Prezentacija Nasledno Pravo

VEŽBE I PREDMET, MESTO U PRAVNOM SISTEMU I POJAM NASLEDNOG PRAVA Predmet naslednog prava – imovinski odnosi koji nastaju povodom smrti nekog lica, nasledno-pravni odnosi Mesto naslednog prava u pravnom sistemu - deo imovinskog (građanskog) prava Pojam naslednog prava a) u objektivnom smislu – skup pravnih normi koje regulišu nasleđivanje u jednoj državi b) u subjektivnom smislu – pravo koje naslednik stiče na zaostavštini umrlog lica po osnovu nasleđivanja, na osnovu normi iz objektivnog naslednog prava c) kao nauka – proučava pojedine institute iz domena naslednog prava i norme koje regulišu te institute, daje kritičke ocene datih rešenja i predlaže nova POJAM NASLEĐIVANJA Sticanje zaostavštine umrlog lica od strane naslednika, putem stupanja u imovinsko-pravne odnose u kojima se nalazilo umrlo lice u momentu smrti, na mesto tog lica Umrlo lice – ostavilac Lice koje stupa u imovinske odnose umesto umrlog lica – naslednik, sukcesor, heres (lat.) Imovina koja je pripadala umrlom u momentu njegove smrti – zaostavština, hereditatis (lat.) IZVORI NASLEDNOG PRAVA Ustav RS Zakon o nasleđivanju (1995.) Zakon o vanparničnom postupku (1982.) OSNOVNA NAČELA NASLEDNOG PRAVA Načelo ravnopravnosti Načelo sticanja zaostavštine ipso jure Načelo ograničene slobode testiranja Načelo zabrane ugovornog nasleđivanja Načelo univerzalne sukcesije Načelo ograničene odgovornosti za dugove ostavioca Načelo oficijelnog raspravljanja zaostavštine OSNOVNI USLOVI ZA NASTUPANJE NASLEĐIVANJA Smrt fizičkog lica Postojanje zaostavštine Postojanje naslednika Postojanje pravnog osnova za nasleđivanje 1

Smrt fizičkog lica Faktička smrt fizičkog lica Biološka smrt, trajni prestanak svih životnih funkcija organizma Viventis non datum hereditas (lat.) Proglašenje nestalog lica za umrlo Opšta nestalost – lice nestalo u običajenim okolnostima, uslovi: 1. da je lice nestalo 2. da lica sa kojima je uobičajeno kontaktiralo, a ni bilo koja druga lica, ništa ne znaju o njemu najmanje 5 godina od dana kada je zadnji put viđeno

Posebna nestalost – događaj koji izaziva veliku opasnost, smrt većeg broja lica (pad aviona, potapanje broda, požar, rat i sl.), uslovi: 1. da je lice nestalo u određenom opasnom događaju 2. da lica sa kojima je nestali uobičajeno kontaktirao, a ni druga lica, ne znaju ništa o njemu najmanje 6 meseci od dana prestanka opasnosti 3. ako je lice nestalo u ratnim događajima, da se o njemu ništa ne zna najmanje godinu dana od prestanka rata Odluku o proglašenju nestalog lica za umrlo donosi sud (vanparnica), na predlog ovlašćenog lica, koje ima određeni pravni interes. Utvrđivanje tačnog dana i časa smrti ostavioca Naslednici mogu biti samo lica koja su nadživela ostavioca Utvrđuje se koji su potencijalni naslednici nesposobni, nedostojni i isključeni iz nasleđivanja ili lišeni nužnog dela Utvrđuju se prava, pravna stanja, pravne moći i obaveze ostavioca Počinju teći određeni rokovi Prema stanju u momentu smrti određuje se nadležnost suda komorijenti – lica koja su umrla u istoj nesreći Zaostavština

2

Pojam – skup svih prava, pravnih stanja, pravnih moći (aktiva) i obaveza (pasiva) koje su pripadale ostaviocu u momentu smrti, a koje su nasleđivanju podobna, i koje su slobodne za nasleđivanje. Sastav zaostavštine 1)

Pravo svojine na pokretnim i nepokretnim stvarima (izuzetak – predmeti domaćinstva)

2)

Stvarne službenosti (službenost prolaza, službenost dovoda vode)

3)

Pravo trajnog korišćenja na zemljištu u društvenoj ili državnoj svojini

4) Založna prava ostavioca 5) Prava autorstva (ukoliko nije istekao rok) 6) Sva obligaciona prava ostavioca (osim ličnih) 7) Sav novac 8) Privatno preduzeće, ili udeo u privatnom ili mešovitom preduzeću 9) Pravna stanja koja imaju za posledicu nastanak imovinskog prava (održaj) 10) Državina stvari i prava ostavioca 11) Razne pravne moći (otkaz) 12) Sve ostaviočeve obaveze (osim onih vezanih za ličnost) Predmeti domaćinstva – stvari koje služe svim članovima porodičnog domaćinstva za zadovoljenje njihovih svakodnevnih potreba (zamrzivač, frižider, šporet, nameštaj, posuđe i posteljina) - po pravilu samo oni predmeti koji služe zadovoljavanju svakodnevnih potreba i koji su uobičajene vrednosti - ne ulaze u zaostavštinu - pripadaju ostaviočevom bračnom drugu i ostaviočevim potomcima, koji na njima stiču zajedničku svojinu - cilj: zaštita ekonomskog položaja lica koja su živela u zajednici sa ostaviocem i da bi se, koliko je to moguće, ublažili psihički potresi tih lica nastali usled smrti ostavioca Naslednici Fizička lica - zakonski i zaveštajni naslednici - uslov – da je lice živo u momentu smrti ostavioca i da nadživi ostavioca bar nekoliko trenutaka Pravna lica - zaveštajni naslednici - uslov – postojanje u momentu smrti ostavioca, potpuno oformljeno 3

Slučajevi kada nije neophodno da naslednik postoji u momentu smrti ostavioca a) začeto nerođeno dete (nasciturus) b) pravno lice u osnivanju c) osnivanje zadužbine Nemogućnost nasleđivanja a) nesposobnost za nasleđivanje (stranci - reciprocitet) b) nedostojnost za nasleđivanje (protivpravno ponašanje) I Razlozi koji se odnose na protivpravno ponašanje naslednika prema samom ostaviocu - ubistvo ili pokušaj ubistva ostavioca sa umišljajem - navođenje ostavioca, prinudom, pretnjom ili prevarom da sačini ili zaveštanje ili neku odredbu iz zaveštanja i sprečavanje ostavioca

opozove

da sačini ili opozove

zaveštanje - uništenje i falsifikovanje ili skrivanje zaveštanja, u nameri da se spreči ostvarenje poslednje volje ostavioca - teže ogrešenje o zakonsku obavezu izdržavanja ostavioca - ne pružanje nužne pomoći ostaviocu II Razlozi koji se odnose na protivpravno – društveno opasno ponašanje naslednika koje nema veze sa ostaviocem - vojni obveznik koji je napustio zemlju da bi izbegao dužnost njene a nije se vratio u zemlju do ostaviočeve smrti (ne postoji više u

odbrane,

pravu RS)

Odricanje od nasleđa a) odricanje od nasleđa koje nije otvoreno (ugovor) - u našem pravu nije dopušteno b) odricanje od nasleđa kada je nasleđe otvoreno - ovo pravo nije strogo vezano za ličnost naslednika, ne gasi se

njegovom

smrću, može se odreći nasleđa samo u svoje ime - naslednik ne može postavljati bilo kakve uslove prilikom odricanja - odricanje ima trajno dejstvo c) nemogućnost odricanja od nasleđa - ne može se odreći nasleđa onaj naslednik koji je raspolagao

zaostavštinom u

celini ili delimično - ne može se odreći nasleđa RS kada se javlja kao zakonski naslednik PRAVNI OSNOVI POZIVANJA NA NASLEĐE Pravni osnovi koji se zasnivaju na volji ostavioca a) Ugovor o nasleđivanju – u našem pravu nije dopušteno 4

b) Zaveštanje (testament) – jednostrani pravni posao koji sačinjava sam

budući

ostavilac, a kojim određuje naslednika na svojoj zaostavštini Pravni osnovi koji postoje nezavisno od volje ostavioca (Zakon) - na osnovu zakona se određuje ko se poziva da nasledi zaostavštinu ostavioca kada to nije odredio sam ostavilac  VEŽBE

II

 NASLEĐIVANJE NA OSNOVU ZAVEŠTANJA  Zaveštanje, testament, poslednja volja  Testamentum (lat.) – koja se sastoji od 2 reči: testatio = svedodžba, osvedočenje mens = namera, volja  Zaveštalac ili testator – lice koje sačinjava testament  Bitne odlike zaveštanja 1. Pravni posao čije dejstvo nastupa tek počev od momenta smrti zaveštaoca 2. Pravni posao kojim zaveštalac vrši raspored svoje zaostavštine 3. Jednostrani pravni posao 4. Pravni posao koji ne može biti sačinjen preko zastupnika 5. Pravni posao koji može biti opozvan u svako doba 6. Dobročin pravni posao 7. Strogo formalni pravni posao  SPOSOBNOST ZA SAČINJAVANJE ZAVEŠTANJA  Postoje 2 vrste uslova za sticanje zaveštajne sposobnosti: 1. Opšti uslovi: a) da je lice navršilo 15. godina života b) da je lice sposobno za rasuđivanje -

ovi uslovi moraju biti ispunjeni u momentu sačinjavanja zaveštanja, kao i u momentu kada zaveštalac vrši izmene, dopune i opoziv zaveštanja

2. Posebni uslovi -

kod pojedinih oblika zaveštanja pored opštih, potrebno ispunjenje i posebnih uslova

-

npr. kod svojeručnog i pismenog zaveštanja, poseban uslov je da zaveštalac zna da čita i piše

 ZAVEŠTAOČEVA VOLJA ZA SAČINJAVANJE ZAVEŠTANJA  animus testandi – zaveštačeova iskazana namera da izvrši raspored svoje zaostavštine putem zaveštanja na određeni način 5

