Prirucnik Pie

DRUŠTVO PSIHOLOGA SRBIJE Centar za primenjenu psihologiju

PIE - JRS PROFIL INDEKS EMOCIJA Jugoslovenska revizija i standardizacija PRIRUČNIK Petar Kostić

BEOGRAD, 1997

SAD R Ž A J

1. 1.1 1.2. 1.3. 1.3. 1.3.1. 1.3.1.1 1.3.1.2 1.3.2 1.3.3 2. 2.1. 2.2. 2.2.1. 2.2.2. 2.2.3 2.2.4. 2.2.5. 2.2.6 2.2.7. 3. 3.1 3.1.1 3.1.2 a) b) 3.1.3 3.1.4 3.2 3.2.2 3.3 4. 4.1. 4.2. 4.3. 4.3.1. 4.3.2 4.3.3

a) b) c) d) e) f) g)

PROLOG PREDGOVOR UVOD "RACIONALNOST" FUNKCIJA EMOCIJA U LJUDSKOM PONAŠANJU O PLUČIKOVOJ TEORIJI I TESTU "IZ PERA SAMOG AUTORA" PREDNOSTI I MANE TESTA PIE-JRS PRISTUP REVIZIJI I STANDARDIZACIJI TESTA Neki problemi sa verzijom testa u slovenačkom izdanju Problemi na nivou pojedinca Problemi na nivou uzoraka Principi i postupak revizije Postupci dobijanja crta ličnosti OPIS TESTA I NJEGOVA UPOTREBLJIVOST Opis testa Područja upotrebe testa Istraživanje Psihodijagnostika Savetovanje Profesionalno usmeravanje, selekcija i klasifikacija Praćenje (i procena) efekata terapije (psiho i farmako) i životnih (razvojnih) mena Praćenje i procena preživljavanja (prevladavanja) pojedinačnog i kolektivnog stresa Upotreba testa u vojnoj (školskoj i trupnoj) psihologiji PSIHOMETRIJSKE KARAKTERISTIKE TESTA I CRTA VALJANOST Valjanost modela revizije Primeri ispitivanja valjanosti nekih novodobijenih crta ličnosti Valjanost korelata Valjanost na osnovu razlika poznatih grupa Valjanost Plučikovih dimenzija u odnosu na druge testove (konkurent validnost) Valjanost po izgledu (prividna ili pojavna - face validity) POUZDANOST Unutrašnja konzistentnost Diskriminativnost UPOTREBA TESTA TESTIRANJE OCENJIVANJE I CRTANJE PROFILA INTERPRETACIJA NACRTANOG PROFILA Prvi način interpretacije: prema izraženosti pojedinih emocija Drugi način interpretacije: kombinacija dve, tri ili više emocionalnih dimenzija Treći način interpretacije: konfiguralna analiza dimenzija LITERATURA PRILOZI Prva strana protokola za ispitivanje - List za odgovore Druga strana protokola za ispitivanje - Uputstvo za rad (Protokol ispitanika) Šabloni (Podloška za izradu šablona) Struktura odgovora na svim dimenzijama - devojke Struktura odgovora na svim dimenzijama - žene Struktura odgovora na svim dimenzijama - momci Struktura odgovora na svim dimenzijama - muškarci

2

3 4 6 6 7 17 17 17 17 18 19 21 23 23 23 23 23 24 28 30 34 35 37 37 37 38 38 38 39 41 42 42 43 44 44 45 49 50 53 55 60 62 62 63 64 65 66 67 68

PROLOG Tri mi se priče čine zgodnim za početak: dve su iz života, treća je anegdota. Prva priča je stara nekoliko godina. U zgodno vreme, u neformalnom prostoru (bifeu Filozofskog fakulteta) profesor Momirović otvorio savetovalište za naučne „poletarce”, ali i one koji su "prohodali". Odoh i ja. Nisam bio jedini. Moj prethodnik, jedna mlada i zgodna koleginica, sluša profesorove preporuke koje instrumente da primeni u istraživanju za svoj magistarski rad. Ja prisluškujem a profesor veli, pišući na papiru: "Uzmi EPQ, PF16 i KON6. Prva dva svi žele da vide, jer ih svi znaju, a inače su bez veze. Treći će ti završiti posao." Druga priča je iz pluskvamperfekta mojih profesionalnih početaka. Bejah student i bejah na kliničkoj praksi na VMA, na tadašnjem Institutu za mentalnu higijenu. Moj mentor beše Mara (Meri) Đakić. Dobar čovek, sjajan psiholog i još bolji pedagog. Studentima je dozvoljavala dosta slobode u analizi slučajeva klijenata, mahom vojnika. Svakako, uvek je imala uvid i intervenisala kada nađe da je potrebno, tako da nijedan izveštaj (nalaz) nije "prošao" bez njenog blagoslova. Jednom prilikom ja sam joj dao grafik protokola ispitivanja jednog testa i zamolio je da naglas interpretira, tvreći da je to "od onog vojnika, malopre". Meri je počela priču. Što je dalje odmicala, ja sam se sve češće pridizao sa stolice i naginjao preko stola između nas da vidim odakle to, dovraga, ona čita. Naravno, Meri je u rukama imala samo nacrtan grafik, a ja sam bio zapanjen njenom preciznošću opisa strukture i dinamike klijenta. Klijent sam bio ja, a test, pogađate, zar ne, Plučikov EPI. Umalo da zaboravim: Meri je u kliničkom poslu bila umetnik, što ima veze sa sledećom anegdotom koju sam čuo od kolege Valerija (Vanje) Ljubičića. Na konkurs za reditelja baletskog ansambla Boljšoj teatra u Moskvi prijavio se, među mnogim, i penzionisani zastavnik Crvene armije. Konkursna komisija, očito dobronamerna, pozove ga na selekcioni intervju. Zastavnik sjajno prođe kontaktnu fazu intervjua; zna on kako se to radi - u prethodnoj profesiji je to stalno činio. Presednik komisije, prelazeći na suštinu stvar, upita ga gde je se bavio režijom baleta i koliko dugo je to radio. To pomalo zbuni do tada samouverenog i osokoljenog zastavnika koji, brzo se povrativši, izjavi da to do sada nikada nije radio, ali da "neće biti problema ako je Upustvo za taj posao dobro napisano". Ovom pričom se završava crvena nit moje motivacije i potonjih namera. Želeo bih da napišem upustvo za test EPI-JRS koji će svaki psiholog-profesionalac u svom svakodnevnom stručnom radu moći da primeni na "umetnički način" jedne Meri, ali da tako "završi pos'o" da ga i profesor Momirović propusti, svakako, ne baš sa oduševljenjem. Kako? Opet dajem reč junaku iz prve priče: "Svaku teoriju i svaku operacionalizaciju neke teorije treba kritikovati iznutra, služeći se istim sredstvima koja su bila uoptrebljena za konstrukciju teorije ili njenu operacionalizaciju" (Momirović, 1997, str. 78). Očigledna je razlika: ovaj put ne želim da kritikujem Plučikovu operacionalizaciju njegove teorije, odnosno njegov test EPI, već da ga modifikujem i revidiram na tragu gore navedenih dobrih namera. Sve što nije dobro u ovom Priručniku rezultat je napora samog autora. Molim korisnike da svoje reklamacije njemu upute preko izdavača. Međutim, dobre strane Priručnika nisu samo autorova zasluga. Veliki broj ljudi zaslužuje pohvale. Spisak svih njih možda bi mogao da bude veći od obima samog dela. Ipak, spomenuću imena najzaslužnih uz strah da se ogrešim o one koje zaboravim. "Nema teorije" da zaboravim recenzente: profesor dr Konstantin Momirović i profesor dr Panta Kovačević. Imena ostalih navodim po abecedi prezimena: Danijela Jelenković, Jovanka Jelić, Veda Kilibarda, Vera Kovačević, Sonja Milojević, Goran Pavković i Tatjana Stefanović. Zlatibor, avgusta, 1997-og leta Gospodnjeg

Autor

3

PREDGOVOR Pristup i orjentacija autora pri pisanju ovog Priručnika je takva da verujemo da on nije drugo, već potpuno novo izdanje ovog testa. Ukratko, Priručnik Angele Baškovac-Milinković i Živane Bele-Potočnik, u izdanju Zavoda za produktivnost dela, Ljubljana, 1979. godine, je “nešto sasvim drugo”. Uz opasnost da budemo preoštri, ako ne i nedobronamerni, mislimo da je to prvo izdavanje medveđa usluga jednom testu i njegovom autoru. Citiraću jednu rečenicu iz Predgovora prethodnog Uputstva koja tvrdi "... da površna i neodgovorna interpretacija bilo kog psihološko--dijagnostičkog sredstva ne daje ništa ili čak navodi na pogrešne zaključke". Mislimo da je prvo izdanje ovog testa upravo takvo: ne daje ništa i navodi na pogrešne zaključke! Oni psiholozi koji su test koristili bez Uputstva činili su to i dalje. Oni koji, pak, test nisu koristili, čitajući samo Uputstvo, odlučili su, verujem, da ga i dalje ne koriste. Ipak, iz slovenačkog Priručnika koristili smo neke podatke, što je i navedeno na odgovarajućem mestu. Koje su razlike između ovog i prvog izdanja? a) Rešen je problem normi. Prvo izdanje preporučivalo je korišćenje američkih ili prigodnih slovenačkih. Ni jedno ni drugo nije bilo dobro rešenje, ako je to uopšte rešenje. Istine radi, smatramo da je bilo nemoguće napraviti bilo koji test čije bi norme bile validne za celu bivšu Jugoslaviju. To je pokazao Šipka (1988). Naravno, norme nisu same sebi cilj. Neadekvatne norme zadiru u vitalna područja funkcionisanja psihološkog mernog instrumenta. b) Psihometrijski podaci za test su bili značajno nepovoljni. Nastojali smo i donekle uspeli da revizijom i modifikacijom to popravimo. Nadamo se da nije pogrešno ako kažemo da modifikovana i revidirana forma ovog testa približava scijentističke zahteve akademske psihologije oduševljenju praktičara. c) Jedna od značajnih razlika između prvog i ovog izdanja priručnika, za koju ne tvrdimo da je boljitak, jeste odustajanje od kliničkih primera. Razlog za to nije samo što autor ovog izdanja nije tome ni vičan ni obučen, već i što je prethodna verzija, po našem sudu, preterivala u tom pogledu: pet kliničkih studija slučaja, u kojima se diskutuju i drugi a ne samo za ovaj test relevantni podaci, zauzima 25% stranica priručnika (od 57 do 72). Svakako, ako je naglašena klinička orijentacija prvog priručnika bila mana, njen potpuni izostanak u ovom nije vrlina. d) Promenjen je prostorni odnos protokola za ispitivanje u tabeli i kružnom dijagramu za psihološku interpretaciju u skladu sa originalnim Plučikovim modelom. Naime, slovenačko izdanje testa sadrži bitno odstupanje od autorovih novijih postavki: iza inkorporacije sledi zaštita, a ne orijentacija, a iza odbacivanja sledi agresija, a ne istraživanje. e) Vrlo važna je i razlika što je ovo Uputstvo samo, koliko je to bilo mogućno, verna prezentacija "papir-olovka" primene ovog testa. Naime, u Društvu psihologa - Centru za primenjenu psihologiju može se dobiti i računarska (programska) verzija primene i obrade podataka koje ovaj test daje praktičaru o ispitivanoj osobi. Naravno, pri zalaganju za uvođenje računara u profesionalni rad psihologa sve vreme imamo na umu razumnu direkciju da u svemu tome računar ima suštinska ograničenja u smislu da "...kompjuter može da pomogne psihologu, bar u skorovanju rezultata i saopštavanju profila ličnosti", premda se neki autori "... zalažu i za korišćenje kompjutera u interpretaciji profila i davanju dijagnoze", ali i "...da ima oblasti gde čovek ostaje u prednosti, i gde će ga kompjuter teško (ili nikako) zameniti" (Kovačević, P. 1981, s 51). f) Najzad, ovim upustvom smo značajno, ali empirijski zasnovano, proširili područja primene ovog testa: "ukrštena dijagnostika parova" u cilju rešavanja partnerskih problema kroz psihološko savetovanje uvodi se treći nivo interpretacije, pored postojeća dva, prikazali smo način korišćenja testa u psihološkom savetovanju i profesionalnom usmeravanju itd. Ovim izdanjem Priručnika za EPI nastojali smo da ohrabrimo mlade kolege da ovaj test koriste u svojoj praksi, a iskusnim i za ovaj test već pridobijenim kolegama da ponudimo "nešto novo i nešto bolje". No, i pored svega toga molimo kolege da sve primedbe, kritike i predloge dostave Društvu psihologa - Centru za primenjenu psihologiju. Ako toga bude dovoljno, pripremićemo i dopune ovog Uputstva.

4

1. UVOD 1.1 "RACIONALNOST" FUNKCIJA EMOCIJA U LJUDSKOM PONAŠANJU Jedna od najstarijih teorija emocija, Darvinova, (Darwin Ch. 1872) veli da su naša osećanja rudimenti reakcija naših životinjskih predaka. Emocije u ponašanju životinje imaju adaptivnu ulogu: pomažu joj da lakše izađe na kraj sa svojom okružujućom sredinom tako što joj pripremaju organizam za napad ili bekstvo, zavisno od "racionalne" procene šta je efikasnije. Međutim, u čovekovom ponašanju (po ovoj funkcionalnoj teoriji) emocije su štetne pošto su obe životinjske reakcije za čoveka neprihvatljive kao ekstremno nagonske. Čovek kao racionalan stvor ima čitavu lepezu intelektualnih odgovora između ova dva nagonska ekstrema odgovora, koji su efikasniji od bilo koje sirove akcije životinje. Zato, shodno ovoj teoriji, emocije "kvare" adaptivnu ekonomičnost racionalnog (ljudskog) ponašanja. Ovoj teoriji može se uputiti "racionalan" prigovor: ako je to tako, zašto su osećanja preživela svekoliku razumsko-civilizacijsku evoluciju ljudskog roda? Zašto, kao nekorisno životinjsko nasleđe, nisu eliminisane iz strukture ličnosti, već su u odnosu na životinje samo povećane individualne razlike? Drugim rečima, da li su osećanja štetna ili, u najmanju ruku, beskorisna? Osnovni razlog da se postavi ovako formulisano pitanje nastao je u sudnicama. Naime, počinioci krivičnih dela, najčešće krvnih i seksualnih delikata kao i krivičnih dela protiv tela i dostojanstva (i/ili njihovi advokati), pred sudom se veoma često brane da su u momentu izvršenja bili "van sebe", "da nisu mogli da se kontrolišu", "nisu uspeli da obuzdaju svoja osećanja" itd. Drugim rečima, oni žele da kažu da su zločin učinili zato što su im emocije bile nadređene razumu. Ali, da li je uopšte realna dilema: emocije ili razum? Naravno, ta se dilema na sudu ne postavlja (sud od veštaka-psihijatra ili psihologa očekuje samo nalaz da li je osoba bila u stanju da vlada sobom kao prosečna normalna ličnost s obzirom na aktuelnu situaciju u trenucima izvršenja inkriminisanog akta). A prosečna normalna ličnost poseduje simboličku funkciju, mogućnost apercepcije posledica sopstvenih akata i sposobnost da unapred proceni (zamišljajući buduće mogućno spram sadašnjeg realnog) stanje stvari posle svog delovanja. Dakle, osoba je moralni delatnik. Upravo simbolička funkcija čoveka čini gospodarom, a ne slugom sopstvenih emocija. Po svemu sudeći, emocije nisu uvek i samo suprotstavljene intelektu. Ako ostavimo po strani poznata objašnjenja da su "emocije začin života", "da mu daju boju i lepotu" pa čak i "smisao", susrećemo se sa nekoliko racionalno prihvatljivih adaptivnih funkcija (Keith, O,. 1990). Razmotrimo zašto je jedan od osnivača pragmatizma (Pers), i pored uverenja da je korisnost mera svih stvari (korisnost se procenjuje razumom, a ne osećanjima), izjavio jednom da "mudar čovek u prelomnim trenucima sledi srce, a ne povodi se za mozgom". Najpre, emocije nas upozoravaju na nastupanje neočekivanih promena u sredini, koje će (možda) dovesti do prekida u racionalno kontrolisanom ponašanju. Pojedinac veli: "Imao sam zle (dobre) slutnje da će se desiti nešto neočekivano”. Ništa manje nije važno i intuitivno osećanje da ponašanje drugih ljudi (suprotno racionalnoj analizi ili njihovom uveravanju) preti da ugrozi adaptivnu vrednost našeg racionalnog ponašanja. Uopšte uzev, emocije nastaju kada nešto pogađa, dotiče ili ometa postizanje naših ciljeva i planova tako što jače nego obično angažuje naše "ja" u sopstvenom životnom prostoru (Kreč i Kračfild, 1969, str. 207). Sa druge strane, kada se pojavi neočekivano i prekine kontrolisano ponašanje, emocije nam pomažu da ponovo spojimo krajeve prekinute racionalne niti. Pre svega, osećajno pamtimo neposredne utiske i opažanja situacije koja je prethodila prekidu ponašanja. Drugim rečima, dok razum deluje na glavnom pravcu, osećanja se bave detaljima ili za glavni pravac akcije manje važnim dešavanjima u našoj sredini. Zatim, emocije nam pomažu da u nedostatku vremena i/ili podataka lakše i brže odredimo prioritete u nastavku aktivnosti. Najzad, emocije potpomažu novoprogramirana ponašanja mobilišući stara znanja i preuzimajući nove podatke iz aktuelne situacije. Adaptivnoj vrednosti osećanja doprinose i njihova svojstva u nastanku i ispoljavanju. Najpre, ona sadrže nenameran impuls za racionalnu akciju i mogu da angažuju nama do tada neslućene količine energije za sprovođenje planova. Drugo, osećanja su povezana sa telesnim nemirom koji nas sprečava da lako zaboravimo ili ignorišemo one sadržaje koji su ih uzrokovali. U istom smislu deluje i svojstvo emocija da izazivaju nenamerne misli koje traju neko vreme. Treće, emocije prate ponašanje izazivajući prijatnost ili neprijatnost, što dovodi do pojačavanja aktivnosti ili njenog obustavljanja ili, u najgorem slučaju, do preispitivanja njihove racionalne osnovanosti. Osećanja nisu apstrakcije: ona stvarno postoje ili ih nema. Ako postoje, dostupna su introspekciji. Samim tim mogu poslužiti kao podstrek za neke nove planove ili, ređe, kao direkcija promene naših namera. Najzad, dovode do telesnih vidljivih manifestacija (smeh, bore na čelu...), što potpomaže naše analize i razumevanje svog ili ponašanja nekog drugog. Razumevanje i analiziranje su, treba li to uopšte i reći, osnova za kontrolu ne samo emocija već i svekolikog ljudskog ponašanja. Ukratko, reći da je emotivnost jednaka iracionalnosti, najčešće, nije istinito. Naprotiv! Na osnovu svega gore rečenog ako se prihvati da su emocije vrlo značajan činilac ljudskog ponašanja, ne bi 5 trebalo da iznenađuje široka rasprostranjenost i upotrebljivost Plučikovog testa i Plučikove teorije emocija. Kao

što je poznato, Plučik i crte ličnosti definiše kao "...rezultantu mešavine primarnih emocija i proizvod emocionalnih stanja" (Baškovac-Milinković i drugi, 1979, str.2). Drugim rečima, popularnost ovog testa uslovljena je činjenicom da emocije prate naše ponašanje. 1.2. O PLUČIKOVOJ TEORIJI I TESTU "IZ PERA SAMOG AUTORA" Robert Plučik (Robert Plutchik) je profesor psihijatrije i psihologije na Albert Einstain College of Medicine u Njujorku. Težište njegovog rada čini eksperimentalna fiziološka psihologija. Njegov rad "Foundation of Experimental Research" (Harper & Row, 2. izdanje 1974) je nadaleko poznat. Plučik je pisao u mnogim časopisima o emocijama a između ostalog i u "MOTIVATION AND EMOTION". Na razvoju obuhvatne teorije emocija i testu Plučik je radio sa većim brojem saradnika, najviše sa Kelermanom (Henry Kellermann). U prikazu razvoja teorije i testa poslužićemo se jednim originalnim radom samog autora (Plutchik, 1980). "Šta mislimo ako kažemo da smo nesrećni, potišteni, zgađeni ili ljubomorni? Teško nam je da osećanja izrazimo rečima, zato što se ona retko javljaju u 'čistoj formi'. To je i za psihologe naučno izazovan problem. Da bi smo osećanja objasnili moramo ih najpre definisati? Plučik veli da su emocije, kao stanja organizma, rezultanta složenog lanca događanja: opažanje draži iz okoline, procenjivanje opaženog u cilju prilagođavanja, nastajanje impulsa za delovanje na sredinu i, najzad, manifestno ponašanje, kojim se završava lanac događanja. Zato on govorio o tri "jezika" izražavanja emocija: kognitivnom, bihejvioralnom i funkcionalnom, pri čemu ovaj poslednji ima filogenetsku osnovu pa je primenljiv kako za ljude tako i za životinje. Plučik ističe analogiju između boja i emocija (osnovnih i "mešanih"), prema modelu obrnute kupe i kruga, a zatim se poziva na empirijska istraživanja koja su prethodila nastanku testa EPI (način strukturisanja osam osnovnih emocija, njihove sličnosti i nastanak "mešanih" emocija - crta ličnosti). Najzad, klasifikacioni model emocija koristi za objašnjenje nekih psihijatrijskih dijagnoza (ciklotimije, paranoje, psihopatije i suicidalnog sindroma) i načina na koji deluju odbrambeni mehanizmi ličnosti. Psiholozima je poznato da su nazivi koje ljudi daju svojim osećanjima često dvosmisleni ili pogrešni. Plučik navodi stavove psihoanalitičara Čarlsa Brenera koji smatra da je većina emocionalnih stanja, ustvari, mešavina prijatnih i neprijatnih osećanja, dobrih i ružnih sećanja. Brener, ipak, smatra da reči koje te emocije opisuju ne odaju njihovu kompleksnost. On navodi primer pobede nad konkurentom na nekom takmičenju ističući da pobednik sigurno oseća radost ili trijumf - ali je moguće da oseća sažaljenje i saosećanje prema poraženom. Opisujući, pak, sopstvene reakcije pobednik ovu ambivalentnost ne pominje ili je samo naznačava. Plučik, dalje, polazi od pretpostavke da svi ljudi znaju šta znači biti srećan ili utučen. Ističe da to potvrđuju i komparativna istraživanja raznih kultura koja su utvrdila da između osećanja sreće i utučenosti postoje ogromne razlike. Pa ipak, postoje kulture u kojima pojedini jezici čak i nemaju sopstvenu reč za depresiju. Plučik navodi istraživanje Antoni Marsela, sa Univerziteta na Havajima koje pokazuje da što je neka kultura manje "zapadnjačka", to je ređe osećanje krivice u opisu depresije. Nije li pitanje definisanja pojmova akademsko cepidlačenje? Plučik tvrdi da nije zato što nejasna terminologija u oblasti najintimnijih osećanja dovodi do nesporazuma i frustracija u odnosima među ljudima. Plučik pretpostavlja da bi precizniji i obuhvatniji sistem definicija pomogao stručnjacima da bolje shvate osnovna pitanja o razvoju ljudskih emocija i o uticaju socijalnog okruženja na njih, dok bi klinički psiholozi uz pomoć tačnijih definicija mogli da postave bolju dijagnozu, a samim tim i da sprovedu uspešniju psihoterapiju. U knjizi: EMOTION - A PSYCHOEVOLUTIONARY SYNTHESIS (Emocije: Psihoevolutivna sinteza), Plučik je pokušao da u grubim crtama razradi teoriju i klasifikaciju koja bi pomogla razumevanju emocija. On definiše emocije kao kompleksnu posledicu događaja u kome su prisutni elementi kognitivnog procenjivanja, impulsa za aktivnost i otvoreno ponašanje. Svi ovi elementi, kaže Plučik, odgovor su na draž koja je pokrenula tu lančanu reakciju. Osim toga njegova teorija polazi od pretpostavke da se emocije mogu porediti sa bojama: postoje osnovne ili primarne i sekundarne emocije, koje su ustvari mešavina primarnih. (Podsetimo da ova analogija nije nova; Spinoza, Darvin, Viljem Džejms i još nekoliko psihologa, takođe je koristilo ovo poređenje). Primarnih emocija ima osam, a to su: strah (zaštita), iznenađenje (orijentacija), tuga (lišenost), gađenje (odbacivanje), ljutnja (agresija), očekivanje (istraživanje), radost (reprodukcija) i divljenje (inkorporacija). Plučik je izabrao ovih osam primarnih emocija za svoj model, radeći sa Kelermanom na empirijskim istraživanjima, zbog toga što one pokazuju izvesno unutrašnje slaganje i dodiruju čitav spektar pitanja u vezi sa emocijama i ličnosti. Plučik se slaže da pojmovi i definicije imaju svoja ograničenja, ali se ljudi, opisujući sopstvena osećanja, moraju 6 do izvesnog stepena oslanjati na te termine. Osim verbalnog, moraju se uzeti u obzir saznanja dva druga "jezika"

ili metoda kojima se takođe daju nazivi emocijama, a to su bihejvioristički i funkcionalni jezik. Bihejvioristička metoda odgovara psiholozima koji se oslanjaju na etologiju i upoređivanje. Plučik smatra da se i u aktivnostima kao što su tuča, ujedanje, bežanje, gunđanje, vikanje ili razbijanje sadrže znaci po kojima se može suditi o različitim duševnim stanjima ljudi koji u tim aktivnostima učestvuju. Sa funkcionalnog stanovišta emocije se opisuju prema tome da li se i na koji način obezbeđuje preživljavanje u spoljašnjem svetu. Pre diskusije o mogućnostima kombinovanja ovih metoda autor izlaže teškoće koje su povezane sa razumevanjem emocija ukoliko se oslanjamo samo na izjave ljudi. Evo nekih primera. Ispitanicima se u mnogim psihološkim istraživanjima daje duga lista prideva koje treba da porede i da precrtaju one pojmove koji najbolje opisuju njihova trenutna osećanja. U jednom istraživanju na grupi vojnika naučnici su otkrili da ispitanici mnoge pojmove nisu ni razumeli. To i nije začuđujuće s obzirom na činjenicu da čak i studenti imaju teškoća sa pojmovima koji se mada nisu komplikovani, retko javljaju u svakodnevnoj upotrebi. Takve su na primer reči: "forlorn" (bespomoćan), "incensed" (razljućen), "grim " (ozlojeđen), "obliging" (predusretljiv) i "sullen" (mrzovoljan). Autor navodi jedno istraživanje Džoela Davica, sa Kolumbijskog univerziteta, o emocionalnoj komunikaciji. On je zamolio grupu studenata da daju svoje asocijacije na osećanja koja u svakodnevnom životu nazivamo sreća, tuga, bes ili gađenje. Obradom podataka ustanovljeno je da su i asocijacije na tako jednostavan pojma kao što je "tuga" bile veoma različite. Studente je ovaj pojam asocirao na najrazličitije stvari, na primer na fiziološke promene ("Izgubio sam apetit"), na odnos prema samom sebi ("Osećam se beznačajnim") i na impuls za aktivnošću ("Plakao bih"). Plučik kaže da se prvi put susreo sa problemima složenosti definisanja osećanja kada je u Centru za mentalno zdravlje u Masačusecu intervjuisao pacijente sa psihijatrijskim problemima. Mada su pacijenti bili priključeni na aparate za merenje fizioloških reakcija, nije bilo lako ustanoviti u kakvom je odnosu njihova verbalizacija i fiziološke promene u njihovom telu. Pre svega, veli Plučik, pacijenti često osećaju istovremeno više emocija: on navodi jednog koji je bio besan na svoju majku, ali se zbog toga istovremeno osećao krivim i potištenim. Plučik tvrdi da i životinje imaju emocije, mada ne mogu da ih izraze rečima. Takođe, veli on, to isto važi za decu, ljude sa psihičkim smetnjama ili retardirane koji ne mogu da se dobro verbalno izraze. To znači da emocije ne izražavamo samo rečima već i drugim sredstvima kao što je "jezik" ponašanja. Tome u prilog autor testa navodi radove o šimpanzama Donalda Heba iz poznatog Yerkes Regional Primate Center iz Atlante u Džordžiji. Heb i njegovi saradnici su posmatrali šimpanze u starosnom periodu od 6 - 19 godina Vodili su precizne izveštaje o njihovom ponašanju, i to naročito onda kada su mislili da se kod njih opažaju emocije. Prema tim posmatranjima Donald Heb je zaključio da životinje zaista pokazuju emocije. Heb kaže: "Pas je stvarno u stanju da oseća ljubomoru. Postoje takođe psi koji pokazuju znake tvrdoglavog ponašanja. Kod šimpanza primećujemo čitav spektar ljudskog besa sa tri bitne pojavne forme : ljutnja, prkos i napadi besa. Za tvrdoglavo ponašanje je karakteristično odbijanje nečega što je prethodno bilo željeno. Tipični ispadi besa sadrže vidljivu autoagresivnu komponentu : dete na primer, zadržava dah, čupa sebi kosu, udara o zid - a pri tom posmatra kakav efekat sve to ima na odrasle koji mu ne dozvoljavaju ono što želi. Na isti način je jasna namera u ponašanju mladih šimpanza koji se u napadima guše ili udaraju glavom o pod, a pritom kradom gledaju svoju majku." Plučik navodi Hebovu tvrdnju da pravi termin za opis emocija neke niže životinje zavisi od toga da li se zna od čega se sastoji draž i da li se poznaju reakcije životinje, a zatim dejstvo njenog ponašanja na druge životinje i uobičajeno ponašanje životinje u sličnim situacijama. Za životinju koja se povukla u ugao svog kaveza možemo reći da pokazuje strah, nervozu ili bojazan. Šta je od toga istina, zavisi od niza okolnosti. Međutim, konkretno ponašanje, koje je u osnovi sva tri stanja, jeste jedan oblik odbijanja (odbacivanje). Kod straha, reakcija je jaka i odnosi se na jednu draž, na pretnju od neke druge životinje. Ispoljavanje nervoze se odnosi na dugoročnu karakterističnu osobinu koju kod životinja prepoznajemo kao prestrašenost. Bojazan, međutim, obično znači da životinja pokušava da izbegne susret sa nepoznatim. Plučik kaže da ako životinje i ljudi pokazuju slične emocije, onda moramo u evoluciji potražiti njihove zajedničke korene i funkcije. Tako dolazimo, tvrdi Plučik, do trećeg "jezika" kojim se mogu izraziti emocije - a to je "funkcionalni". Plučik se dalje poziva na Darvina koji je smatrao da teorija evolucije objašnjava ne samo anatomski razvoj neke životinje već i njen "duh" i osećanja. U svom značajnom delu "The Expression of the Emotions in Man and Animals" (1872), kaže Plučik, Darvin je naveo mnoge pimere za kontinuitet emocionalnog izražavanja od nižih životinjskih vrsta pa do ljudi. Tako je keženje vukova ili 7pasa srodno podrugljivom "keženju" odraslih ljudi. Osim

toga, kod mnogih vrsta, a među njima i ljudskoj, može se primetiti utisak povećanja veličine tela kada su ljuti zbog iskakanja kandži, ježenja malja na telu, "naduvavanja", zbog promene držanja tela ili punjenja grudnog koša vazduhom. Prema Darvinu, emocije su opažene reakcije na krizne situacije. One povećavaju šanse za preživljavanje organizma. Osim toga, emocije su signali kojima drugima saopštevamo svoje namere. Plučik kaže da osobenosti neke određene okoline kod svih organizama stvaraju funkcionalne potrebe koje su važne za preživljavanje organizma. Svaki organizam mora da se brani i da iz sebe izbacuje otpadne materije. On mora biti u stanju da razlikuje plen od napadača, potencijalnog polnog partnera od potencijalnog neprijatelja. Takođe mora da istraži svoju okolinu i da na osnovu toga orijentiše svoje čulne organe da bi primio informacije o dobrim i lošim aspektima svog okruženja. Organizmi koji su nakon rođenja i u detinjstvu bespomoćni, moraju drugima na neki način pokazati kada im je potrebna hrana i nega. Na osnovu ovih potreba, kaže Plučik, mnogi etolozi su utvrdili osnovne kategorije adaptivnog ponašanja koje se odnose na sve životinjske vrste. Plučik navodi da je njegov model emocija modifikovana lista koju je, najpre, sačinio etolog Džon Pol Skot. Ona sadrži sledeće prototipove ponašanja: 1. Inkorporacija: ponašanje u kome se iz spoljašnje sredine prima neka pozitivna draž, kao na primer uzimanje hrane, pridobijanje partnera za parenje, pridruživanje sopstvenoj socijalnoj grupi. 2. Zaštita: Ponašanje koje je usmereno na izbegavanje opasnosti, bežanje ili na neku drugu aktivnost koja omogućava odstojanje između nekog organizma i izvora opasnosti. 3. Orijentacija: Bihejvioristička reakcija na nepoznatu draž, kao što je buka, nepoznata životinja ili nova teritorija. Organizam se mora brzo čulno preorijentisati. On mora prekinuti svoju momentalnu aktivnost da bi čula mogla primiti informacije o novim dražima. 4. Lišenost: Ponašanje koje je povezano sa gubitkom objekta (osobe, društvenih relacija, nekog psihološkog polja) koji je u prošlosti igrao važnu ulogu u nezi i hranjenju. U tim okolnostima jedinka šalje signale da bi povratila izgubljeno ili privukla nešto kao zamenu. U funkciji toga je plakanje, slanje signala za pomoć i "bejbi" ponašanje. 5. Odbacivanje: ponašanje čiji je cilj odstranjivanje nečeg štetnog što je primljeno, naprimer povraćanjem ili, ponekad, defekacijom. Ovakvo ponašanje je povezano sa osećanjem prezira, neprijateljstva i sa sarkazmom. U osnovi ovih osećanja je odbacivanje drugog čoveka ili njegovih ideja. 6. Agresija: Ponašanje koje je usmereno na odstranjivanje prepreke koja sprečava zadovoljenje organizmu neke važne potrebe. Tu spada ujedanje, udaranje ili razne simboličke agresivne radnje kao što su grdnje i pretnje. Valja imati na umu razlike između pojmova agresije (kao crt, dimenzija) od agresivnosti (kao stanja) i destrukcije (destruktivnosti) – svaka destrukcija sadrži agresiju, ali obratno ne važi. 7. Istraživanje: Ponašanje kojim se ostvaruje kontakt organizma sa raznim aspektima njegove okoline. Poznavanje najbliže okoline omogućava jedan vid "duhovnog planiranja" uz čiju pomoć životinja može da predvidi i savlada egzistencijalne opasnosti u budućnosti. 8. Reprodukcija: Ponašanje koje treba da obezbedi seksualni dodir da bi se produžio sopstveni genetski kod. Ova funkcija se izražava ljubavnim signalima, ritualima udvaranja i obraćanjem pomoću ljubavne simbolike. U okviru ovih osam funkcionalnih kategorija, tri pomenuta jezika nas obaveštavaju, napominje Plučik, o verovatnom toku procesa koji nazivamo emocijama. Hipotetički odnos ova tri jezika Plučik predstavlja slikom Slika 1: Ovo je lanac dešavanja (po Plučikovom mišljenju) u pojmovima psihoevolucione teorije emocija. Emociju izaziva draž - pretnja neprijatelja ili gubitak roditelja - koji uslovljavaju mišljenje i osećanja da bi se dogodilo ponašanje. Ponašanje ima funkciju da zadovolji potrebu koja ima evoluitivni koren. Na primer, zaštita treba da ukloni ogranizam iz opasne situacije, a reintegracija (lišenost) je poziv u pomoć da se vrati ili nadoknadi izgubljena bliska osoba da bi se sopstveni život ponovo (re)integrisao, kao što se može videti iz ove slike.

