Princip Rada Oto Motora

Visoka skola tehnickih strukovnih studija Cacak

Seminarski rad iz Masinskih elemenata II Motori sa unutrasnjim sagorevanjem

Student: Srdjan Zlaticanin 304/11

Profesor: Svetozar M. Markovic

Sadrzaj:

Princip rada oto motora................................................. 3 Prvi takt- Usisavanje........................................................4 Drugi takt- Sabijanje........................................................5 Treci takt- Sagorevanje....................................................7 Cetvrti takt Izduvavanje..................................................8 Zakljucak.........................................................................11 Literatura........................................................................12

2

Princip rada oto motora

Motor je pogonska masina koja neki vid energije kontinuirano pretvara u mehanicki rad. Svrha motora je da pretvara gorivo u kretanje i time obezbedi kretanje automobila.Trenutno,najlaksi nacin da se napravi kretanje od goriva je sagorjevanje goriva unutar motora. Kada se govori o cetvrotaktnom motoru ,podrazumeva se da je rec o oto motoru kod kojih jedan radni cilkus ima cetri hoda: usisavanj,sabijanje,eksplozija (sirenje) i izduvavanje. Rradi potpunijeg pracenja principa rad cetvrotaktnog motora, bice opisan realizacija svakog od navedenih taktova, uz prepostavku da je vec poznata funkcija svakog dela koji posredno ili neposredno ucestvuje u realizaciji rada motora.Realizovanje radnog ciklusa cetvrotatnog motora moze se videti na slikama

3

Prvi takt- Usisavanje

Prvi takt - Usisavanje stvarne promene pritiska u cilindru cetvrotatnog oto i dizel motora,u ovom slucajupri kretanju klipa od spoljne ka unutrasnjoj mrtvoj tacki u cilindru se stvara pritisak (Pa spljni atmosverski pritisak)i motor usisava smesu ili vazduh u zavisnosti da li je oto ili dizel krece se od tace 1 prema tacki 2.Okretanjem kolenastog vratila uslovljeno je kretanje klipnjace i klipa,kretanje klipa od mrtve tacke(GMT)do doljne mrtve tacke (DMT) povecava se velicina slobodne zapremine, a posledica toga je stvaranja pritiska u cilindru tada je izduvni ventili zatvoren a usisni ventil koji se otvara pomocu breg bregastog vratila oko 12% pre (GMT).Pod pritisak se prenosi pomocu usisnih cevi .Sa obzirom na to da je uspostavljenja posredna veza izmedju usisne cevi i cilindra, to radna smesa , odnosno slobodni prostor potpunjuje vazduh sve dok traje usisavanje odnosno dok se ne zatvori usisni ventil.

4

Drugi takt- Sabijanje

Drugi Takt- Sabijanje po zavsenom usisavanj pocinje sabijanje smese vazduha i beyina koji se nalazu gasovitom stanju.Kretanje klipa prema GMT smanjuje se zapremina a povecava pritisak sto omugucava bolje vratolozenje usisane smese.Sabijanje radne smese traje dok klip nestigne neposredno ispred GMT za vreme kretanje klipa pritisak radne smese se povecava, jer se sabija u manju zapreminu. Uporedo sa povecanjem pritiska povecava se i teparatura smese koja pri kraju sabijanja, za zavisnosti od vrste motora dostize: kod oto motora oko 100 c nizu temperaturu od teparature

5

samopaljenja smese, a kod dizel motora 200-300 c vecu teparaturu od temparaturu samopaljenja goriva. Osnovna razlika izmedju oto i dizel motora je u tome sto se kod dizel motora paljenje goriva vrsi samo od sebe (samo zapaljenje).Naime dizel motori sabijaju vazduh i zbog visokih pritiska i temparatura koje se postizu zbog sabijanja gorivo koje se ubrizgava u tako sabijen vazduh pali se sam od sebe.Kod oto motora paljenje goriva koje se nalazi u prostoru za sagorevanje pomesano sa vazduhom vrsi se elektricnom varnicom. Naime kod oto motora mora se voditi racuna da ne dodje do samopaljenja smese, dok je za dizel motor to jedini nacin paljenja.

Dvotakni motor

Osnovni zahvat za sve dvotakne motore je da smesa ili (vazduh) koja se ubacuje u cilindar motora bude predhodno sabijena , ato se isto moze uraditi i kod cetvotaknih motora.U slucaju da cetrorotakni motori rade sa natpunjenjem (predhodno sabijena smesa ili vazduh se uduvava u cilindar) takvi motori su vecih snaga od istih motora bez natpunjenjem.

6

Motori sa natpunjenjem ili kako se obicno kaze motori sa kompresorom imaju znatno vecu snagu (specificnu snaga) i kao takvi mogu da budu isto oto ili dizel motori.