 Zaveštačeova volja mora biti: 1. slobodna (bez prinude, pretnje, prevare i zablude) 2. ozbiljna i stvarna (namera da volja proizvede faktičko i pravnо dejstvo) 3. određena (namera zaveštaoca određena ili odrediva) 4. bezuslovna (bez uslovljavanja rasporeda zaostavštine)  OBLICI ZAVEŠTANJA U NAŠEM PRAVU I NJIHOVO GRUPISANJE 1. SVOJERUČNO ZAVEŠTANJE 2. PISMENO ZAVEŠTANJE PRED SVEDOCIMA 3. SUDSKO ZAVEŠTANJE 4. KONZULARNO ZAVEŠTANJE 5. MEĐUNARODNO ZAVEŠTANJE 6. BRODSKO ZAVEŠTANJE 7. VOJNO ZAVEŠTANJE 8. USMENO ZAVEŠTANJE  Grupisanje zaveštanja  s obzirom na njihova zajednička svojstva 1. javna – sudelovanje organa javne vlasti (sudsko, konzularno, međunarodno, brodsko i vojno zaveštanje) i privatna (svojeručno, pismeno zaveštanje i pred svedocima i usmeno) 2. pismena (sva osim usmenog) i usmena 3. redovna – mogu sačiniti sva zaveštajno sposobna lica u svakoj prilici, nezavisno od momenta i okolnosti (svojeručno, pismeno zaveštanje pred svedocima, sudsko, konzularno i međunarodno zaveštanje) i vanredna (brodsko, vojno i usmeno)  Svojeručno zaveštanje  pismeno, privatno i redovno zaveštanje  uslov za oblik zaveštanja - samo zaveštajno sposobna lica koja znaju da čitaju i pišu  uslovi vezani za formu zaveštanja 1. zaveštalac mora u celosti da napiše zaveštanje svojom rukom i to tehnikom pisanja koja se naziva rukopis (ne sme pisati štampanim slovima) 2. zaveštalac mora potpisati zaveštanje svojeručno -

poželjno je da zaveštalac navede u zaveštanju i datum mesto zaveštanja

 Pismeno zaveštanje pred svedocima –alografski testament  pismeno, privatno i redovno zaveštanje  uslov za oblik zaveštanja - samo zaveštajno sposobna lica koja znaju da čitaju i pišu  uslovi vezani za formu zaveštanja 1. zaveštalac mora svedocima pokazati napisano zaveštanje 6

2. zaveštalac mora pred svedocima da izjavi da je zaveštanje koje im pokazuje pročitao i da je u njemu sadržana njegova poslednja volja 3. zaveštalac mora pred svedocima svojeručno potpisati zaveštanje 4. prisutni svedoci ispod teksta zaveštanja moraju staviti svoje potpise 5. moraju biti istovremeno prisutna najmanje dva ili više svedoka koji su poslovno sposobni, pismeni i punoletni -

u ulozi svedoka ne mogu se pojaviti sledeća lica: zaveštaočevi potomci, preci, usvojenici i njihovi potomci, svi pobočni srodnici zaveštaoca do zaključno sa četvrtim stepenom srodstva, bračni drugovi svih ovih lica i bračni drug zaveštaoca

 Sudsko zaveštanje  pismeno, javno i redovno zaveštanje  mogu sačinjavati sva zaveštajno sposobna lica  nadležnost Osnovnog suda, postupa sudija pojedinac  prva radnja koju preduzima sudija u postupku je utvrđivanje identiteta (lično poznanstvo; javna isprava + 1 svedok; izjave 2 punoletna svedoka) a zatim sledi utvrđivanje zaveštaočeve sposobnosti za sačinjavanje zaveštanja (ukoliko postoji sumnja u ovu sposobnost angažuje se sudski veštak neuropsihijatar)  uslovi vezani za formu zaveštanja 1. upozorenje od strane sudije na značaj i posledice zaveštanja, kao i o postojanju (imperativnih) normi koje regulišu pravo na nužni deo 2. usmeno izlaganje poslednje volje zaveštaoca u vezi sa raspoređivanjem njegove zaostavštine 3. unošenje zaveštaočeve izjave u zapisnik od strane sudije što autentičnije 4. upoznavanje zaveštaoca sa sadržinom zapisnika, uz mogućnost dopune 5. potpis zaveštaoca ispod teksta zapisnika, eventualnih svedoka, i unos klauzule u kojoj se navode sve preduzete radnje, potpis sudije i pečat suda  Konzularno zaveštanje  pismeno, javno i redovno zaveštanje  mogu sačinjavati svi državljani RS koji su zaveštajno sposobni, a koji se zateknu u inostranstvu po bilo kom osnovu  zaveštanje može biti sačinjeno samo u zgradi našeg diplomatskog ili konzularnog predstavništva, koje je dužno da čim sačini zaveštanje o tome obavesti sud nadležan za zaveštaočevo prebivalište  sačinjava se u postupku i pod uslovima koji važe za sačinjavanje sudskog zaveštanja  Međunarodno zaveštanje 7

 Zakon o rartikfikaciji Konvencije o jednoobraznom zakonu o obliku međunarodnog testamenta  pismeno, javno i redovno zaveštanje  mogu sačinjavati naši i strani državljani, nezavisno od mesta nalaženja imovine i prebivališta  Nadležni za postupak: sudija osnovnog suda, diplomatski ili konzularni predstavnik, zapovednik broda, vojni starešina najmanje ranga komandira čete ili starešina odvojenog odreda  uslovi vezani za formu zaveštanja 1. zaveštalac predaje ovlašćenom licu pismeno sačinjeno zaveštanje 2. zaveštalac u prisustvu sl.lica i 2 svedoka izjavljuje da je njegovo zaveštanje i da je upoznat sa njegovom sadržinom 3. potpis zaveštaoca, svedoka i ovlašćenog lica i pečat organa 4. obavezno na kraju zaveštanja sl.lice stavlja datum potpisa zaveštanja -

uz međunarodno zaveštanje ovlašćeno lice prilaže posebnu potvrdu o sačinjavanju zaveštanja, koja se izdaje na posebnom obrascu koji je propisan Konvencijom, u 2 primerka

 Brodsko zaveštanje  pismeno, javno i vanredno zaveštanje  može biti sačinjeno samo na našem brodu u vreme kada se brod nalazi na plovidbi, ili kada je usidren u stranoj luci ili na otvorenom moru  lica koja mogu sačinjavati zaveštanje – samo lica koja se nalaze na brodu koja su zaveštajno sposobna  postupak sačinjavanja isti kao i kod sudskog postupka  rok u kojem važi zaveštanje – 30 dana od dana povratka zaveštaoca u RS, u protivnom zaveštanje neće proizvoditi pravno dejstvo  Vojno zaveštanje  pismeno, javno i vanredno zaveštanje  okolnosti u kojim može biti sačinjeno – u vreme mobilizacije ili rata  zaveštanje mogu sačiniti samo lica koja se nalaze na vojnoj dužnosti  postupak za sačinjavanje isti kao i kod sudskog zaveštanja  rok u kojem važi zaveštanje – 60 dana od dana završetka rata, odnosno 30 dana od dana demobilizacije zaveštaoca  Usmeno zaveštanje  usmeno, vanredno i privatno zaveštanje 8

 okolnosti u kojim može biti sačinjeno – vanredne okolnosti (bolest zaveštaoca, elementarne nepogode, udesi, nesreće)  zaveštanje mogu sačiniti samo zaveštajno sposobna lica koja se nalaze u vanrednim okolnostima i koja nisu sposobna da sačine redovno zaveštanje  uslov vezan za formu zaveštanja - zaveštalac mora svoju poslednju volju izjaviti pred najmanje 3 istovremeno prisutna svedoka, koji su punoletni i poslovno sposobni i znaju jezik na kojem je zaveštalac izjavio svoju poslednju volju  dužnost testamentarnih svedoka da što je moguće hitnije napišu ono što su čuli od testatora i da sačinjeno pismeno predaju mesno nadležnom osnovnom sudu, ili da usmeno pred sudom daju izjavu  prestaje da važi po isteku 30 dana od dana kada su prestale da postoje vanredne okolnosti  VEŽBE

III

 SADRŽINA ZAVEŠTANJA  Najčešće zaveštalac u zaveštanje unosi klauzule: 1. o određivanju naslednika 2. o određivanju isporukoprimca 3. o određivanju naloga 4. o raspolaganjima u dozvoljene svrhe i osnivanju zadužbine 5. o isključenju ili lišenju nužnih naslednika, ili opraštanju nedostojnosti 6. o postavljanju izvršioca zaveštanja (sprovođenje poslednje volje ostavioca) 7. o raznim priznanjima, poukama, porukama i željama  Određivanje naslednika zaveštanjem  naslednik mora biti određen (tačno označeno fizičko ili pravno lice) i odrediv (dati elementi na osnovu kojih naslednik može biti identifikovan)  zaveštalac može da odredi u zaveštanju da pojedinim naslednicima pripadnu tačno određene stvari i prava iz zaostavštine, ili da svakom od naslednika pripadne po određeni procenat zaostavštine.  Obična substitucija - zaveštalac ima pravo da odredi jedno lice za naslednika (institut) i istovremeno odredi i zamenika tom nasledniku (substitut)  zaveštalac može odrediti naslednika pod uslovom: - odložni uslov (uslovljeno nastupanjem ili nenastupanjem određene činjenice) - raskidni uslov (određuje se naslednik, s tim da će lice će prestati da bude naslednik nastupanjem ili nenastupanjem određenih činjenica) -

nepostojeći će biti oni uslovi koji su suprotni javnom poretku, prinudnim propisima i dobrim običajima, zatim koji su nemogući, nerazumljivi i protivurečni 9

-

zaveštalac može odrediti naslednika vezano za određeni rok (odložni i raskidni)