8

(izvor, Plutchik, 1980, str. 59) Autor opisuje ponašanje životinje kada naiđe na neku pretnju, nekog potencijalnog neprijatelja. Ako nepoznata životinja škrguće zubima, ova naša će verovatno zaključiti da je prisutna opasnost. Životinja će se uplašiti i pobeći - ponašanje primereno okolnostima. Dokle god ovakvo ponašanje udaljava jedinku od izvora opasnosti, ono ispunjava svoju zaštitnu funkciju. Dakle, Plučik pod emocijom ne podrazumeva samo osećanje straha, već čitav lanac toka radnje, ali taj tok radnje neće se nužno sam od sebe odigrati. Životinja ili čovek mogu pogrešno oceniti neku situaciju kao prijatnu, mada je ona ustvari opasna. Isto se tako neko može uplašiti od neke bezazlene draži, kao što je slučaj u raznim vrstama fobija. U ovom lancu toka radnje Plučik ističe veliki značaj kognicije. Mada u poslednje vreme ima mnogo kognitivnih teorija emocija, ni u jednoj od njih kognicija nije istraživana iz šire, evolutivne perspektive. Upravo to čini Plučik smatrajući da su se kognitivne sposobnosti razvile zajedno sa razvitkom mozga - i to, posredno, u službi emocija. Drugim rečima: glavna funkcija čovečijeg mozga i njegovog razvijenog kognitivnog sistema je osiguravanje preživljavanja u kompleksnom okruženju. Kognitivni procesi bi se mogli opisati još tačnije iz perspektive evolucije: kognitivne sposobnosti su se razvile da bi omogućile predviđanje budućnosti. Kognitivne sposobnosti nam pomažu da svoju okolinu "držimo u glavi" kao geografsku kartu. One takođe omogućuju čoveku da bude biće svesno vremenskog toka. Sposobnost apstraktne kategorizacije događaja omogućava projekciju prošlosti u budućnost. U fundamentalnom smislu, svaki organizam mora na osnovu ograničenih informacija predvideti da li u njegovom okruženju postoji hrana, partner ili neprijatelj. Na osnovu tih predviđanja organizam se odlučuje na beg, napad, igru ili parenje. Tako posmatrano, kompleksni procesi čulnog opažanja, procenjivanja, simbolizacije i poređenja sa već memorisanim informacijama - svi procesi koje nazivamo kognitivnim - u službi su emocija i bioloških potreba. Plučik navodi još radikalnije autore, V. Dembera i U. Neisera, koji tvrde da su kognitivni procesi samo alat ili sredstvo za ostvarenje cilja. Ova dvojica autora čak smatraju da je mozak sluga želuca i seksualnih organa. Dakle, Plučikov model emocija je pokušaj da se emocije objasne kao posledice ponašanja koje imaju svoju funkciju nastalu evolutivnim razvojem. Drugi, strukturalni, model objašnjava potpuno nove aspekte emocija: emocije se razlikuju, poput boja, po svom intenzitetu. Tako se, na primer. razlikuju strah i panika ili ljutnja i bes. Emocije se, međutim razlikuju i po stepenu sličnosti. Stid i osećaj krivice su, na primer, srodniji nego radost i odvratnost. Emocije isto tako imaju karakter polariteta. Poznato je da je radost suprotnost tuzi, a mržnja suprotnost ljubavi. Na osnovu rezultata dobijenih laboratorijskim eksperimentima razlike među emocijama Plučik predstavlja geometrijskim telom u obliku obrnute kupe (slika 2). Svaki od uzdužnih odsečaka predstavlja jednu primarnu emociju. Intenzitet svake emocije ide od najjačeg na "ekvatoru" do najslabijeg na "južnom polu". Tako je, na primer, bol najintenzivnija forma primarne emocije lišenosti, a tuga i zamišljenost su niži stepeni te iste emocije. 9

Iznenađenje je najjača forma druge primarne emocije (orijentacije), čije su slabije forme čuđenje i skretanje pažnje. Iz ovog modela se može zaključiti da su emocije sve sličnije što slabi njihov intenzitet. Emocije koje su na modelu blizu jedna drugoj su sličnije od onih koje su međusobno udaljene. SLIKA 2: Pomoću ovog modela obrnute kupe autor želi da predstavi sličnost i snagu primarnih emocija. Svaki dužni odsečak figure predstavlja jednu primarnu emociju počev od njenog najsnažnijeg pa do najslabijeg oblika (na primer: Bol-Tuga-Zamišljenost). Najsličnije su susedne emocije (međusobno čine ugao od 90 stepeni). Suprotne emocije su dijametralno udaljene (ugao od 180 stepeni), a manje različite daleko su jedna od druge za više od 90, a manje od 180 stepeni. Sve pozicije emocija na modelu zasnovane su na procenama ispitanika iz niza istraživanja.

seta

(izvor, Plutchik, 1980, str. 60) Postavlja se, opravdano, pitanje šta je "iza" nevidljivog dela kupe? Odgovor su dali učesnici prvog seminara obuke za primenu i tumačenje testa PIE-JRS (prema grafičkom rešenju "dijamant" Dragana Veličkovića): Sledeći problem je kako odrediti relativnu sličnost emocija. Plučik je primenio Ozgudov semantički diferencijal. U ovom eksperimentu, ispitanici su zamoljeni da svoje asocijacije u vezi sa određenom reči ili rečenicom vrednuju prema skalama na kojima su se mogli odlučiti za jak - slab, dobar - loš, napet - opušten, aktivan - pasivan ili neki drugi modalitet. Velikoj grupi ispitanika Plučik je dao listu od 22 emocije, kao "radostan", "ljut", "tužan", "uplašen" i "iznenađen." Zamolio ih je da svoje asocijacije na ove termine označe na 34 skale semantičkog diferencijala. Tako su se mogle izračunati korelacije između svih emocija, a zatim utvrditi, statističkom metodom faktorske analize, koliko su bile slične procene za različite emocije. Pokušaj grafičkog predstavljanja ovih emocija je krug (koji se vidi na osnovici modela obrnute kupe, uporedi sliku 2 i 3). Plučik je primenio još jednu metodu za utvrđivanje sličnosti pojmova kojima imenujemo emocije. To je upućivanje ispitanika da se neposredno izjasne o sličnostima među tim pojmovima. Takav postupak izveli su Plučik i H. Konte. Grupa ispitanika je trebalo da odredi relativnu sličnost 140 pojmova koji označavaju emocije sa 3 ponuđena pojma : "ljut", "tužan" i otvoren". (Bilo bi previše sporo tražiti da se svaki od 140 pojmova poredi sa svim ostalim, pa su se oni zato odlučili za 3 osnovna pojma.) Iz dobijenih korelacija odredili su odgovarajuće mesto za svaku emociju na dijagramu. U osnovi njihovog postupka bila je pretpostavka da se emocije procenjene kao slične na 10

krugu ne nalaze na odstojanju većem od 90 stepeni. Sličnosti i razlike koje su proizišle iz njihovih podataka su kao na slici 3. SLIKA 3: "Krugom emocija" autor prikazuje osam primarnih emocija i dijade koje nastaju međusobnim mešanjem primarnih emocija. Krug je osnova obrnute kupe sa slike 2. Utemeljen je opisom ispitanika o sličnosti dve susedne emocije i onoj emociji koju dobijamo mešanjem dve susedne. Na primer primarne emocije "zaštita" i "orijentacija" kada se pomešaju grade dijadu "panike", a "reprodukcija" i "inkorporacija" dijadu "ljubavi".

(izvor, Plutchik, 1980, str. 61) Svaki par primarnih emocija koje se nalaze na krugu jedna pored druge, na primer, odvratnost - agresija ili iznenađenje - strah, Plučik je nazvao primarnim dijadama jer je to kombinacija emocija koje su na slici bliske. Međutim, i emocije koje su udaljenije mogu biti pomešane - te kombinacije Plučik je nazvao sekundarnim ili tercijalnim dijadama. Dalje, Plučik razvija analogiju sa bojama pa kaže da se sve boje koje možemo zapaziti u prirodi mogu dobiti mešanjem osnovnih boja pomoću svetlosti ili pigmenata. Isto tako možemo zamisliti kombinacije primarnih emocija koje u prirodi postoje. Kada su istraživači zamolili ispitanike da zamisle takve parove emocija primetitli su visok stepen slaganja u nazivu: kombinaciju radosti i prihvatanja mnogi su nazvali "ljubav". Na primer ako neko uvidi prepreku u ispunjenju svojih potreba on oseti bes; dakle, ispitanici su kombinovali emocije istraživanja i agresije. Autori su primenili i suprotan postupak: zamolili su ispitanike da identifikuju primarne komponente "pomešanih emocija"; pri tome je, takođe, bila primetna saglasnost. Sve ovo navodi na zaključak da su ove metode i modeli primenljivi u svakodnevnoj komunikaciji među ljudima. Nazivi koje su oni dali pomešanim emocijama, na primer, "vedar", "zao", "neprijateljski" - mogu se upotrebiti u opisivanju osobina ličnosti. Isto tako se pojmovi za označavanje osobina ličnosti - "agresivan", "ljubazan" i "svojeglav" - često upotrebljavaju da opišu trenutna emotivna stanja. Posle niza istraživanja Plučik je pokušao da identifikuje emocionalne sastavne delove većeg broja osobina ličnosti. Tako je, najzad, došao do testa - emocionalni profil indeks (EPI). Dao je ispitanicima parove reči koji označavaju karakterne osobine - na primer, "društven", "sklon pustolovini", "oprezan", "potišten", "sklon prepirci", "stidljiv" itd. i zamolio ih da se u svakom paru odluče za reč koja, po njihovom mišljenju, bolje opisuje njih same nego druga sparena reč. Zatim je grupa kliničkih psihologa, na osnovu svog iskustva, identifikovala emocije koje su u osnovi neke ličnosti. Test je onda zadavan grupama ispitanika koje su međusobno upoređivane, na primer, studenti, domaćice, ili psihijatrijski pacijenti. Podaci dobijeni testom EPI pokazali su se klinički upotrebljivim i za identifikovanje emocionalnih smetnji (alkoholičari, šizofrenčari, narkomani, manično-depresivni, astmatičari i skloni samoubistvu). 11

Plučik posebno ukazuje na ispitivanja suicidalnih pacijenata. Ona su pokazala da su emocije koje uslovljavaju ovako stanje duboka depresija, bes i nizak nivo straha. Depresija i bes su impuls za samoubistvo, a strah koji inače deluje kao kočnica na te impulse nije dovoljo jak da spreči osobu u iskušenju takvog impulsa. Plučik navodi da je EPI korišćen i u istraživanju emocija kod životinja. U Gombe Stream Research Center u Tanzaniji sedam studenata je proučavalo ponašanje 23 šimpanza na osnovu modifikovane verzije EPI. Na osnovu nje se sa dosta velikom sigurnošću moglo utvrditi koja životinja najčešće pokazuje na određeni način neku emociju. To potvrđuje Plučikovu pretpostavku da test može da ispravno opisuje emocije i kod ljudi i kod životinja. Navodi interesantan podatak da su se kod šimpanzi u 5 od 8 osnovnih emocija pokazale specifične razlike s obzirom na pol. Ženke su bile bojažljivije, depresivnije i prisnije od mužjaka; mužjaci su ispoljili više druželjubivosti ali i nepoverljivosti. Plučik je i sam uočio problem diskriminativnosti EPI kao dijagnostičkog instrumenta, pa je u istraživanje uključio i psihijatre. Kada psihijatri upotrebe termine kao što su "paranoičnost" ili "opsesivnost", onda to znači da njihov pacijent pokazuje određenu grupu osobina. Ciklotimni pacijenti su, na primer, u terminima testa EPI, definisani kao osobe sa naizmeničnim periodima lišenosti i reprodukcije. Paranoici su ljubomorni, nepoverljivi i spremni da brzo projektuju svoja osećanja krivice u druge, dok su sociopate asocijalni, egoistični, neodgovorni i impulsivni. Plučik i Stenli Platman su sproveli ispitivanje na kolumbijskom univerzitetu. Zamolili su 20 psihijatara da se odluče za one osobine koje, po njihovom mišljenju, karakterišu sledeće dijagnostičke kategorije: opsesivnost, ciklotimiju, histeriju, paranoju, pasivnu agresiju, šizofreniju i sociopatiju. Kao posebnu kategoriju uveli su i pojam "dobro prilagođen". Trebalo je da psihijatri posmatraju paranoičnog pacijenta a zatim da odaberu po jednu osobinu iz svakog para EPItesta koja bolje karakteriše pacijenta. Izabrane emocije su unete u dimenzije osnovnih emocija EPI, tako da je dobijen prosečan profil za svaku dijagnozu. Paranoične osobe su, tako, oprezne, nesigurne, uvredljive, sanjalice; a dobro prilagođene su društvene, srdačne i preduzimljive. Faktorskom analizom su takođe utvrdili koliko su dijagnoze psihijatara bile slične što se tiče emotivnih komponenti. Dijagnoze paranoje, šizofrenije i pasivne agresije su bile prilično slične i praktično su suprotnost dijagnozama ciklotimije i histerije. Dijagnoza sociopatije je, praktično, između šizoidne i histerične grupacije (i relativno nezavisna od obe). Najzad, Plučik navodi da deskriptivne kategorije emocija mogu doprineti u objašnjenju odbrambenih mehanizama. Kao što je poznato, odbrambeni mehanizmi ličnosti su jedan od najvećih teoretskih doprinosa psihoanalize. Pojmovi kao pomeranje, projekcija, poricanje i regresija obuhvataju procese kojima se pokušava razrešenje emocionalnih konflikata. I pored njihovog ogromnog značaja postoji mali broj pokušaja stvaranja teorijskog okvira pomoću kojeg bi se odbrambeni mehanizmi mogli bolje razumeti u pojmovima emocija. Plučik veli da je očigledno da odbrambeni mehanizmi imaju veze sa emocijama. Tako, neko ko je ljut na neku osobu, ali se iz straha od njene osvete ne usuđuje da ljutinu direktno izrazi, pretvara svoju ljutnju u samosažaljenje. Može se prihvatiti hipoteza da su odbrambeni mehanizmi metode ili postupci pomoću kojih jednom emocijom zamenjujemo neku drugu, odnosno pomoću jedne emocije izlazimo na kraj sa drugom jer nam je ova druga, sa nekih psiholoških razloga, lakše podnošljiva. Prema tome, pomeranje emocije ljutnje na samosažaljenje bio bi način da se prevaziđe osećaj ljutnje. Potiskivanje je nesvestan način da se izborimo sa bolnim događajima ili mislima. Slično je i sa projekcijom (osobine koje nam se kod samih sebe ne dopadaju jednostavno se pripisuju drugima da bi se izbegao samoprezir) ili sa reaktivnom formacijom: osuđujemo seksualnu požudu drugih jer se bojimo da je priznamo kod samih sebe. Na kraju Plučik iznosi optimističko uverenje da napori istraživača kao što su Magda Arnold, K.E. Izard i Silvana Tomkins mogu dovesti do jedinstvenog i obuhvatnog sistema poimanja i klasifikacije emocija. Mada još nije postignut jedinstven stav u pogledu nekih definicija, postoji nada da će psihologija razviti sistem pomoću kojeg bi bilo moguće opisati osnovne elemente ličnosti - emocije. Takav sistem bi za psihologiju značio isto što i, na primer, Mendeljejev periodični sistem za hemiju ili Lineova klasifikacija za biologiju. Na osnovu svega gore rečenog jasno je da Plučikov model emocija počiva na četiri osnovne postavke, koje su -manje ili više- originalne: a) postoji osam osnovnih emocija zajedničkih ljudima i životinjama. Dakle, kao i Darvin, Plučik emocije određuje filogenetski značajnim za više životinjske vrste. Za razliku od Darvina, po Plučikovom mišljenju emocije nisu ni nekorisne ni "fosilne": u ljudskoj vrsti obogaćene su razumom i verbalnim izrazom. 12

b) Emocije služe kao "građevinski materijal" za strukturisanje nebrojeno mnogo crta ličnosti: dve ili više emocija "zabetoniraju se" i funkcionišu kao relativno stabilna, dosledna i autonomna dispozicija ponašanja. c) Emocije su "složena posledica lanca događanja" koji započinje opažanjem emotivnih draži. Kada se emotivne draži kognitivno obrade, nastaje impuls za ponašanje i delovanje na sredinu u cilju prilagođavanja. Ceo taj lanac (prikazan u tabeli 1) a ne bilo koja njegova "karika", određuje se kao emocija. Tabela 1: Pet aspekata izražavanja osam osnovnih emocija DRAŽ SAZNANJE PONAŠANJE EMOCIJA DELOVANJE Pripadanje društvenoj "To mi je Prihvatanje 1 Hranjenje, negovanje INKORPORACIJA grupi prijatelj" (poverenje) Trčanje ili letenje (za Strah 2 Pretnje iz okruženja "Opasno je" ZAŠTITA životinje) (poplašenost) Neočekivani objekti u "Auu... šta li Zastajanje, Iznenađenje 3 ORIJENTACIJA sredini je to?" Usredsređenje (čuđenje) Gubitak drage osobe "Napušten Plakanje da bi je (ga) 4 LIŠAVANJE Žalost (tuga) (objekta) sam" ponovo našla Odgurivanje Odbacivanje 5 Objekat koji odbija "To je otrov" ODBACIVANJE Povraćanje (odvratnost) Prepreke u "To je Ljutnja 6 Griženje, Udaranje AGRESIJA zadovoljenju potreba neprijatelj" (uznemirenost) Ispitivanje, Novi društveni i fizički "Ovim ću Obnavljanje Opreznost 7 ISTRAŽIVANJE prostori u polju osobe ovladati" podataka, (očekivanje) Planiranje Izgledan emotivni “To bi treVereništvo, Bliskost, Radost 8 REPRODUKCIJA partner balo imati" Zabavljanje (zanos) (Prema Krech, Crutchfield und andere, 1985, s. 60 do 62)

d)

Plučik je smislio dosta originalan model za prikazivanje i razumevanje emocija - trodimenzionalni model obrnute kupe na čijoj su kružnoj osnovi predstavljene relacije polarnosti i sličnosti, a duž ose kupe intezitet emocija. Prostorna blizina emocija izražava sličnost, a udaljenost od centra kruga polaritet. Na istom principu zasnovan je i mehanizam mešanja emocija da bi se strukturisale crte ličnosti.

Plučikovo shvatanje ljudskih konflikata, po našem mišljenju, vredno je pažnje jer je blisko svakidašnjem iskustvu. Plučik veli: "Neki konflikti su neminovni kroz ceo naš život. Konflikte treba shvatiti kao izazov ljudske egzistencije, a ne kao njeno zlo. Sreća pojedinca često zavisi od harmonije konflikata, a ne od njihovog odsustva." (Baškovac-Milinković, A. Bele-Potočnik Ž, Hruševar, B. i Rojšek, J. 1979) Spomena je vredno i Plučikovo poimanje odbrambenih mehanizama u terminima emocija. Po njegovom mišljenju (Tanja Lamovec, 1989, prema prevodu Trlaje Ljilje, 1997) uparene su emocije i mehanizmi na sledeći način:Inkorporacija sa odbijanjem (negacijom); Orijentacija sa regresijom; Zaštita sa potiskivanjem;Lišenost sa kompenzacijom;Odbacivanje sa projekcijom; Istraživanje sa intelektualizacijom; Agresija sa pomeranjem i Reprodukcija sa reaktivnom formacijom. Međutim, kompleksan odnos pojmovne psihološke aparature u Plučikovoj teoriji može se tabelatno predstaviti. Tabela 2: Odnos teorije emocija (u funkciji preživljavanja) i testa kao operacionalizacije kontinuiteta normalnosti i patologije Emocion Snovi Testovni Pojmovi u Crta Ponašanje Mehaniza alni (noćne konstrukt testu ličnosti osobe m odbrane odgovor more) 1.INKORPO RACIJA 2.ZAŠTITA 3.ORIJENTA CIJA

srdačan, društven, poslušan oprezan, poslušan, nesiguran, stidljiv nagao, pustolovan

Dijagno za

prihvatanje

poverenje

doterivanje, uređivanje

negacija

smeha

histerija

strah

plašljivost

bežanje

represija

straha i užasa

pasivnost

iznenađenj e

nekontrolisa nost 13

prekid opažanja

regresija

paraliza ili preterana kontrola

psihopatij a

4.LIŠENOST 5.ODBACIVA NJE 6.AGRESIJA 7.ISTRAŽIV ANJE

potišten, grize se ozlojeđen, svadljiv, nesiguran svadljiv, ozlojeđen oprezan, stidljiv, poslušan srdačan, društven

tuga

depresija

plač

kompenzacij a, sublimacija

tuga

depresija

gađenje

nepoverenje

povraćanje

projekcija

komadanje

paranoja

gnev, bes

agresija

napad

pomeranje

besa, ljutine

agresija

očekivanje

radoznalost

planiranje

intelektualiz acija

padanja, gubitka kontrole

opsesija, kompulsij a

8.REPRODU ljubavne veze, reaktivna radost društvenost seksualne manija flert formacija KCIJA (Tabela konstruisana prema Lamovec, Tanja, 1989: EMOCIJE I ODBRAMBENI MEHANIZMI, Zavod za produktivnost dela, Ljubljana) Na osnovu svega iznetog nije teško zaključiti da ovaj test ima iza sebe kompleksnu i konzistentnu teoriju. Drugim rečima, test je operacionalizacija jedne teorije emocija koja ima ambiciju da obuhvati celu ličnost u skladu sa, ne tako retkim, poimanjem emocija kao same suštine ličnosti. Naravno, same po sebi emocije to ne bi mogle da budu jer bi se tako skliznulo u vulgarni "emocionalizam". Zato se Plučik i njegovi saradnici pozivaju na Darvina i funkcionalizam, uvodeći hipotetički konstrukt u kome su emocije odgovorne za preživljavanje. Dalje nije bilo teško naći uporište u naučnoj misli o funkcionalnoj vrednosti emocija u jednom novijem shvatanju. To shvatanje, koje potiče još od Frojda i psihoanalitičara, veli da čovek "uvek oseća, a ponekad misli". Odnos emocija i ostatka ličnosti, u interpretaciji Plučika i njegovih sledbenika, krajnje je radikalizovan: "Kognitivni procesi su pri tom sredstvo u službi stomaka i polnih organa. Kada se kognitivni mehanizam razvio počeo se baviti i neemocionalnim pojavama: prošlošću, budućnošću, simbolima itd. Kognitivne ocene su deo totalnog procesa interakcije organizma sa okolinom..." (Lamovec Tanja, 1989). Dakle, osam bazičnih emocija pokrivaju ne samo područja životinjskog i ljudskog već i normalnog i patološkog, pri čemu se ne radi samo o pukom kontinuitetu pri kojem porast kvantiteta (normalnog) vrhuni novom kvalitetu (patološkom). Radi se o tome da se normalno i patološko međusobno prepliću, a Plučik i saradnici ne žele da se bave kriterijumima prelaska jednog u drugo niti izlaska iz stanja patologije u stanje zdravlja. Oni jednostavno, teorijom i testom, povezuju pojmove, crte ličnosti, ponašanje, odbrambene mehanizme, noćne more i dijagnostičke kategorije, na način koji se može predstaviti narednom tabelom. Da zaključimo: opšti atributi Plučikovog modela emocija su evolutivnost, kognitivnost, funkcionalnost u ekonomiji ljudskog ponašanja, geometričnost (koja objedinjuje blizinu, polaritet i intenzitet) i "mešanje"(kao kod boja) radi formiranja crta ličnosti. PREDNOSTI I MANE TESTA PIE-JRS PREDNOSTI               

Podržan je teorijom (videti Tanja Pokriva područje ličnosti nedostupno drugim testovima Veoma ekonomičan Relativno dobre metrijske karakteristike (sa aspekta praktičara) Stavke su mu pregnantne značenjima: društven, stidljiv Dozvoljava slobodu interpretacije i zadovoljava "umetničke" potrebe psihologa (zapažanje prof. Berger u vezi TNR-a) Ima trostruki nivo pojavnosti: numerički, grafički i verbalni Ima široko područje primenljivosti Nema karakter agresivane penetracije u intimu ispitanika (zapažanje iz prakse) koleke Karličića Osetljiv je na aktuelna stanja ispitanika NEDOSTATCI Osetljiv je na aktuelna stanja ispitanika Teorijska osnova nema širu prihvaćenost u psihologiji Merne karakteristike nemaju psihometrijsku ubedljivost Može da posluži kao "lažni alibi" za profesionalno neubedljive, a laički zavodljive konstrukcije Neke kategorije ispitanika pružaju otpor ("bez reči za osećanja" 14

 Neke kategorije ispitanika umeju da sagrade dobru umesto prave slike (empatične)  Nije diskriminativan u "pojasu prosečnosti"  Ne može da opstane kao samostalan dijagnostički instrument u ozbiljnim profesionalnim situacijama

1.3.

PRISTUP REVIZIJI I STANDARDIZACIJI TESTA 1.3.1. Neki problemi sa verzijom testa u slovenačkom izdanju Uopšte uzev, dosadašnja verzija testa imala je vrlo mnogo problema sa onim što se u novije vreme naziva "provera egzistencije psiholoških konstrukata" (Momirović K. 1997). "Tvrdo scijentistički" orijentusani psiholozi testu zameraju jednu vrstu nezadovoljavanja realne egzistencije psiholoških konstrukata čijem je merenju namenjen (Momirović, A. 1987), a praktičari bi trebalo da mu odriču ono što autori nazivaju taksonomska diskriminativnost, odnosno praktična valjanost (Momirović, K. 1997). Praktična valjanost testa je, po našem mišljenju, u velikoj meri zavisna od normativnog uzorka. Ne samo da je valjanost testa donekle uslovljena njegovom baždarenošću (dakle normama) već su norme jedan od uslova da bi bilo koji test u metodološko teorijskom pogledu zadovoljio kriterijum Karnapove "nove logike relacija" u psihološkom suđenju. Evo objašnjenja u rečima Popovića B.V. (u Katel R, 1978, str. 21): "'Jovan je inteligentniji od Milana.' To znači da je određen odnos između Jovana i Milana, s tim što njihove inteligencije moraju biti izmerene i, razume se, određene s obzirom na neku opštu normu za inteligenciju populacije čiji su predstavnici Jovan i Milan." (naglasio P.K.). Drugim rečima, postojanje normi je logički (s jedne) i praktični (s druge strane) zahtev pre nego što bi test mogao da bude proveravan predikativno-logički u smislu procene da je N.N inkorporativna ličnost, zato što se inkorporacija izražava u percentilima pripadnika populacije. Tri su polazišta, po našem mišljenju, osnovna: svojstva normativnog uzorka, distribucija skorova normativnog uzorka i psihološka priroda entiteta koje test (treba da) meri. Uzorak treba da bude reprezentativan za populaciju za koju je test namenjen, sem ako nisu entiteti koje test meri uslovljeni zavisnošću od drugih psiholoških konstrukata ili socioloških varijabli (pol, obrazovanje, mesto stanovanja itd.). U takvim slučajevima normativni uzorak mora da bude separatan za onaj broj poduzoraka za koji postoje dokazi da su testovni entiteti senzitivni. Distribucija skorova za reprezentativni (ili za separatne uzorke) treba da bude normalna (sa AS=0 i SD=1, na z-skali). Kada je u pitanju psihološka priroda merenih eniteta, test treba da odražava njihovu reaktivnost na aktualna stanja u organizmu (odnosno mene u okolini) ili da podržava stabilnost i vremensku nepromenljivost. Ukoliko je odstupanje od ovih polazišta veće, praktična valjanost testa biće manja. 1.3.1.1 Problemi na nivou pojedinca Rukovet problema sa dosadašnjom verzijom testa na nivou pojedinca ilustrovaćemo tabelom 3. Tabela 3: Koliko utiče normativni uzorak na psihološki opis (sliku) jedne realne osobe Mira "obrađena na šest načina" In Za Or Li Od 1. MIRA, prema Tabeli 4, str. 28 Priručnik, 1979 85 48 60 45 19 2. MIRA,prema Tabeli 4B, str.31 Priručnik, 1979 79 42 51 82 13 3. MIRA, kao žena, što i jeste sada 69 70 54 69 26 4. MIRA, kao devojka, što beše...nekada 76 80 34 75 07 5. MIRA, kao momak, što nikada ne može biti 58 61 33 68 19 6. MIRA, kao muškarac, što ona ne želi biti 47 43 54 86 27

Ag 20 45 29 18 38 38

Is 53 33 78 68 66 62

Re 90 71 62 71 72 36

Bi 73 60 43 81 66 41

Očigledno je da apsolutno ista struktura testovnih odovora ispitanice generiše potpuno različitu osobu, zavisno od standardizacionog uzorka s kojim se poredi. Pri tome ne zaboravimo da mnogi autori testove definišu na osnovu relacija između individualnog postignuća i postignuća normativnog uzorka (na primer Bujas, 1942; Krstić, 1988). Svakako, razlike nisu samo kvantitativne već i kvalitativne i to, najčešće, na uštrb principa taksonomske diskriminativnosti egzistencije entiteta (Momirović, 1997) ili praktične valjanosti onih psiholoških varijabli koje ovaj test pretenduje da dokaže, odnosno meri. Naglašavamo očiglednu činjenicu: da greške u osnovnim dimenzijama uzrokuju potpunu nevaljanost crta ličnosti koje grade osnovne emocionalne dimenzije kada se mešaju, što je Plučikovo generalno teorijsko tvrđenje. Drugim rečima, separatne norme za različite poduzorke ispitanika nisu prednost testa EPI, već njegova nužnost upravo zbog predmeta merenja (emocija) koje su, a to je psihološki aksiom, zavisne i od uzrasta (starosti) i od pola ispitanika. Taj aksiom Priručnik iz 1979 ne uvažava, a ovaj postavlja u prvi plan. 1.3.1.2 Problemi na nivou uzoraka Poseban problem svakog testa je njegova "čitljivost" za ispitanike, tim pre ako ispitanici nisu klinički slučajevi koji, bi trebalo, da manje "varaju". U ovom smislu su 15 selekcione testovne situacije ekstreman primer. Naime, u

selekcionoj situaciji mera "varanja" pojedinca je mera njegove adaptabilnosti, inteligencije i motivacije da "prođe" selekciju. Upravo zato smo želeli da novu formu testa "testiramo" u selekciji. Pre nego što je prodiskutujemo, objasnimo strukturu naredne tabele. Tabela sadrži uporedne opisne statistike aritmetičku sredinu i standardnu devijaciju (AS i SD) dva uzorka SELEKCIONOG I NORMATIVNOG. Selekcioni uzorak (kandidati) sačinjavaju kandidati ispitani u selekcionoj situaciji za jednu vojnu školu u kojoj je selekcioni odnos bio 1:5 (od petorice kandidata prima se jedan, N=455). Normativni uzorak (nor. uzorak) koji čine, normalno, mladići (N=977). Statistici (naravno percentila, a ne sirovih skorova) izračunati su najpre prema starom uputstvu (za oba uzorka), a zatim po novom. Tabela 4: Dokaz da nova revizija čini EPI značajno manje osetljivim na "glancanje testovne fasade" (Bergerov izraz) u skladu sa kandidatskim percepcijama selekcionih zahteva vojne organizacije

Emocija INKORPORACIJA ZAŠTITA ORIJENTACIJA LIŠENOST ODBBACIVANJE AGRESIJA ISTRAŽIVANJE REPRODUKCIJA BIAS

NOVE NORME nor.uzorak kandidati (N=455) (N=977) AS SD AS SD 52.397 30.048 52.993 30.952 51.802 29.003 53.149 30.375 52.038 29.007 51.002 29.476 53.814 27.482 51.552 27.839 52.782 28.098 54.644 27.729 51.965 28.291 50.866 29.006 52.327 28.972 57.769 30.155 53.923 30.833 66.138 30.899 52.518 30.189 46.580 28.942

S TAR E N O R M E nor.uzorak Kandidati (N=977) (N=455) AS SD AS SD 65.322 27.992 85.002 16.309 54.962 26.857 77.176 18.918 47.072 24.848 30.558 19.258 51.664 25.299 49.600 21.585 36.971 26.914 19.796 17.961 50.460 26.199 32.154 20.767 31.783 21.605 34.251 18.790 62.080 23.731 72.189 18.580 57.029 28.059 78.958 18.929

Iz prethodne tabele dva se zaklučka čine logičnim: a) Distribucija skorova normativnog uzorka pomerena je ka višim vrednostima; međutim, odstupanja računata po našoj reviziji su blaga i jednoznačna, a to govori o relativno dobroj homogenosti uzorka s obzirom na starost ispitanika. Sa druge strane, odstupanja distribucija skorova kada se isti računaju na nerevidirani način neuporedivo su veća i odražavaju interkulturalne razlike. b) Distorzivna snaga selekcione situacije je ogromna kada se skorovi kandidata računaju na nerevidiran način. Drugim rečima, test je u velikoj meri, našom revizijom, postao otporan na "glancanje testovne fasade". Izuzetak u ovom smislu su skale istraživanja i reprodukcije. U naredne dve tabele (broj 5 i 6) želimo da demonstriramo saglasnost teorije i testa, kao i razloge zašto smo se opredelili za novi Plučikov strukturalni model garfičkog prikaza obrade testa. (Odnos teorija i testova koji operacionalizuju njene konstrukte je neobično značajan problem. S tim u vezi preoporučujemo "aksiome i propozicije" koje propisuje profesor Momirović u: Momirović i Kostić, 1997) Tabela 5: Korelaciona matrica percentila normativnog uzorka sa američkim normama Emocija INK ZAS ORI LIŠ ODB AGR IST 1. INK 1.000 2. ZAŠ .491 1.000 3. ORI -.217 -.590 1.000 4. LIŠ -.414 -.116 -.350 1.000 5. ODB -.612 -.574 .127 -.052 1.000 6. AGR -.718 -.697 .297 .455 .554 1.000 7. IST -.135 .443 -.228 -.105 -.100 -.538 1.000 8. REP .733 .007 .025 -.424 -.413 -.475 -.204 9. BIAS .828 .669 -.131 -.537 -.665 -.902 .272 Tabela 6: Korelaciona matrica percentila normativnog uzorka sa našim normama Emocija INK ZAS ORI LIŠ 16 ODB AGR

