom vrednim 13 miliona dolara, čiji su glavni ciljevi reforma i kompjuterizacija sistema trgovinskih sudova u Srbiji. Projektom je obuhvaćeno nekoliko oblasti: institucionalno jačanje; pokazatelji uspešnosti rada; sudska uprava; informacione tehnologije; profesionalno usavršavanje; pravna regulativa i komunikacije. Milo Stevanović je američki advokat. Ranije je radio u kancelarijama međunarodne advokatske firme Dikons, Grejem i Džejms (Deacons, Graham and James), koja se sada zove Skvajer, Senders i Dempsi (Squire, Sanders and Dempsey) u Los Anđelesu i Singapuru, gde je specijalizovao oblasti privrednog prava, poput prava poverilaca, nelikvidnosti, reorganizacije i restrukturiranja dugova u SAD i Aziji. On je vodio ili je bio viši savetnik u nekoliko projekata USAID-a u Rumuniji, Jermeniji, Crnoj Gori i na Filipinima. Gospodin Stevanović je ovlašćeni računovođa, ovlašćeni interni revizor i član advokatskih komora u američkim državama Ilinoji i Kalifornija.

441

CIP – Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 347.736 / .739 (497.11+497.16) (035) STEVANOVIĆ, Milo Priručnik za stečajne upravnike : odabrane teme za praktičnu primenu novog Zakona o stečajnom postpuku za stečajne upravnike i druge učesnike u postpuku / Milo Stevanović. - Beograd : USAID - Projekat reforme sudske uprave trgovinskih sudova Srbije (CCASA), 2005 (Beograd : Publikum). - 441 str. : 24 cm Tiraž 1.000. - Str. 15-18: Predgovor - Samuel L. Bufford. - Beleška o autoru: str. 441. ISBN 86-906645-1-3 347.736(497.11+497.16)(094.5) a) Stečajno pravo - Srbija i Crna Gora - Priručnici b) Stečajni postupak - Srbija i Crna Gora - Zakonski propisi c) Finansijski lizing - Srbija i Crna Gora - Priručnici d) Preduzeća - Vrednovanje - Srbija i Crna Gora - Priručnici COBISS.SR-ID 120310540