 Određivanje isporukoprimca (legatara)  Legatar – lice koje na osnovu zaveštanja prima iz zaostavštine samo neke koristi, i koje, po pravilu, ne odgovara za ostaviočeve dugove (singularni sukcesor)  Dužnik isporuke – lice koga tereti isporuka  Sadržina isporuke može biti: sticanje neke stvari, prava, novca, oslobađanje od duga, pravo da se od dužnika isporuke zahtevaju neka činjenja, nečinjenja ili trpljenja.  Način ostavljanja isporuke: neposredni (zaveštalac ostavlja isporukoprimcu određenu stvar ili pravo) i posredni (zaveštalac obavezuje naslednika ili isporukoprimca da izmiri isporuku)  Isporukoprimci se namiruju tek nakon namirenja ostaviočevih poverilaca  Ukoliko zaveštalac ne odredi dužnike isporuke, onda se dužnicima smatraju svi zakonski i zaveštajni naslednici  Isporuka pada u slučajevima: kada isporukoprimac umre pre zaveštaoca, kada se odrekne isporuke, kada bude proglašen nedostojnim, kada zaveštalac otuđi ili potroši stvar isporuke, kada stvar isporuke prestane da postoji i dr.  Određivanje naloga  Nalog – teret koji zaveštanjem konstituiše zaveštalac na teret naslednika ili isporukoprimca a u korist trećih lica, s tim što se ne stvara obligacioni odnos između opterećenog lica i korisnika naloga.  ako opterećeno lice ne ispuni nalog svojom krivicom, prestaje da postoji njegovo nasledno pravo  Raspolaganja u dozvoljene svrhe i osnivanje zadužbine  Zaveštalac ostavlja zaveštanjem deo ili celu zaostavštinu sa nalogom da se tako oformljena sredstva (fond) trajno ili trajnije upotrebljavaju u neke korisne svrhe, koje on odredi zaveštanjem.  Fondom upravlja lice koje je zaveštalac odredio zaveštanjem, a ako nije određeno zaveštanjem, fondom upravljaju naslednici.  Zaveštalac može odrediti zaveštanjem da se iz sredstava zaostavštine formira zadužbina sa statusom pravnog lica (odobrenje nadležnog organa)  TUMAČENJE ZAVEŠTANJA  Radnja kojom se utvrđuje prava volja zaveštaoca  Tumače se samo one odredbe zaveštanja koje nisu dovoljno jasne  Opšta i posebna pravila o tumačenju zaveštanja Opšta pravila: 10

-

primena svih poznatih opštih pravila o tumačenju pravnih normi

-

uvek se polazi od uobičajenog značenja izraza koji su upotrebljeni u zaveštanju

-

moraju se imati u vidu opšte okolnosti vezane za ostavioca: godine starosti, zanimanje, način života, stepen obrazovanja, karakteristike sredine u kojoj je živeo

-

utvrđivanje postojanja eventualnih posebnih okolnosti koji su uticali na volju

-

ukoliko nije moguće utvrditi pravu volju ostavioca, zaveštanje treba tumačiti onako kako je najpovoljnije za naslednike.

Posebna pravila: -

ukoliko je u zaveštanju navedeno samo jedno lice kao naslednik, a nije određena veličina njegovog dela, uzima se da to lice nasleđuje celokupnu zaostavštinu

-

ukoliko je celokupna zaostavština ostavljena dvojici ili većem broju naslednika, a nisu određeni njihovi udeli, smatra se da svi oni imaju jednake udele

-

kada je određeno više naslednika i nјihovi delovi određeni, ali nije raspoređena celokupna zaostavština, ostatak nasleđuju zakonski naslednici zaveštaoca

-

u slučaju da neki od testamentarnih naslednika neće ili ne može da nasledi, zakon predviđa određene mogućnosti za priraštaj takvog dela delovima drugih naslednika

 NEVAŽNOST ZAVEŠTANJA  Nevažeća zaveštanja u celini ili nevažeće pojedine odredbe zaveštanja  Nevažeća zaveštanja mogu biti ništava i rušljiva Ništava zaveštanja a) ništavost celog zaveštanja -

ako je njegova sadržina suprotna prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim običajima

-

ako je lice mlađe od 15 godina sačinilo zaveštanje

-

ako ga je sačinilo lice koje je potpuno lišeno poslovne sposobnosti zbog nesposobnosti za rasuđivanje

-

kada je zaveštanje falsifikovano

b) ništavost pojedinih odredbi u zaveštanju -

svaka odredba koja je suprotna prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim običajima

-

odredba kojom zaveštalac određuje naslednika svom nasledniku

-

odredbe kojima zaveštalac zabranjuje svom nasledniku ili isporukoprimcu da otuđi stvar ili pravo koje mu je pripalo po zaveštanju

-

odredbe kojima se zabranjuje deoba nasledstva

-

odredbe kojima zaveštalac nešto ostavlja sudiji ili ovlašćenom licu koje postupa kao оrgan javne vlasti 11

-

klauzule kojima zaveštalac nešto ostavlja testamentarnim svedocima ili njihovim precima, potomcima, rođacima i bračnim drugovima.

-

odredbe usmenog zaveštanja kojima je zaveštalac nešto ostavio svedocima zaveštanja, njihovim potomcima, precima, pobočnim srodnicima zaključno sa četvrtim stepenom srodstva, bračnim drugovima.

Na ništavost sud pazi po službenoj dužnosti, ona se može isticati u svako doba od strane svakog fizičkog i pravnog lica, pravo na isticanje ništavosti ne zastareva, ništavost ne proizvodi nikakva pravna dejstva. Rušljiva zaveštanja a) rušljivost celog zaveštanja -

ako zaveštalac u vreme sačinjavanja zaveštanja nije bio zaveštajno sposoban, usled nesposobnosti za rasuđivanje (privremena ili trajna) -

ako pri sačinjavanju zaveštanja nije poštovan oblik i nisu ispunjeni zakonski uslovi

-

zbog mana volje, pretnja, prinuda, prevara ili zabluda

b) rušljivost pojedinih odredbi zaveštanja -

nesposobnost za rasuđivanje

-

mane volje

Poništaj zaveštanja po osnovu rušljivosti mogu tražiti samo lica koja za to imaju pravni interes, u određenim rokovima. Subjektivni – u roku od jedne godine od saznanja za postojanje razloga rušljivosti. Objektivni rok – 10 godina od dana proglašenja zaveštanja  OPOZIV ZAVEŠTANJA  Zaveštalac može opozvati zaveštanje sve do poslednjeg minuta života Uslovi za punovažnost opoziva -

zaveštalac mora biti sposoban za rasuđivanje u momentu kada je izvršio radnju opoziva

-

zaveštaočeva volja za opozivanje mora biti potpuno slobodna (mane volje)

-

radnja opoziva mora biti preduzeta sa namerom da se izvrši opoziv zaveštanja

Način opoziva zaveštanja -

sačinjavanjem drugog, novog zaveštanja

-

uništavanjem zaveštanja

-

raspolaganjem stvarima (prodaja, otuđenje) i pravima koja su obuhvaćena zaveštanjem od strane samog zaveštaoca

 ČUVANJE ZAVEŠTANJA Načini čuvanja zaveštanja 1. čuvanje zaveštanja kod zaveštaoca 2. predaja na čuvanje kod prijatelja, krvnog ili građanskog srodnika 12

3. predaja organizaciji koja izdaje prostor za čuvanje dragocenosti i hartija od vrednosti 4. predaja na čuvanje sudu – predaja zaveštanja sudiji, koji sačinjava zapisnik o predaji zaveštanja i stavlja zaveštanje u poseban omot, a zaveštaocu izdaje potvrdu o predaji zaveštanja. Zaveštalac može u svako doba povući zaveštanje iz suda.  VEŽBE

IV

 REDOVNO ZAKONSKO NASLEĐIVANJE  Raspoređivanje zaostavštine kada ne postoji testament, ili njime nije obuhvaćena cela zaostavština Činjenice koje su imale odlučujući uticaj na formulisanje pravila zakonskog nasleđivanja: 1. krvno srodstvo sa ostaviocem 2. građansko srodstvo sa ostaviocem 3. bračna veza sa ostaviocem 4. vanbračna zajednica sa ostaviocem 5. trajna zajednica života sa ostaviocem 6. lični kvaliteti naslednika 7. izdržavanje naslednika od strane ostavioca i imovno stanje naslednika 8. lični kvaliteti ostavioca 9. socijalna ili druga pomoć koju je primao ostavilac 10.

kvalitet dobara koje čine zaostavštinu

 Krvno srodstvo sa ostaviocem i njegov uticaj na zakonsko nasleđivanje  krvno srodstvo – veza između dva lica koja nastaje rođenjem  dve podele krvnih srodnika: I podela:  ostaviočevi potomci – lica koja potiču od ostavioca  ostaviočevi pretci – lica od kojih potiče ostavilac  ostaviočevi pobočni srodnici – lica koja zajedno sa ostaviocem potiču od istih predaka II podela:  bračni srodnici  vanbračni srodnici - ZON potpuno izjednačava nasledno pravni položaj bračnih i vanbračnih srodnika ostavioca  Građansko srodstvo sa ostaviocem i njegov uticaj na zakonsko nasleđivanje  srodstvo koje nastaje usvojenjem, pravna veza 13

 u našem pravu postojale su 2 vrste usvojenja: 1.

potpuno usvojenje (adoptio plena) – usvojenik raskida veze sa svojom krvnom porodicom i potpuno se uključuje u porodicu usvojioca

2.

nepotpuno usvojenje (adoptio minus plena) – zadržava veze sa krvnom porodicom, ali su mu nasledna prava prema usvojiocu znatno sužena

- Prema Porodičnom zakonu iz 2005. može se zasnivati samo potpuno usvojenje - Da bi usvojenje imalo naslednopravna dejstva određena zakonom, mora postojati punovažan ugovor o usvojenju u momentu otvaranja nasleđa Nepotpuno usvojenje i njegova naslednopravna dejstva  naslednopravni položaj usvojenika iz nepotpunog usvojenja: 1. usvojenik i njegovi potomci nasleđuju usvojenikove krvne srodnike na isti način kako bi ih nasleđivali da ne postoji usvojenje 2. usvojenik, njegovi potomci i usvojenici iz potpunog usvojenja i njihovo potomstvo nasleđuju samo usvojioca i njihova nasledna prava ista su kao i nasledna prava usvojiočeve dece i drugih usvojiočevih potomaka 3. usvojenik i njegovi potomci nikada ne mogu naslediti usvojiočeve krvne srodnike, usvojiočevog bračnog druga, niti druge usvojiočeve usvojenike.  naslednopravni položaj usvojioca iz nepotpunog usvojenja 1. ako je umro usvojenik koji ima naslednike iz prvog naslednog reda, koji hoće i mogu da naslede, usvojilac nema nikakva nasledna prava 2. usvojilac može ostvariti pravo na doživotno uživanje na delu usvojenikove zaostavštine ako nema nužnih sredstava za život i ako u roku od 1 godine od smrti usvojenika podnese sudu zahtev za ostvarenje prava na doživotno uživanje Potpuno usvojenje i njegova naslednopravna dejstva  naslednopravni položaj usvojenika iz potpunog usvojenja: 1. usvojenik iz potpunog usvojenja je u pogledu naslednih prava u svemu izjednačen sa usvojiočevom decom 2. usvojenik i njegovi potomci nemaju nikakva nasledna prava prema usvojenikovim krvnim srodnicima  naslednopravni položaj usvojioca iz potpunog usvojenja: 1. kad umre usvojenik koji ima potomke ili usvojenika koji hoće i mogu da ga naslede, usvojilac nema nikakva nasledna prava 2. ako je umro usvojenik koji nema potomaka ni usvojenika, njega nasleđuje njegov usvojilac na isti način na koji roditelj nasleđuje dete