IST

REP

BIAS

1.000 .551

1.000

REP

BIAS

1. INK 2. ZAŠ 3. ORI 4. LIŠ 5. ODB 6. AGR 7. IST 8. REP 9. BIAS

1.000 .644 -.308 -.516 -.815 -.861 .361 .690 .963

1.000 -.858 .040 -.801 -.848 .848 .110 .622

1.000 -.447 .584 .564 -.857 .175 -.263

1.000 .131 .329 .198 -.692 -.580

1.000 .895 -.618 -.448 -.806

1.000 -.712 -.496 -.892

1.000 -.016 .407

1.000 .706

1.000

Zaključci su evidentni: revizija bolje podržava teoriju zbog većih korelacija prostorno kompatibilnih emocija, jer: "Stepen korelacija između crta je funkcija njihove udaljenosti na krugu. Susedne emocije uglavnom imaju pozitivne korelacije, zatim se korelacije približavaju nuli i slede negativne korelacije. Suprotne crte imaju visoke negativne korelacije" (Lamovec, 1989, str. 17). Iz prethodne dve tabele jasno proističe da je autorova postavka da su primarne emocije parovi polarnih suprotnosti (Lamovec, 1989), odnosno da među polarno suprotnim emocijama mora postojati negativna korelacija. U obe tabele ova korelacija je relativno visoka, s tim što je revidirana forma još više saglasna teoriji jer su negativne korelacije polarnih emocija značajno veće. Na primer, najubedljivija je razlika između korelacija orijentacije i istraživanja; u nerevidiranoj formi korelacija je -0.228, a u našoj -0.857(!) Osim toga, promena susedstva emocija, saglasno strukturalnom modelu, u novijim, već navedenim, Plučikovim radovima (zaštita iza inkorporacije) opravdana je empirijski u obe verzije obrade podataka, s tim što je ta promena još ubedljivije empirijski podržana u našoj reviziji. 1.3.2 Principi i postupak revizije Revidirajući i standardizujući sam EPI (Plučikov test) držali smo se sledećih principa: A) Nije bitno menjan postoječi prevod iz slovenačkog izdanja, ali su uvedene neke dopune i novine: definicije i sami pridevi određeni su na polno neutralan način (dodavanjem OSOBA pored prvog para u koloni i pored definicije svakog prideva-osobine ličnosti). Definicija OZLOJEĐENA (OSOBA) dopunjena je sa LAKO IZRAŽAVA OSEĆANJE BESA (LJUTNJE), a definicija NAGLA (OSOBA) dopunjena sa LAKO IZRAŽAVA SVA OSEĆANJA, da bi se time učinio ustupak onim ispitanicima koji se najviše kolebaju u odlučivanju upravo kod parova gde su zastupljene ove dve emocije. Nazivi osnovnih dimenzija su pomalo promenjeni i to: ZAŠTITA umesto SAMOZAŠTITA, ORIJENTACIJA umesto NEKONTROLISANOST, LIŠENOST umesto DEPRIVACIJA ili REINTEGRACIJA (ponegde), ODBACIVANJE umesto OPOZICIONALNOST ili ODBIJANJE, AGRESIJA umesto DESTRUKCIJA ili UNIŠTAVANJE (ponekad) i ISTRAŽIVANJE umesto EKSPLORACIJA. Mislimo da su izmenjeni nazivi više u duhu srpskog jezika. Osim toga, uputstvo za rad ispitanika je značajno izmenjeno, a sve u cilju motivisanja ispitanika da odgovaraju bez "glancanja testovne fasade" (Berger, 1988). B) Revizija je izvršena odvojeno za odrasle (žene i muškarce) i osobe mlađe od 25 godina (devojke i mladiće). U tom smislu ispitano je ukupno četiri grupe ispitanika (N=3159) i to: opšti uzorak žene N=633, opšti uzorak muškarci N=968, poduzorak devojke N=581 i poduzorak mladići N=977. C) Napisan je računarski program za prihvat protokola ispitivanja svih ispitanika, uneti su, ajtem-po-ajtem, u bazu podataka, a zatim su izračunati sirovi skorovi za svaku skalu testa i svaki uzorak ponaosob na način koji je naveden u Priručniku (po već postojećim šablonima). D) Sračunate su ajtem-po-ajtem interkorelacije svake emocije iz para sa svakom skalom. E). Na osnovu rezultata iz prethodnog koraka ponderisani su svi parovi emocija najvećim koeficijentima za datu skalu (Plučikovu dimenziju). Tako je dobijen donekle nov složaj osobina koje grade svaku od osam osnovnih emocija, pa ipak su korelacije između dimenzija dobijenih na standardan i nov način skoro redovno iznad 0.90 (videti tabelu 10). Posledica ovog postupka je da više nije moguće porediti pojedince ili grupe na nivou sirovih skorova ako pripadaju različitim normativnim poduzorcima. Poređenja imaju smisla tek na nivou percentila, odnosno standardizovanih mera koje su u skladu sa kružnim (circumplex) dijagramom. F). Ponovo su sračunati sirovi skorovi za sve skale (u skladu sa dobijenim rezultatima iz prethodnog koraka). Naša operacionalizacija zgodna je u jednom dosta važnom aspektu. Naime, poznato je da se ovom testu zamera mala pouzdanost (homogenost), zbog čega mu se uskraćuje samostalnost upotrebe u psihološkoj praksi. Drugim rečima, ako ponovo operacionalizujemo osnovne dimenzije emocija mi možemo poboljšati homogenost povećavanjem broja ajtema koji tvore dotičnu dimenziju (videti o tome Bukvić, A. 1982, str. 313) G). Izračunati su procenti i određene norme za grafički i verbalni prikaz psihološkog nalaza ispitanika za svaki od četiri poduzorka ponaosob. Na taj način uzete su u obzir, bolje rečeno prevaziđene su, interkulturalne razlike između američke i naše populacije. Od kakvog je to značaja govori nam, na primer, podatak (iz naših istraživanja) da više od 93% Jugoslovenki (prema američkim normama, strana 31 Priručnika) ima percentil 84 ili više na 17

dimenziji Reprodukcije. Ukratko, skoro sve su Jugoslovenke, po američkim normama, "reproduktivne", što svakako ne mora biti netačno iz aspekta inerkulturalnih razlika, ali izaziva vrlo mnogo problema u interpretaciji testovnih podataka za pojedince i grupe. H) U izvesnoj meri je promenjena priroda i logika interpretacije BIAS skale. Nije realno očekivati da ova skala ima funkciju stop-valjanosti svih ostalih dimenzija, što neki psiholozi-praktičari čine. Takođe je pojednostavljeno shvatanje koje se provlači kroz sva spominjanja ove skale u slovenačkom priručniku o BIAS-u kao meri tendencije ispitanika da daje socijalno (ne)poželjne odgovore. Mi smatramo da je skor na ovoj skali jedna crta ličnosti čija priroda nije jednostavna. Da bismo izbegli sve ove probleme, u našoj verziji visina BIAS-skora je mera sličnosti ispitanika sa "zlatnim prosekom" uzorka kome pripada. Na primer, ako ispitanik-muškarac na 5 i 25 paru zaokruži drugi, a na 10,13 i 21 prvi pridev, "sakupiće" 10 bodova (5x2) za BIAS-skalu zato što je više od 90% (od 968 muškaraca) zaokružilo iste prideve. Drugim rečima, traženi su parovi prideva u svakom uzorku na kome su najveće razlike distribucije odgovora. U primeru za parove 5, 10, 13, 21 i 25 te su razlike 10% : 90%. Unapred je postavljen uslov da u BIAS uđe 31 (polovina) prideva sa maksimalnim razlikama, a od toga je 10 bodovano sa dva a ostali jednim bodom. Ukupno 15 parova (1, 2, 4, 15, 20, 23, 27, 33, 35, 36, 41, 54, 55, 59 i 60) nisu formirali BIAS skor ni za jedan poduzorak. I) Promenjen je prostorni odnos u tabeli i kružnom dijagramu za psihološku interpretaciju u skladu sa originalnim Plučikovim modelom. Naime, već smo spomenuli da slovenačko izdanje testa sadrži bitno odstupanje od autorovih novijih postavki. U slovenačkoj verziji iza inkorporacije sledi orijentacija, a iza odbacivanja istraživanje, dok je u jednom Plučikovom originalnom radu (Plutchik, 1980) poredak značajno drugačiji: iza inkorporacije sledi zaštita, a iza odbacivanja istraživanje. Razlika nije mala imajući na umu autorovu bitnu postavku da susedne osnovne emocije, kao susedne osnovne boje, međusobnim mešanjem u dijadama i trijadama generišu nove crte ličnosti. Drugim rečima, sve crte ličnosti u kojima učestvuju ove osnovne emocije više nisu valjane ako se u obzir uzima kružni dijagram (circumplex) iz starog Priručnika. Kasnije ćemo videti empirijsku podlogu promene teorijskog stava. 1.3.3 Postupci dobijanja crta ličnosti Crta ličnosti dobijana je na četiri načina. Najpre i najveći broj dobijen je u skladu sa Plučikovom teorijom: mešanjem osnovnih emocija koje se zasniva na teorijskom konceptu dijada. U ovu svrhu koristili smo dva izvora: Priručnik uz test (Baškovac-Milinković, A. i drugi, 1979.) i originalne Plučikove članke (najviše Plutchik, R. 1980). Drugi način je baziran na našim istraživanjima. Postupak je bio sledeći: ispitanicima je zadavan test EPI i (zajedno) Upitnik kojim su ispitivane određene osobine ličnosti. Sprovedeno je do sada više takvih ispitivanja, a upitnici su bili u vezi, na primer, predmenstrualnog sindroma (PMS), sklonosti izvrdavanju istine u verbalnoj komunikaciji, seksualnom ponašanju žena, stavovima prema samoubistvu kao načinu reašavanja intra i interpersonalnih konflikata, itd. Po završenom ispitivanju podaci su unošeni u baze podataka, a zatim su pojedine osobine ličnosti iz spomenutih upitnika ukrštane u ajtem-po-ajtem kombinacijama iz EPI-a, za polovinu uzorka na na kome je ispitivanje izvršeno. Dobijani su određeni sklopovi kombinacija ajtema EPI-a kao korelati dotične osobine ličnosti. Nakon toga je testovni skor osobine ličnosti (iz EPI-a) krosvalidiran na drugoj polovini uzorka. Ukoliko bi korelacija ovako dobijena (između testovnog skora osobine ličnosti i njenog upitničkog nivoa) bila statistički i praktično značajna smatrali smo da je njeno predviđanje pomoću EPI-a moguće. Neke krosvalidacije su vršene i na drugim uzorcima ispitanika i drugim kriterijum-varijablama i/ili test-reperima. Kada se radi o dobijanju crte iz složaja Plučikovih dimenzija, dva su bitna principa: veća korelacija znači i veće prepokrivanje između crte i pojedinih Plučikovih dimenzija čiji složaj određuje crtu. Primer: korelacija između pozitivnog stava prema samoubistvu i inkorporacije je -0.348, a ista korelacija sa zaštitom iznosi -0.181. Zato se uzima veći raspon procenata inkorporacije i dodaje više bodova nego što je slučaj sa zaštitom. Drugi princip se odnosi na nužnost arbitrarnog određivanja učestalosti crte u populaciji. Naime, samo se tako može podesiti njena procentualna zastupljenost (videti kasnije). Treći način dobijanja crta ličnosti, vrlo sličan drugom, zasnivao se na korelacijama skorova EPI-a i drugih testova i to: MMPI, 16PF i EPQ. Tako su određene sledeće crte: INTEL (Emocionalna osnova za racionalno ponašanje), NAME (Nametljivost u društvenom ponašanju), BEZB (Bezbrižnost), POVOD (Povodljivost), STRAH (Poplašenost), SPOKOJ (Spokojstvo), NAPET (Napetost), SPP (Spremnost da se osoba prilagođava zadatim okolnostima i situaciji) i PSIHO (Psihoticizam). Grubo rečeno, varijable skoro svakog testa moguće je simulirati na kolekciji stavki EPI-a, a dobijeni rezultati nisu neinterpretabilni. I četvrti način dobijanja crta je sasvim empirijski - korišćena su istraživanja drugih autora. Na primer, sklonost psihosomatskim poremećajima: kardiovaskularnim i kancerogenim. Sklonost kardiovaskularnim poremećajima 18 određena je prema Svičevićevom (1987.) istraživanju, a sklonost kanceru prema Ajzenkovim (1989.).

Bez obzira kako je dobijena osobina ličnosti uvek se postavljao problem određivanja njene učestalosti u populaciji. To je razrešavano interpersonalnim slaganjem nekoliko treniranih psihologa. Očito, postupak je arbitraran, ali ne uvek. Na primer, poznato je iz literature da se u populaciji nalazi oko 10% psihopata ili da su žene neurotičnije od muškaraca itd. Najzad, ceo sklop razlika u procentualnoj zastupljenosti crta između poduzoraka razrešen je uvažavanjem psiholoških razlika između polova i hronološke starosti ispitanika. Na kraju je sam recenzent "overio" listu procentualne zastupljenosti crta u poduzorcima. Pa ipak mi smatramo da je najvažnije da se ovaj problem razrešava praktično: po principu "poznatih grupa" i neposrednog slaganja ispitane osobe sa svojim testovnim opisom. Verovatno najviše nesporazuma i kritika naše revizije testa može izazvati nastojanje da se na osnovama 62 ajtema sagradi monumentalna struktura velikog broja crta ličnosti. Naš odgovor je: a) To nije u psihometriji nepoznata tendencija (primer MMPI). Međutim, umesto velikog broja ajtema EPI odlikuje složenost svakog od 12 prideva (na primer "društvenost" ima veliki broj veza i interakcija ne samo sa pojedinim klasama reakcija već i drugih crta ličnosti). I ne samo to: uparivanje ovih složenih crta samo za sebe je nov kvalitet. I najzad, veze i odnosi između osnovnih dimenzija ličnosti (konfiguracije) su, takođe, neiscrpan rezervoar "novih" crta ličnosti. b) Ma kako dobijene nove crte ličnosti uvek smo ih posmatrali samo "kao korelate ili registratore intervenišućih varijabli (baziranih u personalnoj strukturi)", (vidi Biro i Berger,1981, str 65). c) Svaka od "novoproizvedenih" crta ličnosti validirana je ne samo postupkom krosvalidacije na istom uzorku (njegovom slučajnom podelom na dve podgrupe) već i krosvalidacijom na drugim uzorcima i/ili drugim istraživačima. Ukratko, vrhovni sudija u prihvatanju ili odbacivanju bilo koje crte van osnovnog popisa je empirijska provera i statistički dokaz o opravdanosti postupka. Procedura i koraci dobijanja "novih" crta ličnosti su: a) Operacionalno definisanje "nove" crte ličnosti; b) Empirijsko ispitivanje skale koja meri novu crtu skupa sa zadavanjem standardne verzije testa EPI; c) Diskriminativna ajtem-analiza EPI u odnosu na "visok-nizak" skor nove crte da bi se odredila ajtemska struktura nove crte u EPI-u; d) Regresijska analiza svih dimenzija EPI-a na novu crtu u sva četiri validaciona uzorka da bi se dobila "jednačina specifikacije"; e) Podešavanje "tačke preloma" u kontinuumu jednačine specifikacije da bi se obezbedila pretpostavljena distribucija crte u uzorcima; f) Testiranje valjanosti "tačke preloma" na poznatim uzorcima (ili, autoru revizije, poznatim pojedincima).

19

2. OPIS TESTA I NJEGOVA UPOTREBLJIVOST 2.1. Opis testa Ovo je test prisilnog izbora sa 62 ajtema u kojima su, uparene, kombinacije 12 prideva kojima se definišu sledeće osobine ličnosti: srdačan (affectionate), sklon pustolovinama (adventurous), ozlojeđen (resentful), stidljiv (zbunjen, smušen - shy), nagao (plahovit - impulsive), potišten (melancholy), oprezan (cautious), grize se u sebi (mrzovoljan - brooding), društven (sociable), sklon prepirci (quarrelsome), poslušan (obedient) i nesiguran u sebe (non self conscious). Zadatak ispitanika je da u svakom paru označi onaj pridev (osobinu ličnosti) koji ga bolje opisuje nego njegov "parnjak". Svakim prisilnim izborom ispitanik dodeljuje sebi jedan, dva ili (retko) tri boda na nekoj od osam bazičnih emocija: inkorporacija, zaštita, orijentacija, lišenost, odbacivanje, agresija, istraživanje, reprodukcija i BIAS. Test se zadaje grupno ili individualno, a vreme rada ispitanika je od 10 do 15 minuta, što zavisi od brzine čitanja i brzine odlučivanja (izbora) između dve mogućnosti. Može se koristiti za sve najmanje prosečno inteligentne osobe starosti od 15 do 65 godina, s obzirom na starost 3600 ispitanika koji su sačinjavali validacione uzorke. Konačan rezultat izražava se kružnim profilom osam gore navedenih emocija. Profil prikazuje izraženost emocija i njihov međusoban odnos. Na osnovu posebnih formula (videti kasnije) mogu prognozirati ispitanikove osobine ličnosti važne za razna područja praktičnog rada psihologa na osnovu numeričkih kombinacija svih osam emocija i BIAS-skale. Kompletan testovni materijal sadrži ovaj priručnik za test, list za odgovore i 12 šablona. List za odgovore sadrži, s jedne strane, upitnik-protokol za ispitivanje (sa upustvom za rad i definicijama osobina), a sa druge strane su podaci o ispitaniku i kružni profil za prikaz bazičnih emocija, sirovih i percentilnih skorova i, najzad, prostor za psihološku interpretaciju. Podaci o ispitaniku obuhvataju prezime, ime, pol, godine starosti i stepen stručne spreme. Plastične šablone za ocenjivanje čini po tri šablona i za svaku normativnu podgrupu ispitanika. 2.2. Područja upotrebe testa Test se može koristiti za raznovrsna područja praktičnog rada psihologa: istraživanje, psihodijagnostiku (individualnu i "ukrštenu"), psihoterapiju i savetovanje, profesionalnu selekciju i orijentaciju, praćenje efekata psiho i farmakoterapije, ispitivanje posledica preživljenog životnog stresa ili razvojnih životnih promena, kao i za prognozu "sudbine" ispitanika. Prvih pet primena je opisano i u slovenačkom izdanju Priručnika. 2.2.1. Istraživanje Upotreba EPI za istraživanje proističe iz činjenice da je ovaj test jedan od retkih "instrumenta izbora" kada su u pitanju bazična ili aplikativna istraživanja zato što, po definiciji, pokriva područje ljudskih emocija. Naravno, još neke odlike ovog testa, psihološki neznačajne, navode istraživače da za njim posegnu; ekonomičnost zadavanja, broj generisanih varijabli i relativno jednostavna interpretabilnost dobijenih podataka (što ga čini zgodnim za mlade i/ili neiskusne psihologe). 2.2.2. Psihodijagnostika Ovo je svakako najrasprostranjenija primena testa. Zapravo, jedan od razloga za ovu modifikaciju i reviziju jeste omiljenost testa među kliničarima, a ovi su dugo bili (i sada i pomalo) "referentna profesionalna grupa" autora ove revizije. Štaviše, upravo u ovoj oblasti želimo da predložimo jednu novinu: "ukrstenu dijagnostiku parova" (po ugledu na "Dijadni Roršah" Bergera i Pavlovića (videti 1973). Postupak je sledeći: Ljudski parovi: ljubavni, bračni, poslovni, posade ili posluge dvosednih letilica odnosno oruđa itd, ispita se najpre pojedinačno u smislu samoopisa, a zatim nezavisno i bez prethodne najave od njih se traži da opišu svog partnera onako kao ga vide oni sami (ne kako oni misle da on vidi samog sebe). Nakon dijagnostike može se "ući" u savetovanje i/ili psihoterapiju. Možda će biti jasnije kako to zamišljamo na jednom primeru. Bračni par loše funkcioniše. Zapravo, supruga se žali da je muž emotivno zanemaruje, da je hladan, distanciran i da, često, sitne nesporazume među njima sitničavo i nepotrebno zaoštrava. Ona je imala jednu vanbračnu vezu koja se završila tako što je dozvolila, po našem mišljenju namerno, da muž za nju dozna. On nema primedbi na kvalitet bračne veze, ne vidi razloga za ženino nezadovoljstvo, misli da im je brak dobar "koliko i ostali" i, konačno, njemu se čini da ona jednostavno "izvoljeva" u nemirima sopstvenog klimaksa. Na saznanje o vanbračnoj vezi bio je vidljivo ojađen i uzdrman. Molio je suprugu da mu pruži priliku "da se promeni". Naredna tabela jasno potvrđuje njihove priče. Prvo što je nedvosmisleno jeste da muž svoju suprugu tačnije opisuje (ako se kao kriterijum uzme njen samoopis). Verovatno odatle potiče njegova percepcija "bračnog sklada": ono što on misli da njoj treba, to od njega i dobija. Sasvim je 20 "drugi par rukava" kada se uporedi njen opis partnera sa

njegovim samoopisom. Drugim rečima, kada bi on sebe video očima supruge, i sam bi osetio nelagodnost koja bi ga motivisala da traži pomoć ili da se sam menja, odnosno i on bi se složio da njihov brak i nije tako skladan. Ili, što je skoro isto, kada bi ga supruga sagledavala onako kako on sebe vidi, i ona bi bila zadovoljna pa ne bi bilo problema. Ovako kako stvari stoje, nesklad njihovih atribucija je dozvolio da tinja njeno nezadovoljstvo bračnom vezom. Kada bi partneri sagledali sebe očima drugog, mogli bi da učine "nešto" kada stvari loše krenu. Svakako, nepodudarnost percepcija ne mora da bude uzrok bračnih problema, ali može da bude "put kojim treba ići" da bi se problemi rešili.

Muž, samoopis Muž u očima supruge Supruga, samoopis Supruga, u muževljevim očima

Tabela 7: "Ukrštena dijagnostika" bračnog para INK ZAŠ ORI LIŠ ODB AGR 24 30 88 42 41 67 24 73 06 99 27 55 92 99 20 34 09 03 86 94 23 53 09 08

IST 56 80 90 90

REP 80 15 99 62

BIA 41 10 62 49

2.2.3. Savetovanje Psiholozima koji za klijente imaju osobe sa jednostavnijim problemima koji ne traže glomaznu dijagnostičku bateriju, a iza toga sledi bilo koja forma savetovanja za brz uvid u funkcionisanje osobe, preporučujemo ovaj test. Kako mi vidimo mogućnost da se dijagnostički postupak odmah savetodavno usmeri dato je u prikazu opisa ("u slici i reči") ličnosti izvesnog Radojice (drugo ime pridodato realnoj osobi). Radojicu, mora se priznati, odlikuje "čudan profil". Radojica inače, osim činjenjenične "zaluđenosti" računarima, funkcioniše klinički neupadljivo u praktičnom smislu (nije bio hospitalizovan, okolina to ne smatra potrebnim i on sam ne vidi za tim potrebe). Kada mu je uručen dole navedeni opis (jednostavo doslovno prepisan izlaz računarske obrade njegovog protokola), on ga je lakonski prokomentarisao rečima: "Pa... možda ima istine". Slika 4: Profil ličnosti koji psihologu ukazuje na savetodavne mogućnosti testa EPI

RADOJICA, "u reči": Naš opis funkcionisanja osobe sa prethodne slike  Vi ste nepoverljivi i sumnjičavi. To svakako nije loše samo po sebi. Upitajte sebi bliske osobe niste li ipak u tome preterali.  Uvereni ste da ste vrlo odlučna i uporna osoba. Razmislite koliko treba verovati onim osobama koje tvrde da ste Vi, zapravo, samo bandoglavi i/ili tvrdoglavi.  Postoji rizik da doživite kardiovaskularne smetnje. Učinite ono što možete relativno brzo i lako: smanjite pušenje, smirite tempo življenja, povećajte fizičku aktivnost, kontrolišite pritisak i smirite sve svoje doživljaje 21 čuvajte se "eksplozija".

 Da li baš uvek ima razloga da se osećate nesigurno i bojažljivo u susretu sa novim iskustvima koje Vam život, ponekad, darežljivo ponudi?  Bilo bi korisno da razmislite zašto tako često izbegavate da probate nove stvari, sredine i iskustva.  Vaša samokontrola je vredna hvale. Da li je baš uvek na sreću i korist za Vas lično? A za druge? Možda takvom čvrstom samokontrolom želite da druge osobe, pa i one koje volite, sebi potčinite. Ako to uspete - nećete ih više voleti. Želite li to!?  Skloni ste da izbegnete društvene situacije ako Vam ugrožavaju psihološku ravnotežu. Ipak, sve što postoji oko Vas postojaće i dalje. Svejedno je da li Vam je pred očima ili nije.  Da li je Vaša potištenost i tuga samo prolazno stanje? Nije!? Preporučujemo Vam da nađete neko prijateljsko "rame za plakanje" ili da razgovarate sa nekim stručnjakom.  Možda ste Vi samo pesimista "po prirodi"? U svakom slucaju danas ste nezadovoljni sobom, a ni perspektive "za sutra" Vam nisu optimističke.  Pritiska li Vas osećanje prikraćenosti za nešto od čega bi bilo bolje Vašem telu ili duši ili oboma. To svakako ne mora biti Vaša nepromenljiva životna pozicija. Pre svega, znate li šta Vam nedostaje? A kako da to pribavite? Raspitajte se!  Ako osećate izvesnu nesigurnost u ulozi svog pola - niste jedini. Za ovakve teškoće postoje dva leka: vreme i pažljiv partner koga volite. Ako ste ove "lekove uzimali", obratite se iskusnom prijatelju ili stručnjaku.  Niste li ponekad u napasti da učinite nešto protivzakonito. Tačno je da se sankcioniše nedelo, a ne i želja za njim, ali uporne želje u Vašoj glavi mogu Vas dovesti (kad-tad) u neprilike. Da li ste spremni da platite cenu koju Vam odredi okolina?  Ako Vam je život oduzeo nešto samo Vaše toplo i blisko, koliko ste Vi lično doprineli tom gubitku? Možda ipak nije samo sudbina kriva za sve!?  Ako Vam se trenutno život čini besmislenim a svet neprijateljskim, znajte da posle kiše sija sunce. Ako Vam to nije nikakva uteha, razmislite da nekom (prijatelju ili stručnjaku) otvorite dušu. Ako i ne dobijete savet, ipak će Vam biti lakše.  Nije nemoguće da Vaša unutrašnja napetost izbija iz Vas nekim gestovima u ponašanju ili čak vidljivim telesnim reakcijama i promenama.  Ako se trenutno osećate beznadežno, nema problema - vreme i dobri ljudi vratiće Vam nadu. Ako ne verujete zamislite se! Porazgovarajte sa nekim ili pročitajte neku knjigu o tome. Izlaz uvek postoji, i to ne samo jedan. Vi ga ne vidite!?. Zasad!  Ako se prečesto kajete za ono što jeste ili niste učinili i ako se stalno za nešto izvinjavate, vreme je da razmislite kako da te stvari promenite kod sebe. Malo promišljanja ili opreznosti ne bi Vam bilo na odmet.  Umete li da se, ponekad, opustite i potpuno prepustite igri, ludovanju i smehu? To je veoma korisno kako mentalno-higijenski (uopšte) tako i kao princip "uradi sam" pri prolaznim napadima beznađa ili potištenosti.  Svi mi ponekad osećamo zavist i zlobu. To je ljudski. Ipak... ako se to Vama cešće dešava bilo bi dobro da preispitate najpre svoju životnu situaciju, pa tek onda da razmislite zašto se okolina prema Vama odnosi "maćehinski".  Verovatno ima ljudi koji bi za Vas rekli da ste tvrdoglavi, maliciozni i sarkastični. Da li su u pravu?  Da li ste previše kritični prema drugima, skloni da ih odbacujete skupa sa njihovim idejama? Možda je to razlog da su drugi netrpeljivi prema Vama.  Da li ima ljudi koji za Vas misle da ste neprijateljska i zlonamerna osoba? Ako želite da popravite svoje odnose sa ljudima oko sebe razmislite i o ovome.  Možda ste osoba za koju bi psiholog rekao da je pasivno-agresivna, odbacujuća ličnost. Ako je to tako, priupitajte ih kako da se promenite na svoju sreću i radost drugih.  Zbog lošeg prethodnog iskustva Vi unapred odbacujete ili izbacujete iz sebe nešto što je već postalo deo Vas. Pomirite se sa onim što je "bilo pa prošlo" - ma kako da je bilo. To ne možete promeniti.  Možda zbog nedostajućeg samopouzdanja i nepoverenja u druge ljude izbegavate nova iskustva. Bez novina u sebi nećete moći da "rastete". Da li Vam to nešto znači?  Da li pristrasno sudite o ljudima i događajima? Razmislite o argumentima onih koji na ovo pitanje odgovaraju sa DA.  Možda bi neko za Vas ustvrdio da ste konzervativna i autoritarna osoba. Nemojte se uzbuđivati ako želite da sebe tako vidite.  Da li ste skloni da u drugima vidite sopstvena, za Vas neprihvatljiva, svojstva ili da umesto pravih pronalazite "dobre" razloge za sopstvene neuspehe.  Koliko ste često cinični u svakodnevnom životu? Da li Vam to pričinjava teškoće u odnosima sa ljudima? Imaćete dvostruko bolje odnose sa njima ako se svaki22 drugi put uzdržite od pakosnih komentara.

 Da li ste možda skloni da osećate prezir, nipodaštavanje, gnušanje, mržnju pa i neprijateljstvo prema drugim ljudima. Ako je to tako, da li ste uvek u pravu?  Poneko bi za Vas rekao da ste tvrdoglava, a nesamostalna osoba. Ni jedno ni drugo ne mora biti mana, ali udruženi prave Vam probleme. Prihvatite jedno, a drugo promenite.  Ako ste preterano skloni dokazivanju, to je zato što ne možete da prihvatite tuđe i/ili kritičko mišljenje. Niko nije uvek u pravu. Pa i kada ste sigurni u sebe, mnogi će Vam više verovati ako svoje dokaze prećutite kao da se podrazumevaju.  Vi ste osoba koja ima potrebu da shvati i upozna svoju okolinu zato što očekujete da će te većim znanjem bolje funkcionisati u životu. To jeste tačno, ali nije dovoljno: morate se i Vi sami više "otvoriti" prema mogućem iskustvu  Vi umete da koristite iskustvo kako bi lakše izašli na kraj sa svetom oko sebe. Sa više iskustva bolje ćete funkcionisati. Da biste imali više iskustva, krenite nekim stvarima u susret ili nemojte se barem povlačiti pred njima  Organizovana ste i celishodna osoba; stvari stavljate na njihovo pravo mesto. Mi Vam čestitamo ako ste i za sebe u svom, tako dobro uređenom svetu našli PRAVO mesto.  Vi ste adekvatna i dobro organizovana ličnost. Ako Vas to NE košta previše onda ste i srećna osoba. U suprotnom, nesreća je za Vas izlaz. Nemojte da se čudite. Mnogi ljudi lakše podnose nesreću nego mir u sebi koji moraju da grade svaki dan.  Imate solidnu intelektualnu samokontrolu. Svoja osećanja "prerađujete" u ideje i planove, sprečavajući ih da nadvladaju razum. To nije loše. Ipak, ako ste previše razumni, a premalo srećni - odatle duva ledeni vetar Vašeg nezadovoljstva.  Može biti da Vas drugi opažaju kao super urednu, strogo kontrolisanu i preterano pedantnu osobu. Recimo da se Vi slažete da je to tako. Da li bi se "srušio svet" ako biste se, bar malo, "razbarušili"?  Aktivno istražujete svoju sredinu radi pribavljanja informacija na osnovu kojih planirate sopstveno ponašanje. To je mnogo bolje nego da samo pretpostavljate da stvari MORAJU biti onakve kakve Vi MISLITE da jesu.  Izgleda da blokirate veliki deo korisne energije trudeći se da sve u detalje isplanirate. Nije moguće da iko može biti uspešan ako sve planira perfekcionistički. Razmislite zašto to tako radite?  Sposobni ste da izvršavate akcije na duge staze, dugo ulažete ciljem usredsređeni napor.  Vi ste u stanju da intelektualnim naporom uspešno kontrolišete svoju psihopatologiju. Šta će biti ako problemi nadrastu Vašu inteligenciju?  Verovatno je da Vas neki ljudi vide kao agresivnu, tvrdoglavu, osvetoljubivu i ekspanzivnu osobu. Samo po sebi to ne mora da bude problem. Ali ako Vas brine zato što, možda, imate malo prijatelja, to JESTE problem.  Da li previše češto zapodevate svađu sa ljudima u želji da se dokažete. Da li treba da budete u pravu? Zar uvek i pred svima!?  Da li je uvek dobro da bez ustručavanja i obzira kažete sve što Vam je na jeziku? Nisu svi ljudi isti - neki više vole slutnju, a neki ćutanje. Za druge ljude reči su kao pasta za zube koju možete samo jednom da istisnete. A "prejake reči ubijaju".  Da li ste puni otpora i gneva? Da li ga otvoreno izražavate? Ako je odgovor na prvo pitanje DA - to ne može da bude dobro. DA i na drugo pitanje bez sumnje je loše. Jedino što može u svemu tome da bude dobro jeste ako to prvi put čujete.  Ako Vas "bije glas" da ste neshvaćena osoba sa kojom je tesko sarađivati, imajte na umu da drugi za to nisu baš uvek krivi.  Ako ponekad prisiljavate ljude da nešto urade protiv svoje volje i rušite prepreke na svom putu, pa Vam to donosi olakšanje, nemojte se zavaravati: postoje i drugi načini da Vam u životu bude lepo.  Da li su Vam već rekli da ste skloni "verbalnoj agresiji"? Ako jesu - možda su u pravu. Ako nisu - mi nismo u pravu.  Da li zaista želite da se ponašate nedruštveno i bez srdačnosti. Naravno, Vi niste dužni da budete drugačiji nego kakav ste. Jedino je važno da li je to Vaš sopstveni izbor. Ako ste i sami nesrećni zbog te osobine, potražite pomoć od nekog.  Po svemu sudeći Vi ste toliko zatvoreni u sebe da imate teškoća u komunikaciji sa svojom okolinom. Da li želite da to promenite?  Vaša samodovoljnost je tako velika da preti da Vas izdvoji i iz sveta realnosti.  Problemi koje Vi sada imate, po svemu sudeći, prevazilaze Vaše mogućnosti da ih sami rešite. Savetujemo Vam da se obratite nekom za pomoć (prijatelju ili stručnjaku).  Skloni ste, češće nego ostali ljudi, da drugima govorite laži želeći da im "ulepšate dan". Ako je to samo zato dobro je. Svaki drugi razlog povrediće ljude. Neki Vam neće oprostiti. 23

 Vi baš ne umete da sakrijete svoja osećanja. Čak i Vaši površni poznanici prepoznaju Vaša raznolika emocionalna stanja. Da li je do sada uvek bilo dobro što Vam je "srce na dlanu"?  Da li ste i Vi primetili da slabo procenjujete ljude i njihove osobine?  Posedujete adekvatnu emocionalnu osnovu za inteligentno i racionalno ponašanje. Vodite računa da "logika i razum" ne postanu mamuza za Vas i ljude do kojih Vam je stalo.  Nezavisnog ste duha, nametljivi, skloni takmičenju, kontrolisano agresivni, ekspanzivni i otporni. Vi ste "rođeni borac". Možda ćete imaćete problema u ljubavi, ali ne i u profesiji. Da li je to za Vas "dobra vest".  Nestalni ste, nepouzdani i skloni da prenebregavate društvene norme. Možda ste u pravu, oni koji uvek "drže do reda" dosadni su.  Stidljivi ste, promišljeni, kolebljivi, brižni i, često, neiskreni u želji da ne pružite priliku drugima da Vas povrede. Međutim, takav život ume da bude nezanimljiv drugima, pa i Vama samima. Potražite neku ravnotežu.  Iracionalno ste zabrinuti, osećate unutrašnji nemir, obeshrabreni ste i napeti pa skoro redovno postižete manje od svojih mogućnosti. Ako je sve ovo tačno, zašto, za ime boga, očekujete da budete srećni. Umete li Vi, uopšte, da se opustite?  Niste li ponekad skloni da probleme (koje svako ima) Vi učinite još težim time što sebe samosažaljevate, očajavate ili tražite razne "prečice". Bolje je zakratko trpeti nego zadugo životariti u očekivanju pomoći "sa neba". Pitajte nekog za savet  Da li Vam se ponekad učini da stvari u Vašem životu stoje tako loše da je i sam život besmislen? Naravno, niste u pravu. Bilo bi dobro da imate još prijatelja koji su prošli kroz "sve to". Ipak, je najvažnije da i sami malo psihološki "ojačate".  Vi ste osoba složene i netipične psihološke strukture. Moguće je da konfliktno funkcionišete ili da krhtko balansirate na ivici psihološke ravnoteže. U svakom slučaju opreznost je "majka" vaše duševne stabilnosti.  Verovatno je da smo neke od gore navedenih osobina Vama pogrešno pripisali Da bi Vas neko mogao tačno opisati, treba da bude vraški dobar psiholog. Možda mi to, jednostavno, nismo. Na kakvim li je mukama "običan" smrtnik koji pokuša to isto?  Niste li skloni da se previše često i lako prihvatate čašice alkohola? Ako je odgovor potvrdan, imajte na umu da bi stvari na tom planu mogle da Vam izmaknu kontroli. VAŽNO UPOZORENJE ! Uručivanje u ruke ovakvog opisa ličnosti osobama iz profesionalnog psihološkog odnosa bilo bi krajnje neprofesionalno, štaviše - rizično! 2.2.4 Profesionalno savetovanje, selekcija i klasifikacija U profesionalnom savetovanju nije uvek potrebno, a kada jeste nužno nije uvek moguće zadavati mladima zahtevne dijagnostičke baterije. Ipak, zbog već poznate ekonomičnosti EPI je pogodan u tu svrhu. Sa druge strane, nije nepoznato (na primer Katel, 1978) da mnoge profesije, implicitno, a neke i eksplicitno privlače (odnodno zahtevaju) određene strukture ličnosti. Psiholozi koji se tim poslom prevashodno bave imaju već unapred pripremljene "prosečne profile profesija" kojima se primerava individualni profil ličnosti tražioca saveta da bi se zaključilo kom zanimanju on potencijalno preferira. Slikama i tabelom pokazaćemo mogućnosti ovog testa da posluži za tu namenu. Na slici 5 je grupni profil intelektualki humanističkih zanimanja (lekarke, pravnice, ekonomistkinje, novinarke i profesorice). Na slici 6 su takođe intelektualke - naše koleginice, dakle psihološkinje. Sve ispitanice su starije od 25 godina i sve su lično ispitane od autora revizije i "nagrađene" pisanim opisom svoje ličnosti (čiji je pandan, ali "muški", "Radojica" iz prethodnog poglavlja). Ukupno 12 od 142 ispitanice je izjavilo da je tačnost opisa manja od 50%, 17 da je manja od 80% a sve preostale (143) su ustvrdile da je "pogađanje" između 80 i 100%. Tabela broj 8 pored grupnih statistika percentila (AS i SD) ove dve grupe sadrži i statistike normativnog poduzorka (iz koga ispitanice ove dve grupe NISU izvučene). Šta možemo zaključiti na osnovu slika i tabele? Prvo, sasvim je izvesno da empirijske norme nisu iznenađujuće spram našeg svakidašnjeg iskustva. Obe grupe (spram referentne normativne) odlikuju povišene ljudima susretne dimenzije (inkorporacija i reprodukcija), snižene od ljudi udaljavajuće (agresija i odbacivanje) i povišena dimenzija istraživanja koja je za intelektualke i očekivana. Naravno, mnogo su zanimljivije razlike među ove dve grupe. Nije iznenađenje da su nam koleginice manje komformistične. Verovatno je (za one koji poznaju "psihološki narod") očekivano da psihološkinje budu kontrolisanije (samim tim i manje spontane) od pripadnica drugih humanističkih profesija. Da li je zbunjujuće da su nam koleginice "jake" u lišenosti, dimenziji čije povišenje odlikuje (manje-više) sve kliničke grupe? Verovatno je (ne očekivano, ali nije iznenađujuće) da će se tuđim 24 imaju i sopstvenih. Jednom čuh zanimljivu tezu da je to ljudskim mukama i problemima pre baviti one osobe koje

uslovna prednost: svi koji studiraju psihologiju imaju psiholoških problema, dobri profesionalci postanu one osobe kojima studiranje pomogne da ih razreše!? Bilo kako bilo, profesionalna povišenost "kliničke" dimenzije (u ovom slučaju na Plučikovom testu) nije nepoznata u literaturi: na primer Katel (prema Popoviću, B.V. 1978, str. 15), Kelly (prema Srna Jelena, 1997, str, 66). Slika 5: Grupni profil intelektualki humanističkog usmerenja

Slika 6: Grupni profil koleginica-psihološkinja uparen sa prethodnom grupom intelektualki po godinama starosti (više od 25).

