prikaz naučnog članka - struktura

STRUKTURA PRIKAZA NAUČNOG ČLANKA

1. Segment 1: Uvod u prikaz članka. U uvodnom delu prikaza, najpre je potrebno ukratko (u jednoj do dve rečenice) predstaviti širi teorijski

kontekst iz

kog proizilazi

istraživanje prikazano

u

članku. (Npr. „Ovo istraživanje je jedno u nizu istraživanja koja se bave problemima mentalne reprezentacije prostornih odnosa...“, ili

„Istraživanje

ličnosti...“,

proističe

ili

okarakterisati

iz

psiholeksičkog

„Istraživanje

kao

prikazano

razvojno-psihološka

pristupa

u

radu

studija

opisu

može

se

afektivnog

vezivanja...“). Trebalo bi navesti karakter istraživanja ( da li je

ono

laboratorijsko

/

naturalističko,

eksplorativno/

replikativno/ parametarsko/ eksplanatorno) i namenu istraživanja (fundamentalno / primenjeno). Primeri (preuzeti iz prikaza knjiga)1:

Uvod

u

prikaz

knjige

“KREATIVNOSTI

U

ŠKOLI

–

GDE SMO SADA I KUDA DALJE?” Od humanističkih shvatanja o „kreativnom individualizmu“ do danas, diskursi o kreativnosti su se smenjivali i prožimali, omogućavajući niz različitih načina da se opojmi kreativnost. Diskursi pedagogije, kliničke psihologije, psihologije inteligencije, ali i ekonomije, tokom

vremena

su

oblikovali

obrazovne

politike

I

odgovarajuće

društvene prakse. U skladu sa tim diskursima, „kreativni subjekt“ mogao

je

da

bude

pozicioniran

kao

„poseban“,

„autentičan“,

„produktivan“ ili „inteligentan“. Tokom poslednjih decenija XX veka u evropskoj obrazovnoj politici dominira diskurs o društvu znanja, u kome se znanje konceptualizuje kao, pre svega, ekonomski resurs.

Uvod u prikaz knjige “VEZA IZMEĐU DEPRESIJE I ANKSIOZNIH STANJA – JEDAN, DVA ILI TRI POREMEĆAJA”

1

Prikazi knjiga donekle se razlikuju od prikaza članaka, ali uvodi u prikaz imaju mnogo sličnosti. Informacije date u prikazu i njegovu složenost treba prilagoditi formatu članka, odnosno sadržaju konkretnog članka koji se prikazuje.

Konceptualni i empirijski odnos između anksioznosti i depresije je predmet

dugotrajne

različitih

naučne

stanovišta,

istraživanjima

i

debate.

ukazuje

stanovištima

Monografija

na

i

daje

zajedničke

pronalazi

razloge

pregled

elemente

među

konfuzije

koja

postoji u svakom segmentu ovog problema.

Uvod

u

prikaz

knjige

“THE

CHILD`S

RIGHT

TO

PLAY

pravima

deteta

A Global Approach” Jedno

od

osnovnih

dečijih

prava

po

Konvenciji

o

Ujedinjenih nacija jeste pravo na igru. Iako se čini kao nešto čemu ne treba posvetiti previše pažnje (dovoljno je napraviti samo par igrališta za decu), knjiga koja je ovde predstavljena pokazuje svu kompleksnost

ovog

problema.

Sama

knjiga

nastala

je

kao

rezultat

međunarodne konferencije održane 2001. godine u Njujorku na kojoj su se okupili istraživači i praktičari iz celog sveta. Svima njima bilo je zajedničko interesovanje za dečiju igru, ali na sasvim ozbiljan i stručan način.

Dakle, u uvodu u prikaz članka potrebno je odgovoriti na sledeća pitanja: a) Kojoj oblasti (psihološkoj disciplini) pripada istraživanje koje se opisuje u članku? b) Kako

se, prema

klasifikovati

kriterijumima predstavljenim

istraživanje?

(Odrediti

vrstu

u udžbeniku, istraživanja

može prema

stepenu kontrole, uslovima izvođenja, cilju i nameni.)

2. Segment

2:

formulisati

Prikaz osnovni

uvodnog problem

dela

članka.

U

ovom

delu,

istraživanja

i

navesti

treba

hipoteze,

ukoliko ih autori daju. Ukoliko autori nisu eksplicitno naveli hipoteze, teorijskog

ali

se

one

konteksta,

mogu

naslutiti

potrebno

ih

je

na

osnovu

naznačiti.

problema Trebalo

i bi

predstaviti način na koji autori argumentuju važnost i vrednost problema istraživanja.

Važna

stavka

su

osnovne

teorijske

postavke

iz

kojih

proizilazi

problem istraživanja. Međutim, teorijske koncepcije ne treba suviše detaljno

prikazivati

niti

prosto

nabrajati

(dakle,

ne

treba

ih

detaljno prepričavati), već je potrebno predstaviti njihovu vezu sa problemom istraživanja, odnosno logički sled koji vodi od teorijskih postavki ka konkretnom problemu. Pitanja: a)

Šta je osnovni problem istraživanja? Da li je on jednostavan ili složen

(da

li

istraživanja)?