14

3. potomke usvojenika nasleđuje usvojilac na isti način na koji roditelji nasleđuju potomke svoje dece 4. krvni srodnici usvojioca nasleđuju usvojenika i njegove potomke na isti način na koji krvni srodnici roditelja nasleđuju decu roditelja i njihovo potomstvo 5. usvojenika i njegove potomke nikada ne nasleđuju usvojenikovi roditelji i njihovi krvni srodnici  Bračna veza sa ostaviocem i njen uticaj na zakonsko nasleđivanje  naslednopravni položaj muža i žene potpuno izjednačen  bračni drug po pravilu nasleđuje svojinu kao krvni srodnici  veličina naslednog dela bračnog druga zavisi sa kojim naslednicima konkuriše za nasleđe. Kada se javlja za nasleđe sa decom ostavioca dobija isti deo kao deca, u drugom naslednom redu dobija veći deo od ostalih naslednika, naslednike iz ostalih redova isključuje.  veličina naslednog dela je načelno određena ali može se smanjiti ili povećati  važe opšta pravila koja se odnose i za druge naslednike  da bi bračni drug mogao biti naslednik, brak između njega i ostavioca mora postojati u momentu smrti ostavioca i mora biti punovažan  bračni drug neće imati pravo na nasleđe ostavioca: ako je ostavilac podneo tužbu za razvod braka, ako je bračni drug znao za postojanje ništavosti braka, ako je brak trajno prestao pre momenta delacije.  Vanbračna zajednica sa ostaviocem i njen uticaj na zakonsko nasleđivanje 

u našem pravu vanbračna zajednica sa ostaviocem nema nikakvog uticaja na zakonsko nasleđivanje

 Trajna zajednica života sa ostaviocem i njen uticaj na zakonsko nasleđivanje  ne pojavljuje se kao samostalan osnov za sticanje svojstva zakonskog naslednika, već samo kao samostalan osnov za nasleđivanje određenih predmeta iz zaostavštine (predmeti domaćinstva)  Lični kvaliteti naslednika i njihov uticaj na zakonsko nasleđivanje  Lični kvaliteti naslednika (pol, državljanstvo, red rođenja i dr.) nemaju nikakvog uticaja na zakonsko nasleđivanje u našem pravu  nasledno pravo stranaca uslovljeno reciprocitetom  Izdržavanje naslednika od strane ostavioca, imovno stanje naslednika i njegova radna sposobnost  kod redovnog zakonskog nasleđivanja može doći do smanjenja ili povećanja fiksno određenog zakonskog naslednog dela nekih naslednika s obzirom na 15

njihovo imovno stanje i radnu sposobnost – nesposobni za rad i nemaju nužnih sredstava za život (npr. nasledni deo bračnog druga u odnosu na drugi nasledni red, i pravo na nužni deo)  Lični kvaliteti ostavioca i njihov uticaj na zakonsko nasleđivanje  lični kvaliteti ostavioca (verska pripadnost, klasna ili staleška pripadnost, porodični status, zanimanje i dr.) nemaju nikakvog uticaja na pravila zakonskog nasleđivanja  Socijalna ili druga pomoć koju je primao ostavilac  Zakon o nasleđivanju nije regulisao ovo pitanje  Ustavom je određeno da se nasleđivanje zaostavštine lica koje je primalo socijalnu ili drugu pomoć može zakonom ograničiti  Zakonom o braku i porodičnim odnosima izričito je određeno da se troškovi koji su učinjeni zbog plaćanja socijalne pomoći ostaviocu mogu naplatiti iz njegove zaostavštine.  Kvalitet dobara koje čine zaostavštinu  3 kvalitativne karakteristike predmeta i prava koje čine zaostavštinu: 1. vrste predmeta i prava (pokretne i nepokretne stvari) 2. namena predmeta i prava (predmeti domaćinstva, poslovne prostorije i sl.) 3. poreklo predmeta i prava (kupljene, nasleđene stvari i sl.)  poreklo dobara iz zaostavštine može imati uticaj na pravila zakonskog nasleđivanja (npr. naslednici drugog naslednog reda mogu tražiti smanjenje naslednog dela bračnog druga ako više od polovine zaostavštine čine ostaviočeva nasleđena dobra)  VEŽBE V  RASPORED POTENCIJALNIH NASLEDNIKA U GRUPE I MEĐUSOBNI ODNOS GRUPA  Najpoznatiji sistemi rasporeda potencijalnih naslednika u grupe su: 1. sistem stepena srodstva 2. sistem bliskosti srodstva 3. parentelarni sistem 1. sistem stepena srodstva (Rusija) -

veza između ostavioca i određenog lica koja nastaje rođenjem

-

redni broj stepena srodstva određuje se prema redosledu rođenja: prva grupa (deca i roditelji ostavioca), druga grupa (unuci, dede i babe, braća i sestre ostavioca), treća grupa (praunuci, pradede i prababe, stričevi, ujaci, teteke po ocu i majci ostavioca itd.).

-

svi srodnici iste grupe se pozivaju na nasleđe i nasleđuju jednake delove zaostavštine

-

bliža grupa isključuje iz nasleđa dalju grupu

2. sistem bliskosti srodstva (Francuska, Italija, Španija) 16

-

osnovna podela srodnika na potomke, pretke i pobočne srodnike

-

prvi nasledni red čine: potomci ostavioca (dopunski kriterijum stepen srodstva)

-

drugi nasledni red: roditelji i braća i sestre ostavioca (privilegovana grupa predaka)

-

treći nasledni red: dede, babe, pradede, prababe itd. (ostali preci ostavioca)

-

četvrti nasledni red: pobočni srodnici (osim braće i sestara) sestrići i sestričine

3. parentelarni sistem -

grupe srodnika su formirane s obzirom na najbliže zajedničke pretke (redovi, kolena, parentele – parens = roditelji)

-

sve parentele formirane su u odnosu na ostavioca i svaka ima svoje rodonačelnike

-

I parentelu čine svi potomci ostavioca (deca, unuci, praunuci...), rodonačelnik je ostavilac

-

II parentelu čine roditelji ostavioca i njihovo potomstvo (braća i sestre, bratanci i bratanice, sestrići i sestričine itd.), rodonačelnici ove parentele su ostaviočevi roditelji

-

III parentelu čine babe i dede ostavioca i svo njihovo potomstvo (stričevi, ujaci, tetke itd), rodonačelnici parentele su deda i baba po majci i deda i baba po ocu.

-

IV parentelu čine prababe i pradede muške i ženske loze ostavioca i njihovo potomstvo, rodonačelnici parentele su pradede i prababe (njih 8)

-

Bitna karakteristika ovog sistema je odnos isključivosti između parentela pri nasleđivanju, sve dok ima bar jedan član iz određene parentele koji hoće i može da nasledi, ne mogu biti pozvani na nasleđe srodnici iz naredne parentele.

-

U drugoj i svim daljim parentelama prvo se pozivaju na nasleđe rodonačelnici parentele, pa tek onda njihovi potomci. Zaostavština se deli na onoliko delova koliko ta parentela ima rodonačelnika.

-

S obzirom na to kako se reguliše odnos između grupa istog stepena srodstva, postoje 2 varijante ovog sistema:

1. parentelarno – graduelni sistem 2. parentelarno – linearni sistem  Parentelarno – graduelni sistem  iz svake parentele prvo se na nasleđe poziva podgrupa koja je najbližeg stepena srodstva sa ostaviocem i ona isključuje iz nasleđa sve ostale podgrupe iz te parentele.  ne mogu nasleđivati istovremeno srodnici iz jedne parentele koji su različitog stepena srodstva sa ostaviocem, već samo srodnici istog stepena srodstva.  kod ovog sistema dolazi do neograničene primene prava priraštaja, a isključena je primena prava predstavljanja  ovaj sistem bio osnova zakonskog nasleđivanja u šerijatskom pravu  Parentelarno – linearni sistem 17

 u okviru svake podgrupe formiraju se uže grupe – grane ili linije  prvo dolazi do primene prava predstavljanja, a tek ako ne može biti primenjeno to pravo primenjuje se pravo priraštaja  mogu se istovremeno pojaviti na nasleđe srodnici različitog stepena srodstva sa ostaviocem (njihov nasledni položaj nije isti)  isti naslednopravni položaj imaju nosioci linija, a ostali naslednici iz jedne linije mogu da dobiju svi zajedno samo deo koji bi pripao nosiocu linije.  ovaj sistem uzet je kao osnova na kojoj su formirana pravila zakonskog nasleđivanja u našem pravu.  Pravo predstavljanja  ius reprezentationis  zakonom određena mogućnost da potencijalni zakonski naslednici koji čine jednu liniju stupe u nasledna prava i obaveze koja pripadaju nosiocu njihove linije, u slučajevima kada nosilac linije nije mogao da postane naslednik  ima dvostruko dejstvo: a) omogućuje određenom krugu potencijalnih naslednika da faktički postanu naslednici b) precizno određuje naslednopravni položaj tih lica  Zakon dopušta primenu prava predstavljanja kada neko lice nije postalo naslednik zbog toga što je: umrlo ili proglašeno za umrlo pre smrti ostavioca, kao i kada je bilo nedostojno da nasledi ili je isključeno iz nasleđa  Pravo priraštaja  ius accrescendi  zakonom određena mogućnost da nasledni deo jednog naslednika nezavisno od njegove volje pripadne drugim naslednicima koji se sa naslednikom nalaze u istom kolenu, istoj podgrupi i istom stepenu srodstva  dvostruko dejstvo: a) određuje kome će pripasti nasledni deo koji je trebao da dobije potencijalni naslednik koji nije i faktički postao naslednik b) određuje način podele ovog naslednog dela  po Zakonu o nasleđivanju, u prvom, drugom i trećem naslednom redu prvenstveno se primenjuje pravo predstavljanja, a tek ako ne može da se primeni pravo predstavljanja onda se primenjuje pravo priraštaja.  u četvrtim i daljim naslednim redovima primenjuje se samo pravo priraštaja  REDOVNI ZAKONSKI NASLEDNI REDOVI