Tabela 8: Tabelarni prikaz grupnog profila profesionalnih psihološkinja i intelektualki humanističkog usmerenja upoređen sa odgovarajućim normativnim uzokom po polu i starosti NORM.UZORAK(N=633) PSIHOLOŠKINJE (N=72) NEPSIHOLOŠKI (N=70) AS SD AS SD AS SD 25

INKORPORACIJA ZAŠTITA ORIJENTACIJA LIŠENOST ODBBACIVANJE AGRESIJA ISTRAŽIVANJE REPRODUKCIJA BIAS

52.370 52.180 52.147 52.096 52.651 52.245 52.376 53.457 52.332

29.527 28.882 29.411 28.481 28.327 28.394 28.423 31.010 29.811

53.667 52.347 46.681 54.347 49.639 45.417 61.792 60.944 52.222

23.849 26.602 29.061 26.885 24.895 23.879 23.036 26.112 25.764

55.471 54.500 48.571 51.086 48.871 45.457 57.714 64.014 57.800

27.297 32.418 27.972 27.013 28.680 29.358 29.957 29.569 28.378

2.2.5 Praćenje (i procena) efekata terapije (psiho i farmako) i životnih (razvojnih) mena Već smo isticali da je jedna od vrlina (ili mana, zavisno od ciljeva upotrebe) ovog testa njegova osetljivost na remetilački uticaj stanja kao promenljivih dispozicija ponašanja bilo koje osobe. Razume se, to nije posledica samo toga što je test namenjen da meri emocije (koje neki nazivaju stanjima, dakle emocionalna stanja), već i činjenice (nedovoljno ispitane) da je svaki testovni samoopis u nekoj meri podložan uticaju aktualnog stanja osobe. Prilikom korišćenja ovog testa u istraživačke svrhe, posebno što su manji uzorci, ovu činjenicu treba uvažiti, pa isključiti osobe za koje je i objektivno jasno da su indisponirane za pisihološku opservaciju. Postoje slučajevi (istraživački i praktični) kada je ovo svojstvo EPI-a značajna prednost (Baškovac-Milinković i drugi, 1978). Na primer, u farmaciji, da bi se izbegla skupa laboratorijska ispitivanja, Plučikov test se može koristiti za dokazivanje anksiolitičkog (smanjenje anksioznosti), neuroleptičkog (smanjenje psihomotorne uzbuđenosti i agresije) ili antidepresivnog delovanja nekog leka. Naravno, sasvim je izvesno da se zadavanjem testa "pre i posle" može (do)kazati efikasnost korišćenja psihoterapijskih tehnika u cilju ublažavanja manje ili više istih patoloških stanja. Ovom prilikom želimo da (slikom-profilom i verbalnim opisom) pokažemo osetljivost testa na promenu nepatološkog stanja, odnosno na promenu životne pozicije jedne osobe ispitane u dve situacije sa vremenskom distancom od 5 meseci. Osoba, nazovimo je Sofija, bila je usamljena i željna ljubavi. Takva joj se situacija činila dugoročno nepromenljivom. Sliku njenog stanja i osećanja ilustruje slika 7 i opis koji je sledi. (Napominjemo da su slike 7 i 8 skenirane, a opisi iza njih doslovno prepisan "izlaz" računarske obrade ispitane osobe. U odnosu na prethodni računarski opis osobe poznate kao "Radojica" ova dva opsia su evidentno drugačija. Razlike u verbalnom opisu osoba nastale su zato što računarski program generiše dva verbalna izveštaja o ispitanoj osobi: jedan je namenjen laicima, odnosno isključivo samim ispitanicima, a drugi je "profesionalan", koji će psihologu poslužiti kao polazište da napiše svoj sopstveni "Nalaz i mišljenje") (Videti, na primer Berger, 1979, str. 540) Slika 7: Osoba u stanju "gladi za ljubavlju"

PSIHOLOŠKA PRIČA O SOFIJI KOJA ŽUDI ZA LJUBAVLJU  Voli ljude, ali je nepoverljiva, sumnja u njihove motive  Bojažljiva je i nesigurna u susretu sa novim iskustvima 26

                                        

Ne želi da doživi i (ili) proba nove stvari, sredine i iskustva Kontrolisana je: izbegava iskušenja, oprezna je i nesigurna Preteća tenzija izvlači je iz društvenih susreta ako joj ugrožavaju psihološku ravnotežu Stalno strepi, oprezna je, bojažljiva i nesigurna Strahuje da ne dođe u situaciju nevolje i ugroženosti Brine se šta drugi govore i misle o njoj Povući će se iz interpersonalnih odnosa ako počnu da ugrožavaju njenu psihološku situaciju Izbegava neprijatne draži i situacije Razvija intenzivne odbrane (intervjuom ispitati koje) Strahuje od gubitka samokontrole ili orijentacije u društvenom ili fizičkom prostoru Osoba u stanju aktualnog očajanja Anksiozna osoba (fobično ili anksiozno reagovanje) Ova osoba nastojaće, po cenu sopstvene muke i odricanja, da sačuva svoju bračnu zajednicu Potištena, tužna, socijalno deprimirana osoba Nezadovoljna je sobom i životnim perspektivama - pesimista Stalno oseća da je za nešto prikraćena sto odražava emotivnu tenziju Seksualno nesigurna u ulozi svog pola Svesno ili nesvesno oseća da joj je život uskratio nešto što ju je činilo srećnom i zadovoljnom Nastoji da profesionalnom ili nekom drugom zaokupljujućom aktivnošću odagna gorko osećanje seksualne ili društvene nesigurnosti Osoba kod koje su mogući gestovi u neverbalnom (grickanje noktiju, uvrtanje kose, ljuljanje i sl.) ili verbalnom ponašanju KONFLIKT: pokušava da se kako-tako izrazi u seksu ali je ipak seksualno nesigurna osoba Osoba koja ima životnu potrebu da shvati i upozna svoju okolinu: očekuje da će većim znanjem bolje funkcionisati; to je moguće, ali sa većim "otvaranjem" Koristi iskustvo kako bi lakše izašla na kraj sa svetom oko sebe Organizovana i celishodna osoba; stvari stavlja na njihovo pravo mesto Adekvatna i dobro uravnotežena ličnost Ima solidnu samokontrolu Drugi je opažaju kao kompulsivnu, pedantnu i opsesivnu ličnost Eksperimentiše, planira sopstvene odluke, akcije i ponašanje uopšte Vrlo je aktivna u pribavljanju informacija u svom psihološkom polju Blokira veliki deo korisne energije trudeći se da sve u detalje isplanira: tako prevazilazi duboku nesigurnost Izvršava akcije na duge staze, dugo ulaže napor Može da intelektualnim naporom uspešno kontroliše svoju psihopatologiju Ponaša se društveno, srdačno, prijateljski, predusretljivo Slaba ili nikakva potreba za menjanjem seksualnih partnera Retko ili nikada ne doživljava orgazam, bez obzira koliko uživa u seksu Retko ili nikada se ne samozadovoljava Sklonost raznoliko motivisanoj neiskrenosti Ne ume da sakrije osećanja Slabo procenjuje ljude i njihove osobine Stidljiva, promišlja i koleba se; brižna je, a odbrambeno neiskrena Mala je verovatnoća da bi ova osoba mogla da ima problema s nekontrolisanim pijenjem:

Nakon pet meseci naša junakinja je srela partnera po meri svojih žudnji. Da se mi ne uplićemo, slike i priče same pokazuju očigledne razlike dva životna polja iste osobe. Nije zgoreg upozoriti da se nije promenila suštinska osnova ove osobe, koju odlikuje visoka zaštita i istraživanje a snižena orijentacija, i dve "protiv ljudi usmerene" dimenzije: odbacivanje i agresija.

27

Slika 8: Razlika profila (osoba sa slike 7) posle smanjenja stanja emotivne frustriranosti

PSIHOLOŠKA PRIČA O SOFIJI KAD JOJ SE DESILA LJUBAV  Ova osoba iznu ili postiže prilagođenost linijom manjeg otpora, i to plaća neurotičnim smetnjama  Teži da prihvata ideje i ljude, a ljudima prilazi sa poverenjem  Poslušna, često do submisivnosti  Ponekad pogrešno interpretira društvene okolnosti, međuljudske odnose ili ponašanje konkretne osobe u svom psihološkom polju  Zavisna i sugestibilna ličnost  Sposobna je da menja sebe kroz nova iskustva  Ima potrebu za oralnom stimulacijom (pušenje, piće itd)  Izraženiji neverbalni nauštrb verbalnog jezika u ponašanju  Skromna, spremna da se potčini  Zaljubljena u nekoga i/ili oseća ljubav prema nekome  Radoznalost određena potrebom za kontrolibilnošću svog života, a ograničena strahom od promena i novine  Ova osoba je, po svojoj psihološkoj građi, prema Ajzenkovim istraživanjima, sklona kancerogenim oboljenjima (videti Ajzenk, "Psihologija" br. 3-4 iz 1989)  Bojažljiva je i nesigurna u susretu sa novim iskustvima  Ne želi da doživi i (ili) proba nove stvari, sredine i iskustva  Kontrolisana je: izbegava iskušenja, oprezna je i nesigurna  Preteća tenzija izvlači je iz društvenih susreta ako joj ugrožavaju psihološku ravnotežu  Stalno strepi, oprezna je, bojažljiva i nesigurna  Strahuje da ne dođe u situaciju nevolje i ugroženosti  Brine se šta drugi govore i misle o njoj  Može da bude socijalno i/ili emotivno neprilagođena  Povući će se iz interpersonalnih odnosa ako počnu da ugrožavaju njenu psihološku situaciju  Poseduje strah koji utiče na svaku aktivnost i "plavi" somatske i psihičke funkcije  Izbegava neprijatne draži i situacije 28  Moguće je da bude neefikasna u profesiji

                                     

Razvija intenzivne odbrane (intervjuom ispitati koje) Strahuje od gubitka samokontrole ili orijentacije u društvenom ili fizičkom prostoru Anksiozna osoba (fobično ili anksiozno reagovanje) Poseduje osećanje krivice, ima snažnu savest, odgovorna je i oprezna osoba; ima izraženu potrebu za društvenim priznanjem Ova osoba nastojaće, po cenu sopstvene muke i odricanja, da sačuva svoju bračnu zajednicu Osoba koja je, uglavnom, zadovoljna svojom psihološkom situacijom Uspeh psihoterapije kod ove osobe je vrlo verovatan (naravno, ako zatraži psihološku pomoć) Nedostaje joj kritičnost Poseduje talenat za aktivno ili pasivno sticanje raznolikih intelektualnih i čulnih iskustava (umetnost, nauka, seks itd.) Osoba koja ima životnu potrebu da shvati i upozna svoju okolinu: očekuje da će većim znanjem bolje funkcionisati; to je moguće, ali sa većim "otvaranjem" Koristi iskustvo kako bi lakše izašla na kraj sa svetom oko sebe Organizovana i celishodna osoba; stvari stavlja na njihovo pravo mesto Adekvatna i dobro uravnotežena ličnost Ima solidnu samokontrolu Eksperimentiše, planira sopstvene odluke, akcije i ponašanje uopšte Vrlo je aktivna u pribavljanju informacija u svom psihološkom polju Izvršava akcije na duge staze, dugo ulaže napor Ova osoba ima neutaživu potrebu da dosegne najviše nivoe sopstvenih mogućnosti; uslovno, to je može uvesti u životni brodolom, jer... Žena koja pasivno i komformistički prihvata ulogu svog pola Visoko moralna ličnost Ponaša se društveno, srdačno, prijateljski, predusretljivo Otvorena, ekstrovertna osoba Osoba koja ima empatije za druge ljude Uživa u prisustvu drugih ljudi: voli prijateljske kontakte i ima potrebu za vezivanjem Sposobna da sebe investira u prijateljske veze Prijateljstva održava preko tolerancije, razumevanja, podrške i opšteljudske prihvaćenosti Osoba izraženih heteroseksualnih potreba i aktivnosti Oseća simpatije za ljude u celini Neposredna je u izražavanju ljudske topline Slaba ili nikakva potreba za menjanjem seksualnih partnera Prosečno često doživljava ograzam Retko ili nikada se ne samozadovoljava Prosečna iskrenost Ne ume da sakrije osećanja Slabo procenjuje ljude i njihove osobine Poseduje sklonost da razvija psihosomatske smetnje Stidljiva, promišlja i koleba se; brižna je, a odbrambeno neiskrena Mala je verovatnoća da bi ova osoba mogla da ima problema s nekontrolisanim pijenjem

2.2.6 Praćenje i procena preživljavanja (prevladavanja) pojedinačnog i kolektivnog stresa Iz sasvim razumljivih razloga, u novije vreme kod nas se mnogo govori o sindromu ratnog stresa kao obliku posttraumatskog poremećaja. Uslov za nastanak ovog poremećaja sadržan je u prvom kriterijumu (prema Biro, 1992): "Osoba je iskusila događaj koji je van domena uobičajenih ljudskih iskustava i koji je značajno stresogen za bilo koga, na primer ozbiljna pretnja sopstvenom fizičkom inegritetu ili životu...". Upravo taj se uslov, u psihološkom pogledu, može prihvatiti kao sadržaj onog što vojni psiholozi nazivaju borbenim iskustvom. Nije nepoznato da borbeno iskustvo rezultira oblicima ponašanja koja jesu promenjena, ali nisu poremećena već normalna zato što su manje-više prisutna kod svih ratnika, a obično nema zahteva za stručnim (psihijatrijsko-psihološkim) tretmanom (Kostić, P. 1994). Normalne promene ponašanja kao psihološka posledica preživljenog borbenog iskustva svode se na: promene u društvenom ponašanju, u sistemu vrednosti, moralnom ponašanju, stavovima prema Bogu i religiji, brzini učenja veština, strahu od smrti, optimalnom nivou potrebe za čulnim dražima (sensation-seeking), odvijanju 29

cirkadijalnih ritmova i promene u navikama pušenja i pijenja alkohola. Može li Plučikov test da registruje ovakve promene u ponašanju ratnika? U tabeli 9 navedeni su opisni statistici za četiri grupe mladića. Grupa NEBORCI-1 (N=582) obuhvata ispitane vojnike neposredno (od tri do 10 dana) pre odlaska na ratiše. U grupi BORCI-1 (N=381) su pripadnici iz grupe NEBORCI-1, ali 20 do 40 dana nakon povratka sa ratišta na kome su proveli od 90 do 120 dana (3-4 meseca). Grupa NEBORCI-2 (N=223) su zapravo učenici 3 i 4. godine srednje vojne škole ispitani u istraživačke svrhe koji su samo poslužili kao kontrolna grupa za BORCI-2 (N=125) zbog istog statusa (17 i 18-ogodišnjaci učenici srednje vojne škole iz sarajevske kasarne "Maršal Tito" koji su bili u okruženju muslimanskih borbenih jedinica. (ispitao psiholog Nedeljko Đenić, 1995). Drugim rečima, porede se grupe NEBORCI-1 (kontrolna) sa BORCI-1 (eksperimentalna) i NEBORCI-2 (kontrolna) sa BORCI-2 (eksperimentalna). Uzeta su po dva para grupa da bi se pokazao istovetan smer promena ponašanja izraženog na testu EPI. Na svim dimenzijama EPI-a registrovane su razlike (nismo testirali njihovu značajnost) i to u oba para istraživačkih grupa. Kod mladića (vojnika) i dečaka na granici punoletstva (mladićstva) sa borbenim iskustvom snižava se inkorporacija, zaštita, istraživanje, reprodukcija i BIAS, a raste orijentacija, lišenost, odbacivanje i agresija. Nije nam cilj da diskutujemo prirodu i smisao ovih mena osim primedbe da je to delimično već urađeno u navedenim radovima (Kostić, 1994 i Đenić i drugi, 1995), a da je smisao svih promena prilagođavanje radi preživljavanja rata kao društveno-prostornog i psihološkog ambijenta.

INKORP ZAŠTIT ORIJENT LIŠENO ODBACI AGRESI ISTRAŽ REPROD BIAS

Tabela 9: Prikaz testovnih razlika vojnika bez i sa borbenim iskustvom NEBORCI-1 BORCI-1 NEBORCI-2 BORCI-2 AS SD AS SD AS SD AS SD 40.75 6.03 34.91 9.65 37.68 6.52 34.60 7.24 23.62 7.77 20.80 7.85 22.56 6.74 18.87 5.36 17.34 6.37 19.34 6.72 14.08 6.30 15.24 4.97 9.28 4.75 11.15 6.21 4.12 3.97 6.98 4.15 10.18 5.77 12.82 6.29 6.13 4.31 8.43 4.75 11.92 6.98 16.81 8.65 7.20 6.15 13.04 7.03 17.37 6.14 15.85 5.76 15.14 5.16 10.44 3.52 36.08 5.48 32.06 8.04 33.74 5.70 30.78 5.87 54.77 6.22 48.15 11.39 40.22 6.52 35.64 7.65

2.2.7. Upotreba testa u vojnoj (školskoj i trupnoj) psihologiji Za vojne psihologe ova revizija ima višestruke prednosti, a evo i zašto. a) Nastojali smo da, empirijskim istraživanjem, dijagnostikujemo sklonost ispitanika da simulira psihopatologiju i/ili "glača sopstvenu testovnu fasadu" zato što je oboje značajan profesionalni problem upravo vojnih psihologa. b) U popisu varijabli koje koje se mogu generisati nalaze se i one koje su od posebnog značaja za vojnu organizaciju, na primer: depresivne tendencije koje bi (mogle) ispitanika svrstati u rizičnu grupu s obzirom na mogućnost da probleme prilagođavanja razrešava suicidom, potencijal za prihvatanje disciplinskih zahteva vojne organizacije, kontrolibilnost emocionalnih reakcija itd. c) Kao poseban prilog navodimo i empirijski pronađenu konfiguralnu kombinaciju Plučikovih dimenzija kojima se može prognozirati uspešnost (bolje rečeno, emocionalna osnova) školske uspešnosti (koja je zajednička za ceo poduzorak mladića) i d) Konfiguralna kombinacija efikasnosti prilagođavanja vojnoj organizaciji. U empirijskom sitraživanju uzorak vojnika (N=207) nezavisno je ispitan EPI-om i procenjen (od strane neposrednih starešina) grupnim rangiranjem -"prisilne distribucije" (Petz, 1987, str. 71) u pogledu sledećih suštinskih zahteva vojne organizacije: motivisanost za služenje vojnog roka, zalaganje u izvršavanju vojničkih zadataka, prilagođenost terenskim uslovim života i obuke, vaspitljivost, poštovanje propisa i izvršavanje naređenja, i emocionalna stabilnost. Jedinstveni faktorski skor neprilagođenosti iz ovih rangova (nakon odgovarajuće transformacije u testovni) je koreliran sa dimenzijama EPI. Neprilagođenost je bila u sledećim korelacijama: sa inkorporacijom (-0.419), zaštitom (-0.804), orijentacijom (0.773), lišenošću (-0.252), odbacivanjem (0.678), agresijom (0.592), istraživanjem (-0.665), reprodukcijom (0.010) i BIAS-om (-0.390). (Onom ko poznaje karakter vojske i suštinu ovih dimenzija iznenađenje nije raspored korelata već njihova visina! Verovatno je čistota ovih veza rezultirala kako zbog transformisanog skora tako i zbog prisilnosti distribucije rangova.) Nakon toga sve dimenzije EPI-a su regresirane (korak-po-korak) na testovni skor prilagođenosti (kao kriterijumsku promenljivu) i dobijena je prognostička jednačina koja sledi. 30

PRILAGOĐAVANJE = 59 + (INK * .308) + (ORI * -.287) + (ZAS * .872) + (LIS * -.723) + (ODB * .084) + (IST * .06) + (AGR * -.551) + (REP * -.247) + (BIAS * -.645). Ako je skor manji od 5 prognozira se VISOKA prilagođenost zahtevima vojne organizacije, kada je skor veći od 4 a manji od 12 prognoza je PROSEČNA prilagođenost, a skor veći od 11 implicira SLABO prilagođavanje. Možda bi se ova jednačina (sa ili bez prilagođavanja) mogla generalizovati za prognozu efikasnosti prilagođavanja pojedinca i drugim zatvorenim i hijerarhijski kruto uređenim društvenim grupama (policija, zatvori, internati, bolnice itd.).

31

3.

PSIHOMETRIJSKE KARAKTERISTIKE TESTA I CRTA Momirović, A. (1987) odredio je metrijske karakteristike ovog testa na uzorku od 117 srednjoškolaca i zaključio: "Radi se o relativno slabom mjernom instrumentu niske pouzdanosti, osrednje homogenosti i reprezentativnosti, a diskriminativnost čestica je veoma loša". A zatim: "Primjena EPI može se tolerirati ... uz druge, bolje tehnike. I u tom slučaju rezultati dobiveni ovom skalom moraju se prihvatiti s rezervom, zato što nije vjerojatno da EPI donosi mnogo korisnih informacija." Najpre, Momirović ne navodi valjanost ovog testa, koji je za psihologa-praktičara odlučujuća informacija o bilo kom testu. Kada se pogleda uporedna (konkurent) valjanost EPI-a i to sa "elitnim" testovima ličnosti, onda Momirovićev zaključak da "EPI ne daje korisne informacije" nije tačan. Dalje, Momirović ovom testu zamera nemogućnost replikacije osam bazičnih dimenzija na drugim uzorcima (reč je o faktorskoj neponovljivosti dimenzija). Doduše, ova primedba se pripisuje svim (ili skoro svim) multifaktorskim instrumentima (MMPI, 16 PF, i EPQ). Može biti da su Plučikovi faktori neponovljivi. Međutim, postupak kojim je to pokazivano nije sasvim korektan. Naime, faktorisanje 62 para nastala kombinovanjem 12 atributa (prideva) potpuno ignoriše Plučikove navode da su datih 12 atributa dobijeni nakon dva istraživanja (Plutchik, R. 1980). U prvom je bila lista od 22 emocije koje je "velika grupa ispitanika" procenjivala na 34 skale semantičkog diferencijala. Zatim su te procene faktorisane, a rezultat je "krug emocija na osnovici modela obrnute kupe". Drugim rečima, to su faktori II reda, a faktorisanje I reda nije korektno replicirano. Najzad, Momirovićeve primedbe upućene testu EPI-u u pogledu ostalih, svakako značajnih, mernih svojstava uvažene su u tabelama koje slede. 3.1 VALJANOST Po našem mišljenju, valjanost je krucijalno merno svojstvo testa. Kronbah (prema Kovačević, P.1980) kaže da su testovi ličnosti upitničkog tipa "publikovana slika Ja" ispitanika. Najveći broj naših ispitanika manje-više rado prihvata standardnu interpretaciju EPI-a kao "svoju sliku". Verovatno da nije sporno da je to značajan činilac iz područja valjanosti ovog testa u komunikaciji psihologa i njegovog klijenta. Interpretacije EPI-a namenjene neposredno psihologu u području nekliničkog rada ima još jednu nemetrijsku odliku svoje valjanosti: neprozirnost, čak i za psihologe profesionalce. Na primer, u našim ispitivanjima za jednog psihologa-ispitanika EPI je "upitao": "Nema li ova osoba psihopatska svojstva?", a za drugog psihijatra-ispitanika u procesu razvoda od dugogodišnjeg bračnog saputnika "Nije li ova osoba depresivno-suicidalna?". Ako se složimo da je na ovaj ili onaj način, sa ovih ili onih razloga, problem varanja u profesiji psihologa značajan, onda je i ovo važan aspekt valjanosti testa. Naravno, to da li je test valjan ili ne, navedeni primeri ne moraju da budu relevantni. Kako stoji stvar sa "pravim" (statističkim) indikatorima valjanosti? U našem slučaju valjanost "našeg EPI-a" moramo razmotriti višeslojno. 3.1.1 Valjanost modela revizije Naravno, opravdanost našeg modela revizije testa u cilju poboljšanja njegovih mernih karakteristika mora da bude dokazana u poređenju sa Plučikovim modelom. Naime, ako ne postoji dovoljno visoka saglasnost (korelacija) između ta dva modela, uzaludan je sav trud: sa "prljavom vodom" (nezadovoljavajućih mernih karakteristika) izbacili smo i "dete" (prirodu i strukturu samog testa). Koeficijent korelacije između ova dva modela izračunat je tako što su isti protokoli odgovora ispitanika obrađeni na oba načina i za sve dimenzije. Korelacije su navedene u donjoj tabeli. Tabela 10: Korelacije različitih načina izračunavanja sirovih skorova INKO ZAŠT ORIJ LIŠE ODBA Muškarci (N=968) 0.995 0.933 0.904 0.954 0.865 Žene (N=522) 0.945 0.957 0.931 0.966 0.846

DEST 0.929 0.962

ISTR 0.867 0.932

REPR 0.964 0.984

Na osnovu podataka iz gornje tabele jasno je da je sačuvana osnovna logika autora Plučika i Kelermana u teoriji emocija i njenoj testovnoj operacionalizaciji. Ova tabela nam dozvoljva da možemo izračunavati skorove crta ličnosti na način kako je to navedeno u Plučikovim radovima. Po našem mišljenju to je nužan i dovoljan dokaz statističke valjanosti svih, tako dobijenih crta ličnosti. (Neke koeficijente korelacije dijada zainteresovani može naći u Kovačević V. 1994, Prilog broj 8). 3.1.2 Primeri ispitivanja valjanosti nekih novodobijenih crta ličnosti a) Valjanost korelata Mladi (N=185, iz istraživanja Kovačević V. 1994) ispitani su testovima EPQ (Ajzenk) i EPI. Shodno logici distribucije "psihopatije" u mladoj populaciji i vezi između psihoticizma i starosti odraslih (Grupa autora, 1978 i 32

Lojk, 1979, str. 41) na osnovu Plučikovog testa (crta pod šifrom 358) pronađeno je tih 13% (N=25) navodnih "psihopata". Koliki je njihov P-skor na testu EPQ? Pogledajmo tabelu 11! Tabela 11: Kategorije subjekata s obzirom na skor P kojima je pripisana crta psihoticizma Skor P na testu EPQ (Ajzenk) "P-skor" na EPI-u nizak skor P prosečan skor P visok skor P NE 51 (31.9) 64 (40.0) 45 (28.1) DA 4 (16.0) 7 (28.0) 14 (56.0) SUMA 55 71 59 Hi=7.91 r=0.291 C=0.203 (Procenti u zagradama su izračunati od horizontalnih suma)

SUMA 160 25 185

Iz gornje tabele jasno proističe da je 56% (njih 14 od ukupno 25) ispitanika koje EPI izdvaja kao "psihopate" i na EPQ postiglo najviše bodova na skali Psihoticizma, dok je stepen potpunog neslaganja 16% (četvoricu ispitanika EPI je izdvojio kao "psihopate", a oni su na EPQ postigli najniže skorove). S druge strane, u kategoriji onih kojima EPI nije pripisao "psihopatiju" potpuno slaganje je postignuto u 32%, potpuno neslaganje u 28% slučajeva, dok 40% ispitanika spada u grupu prosečnih po visini P-skale EPQ-a. Koeficijent korelacije "r" između ova dva testa u pogledu psihoticizma iznosi 0.291 (C-koeficijent = 0.203) i značajan je na nivou 0.01. b) Valjanost na osnovu razlika poznatih grupa Uzorku od 120 vojnika zadat je istovremeno i anonimno EPI i Upitnik stavova prema samoubistvu (koji se sastojao od 30 ajtema: na primer: "UMRLA JE NAJDRAŽA OSOBA U VAŠEM ŽIVOTU" ili "SVELI STE BILANS SVOG ŽIVOTA I ZAKLJUČILI DA STE BILI NEUSPEŠNI I DA VAM JE DOSADAŠNJI ŽIVOT UZALUD PROTEKAO"). Zadatak ispitanika je bio da na petostepenoj skali izrazi stepen svog (ne)prihvatanja samoubistva kao načina razrešenja tvrdnjom definisanog životnog problema. Najpre su faktorisani odgovori na Upitniku da se dobije jedinstven skor kao izraz stava prema samoubistvu. Slučajno su vojnici razdeljeni u dve grupe. U prvoj grupi je dobijen sklop emocija koje visoko koreliraju sa skorom za samoubistvo. Tako su vojnici sa pozitivnim skorom prema samoubistvu više NAGLI nego OPREZNI, više OZLOJEĐENI nego OPREZNI, više POTIŠTENI nego SRDAČNI itd. Korelacija između testovnog i upitničkog skora bila je O.59. "Šablon" testovnog dobijanja ovog skora primenjen je na drugoj polovini uzorka. Koeficijent kroskorelacije bio je 0.47. Tako smo dobili "skalu" pozitivnog stava prema samoubistvu iz EPI-a. Radi lakšeg izračunavanja skora ove skale (bez računara), a na osnovu sklopa osnovnih emocija (dakle bez šablona) odredili smo bodovnu tabelu (pogledati Jelenković, D. Stefanović, T. i Kostić, P. 1994) Tabela 12: Pozitivan stav prema samoubistvu izražen upitnikom i sklopom emocionalnih dimenzija Skorovi sa Skorovi sa testa EPI Bodovna lista za prognozu pozitivnog Upitnika Nizak Prosek Visok SUMA stava prema samoubistvu Nizak skor 20 7 13 40 Ako je INK < 50% dodaj 3 Boda (0 - 36) 50.0% 17.5% 32.5% Ako je ZA[ < 50% dodaj 1 Bod Prosek 12 11 17 40 Ako je LI[ > 50% dodaj 2 Boda (37 - 122) 30.0% 27.5% 42.5% Ako je ODB > 50% dodaj 2 Boda Visok 4 16 20 40 Ako je DES > 50% dodaj 2 Boda (> od 122) 10.0% 40.0% 50.0% Ako je REP < 50% dodaj 3 Boda SUMA 36 34 50 120 Napomena: Nizak skor je tri ili manje; prosečan od četiri do sedam, a visok je više od sedam. Iz tabele je očito da 50% ispitanika koji se čvrsto opredeljuju za samoubilački izlaz iz nekih životnih situacija postiže i na EPI-u najviše bodova koje konfiguriše šest dimenzija. Tome saglasno, istovetan procenat postiže najniže skorove na testu i na upitniku. U jednom svom radu Plučik (1980) kaže: "Ispitivanja suicidalnih pacijenata su pokazala da su emocije koje uslovljavaju ovako stanje duboka depresija, bes i nizak nivo straha. Depresija i bes su impuls za samoubistvo, a strah koji inače deluje kao kočnica na te impulse nije dovoljo jak da spreči osobu u iskušenju takvog impulsa". Kao što vidimo iz tabele za određivanje bodova-korelata pozitivnog stava prema samoubistvu slaganje je očigledno. 33

EPI ima moć ne samo da odrazi razlike izmenju poznatih grupa čije pripadnike razlikuju relativno trajnije determinante ponašanja (stavovi, crte ličnosti itd) već i onih grupa koje su u posebnim prolaznim stanjima ili raspoloženjima (uticaj droga, teškoće u socijalnom funkcionisanju itd.). 3.1.3 Valjanost Plučikovih dimenzija u odnosu na druge testove (konkurent validnost) Tabela 13: Konkurent valjanost osam osnovnih dimenzija emocionalnog ponašanja (navedene su samo korelacije značajne na nivou 1%) 16 PF INK ZAŠ ORJ LIŠ ODB AGR IST REP A-uzdržan .167 B-neinteligentan -.149 C-emocionalan .236 -.276 -.243 .253 E-pokoran -.202 -.403 .306 .240 .266 -.177 F-trezven -.378 .344 .145 -.172 .180 G-nemoralan .155 -.163 H-bojažljiv .405 -.218 .220 -.296 -.189 -.144 .526 I-oštar L-poverljiv -.197 .183 -.165 M-praktičan -.152 N-prostodušan O-spokojan -.236 -.198 .309 .211 -.274 Q1-konzervativan Q2- grupi privržen -.183 .184 .239 -.165 Q3- neintegrisan Q4- opušten -.200 .183 .223 -.146 FPI INK ZAŠ ORJ LIŠ ODB AGR IST REP Neurotičnost -.184 .267 .210 -.213 Spontana agresija -.280 -.314 .230 .151 .200 .305 -.167 Depresija -.338 .358 .173 .343 -.340 Razdražljivost -.286 -.286 .184 .219 .207 .408 -.250 -.240 Druželjubivost .422 .150 -.382 -.263 .543 Kontrolisanost -.169 -.259 -.289 .260 Reaktivna agresija -.240 -.161 .165 .217 Zakočenost -.237 -.226 .282 .163 -.338 Otvorenost .186 -.205 .184 .176 .256 Ekstroverzija -.359 -.304 .264 -.236 -.157 .347 Emocionalna labilnost .216 -.189 .327 .209 -.330 Maskulinost .172 .179 -.271 .396 .291 MMPI-201 INK ZAŠ ORJ LIŠ ODB AGR IST REP Laj skala .172 -.156 -.212 F-atipičnost -.317 -.179 .345 .164 .345 -.320 K-osećanje moći .295 -.262 -.161 -.301 .277 Hipohondričnost .175 Depresija -.338 .404 .315 -.377 Histerija -.238 .341 .243 -.298 Psihopatska devijacija -.392 -.253 .329 .231 .393 -.338 Paranoičnost -.317 .381 .160 .343 -.162 -.357 Psihastenija -.227 .304 .184 -.320 Shizofrenija -.240 .258 .268 -.266 Hipomaničnost -.235 .168 -.148 .231 EPQ INK ZAŠ ORJ LIŠ ODB AGR IST REP Laj skala .290 -.400 -.292 -.269 -.420 -.289 Psihoticizam -.381 -.376 .238 .320 .450 -.312 Ekstroverzija .256 -.277 .596 -.556 -.370 .404 Neuroticizam -.331 .506 Mladići (N=112), selekciona situacija NEO-PI-R INK ZAŠ ORJ LIŠ ODB AGR IST REP Dobroćudnost +.213 -.404 +.380 34+.244 -.328 +.344 -

Savesnost -.200 Mladići (N=444), selekciona situacija NEO-PI-R INK ZAŠ N-NEUROTICIZ -.254 N1:Prestrašenoost -.228 N2:Bes i gnev -.271 .121 N3:Ojađenost -.236 N4:Samousredsr. -.154 -.158 N5:Impulsivnost -.139 N6:Povredljivost -.210 E-EKSTRAVERZ .226 E1:Toplina .190 E2:Društvenost .131 .135 E3:Nadmoćnost E4:Aktivitet .166 E5:Čulnost .287 E6:P. Emocije .130 O-OTVORENOS O1:Fantazija -.161 .139 O2:Estetičnost O3:Osećajnost O4:Preduzimljivost O5:Ideacija O6:Vrednosti INK ZAŠ A-DOBROĆUDN 145 -.204 A1:Poverenje 147 A2:Iskrenost -.217 A3:Dobročinstvo -.142 A4:Predusretljivost 195 -.229 A5:Skromnost -.133 A6:Blagost C-SAVESNOST .182 C1:Efikasnost 123 C2:Red C3:Dužnosti .120 C4:Postignuće .180 C5:Samodisciplina 161 -.137 C6:Promišljenost 200 -.192

+.193 ORJ

-.20

-.16

-.14 -.24

LIŠ .251 .226 .143 .258 .232 .149 .223 -.285 -.125 -.214 -.175 -.157 -.207 -.162

-.17

-

-

ODB

AGR

.201

-.137

IST .143 .128 .247 .120

.175

-.167 -.118

.119

-.133 -.132 -.121 -.206

.147

.129

REP -.204 -.197 -.173 -.223 -.164 -.170 .284 .252 .213 .139

INK -.273 -.255 -.276 -.262 -.152 -.165 -.223 .176 .121

.147 .226

.155

-.156 .139

-.144 ORJ .208 142 .223 142 259

LIŠ

.127 .150

ODB -.230 -.177 -.200 -.133 -.261 -.129

AGR .240 .131 .223 .154 .268 .141

IST -.231 -.178 -.203 -.138 -.282

INK .138 .136

-.121

-.153

.180 .130

-.124 -.122 -.178

-.150 -.168 -.217

.181 .161 .207

-.132

.144 194 .220

REP .140 .143 .118

.125 .158

Na osnovu gornje tabele nedvosmisleno sledi da EPI ima logične i relativno visoke korelacije sa skalama iz testova čija je metrijska reputacija visoka. Indirektno, EPI bi mogao da ih zameni. Kako? Na primer, "ekstroverzija" se može emulirati pomoću dimenzija EPI-a u jednačini specifikacije metodom regresijske analize (Guilford, J.P, 1968. str. 319-331). (Uzgred budi rečeno, mi smo baš to i učinili! Četiri dimenzije EPI-a, mala lišenost, istraživanje i zaštita, a visoka reprodukcija determinišu skoro polovinu varijanse Ekstroverzije jer je njihova multipla korelacija R=0.69). 3.1.4 Valjanost na osnovu subjektivne saglasnosti ispitanika Ako je veći broj ispitanika saglasan sa opisom samog sebe na osnovu rezultata nekog testa, uslovno rečeno, test je valjaniji. Želeli smo da ispitamo valjanost EPI-a i u ovom smislu. Uzorku ispitanika (N=105) zadali smo EPI, prikupili protokole, obradili rezultate i računarski nalaz vratili ispitanicima, zamolivši ih da podvuku svaku osobinu u opisu svoje ličnosti za koju smatraju da im je pogrešno pripisana, da im ne pripada. Rezultati su sledeći: u proseku za uzorak psihološki nalaz imao je 31.71 osobinu (SD=11.649) u rasponu od 12 do 65 osobina (repertoar crta ličnosti sa kojim barata program tad je iznosio 184). Ispitanici su u proseku podvukli 5.80 (SD=5.35) osobina za koje su smatrali da im ne pripadaju. Raspon neprihvaćenih crta je od 0 (nijedna nije podvučena) do 33. Korelacija ukupnog broja crta u nalazu i broja odbačenih crta je 0.374. Dakle, veći broj crta ima za (logičnu) posledicu i veći broj neprihvaćenih. 35

3.2 POUZDANOST 3.2.1 Test-retest pouzdanost (temporalnost) Valja imati na umu da je test EPI osetljiv na prolazna raspoloženja i relativno stabilnije promene u psihološkom polju osobe. Na primer, u radu Kovačević, V. (1994), izbeglištvo devojčica i dečaka iz ratnih zona rezultiralo je značajno višom lišenošću i nižom orijentacijom (u ovom kontekstu to je odbrambena reakcija), a ceo profil izbeglica ukazuje na "osobe koje su nesumljivo u lošijoj psihološkoj situaciji". Dakle, ako su emocije promenljivi procesi u funkcionisanju osobe, onda je logično da to njihovo svojstvo odrazi test koji ih meri. Sa druge strane, ako se dogode neke okolinske promene koje determinišu emocionalna stanja pojedinaca i grupa, onda i to dobar test mora da može da izražava. Naravno, sve to ne može dovesti pod znak pitanja zahtev da test mora nužno da pokaže da će ista osoba njime ispitana u (ne)jednakim vremenskim intervalima postizati iste, odnosno statistički nerazličite skorove. Psihološki se tako označava individualnost i doslednost pojedinca. Statistički pokazatelj doslednosti osobina pojedinca i nužna metrijska karakteristika testa izražava se koeficijentom test-retest pouzdanosti. U Priručniku iz 1979. se navodi podatak (str. 22) da je test-retest pouzdanost nakon tri dana (N=20) iznosila iznad +0.90 za svaku pojedinu dimenziju. Naši podaci o temporalnosti testa dati su u tabeli 14. Tabela 14: Test-retest pouzdanost EPI-a (nakon 14 dana, iz diplomskog rada Kovačević V. 1994). INKO ZAŠTI ORIJE LIŠEN ODBA DEST ISTR REPR BIAS Naši (N=90) 0.786 0.701 0.759 0.769 0.697 0.741 0.816 0.723 0.872 Kako komentarisati podatke iz tabele 14? Pre svega valja imati na umu gore rečeno o relacijama testa i psihološkoj prirodi crte koju on treba da meri. Drugo, valja voditi računa i o uzrasnim (psihosocijalnim) svojstvima uzorka na kome je temporalnost EPI-a utvrđena (adolescenti, prosečne starosti 17,5 godina). Najzad, iz istog istraživanja, na istom uzorku i istom vremenskom razmaku evo podataka o temporalnosti testa EPQ (koeficijenti linearne korelacije): za skalu P(0,670), E(0.768), N(0.890) i L(0.842). Nakon konverzije "r" u Fišerov "Zr" prosečan koeficijent temporalnosti svih skala EPI-a iznosi 0.77 (Zr=1.02), EPQ 0.80 (Zr=1.11). Naravno, ova razlika nije značajna ni statistički, još manje - praktično. Zaključak, na osnovu svega rečenog, bio bi: EPI nema lošiju temporalnost od EPQ-a. 3.2.2 Unutrašnja konzistentnost Unutrašnju konzistentnost svih dimenzija EPI-a utvrdićemo metodom analize stavki ajtema (parova prideva) koji ih konstituišu po formuli K-R-20 (videti Bukvić, A. 1982, str. 162). Tabela 15: Unutrašnja konzistentnost EPI-a INKO ZAŠT Po Priručniku (N=50) 0.89 0.80 Momirović,A.(N=117) 0.83 0.79 a) momci (N=571) 0.88 0.86 b) devojke (N=484) 0.80 0.85 c) žene (N=633) 0.94 0.96 d) muškarci (N=968) 0.96 0.93

ORIJ 0.75 0.73 0.86 0.88 0.93 0.90

LIŠE 0.71 0.68 0.79 0.81 0.96 0.95

ODB 0.61 0.74 0.83 0.80 0.86 0.87

DEST 0.77 0.85 0.88 0.85 0.96 0.93

ISTR 0.78 0.64 0.78 0.81 0.93 0.87

REPR 0.90 0.80 0.87 0.85 0.98 0.96

BIAS 0.90 0.85 0.64 0.88

Iz tabele 7 jasno je da smo našom modifikacijom EPI-a obezbedili primetno veću unutrašnju konzistentnost skala kako u odnosu na podatke iz Momirovićevog istraživanja tako i u odnosu na podatke iz Priručnika. Treba imati na umu da smo mogli (s obzirom na Bukvić, A. 1982, str 313) obezbediti i veću prednost u pogledu pouzdanosti, ali čemu? Po našem mišljenju odlučujuća je valjanost testa uz respektibilnu, ali ne i primarnu, njegovu konzistentnost. 3.3 Diskriminativnost stavki Diskriminativnost stavki je definisana kao prosečna korelacija parova prideva sa "svojom" skalom, a podaci su sadržani u tabeli 16. Tabela 16: Diskriminativnost skala Plučikovog testa INKO ZAŠTI ORIJE Momirović,A.(N=117) 0.47 0.43 0.44 a) momci (N=571) 0.47 0.47 0.49 b) devojke (N=484) 0.43 0.47 0.54 36

LIŠEN 0.40 0.46 0.45

ODBA 0.42 0.44 0.48

DEST 0.45 0.45 0.42

ISTRA 0.38 0.43 0.47

REPR 0.48 0.50 0.58

Iz tabele broj 16 evidentno je da smo našom revizijom i modifikacijom EPI-a uspeli da mu obezbedimo primetno i dosledno veći koeficijent diskriminativnosti imajući na umu kritičko istraživanje Momirovića.