Da

podrazumeva li

su

se

više

autori

specifičnih

osvrnuli

na

problema

teorijski

i

praktični značaj problema istraživanja? b)

Kako je autor formulisao hipoteze? (Da li postoje eksplicitno formulisane hipoteze? Ako postoje – da li su u formi nultih ili alternativnih hipoteza? Da li su nabrojane ili su navedene na drugačiji

način,

i

kako?

Ako

autor

nije

jasno

formulisao

hipoteze, da li to predstavlja nedostatak istraživanja – odnosno, da

li

su

ovakvom

istraživanju

uopšte

potrebne

hipoteze?

Ako

hipoteze nisu eksplicitno formulisane, da li se može naslutiti šta autor pretpostavlja? Ukoliko smatrate da može, pokušajte da sami formulišete hipoteze.) c)

Kako

je

autor

organizovao

uvodni

deo?

Da

li

je

uvodni

deo

strukturisan po principu „levka“, „obrnutog levka“, ili na neki treći način (kako)? d)

Na kojim teorijskim postavkama se zasniva problem istraživanja? (Odgovoriti što kraće, ako je moguće u najviše 5 rečenica).

e)

Da li autor uverljivo prikazuje vezu između teorijskih znanja, odnosno

rezultata

dosadašnjih

istraživanja,

i

problema

istraživanja? f)

Mislite

li

da

je

autor

u

uvodnom

delu

izostavio

neke

važne

informacije, ili naveo neke suvišne? 3. Segment 3: Prikaz odeljka „Metod“. Potrebno je navesti sve bitne stavke

odeljka

Metod.

Kada

su

u

pitanju

eksperimentalna

istraživanja, to su subjekti, stimulusi, nacrt i postupak, a kada je

reč

o

korelacionim

studijama

uzorak,

instrumenti,

metodi

obrade podataka i postupak (ili drugačije, ukoliko su autori tako

naveli2). Budući da neki od ovih segmenata sadržavaju mnoštvo informacija

koje

bi

otežale

čitljivost

prikaza,

moguće

ih

je

sažeti, ali tako da se najvažnije informacije zadrže. Npr:

Na mapi Kraljeva odabrano je dva puta po četiri ulice koje

Na mapi Kraljeva odabrano je dva puta po četiri ulice koje

čine dva trapeza, sa sledećim vrednostima uglova α = 90,

čine trapeze nepravilne forme, a na mapi Kosovske

ß = 90,

Mitrovice četiri ulice koje čine trapez nepravilne forme i

γ = 118, δ = 62 (uglovi su na oba trapeza bili

identični). Na mapi Kosovske Mitrovice odabrane su četiri

pet ulica koje čine nepravilan petougao.

ulice koje čine trapez (sa uglovima α = 78, ß = 92, γ = 101, δ = 89) i pet ulica koje čine petougao (sa uglovima α = 91, ß = 87, γ = 138, δ = 136, ε =88). U istraživanju je inicijalno učestvovalo 939 ispitanika, ali

Uzorkom je obuhvaćen 901 ispitanik (43,7 % muškaraca i

je taj broj, nakon isključenja neadekvatno popunjenih

56,3 % žena). Starost ispitanika bila je između 18 i 65

upitnika, sveden na 901. Uzorkom su obuhvaćena 394

godina, sa prosečnom vrednošću 28,96. Polovi su bili

(43,7 %) muškarca i 507 (56,3 %) žena. Starost ispitanika

ujednačeni po starosti.

kretala se u rasponu od 18 do 65 godina, sa modalnom vrednošću 21, pri čemu je prosečna starost iznosila 28,96 godina (SD= 10,96). Među polovima nema starosnih razlika (ASм= 29,67; АSž= 28,4; t= 1,73, df = 899, p>0,05; Levinov F= 0,84, df= 901, p>0,1).

Pored

kratkog

prikaza

segmenata

odeljka

Metod,

treba

odgovoriti

na

sledeća pitanja: a) Da

li

su

autori

prikazali

sve

važne

pojedinosti?

Ima

li

informacija koje nisu potrebne? b) Da li struktura odeljka Metod odgovara konvencionalnoj strukturi karakterističnoj

za

paradigmu

kojoj

ovo

istraživanje

pripada

(preciznije – da li je struktura odeljka Metod karakteristična za eksperimentalna, odnosno neeksperimentalna istraživanja)? 4. Segment

4:

rezultate

Prikaz

koji

odeljka

„Rezultati“.

predstavljaju

direktan

Potrebno

odgovor

je

na

prikazati

istraživačko

pitanje, a deskriptivne pokazatelje ne treba uvrštavati u prikaz. Prikaz

ne

treba

da

bude

opterećen

numeričkim

pokazateljima;

najbolje bi bilo da se rezultati „prepričaju“, a ukoliko je neka brojčana

vrednost

posebno

važna

za

razumevanje

ishoda

istraživanja, može se navesti. Najvažnije je da rezultati budu 2

Odeljak postupak se u nekim korelacionim studijama ne javlja samostalno, već u okviru segmenta uzorak.

opisani ili prikazani tako da odgovor na istraživačko pitanje bude jasan.3 Npr.: Rezultati ukazuju na značajnu povezanost Traženja

Rezultati ukazuju na statistički značajnu, visoku

senzacija i dimenzija PEN modela (R = 0,582,

povezanost Traženja senzacija i dimenzija PEN

p