18

 Odnos pri pozivanju na nasleđe postavljen je na principu isključivosti. Dok god ima i jedan naslednik iz prvog naslednog reda koji hoće i može da nasledi, ne mogu biti pozvani na nasleđe naslednici drugog naslednog reda (odstupanje – kada se radi o bračnom drugu ostavioca)  Prvi redovni zakonski nasledni red a) svi potomci ostavioca b) usvojenici ostavioca i njihovo potomstvo c) bračni drug ostavioca (samo ako ima bar jedan potomak ili usvojenik koji nasleđuje sa njim) -

zaostavštinu nasleđuju na jednake delove

-

ako neko od dece ili usvojenika nema potomstva ili ne može da postane naslednik, njegov deo prirasta u jednakim procentima naslednim delovima ostale dece, usvojenika i bračnog druga

 Drugi redovni zakonski nasledni red a) bračni drug ostavioca b) roditelji ostavioca c) svi potomci ostaviočevih roditelja -

na nasleđe se najpre pozivaju bračni drug i roditelji ostavioca

-

ako je jedan od roditelja umro pre ostavioca, umesto njega se pozivaju na nasleđe njegova deca – sestre i braća ostavioca

-

braća i sestre po ocu mogu se javiti na nasleđe samo mesto ostaviočevog oca, isto važi i za braću i sestre po majci

-

celokupna zaostavština se deli na dva jednaka dela. Jednu polovinu dobija bračni drug ostavioca, a drugu polovinu dobijaju ostaviočevi roditelji i istu dele na dva jednaka dela

 Treći redovni zakonski nasledni red a) deda i baba ostavioca po ocu b) deda i baba ostavioca po majci c) svi potomci deda i baba obe loze  ostavština se deli na dva jednaka dela. Jedan deo pripada babi i dedi po ocu a drugi babi dedi po majci  prvo se primenjuje pravo predstavljanja, a ako ne može, onda pravo priraštaja  Četvrti, peti i dalji redovni zakonski nasledni redovi  naslednici su samo pradede i prababe ostavioca obe loze  potomci pradeda i prababa ne mogu nikada biti pozvani na nasleđe  primenjuje se samo pravo priraštaja  VEŽBE VI 19

 POVEĆANJE, SMANJENJE NASLEDNOG DELA OSTAVIOČEVIH POTOMAKA POVEĆANJE NASLEDNOG DELA OSTAVIOČEVE DECE (2 uslova po ZON): 1. ako među ostaviočevom decom ima bar jedno dete kome ostaviočev bračni drug nije roditelj 2. ako je imovina bračnog druga veća od imovine koja bi mu pripala pri podeli zaostavštine na jednake delove - da bi došlo do povećanja moraju biti ispunjena oba uslova kumulativno - sud ocenjuje opravdanost i veličinu povećanja - najviše 2 puta povećanje dela deteta u odnosu na veličinu dela bračnog druga - svakom detetu se određuje jednak nasledni deo (vanbračnom takođe) - ZON ne predviđa mogućnost za smanjenje naslednog dela ostaviočevih potomaka  POVEĆANJE, SMANJENJE NASLEDNOG DELA BRAČNOG DRUGA POVEĆANJE NASLEDNOG DELA BRAČNOG DRUGA - u prvom naslednom redu nema mogućnosti da se poveća njegov nasledni deo - u drugom naslednom redu postoje 2 mogućnosti za povećanje njegovog naslednog dela: a) može zahtevati u svojinu celokupnu zaostavštinu kada nema nužnih sredstava za život a zaostavština je toliko mala da bi u slučaju njene podele bračni drug dospeo u vrlo tešku materijalnu situaciju b) može zahtevati, kada nema nužnih sredstava za život, konstituisanje plodouživanja na delu zaostavštine ili celoj zaostavštini (lične službenosti) koju su nasledili ostali naslednici (zahtev se može staviti najdalje u roku od jedne godine od smrti ostavioca) - pri donošenju odluke sud će uzeti u obzir: dužinu trajanja zajednice između ostavioca i bračnog druga, imovno stanje ostalih naslednika, sposobnost za privređivanje bračnog druga i ostalih naslednka i celokupnu vrednost zaostavštine SMANJENJE NASLEDNOG DELA BRAČNOG DRUGA - u prvom naslednom redu može doći do smanjenja u korist dece ostavioca samo u slučajevima kada među decom ima bar jedno dete čiji drugi roditelj nije preživeli bračni drug - u drugom naslednom redu ostali naslednici mogu tražiti smanjenje naslednog dela bračnog druga kada su ispunjeni sledeći uslovi: 1) ako više od polovine zaostavštine čine dobra koja je nasledio ostavilac 2) ako zajednica života između ostavioca i bračnog druga nije dugo trajala - nasledni deo bračnog druga se može smanjiti najviše do ¼ zaostavštine 20

- deo zaostavštine za koji je smanjen nasledni deo bračnog druga, sud će dodeliti samo naslednicima koji su tražili smanjenje  POVEĆANJE, SMANJENJE NASLEDNOG DELA OSTAVIOČEVIH RODITELJA POVEĆANJE NASLEDNOG DELA OSTAVIOČEVIH RODITELJA 1) konstituisanje plodouživanja na delu zaostavštine koji nasleđuju bračni drug i potomci drugog roditelja (kada roditelji žive zajedno, a nemaju nužnih sredstava za život, po jednu idealnu četvrtinu zaostavštine u svojinu – ukupno jednu polovinu, dok se na drugoj polovini koja je pripala bračnom drugu konstituiše plodouživanje) 2) sticanje u svojinu celokupne zaostavštine (ako je zaostavština toliko male vrednosti da bi njenom podelom ostaviočevi roditelji zapali u materijalnu oskudicu) - sud uzima u obzir: dužinu trajanja zajednice između ostavioca i bračnog druga, imovno stanje ostaviočevih roditelja kao zajednice ili svakog roditelja posebno ako je zajednica prestala, sposobnost za privređivanje oba roditelja, imovno stanje bračnog druga i sposobnost za privređivanje, imovno stanje potomaka ostaviočevog roditelja koji nije mogao ili hteo da nasledi, i ukupnu vrednost zaostavštine. SMANJENJE NASLEDNOG DELA OSTAVIOČEVIH RODITELJA - ako ostaviočevi roditelji žive zajedno njihov nasledni deo može biti opterećen delimično, u istoj srazmeri, ili u celosti, plodouživanjem u korist bračnog druga - ako je zajednica života između roditelja trajno prestala nasledni deo može biti opterećen delimično, u celosti, plodouživanjem u korist drugog roditelja - roditelj neće dobiti ništa iz zaostavštine u situaciji kada bračni drug dobije celokupnu zaostavštinu  PRAVO NA NUŽNI DEO - je pravo jednog naslednika da po sili zakona, nezavisno od volje ostavioca, nasledi određeni deo zaostavštine KONCEPCIJE PRAVNE PRIRODE PRAVA NA NUŽNI DEO a) pravo na nužni deo kao nasledno pravo b) pravo na nužni deo kao obligaciono pravo c) pravo na nužni deo u vidu prava na izdržavanje iz zaostavštine PRAVNA PRIRODA PRAVA NA NUŽNI DEO PO ZON - nužnom nasledniku pripada novčana protivvrednost nužnog dela i to kao obligaciono pravo - pravo na nužni deo se može pretvoriti u stvarno pravo  Lica koja mogu biti nužni naslednici u našem pravu OSNOVNI PREDUSLOV – da bi neko lice postalo nužni naslednik, to lice mora biti pozvano na nasleđe po pravilima redovnog zakonskog nasleđivanja u odnosu na 21

konkretnog ostavioca. (npr. zahtev oca ostavioca za nužni deo će biti odbijen ukoliko postoje ostaviočevi potomci koji hoće i mogu da naslede) KRITERIJUMI PREMA KOJIMA SU ODREĐENI NUŽNI NASLEDNICI a) objektivni kriterijumi (krvno srodstvo, građansko srodstvo, bračna veza i stepen srodstva: svi ostaviočevi potomci, usvojenici i njihovi potomci, bračni drug, roditelji i ostaviočev usvojilac iz potpunog usvojenja) b) objektivno-subjektivni kriterijumi (vezane za tačno određenog naslednika – trajna nesposobnost za rad i nedostatak nužnih sredstava za život: ostaviočev usvojilac iz nepotpunog usvojenja, ostaviočeva braća i sestre, dede i babe i ostali preci)  Nužni nasledni redovi u našem pravu Prvi nužni nasledni red a) ostaviočeva deca i svi njihovi potomci b) ostaviočevi usvojenici i svi njihovi potomci c) ostaviočev bračni drug - dokle god ima bar jedan nužni naslednik iz ovog reda, na nužni deo nemaju pravo nužni naslednici ostalih naslednih redova Drugi nužni nasledni red a) ostaviočevi roditelji b) ostaviočev usvojilac c) ostaviočevi braća i sestre (ne ulaze njihovi potomci) Treći nužni nasledni red a) ostaviočevi baba i deda po ocu b) ostaviočevi baba i deda po majci Četvrti i dalji nužni nasledni redovi a) pradeda i prababa ostavioca od obe loze - svi ostali preci ostavioca ako su trajno nesposobni za rad i ako nemaju nužnih sredstava za život  Veličina nužnog dela u našem pravu - način pojedinačnog određivanja nužnog dela – najpre se izračunava zakonski deo nužnog naslednika, a zatim se na ime nužnog dela priznaje određeni procenat od tog zakonskog dela - nužni deo potomaka, usvojenika i njihovih potomaka i ostaviočevog bračnog druga iznosi 1/2 od dela koji bi im pripao po pravilima zakonskog nasleđivanja - nužni deo svih ostalih nužnih naslednika iznosi 1/3 od dela koji bi im pripao po pravilima zakonskog nasleđivanja - ako neko od nužnih naslednika neće ili ne može da nasledi, njegov nužni deo ne 22