37

4. UPOTREBA TESTA 4.1. TESTIRANJE Test se zadaje individualno ili grupno. Svakom ispitaniku se dodeli list za odgovore i zamoli se da najpre popuni identifikacione podatke: upiše prezime i ime, zaokruži broj koji označava pol (1=muško, 2=žensko), zaokruži broj koji označava stepen stručne spreme, odnosno obrazovnog nivoa (1=nezavtšena osnovna škola; 2=završena osnovna škola; 3=nezavršena srednja škola; 4= završena srednja škola; 5=studira ili završena viša škola; 6=studira ili zavšen fakultet; 7=magistrant, magistar nauka ili specijalista svoje struke i 8=doktorant ili doktor nauka) i upišu poslednje dve cifre godine rođenja. Zatim se ispitanik zamoli da okrene list za odgovore i pročita uputstvo za rad koje glasi. Zaokružite u svakom paru osobina broj 1 - ako mislite da Vam, kao osobi više odgovara osobina označena tim brojem, ili zaokružite broj 2 - ako Vas, u odnosu na prvu, bolje opisuje ta osobina (pod tim brojem). Pre nego što zaokružite 1 ili 2 obavezno pročitajte niže navedene definicije osobina. Najvažnije je da u svakom paru osobina (kojih ima ukupno 62) zaokružite samo jednu. Svaki par osobina posmatrajte odvojeno, nezavisno od svih ostalih (koje ste već birali ili tek treba da birate). Dakle, normalno je da ne morate uvek da odaberete jednu te istu osobinu kada na nju naiđete. Kada svi pročitaju uputstvo ispitivač ih pita da li ima nešto nejasno. Apsolutno je obavezno striktno se držati uputstva, jer svaka ispitivačeva varijacija objašnjenja može da promeni ispitanikov mentalni set pri odgovaranju, koji ne mora da bude istovetan onom koji je ugrađen u norme za baždarenje testa. Jedino što je dozvoljeno je praktično vođenje prilikom odgovaranja na prvi par osobina (1."srdačna osoba" ili 2. "sklona pustolovini"). Ispitanik koji je postavio pitanje navodi se da proceni šta njemu kao osobi više odgovara ili šta ga bolje opisuje definicija srdačne ili definicija osobe sklone pustolovinama. Tokom rada nisu dozvoljene bilo kakve dodatne instrukcije. Ako neko pita kako da odgovori na nekom paru, ispitivač mu kaže: "Pročitajte ponovo uputstvo za rad, a zatim i definicije osobina" Praksa je pokazala da se valjani podaci, barem u selekcionim situacijama, dobijaju ako se ispitanici forsiraju da odgovore unutar vremenskog dijapazona od 10 do 15 minuta. Oni koji završe za manje od 10 minuta navode se da pregledaju svoje odgovore, a cela grupa se forsira da radi ujednačenim tempom tako što ispitivač obilazi ispitanike i obaveštava ih ("Većina je stigla do 31 para. Ko je prošao neka tako i nastavi, a ko nije neka radi brže"). Druga intervencija u istom tonu se daje kada većina stigne do 48 para osobina. Kada svi ispitanici završe i predaju listove za odgovore, ispitivač letimično pregleda i vraća listove za odgovore onima koji nisu odgovorili na više od dva pitanja. Međutim, ne treba biti preterano zahtevan i može se tolerisati do pet nedostajućih odgovora (videti dalje). Na sličan način se postupa ako je ispitanik u nekom paru zaokružio oba broja: od njega se traži da nedvosmisleno označi svoj izbor. Postavlja se praktičan problem šta i kako raditi kada ispitanik ne može da se odluči u nekom paru koji pridev da odabere? Ispitivač mu najpre sugeriše da ponovo pročita definicije oba prideva. Ako to ne pomogne ispitivač mu predlaže suprotnu strategiju odlučivanja od one date upustvom, pa mu kaže: "Procenite šta ste manje... pa zaokružite onaj drugi broj". Prihvatljiva je sledeća intervencija: na pitanje ispitanika "A šta ako ni jedno od ova dva ne važi za mene?", odgovarao im je da svakako prihvate onu alternativu koja ih za nijansu bolje opisuje. Ako im je lakše, neka prvo odbace onu osobinu u paru koja se manje odnosi na njih, pa zaokruže preostalu. I ovo su ispitanici prihvatili dosta dobro. (Kovačević, V.1994). Ukoliko ispitanik nikako ne može da se odluči i pored prethodnih sugestija, nije dobro insistirati zato što ispitanik pod pritiskom može dati nasumičan odgovor koji je manje valjan od onog koji mi sami možemo izvući iz postojećih odgovora i na osnovu tabele 17. Naime, jednostavno prebrojimo učestalost biranja oba prideva pa u paru bez odgovora saokružimo broj prideva čija je frekvencija veća.

Ime prideva SRDAČAN PUSTOLOVAN OZLOJEĐEN STIDLJIV NAGAO POTIŠTEN OPREZAN

Tabela 17: Distribucija prideva po parovima ajtema u testu Redni broj para u kome se pojavljuje pridev i njegov redni broj u paru 1-1 8-1 17-2 29-2 40-2 42-1 44-2 46-1 51-2 52-1 1-2 3-2 7-1 9-1 14-1 18-2 22-1 26-2 35-1 47-1 53-2 2-1 4-2 10-2 14-2 15-2 29-1 38-1 50-1 58-2 60-1 2-2 12-2 27-1 30-1 33-2 36-1 42-2 53-1 55-2 56-1 3-1 5-1 8-2 19-1 23-2 27-2 34-1 49-1 50-2 54-1 61-2 4-1 9-2 20-2 21-2 28-2 43-1 44-1 48-1 49-2 55-1 5-2 6-2 10-1 28-1 3831-1 35-2 37-2 40-1 45-1 57-2

GRIZE SE DRUŠTVEN PREPIRE SE POSLUŠAN NESIGURAN

6-1 7-2 11-1 11-2 13-2

23-1 13-1 16-2 12-1 15-1

24-2 21-1 17-1 18-1 16-1

25-1 25-2 22-2 24-1 19-2

26-1 32-1 32-2 38-2 20-1

36-2 34-2 33-1 39-2 30-2

41-2 37-1 43-2 46-2 31-2

52-2 56-2 45-2 48-2 39-1

59-2 58-1 54-2 57-1 41-2

60-2 62-2 59-1 61-1 47-2

62-1 51-1

U ovom kontekstu zgodno je navesti koji pridevi grade pojedine emocije (u nerevidiranoj formi): Inkorporacija (Srdačan, društven i poslušan); Orijentacija (uživa u promenama i nagao); Zaštita: (poslušan i oprezan); Lišenost (potišten, grize se u sebi); Odbacivanje (sklon prepirci i ozlojeđen); Istraživanje (oprezan, poslušan i uživa u promenama); Agresija (nagao, grize se u sebi, potišten, sklon prepirci); Reprodukcija (srdačan, društven). 4.2. OCENJIVANJE I CRTANJE PROFILA Pre izračunavanja sirovih skorova, treba (za pet ili manje) nedostajućih odrediti arbitrarne odgovore na osnovu postupka i prethodne tabele. Zatim psiholog najpre utvrdi kom normativnom poduzorku pripada ispitanik tako što pogleda njegov pol i izračuna godine starosti u vreme ispitivanja; mladi (devojke i momci) su, barem u smislu postupka dobijanja normi (baždarenja testa), svi dvadesetpetogodišnjaci i mlađi, a stariji (žene i muškarci) su svi dvadesetšestogodišnjaci i stariji. Za dobijanje sirovog skora psiholog koristi jednu od četiri grupe šablona (za svaku emocionalnu dimenziju u svakoj grupi, dakle ima ukupno 12 šablona), s tim što su na jednom šablonu nanesene po tri dimenzije. Prilikom izračunavanja sirovog skora valja imati na umu da su odgovori, u postupku baždarenja, ponderisani (sa 1 ili dva boda). Nakon izračunavanja i upisivanja sirovih skorova psiholog "ulazi" u jednu od četriri tabele percentilnih rangova (koje slede) da bi za svaku emocionalnu dimenziju, spram podgrupe kojoj ispitanik pripada po polu i uzrastu, odredio percentile. Percentili su određeni prema formuli Pn = (Cf * 100)/N (Dragićeveić, 1985), gde je Cf=kumulativna frekvencija, a N broj ispitanika u poduzorku. U rubriku "percentili" upisuje se za svaku dimenziju odgovarajući percentil na osnovu jedne od četiri tabele i sirovog skora. Najzad, psiholog crta profil na osmokvadrantnom krugu izdeljenom na deset pojaseva tako da, počev od centra, svaki pojas označava 10 percentila s tim što je 50-eti percentil označen isprekidanom linijom. Profil se crta ili jednobojno ili četvorobojno: u tom slučaju se inkorporacija i odbacivanje crtaju žuto, orijentacija i istraživanje plavo, agresija i zaštita crveno, a lišenost i reprodukcija zeleno. Preporučujemo psihologu da svoj nalaz i mišljenje napiše na unutrašnjim stranama listova tabaka protokola ispitivanja

39

TABELA 18: PERCENTILNI SKOROVI ZA DEVOJKE (DO 25 GODINA), N = 581 SIROVI SKOR

INKORPO RACIJA

ZAŠTITA

ORIJENT ACIJA

LIŠEN OST

ODBAC IVANJE

AGRESI JA

ISTRAŽ IVANJE

REPROD UKCIJA

0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41

0 0 1 1 1 1 1 2 2 4 5 7 8 9 11 13 15 18 20 23 27 30 35 45 54 60 64 70 76 83 90 95 100

0 3 6 8 11 17 19 24 28 31 37 41 47 51 56 60 64 68 72 77 80 84 86 89 91 93 95 96 99 99 99 100

0 1 2 2 3 4 6 7 8 10 12 12 14 16 21 24 26 30 34 38 43 48 52 56 58 60 64 68 72 78 84 88 92 97 100

2 8 13 19 27 36 43 49 57 64 67 75 79 84 86 88 91 92 94 94 95 96 97 97 99 99 100

2 7 12 14 16 21 23 28 33 39 47 55 61 71 75 81 87 92 96 98 98 99 100

2 3 6 9 12 14 18 23 27 32 39 45 52 57 61 67 71 76 80 83 87 90 94 95 97 97 98 99 99 99 100

2 5 10 16 21 24 32 37 42 46 51 54 58 61 65 68 73 79 83 86 90 92 94 97 99 100

0 0 1 1 1 1 1 2 2 2 2 3 3 4 4 5 5 5 7 8 10 12 13 15 17 19 22 24 29 31 34 38 43 48 56 62 71 81 93 100

40

BIAS

0 0 0 0 0 1 1 1 1 2 2 2 2 3 3 3 3 3 4 6 7 8 9 10 13 15 17 20 22 25 29 33 36 42 46 55 62 72 81 93 99 100

TABELA 19: PERCENTILNI SKOROVI ZA MOMKE (DO 25 GODINA), N = 977 SIROVI SKOR

INKORPO RACIJA

ZAŠTITA

ORIJENT ACIJA

LIŠEN OST

ODBACI VANJE

AGRESI JA

ISTRAŽ IVANJE

REPROD UKCIJA

0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44

0 0 0 0 1 1 1 1 1 1 2 2 2 3 3 4 4 5 6 7 8 10 11 12 14 16 19 22 25 27 29 33 36 40 43 47 52 58 63 69 75 83 93 100

0 1 2 3 4 6 8 11 13 15 17 19 23 26 29 33 37 42 46 52 57 61 66 69 74 78 81 85 88 91 94 96 98 99 100

1 1 3 4 5 7 9 13 15 18 22 26 29 33 39 44 50 56 61 66 70 74 78 83 87 90 95 97 100

8 19 29 39 51 60 68 74 78 81 85 87 89 92 94 95 95 96 97 98 98 99 99 100

2 7 14 19 28 36 44 51 57 64 69 74 79 82 85 87 90 92 93 94 96 97 98 99 99 100

3 7 12 17 22 26 31 38 43 49 54 57 60 63 68 71 74 77 79 81 84 86 88 90 91 93 94 94 95 95 96 97 98 98 99 100

1 2 3 6 7 11 15 20 25 31 36 42 48 55 60 66 71 76 81 86 90 93 96 99 100

0 0 0 0 0 1 1 1 1 2 2 3 3 4 4 4 5 5 7 8 8 10 11 12 14 16 18 19 21 23 27 31 38 45 54 62 72 89 100

41

BIAS

0 0 0 0 0 0 0 0 1 1 1 1 2 2 2 3 3 3 4 4 5 5 6 7 8 8 10 11 12 14 16 18 19 21 24 26 30 33 37 44 53 63 76 91 100

TABELA 20: PERCENTILNI SKOROVI ZA ŽENE (26 I VIŠE GODINA), N = 633 SIROVI INKO ZAŠTI ORIJE LIŠEN ODBA AGR ISTRA REPRO SKOR RPOR TA NTACI OST CIVA ESIJA ŽIVAN DUKCI 0 0 1 0 6 3 1 0 0 1 0 2 1 9 9 3 0 0 2 0 3 3 11 13 4 0 0 3 0 4 3 14 17 8 2 0 4 1 6 5 18 26 10 3 0 5 1 8 7 24 31 15 4 1 6 1 11 8 29 37 19 7 1 7 1 14 10 34 44 29 12 2 8 2 18 12 40 51 33 15 2 9 3 22 14 43 55 38 25 3 10 4 26 16 49 60 43 30 3 11 5 30 20 53 66 49 35 4 12 7 35 23 57 73 54 42 6 13 9 39 26 64 78 58 49 7 14 9 44 30 69 82 62 52 9 15 11 55 34 73 87 67 57 11 16 13 59 39 77 90 71 63 13 17 16 63 43 81 93 76 67 14 18 19 66 48 85 94 78 73 17 19 22 70 54 88 96 82 78 19 20 25 73 58 90 97 85 82 20 21 28 79 61 92 97 88 86 22 22 33 83 66 93 98 91 88 25 23 39 86 71 94 99 93 90 29 24 44 90 76 96 99 94 92 32 25 49 92 82 97 100 94 94 35 26 54 94 91 97 96 96 39 27 60 97 95 98 97 97 44 28 65 99 99 98 98 98 49 29 69 100 100 99 98 99 56 30 74 100 98 100 62 31 80 99 72 32 86 99 83 33 92 99 100 34 100 100 35 36 37 38 39 40 41 42

42

BIAS 0 0 0 0 0 0 0 0 1 1 1 2 2 3 3 3 4 6 7 8 9 10 11 14 15 16 19 21 23 26 28 31 34 38 42 47 54 60 67 75 83 91 100

TABELA 21: PERCENTILNI SKOROVI ZA MUŠKARCE (26 I VIŠE GODINA), N = 968 SIROVI SKOR

INKOR PORAC

ZAŠTI TA

ORIJEN TACI

LIŠEN OST

ODBAC IVAN

AGRES IJA

ISTRAŽI VANJE

REPRO DUKCI

0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40

0 0 0 0 0 1 1 1 2 2 2 3 4 5 6 8 9 10 12 14 16 20 24 31 39 47 57 71 83 93 100

0 1 2 4 5 7 8 10 12 15 20 24 30 36 43 49 54 61 67 73 78 84 89 95 97 99 100

0 0 1 1 3 6 7 10 13 17 21 27 32 37 42 48 54 61 67 74 79 85 88 92 95 97 99 100

2 4 10 17 25 35 42 48 56 65 71 76 82 86 89 92 94 95 96 97 98 99 99 99 99 99 100

4 10 15 22 27 32 41 47 53 60 69 74 81 84 88 91 94 96 98 99 99 99 99 100

2 6 10 13 18 23 31 38 44 49 55 60 67 72 78 81 84 86 88 90 92 93 94 95 96 96 98 98 99 99 99 99 100

0 1 2 5 9 15 20 25 31 37 43 51 56 62 68 73 80 85 89 92 96 96 97 99 99 99 100

0 0 0 0 0 1 1 1 2 2 3 3 3 4 4 6 7 8 10 11 13 15 18 22 29 36 49 63 80 92 100

43

BIAS

0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 1 1 1 1 1 2 2 2 3 3 4 4 5 6 6 7 8 10 11 12 14 16 21 27 32 41 52 67 98 99 100

4.3. INTERPRETACIJA NACRTANOG PROFILA Nacrtani profil, već po logici testa, ukazuje na relativnu izraženost pojedinih emocionalnih dimenzija i njihovu međusobnu interakciju. Inividualni profili se mogu interpretirati na tri načina: u smislu "visokih" i "niskih" procenata pojedinih emocija, u smislu međusobnih interakcija dve, tri ili više emocionalnih dimenzija (dijade, trijade ili multijade) koje već odražavaju trajnije i stabilnije dispozicije ponašanja (crte) ličnosti i - što je ovde novina - u smislu kriterijumske prognoze ponašanja ispitane osobe. U ovom slučaju prognoza se gradi na osnovu "jednačine ponašanja" (onako kako to predlaže Katel, 1978). Tada se sve emocionalne dimenzije uključuju u jednačinu specifikacije, nezavisno od toga da li je snaga determinacije visoka ili niska. Naravno, doprinos nekih dimenzija prognostičkoj snazi složaja je veoma mala. Ipak, preoporučujemo uključivanje svih devet konstrukata Plučikove teorije u jednačinu specifikacije zato što se tako povećava interna pouzdanost procene na isti način na koji raste pouzdanost testa povećanjem broja njegovih stavki (Bukvić, 1982).

4.3.1.

Prvi način interpretacije: prema izraženosti pojedinih emocija Globalno posmatrano niski skorovi bilo koje dimenzije su ispod 40-og percentila, prosečni su između 40-og i 60og, a visoki iznad 60-og percentila, što je na grafiku protokola označeno podebljanim linijama.

Inkorporacija je u visokoj pozitivnoj korelaciji sa reprodukcijom i zaštitom, a u visokoj negativnoj korelaciji sa agresijom, odbacivanjem i lišenošću.  Ekstremno visoka inkorporacija izražava lakovernost i detinju naivnost  Inkorporacija iznad 80 percentlila znak je sposobnosti osobe da menja sebe kroz nova iskustva, da lako prihvata ideje i ljude, a ljudima prilazi sa poverenjem  Kod većine ispitanika sa inkorporacijom iznad 75 percentila prisutna je potreba za oralnom stimulacijom (uživanje u hrani, pušenje, piće itd)  Nadprosečna inkorporacija, pogotovu uz niži BIAS, govori o zavisnoj, sugestibilnoj ličnost koja ume da bude poslušna do submisivnosti  Osoba koja lako biva "zavedena" ili privučena spoljašnjim 44 sjajem i glamurom ljudi, stvari i dešavanja

 Visoke vrednosti inkorporacije često izražavaju sklonost da se pogrešno interpretiraju društvene okolnosti, međuljudski odnose ili ponašanje konkretne osobe u sopstvenom psihološkom polju  Nasuprot visokim skorovima niska inkorporacija odražava nepoverljivost, sumnjičavost, opštu uzdržanost prema ljudima ili idejama sve do stavova koji se graniče sa paranoidnošću. U svakom slučaju snižena inkorporacija znači odsustvo lakomislenosti i brzopletosti Zaštita je u visokim pozitivnim korelacijama sa istraživanjem i inkorporacijom, a u visoko negativnim korelacijama sa orijentacijom, odbacivanjem i agresijom  Visoka zaštita znak je stalne strepnje, opreza, bojažljivosti, nesigurnosti i strahovanja od svih mogućih nevolja i ugrožavanja  Brine se šta drugi govore i misle o njoj  Može da bude socijalno i/ili emotivno neprilagođena  Povući će se iz interpersonalnih odnosa ako počnu da ugrožavaju njenu psihološku situaciju  Poseduje strah koji utiče na svaku aktivnost i "plavi" somatske i psihičke funkcije i sklona je psihosomatizaciji intrapsihičkih problema i stanja  Izbegava neprijatne draži i situacije  Stalno predosećanje pretnji dovodi do gubitka odnosa prema realnosti  Moguće je da bude neefikasna u profesiji  Razvija intenzivne psihološke odbrane (intervjuom ispitati koje)  Niska zaštita opisuje neoprezne osobe: sklone rizicima, društvenim konfliktima i neprijatnim situacijama  Čini opasne stvari koje nisu u njenom interesu  Osoba smanjene odgovornosti  Strahuje od gubitka samokontrole ili orijentacije u društvenom ili fizičkom prostoru  Prenebregavanje signala upozorenja dovodi do gubitka odnosa prema realnosti  Često prenebregavanje upozorenja izaziva gubitak odnosa prema sopstvenim vrednostima, a zatim i gubitka ličnog inegriteta  Često je neprihvatljiva u društvenoj komunikaciji Orijentacija je u visokim pozitivnim korelacijama sa odbacivanjem i agresijom, prosečnim sa reprodukcijom, a u visoko negativnim korelacijama sa zaštitom, istraživanjem i lišenošću.  Najviši skorovi izražavaju funkcionisanje preko impulsivnosti i detinje radoznalu i, često, pustolovnu osobu  Ove osobe vole da probaju sve što je novo (žudi za novinom) i uživaju u novim iskustvima, tim pre ako su iznenadna, a racionaliziju ih kao "eto, sada znam kako i to izgleda"  Osoba "kratkog daha" koja "dobro trči na kratkim stazama"  Sniženi su im kriterijumi koji razdvajaju realno od irealnog, zato što slabo uvažavaju princip realnosti  Ponašaju se nezrelo u interpersonalnim odnosima  Uopšte, celo ponašanje im je u isčekivanju i očekivanju "nečega" što "ako bude - onda će biti" tako da akcije, uglavnom, izostaju ili se prekidaju nedaleko od početka  Smisao života ovih osoba je u stalnom kretanju i menjanju, a aktivnost im je neusmerena  Visoko inteligentne osobe sa visokom orijentacijom umeju da "post festum" organizuju i sistematizuju prošla neplanirana iskustva i događanja u koja su "uletale" tako da ima daju značaj nečega što ima smisla i sistema  Niska orijentacija odražava bojažljivost i nesigurnost u susretu sa novim iskustvima  Ne žele da dožive (ili) probaju nove stvari, sredine i iskustva  Kontrolisane su: izbegavaju iskušenja, oprezne su, a u neizbežnom susretu sa "novim" su nesigurne  Ekstremno niska orijentacija znak je da će kod te osobe nastupiti preteća tenzija koja će je neminovno udaljiti od društvenih susreta ako proceni da bi im oni mogli ugrožavati psihološku ravnotežu  Ove osobe ne vole da menjaju prebivališta, jer imaju teškoća u prilagođavanju Lišenost je u prosečno pozitivnim korelacijama sa agresijom i istraživanjem, a u visoko negativnim korelacijama sa reprodukcijom, inkorporacijom i orijentacijom.  Visoka lišenost znači potištenost, tugu i društvenu deprimiranost  Nezadovoljna je sobom i životnim perspektivama - pesimista  Stalno oseća da je za nešto prikraćena sto odražava emotivnu tenziju i unutražnji osećaj praznine, besmisla sadašnjosti i besperspektivne budućnosti  Seksualno nesigurna u ulozi svog pola 45

 Osoba kod koje su mogući gestovi u neverbalnom (grickanje noktiju, uvrtanje kose, ljuljanje i sl.) ili prečesto korišćenje potštapalica u verbalnom ponašanju  Niski skorovi, ali ne i ekstremno mala lišenost (deprivacija) karakteristična je za osobe koje su, uglavnom, zadovoljne svojom psihološkom situacijom, što je pretpostavka za osećanje sreće i ispunjenosti  Ekstremno niski skorovi lišenosti znak su poricanja i/ili potiskivanja teskoća i konflikta Odbacivanje je u visokoj pozitivnoj korelaciji sa agresijom, u prosečno pozitivnoj sa orijentacijom, a u visoko negativnim korelacijama sa zaštitom i inkorporacijom i u prosečno negativnim sa istraživanjem i reprodukcijom.  Visoko odbacivanje obeležava tvrdoglave, maliciozne i sarkastične osobe  Veoma je kritična, sklona da odbacuje ljude i njihove ideje  Drugi je vide kao neprijateljsku i zlonamernu osobu  Pasivno-agresivna, odbacujuća ličnost  Zbog lošeg iskustva unapred odbacuje ili izbacuje iz sebe nešto što je već unela  Tendenciozno ili pristrasno prosuđuje o ljudima i događajima  Konzervativna i autoritarna osoba  Koristi projekciju i racionalizaciju kao mehanizme odbrane  Nisko odbacivanje odlikuje osobe kojima nedostaje kritičnost, koje su neodlučne, nesamostalne, a često neborbene i neambiciozne. Preterano nisko odbacivanje implicira histeričnu sugestibilnost Agresija je u visokoj pozitivnoj korelaciji sa odbacivanjem, prosečno pozitivnim sa orijentacijom i lišenošću, a u visoko negativnim korelacijama sa zaštitom, inkorporacijom i istraživanjem i prosečno negativnoj sa reprodukcijom  Visoko agresivna osoba je sklona svađi i necelishodnom dokazivanju  Međutim, visoka agresija znak je prirodne i zdrave ekspanzivnosti, potrebe za rastom i izražavanjem sebe i svojih potencijala i siguran znak da će ta osoba odlučno braniti svoja prava kada to ustreba  Ne tako retko visoku agresija poseduju osobe koje žive u svetu ideja, a zanemaruju presnu stvarnost  Bez ustručavanja i obzira kaže sve što joj je na umu, puna je otpora, gneva i otvoreno ga izražava  Ruši sve pred sobom i gazi preko mrtvih  Buntovna, osvetoljubiva i neshvaćena ličnost sa kojom je teško saradljivati  Poseduje iskustvo da se destrukcijom može potčiniti svet  Opasnost i prepreke otklanja destrukcijom koja donosi opuštanje, a ako u tome i uživa onda joj je to retka prijatnost u životu  Visoko agresivna i obrazovana žena je odlika intelektualki samostalnog, slobodnog ponašanja  Niska agresija kod žena odlika je pasivnog i komformističkog prihvatanja uloge svog pola, a kod muškaraca često stoji iza pomalo feminiziranog ponašanja Istraživanje je u visokoj pozitivnoj korelaciji sa zaštitom, prosečno pozitivnoj sa lišenošću, a u visoko negativnim korelacijama sa orijentacijom i agresijom i prosečno negativnoj sa odbacivanjem.  Osoba sa visokim istraživanjem ima životnu potrebu da shvati i upozna svoju okolinu zbog očekivanja da će većim znanjem bolje funkcionisati  Koristi iskustvo kako bi lakše izašla na kraj sa svetom oko sebe  Organizovana i celishodna osoba; stvari stavlja na njihovo pravo mesto  Adekvatna i dobro uravnotežena ličnost  Ima solidnu samokontrolu  Drugi je opažaju kao kompulsivnu, pedantnu, preciznu, ponekad preterano ambicioznu, ali i kao opsesivnu ličnost  Eksperimentiše, planira sopstvene odluke, akcije i ponašanje uopšte  Blokira veliki deo korisne energije trudeći se da sve u detalje isplanira: tako prevazilazi duboku nesigurnost  Izvršava akcije na duge staze, dugo ulaže napor  Može da intelektualnim naporom uspešno kontroliše svoju psihopatologiju  Niski skorovi opisuju osobu koja živi od danas do sutra, odnosno retko planira budućnost  Funkcioniše dezorganizovano kako u mišljenju tako i u aktivnostima  Nisko istraživanje često je znak i nedostatka uvida u sebe i svoju situaciju 46

Reprodukcija je u visokoj pozitivnoj korelaciji sa inkorporacijom, prosečnoj pozitivnoj sa orijentacijom, a u visoko negativnoj korelaciji sa lišenošću, a prosečno negativnoj sa agresijom i odbacivanjem.  Osoba sa visokom reprodukcijom ponaša se društveno, srdačno, prijateljski i predusretljivo  Otvorena, ekstrovertirana osoba  Osoba koja ima empatije za druge ljude  Uživa u prisustvu drugih ljudi: voli prijateljske kontakte i ima potrebu za vezivanjem  Sposobna da sebe investira u prijateljske veze, a prijateljstva održava preko tolerancije, razumevanja, podrške i opšteljudske prihvaćenosti  Osoba izraženih heteroseksualnih potreba i aktivnosti  Oseća simpatije za ljude u celini i neposredna je u izražavanju ljudske topline  Nisku reprodukciju poseduju osobe koje se ponašaju nedruštveno i bez srdačnosti, ali koje mogu održavati intezivnu prisnost sa malim brojem osoba  Introvertirane su i/ili imaju teskoća u suštinskoj komunikaciji sa ljudima  Izdvojene su iz društvenih odnosa, pa i iz sveta realnosti BIAS je u visokim pozitivnim korelacijama sa inkorporacijom i reprodukcijom, prosečno pozitivnoj sa zaštitom, a u visoko negativnim korelacijama sa agresijom, odbacivanjem i lišenošću  Na osnovu korelacija može se reći da visok skor na ovoj skali postižu osobe orijentisane ka drugim ljudima, a nizak skor ispitanici okrenuti od drugih ljudi. Drugim rečima, socijalno je poželjno kretanje ka ljudima, a ne udaljavanje od njih. Naravno, ovaj iskaz je logičan (skoro banalan), pa nije razumno govoriti u terminima komformističkog ponašanja, barem kada je u pitanju BIAS-skor dobijen na već opisan način. Kada je reč o valjanosti protokola, psiholog se lako može uveriti da li je osoba sa testovno visokom inkorporacijom i reprodukcijom odista okrenuta ljudima (tada je njen protokol valjan, bez obzira na visinu BIAS-skora). Međutim, nizak BIAS, najčešće, znači samosvojnu osobenost ispitanika. Osobenost je, najčešće, karakteristika psihološki složenijih osoba koje, u računarskoj obradi protokola, produkuju niz protivurečnih i nesamerljivih opisa.  Simulacija se ne procenjuje preko BIAS-a, već jedino skolonost ka komformizmu i/ili društvena poželjnost odgovoranja. Simulacija se može proceniti na osnovu realne motivacije ispitanika u testovnoj situaciji ili preko konfiguralno izračunatog skora (videti, treći način interpretacije). 4.3.2 Drugi način interpretacije: preko kombinacija dve, tri ili više emocionalnih dimenzija  Visok BIAS uz povišenu lišenost ili zaštitu govori o osobi koja iznuđava ili postiže prilagođenost linijom manjeg otpora, ali to plaća neurotičnim smetnjama  Snižena inkorporacija i zaštita ukazuju na neposlušnu, preterano samosvesnu i tvrdoglavu osobu.  Povišena inkorporacija i orijentacija generišu crtu radoznalosti.  Povišena inkorporacija i zaštita grade skromnost i potčinjenost.  Povišena inkorporacija i snižena zaštita govore o lošim procenama ljudi i situacija te sklonosti rizičnim akcijama.  Povišena inkorporacija i lišenost ukazuju na rezignirano prihvatanje životnih činjenica.  Visoka inkorporacija i odbacivanje znak je konflikta: osoba se "zatrpava" novim doživljajima, a da stare još nije asimilirala u sopstveno iskustvo.  Visoka inkorporacija i reprodukcija govore o stanju zaljubljenosti ili crti zaljubljivosti.  Snižena inkorporacija a povišena reprodukcija karakteriše osobu koja voli ljude, ali je nepoverljiva i sumnja u njihove motive  Inkorporacija veća od reprodukcije govori o pasivnoj osobi sa neadekvatnim uzorima i modelima ponašanja s obzirom na njene potrebe i/ili mogućnosti.  Kada je inkorporacija veća od reprodukcije, a obe su iznad 60-og percentila, možemo zaključiti da osoba želi heteroseksualne odnose, "dajući" više nego što "uzima" ili je gladna pa se često razočarava svojim vezama.  Kada je inkorporacija veća od reprodukcije, a orijentacija veća od istraživanja, verovatno se radi o nezreloj, impulsivnoj i nerazumnoj osobi.  Ako je visoka inkorporacija i istraživanje, ali je visoka i zaštita, tada je radoznalost te osobe određena potrebom za kontrolibilnošću svog života, a ograničena strahom od promena i novine.  Ako je percentil inkorporacije manji od 30, percentil agresije veći od 70, percentil lišenosti veći od 50, onda bi ova osoba posle 30. godine života mogla da ima kardiovaskularne smetnje: pa čak da doživi i infarkt srca (Svičević, 1987) 47

 Kada je percentil inkorporacije veći od 50, percentil agresije manji od 50, percentil zaštite veći od 60, percentil istraživanja veći od 50 i percentil orijentacije manji od 50, to znači da bi dotična osoba posle 30. godine života mogla da ima kancerogene promene ćelija pa i da oboli od raka (Ajzenk, 1989).  Visoka orijentacija ili istraživanje i visoka zaštita govori o osobi sklonoj da nepromišljeno ili iz radoznalosti uleće u nepredvidive situacije u kojima doživljava tuđe agresivne atake ili snažna osećanja užasa, jeze ili panike. Ako, uz sve to, poseduje visoku inteligenciju prethodno opisane situacije neće biti primetne (u ponašanju) jer je osoba uspela da se nekako izvuče iz njih.  Kada su visoka orijentacija i lišenost, osoba je sklona da se često razočarava u ljude i samu sebe i da, situaciono, reaguje pesimizmom, koji se graniči sa reaktivnim depresijama, iz kojih može proisteći i impulsivno suicidalno ponašanje i/ili mišljenje, tim pre ako je niska zaštita.  Ako su visoka orijentacija i odbacivanje, osoba je stidljiva, ali i sklona da se nađe u situacijama posramljenosti pa i da postane objekat bezobzirne manipulacije (na bazi njenog čestog osećanja krivice).  Kada su visoka orijentacija i istraživanje, osoba se, po Plučikovoj teoriji, nalazi u konfliktu koji može da rezultira stalnim i čestim planovima nakon kojih se ništa ne dešava - osoba ostaje pasivna zato što ne može da proceni situaciju. Isti odnos orijentacije i istraživanja u oblasti seksualnog ponašanja rezultuje flertovanjem ili (bolje rečeno) obećavajućim ponašanjem koje često biva pogrešno protumačeno pa liči na "igranje seksualnih igara" ("Hajde, pobijte se vas dvojica", "Zarozana čarapa" ili "Gde si navalio, some" - po Erihu Bernu, vidi Bern 1980).  Čim je orijentacije veća od istraživanje osoba će biti sklona da ima nerealne percepcije, da se ne ponaša na osnovu promišljenih odluka, već da spontano reaguje zbog pogrešne procene situacije.  Visoka orijentacija i agresija dovode do iznenadnih i nepromišljenih sukoba sa ljudima, pri čemu se ovi drugi pitaju gde je njihova greška. Ovakve osobe su sklone da neočekivano kidaju ljudske veze u koje su mnogo investirale.  Ako su visoka orijentacija i reprodukcija, osoba je ushićena ljudima, voli ih i ima bujan društveni život, ali im pristupa bez mnogo topline. Isti odnos stoji u pozadini seksualnog avanturizma tipa "Don Žuana" i fatalnih žena. U slučaju visoke orijentacije i smanjene reprodukcije, avanturizam se izražava kroz stvari i aktivnosti (osoba voli opasne fizičke akcije, sportove i zanimanja), ali joj manjka identifikacija sa ljudima.  Visoka zaštita i istraživanje izazivaju strahovanje od gubitka samokontrole ili orijentacije u društvenom ili fizičkom prostoru  Percentil zaštite niži od 50, percentil reprodukcije manji od 50, percentil istraživanja manji od 65, svojstva su osobe čija je odgovornost smanjena uz moguće psihopatsko ponašanje  Visoka zaštita i lišenost impliciraju stanje aktuelnog očajanja.  Uspeh psihoterapije (ako i kada joj se osoba podvrgne) je sumljiv kod onih čija je zaštita, orijentacija, lišenost i odbacivanje visoko.  Visoka zaštita i istraživanje uzrokuju anksiozno stanje ili crte fobičnog odnosno anksioznog reagovanja.  Visoka zaštita i visoka agresija porađa konflikt: osoba trpi snažan strah zbog akcija ili reakcija (na sopstveno ponašanje) okoline, ali ima istovremeno potrebu da odlučno deluje, da ostvari svoje potencijale i da savlada prepreke na tom putu (što okolina može protumačiti kao agresiju).  Visoka zaštita i reprodukcija znači da osoba poseduje osećanje krivice, ima snažnu savest, odgovorna je i oprezna, kao i da ima izraženu potrebu za društvenim priznanjem.  Niska zaštita i visoka reprodukcija karakteristika je osobe koja voli ljude, ali je nesigurna u sebe pa želi da se dokazuje u različitim aktivnostima vezanim za prisustvo ili saradnju drugih.  Niska zaštita, reprodukcija i istraživanje odlikuje osobe koje su neodgovorne i nemarne prema drugima, njihovim potrebama, željama i uopšte uvažavanju drugih ljudi kao osoba i individualiteta.  Nisku zaštitu i inkorporaciju a visoku agresiju poseduju osobe sa psihopatskim svojstvima.  Visoka lišenost i inkorporacija, a niska reprodukcija, odlikovaće osobe koje stalno osećaju da su za nešto prikraćene, a to će odražavati emotivnu tenziju u njihovom ponašanju.  Visoku lišenost a nisku zaštitu često poseduju osobe sa delikventnim ponašanjem.  Osobe koje su manje-više zadovoljne svojom psihološkom situacijom teže da je imaju lišenost ne nižu od 20 (jer bi to ukazivalo na negaciju ili kompenzaciju), ali ne i višu od 70 percentila.  Osobe u stanju očajanja (na primer zbog nekog gubitka), kao i one koje sa bilo kojih razloga (impulsivnost, osvetništvo ili silčno) postupe neželjeno pa se, kasnije, kaju i izvinjavaju, imaće povišenu lišenost i odbacivanje.  Uslov za uspeh (buduće, odnosno nameravane) psihoterapije (po Plučikovom mišljenju) jeste da percentil lišenosti bude manji od percentila reprodukcije.  Osobe stalno napete, u grču, nesposobne da se prepuste igri, "otkačenom ludovanju" i smehu, imaju povišenu 48 lišenost i agresiju.