Treci takt- Sirenje Kad klip stigne neposredno pred GMT, dolazi do paljenja odnosno pocetak sagorevanja.Posto prakticno ne moze nastati trenutno sagorevanje vec je potrebno da protekne odredjeno vreme klip se i dalje krece prema SMT.U trenutku kada klip promeni smer kretanja na njega deluje uslovljavajuci ga da se krece prema UMT.Sagorevanje treba tako podesiti da se maksimalni pritisak postigne nesto posle SMT.Zbog porasta pritiska pocinje ekspanzija gasa u cilindar sto predstavlja radni hod. Utrenutak kad klip menja smer i pocinje da se krece od SMT prema UMT dovedena toplota sagorevanja stvara pritisak koji deluje ne klip uslovljavajuci da se krece prema UMT.Takt sirenja

7

pocinje od trenutka zavrsetka takta sabijanja tacno kada je klip promenio smer kretanja. Zavisno od ciklusa (oto ili dizel) kod motora se i primenjuju i razliciti stepeni kompresije pa su samim tim i razlicite vrednosti pritiska na kraju sabijanja kao i maksimalni pritisak u procesu sagorevanja.Dizel-motori rade sa vecim pritiscima pa su samim tim i nnjihove konstrukcije robusnije i pravljenje od kvalitetnijeg materijala.

Cetvrti takt- Izduvavanje Po zavrsenom taktu sirenja kao deo ciklusa nadovezuje se realizacija takt izduvavanja.Izduvavanje sagorenih gasova pocinje nesto pre DMT kad su otvoreni izduvni ventili i traje sve dok nedodje klip u SMT. Kad klip promeni smer pocinje da se krece prema GMT, potiskuje izduvane gasove i uslovljavlja njihovo kretanje kroz otvore izduvnog ventila u izduvni sistem odnosno u atmosferu.

8

Raspored pojedinacnih taktova se moze dati u zavisnosti od ugla kolenastog vratila.Cetvrti takt je zadnji u ciklusu od cetri takta kada se klip vrati u SMT (srednju mrtvu tacku) tada pocinje takt usisavanja, onda takt sabijanja takt sagorevanja ili sirenja i zadnji takt tj. izduvavanje , to su cetri osnovna rada takt motora.

Princip rada oto motora se zasniva na 4 takta 1 usisavanje 2 sabijanje 3 sagorevanje (sirenje) 4 izduvavanje

9

Oto motor ili dizel motor ima veliku primenu u svim oblastima masina koje koristim u svakodnevnim potrebama za olaksanje zivota.Veliku primenu imaju i Automobilskoj industriji gde su jedan od najvaznijih delova automobila svakom decenijo kostrukcija motora ostaje ista samo dolazi do malih promena i poboljsanja u radu motori sa unutrasnjim sagorovanjema su jedan od velikih koraka ka usavsavanju drugih motora. Kod dvotaknih motora to rad motora se vrsi u dva takta gde je usisavanje i sabijanje obuhvata 1 takt da gde sagorevanje i izduvavanje obuhvata drugi takt.

10

Zakljucak:

Motor je pogonska mašina koja neki vid energije pretvara u mehanički rad. U zavisnosti od toga koji se vid energije pretvara u mehanički rad postoje: elektromotori, toplotni motori, hidraulični motori, pneumatski motori itd.. Toplotni motori hemijskom reakcijom stvaraju radno telo (produkt sagorevanja) sa visokim stepenom potencijalne energije (pritisak produkta sagorevanja) pod čijim dejstvom motorni mehanizam proizvodi mehanički rad. Toplotna energija toplotnih motora dobijena sagorevanjem goriva preobražava se delimično u mehaničku energiju. Motori sa unutrašnjim sagorevanjem su u mnogim oblastima privrede glavni izvori pogonske energije. Spektakularnom i brzom razvoju drumskog i vazdušnog saobradaja u velikoj su meri doprineli ekonomični i u pogonu sigurni motori sa unutrsšnjim sagorevanjem. Saobradaj na vodi, kod manjih plovnih objekata skoro isključivo, a kod velikih u znatnoj meri koristi motore sa unutrašnjim sagorevanjem.Savremeni razvoj poljoprivrede stvara široko područje plasmana motora sa unutrašnjim sagorevanjem.Kod građevinskih mašina kao i u rezervnim i pomodnim centralama sa uspehom se primenjuju motori sa unutrašnjim sagorevanjem.N ajzad,treba istadi da odbrane jedne zemlje u znatnoj meri zavisi od stepena motorizacije, te i ona koristi motore sa unutrašnjim sagorevanjem u svim vidovima njihove primene. Motorna industrija ima svoje značenje kao pogonska sila ne samo vozila ved i ukupne privrede svake zemlje: -najvedi poreski prihodi se uzimaju od nje, -ona zapošljava najbrojnije ljudske i proizvodne kapacitete, i -ima bududnost.

11

Literatura

-"Motori sa unutrasnjim sagorevanjem Beograd.motor" -"Motori i motorna vozila" Profesor: Profesor: - Josip C. Lenasi -Tomislav A. Ristanovic

12

13