prirasta nužnim delovima ostalih nužnih naslednika  Način ostavljanja nužnog dela u našem pravu - zaveštalac može na ime nužnog dela da ostavi nužnom nasledniku određeni procenat zaostavštine koji je manji od procenta koji bi mu pripao po pravilima redovnog zakonskog nasleđivanja - zaveštalac može na ime nužnog dela da ostavi nužnom nasledniku izvesnu sumu novca, tačno odeređene stvari ili prava iz zaostavštine - ako je zaveštanjem nužnom nasledniku ostavljeno po vrednosti onoliko koliko je njegov nužni deo ili više, on nema pravo da traži još nešto iz zaostavštine na ime nužnog dela. U suprotnom, on ima pravo da traži dopunu nužnog dela.  Pravni položaj nužnih naslednika - ako je zaveštalac na bilo koji način opteretio nužni deo nužnog naslednika smatraće se da je nužni deo bez tereta - kada nužni naslednik stiče deo prava i stvari iz zaostavštine njegov položaj je isti kao i položaj bilo kog redovnog zakonskog naslednika - u pogledu prvenstva namirenja, nužni naslednik se namiruje posle ostaviočevih poverilaca, ali pre isporukoprimca - nužni naslednik ne odgovara za ostaviočeve dugove do visine vrednosti nužnog dela  Izračunavanje nužnog dela i raspoloživog dela - nužni deo zaostavštine je onaj deo koji mogu da naslede nužni naslednici i protivno volji ostavioca. Ovim delom zaostavštine ostavilac ne može raspolagati. - preostali deo zaostavštine naziva se raspoloživi deo i sa njime ostavilac može raspolagati kako on želi Način određivanja ukupne vrednosti zaostavštine radi utvrđivanja nužnog dela - osnovna operacija pri utvrđivanju nužnog dela je izračunavanje obračunske vrednosti zaostavštine, i to na sledeći način: a) utvrđivanje stvarne vrednosti svih dobara koje čine zaostavštinu b) vrednost iz tačke “a” umanjuje se za iznos koji se dobija kada se saberu: svi ostaviočevi dugovi, troškovi popisa i procene zaostavštine i troškovi sahrane c) na vrednost iz tačke “b” dodaje se vrednost poklona koje je ostavilac činio raznim licima, te zbir “b + c” čini obračunsku vrednost zaostavštine - za utvrđivanje vrednosti poklona od značaja je: a) u kom momentu se vrši utvrđivanje poklona (kod nas) b) koje stanje poklonjene stvari se uzima pri obračunu - pri obračunu se neće uzimati u obzir i neće se pridodavati: 23

a) pokloni dati za postizanje opšte korisne svrhe b) pokloni koji se po samom zakonu ne uračunavaju u nasledni deo c) manji uobičajeni pokloni d) ono što je izdvojeno iz zaostavštine potomcima koji su živeli u zajednici sa ostaviocem na ime njihovog doprinosa u povećanju vrednosti te zajednice e) vrednosti domaćinstva f) ono što je ostavilac utrošio na izdržavanje i školovanje zakonskog naslednika  Isključenje nužnih naslednika iz nasleđa Razlozi isključenja po ZON: 1) kada se nužni naslednik povredom neke zakonske ili moralne obaveze teže ogrešio prema ostaviocu, ostavilac ga može isključiti iz nasleđa (npr. izdržavanje) 2) ako naslednik učini sa umišljajem neko teže krivično delo prema ostaviocu, ili ostaviočevom bračnom drugu, ili ostaviočevom detetu, ili ostaviočevim roditeljima 3) ostavilac može isključiti naslednika iz nasleđa ukoliko se naslednik odao neradu i nepoštenom životu - Ostavilac može samo zaveštanjem isključiti nužnog naslednika, i to ako takvu volju izrazi na nesumnjiv način - može da ga isključi potpuno ili delimično  Lišenje nužnog dela u korist potomaka nužnog naslednika - lišen nužnog dela može biti samo potomak i to bilo koji a ne samo prvostepeni, dok ostavilac ima ovlašćenje da isključi iz nasleđa svakog nužnog naslednika, kada se za to steknu uslovi Razlozi lišenja: 1) nužni naslednik može biti lišen nužnog dela ako je prezadužen 2) nužni naslednik može biti lišen nužnog dela ako se rasipnički ponaša Razlozi koji se odnose na potomke lica lišenog nužnog dela: 1) maloletno dete ili 2) maloletnog unuka od ranijeg preminulog deteta ili 3) punoletno dete nesposobno za privređivanje ili 4) punoletnog unuka od ranijeg preminulog deteta koji je nesposoban za privređivanje -lišenje može narediti samo ostavilac, kroz zaveštanje.  Ostvarivanje i zaštita prava na nužni deo -

Nužni naslednici mogu istaći: prigovor protiv klauzule o isključenju i lišenju, zatim podneti

tužbu za poništaj zaveštanja, tužbu za izmenu zaveštajnih raspolaganja i tužbu za povraćaj poklona 24

Prigovor protiv klauzule o isključenju iz nasleđa i lišenju nužnog dela - 2 vrste prigovora: 1) prigovor koji se odnosi na razloge isključenja ili lišenja 2) prigovor koji se odnosi na način isključenja ili lišenja Podnošenje tužbe za poništaj zaveštanja - parnična tužba, ako su zaveštanjem povređena prava nužnih naslednika Tužba za izmenu zaveštajnih raspolaganja - moguća modifikacija zaveštajnih raspolaganja radi namirenja nužnog dela - smanjenje zaveštajnih raspolaganja radi namirenja nužnog dela: 1) smanjuju se na način kako je to predvideo zaveštalac 2) ako ostavilac nije izrazio volju u vezi ovoga, sva zaveštajna raspolaganja će se smanjiti u istom procentu 3) svi zaveštajni naslednici koji su po zaveštanju obavezni da daju isporuku i isporukoprimci koji su dužni da nešto isplate, mogu tražiti da se njihove obaveze smanje u istoj srazmeri u kojoj su smanjeni njihovi zaveštajni delovi Tužba za vraćanje poklona - prvo se vraća poklon koji je učinjen poslednji - ako su dva ili više poklona učinjeni istovremeno, oni će biti svi delimično istovremeno vraćeni, u istom procentu - vraćanje poklona mogu tražiti samo nužni naslednici koji su pozvani na nasleđe i čiji je nužni deo povređen - isplata nužnog dela u novčanom obliku može se zahtevati u roku od 3 godine od dana proglašenja zaveštanja. Kada se traži dopuna nužnog dela koji je povređen poklonima, kao i kada se traži smanjenje zaveštajnih raspolaganja zahtev se podnosi u roku od 3 godine od smrti ostavioca. - pravo na nužni deo može zahtevati i zakonski naslednik nužnog naslednika, ukoliko je nužni naslednik umro pre isteka roka u kome se može tražiti nužni deo  VEŽBE VII  ZAOSTAVŠTINA BEZ NASLEDNIKA - ona zaostavština koju ne može da nasledi ni jedno lice, ni po ugovoru o nasleđivanju, ni po zaveštanju, ni po zakonu - naše pravo tretira državu kao zakonskog naslednika ovakve zaostavštine, jer se sa ostaviocem nalazi u određenoj vezi (domicil). Država je univerzalni sukcesor i odgovara za dugove ostavioca - država ne može odbiti prijem zaostavštine bez naslednika - sud kada dobije smrtovnicu, poziva sva lica koja polažu pravo na konkretnu 25

zaostavštinu da se jave u roku od godinu dana od dana objavljivanja oglasa. Po isteku roka, ako se ne javi ni jedan zakonski naslednik, sud zaostavštinu predaje na uživanje Republici Srbiji (opštini) - pravo naslednika da zahteva zaostavštinu ne zastareva posle godinu dana (3 godine za pokretne i 10 za nepokretne stvari).  PRAVNI ODNOSI U NASLEDNIČKOJ ZAJEDNICI - u momentu smrti ostavioca naslednici stupaju u tzv. nasledničku zajednicu, ukoliko postoje najmanje dva potencijalna naslednika - naslednička zajednica ima 2 stadijuma: 1) traje od momenta smrti ostavioca do momenta kada postane pravnosnažno rešenje o nasleđivanju 2) traje od momenta kada postane pravnosnažno rešenje o nasleđivanju do momenta deobe nasledstva - ukoliko dođe do nesporazuma oko upravljanja i raspolaganja nasledničkom zajednicom, naslednici se mogu obratiti sudu. Sud može: a) svakom nasledniku dati deo zaostavštine na upravljanje do deobe b) postaviti upravitelja zaostavštine (može neko od naslednika)  URAČUNAVANJE POKLONA I ISPORUKA U NASLEDNI DEO - nasledniku se uračunava u nasledni deo sve što je dobio od ostavioca kao poklon, na bilo koji način i u bilo koje vreme - zakonskom nasledniku se računa u nasledni deo kao poklon ono što je dugovao ostaviocu, kao i isporuka koju je ostavilac ostavio zakonskom nasledniku - nasledniku se neće uračunati: a) plodovi i razne druge koristi koje je naslednik imao od ppklonjene stvari za vreme od prijema poklona pa do smrti ostavioca b) sve što je ostavilac utrošio na obavezno školovanje i izdržavanje naslednika c) uobičajeni manji pokloni d) svi pokloni i isporuke za koje je ostavilac naredio da se ne uračunavaju nasledniku u njegov nasledni deo - uračunavanje poklona se vrši na taj način što svaki od naslednika dobija iz zaostavštine onoliko koliko je potrebno da bi sa već primljenim poklonima (ili bez poklona) dobio vrednost jednaku vrednosti najvećeg poklona, a zatim se ostatak zaostavštine deli prema zakonskim kvotama - kao vrednost poklona uzima se vrednost u momentu činjenja poklona  ODGOVORNOST NASLEDNIKA I ISPORUKOPRIMCA ZA DUGOVE OSTAVIOCA - naslednik odgovara za ostaviočeve dugove i svojom i nasleđenom imovinom, ali 26