 Visoka zaštita i agresija su konfiguralne karakteristike samosažaljevanja i pomeranja agresije na "žrtvene jarce".  Seksualna nesigurnost i konfliktno ponašanje uopšte u području seksualnog ponašanja odlikuje osobe povišene lišenosti i reprodukcije.  Ako je razlika percentila orijentacije i istraživanja veća od 35 (u korist orijentacije), nesigurnost u seksualnoj ulozi svog pola je "relativno trajna karakteristika ponašanja". Osobe koje uz ovu konfiguraciju imaju sniženu zaštitu i/ili povišenu reprodukciju, odlikovaće, najčešće (zavisno od religijskog i porodičnog vaspitavanja u odrastanju), promiskuitetno, nezajažljivo "konzumiranje" seksa, bez sposobnosti za bliskost i pripadanje.  Visoka inkorporacija i lišenost uz sniženu reprodukciju odlikovaće osobe (latentno ili manifestno) homoseksualno i/ili autoseksualno orijentisane.  Povišena lišenost, visoka agresija i povišeno odbacivanje i orijentacija (iznad 50-og percentila) odlikuje osobe koje ispoljavaju zavist i zlobu.  Kada je odbacivanje povišeno, istraživanje sniženo, a inkoropracija manja od 50-og percentila, osoba će, zbog nedostajuceg samopouzdanja i nepoverenja u druge ljude, izbegavati nova emotivna i društvena iskustva.  Visoko odbacivanje a snižena agresija odlikuju osobe koje su sklone gađenju, mučnini a, ponekad, i povraćanju.  Ako je odbacivanje, agresija i inkorporacija prosečna, a reprodukcija iznad 70-og percentila, osoba će biti sklona rukovodećim poslovima, ali i mogućoj žudnji (i volji) za sve više vlasti i moći.  Posedovanje potencijala za aktivno ili pasivno sticanje raznolikih intelektualnih i čulnih iskustava (umetnost, nauka, seks itd.) odlikuje osobe sa sniženim odbacivanjem, a povišenim istraživanjem.  Povodljive, pasivne i nesamostalne osobe karakteriše sniženo odbacivanje a visoka orijentacija.  Cinične osobe imaju visoko odbacivanje i istraživanje.  Sklonost osećanjima prezira, nipodaštavanja, gnušanja, mržnje i neprijateljstva najviše odlikuje osobe povišenog odbacivanja i agresije, a snižene zaštite. U protivnom (ako su zaštita visoka i istraživanje), osoba će takva osešanja prikrivati ili kontrolisati.  Tvrdoglava nesamostalnost se izražava kroz visoko odbacivanje i istraživanje, a sniženu orijentaciju.  Povišeno odbacivanje i istraživanje, a snižena orijentacija i inkorporacija, znak su preterane sklonosti dokazivanju (najčešće zato što je osoba nesposobna da prihvati tuđe i/ili kritičko mišljenje).  Povišeno istraživanje i reprodukcija odlikovaće osobe sklone eksperimentisanju u odnosima sa ljudima. Te osobe takođe brižljivo planiraju sopstvene odluke, akcije i ponašanje uopšte.  Povišeno istraživanje i, tome nasuprot, snižena orijentacija, znak su truda da se logički upravlja svojim životom.  Osobe koje imaju neutaživu potrebu da dosegnu najviše nivoe sopstvenih mogućnosti imaju povišeno istraživanje, reprodukciju i inkorporaciju, a sniženu (ali ne i prenisku) lišenost.  Visoko istraživanje i agresija znak su agresivne tvrdoglavosti, osvetoljubivosti, ali i opšte životne ekspanzivnosti.  Optimizam, hrabrost i samouverenost se izražavaju kroz povišeno istraživanje i reprodukciju, a sniženu zaštitu.  Ako je previsoka orijentacija, sniženo istraživanje, visoka agresija i odbacivanje, a snižena zaštita, preporučuje se psihologu da takvu osobu "provede" kroz potpunu kliničku bateriju pre nego što se saglasi da joj izda "pozitivan" nalaz za nošenje oružja! (Takve su osobe, možda, sklone acting-out-u)  Ako je agresija veća od inkorporacije i reprodukcije - osoba će ispoljavati oralno-agresivno ponašanje.  Povišena, ali ne i visoka agresija i reprodukcija iznad 80-og percentila, odlikuju osobe koje sebi pribavljaju uživanje kroz vitalnu ekspanziju.  Visoko moralne ličnosti, obično, odlikuje snižena agresija i orijentacija, a povišena inkorporacija i zaštita.  Osobe koje imaju sposobnost empatije za druge ljude odlikovaće visoka reprodukcija i istraživanje, sem ako zaštita nije visoka. U protivnom, njihova tačnost procene drugih će biti selektivna.  Bitno izmenjene neurotične osobe poseduju sniženu reprodukciju i inkorporaciju a povišenu lišenost i agresiju.

4.3.3 Treći način interpretacije: konfiguralna analiza dimenzija U ovom načinu interpretacije dobijaju se složenije procene ponašanja ispitanika na osnovu svih (ili skoro svih) emocionalnih dimenzija. Iz računarskog repertoara procena mi smo izdvojili pet (za momke i muškarce) i šest za devojke i žene, ocenjujući ih važnim za praksu psihologa. To su SIMULACIJA (sklonost namernog biranja odgovora koji impliciraju patologiju ili neprilagođenost,49odnosno preterivanje u negativnoj proceni samog sebe);

INTEL (procena u kojoj meri ispitanik ume i može da se usredsredi da bi optimalno koristio sopstvene intelektualne potencijale); STRES (takav sklop emocionalnih dimenzija osobu čini, i bez posebne obuke, sposobnom da izađe na kraj sa stresnim situacijama); ALKOHOL (konfigurali sklop koji implicira emocionalu osnovu za posezanjem "čašice" kada i ako se osoba nađe u životnim teškoćama) i SAMOUBISTVO (pocena ispitanika da li imaju ili nemaju pozitivan stav prema samoubistvu kao "rešenju" mogućih životnih problema). Za devojke i žene data je i procena STABILNOSTI BRAKA (odnosno spremnosti da pri partnerskim konfliktima dama - najčešće, isključivo na svoju štetu - iznese teret očuvanja zajednice). Sve procene su empirijske, validirane na jednom, a zatim krosvalidirane na drugom uzorku ispitanika, ali priroda priručnika, po našoj proceni, nije prigodna za prikaz iscrpne metodologije rada. Primera radi navodimo korelacije za INTEL: skala formirana na uzorku muškaraca (N=277), ukrštanjem PLUČIK-a (ajtem-po-ajtem) i jednog testa sposobnosti za učenje (TSU) - dobijena je korelacija validacije koja iznosi r=0.321. Zatim je na drugom uzorku, opet muškaraca (N=174), izvršena krosvalidacija sa B-skalom iz Katelovog 16PF, te je dobijen koeficijent r=0.250. Norme za pripadnost grupi iznad, prosečnih i ispodprosečnih u pogledu neke, bilo koje, procene određene su u približnoj srazmeri 25%, 50% i 25% od matičnog uzorka. Na primer, u poduzorku devojaka (n=581) dosta izraženu sklonost ka opijanju (skor 8 i manje) ima 153 (26%) ispitanice; prosečno izraženu sklonost 284 (49%), a ispod prosečno 144 (255). Svakako, ovo su samo arbirtrarne ("odokativne") norme. Postupak izračunavanja pojedinih prognoza jednostavan je, mada zametan. Sirovi skorovi emocionalnih dimenzija množe se svojim ponderima, proizvodi se sabiraju i zbiru dodaje konstanta koja sledi iza znaka jenakosti . Svakako, korisno je upozoriti da upotreba jednačina specifikacije ima smisa samo ako se one izračunavaju po novim normama, a norme na revidirani način ponderacije Na primer, devojka S.M. ima sledeće sirove skorove: ODB=21, LIS=4. REP=29, INK=18, AGR=20, ZAS=2, IST=7, ORI=32, BIAS=14. Njen INTEL iznosi 21, što je više od 17, dakle, ona poseduje emocionalnu osnovu za racionalno i inteligentno ponašanje DEVOJKE SIMULACIJA = 25.86259 + (AGR * 0.55647 + ODB * 0.08852 + INK * -0.24717 + ORI * 0.42699 + BIAS * -0.35210 + IST * 0.29331 + REP * -0.15249 + ZAS * -0.20148 + LIS * -0.05814). SIMULACIJA veća od 28: Simulacija ili preuveličavanje teškoća INTEL = -4.76412 + (ODB * 0.47741 + LIS * 0.56820 + REP * 0.33368 + INK * -0.31837 + AGR * -0.13527 + ZAS * -0.43892 + IST * 0.41798 + ORI * 0.21903 + BIAS * 0.21600). INTEL veći od 17: Poseduje emocionalnu osnovu za racionalno i inteligentno ponašanje STRES = 5.69896 + (REP * 0.14650 + IST * -0.60210 + BIAS * 0.14571 + ZAS * 0.38551 + LIS * -0.08327 + INK * 0.23730 + ODB * 0.11677 + ORI * 0.04949 + AGR * 0.03057). STRES veći od 24: Ličnost sposobna da brzo i efikasno prevlada stres ALKOHOL = 12.921 + (INK * -0.263 + ORI * -0.246 + ZAS * 0.180 + LIS * 0.031 + ODB * -0.144 + IST * -0.090 + AGR * -0.108 + REP * 0.027 + BIAS * 0.473). ALKOHOL manji od 9: Dosta izraženi konfiguralni korelati za alkoholizam ALKOHOL manji od 16, a veći od 8: Prosečno izraženi konfiguralni korelati za alkoholizam ALKOHOL veći od 15: Slabo izraženi konfiguralni korelati za alkoholizam SAMOUBISTVO = 42.33588 + (BIAS * -0.23632 + REP * -0.49661 + ODB * -0.50849 + ZAS * -0.49292 + ORI * -0.25199 + AGR * 0.43722 + IST * 0.18382 + LIS * -0.15774 + INK *-0.03861). SAMOUBISTVO veće od 13: Pripadnost rizičnoj grupi - pozitivan stav prema samoubistvu BRAK = 10.23261 + (ODB * -0.54122 + IST * 0.69960 + INK * 0.50362 + AGR * 0.35428 + LIS * -0.26612 + BIAS * -0.06301 + REP * -0.17035 + ZAS * -0.30046 + ORI * -0.13156). BRAK manji od 11: Nespremost da se žrtvuje radi očuvanja braka BRAK veći od 14: Spremost da se žrtvuje radi očuvanja braka ŽENE SIMULACIJA = 68.25704 + (AGR * 0.34182 + LIS * -0.49634 + INK * -0.61653 + ZAS * -0.75814 + REP * -0.27284 + IST * -0.24448 + ODB * -0.25973 + BIAS * -0.06252 + ORI * -0.06302). SIMULACIJA veća od 24: Simulacija ili preuveličavanje teškoća INTEL = 11.95534 + (ZAS * -0.57161 + IST * 0.28391 + BIAS * 0.24161 + LIS * 0.10388 + ODB * 0.11935 + AGR * -0.12527 + INK * -0.08544 + ORI * -0.02864 + REP * -0.00915 ). INTEL veći od 15: Poseduje emocionalnu osnovu za racionalno i inteligentno ponašanje 50

STRES = -32.23954 + (BIAS * 0.23426 + IST * -0.17106 + INK * 0.60949 + ORI * 0.57822 + ZAS * 0.64646 + LIS * 0.31846 + ODB * 0.48432 + AGR * 0.12330 + REP * 0.04346). STRES veći od 24: Ličnost sposobna da brzo i efikasno prevlada stres ALKOHOL = 3.704 + (INK * -0.049 + ORI * -0.041 + ZAS * 0.480 + LIS * 0.229 + ODB * 0.010 + IST * 0.100 + AGR * -0.273 + REP * -0.014 + BIAS * 0.093). ALKOHOL manji od 10: Dosta izraženi konfiguralni korelati za alkoholizam ALKOHOL manji od 17, a veći od 9: Prosečno izraženi konfiguralni korelati za alkoholizam ALKOHOL veći od 16: Slabo izraženi konfiguralni korelati za alkoholizam SAMOUBISTVO = 29.98137 + (INK * -0.33792 + BIAS * -0.57800 + IST * -0.23348 + ODB * 0.20230 + ORI * 0.13498 + AGR * 0.12954 + REP * 0.11583 + ZAS * 0.13343 + LIS * 0.02903). SAMOUBISTVO veće od 14: Pripadnost rizičnoj grupi - pozitivan stav prema samoubistvu BRAK = 17.54219 + (ZAS * 0.00495 + IST * 0.25151 + REP * 0.21468 + BIAS * -0.29458 + INK * 0.09498 + AGR * -0.05541 + ODB * -0.14133 + LIS * -0.10620 + ORI * -0.09476). BRAK manji od 12: Nespremost da se žrtvuje radi očuvanja braka BRAK veći od 15: Spremost da se žrtvuje radi očuvanja braka MOMCI SIMULACIJA = 49.236 + (INK * -0.193 + ORI * 0.313 + ZAS * -0.484 + LIS * -0.295 + ODB * -0.156 + IST * -0.082 + AGR * -0.306 + REP * -0.522 + BIAS * -0.128). SIMULACIJA veća od 13: Simulacija ili preuveličavanje teškoća INTEL = 25.34225 + (ZAS * -0.98906 + IST * 0.46535 + AGR * -0.44511 + INK * -0.35630 + ODB * 0.28792 + LIS * 0.25259 + BIAS * 0.29838 + REP * 0.08315 + ORI * -0.01717). INTEL veći od 15: Poseduje emocionalnu osnovu za racionalno i inteligentno ponašanje STRES = -20.644 + (INK * 0.245 + ORI * 0.359 + ZAS * 0.410 + LIS * -0.069 + ODB * -0.018 + IST * -0.130 + AGR * 0.497 + REP * 0.102 + BIAS * 0.387). STRES veći od 24: Ličnost sposobna da brzo i efikasno prevlada stres ALKOHOL = -5.405 + (INK * -0.012 + ORI * -0.186 + ZAS * 0.337 + LIS * 0.060 + ODB * -0.013 + IST * 0.160 + AGR * 0.207 + REP * -0.051 + BIAS * 0.395). ALKOHOL manji od 12: Dosta izraženi konfiguralni korelati za alkoholizam ALKOHOL manji od 19, a veći od 11: Prosečno izraženi konfiguralni korelati za alkoholizam ALKOHOL veći od 18: Slabo izraženi konfiguralni korelati za alkoholizam SAMOUBISTVO = 13.364 + (INK * 0.074 + ORI * -0.006 + ZAS * 0.08 + LIS * 0.078 + ODB * -0.091 + IST * 0.103 + AGR * 0.566 + REP * -0.569). SAMOUBISTVO veće od 17: Pripadnost rizičnoj grupi - pozitivan stav prema samoubistvu MUŠKARCI SIMULACIJA = 51.11246 + (AGR * 0.35723 + INK * -0.53742 + ORI * 0.09836 + BIAS * -0.38714 + ZAS * -0.44830 + LIS * -0.28171 + REP * -0.24788 + ODB * -0.09424 + IST * -0.00936). SIMULACIJA veća od 20: Simulacija ili preuveličavanje teškoća INTEL = -4.03869 + (ZAS * -0.27165 + IST * 0.19629 + LIS * 0.57327 + REP * 0.60036 + INK * -0.53563 + ORI * 0.41692 + ODB * 0.38191 + AGR * -0.20878 + BIAS * 0.07262). INTEL veći od 11: Poseduje emocionalnu osnovu za racionalno i inteligentno ponašanje STRES = 13.84685 + (BIAS * 0.43311 + IST * -0.55938 + LIS * -0.06900 + AGR * -0.15045 + ORI * 0.12275 + ZAS * 0.15072 + ODB * 0.06814 + REP * 0.06507 + INK * -0.03777). STRES veći od 25: Ličnost sposobna da brzo i efikasno prevlada stres ALKOHOL = 6.421 + (INK * 0.209 + ORI * -0.151 + ZAS * 0.220 + LIS * 0.074 + ODB * -0.004 + IST * 0.112 + AGR * -0.135 + REP * -0.239 + BIAS * 0.328). ALKOHOL manja od 15: Dosta izraženi konfiguralni korelati za alkoholizam ALKOHOL manj od 20, a veći od 14: Prosečno izraženi konfiguralni korelati za alkoholizam ALKOHOL veća od 19: Slabo izraženi konfiguralni korelati za alkoholizam SAMOUBISTVO = 44.06733 + (BIAS * -0.63438 + REP * -0.54980 + IST * -0.04647 + ORI * -0.21230 + ZAS * -0.33500 + INK * 0.18264 + ODB * -0.08636 + LIS * -0.08851). SAMOUBISTVO veće od 11: Pripadnost rizičnoj grupi - pozitivan stav prema samoubistvu Izračunavanje vrednosti prognoza u okviru trećeg načina interpretacije nije, naravno, težak, ali jeste zametan posao. Da bismo ga olakšali, dajemo opšti "listing" bejzik 51 programa, koji je, ovakav kakav jeste, namenjen za

izračunavanje sklonosti alkoholizmu. (Program je testirala Mira Milenković, na čemu joj autor zahvaljuje.) Program ima dve integrisane forme: a) sadašnju formu, kojom se od psihologa zahteva da na upit programa unese sirove skorove emocionalnih dimenzija, KONSTANTU i KOEFICIJENTE REGRESIJE za svaku pojedinu prognozu i za svakog ispitanika; b) forma se dobija kada se REM-ovi iz sadašnje pozicije dislociraju ispred linija od 10 do 19 (tako da, na primer, u 10-toj liniji bude REM 10 INPUT "Unesi koeficijent za INK = ";INKK). Zatim se umesto postojećih koeficijenata (od 10-19) unesu koeficijenti iz jednačine specifikacije za odgovarajuću prognozu, a u liniju 20 i 22 (iza ;) reč "ALKOHOL" se zameni imenom nove prognoze (na primer STRES). Ova forma služi kada za veću grupu ispitanika valja izračunati jednu te istu prognozu (kao što rekosmo, sada bi se izračunavala sklonost alkoholizmu). Bilo koja forma programa da je u pitanju starovanje je istovetno: QBASIC /RUN ALKOHOL (odnosno ime neke druge prognoze umesto alkoholizma). Program će zahtevati unos (preko tastature) sirovih skorova emocionalnih dimenzija (uzmimo da je to uvek 15), a zatim će ispod "Unesi sirovi skor 9. BIAS = ? 15 ispisati, što znači --------------------------------------- SKLONOST ALKOHOLU = 12.621 --------------------------------------- da je sklonost ispitanika, koji bi na svim dimenzijama imao (praktično nemoguću) vrednost 15, bila prosečno izražena zato što je 12.621 više od 8, a manje od 16. Program će morati da radi ako računar na kome ovo isprobavate ima instaliran DOS 2.00 ili veći, koji u sebi sadrži takozvani Dživi-bejzik interpreter. U donjoj levoj ivici ekrana pisaće "Press any key to continue" ("Pritisni bilo šta za nastavak"), treba pritisnuti dirku ENTER, zatim dirku ALT i najzad dirku slova "X". Svakako, svestan sam da je ovo opsežno objašnjenje suvišno za onog ko "ima pojma" o programiranju, a nedovoljno za onog ko to nema. Ovima drugima preporučujemo da se za pomoć obrate onima prvima. Osim uvežbavanja u radu na računaru neka ih zamole da im naprave za svaku prognozu i takozvanu EGZE-verziju programčića, što je znalcima "mačji kašalj". Ako postoji, na primer, programčić ALKOHOL.EXE (umesto ALKOHOL.BAS), onda otpadaju radnje opisane u prethodnom pasusu. Donji programčić nazovite ALKOHOL.BAS, pri čemu je ovo BAS nužno i neizbežno. 1 INPUT "Unesi sirovi skor 1. INKORPORACIJA = ";INK 2 INPUT "Unesi sirovi skor 2. ZAŠTITA = ";ZAS 3 INPUT "Unesi sirovi skor 3. ORIJENTACIJA = ";ORI 4 INPUT "Unesi sirovi skor 4. LIŠENOST = ";LIS 5 INPUT "Unesi sirovi skor 5. ODBACIVANJE = ";ODB 6 INPUT "Unesi sirovi skor 6. AGRESIJA = ";AGR 7 INPUT "Unesi sirovi skor 7. ISTRAŽIVANJE = ";IST 8 INPUT "Unesi sirovi skor 8. REPRODUKCIJA = ";REP 9 INPUT "Unesi sirovi skor 9. BIAS = ";BIAS 10 INKK = 0.209 11 ZASK = 0.22 12 ORIK = -0.151 13 LISK = 0.074 14 ODBK = -0.004 15 AGRK = -0.135 16 ISTK = 0.112 17 REPK = -0.239 18 BIASK = 0.328 19 KON = 6.421 REM 10 INPUT "Unesi koeficijent za INK = ";INKK REM 11 INPUT "Unesi koeficijent za ZAŠ = ";ZASK REM 12 INPUT "Unesi koeficijent za ORI = ";ORIK REM 13 INPUT "Unesi koeficijent za LIŠ = ";LISK REM 14 INPUT "Unesi koeficijent za ODB = ";ODBK REM 15 INPUT "Unesi koeficijent za AGR = ";AGRK REM 16 INPUT "Unesi koeficijent za IST = ";ISTK REM 17 INPUT "Unesi koeficijent za REP = ";REPK REM 18 INPUT "Unesi koeficijent za BIAS = ";BIASK REM 19 INPUT "Unesi VREDNOST konstante jednačine = ";KON 52

20.ALKOHOL=KON+ (INK*INKK+ZAS*ZASK+ORI*ORIK+LIS*LISK+ODB*ODBK+AGR*AGRK+IST*ISTK+REP*REPK+BIAS* BIASK) 21 PRINT "-------------------------------------------" 22 PRINT " SKLONOST ALKOHOLU = "; ALKOHOL 23 PRINT "-------------------------------------------" 24 END

53

                             

LITERATURA Berger, J (1979): PSIHODIJAGNOSTIKA, NOLIT, Beograd Berger, J i Pavlović, D. (1973): DIJADNI RORŠAH U EKSPLORACIJI BRAČNIH PROBLEMA, Kliničke sveske, Beograd. Bern, E. (1980): KOJU IGRU IGRAŠ?, NOLIT, Beograd. Baškovac-Milinković, A. Bele-Potočnik Ž, Hruševar, B. i Rojšek, J. (1979): PROFIL INDEKS EMOCIJA PRIRUČNIK, Zavod SR Slovenije za produktivnost dela, Ljubljana. Biro, M. i Berger, J.(1981: PRAKTIKUM ZA PRIMENU I INTERPRETACIJU MMPI201, Savez društava psihologa Srbije, Beograd Biro, M. (1992): SINDROM RATNOG STRESA, Psihologija, XV, Broj 3-4, Beograd Bukvić, A. (1982): NAČELA IZRADE PSIHOLOŠKIH TESTOVA, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd Dragičević, Č. (1985): STATISTIKA ZA PSIHOLOGE, Savez društava psihologa Srbije, Beograd Đenić N. Pajević, D. i Kostić, P. (1995), PSIHOLOŠKE POSLEDICE BORBE U OKRUŽENJU, neobjavljeno, Vojna akademija VJ, (održano predavanje starešinama i nastavnicima), Beograd Eysenck, H.J. (1989): PSIHOSOCIJALNI FAKTORI I ORGANSKA OBOLJENJA, Psihologija, br. 3-4, Beograd Guilford, J.P. (1968): OSNOVE PSIHOLOŠKE I PEDAGOŠKE STATISTIKE, Savremena administracija, Beograd Jelenković, D. Stefanović, T. i Kostić, P. (1994): SUICIDALNI PROFIL NA TESTU EPI, Rezimea radova sa Sabora psihologa '94, Lepenski Vir Katel, R. (1978): NAUČNA ANALIZA LIČNOSTI, BIGZ, Beograd, (predgovor i stručna redakcija Boško V. Popović) Keith, Oatley, (1990): WOZU BRAUCHEN WIR GEFUEHLE?, Psihologie heute, br.1 Krstić, D. (1988): PSIHOLOŠKI REČNIK, IRO "Vuk Karadžić", Beograd Krech und Crutchfield und a.(1985): MOTIVATIONS-UND EMOTIONSPSYCHLOGIE Beltz Verlag, Weinheim und Basel, s. 60 do 62 Kreč i Kračfild, (1969): ELEMENTI LIČNOSTI, Naučna knjiga, Beograd Kostić P. i Anđelković, Z. (1995): PLUČIKOV TEST EMOCIJA (EPI), JUGOSLOVENSKA REVIZIJA, STANDARDIZACIJA I VERZIJA ZA RAČUNARE, u Momirović, K. "MERENJE U PSIHOLOGIJI", str. 121-137, Institut za kriminološka i sociološka istraživanja, Beograd Kostić, P. (1989): SELEKCIJA LJUDSTVA I PREDIKCIJA PRILAGOĐENOSTI POJEDINCA ZAHTEVIMA VOJNE ORGANIZACIJE, doktorska teza, Filozofski fakultet u Sarajevu Kostić P.(1994): RATNO ISKUSTVO I MENJANJE PONAŠANJA RATNIH VETERANA, "Psihologija", Broj 1-2, str.97-109, Beograd Kovačević, Vera, (1994): PROVERA POUZDANOSTI I VALJANOSTI TESTA PROFIL-INDEKS EMOCIJA (EPI), diplomski rad, (mentor Kovačević P.) Filozofski fakultet, Beograd Kovačević, P. (1980): MERENJE CRTA LIČNOSTI, Psihološka istraživanja 2, Institut za psihologiju, Beograd Kovačević, P. (1981): KOMPJUTER KAO DIJAGNOSTIČAR, u "Teorija i praksa psihodijagnostike", Zbornik 1, Savez društava psihologa Srbije, Beograd Lamovec Tanja, (1989): EMOCIJE I ODBRAMBENI MEHANIZMI, Zavod za produktivnost dela, Ljubljana< prema prevodu Trlaje Ljiljane Lojk, L. (1979): EPQ-EYSENCKOV UPITNIK LIČNOSTI (PRIRUČNIK), Zavod SR Slovenije za produktivnost dela, Ljubljana. Momirović A. (1987): ODREĐIVANJE METRIJSKIH KARAKTERISTIKA TESTA PROFIL INDEX EMOCIJA, Primenjena psihologija, br.8 strana 227-232, Zagreb Momirović K. (1997): O REALNOJ EGZISTENCIJI PSIHOLOŠKIH KONSTRUKATA, u Momorović, K, "PROVERA EGZISTENCIJE PSIHOLOŠKIH KONSTRUKATA", III naučni skup "Empirijska istraživanja u psihologiji", Beograd Momirović K. i Kostić, P. (1997): POGREŠNA TEORIJA ILI POGREŠNI TESTOVI, u Momorović, K, "PROVERA EGZISTENCIJE PSIHOLOŠKIH KONSTRUKATA", III naučni skup "Empirijska istraživanja u psihologiji", Beograd Petz, B. (1987): PSIHOLOGIJA RADA, Školska knjiga, Zagreb Plutchik, R. (1980): UNSERE GEMISCHTEN GEFUELE - EMOTIONEN, Psychologie Heute, Juli, 54 Kostić, Univerzitet Vojske Jugoslavije Weinheim, strana 56-63. Prevod: Sonja Milojević i Petar

 Plutchik, R. (1980): EMOTION: AN PSYCHOEVOLUTIONARY SYNTHESIS, Harper & Row,  Plutchik, R. und Kellermann, H. (1980): THEORIES OF EMOTION, Academic Press,  Svičević, R. (1987): ZNAČAJ I KARAKTERISTIKE PSIHOSOCIJALNOG STRESA U NASTANKU INFARKTA SRCA, Doktorska disertacija, Centar za multidisciplinarne studije,  Srna Jelena, (1997): BITI ILI NE BITI, Institut za psihologiju, Beograd  Šipka, P. (1988): LIČNOST JUGOSLOVENA OPISANA REZULTATIMA NA EYSENCKOVOM UPITNIKU EPQ, Psihologija 3, str. 59-72

55

P R I L O Z I: LIST ZA ODGOVORE I INTERPRETACIJU - EPI - JRS Prezime i ime:______________________________________________________________ God.rođenja: 19___ Pol: 1 2 Dimenzija Sirovi skor Percentili

INK

Obrazovni nivo: 1 2 3 4 5 6 7 8 ZAŠ

ORI

LIŠ

ODB

AGR IST

REP

BIAS

NALAZ I MIŠLJENJE PSIHOLOGA

DPS - Centar za primenjenu psihologiju, Beograd



Zabranjeno preštampavanje-fotokopiranje, sva prava zadržava izdavač

UPUTSTVO ZA RAD Zaokružite u svakom paru osobina broj 1, ako mislite da Vam, kao osobi, više odgovara osobina označena tim brojem ili zaokružite broj 2 ako Vas, u odnosu na prvu, bolje opisuje ta osobina (pod tim brojem). Pre nego što zaokružite 1 ili 2 obavezno pročitajte niže navedene definicije osobina. Najvažnije je da u svakom paru osobina (kojih ima ukupno 62 zaokružite samo jednu. Svaki par osobina posmatrajte odvojeno, nezavisno od svih ostalih (koje ste već birali ili tek treba da birate). Dakle, normalno je da ne morate uvek da odaberete jednu te istu 56 osobinu kada na nju naiđete.

1)

1. srdačna osoba 16) 1. osoba nesigurna u sebe 32) 1. društvena osoba 2. sklona pustolovini 2. sklona prepirci 2. sklona prepirci

48) 1. potištena osoba 2. poslušna

2)

1. ozlojeđena 2. stidljiva

49) 1. nagla 2. potištena

3)

1. nagla 18) 1. poslušna 34) 1. nagla 2. sklona pustolovini 2. sklona pustolovini 2. društvena

4)

1. potištena 2. ozlojeđena

19) 1. nagla 2. nesigurna u sebe

35) 1. sklona pustolovini 51) 1. nesigurna u sebe 2. oprezna 2. srdačna

5)

1. nagla 2. oprezna

20) 1. nesigurna u sebe 2. potištena

36) 1. stidljiva 2. grize se u sebi

52) 1. srdačna 2. grize se u sebi

6)

1. grize se u sebi 2. oprezna

21) 1. društvena 2. potištena

37) 1. društvena 2. oprezna

53) 1. stidljiva 2. sklona pustolovini

7)

1. sklona pustolovini 22) 1. sklona pustolovini 38) 1. ozlojeđena 2. društvena 2. sklona prepirci 2. poslušna

54) 1. nagla 2. sklona prepirci

8)

1. srdačna 2. nagla

39) 1. nesigurna u sebe 2. poslušna

55) 1. potištena 2. stidljiva

9)

1. sklona pustolovini 24) 1. poslušna 2. potištena 2. grize se u sebi

40) 1. oprezna 2. srdačna

56) 1. stidljiva 2. društvena

41) 1. grize se u sebi 2. nesigurna u sebe

57) 1. poslušna 2. oprezna

17) 1. sklona prepirci 2. srdačna

23) 1. grize se u sebi 2. nagla

33) 1. sklona prepirci 2. stidljiva

50) 1. ozlojeđena 2. nagla

10) 1. oprezna 2. ozlojeđena

25) 1. grize se u sebi 2. društvena

11)

26) 1. grize se u sebi 42) 1. srdačna 2. sklona pustolovini 2. stidljiva

58) 1. društvena 2. ozlojeđena

12) 1. poslušna 2. stidljiva

27) 1. stidljiva 2. nagla

43) 1. potištena 2. sklona prepirci

59) 1. sklona prepirci 2. grize se u sebi

13) 1. društvena 2. nesigurna u sebe

28) 1. oprezna 2. potištena

44) 1. potištena 2. srdačna

60) 1. ozlojeđena 2. grize se u sebi

14) 1. sklona pustolovini 29) 1. ozlojeđena 2. ozlojeđena 2. srdačna

45) 1. oprezna 2. sklona prepirci

61) 1. poslušna 2. nagla

15) 1. nesigurna u sebe 2. ozlojeđena

46) 1. srdačna 2. poslušna

62) 1. poslušna 2. društvena

1. sklona prepirci 2. poslušna

30) 1. stidljiva 2. nesigurna u sebe

31) 1. oprezna 47) 1. sklona pustolovini 2. nesigurna u sebe 2. nesigurna u sebe DEFINICIJE OSOBINA SRDAČNA OSOBA: Neposredna, lako izražava svoju simpatiju prema drugima OSOBA SKLONA PUSTOLOVINI: Uživa u promenama. Privlači je sve što je novo i uzbudljivo OZLOJEĐENA OSOBA: Razdražljiva, naprasita, prgava, lako plane. Lako izražava osećanje besa (ljutnje). STIDLJIVA OSOBA: Bojažljiva je u prisustvu novih ljudi i u novim situacijama. NAGLA OSOBA: Reaguje trenutno ne razmišljajući o posledicama, plahovita. Lako izražava sva osećanja POTIŠTENA OSOBA: Često je neraspoložena, tmurna i razočarana. OPREZNA OSOBA: Vodi računa o svom ponašanju: boji se da joj se ne dogodi nešto nepredviđeno i neprijatno. OSOBA KOJA SE GRIZE U SEBI: Muči je nezadovoljstvo, a ne može da ga otvoreno izrazi. Često je mrzovoljna. DRUŠTVENA OSOBA: Ne voli samoću. Prijatno joj je i voli da bude u društvu drugih ljudi (zabave, žurke, izlete itd. 57 pa to izaziva raspravljanje. OSOBA SKLONA PREPIRCI: Gotovo uvek traži dokaze,

POSLUŠNA OSOBA: Najčešće će bez protivljenja učiniti ono što se od nje traži. OSOBA NESIGURNA U SEBE: Od silne brige kakav će utisak ostaviti na druge može da bude neuspešna, a sobom nezadovoljna. ŠABLONI-EPI (YU) 1)

1. 2.

16) 1. 2.

32) 1. 2.

48) 1. 2.

2)

1. 2.

17) 1. 2.

33) 1. 2.

49) 1. 2.

3)

1. 2.

18) 1. 2.

34) 1. 2.

50) 1. 2.

4)

1. 2.

19) 1. 2.

35) 1. 2.

51) 1. 2.

5)

1. 2.

20) 1. 2.

36) 1. 2.

52) 1. 2.

6)

1. 2.

21) 1. 2.

37) 1. 2.

53) 1. 2.

7)

1. 2.

22) 1. 2.

38) 1. 2.

54) 1. 2.

8)

1. 2.

23) 1. 2.

39) 1. 2.

55) 1. 2.

9)

1. 2.

24) 1. 2.

40) 1. 2.

56) 1. 2.

10)

1. 2.

25) 1. 2.

41) 1. 2.

57) 1. 2.

11)

1. 2.

26) 1. 2.

42) 1. 2.

58) 1. 2.

12)

1. 2.

27) 1. 2.

43) 1. 2.

59) 1. 2.

13)

1. 2.

28) 1. 2.

44) 1. 2.

60) 1. 2.

14)

1. 2.

29) 1. 2.

45) 1. 2.

61) 1. 2.

15)

1. 2.

30) 1. 2.

46) 1. 2.

62) 1. 2.

31) 1. 2.

47) 1. 2.

58

DEVOJČICE INKORP ORACIJ A PrBr -Bd

ZAŠTITA

ORIJEN TACIJA

LIŠENO ST

ODBACI VANJE

AGRESI JA

ISTRAŽI VANJE

REPROD UKCIJA

B I AS

Pr -Bd

Pr -Bd

Pr -Bd

Pr -Bd

Pr -Bd

Pr -Bd

Pr -Bd

Pr Br Bd

6=2-1 7=2-1 9=1-1 10=1-1 12=1-1 13=1-2 17=2-1 21=1-2 24=1-2 25=2-2 29=2-2 31=1-1 32=1-1 34=2-2 37=1-2 38=2-1 39=2-1 40=2-1 42=1-1 44=2-2 47=1-1 48=2-1 51=2-2 52=1-2 56=2-2 58=1-2

2=2-2 4=1-1 5=2-1 9=2-1 10=1-1 11=2-2 13=2-1 15=1-2 16=1-2 18=1-2 19=2-1 24=1-1 27=1-2 33=2-3 35=2-1 36=1-1 38=2-2 42=2-2 43=1-1 45=1-2 46=2-1 47=2-1 49=2-1 51=1-2 53=1-2 55=2-2 56=1-1 59=2-2 60=2-2 61=1-2 62=1-1

-Br

-Br

1=2-1 2=1-1 4=2-1 9=1-2 11=1-1 13=1-1 15=2-2 16=2-2 18=2-2 19=1-2 21=1-1 23=2-2 25=2-1 26=2-1 27=2-2 33=1-2 35=1-2 38=1-1 42=1-1 43=2-2 44=2-1 45=2-1 46=1-1 47=1-2 49=1-2 51=2-1 53=2-2 56=2-1 59=1-2 60=1-2 61=2-1 62=2-1

-Br

4=1-1 6=1-1 9=2-2 13=2-2 15=1-1 16=1-1 18=1-1 19=2-2 21=2-1 23=1-2 24=2-1 25=1-1 26=1-1 27=1-1 28=2-1 31=2-1 33=2-1 37=2-1 39=1-1 42=2-1 43=1-2 44=1-2 47=2-2 48=1-1 49=2-2 51=1-2 52=2-2 53=1-2 56=1-1 58=2-1 59=2-2 60=2-2 62=1-1

-Br

2=1-1 10=2-1 11=1-3 15=2-1 16=2-2 17=1-1 18=2-1 22=2-1 23=2-1 24=2-1 27=2-1 32=2-1 33=1-2 38=1-2 43=2-1 45=2-2 46=1-1 49=1-1 53=2-1 55=1-1 59=1-2 60=1-1 61=2-2

59

-Br

2=1-1 5=1-1 6=1-1 8=2-1 10=2-1 11=1-2 14=2-1 15=2-1 16=2-1 17=1-1 22=2-1 24=2-1 27=2-1 28=2-1 29=1-1 32=2-1 33=1-2 34=1-1 36=2-1 38=1-2 45=2-1 48=1-1 55=1-1 58=2-1 61=2-2

-Br

2=2-2 4=1-1 5=2-1 9=2-1 10=1-1 11=2-1 12=2-1 13=2-1 15=1-2 16=1-2 18=1-1 19=2-2 21=2-1 23=1-2 27=1-3 33=2-3 35=2-1 36=1-1 37=2-1 38=2-1 41=2-1 42=2-2 43=1-1 45=1-1 46=2-1 47=2-1 49=2-1 51=1-1 53=1-2 55=2-2 56=1-2 59=2-1 60=2-1 61=1-1 62=1-1

6=2-1 7=2-1 9=1-1 12=1-1 13=1-2 15=2-1 17=2-1 19=1-1 21=1-2 22=1-1 23=2-1 24=1-1 25=2-2 26=2-1 27=2-1 29=2-1 31=1-1 32=1-1 34=2-2 37=1-2 39=2-1 40=2-1 42=1-2 44=2-2 46=1-1 47=1-2 51=2-3 52=1-2 53=2-2 56=2-2 58=1-2 59=1-1 62=2-1

-Br

6=2-1 7=2-1 9=1-1 12=1-1 13=1-2 15=2-1 16=2-1 18=2-1 19=1-1 21=1-2 23=2-1 25=2-2 26=2-1 27=2-1 28=1-1 29=2-1 31=1-1 32=1-1 33=1-1 34=2-2 37=1-1 39=2-1 42=1-2 44=2-2 46=1-1 47=1-2 49=1-1 51=2-2 52=1-1 53=2-2 56=2-2 58=1-2 59=1-1 62=2-2

INKOR PORAC IJA Pr- Br -Bd P6 =2-1 P7 =2-1 P8 =1-2 P10=1-2 P11=2-2 P12=1-2 P13=1-2 P17=2-2 P21=1-1 P22=1-1 P24=1-2 P25=2-2 P28=1-1 P29=2-2 P31=1-2 P32=1-3 P34=2-2 P38=2-2 P39=2-2 P42=1-1 P44=2-1 P45=1-1 P48=2-2 P51=2-1 P52=1-1 P56=2-1 P58=1-2 P61=1-2

ZAŠTIT A

ORIJEN TACIJA

LIŠEN OST

Pr -Br -Bd P2 =2-1 P4 =1-1 P5 =2-2 P8 =1-1 P10=1-2 P11=2-3 P15=1-1 P16=1-2 P17=2-1 P18=1-2 P19=2-1 P22=1-1 P24=1-2 P27=1-2 P29=2-1 P32=1-1 P33=2-2 P35=2-1 P38=2-3 P39=2-1 P43=1-2 P45=1-2 P46=2-1 P48=2-1 P49=2-1 P53=1-1 P55=2-1 P57=1-1 P59=2-1 P61=1-3 P62=1-1

Pr -Br -Bd P1 =2-1 P2 =1-2 P4 =2-2 P5 =1-1 P8 =2-1 P9 =1-1 P10=2-1 P11=1-2 P15=2-1 P16=2-2 P18=2-2 P19=1-2 P23=2-1 P26=2-1 P27=2-2 P33=1-2 P35=1-1 P38=1-2 P43=2-2 P45=2-1 P46=1-1 P47=1-1 P49=1-2 P53=2-2 P59=1-2 P60=1-2 P61=2-2 P62=2-1

Pr-Br -Bd P4 =1-1 P6 =1-2 P9 =2-2 P12=2-1 P13=2-2 P16=1-1 P21=2-1 P23=1-1 P24=2-1 P25=1-2 P26=1-2 P27=1-1 P28=2-1 P31=2-1 P32=2-1 P34=1-1 P36=2-1 P39=1-1 P42=2-1 P43=1-1 P44=1-2 P47=2-2 P48=1-1 P51=2-2 P52=1-3 P53=2-2 P56=1-2 P59=2-1 P60=2-2

DEČACI ODBACI AGRESI VANJE JA

REPRO DUKCI JA Pr -Br Pr -Br Pr -Br Pr-Br -Bd -Bd -Bd -Bd P2 =1-1 P2 =1-1 P2 =2-2 P6 =2-1 P4 =2-1 P3 =1-1 P3 =2-1 P7 =2-1 P5 =1-2 P5 =1-2 P4 =1-1 P8 =1-1 P8 =2-2 P6 =1-1 P5 =2-1 P9 =1-1 P10=2-2 P8 =2-2 P8 =1-1 P10=1-1 P11=1-2 P10=2-2 P10=1-1 P12=1-1 P12=2-1 P11=1-2 P11=2-2 P13=1-2 P14=2-1 P12=2-1 P15=1-2 P17=2-1 P16=2-1 P14=2-1 P16=1-2 P21=1-2 P17=1-2 P16=2-1 P18=1-1 P22=1-1 P18=2-1 P17=1-2 P19=2-2 P24=1-1 P21=2-1 P21=2-1 P23=1-1 P25=2-2 P22=2-1 P22=2-2 P27=1-2 P26=2-1 P24=2-2 P24=2-2 P29=2-1 P28=1-1 P29=1-2 P25=1-1 P33=2-3 P29=2-2 P31=2-1 P28=2-1 P38=2-2 P31=1-2 P32=2-2 P29=1-2 P41=2-1 P32=1-3 P33=1-2 P31=2-1 P42=2-1 P34=2-2 P34=1-2 P32=2-2 P43=1-1 P37=1-1 P38=1-3 P33=1-2 P45=1-1 P38=2-1 P39=1-1 P34=1-2 P49=2-1 P39=2-1 P43=2-1 P38=1-3 P55=2-1 P42=1-1 P44=1-1 P39=1-1 P59=2-1 P44=2-2 P45=2-2 P44=1-1 P60=2-1 P47=1-1 P48=1-1 P45=2-2 P61=1-2 P48=2-1 P55=1-1 P48=1-2 P51=2-2 P58=2-2 P52=2-1 P52=1-2 P59=1-1 P55=1-1 P53=2-1 P61=2-2 P58=2-1 P56=2-2 P61=2-2 P58=1-2 P60=1-1

60

ISTRAŽI VANJE

B IAS Pr Br Bd P6 =2-1 P7 =2-1 P8 =1-1 P9 =1-1 P10=1-1 P12=1-1 P13=1-2 P14=1-1 P17=2-1 P21=1-2 P22=1-1 P24=1-1 P25=2-2 P26=2-1 P28=1-1 P29=2-1 P31=1-2 P32=1-2 P34=2-2 P38=2-1 P39=2-1 P42=1-1 P44=2-2 P47=1-1 P48=2-1 P51=2-2 P52=1-2 P53=2-1 P56=2-2 P58=1-2 P60=1-1

INKOR PORAC IJA Pr- Br -Bd 6=2-1 7=2-1 8=1-1 12 = 1 - 1 13 = 1 - 1 17 = 2 - 2 21 = 1 - 1 24 = 1 - 2 25 = 2 - 1 29 = 2 - 2 32 = 1 - 2 34 = 2 - 1 37 = 1 - 1 38 = 2 - 2 39 = 2 - 1 40 = 2 - 1 42 = 1 - 1 44 = 2 - 2 47 = 1 - 1 48 = 2 - 2 51 = 2 - 1 52 = 1 - 1 56 = 2 - 1 58 = 1 - 2

ZAŠTIT A

ORIJEN TACIJA

LIŠENO ST

Pr -Br -Bd 2=2-1 5=2-1 10 = 1 - 1 11 = 2 - 1 15 = 1 - 1 16 = 1 - 1 18 = 1 - 1 19 = 2 - 1 24 = 1 - 1 27 = 1 - 2 33 = 2 - 2 35 = 2 - 2 36 = 1 - 1 37 = 2 - 1 39 = 2 - 1 42 = 2 - 1 43 = 1 - 1 45 = 1 - 2 46 = 2 - 1 48 = 2 - 1 53 = 1 - 1 55 = 2 - 1 56 = 1 - 1 59 = 2 - 1 60 = 2 - 2 61 = 1 - 2 62 = 1 - 1

Pr -Br -Bd 1=2-1 2=1-1 4=2-1 9=1-2 11 = 1 - 1 13 = 1 - 1 15 = 2 - 1 16 = 2 - 1 18 = 2 - 1 19 = 1 - 2 23 = 2 - 2 26 = 2 - 2 27 = 2 - 2 33 = 1 - 1 35 = 1 - 2 43 = 2 - 1 45 = 2 - 1 47 = 1 - 2 49 = 1 - 2 50 = 2 - 1 53 = 2 - 2 59 = 1 - 1 60 = 1 - 1 61 = 2 - 2

Pr -Br -Bd 4=1-1 6=1-1 9=2-2 13 = 2 - 1 16 = 1 - 1 19 = 2 - 1 21 = 2 - 1 23 = 1 - 2 24 = 2 - 1 25 = 1 - 1 26 = 1 - 1 28 = 2 - 1 36 = 2 - 1 43 = 1 - 1 44 = 1 - 1 47 = 2 - 1 48 = 1 - 1 49 = 2 - 2 51 = 1 - 1 52 = 2 - 1 59 = 2 - 2 60 = 2 - 1

DEVOJKE ODBAC AGRESI IVANJE JA Pr -Br -Bd 2=1-1 10 = 2 - 1 11 = 1 - 2 16 = 2 - 1 17 = 1 - 2 22 = 2 - 1 27 = 2 - 1 29 = 1 - 1 32 = 2 - 1 33 = 1 - 1 34 = 1 - 1 38 = 1 - 2 39 = 1 - 1 43 = 2 - 1 45 = 2 - 1 48 = 1 - 1 54 = 2 - 1 59 = 1 - 1 60 = 1 - 1 61 = 2 - 1

61

Pr -Br -Bd 2=1-1 3=1-1 5=1-1 6=1-1 8=2-1 10 = 2 - 1 11 = 1 - 1 14 = 2 - 1 15 = 2 - 1 16 = 2 - 1 17 = 1 - 1 19 = 1 - 1 21 = 2 - 1 22 = 2 - 1 24 = 2 - 1 25 = 1 - 1 27 = 2 - 1 28 = 2 - 1 29 = 1 - 1 32 = 2 - 1 33 = 1 - 1 34 = 1 - 1 36 = 2 - 1 38 = 1 - 2 44 = 1 - 1 45 = 2 - 1 48 = 1 - 2 52 = 2 - 1 55 = 1 - 1 58 = 2 - 1 61 = 2 - 1

ISTRAŽ IVANJE Pr -Br -Bd 2=2-2 5=2-1 10 = 1 - 1 12 = 2 - 1 13 = 2 - 1 15 = 1 - 2 16 = 1 - 1 19 = 2 - 2 20 = 1 - 1 23 = 1 - 1 27 = 1 - 2 33 = 2 - 2 36 = 1 - 1 37 = 2 - 1 41 = 2 - 1 42 = 2 - 1 43 = 1 - 1 45 = 1 - 1 51 = 1 - 1 53 = 1 - 1 55 = 2 - 1 56 = 1 - 1 61 = 1 - 1

REPRO DUKCIJ A Pr -Br -Bd 6=2-1 7=2-1 8=1-1 9=1-1 13 = 1 - 1 14 = 1 - 1 17 = 2 - 2 21 = 1 - 2 22 = 1 - 1 25 = 2 - 2 26 = 2 - 1 28 = 1 - 1 29 = 2 - 2 31 = 1 - 1 32 = 1 - 2 34 = 2 - 2 37 = 1 - 1 40 = 2 - 1 42 = 1 - 2 44 = 2 - 2 46 = 1 - 1 47 = 1 - 1 51 = 2 - 2 52 = 1 - 1 53 = 2 - 1 56 = 2 - 2 58 = 1 - 2 62 = 2 - 1

B IAS Pr Br Bd 5=2-1 7=2-1 8=1-1 9=1-1 10 = 1 - 1 11 = 1 - 1 13 = 1 - 1 14 = 1 - 2 16 = 2 - 1 17 = 2 - 1 18 = 2 - 1 21 = 1 - 2 22 = 2 - 1 25 = 2 - 2 26 = 2 - 1 28 = 1 - 1 29 = 2 - 2 31 = 1 - 1 32 = 1 - 2 34 = 2 - 1 37 = 1 - 1 42 = 1 - 1 44 = 2 - 1 46 = 1 - 1 47 = 1 - 2 51 = 2 - 2 53 = 2 - 1 56 = 2 - 2 57 = 2 - 1 58 = 1 - 2 62 = 2 - 2

ŽENE INKOR PORACIJ A Pr- Br -Bd 1=1-1 8=1-1 10 = 1 - 1 12 = 1 - 1 13 = 1 - 1 17 = 2 - 1 21 = 1 - 1 24 = 1 - 2 25 = 2 - 1 29 = 2 - 1 30 = 1 - 1 31 = 1 - 1 32 = 1 - 1 34 = 2 - 2 36 = 1 - 1 37 = 1 - 1 38 = 2 - 2 39 = 2 - 2 40 = 2 - 1 42 = 1 - 1 44 = 2 - 1 48 = 2 - 2 51 = 2 - 2 52 = 1 - 2 56 = 2 - 2 58 = 1 - 1

ZAŠTIT A

ORIJEN TACIJA

LIŠENO -ST

ODBAC IVANJE

AGRESIJA

ISTRAŽ IVANJE

REPRODUKCIJ A

B IAS

Pr -Br -Bd 2=2-1 5=2-1 6=2-1 10 = 1 - 1 11 = 2 - 2 16 = 1 - 1 18 = 1 - 2 24 = 1 - 1 27 = 1 - 1 28 = 1 - 1 30 = 1 - 1 33 = 2 - 2 35 = 2 - 1 36 = 1 - 1 38 = 2 - 2 39 = 2 - 1 45 = 1 - 2 46 = 2 - 1 48 = 2 - 2 53 = 1 - 1 55 = 2 - 1 61 = 1 - 2 62 = 1 - 1

Pr -Br -Bd 1=2-1 2=1-1 5=1-1 7=1-1 9=1-2 11 = 1 - 1 14 = 1 - 1 16 = 2 - 1 18 = 2 - 2 19 = 1 - 1 22 = 1 - 1 23 = 2 - 1 26 = 2 - 2 27 = 2 - 2 33 = 1 - 1 35 = 1 - 1 42 = 1 - 1 47 = 1 - 2 49 = 1 - 2 50 = 2 - 1 53 = 2 - 2 61 = 2 - 1

Pr -Br -Bd 4=1-1 6=1-1 9=2-1 14 = 2 - 1 21 = 2 - 1 23 = 1 - 2 24 = 2 - 1 25 = 1 - 1 26 = 1 - 2 28 = 2 - 1 29 = 1 - 1 36 = 2 - 2 38 = 1 - 1 41 = 1 - 2 43 = 1 - 1 44 = 1 - 2 48 = 1 - 2 49 = 2 - 2 50 = 1 - 1 52 = 2 - 2 53 = 1 - 1 55 = 1 - 2 56 = 1 - 1 58 = 2 - 1 59 = 2 - 1 60 = 2 - 1

Pr -Br -Bd 2=1-1 10 = 2 - 2 11 = 1 - 2 13 = 2 - 1 17 = 1 - 1 20 = 1 - 1 22 = 2 - 1 24 = 2 - 1 29 = 1 - 1 30 = 2 - 2 31 = 2 - 1 32 = 2 - 1 33 = 1 - 1 34 = 1 - 1 38 = 1 - 2 39 = 1 - 2 45 = 2 - 2 48 = 1 - 1 51 = 1 - 1 54 = 2 - 1 58 = 2 - 1

Pr -Br -Bd 2=1-1 5=1-1 6=1-1 8=2-2 10 = 2 - 2 11 = 1 - 1 14 = 2 - 1 16 = 2 - 1 17 = 1 - 1 19 = 1 - 1 21 = 2 - 1 22 = 2 - 1 24 = 2 - 1 25 = 1 - 1 26 = 1 - 1 28 = 2 - 1 29 = 1 - 2 32 = 2 - 1 33 = 1 - 1 34 = 1 - 2 36 = 2 - 2 38 = 1 - 2 41 = 1 - 1 44 = 1 - 1 45 = 2 - 1 48 = 1 - 2 51 = 1 - 1 52 = 2 - 1 55 = 1 - 1 58 = 2 - 1 61 = 2 - 1

Pr -Br -Bd 2=2-2 3=2-2 5=2-1 7=1-1 9=1-1 10 = 1 - 1 12 = 2 - 1 13 = 2 - 2 14 = 1 - 1 15 = 1 - 2 16 = 1 - 2 19 = 2 - 2 20 = 1 - 1 22 = 1 - 1 27 = 1 - 2 28 = 1 - 1 33 = 2 - 1 36 = 1 - 1 37 = 2 - 1 39 = 1 - 1 40 = 1 - 1 41 = 2 - 1 45 = 1 - 1 51 = 1 - 1 55 = 2 - 1 56 = 1 - 1

Pr -Br -Bd 1=1-1 6=2-1 8=1-2 10 = 1 - 1 13 = 1 - 2 17 = 2 - 1 21 = 1 - 1 25 = 2 - 1 29 = 2 - 2 32 = 1 - 1 34 = 2 - 2 37 = 1 - 2 40 = 2 - 2 42 = 1 - 2 44 = 2 - 2 46 = 1 - 1 51 = 2 - 2 52 = 1 - 2 56 = 2 - 2 58 = 1 - 2 62 = 2 - 1

Pr Br Bd

62

7=2-1 8=1-1 10 = 1 - 1 13 = 1 - 2 14 = 1 - 1 17 = 2 - 1 19 = 1 - 1 21 = 1 - 2 25 = 2 - 2 26 = 2 - 1 28 = 1 - 1 29 = 2 - 2 30 = 1 - 1 31 = 1 - 1 32 = 1 - 2 34 = 2 - 1 37 = 1 - 1 40 = 2 - 1 42 = 1 - 1 44 = 2 - 2 45 = 1 - 1 46 = 1 - 2 47 = 1 - 1 49 = 1 - 1 50 = 2 - 1 51 = 2 - 2 52 = 1 - 1 56 = 2 - 2 57 = 2 - 1 58 = 1 - 2 62 = 2 - 2

MOMCI INKOR PORAC IJA Pr- Br -Bd 6=2-1 7=2-1 8=1-1 10 = 1 - 1 11 = 2 - 2 12 = 1 - 2 13 = 1 - 1 14 = 1 - 1 17 = 2 - 1 18 = 1 - 1 21 = 1 - 1 22 = 1 - 1 24 = 1 - 2 25 = 2 - 2 28 = 1 - 1 29 = 2 - 2 31 = 1 - 1 32 = 1 - 2 34 = 2 - 2 37 = 1 - 1 38 = 2 - 2 39 = 2 - 2 42 = 1 - 1 44 = 2 - 2 45 = 1 - 1 48 = 2 - 2 51 = 2 - 1 52 = 1 - 1 56 = 2 - 1 58 = 1 - 1 61 = 1 - 2

ZAŠTIT A

ORIJEN TACIJA

LIŠENO ST

ODBAC IVANJE

AGRESI JA

ISTRAŽ IVANJE

Pr -Br -Bd 2=2-1 5=2-1 6=2-1 10 = 1 - 1 11 = 2 - 2 15 = 1 - 1 16 = 1 - 1 18 = 1 - 2 19 = 2 - 1 24 = 1 - 2 27 = 1 - 2 33 = 2 - 2 35 = 2 - 1 36 = 1 - 1 38 = 2 - 2 39 = 2 - 1 43 = 1 - 1 45 = 1 - 2 46 = 2 - 1 48 = 2 - 1 49 = 2 - 1 52 = 1 - 1 53 = 1 - 1 55 = 2 - 1 61 = 1 - 2 62 = 1 - 1

Pr -Br -Bd 1=2-1 2=1-1 5=1-1 9=1-1 11 = 1 - 1 15 = 2 - 1 16 = 2 - 1 18 = 2 - 2 19 = 1 - 2 23 = 2 - 1 26 = 2 - 1 27 = 2 - 2 33 = 1 - 1 35 = 1 - 2 38 = 1 - 1 43 = 2 - 1 45 = 2 - 1 47 = 1 - 1 49 = 1 - 2 53 = 2 - 1 59 = 1 - 1 61 = 2 - 1 62 = 2 - 1

Pr -Br -Bd 4=1-1 6=1-1 9=2-2 13 = 2 - 1 21 = 2 - 1 23 = 1 - 1 24 = 2 - 1 25 = 1 - 2 26 = 1 - 1 28 = 2 - 1 34 = 1 - 1 42 = 2 - 1 43 = 1 - 1 44 = 1 - 1 47 = 2 - 1 48 = 1 - 2 49 = 2 - 1 52 = 2 - 1 53 = 1 - 1 55 = 1 - 1 56 = 1 - 1 59 = 2 - 1

Pr -Br -Bd 2=1-1 4=2-1 8=2-1 10 = 2 - 1 11 = 1 - 1 14 = 2 - 1 17 = 1 - 2 22 = 2 - 1 24 = 2 - 1 29 = 1 - 2 31 = 2 - 1 32 = 2 - 1 33 = 1 - 1 34 = 1 - 1 38 = 1 - 2 39 = 1 - 1 43 = 2 - 1 44 = 1 - 1 45 = 2 - 1 48 = 1 - 1 51 = 1 - 1 52 = 2 - 1 54 = 2 - 1 58 = 2 - 1 59 = 1 - 1 60 = 1 - 1 61 = 2 - 1

Pr -Br -Bd 2=1-1 3=1-1 5=1-1 6=1-1 8=2-1 10 = 2 - 2 11 = 1 - 2 14 = 2 - 1 15 = 2 - 1 16 = 2 - 1 17 = 1 - 1 19 = 1 - 1 21 = 2 - 1 22 = 2 - 1 24 = 2 - 2 25 = 1 - 1 27 = 2 - 1 28 = 2 - 1 29 = 1 - 2 32 = 2 - 2 33 = 1 - 1 34 = 1 - 2 36 = 2 - 1 38 = 1 - 2 39 = 1 - 1 44 = 1 - 1 45 = 2 - 2 48 = 1 - 2 52 = 2 - 2 55 = 1 - 1 58 = 2 - 1 61 = 2 - 2

Pr -Br -Bd 2=2-2 3=2-1 5=2-1 10 = 1 - 1 11 = 2 - 1 15 = 1 - 2 16 = 1 - 1 19 = 2 - 2 20 = 1 - 1 23 = 1 - 1 27 = 1 - 2 33 = 2 - 1 36 = 1 - 1 37 = 2 - 1 38 = 2 - 1 41 = 2 - 1 42 = 2 - 1 45 = 1 - 1 49 = 2 - 1 55 = 2 - 1 61 = 1 - 1

63

REPRO DUKCIJ A Pr -Br -Bd 7=2-1 8=1-1 9=1-1 10 = 1 - 1 13 = 1 - 1 14 = 1 - 1 17 = 2 - 1 21 = 1 - 2 25 = 2 - 2 26 = 2 - 1 28 = 1 - 1 29 = 2 - 2 31 = 1 - 1 32 = 1 - 2 34 = 2 - 2 37 = 1 - 2 40 = 2 - 1 42 = 1 - 2 44 = 2 - 2 47 = 1 - 1 48 = 2 - 1 51 = 2 - 2 52 = 1 - 1 53 = 2 - 1 56 = 2 - 2 58 = 1 - 2 62 = 2 - 1

B IAS Pr Br Bd 3=1-1 6=2-1 7=2-1 8=1-1 9=1-1 10 = 1 - 1 12 = 1 - 1 13 = 1 - 2 14 = 1 - 2 21 = 1 - 2 22 = 1 - 2 25 = 2 - 2 26 = 2 - 2 28 = 1 - 2 29 = 2 - 1 31 = 1 - 2 32 = 1 - 2 34 = 2 - 2 39 = 2 - 1 42 = 1 - 1 44 = 2 - 1 46 = 1 - 1 47 = 1 - 2 48 = 2 - 1 51 = 2 - 2 52 = 1 - 1 53 = 2 - 1 56 = 2 - 2 57 = 2 - 1 58 = 1 - 2 62 = 2 - 1

MUŠKARCI INKOR PORAC IJA Pr- Br -Bd 1=1-1 7=2-1 8=1-1 11 = 2 - 2 12 = 1 - 1 13 = 1 - 1 17 = 2 - 1 18 = 1 - 1 21 = 1 - 1 24 = 1 - 1 25 = 2 - 1 29 = 2 - 1 32 = 1 - 1 34 = 2 - 1 37 = 1 - 1 38 = 2 - 1 39 = 2 - 2 40 = 2 - 1 42 = 1 - 1 44 = 2 - 1 48 = 2 - 1 51 = 2 - 1 52 = 1 - 2 56 = 2 - 1 57 = 1 - 1 58 = 1 - 1 61 = 1 - 1

ZAŠTIT A

ORIJEN TACIJA

LIŠENO ST

ODBAC IVANJE

AGRESI JA

ISTRAŽ IVANJE

Pr -Br -Bd 2=2-1 11 = 2 - 2 16 = 1 - 1 18 = 1 - 2 24 = 1 - 1 27 = 1 - 2 30 = 1 - 1 33 = 2 - 2 35 = 2 - 1 36 = 1 - 2 37 = 2 - 1 38 = 2 - 1 43 = 1 - 1 45 = 1 - 1 46 = 2 - 1 48 = 2 - 1 53 = 1 - 1 55 = 2 - 1 61 = 1 - 2 62 = 1 - 1

Pr -Br -Bd 1=2-1 5=1-1 7=1-1 9=1-1 14 = 1 - 1 16 = 2 - 1 18 = 2 - 2 19 = 1 - 1 22 = 1 - 1 23 = 2 - 1 26 = 2 - 1 27 = 2 - 2 33 = 1 - 1 35 = 1 - 2 43 = 2 - 1 47 = 1 - 1 49 = 1 - 2 50 = 2 - 1 53 = 2 - 2 59 = 1 - 1 61 = 2 - 1 62 = 2 - 1

Pr -Br -Bd 4=1-1 6=1-1 9=2-2 12 = 2 - 1 14 = 2 - 1 20 = 2 - 1 21 = 2 - 1 23 = 1 - 2 24 = 2 - 1 25 = 1 - 1 26 = 1 - 2 28 = 2 - 1 36 = 2 - 1 41 = 1 - 1 43 = 1 - 2 44 = 1 - 1 48 = 1 - 1 49 = 2 - 2 52 = 2 - 1 53 = 1 - 1 55 = 1 - 1 56 = 1 - 1 59 = 2 - 2 60 = 2 - 1

Pr -Br -Bd 4=2-1 11 = 1 - 2 17 = 1 - 2 20 = 1 - 1 22 = 2 - 1 29 = 1 - 1 30 = 2 - 2 31 = 2 - 1 32 = 2 - 1 33 = 1 - 2 38 = 1 - 2 39 = 1 - 2 43 = 2 - 2 45 = 2 - 1 51 = 1 - 1 54 = 2 - 2 59 = 1 - 2

Pr -Br -Bd 2=1-1 3=1-2 5=1-1 8=2-1 10 = 2 - 1 11 = 1 - 2 14 = 2 - 1 15 = 2 - 1 16 = 2 - 1 17 = 1 - 1 19 = 1 - 2 20 = 2 - 1 22 = 2 - 1 24 = 2 - 2 25 = 1 - 1 27 = 2 - 2 29 = 1 - 2 32 = 2 - 1 33 = 1 - 2 34 = 1 - 1 36 = 2 - 2 38 = 1 - 2 41 = 1 - 1 45 = 2 - 1 48 = 1 - 1 52 = 2 - 1 55 = 1 - 1 61 = 2 - 2

Pr -Br -Bd 2=2-2 3=2-1 5=2-1 7=1-1 12 = 2 - 1 13 = 2 - 1 15 = 1 - 2 16 = 1 - 1 19 = 2 - 2 20 = 1 - 2 23 = 1 - 1 27 = 1 - 2 33 = 2 - 1 36 = 1 - 1 37 = 2 - 1 39 = 1 - 1 40 = 1 - 1 41 = 2 - 1 42 = 2 - 1 51 = 1 - 1 55 = 2 - 2 56 = 1 - 1

REPRO DUKCIJ A Pr -Br -Bd 1=1-1 6=2-1 7=2-1 8=1-1 12 = 1 - 1 13 = 1 - 2 14 = 1 - 1 17 = 2 - 1 21 = 1 - 1 25 = 2 - 1 29 = 2 - 1 31 = 1 - 1 32 = 1 - 1 34 = 2 - 1 37 = 1 - 1 40 = 2 - 1 42 = 1 - 2 44 = 2 - 2 46 = 1 - 1 47 = 1 - 1 51 = 2 - 1 52 = 1 - 2 56 = 2 - 2 58 = 1 - 1 62 = 2 - 1

B IAS Pr Br Bd 5=2-2 6=2-1 8=1-1 9=1-1 10 = 1 - 2 12 = 1 - 1 13 = 1 - 2 14 = 1 - 1 17 = 2 - 1 21 = 1 - 2 22 = 1 - 1 24 = 1 - 1 25 = 2 - 2 26 = 1 - 1 28 = 2 - 2 29 = 1 - 1 31 = 1 - 2 32 = 1 - 2 34 = 2 - 2 38 = 2 - 1 39 = 2 - 1 42 = 1 - 1 44 = 2 - 1 45 = 1 - 1 47 = 1 - 1 48 = 2 - 1 51 = 2 - 1 52 = 1 - 1 56 = 2 - 2 58 = 1 - 2 61 = 1 - 1

Šif+Definicija crte ličnosti 001+Konformistična osoba 002+Prilagođenost uz neurotične smetnje 100+Prihvata ideje i ljude, a ljudima prilazi sa poverenjem 101+Poslušna, često do submisivnosti 102+Pogrešna interpretira društvenih pojava 103+Zavisna i sugestibilna ličnost 104+Sposobna je da menja sebe kroz nova iskustva 105+Ima potrebu za oralnom stimulacijom (pušenje, piće itd) 106+Lakoverna, naivna 107+Izraženiji neverbalni jezika u ponašanju 126+Nepoverljiva ličnost 127+Neposlušna, samosvesna, tvrdoglava osoba 151+Radoznala osoba 152+Skromna, spremna da se potčini 153+Loše procenjuje ljude i situacije 154+Rezignirana osoba 155+KONFLIKT: "zatrpava" se novim doživljajima, a da stare jos nije asimilirala u sopstveno iskustvo 156+Zaljubljena u nekoga ili/i oseća ljubav prema nekome 157+Voli ljude, ali je nepoverljiva, sumnja u njihove motive 64 158+Pasivna osoba

159+Heteroseksualni odnose, "dajući" više nego što "uzima" 160+Gladna je ljubavi, ali se često razočarava 161+Nezrela, impulsivna, nerazumna osoba 162+Radoznalost (kontrolibilnošću ograničena 163+Može da ima kardiovaskularne smetnje 164+Posle 30 godine života kardiovaskularne smetnje 165+sklona kancerogenim oboljenjima 166+sklona kancerogenim oboljenjima posle 30-te godine 200+Funkcioniše preko impulsivnosti 201+Voli da proba sve sto je novo (žudi za novim) 202+Detinje radoznala ličnost 203+Osoba "kratkog daha" 204+Kod ove osobe je smanjen princip realnosti 205+Ponaša se nezrelo u interpersonalnim odnosima 206+Celo ponašanje joj je u očekivanju akcije koja izostaje 226+Bojažljiva je i nesigurna u susretu sa novim iskustvima 227+Izbegava nove stvari, sredine i iskustva 228+Kontrolisana je 229+Preteća tenzija izvlači je iz društvenih susreta 251+Anksiozna osoba; često oseća užas, jezu ili paniku 252+Razočarana je u ljude, svoj život i samu sebe 253+Stidljiva je i lako ju je posramiti 254+KONFLIKT: zbog potrebe da stupi u akciju i nemogućnosti da proceni situaciju 255+Flertuje u heteroseksualnom ponašanju 256+Ima nerealne percepcije 257+Mozda je sklona da prezire ili mrzi ljude oko sebe 258+Ushićena je ljudima 259+Poseduje sklonost ka društvenom avanturizmu 260+Avanturista je kroz stvari i aktivnosti: voli opasnost, 300+Stalno strepi, oprezna je, bojažljiva i nesigurna 301+Strahuje da ne dođe u situaciju nevolje i ugroženosti 302+Brine se šta drugi govore i misle o njoj 303+Može da bude socijalno ili/i emotivno neprilagođena 304+Povući će se iz interpersonalnih odnosa ako počnu da ugrožavaju njenu psihološku situaciju 305+Poseduje strah koji utiče na svaku aktivnost 306+Izbegava neprijatne draži i situacije 307+Moguće neefikasna u učenu ili u svojoj profesiji 308+Razvija intenzivne odbrane (intervjuom ispitati koje) 310+Strahuje od gubitka samokontrole ili orjentacije 326+Neoprezna osoba: sklona rizicima i konfliktima 327+Osoba smanjene odgovornosti 328+Čini opasne stvari koje nisu u njenom interesu 329+Gubi odnos prema realnosti 330+Neintegrisana ličnost 331+Često je neprihvatljiva u društvenoj komunikaciji 351+Osoba u stanju aktuelnog očajanja 352+Male su šanse za uspešnu psihoterapiju 353+Anksiozna osoba (fobično ili anksiozno reagovanje) 354+Strah od akcije ili reakcija (na sopstveno ponašanje) okoline 355+Osećanje krivice, snažnu savest, odgovorna je i oprezna 356+Nesigurna u sebe pa se dokazuje različitim aktivnostima 357+Neodgovorna je i nemarna prema drugima 358+Nema li ova osoba psihopatska svojstva? 359+Slaba unutrašnju stabilnost bračna zajednica 360+Ova osoba nastojaće, da po cenu sopstvene muke i odricanja, sačuva svoju bračnu zajednicu 400+Potištena, tužna, socijalno deprimirana osoba 401+Nezadovoljstvo sobom i perspektivama - pesimista 402+prikraćena sto odražava emotivnu tenziju 403+Seksualno nesigurna u ulozi svog pola 65 405+Da li se ova osoba ponaša delikventno ?