samo do visine vrednosti nasleđene imovine - za ostaviočeve dugove odgovaraju svi naslednici koji su se prihvatili nasleđa, dok oni naslednici koji se nisu prihvatili nasleđa ne odgovaraju za ostaviočeve dugove - kada ima više naslednika oni svi odgovaraju solidarno za ostaviočeve dugove, ali svaki od njih maksimalno do ukupne vrednosti svog naslednog dela - kod zaveštajnih naslednika, ako je zaveštanjem nešto posebno naglašeno za dugove, dugovi se vraćaju u skladu sa nalogom iz zaveštanja  DEOBA NASLEDSTVA - naslednici stiču pravo da traže deobu nakon pravosnažnosti rešenja o nasleđivanju, nakon pravosnažnosti presude - deobu može tražiti svaki od naslednika bez obzira koliki je njegov nasledni deo, i to pravo ne zastareva, ne može se uskratiti niti vremenski ograničiti (ni zaveštanjem) - naslednici koji su živeli u zajednici sa ostaviocem mogu tražiti da se prilikom deobe samo njima ustupe neke stvari ili grupe stvari iz zaostavštine - svakom nasledniku ostali naslednici odgovaraju za pravne i fizički skrivene nedostatke na stvari koja je njemu pripala na deo, a koji su nastali pre deobe. Svako od naslednika dužan je da učestvuje u davanju te naknade srazmerno svom alikvontnom delu - postoje 2 vrste deobe: fizička (faktička) i civilna - ako se naslednici ne mogu sporazumeti oko deobe, deobu će izvršiti sud u vanparničnom postupku i doneti rešenje o deobi  NASLEDNOPRAVNI I OBLIGACIONI UGOVORI OD ZNAČAJA ZA NASLEDNO PRAVO naslednopravni, koji u našem pravu nisu dopušteni: 1. ugovor o nasleđivanju 2. ugovor o budućem nasledstvu ili legatu 3. ugovor o sadržini zaveštanja 4. ugovor o odricanju od nasleđa koje nije otvoreno obligacioni: 1. ugovor o ustupanju i raspodeli imovine za života 2. ugovor o doživotnom izdržavanju 3. ugovor o ustupanju svog naslednog dela pre deobe zaostavštine drugom nasledniku 4. ugovor o ustupanju svog naslednog dela pre deobe zaostavštine licu koje nije sanaslednik 5. ugovor o deobi nasledstva  Ugovor o ustupanju i raspodeli imovine za života 27

- ugovor zaključen između lica koja se nalaze u određenom srodničkom odnosu - na jednoj strani je ugovarač predak – ustupilac, koji vrši raspodelu imovine, a na drugoj strani su svi njegovi potomci i usvojenici koji bi u momentu zaključenja ugovora bili pozvani na nasleđe kao njegovi zakonski naslednici, kao i ostaviočevbračni drug - ugovorom se na strani pretka konstituiše obaveza da potomcima ugovarača ustupi stvari i prava u skladu sa ugovorom i istovremeno pravo na strani potomaka da zahtevaju ispunjenje pomenute obaveze od pretka - najčešće se ugovorom konstituišu razne obaveze: plodouživanje, ugovara doživotna renta ili doživotno izdržavanje ili neka druga korist način zaključenja ugovora 1. mora biti zaključen u pismenoj formi 2. potpise ugovarača overava sudija 3. pre potpisivanja sudija dužan da ugovaračima pročita ugovor i upozori ih na posledice koje on proizvodi 4. sudija na samom ugovoru ispod teksta ugovora i potpisa ugovarača unosi klauzulu u kojoj konstatuje da su ugovarači potpisali ugovor pošto im ga je on prethodno pročitao i upozorio na posledice mogućnost raskida ugovora - ustupilac može tražiti raskid ugovora i povraćaj datog ako potoma ne daje ugovoreno izdržavanje, ili ako ne ispuni druge ugovorne obaveze - ustupilac može da traži raskid ugovora i povraćaj datog i onda kada potomak ispolji grubu neblagodarnost prema ustupiocu - ustupilac može da traži raskid ugovora kada značajnije osiromaši nakon zaključenog ugovora  Ugovor o doživotnom izdržavanju - ugovor kod koga se jedan ugovarač (davalac izdržavanja) obavezuje da do kraja života izdržava drugog ugovarača ili neko treće lice, a drugi ugovarač (primalac izdržavanja) se obavezuje da davaocu izdržavanja ustupi određene stvari i prava kao naknadu za pruženo izdržavanje - davalac i primalac ne moraju biti ni u kakvom srodstvu - davalac izdržavanja prema primaocu izdržavanja (ili trećem licu) ima obaveze: a) obezbeđenje odgovarajuće ishrane b) obezbeđenje potrebne odeće i obuće c) obezbeđenje odgovarajućeg stana d) obezbeđenje potrebne lekarske pomoći za slučaj bolesti e) obezbeđenje odgovarajuće nege za slučaj bolesti ili duboke starosti 28

f) obezbeđenje novca za svakodnevne sitne potrebe g) pružanje stalne pažnje h) obezbeđenje troškova sahrane primaoca ili trećeg lica - kada je ugovorena zajednica života primalac ima obavezu da zasnuje zajednicu života sa davaocem - osnovna pravna obeležja ovog ugovora: dvostran, teretan, aleatoran, sa trajnim izvršenjem obaveza, ugovor intuitu personae i formalan način zaključenja – mora biti sačinjen u pismenoj formi i overen od strane sudije. Pre nego što ugovarači potpišu ugovor, sudija je dužan da pred njima isti pročita i upozori ih na posledice koje ugovor proizvodi. Pored toga, dužan je da ih upozori na dve činjenice: 1) da imovina koja je predmet ugovora ne ulazi u njegovu zaostavštinu 2) da se iz imovine koja je predmet ugovora ne mogu namiriti nužni naslednici - nakon zaključenja ugovora davalac izdržavanja može upisati u javne knjige svoja prava koja ima na primaočevoj imovini koja je obuhvaćena ugovorom o doživotnom izdržavanju raskid ugovora a) zbog promenjenih okolnosti (koje otežavaju ispunjenje obaveza ili osujećuju ostvarenje cilja ugovora) b) zbog neispunjenja ili neurednog ispunjenja ugovornih obaveza c) zbog poremećenih odnosa između ugovarača d) usled smrti davaoca izdržavanja e) sporazumno ništavost ugovora a) ako nisu ispunjeni zahtevi forme b) kada se kao davalac izdržavanja pojavljuje lice koje se u okviru svoje delatnosti bavi izdržavanjem lica po osnovu ugovora o doživotnom izdržavanju bez saglasnosti organa starateljstva c) zakonski naslednici primaoca mogu tražiti poništaj ugovora u slučajevima kada zbog bolesti ili starosti primaoca ugovor nije predstavljao nikakvu neizvesnost za davaoca izdržavanja - zahtev za poništaj ugovora može biti podnet najdalje u roku od 3 godine od dana primaočeve smrti  Ugovor o ustupanju svog naslednog dela pre deobe nasledstva drugom nasledniku - najčešće se ovaj ugovor zaključuje tako što jedan naslednik daje izjavu na zapisniku u ostavinskom postupku da se prihvata nasleđa i da ga se istovremeno odriče u korist jednog ili više sanaslednika, a naslednik kome je ustupljen nasledni deo 29

izjavljuje na zapisniku da se prihvata ustupljenog dela  Ugovor o ustupanju svog naslednog dela pre deobe nasledstva licu koje nije naslednik - naslednik zaključuje ugovor pre deobe nasledstva sa nekim licem koje nije sanaslednik o ustupanju svog naslednog dela tom licu, teretno ili dobročino - ovaj ugovor mora biti zaključen u pismenoj formi, potpisi overeni od strane suda, ali ne od sudije  Ugovor o deobi nasledstva - nakon pravnosnažnosti rešenja o nasleđivanju naslednici mogu zaključiti ugovor o načinu deobe nasleđene imovine - ovaj ugovor mora biti zaključen u pismenoj formi, potpisi overeni od strane suda, ali ne od sudije - ako su zaostavštinu činile samo pokretne stvari koje ne podležu upisu u bilo koje knjige, onda ugovor o deobi ne mora biti sačinjen u pismenoj formi, već može i usmeno  VEŽBE VIII  POSTUPAK ZA RASPRAVLJANJE ZAOSTAVŠTINE – OSTAVINSKI POSTUPAK - Ostavinski postupak – skup radnji koje preduzimaju određeni subjekti u cilju oživotvorenja ustanove nasleđivanja - Ostavinski postupak ima 4 osnovna zadatka: 1) da utvrdi ko su naslednici ostavioca i po kom osnovu se javljaju kao naslednici 2) da utvrdi sastav zaostavštine 3) da zaštiti prava naslednika 4) da donese rešenje o nasleđivanju kojim će biti precizno konstatovano ko su naslednici na konkretnoj zaostavštini i koja prava pripadaju svakom od naslednika - Značaj ostavinskog postupka: a) ostvarivanje opštedruštvenih interesa (uvođenje reda u pravne odnose i naplata nasledne takse i poreza na nasleđe) b) ostvarivanje individualnih interesa (zaštita interesa naslednika, treća lica) Osnovna obeležja ostavinskog postupka: 1. vrsta vanparničnog postupka – primena Zakona o vanparničnom postupku 2. primenjuju se i odredbe Zakona o parničnom postupku 3. pokreće se po službenoj dužnosti 4. vodi se po službenoj dužnosti 5. odluke se donose na osnovu nespornih činjenica 30