406+život uskratio nešto ju je činilo srećnom i zadovoljnom 407+Nije li ova osoba depresivno-suicidna? 408+("drogiranjem") radom, učenjem, zabavom, seksom 409+mogući gestovi u neverbalnom ili verbalnom ponašanju 426+zadovoljna svojom psihološkom situacijom 427+Poriče ili/i potiskuje teskoće i konflikte 451+Trenutno se oseća beznadežno 452+Osoba sklona kajanju i izvinjavanju 453+Uspeh psihoterapije kod ove osobe je vrlo verovatan 454+Nesposobna da se opusti i prepusti igri, ludovanju i 455+Samosažaljeva se, a pomera agresiju na "žrtvene jarce" 456+KONFLIKT:pokušava da se kako-tako izrazi u seksu ali je ipak seksualno nesigurna osoba 457+Neprevaziđena nesigurnost u polnoj ulozi 458+Homoseksualno ili/i autoseksualno orjentisana osoba 459+Može da ispoljava zavist i zlobu 500+Tvrdoglava, maliciozna, sarkastična osoba 501+kritična, sklona da odbacuje ljude i njihove ideje 502+Drugi je vide kao neprijateljsku i zlonamernu osobu 503+Pasivno-agresivna, odbacujuća ličnost 504+odbacuje ili izbacuje iz sebe nešto što je vec unela 505+izbegava nova emotivna i društvena iskustva 506+Tendenciozno ili pristrasno prosuđuje o ljudima 507+Konzervativna i autoritarna osoba 508+Oseća gađenje, mučninu, a ponekad, i povraća 509+Projekciju i racionalizaciju kao mehanizme odbrane 510+Sklona je rukovodećim poslovima 526+Nedostaje joj kritičnost 527+Talenat za sticanje raznolikih iskustava 551+Povodljiva, pasivna i nesamostalna osoba 552+Cinična osoba 553+Oseća prezir, nipodaštavanje, gnušanje, mržnju 554+Tvrdoglava je, a nesamostalna osoba 555+Preterano sklona dokazivanju kritičko mišljenje 600+potrebu da shvati i upozna svoju okolinu 601+Koristi iskustvo kako bi lakše izašla na kraj sa svetom oko sebe 602+Organizovana i celishodna osoba 603+Adekvatna i dobro uravnotežena ličnost 604+Ima solidnu samokontrolu 605+kompulsivnu, pedantnu i opsesivnu ličnost 606+Eksperimentiše, planira 608+aktivna u pribavljanju informacija u psihološkom polju 609+Trudi se da logički upravlja svojim životom 610+Blokira korisne energije detalje isplanira 611+Izvršava akcije na duge staze, dugo ulaže napor 612+intelektualnim naporom kontroliše svoju psihopatologiju 613+potrebu da dosegne najviše nivoe sopstvenih mogućnosti: 626+Živi od danas do sutra; retko planira budućnost 627+Funkcioniše dezorganizovano u mišljenju i aktivnostima 628+Nema uvida u sebe i svoju situaciju 651+Agresivna je, tvrdoglava, osvetoljubiva i ekspanzivna 652+Optimista je, hrabra i samouverena 653+Zgrčena u potrebi da sve predvidi i isplanira 699+Nepodobnost da nosi oružje! sklona octing-out-u 700+Sklona svađi i necelishodnom dokazivanju 701+Bez ustručavanja i obzira kaže sve što joj je na umu 702+Puna je otpora, gneva i otvoreno ga izražava 703+Ruši sve pred sobom i gazi preko mrtvih 704+Buntovna, osvetoljubiva i nesaradljiva ličnost 705+Poseduje iskustvo da se destrukcijom može potčiniti svet 66 706+Opasnost i prepreke otklanja destrukcijom koja i uživa

707+Intelektualka samostalnog, slobodnog ponašanje 726+Muškarac pomalo feminiziranog ponašanja 727+Žena koja pasivno i konformistički prihvata polnu ulogu 751+Ispoljava oralno- agresivno ponašanje 752+Ponos i prijatnost izraženi kroz vitalnu ekspanziju 753+Visoko moralna ličnost 800+Ponaša se društveno, srdačno, prijateljski, predusretljivo 801+Otvorena, ekstrovertirana osoba 802+Osoba koja ima empatije za druge ljude 803+Uživa u drugih ljudi i ima potrebu za vezivanjem 804+Sposobna da sebe investira u prijateljske veze 805+Prijateljstva održava preko tolerancije i razumevanja, 806+Osoba izraženih heteroseksualnih potrebe i aktivnosti 807+Oseća simpatije za ljude u celini 808+Neposredna je u izražavanju ljudske topline 826+Ponaša se nedruštveno i bez srdačnosti 827+Introvertirana je i ima teskoće u komunikaciji sa ljudima 828+Izdvojena iz društvenih odnosa pa i iz sveta realnosti 851+Bitno izmenjena neurotična osoba 900+Slaba potreba za menjanjem seksualnih partnera 901+Prosečna potreba za menjanjem seksualnih partnera 902+Velika potreba za čestom promenom seksualnog partnera 903+Retko ili nikada ne doživljava orgazam 904+Prosečno često doživljavanje ograzma 905+Uvek ili skoro uvek doživljava orgazam 906+Retko ili nikada se ne samozadovoljava 907+Prosečno samozadovoljavanje 908+Često samozadovoljavanje 909+Izrazena seksualna interesovanja u svim oblastima: 910+Prosečna seksualna zainteresovanost 911+Slabo izražena seksualna interesovanja 912+Ako je zgodna možda je "kučka" prema muškarcima. 951+Vrlo visoka iskrenost 952+Prosečna iskrenost 953+Sklonost raznoliko motivisanoj neiskrenosti 954+Ne ume da sakrije osećanja 955+Prosečno uspešno skriva osećanja 956+Vrlo uspešno krije osećanja 957+Slabo procenjuje ljude i njihove osobine 958+Prosečno tačno procenjuje ljude i njihove osobine 959+Tačno procenjuje ljude i njihove osobine 980+Emocionalnu osnovu za racionalno ponašanje 981+Nezavisnog, nametljiva, sklona takmičenju i otporna 982+Bezbrižna (u smislu "braćo, lako ćemo") 983+Nestalna, nepouzdana, pragmatična, prenebregava društvene norme 984+Stidljiva, promišlja koleba; brižna je, ponekad neiskrena 985+Spokojna, elastična, prilagodljiva, jednostavna 986+Iracionalno zabrinuta, nemir, obeshrabrena je i napeta 987+ponašanje prilagođava situaciji 988+Ličnost sposobna da brzo i uspešno prevlada stres. 989+Postoji mogućnost simulacije radi ostvarenja neke dobiti 990+Ova osoba pripada rizičnoj grupi: ema samoubistvu 991+Osoba složene i netipične psihološke strukturePreporučujem da upotrebite bateriju. 992+Verovatno su neke osobine pogrešno pripisane ovoj osobi. primenu šire bateriju testova ličnosti. 993+Preuveličava svoje teškoće u trenutnoj situaciji 994+U nepovoljnim životnim okolnostima sklonost alkoholu 995+Prosečno izražena sklonost alkoholu 996+Mala je verovatnoća za nekontrolisanim pijenjem 998+Poseduje sklonost da razvija psihosomatske smetnje 67

Tabela ??: Opisni statistici sirovih skorova dimenzija PIE-a za uzorak devojčica (N=718) dobijenih različitim skoring-formulama (INK, ZAS, LIŠ itd) Američke Devojčice Dečaci Momci Devojke Muškarci Žene AS SD AS SD AS SD AS SD AS SD AS SD AS SD 18.800

4.959

14.604

5.302

10.681

3.781

6.273

4.105

9.946

4.312

10.106

5.627

17.775

5.055

15.489

3.963

34.159

6.655

28.69 7 22.17 9 28.94 6 14.21 6 14.33 8 9.469

7.726

21.13 0 35.09 7 34.27 7

11.79 1 10.09 2 9.868

11.89 4 11.72 0 10.77 6 8.040 6.107

34.44 8 25.44 8 23.26 9 14.74 2 13.90 2 12.94 2 18.80 0 34.48 1 32.86 9

8.679

8.046

10.31 3 10.84 9 6.048

31.49 7 18.33 0 15.78 3 6.355

8.247 8.524 8.956 8.465 8.049

6.355

5.336

24.28 5 16.60 8 20.17 5 8.093

9.795

5.413

8.836

5.143

12.69 3 13.50 2 30.63 2 35.48 9

7.827

9.853

5.860

6.240

13.68 1 31.21 6 32.15 9

7.078

7.735 7.141

7.387 8.167

7.544 8.594 6.188

7.489 6.989

20.62 8 12.80 4 16.18 7 9.265 11.09 3 13.36 7 13.34 6 22.88 5 30.26 9

5.64 0 6.44 2 6.15 9 6.16 5 5.28 0 7.60 4 6.69 3 6.04 5 6.42 4

24.893

6.653

16.906

6.864

17.632

6.579

10.542

6.515

8.840

5.286

10.661

6.587

17.481

6.539

25.342

6.779

32.755

7.528

Tabela ??: Matrica korelacija sirovih skorova na uzorku devojčica (N=718) obrađenih različitim skoringformulama (u prvom redu su korelacije sa skorova dobijene po starom priručniku) INK ZAS ORJ LIŠ ODB AGR IST REP BIA Devojčice.901 .822 .811 .768 .558 .913 .759 .883 .491 stari kao Dečaci .870 .905 .967 .861 .822 .920 .935 .940 .889 kao Momci .870 .898 .972 .928 .735 .949 .940 .952 .911 kao Devojke .965 .969 .979 .954 .932 .963 .971 .953 .931 kao Muškarci .889 .917 .941 .881 .785 .969 .900 .952 .748 kao Žene .954 .836 .939 .775 .609 .912 .888 .907 .903 Tabela ??: Korelacije skoring formula izračunavanja sirovih skorova za dečake (N=330 i devojčice (N=718), INK ZAŠT ORIJ LIŠE ODBA DEST ISTR REPR BIA Momci-Dečaci 994 976 978 914 981 988 952 970 978 Devoke965 969 979 954 931 963 970 953 931 Devojčice

68

TABELA ??: PERCENTILNI SKOROVI ZA DEVOJČICE (OD 15 DO 17 GODINA), N = 718 SIROVI INKORPO ZAŠTIT ORIJEN LIŠE ODBAC AGRES ISTRA REPRO SKOR RACIJA A TACIJA NOST IVANJE IJA ŽIVANJ DUKCIJ E A 0 0 0 0 6 2 3 0 0 1 1 0 0 10 4 11 1 0 2 1 2 1 14 9 16 3 0 3 1 3 1 18 13 21 4 0 4 1 5 2 22 17 24 6 1 5 1 7 3 27 18 30 9 1 6 1 9 4 29 19 35 11 1 7 1 11 5 33 22 41 15 2 8 2 15 6 40 25 47 18 2 9 2 19 8 44 31 53 20 2 10 3 22 8 46 36 60 23 2 11 4 24 10 49 38 63 26 2 12 4 27 11 50 42 69 28 3 13 6 29 11 52 47 75 30 4 14 7 31 13 54 51 78 33 5 15 8 33 15 58 54 83 34 6 16 9 36 17 62 58 85 37 6 17 10 37 20 63 64 88 42 7 18 13 40 20 68 68 93 44 9 19 15 43 23 71 71 94 49 11 20 16 47 26 74 73 96 52 11 21 19 51 29 74 77 97 56 13 22 21 53 33 76 79 98 58 15 23 22 55 34 78 83 98 61 16 24 23 57 37 80 87 99 62 17 25 26 62 38 83 90 63 18 26 29 64 39 86 94 67 21 27 33 66 42 86 97 68 22 28 37 68 44 88 98 71 22 29 42 71 46 89 99 73 24 30 47 73 47 91 75 27 31 53 78 53 92 77 30 32 58 80 56 93 80 31 33 64 81 59 94 82 36 34 72 82 61 95 86 39 35 83 84 63 95 87 42 36 94 85 67 96 89 45 37 99 86 71 98 91 47 38 89 74 98 91 51 39 91 78 99 93 54 40 92 81 93 58 41 93 83 94 65 42 94 87 96 73 43 95 90 96 79 44 97 95 97 84 45 98 97 98 91 46 99 98 99 96 46 99 99 69

BIAS 0 0 0 0 0 1 1 1 1 2 2 3 4 5 6 7 7 9 9 9 11 13 13 16 17 20 21 22 24 26 29 32 35 38 40 44 48 52 58 62 67 71 78 83 88 95 99

TABELA ??: PERCENTILNI SKOROVI ZA DEČAKE (OD 15 DO 17 GODINA), N = 330 ISTRA SIROVI INKORPO ZAŠTIT ORIJEN LIŠE ODBAC AGRES ŽIVANJ SKOR RACIJA A TACIJA NOST IVANJE IJA E 0 0 0 1 0 0 4 1 1 0 0 1 0 5 9 1 2 1 1 2 0 9 13 3 3 1 3 3 0 14 18 6 4 2 3 5 0 18 21 10 5 2 5 6 0 22 25 12 6 2 8 7 1 23 30 15 7 3 9 8 8 27 33 17 8 3 11 8 15 32 36 21 9 3 13 11 26 36 38 23 10 5 17 14 29 40 43 25 11 5 18 16 36 43 47 29 12 7 19 18 43 47 51 32 13 7 23 18 51 51 54 37 14 7 23 22 55 55 58 40 15 10 27 23 61 57 60 45 16 10 30 24 68 62 62 47 17 10 34 27 73 64 66 51 18 12 35 29 76 67 68 53 19 12 38 33 79 70 71 55 20 13 40 38 80 73 73 59 21 14 41 41 84 74 74 64 22 16 42 43 88 74 76 68 23 17 44 45 90 77 77 69 24 21 47 45 92 77 78 72 25 25 51 49 94 79 82 75 26 26 52 54 95 81 84 78 27 26 55 57 96 84 86 80 28 29 59 60 99 87 86 83 29 32 60 65 88 90 86 30 34 63 68 90 92 88 31 35 68 73 92 92 90 32 39 71 74 92 93 94 33 43 75 77 92 95 98 34 47 76 79 93 95 99 35 47 79 82 95 95 36 51 82 84 95 97 37 54 84 86 98 97 38 60 86 87 99 97 39 62 90 90 99 40 66 92 92 41 72 95 95 42 77 96 99 43 84 97 44 90 98 45 92 99 45 99

70

REPRO DUKCIJ A 0 0 0 1 1 1 1 1 2 3 3 3 4 7 7 8 9 11 12 12 14 14 15 16 16 18 21 22 25 29 32 34 36 38 40 46 49 55 60 66 71 79 86 95 99

BIAS 0 0 1 1 1 1 1 1 1 2 3 3 3 7 8 8 11 11 12 12 13 14 16 17 21 21 22 27 32 32 34 37 39 44 49 52 60 65 70 77 85 95 99

INKOR PORAC IJA Pr- Br -Bd 6 =2-1 7 =2-1 9 =1-1 10=1-1 12=1-1 13=1-2 17=2-1 21=1-2 24=1-2 25=2-2 29=2-2 31=1-1 32=1-1 34=2-2 37=1-2 38=2-1 39=2-1 40=2-1 42=1-1 44=2-2 47=1-1 48=2-1 51=2-2 52=1-2 56=2-2 58=1-2

ZAŠTIT A

ORIJEN TACIJA

LIŠENO ST

DEVOJČICE ODBAC AGRESI IVANJE JA

REPRO B I A S DUKCIJ A Pr -Br Pr -Br Pr -Br Pr -Br Pr -Br Pr -Br Pr -Br Pr Br -Bd -Bd -Bd -Bd -Bd -Bd -Bd Bd 2 =2-2 1 =2-1 4 =1-1 2 =1-1 2 =1-1 2 =2-2 6 =2-1 6 =2-1 4 =1-1 2 =1-1 6 =1-1 10=2-1 5 =1-1 4 =1-1 7 =2-1 7 =2-1 5 =2-1 4 =2-1 9 =2-2 11=1-3 6 =1-1 5 =2-1 9 =1-1 9 =1-1 9 =2-1 9 =1-2 13=2-2 15=2-1 8 =2-1 9 =2-1 12=1-1 12=1-1 10=1-1 11=1-1 15=1-1 16=2-2 10=2-1 10=1-1 13=1-2 13=1-2 11=2-2 13=1-1 16=1-1 17=1-1 11=1-2 11=2-1 15=2-1 15=2-1 13=2-1 15=2-2 18=1-1 18=2-1 14=2-1 12=2-1 17=2-1 16=2-1 15=1-2 16=2-2 19=2-2 22=2-1 15=2-1 13=2-1 19=1-1 18=2-1 16=1-2 18=2-2 21=2-1 23=2-1 16=2-1 15=1-2 21=1-2 19=1-1 18=1-2 19=1-2 23=1-2 24=2-1 17=1-1 16=1-2 22=1-1 21=1-2 19=2-1 21=1-1 24=2-1 27=2-1 22=2-1 18=1-1 23=2-1 23=2-1 24=1-1 23=2-2 25=1-1 32=2-1 24=2-1 19=2-2 24=1-1 25=2-2 27=1-2 25=2-1 26=1-1 33=1-2 27=2-1 21=2-1 25=2-2 26=2-1 33=2-3 26=2-1 27=1-1 38=1-2 28=2-1 23=1-2 26=2-1 27=2-1 35=2-1 27=2-2 28=2-1 43=2-1 29=1-1 27=1-3 27=2-1 28=1-1 36=1-1 33=1-2 31=2-1 45=2-2 32=2-1 33=2-3 29=2-1 29=2-1 38=2-2 35=1-2 33=2-1 46=1-1 33=1-2 35=2-1 31=1-1 31=1-1 42=2-2 38=1-1 37=2-1 49=1-1 34=1-1 36=1-1 32=1-1 32=1-1 43=1-1 42=1-1 39=1-1 53=2-1 36=2-1 37=2-1 34=2-2 33=1-1 45=1-2 43=2-2 42=2-1 55=1-1 38=1-2 38=2-1 37=1-2 34=2-2 46=2-1 44=2-1 43=1-2 59=1-2 45=2-1 41=2-1 39=2-1 37=1-1 47=2-1 45=2-1 44=1-2 60=1-1 48=1-1 42=2-2 40=2-1 39=2-1 49=2-1 46=1-1 47=2-2 61=2-2 55=1-1 43=1-1 42=1-2 42=1-2 51=1-2 47=1-2 48=1-1 58=2-1 45=1-1 44=2-2 44=2-2 53=1-2 49=1-2 49=2-2 61=2-2 46=2-1 46=1-1 46=1-1 55=2-2 51=2-1 51=1-2 47=2-1 47=1-2 47=1-2 56=1-1 53=2-2 52=2-2 49=2-1 51=2-3 49=1-1 59=2-2 56=2-1 53=1-2 51=1-1 52=1-2 51=2-2 60=2-2 59=1-2 56=1-1 53=1-2 53=2-2 52=1-1 61=1-2 60=1-2 58=2-1 55=2-2 56=2-2 53=2-2 62=1-1 61=2-1 59=2-2 56=1-2 58=1-2 56=2-2 62=2-1 60=2-2 59=2-1 59=1-1 58=1-2 62=1-1 60=2-1 62=2-1 59=1-1 61=1-1 62=2-2 62=1-1

71

ISTRAŽ IVANJE

INKOR PORAC IJA Pr- Br -Bd 6 =2-1 7 =2-1 8 =1-2 10=1-2 11=2-2 12=1-2 13=1-2 17=2-2 21=1-1 22=1-1 24=1-2 25=2-2 28=1-1 29=2-2 31=1-2 32=1-3 34=2-2 38=2-2 39=2-2 42=1-1 44=2-1 45=1-1 48=2-2 51=2-1 52=1-1 56=2-1 58=1-2 61=1-2

ZAŠTIT A

ORIJEN TACIJA

LIŠENO ST

DEČACI ODBAC AGRESI IVANJE JA

REPRO B I A S DUKCIJ A Pr -Br Pr -Br Pr -Br Pr -Br Pr -Br Pr -Br Pr -Br Pr Br Bd -Bd -Bd -Bd -Bd -Bd -Bd -Bd 2 =2-1 1 =2-1 4 =1-1 2 =1-1 2 =1-1 2 =2-2 6 =2-1 6 =2-1 4 =1-1 2 =1-2 6 =1-2 4 =2-1 3 =1-1 3 =2-1 7 =2-1 7 =2-1 5 =2-2 4 =2-2 9 =2-2 5 =1-2 5 =1-2 4 =1-1 8 =1-1 8 =1-1 8 =1-1 5 =1-1 12=2-1 8 =2-2 6 =1-1 5 =2-1 9 =1-1 9 =1-1 10=1-2 8 =2-1 13=2-2 10=2-2 8 =2-2 8 =1-1 10=1-1 10=1-1 11=2-3 9 =1-1 16=1-1 11=1-2 10=2-2 10=1-1 12=1-1 12=1-1 15=1-1 10=2-1 21=2-1 12=2-1 11=1-2 11=2-2 13=1-2 13=1-2 16=1-2 11=1-2 23=1-1 14=2-1 12=2-1 15=1-2 17=2-1 14=1-1 17=2-1 15=2-1 24=2-1 16=2-1 14=2-1 16=1-2 21=1-2 17=2-1 18=1-2 16=2-2 25=1-2 17=1-2 16=2-1 18=1-1 22=1-1 21=1-2 19=2-1 18=2-2 26=1-2 18=2-1 17=1-2 19=2-2 24=1-1 22=1-1 22=1-1 19=1-2 27=1-1 21=2-1 21=2-1 23=1-1 25=2-2 24=1-1 24=1-2 23=2-1 28=2-1 22=2-1 22=2-2 27=1-2 26=2-1 25=2-2 27=1-2 26=2-1 31=2-1 24=2-2 24=2-2 29=2-1 28=1-1 26=2-1 29=2-1 27=2-2 32=2-1 29=1-2 25=1-1 33=2-3 29=2-2 28=1-1 32=1-1 33=1-2 34=1-1 31=2-1 28=2-1 38=2-2 31=1-2 29=2-1 33=2-2 35=1-1 36=2-1 32=2-2 29=1-2 41=2-1 32=1-3 31=1-2 35=2-1 38=1-2 39=1-1 33=1-2 31=2-1 42=2-1 34=2-2 32=1-2 38=2-3 43=2-2 42=2-1 34=1-2 32=2-2 43=1-1 37=1-1 34=2-2 39=2-1 45=2-1 43=1-1 38=1-3 33=1-2 45=1-1 38=2-1 38=2-1 43=1-2 46=1-1 44=1-2 39=1-1 34=1-2 49=2-1 39=2-1 39=2-1 45=1-2 47=1-1 47=2-2 43=2-1 38=1-3 55=2-1 42=1-1 42=1-1 46=2-1 49=1-2 48=1-1 44=1-1 39=1-1 59=2-1 44=2-2 44=2-2 48=2-1 53=2-2 51=2-2 45=2-2 44=1-1 60=2-1 47=1-1 47=1-1 49=2-1 59=1-2 52=1-3 48=1-1 45=2-2 61=1-2 48=2-1 48=2-1 53=1-1 60=1-2 53=2-2 55=1-1 48=1-2 51=2-2 51=2-2 55=2-1 61=2-2 56=1-2 58=2-2 52=2-1 52=1-2 52=1-2 57=1-1 62=2-1 59=2-1 59=1-1 55=1-1 53=2-1 53=2-1 59=2-1 60=2-2 61=2-2 58=2-1 56=2-2 56=2-2 61=1-3 61=2-2 58=1-2 58=1-2 62=1-1 60=1-1 60=1-1

72

ISTRAžI VANJE

4.3.1 Objašnjenje termina Ako se posmatra grafik na PIE-JRS (kao celina) dva su termina važna: prosečna i normalna ličnost. Termin prosečna ličnost se susreće kada se upoređuju profili grupa (videti sliku 5 i 6). U tom slučaju grafik ima izgled "kruga u krugu", zasenčeni deo (unutrašnji krug) retko prelazi granice 60-tog percentila, a retko se spušta ispod 45percentila. Nikada se takav profil ne može sresti kod profila pojedinca: to jednostavno protivureči logici emocionalne dinamike osobe. Naravno. tada se postavlja pitanje "normalnosti osobe" ako pojam prosečnosti izraženih dimenzija nije upotrebljiv u smislu normalnosti. Opšti odgovor glasi da je normalna osoba ona koja ima ljudima "pristupne dimenzije" (Istraživanje, Reprodukcija, Inkorporacija i Zaštita) višlje od 50 percentila, a "odstupne" (preostale četiri) niže od 50 percentila. Međutim, u drugom načinu interpretacije (preko kombinacija dve, tri ili više emocionalnih dimenzija) koristićemo pojmove: visok-nizak, povišen i snižen. Preciznosti radi, termini povišen-snižen nalaze se u rasponu AS plus/minus 1SD, a visok-nizak u području gornjih i donjih 25% (76-ti i viši percentil i 24 i niži percentil). STANDARDIZACIJA PIE-JRS ZA ZAVRŠNI OSNOVNOŠKOLSKI I POČETNI SREDNJOŠKOLSKI UZRAST Ciljevi: a) Opšti cilj je bio da se psiholozima osnovnih škola obezbedi test za potrebe profesionalnog usmeravanja učenika u srednje škole, a psiholozima srednjih škola za savetodavni rad i objektivnije izvršavanje uobičajenih radnih zadataka školskog psihologa (rad sa nastavnicima, roditeljima, pomoć učenicima u učenju i prilagođavanju zahtevima škole itd. b) Posebni ciljevi (tehničke prirode) su bili da se odrede skoring-formule radi dobijanja šablona za izračunavanje dimenzija PIE-JRS na prelaznom usrastu osnovne i srednje škole, a zatim (na osnovu ukupnih skorova dimenzija) izračunanje percentila Postupak: Ponovo je sproveden uobičajeni postupak primenjen pri reviziji PIE-JRS na našu populaciju. a) U računarski program (bazu podataka) uneti su, ajtem-po-ajtem protokoli ispitivanja, a zatim su izračunati sirovi skorovi za svaku skalu testa i svaki uzorak ponaosob na način koji je naveden u Priručniku (Kostić, 1997 po već postojećim šablonima, za devojke i momke). b) Sračunate su ajtem-po-ajtem interkorelacije svake emocije iz para sa svakom skalom. c) Na osnovu rezultata iz prethodnog koraka ponderisani su svi parovi emocija najvećim koeficijentima za datu skalu (Plučikovu dimenziju). Tako je dobijen donekle nov složaj osobina koje grade svaku od osam osnovnih emocija. Korelacije između dimenzija dobijenih na standardan i nov način videti tabelu 2. Dakle, posledica ovog postupka je da više nije moguće porediti pojedince ili grupe na nivou sirovih skorova ako pripadaju različitim normativnim poduzorcima. Poređenja imaju smisla tek na nivou percentila, odnosno standardizovanih mera koje su u skladu sa kružnim (circumplex) dijagramom. d) Ponovo su sračunati sirovi skorovi za sve skale (u skladu sa dobijenim rezultatima iz prethodnog koraka e) Izračunati su procenti i određene norme za grafički i verbalni prikaz psihološkog nalaza ispitanika za svaki od dva poduzorka ponaosob. Uzorak: Standardizacija je izvršena na uzrastu osmih razreda osnovne škole i prvih razreda srednjih škola iz Beograda, Zemuna i Niša (videti tabelu). Uzorak sačinjava 330 ispitanika muškog i 718 ispitanica. Ispitivanje je izvršeno u vreme školskih časova. Psiholozima navedenih škola (videti tabelu) dugujemo zahvalnost i za tu činjenicu. Tabela 1: Struktura uzorka po školama i imena psihologa koji su nam pružili dargocenu pomoć ŠKOLA N PSIHOLOG OŠ "Miloš Crnjanski" 128 Gordana Kexić OŠ "Mladost" 97 Smilja Avramov X-novobeogradska gimnazija 137 Zorica Panić Muzička škola "Kosta Manojlović" 142 Vladimir Karlić Birotehnička škola 119 Tihomir Ilić, zamenik direktora Škola lepote 126 Svetlana Marić Ekonomska škola 102 Dara Miladinović Medicinska škola - ZEMUN 103 Vladimir Karlić Mašinska škola - NIŠ 94 Mirjana Mladenović UKUPNO 1048 73

Rezultati: Tabela 2: Matrica korelacija sirovih skorova na uzorku devojčica (N=718) obrađenih različitim skoring-formulama (u prvom redu su korelacije sa skorovima dobijenih po starom, slovenačkom, priručniku) INK ZAS ORJ LIŠ ODB AGR IST REP BIA Devojčice.901 .822 .811 .768 .558 .913 .759 .883 .491 slovennačke Devojke .965 .969 .979 .954 .932 .963 .971 .953 .931 Žene .954 .836 .939 .775 .609 .912 .888 .907 .903 Dečaci .870 .905 .967 .861 .822 .920 .935 .940 .889 Momci .870 .898 .972 .928 .735 .949 .940 .952 .911 Muškarci .889 .917 .941 .881 .785 .969 .900 .952 .748 t-razlika-1 1.98 0.38 1.08 0.20 2.34 2.75 10.2 0.26 1.4 t-razlika-2 16.7 15.4 13.7 11.0 9.8 9.5 18.1 10.1 5.5 Na osnovu prethodne tabele može se zaključiti o jednom aspektu boljitka od standardizacije testa za ovaj uzrast: grubo rečeno, devojčice su najsličnije devojkama, zatim momcima, pa tek onda ostalim uzrasno-polnim segmentima populacije. Dakle, emocijonalna svojstva osobe najviše određuje pol pa uzrast, naravno, ako se prihvati da je PIE-JRS reprezentativan test emocija. Svakako, teško bi bilo naći primedbu ovom zaključku, imajući u vidu činjenice iz razvojne i psihologije individualnih razlika. S obzirom na dimenzije i uporedni uzorak devojaka valjanost dimenzija je poboljšana najviše za dimenziju odbacivanja i BIAS, a najmanje za orijentaciju i istraživanje. Naravno, praktična važnost standardizacije se ne može proceniti na osnovu korelacija, već upoređivanjem razlika između AS sirovih skorova međusobno najsličnijih uzoraka devojčica i devojaka; najpre izračunamo dimenzije skoring-formulama za devojčice (novi šabloni) i devojke (stari - žuti šabloni). Razlike AS dimenzija istog uzorka dobijene različitim skorovanjem navedene su u pretposlednjem redu tabele 2 (t-razlika-1) Iz tabele je očigledno da je t-razlika-1 značajna na nivou 1% za odbacivanje, agresiju i istraživanje, na nivou 5% za inkorporaciju, dok za ostale dimenzije razlike nisu značajne. Psihometrijski rečeno, greška merenja (ako se ne uzmu u obzir uzrasne razlike) je značajna za četiri dimenzije. Razlike su, što je razumljivo, još ubedljivije (sve značajne iznad nivoa 1%) za celinu validacionih uzoraka devojaka (N=581) i devojčica za sirove skorove (t-razlika-2) u tabeli kada su uzorci obrađeni sopstvenim skoring formulama dimenzija. Empirijski podaci u korist razdvajanja postupka izračunavanja sirovih skorova za dečake od maldića još su ubedljivi! Pogledajmo tabelu 3. Tabela 3: Matrica korelacija sirovih skorova na uzorku dečaka (N=330) obrađenih različitim skoring-formulama INK ZAS ORJ LIŠ ODB AGR IST REP BIA Dečaci946 859 717 819 849 944 924 876 834 slovenačke Devojke 945 926 951 864 932 970 898 954 889 Žene 945 945 880 789 916 968 809 906 910 Devojčice 906 897 956 851 848 949 922 927 849 Momci 993 975 976 894 972 986 949 963 972 Muškarci 950 934 887 850 859 915 762 938 942 t-razlika-1 3.94 9.50 10.97 20.27 6.68 0.08 9.06 7.23 4.11 t-razlika-2 2.49 10.70 12.26 25.28 9.89 2.18 10.34 5.78 7.87 Ponovo je potvrđen nalaz da emocijonalna svojstva osobe najviše određuje pol, ali ne i uzrast. Koeficijenti korelacija najviši sa momcima, ali ne postoji jasan tren sličnosti sa ostalim uzrastima, pa čak ni s obzirom na pol, već se koeficijenti menjaju od dimenzije do dimenzije. Ako izračunamo dimenzije skoring-formulama za dečake (novi šabloni) i momke (stari - plavi šabloni), a zatim razlike AS dimenzija dobićemo podatke u pretposlednjem redu tabele 3 (t-razlika-1) Iz tabele je očigledno da je trazlika-1 značajna na nivou 1% za sve dimenzije izuzev agresije (gde razlike nije značajna). Psihometrijski rečeno, greška merenja (ako se ne uzmu u obzir razlike dečaka i mladića) je značajna za sve dimenzije. U poslednjem redu su navedene razlike AS dimenzija na nivou uzoraka: za 74 dečake (N=330) i momke (N=977). Ovde su značajne sve

razlike na nivou iznad 1%, izuzev dimenzija inkorporacije i agresije (te dve razlike su značajne na nivou većem od 5%, a manjem od 1%. Jedini razuman okvir za interpretaciju, po našem mišljenju, razlika između polova može se objasniti različitim načinima sticanja seksualnog identiteta. Naime, "Žena se postaje rođenjem, a muškarac mora da uči da bude muškarac" (Tavris i Offir 1987, str. 79). Upravo na ovom uzrastu učenje muške uloge je najintezivnije: sticanje polnog i ličnog identiteta, proživljavanje prvog seksualnog iskustva i uspostavljanje prvih ozbiljnih ljubavnih veza i odnosa. Naravno, dimenzija agresije bi mogla da bude sporna jer razlike nisu ubedljive s obzirom na uzrast. Međutim, to je (ako se u obzir uzmu sve emocionalne dimenzije) jedina kod koje je socijalno učenje i uzori potpuno različito i to od malih nogu s obzirom na pol. Naime, muške bebe, dečaci, mladići i muškarci su uvek nemirniji, aktivniji i agresivniji od beba ženskog pola, devojčica, devojaka i žena. Drugim rečima, stilovi vasppitanja su u svim razvijenim kulturama bitno različiti najviše za ovu emocionalnu dimenziju. Zaključujemo, da će psiholog moći preciznije da opiše svoje ispitanike srednjoškolskog uzrasta zato što PIE-JRSom "izaziva" dimenzije koje ovaj test meri a"...učinak tog izazivanja vrednuje tako što se individualni rezultati (sirove skorove) upoređuju sa rezultatima dobijenih kod sličnih individua u jednakoj situaciji" (Bujas, 1968, podvlačenje naše). Iz tabela 2 i 3 je očito da je ovo upoređivanje preciznije za one dimenzije za koje je t-razlika obrade istog uzorka različitim skoring-formulama značajna (odbacivanje, agresija, istraživanje i inkorporacija) kod ispitanika ženskog pola, dok su kod muškog pola sve razlike značajne. LITERATURA: Bujas Z (1968): OSNOVI PSIHOFIZIOLOGIJE RADA, JAZU, Zagreb Tavris C i Offir C (1987): NAJDUŽI RAT, Prosvjeta, Zagreb

75