6. odluka se može bazirati i na dokazima koji su izvedeni pred nekim drugim sudom 7. odluke se donose u formi rešenja 8. regulisanje postupka u nadležnosti republike Nadležnost suda za vođenje ostavinskog postupka 1) mesna nadležnost – sud na čijem je području ostavilac imao prebivalište u momentu smrti 2) stvarna nadležnost – osnovni sud 3) funkcionalna nadležnost – u zavisnosti od vrste radnji koje sud preduzima – sudija pojedinac, stručni saradnik 4) mesna nadležnost parničnog suda u sporovima koji nastanu u vezi raspravljanja zaostavštine – incidentalnim sporovima POKRETANJE OSTAVINSKOG POSTUPKA - sud pokreće čim sazna, na bilo koji način, za smrt nekog lica ili za proglašenje nekog lica za umrlo - način obaveštavanja suda o smrti nekog lica: a) od strane matičara, koji sastavlja smrtovnicu i dostavlja sudu b) u slučajevima kada lice umre van teritorije svog prebivališta – boravišta, matičar koji je upisao smrt tog lica u knjigu umrlih, dostavlja nadležnom ostavinskom sudu izvod iz knjige umrlih c) dostavljanjem rešenja o proglašenju nekog lica za umrlo d) dopisom od strane zainteresovanog lica Javne isprave od značaja za pokretanje ostavinskog postupka 1. smrtovnica – javna isprava koju sačinjava nadležni organ uprave a koja sadrži bitne podatke o smrti nekog lica, kao i druge podatke značajne za raspravljanje zaostavštine. Smrtovnicu sastavlja matičar nadležan za mesto poslednjeg prebivališta, odnosno boravišta umrlog lica. U smrtovnicu se unose: osnovni podaci o umrlom, podaci o licima koja bi se mogla pojaviti kao naslednici, podaci o imovini koju je umrli ostavio, podaci o ostaviočevim dugovima, podaci o zaveštanju, ugovoru o doživotnom izdržavanju, ugovoru o raspodeli imovine za života i ugovoru o odricanju od nasleđa koje nije otvoreno, podaci o uživanju socijalne ili druge pomoći koju je ostavilac primao za života i svi ostali podaci koji mogu biti od značaja za ostavinski postupak. 2. izvod iz matične knjige umrlih – javna isprava koju izdaje matičar koji je upisao smrt nekog lica u knjigu umrlih. U nju se unose osnovni podaci o umrlom licu kao i datum, čas i mesto smrti. 3. rešenje o proglašenju nestalog lica za umrlo – javna isprava koju donosi nadležni sud, kojom se neko lice proglašava umrlim. PROGLAŠENJE ZAVEŠTANJA - zaveštanje može proglasiti samo osnovni sud i može biti proglašeno samo nakon 31

nastupanja smrti zaveštaoca - proglašenje se vrši u prisustvu najmanje 2 građanina koji moraju biti punoletni i poslovno sposobni (mogu biti i naslednici) Proglašenje zaveštanja sačinjenog u pismenoj formi - sastoji se iz: otvaranja zaveštanja, čitanja zaveštanja, sačinjavanja zapisnika o proglašenju zaveštanja i stavljanju potvrde na samo zaveštanje da je isto proglašeno Proglašenje usmenog zaveštanja - ako su svedoci sačinili pismeno i predali ga sud postupak je isti kao i kod pismenog zaveštanja. Ako nisu sačinili pismeno, sud će svedoke saslušati (odvojeno) i njihove izjave uneti u zapisnik. Proglašenje nestalog ili uništenog zaveštanja - ako su naslednici saglasni da je zaveštanje uništio sam zaveštalac, po slobodnoj volji, u vreme kada je bio testamentalno sposoban, uzeće se kao da zaveštanje nije ni sačinjeno. - ako bilo ko od naslednika tvrdi da je zaveštanje postojalo i da je uništeno ili da je nestalo, a nema saglasnosti među naslednicima o samom načinu uništenja ili nestanka, naslednici se upućuju na parnicu. MERE KOJE MOGU BITI PREDUZETE U TOKU OSTAVINSKOG POSTUPKA RADI ZAŠTITE INTERESA NASLEDNIKA 1. popis i procena zaostavštine 2. poveravanje zaostavštine na čuvanje 3. postavljanje staraoca 4. pozivanje izvršioca zaveštanja da obavi radnje koje su mu poverene zaveštanjem i nadzor nad njegovim radom 5. odvajanje zaostavštine od imovine naslednika (separatio bonorum) POSTUPAK OSTAVINSKOG SUDA POSLE PRIJEMA SMRTOVNICE - nakon prijema smrtovnice, sud će najpre ispitati da li je mesno nadležan za vođenje konkretnog ostavinskog postupka. Ukoliko iz smrtovnice proizilazi da umrli nije ostavio nikakvu imovinu, doneće rešenje kojim obustavlja postupak. Ako je umrli ostavio samo pokretne stvari, sud će obustaviti postupak ako niko od naslednika ne zahteva da se sprovede rasprava. Ukoliko ne obustavi postupak, zakazaće ročište za raspravljanje zaostavštine.  Ostavinska rasprava ZAKAZIVANJE ROČIŠTA ZA OSTAVINSKU RASPRAVU - sud na ročište poziva sva lica koja bi prema saznanju suda mogla da se pojave kao zakonski ili testamentarni naslednici. Ako je boravište naslednika nepoznato a naslednik nema punomoćnika ili ako sud nema saznanja o mogućim naslednicima, sud 32

će oglasom pozvati naslednike da se jave sudu u roku od jedne godine od dana objavljivanja oglasa. TOK OSTAVINSKE RASPRAVE - na svakom ročištu sačinjava se zapisnik u koga se unose sve bitne radnje koje su preduzete na ročištu. Sud utvrđuje: krug naslednika; sastav zaostavštine; činjenice vezane za socijalnu ili drugu pomoć; činjenice vezane za zaveštanje; činjenice vezane za ugovor o doživotnom izdržavanju; činjenice vezane za poklone, uzimanje nasledničke izjave. NASLEDNIČKA IZJAVA - je izjava volje, pravna radnja koja ima za posledicu konačan nastanak ili prestanak nasledno-pravnog odnosa. Nju daje lice na čijoj su se strani stekli svi zakonski uslovi da postane naslednik. - uslovi za punovažnost izjave: a) vezani za status – da lice koje daje nasledničku izjavu mora biti poslovno sposobno i za lica koja su poslovno nesposobna izjavu daje njihov zakonski zastupnik b) vezani za volju – volja mora biti slobodna i ozbiljna - bitna obeležja nasledničke izjave: 1. po dejstvu može biti pozitvna (prihvatanje) i negativna (odricanje od nasleđa) 2. neopoziva je 3. odricanje i prijem nasleđa ne mogu biti delimični 4. odricanje i prihvatanje nasleđa ne mogu biti pod uslovom ili rokom 5. naslednik može da se prihvati nasleđa po jednom pravnom osnovu, a da se odrekne od nasleđa po drugom pravnom osnovu (zaveštanje – zakon) 6. naslednik se po zakonu može odreći samo nasleđa u svoje ime 7. data naslednička izjava odnosi se i na deo koji bi nasledniku pripao po priraštaju 8. data naslednička izjava odnosi se i na imovinu koja bi bila pronađena posle okončanja ostavinskog postupka 9. ne može se odreći od nasleđa naslednik koji je pre davanja nasledničke izjave raspolagao zaostavštinom ili jednim njenim delom 10. negativna izjava može biti data samo izričito – usmeno pred sudom ili podneskom 11. naslednička izjava može se dati tek posle otvaranja nasleđa, pa sve do okončanja postupka OKONČANJE OSTAVINSKE RASPRAVE I DONOŠENJE REŠENJA O NASLEĐIVANJU - nakon zaključenja ostavinske rasprave sud donosi rešenje o nasleđivanju Sadržina rešenja o nasleđivanju - u uvodu se navodi koji je sud postupao, koji je sudija postupao, o čijoj zaostavštini 33

se radii datum donošenja rešenja - izreka sadrži: podatke o umrlom; ime i prezime naslednika, srodnički odnos sa ostaviocem, prebivalište i zanimanje svakog od naslednika koji su se prihvatili nasleđa; konstataciju koja prava, po kom osnovu i na kom delu zaostavštine pripadaju svakom od naslednika i odluku o naslednoj taksi koju treba da plate naslednici - u obrazloženju se ukratko navode razlozi za odluku iz izreke, posebno se navodi koji potencijalni zakonski naslednici nisu postali naslednici i zbog čega Dostava rešenja – nepravosnažno rešenje se dostavlja svim licima koja su se mogla pojaviti kao naslednici, dok pravosnažno rešenje sud po službenoj dužnosti dostavlja: organu uprave koji odlučuje o društvenim prihodima, geodetskoj upravi i zemljišnoknjižnom sudu tamo gde postoje zemljišne knjige. Žalba na rešenje o nasleđivanju - podnosi se nadležnom drugostepenom sudu u roku od 15 dana od dana dostavljanja prepisa rešenja. Prvostepeni sud kada primi žalbu može, da sam preinači ili ukine rešenje, ako se time ne vređaju prava drugih učesnika, i da odlučuje po neblagovremenoj žalbi, ako se time ne vređaju prava ostalih učesnika tog rešenja. - zadržava izvršenje rešenja - protiv rešenja drugostepenog suda nije dozvoljena revizija - stranke mogu svoja prava da traže u parničnom postupku PREKID OSTAVINSKOG POSTUPKA I UPUĆIVANJE STRANKA NA PARNICU Sporne činjenice zbog kojih će sud prekinuti ostavinski postupak - samo kad su sporne odlučne činjenice: srodnički odnos između ostavioca i pojedinih lica koja ističu nasledna prava prema njegovoj zaostavštini, da li su ispunjeni zakonski uslovi da se jedno lice proglasi nedostojnim za nasleđivanje ili da bude isključeno ili lišeno prava na nužni deo, šta sve predstavlja zaostavštinu ostavioca... - sud će odrediti da ulogu tužioca u budućem sporu imaju oni naslednici čije su tvrdnje o spornim činjenicama prema raspoloživim dokazima manje osnovane. - stranke mogu izjaviti žalbu na rešenje o prekidu postupka drugostepenom sudu - ostavinski sud će kada protekne rok (30 dana) u kojem su stranke bile dužne da pokrenu parnični postupak proveriti da li su postupile po rešenju, ukoliko jesu, sačekaće da se taj postupak okonča. Ukoliko utvrdi da nisu pokrenule parnični postupak, nastaviće sa ostavinskim postupkom, a o spornoj činjenici će odlučiti na osnovu raspoloživih dokaza. NASLEDNOPRAVNI ZAHTEVI POSLE PRAVOSNAŽNOSTI REŠENJA O NASLEĐIVANJU - do izmene pravosnažnog rešenja o nasleđivanju može doći u 3 slučaja: 34

1. kada se naknadno posle pravosnažnosti rešenja o nasleđivanju pronađe imovina koja je ostaviočeva zaostavština 2. kada se naknadno posle pravosnažnosti rešenja o nasleđivanju pronađe jedno ili više zaveštanja 3. kada se naknadno posle pravosnažnosti rešenja o nasleđivanju pojave lica koja nisu učestvovala u ostavinskom postupku a koja ističu nasledno-pravne zahteve prema ovoj zaostavštini - sud ne otvara ponovo ostavinsku raspravu već upućuje zainteresovane stranke na parnicu - presuda koja se donese će imati retroaktivno dejstvo - pravo naslednika da traži zaostavštinu ne zastareva

35