Pregled Opste Knjizevnosti I

Podrazavanje je jedan od najvaznijih pojmova poetike kojim se ozn oznaca acava odnos dnos izme izmed dju stva stvarn rnos ostti I umet metnick nickog og ostvarenja. Za Platona podrazavanje predstavlja oponasanje privida stvarnosti, odnosno predmeta iz realnog sveta koji su vec imitacija onoga sto postoji u svetu ideja. On ukazuje na stetno dejstvo podrazavanja jer navodi publiku na empatiju, a pois poisto tove veci civa vanj nje e publ publik ike e sa slab slabim im kara karakt kter erim ima a moze moze dovesti do toga da covek pocne sam da podrazava dogadjaje I junake iz knjizevnih dela, sto je lose ako su oni los primer. On je prema meri (kolicini) (kolicini) podrazavan podrazavanja ja podelio knjizevne vrste: . mimeza - cisto podrazavanje ! podrazavanje  ! komedija I tragedija ". dijegeza -  jednostavno -  jednostavno pesnikovo pripovedanje ! ditiramb #. kombinacija oba ! oba ! ep  $ristotel podrazavanje posmatra kao urodjenu aktivnost , kao osnovno sredstvo ucenja.

Teonomija - boziji zakon koji je iznad ljudskog I bezrezervno se postuje.

Tragicka krivica ! uzroci greha, gotovo da se podudara sa hari harima mattijo ijom (pre (prela laza zak k iz sre srece u nesr nesrec ecu u zbog zbog lose loseg g postupka junaka)

Stihomitija ! oblik dijaloga u anatickoj drami koji se sastoji iz kratkih replika obicno od jednog stiha. %ajcesce se koristi u najd najdra rama matticni icnije jem m tre trenutk nutku u zbog zbog pov povecan ecanja ja nape napeto tost stii desavanja.

Dramska (tragicka) ironija  ! situacija u kojoj publika sa autorom autorom zna sta se desava desava na pozornici ili sta je izreceno, izreceno, a dramska lica su u neznanju. Publika moze da predvidi ishod koji junak ne ocekuje. %aziva se I tragickom ironijom I pod njom njom se podra odrazu zume meva va srlj srljan anje je jun junaka aka u pro propast past zbo zbog 1

pogresnih pretpostavki, nagli preokret na gore kada se cinilo da juna junaku ku ne pret pretii opsa opsano nost st cime cime se poja pojaca cava va kont kontar arst st izmedju srecnog I sudbinskog.

Organska trilogija ! je sklop tri dela koja su medjusobno usko povezana istom tematikom I jedinstvom radnje. &elovi su takvi da se nijedan ne moze izbaciti a da se znatno ne promeni sustina I tok radnje, povezani su kauzalno.

Teomahija se tumaci na dva nacina: .

borba izmedju bogova koja predstavlja cestu temu mitova (Pri (Prime merr ovak ovakve ve teom teomah ahij ije e moze moze se naci naci u 'ome 'omero rovi vim m epov epovim ima a gde gde ratu ratuju ju boza bozans nstv tva a koja koja zauz zauzim imaj aju u supr suprot otne ne strane u rojanskom ratu.) ". pobuna protiv bozanskog poretka I njihovih nacela I normi. Zav Zavisn isno od konteksta pobuna moze znaciti I izi izicko supr suprot otsa savl vlja janj nje e ili samo samo naru narusa sava vanj nje e boza bozans nsko kog g pore poretk tka a zbog cega dolazi do ljutnje bogova.

Teodiceja je bozanska pravda, objasnjava postojanje *oga u svetu u kome postoji zlo. + tom znacenj se prvi put javlja kod ajbnica pocetkom -. veka. + uzem smislu je teoloski poja pojam m koji koji objas bjasn njava java kont ontard ardikc ikciju iju da uprko prkos s *ozij ozijo oj praved pravednos nosti ti u svetu svetu I dalje dalje ima zla. (+ shilov shilovoj oj Orestij Orestijii teodiceja ili bozanska promisao coveka koji je zgresio kroz kaznu I muke vodi do saznanja o zlu) zl u)

Empatija ! sazivljavanje/ pre svega je termin psihologije koji oznacava projekciju utisaka na publiku, citaoca ili gledaoca. greska ka ili ili zabl zablud uda/ a/ juna junak k dela dela u zabl zablud udii ili ili Hamartija ! gres neznanju sto pokrece niz katastroa. ($ristotelov primer za hama hamart rtij iju u je radn radnja ja 0oo 0ookl klov ovog og juna junaka ka dip dipa) a) 1an 1anije ije je prema stoickoj I hriscanskoj tradiciji hamartija tumacena kao mana, tacnije moralni nedostatak junaka. 2

pogresnih pretpostavki, nagli preokret na gore kada se cinilo da juna junaku ku ne pret pretii opsa opsano nost st cime cime se poja pojaca cava va kont kontar arst st izmedju srecnog I sudbinskog.

Organska trilogija ! je sklop tri dela koja su medjusobno usko povezana istom tematikom I jedinstvom radnje. &elovi su takvi da se nijedan ne moze izbaciti a da se znatno ne promeni sustina I tok radnje, povezani su kauzalno.

Teomahija se tumaci na dva nacina: .

borba izmedju bogova koja predstavlja cestu temu mitova (Pri (Prime merr ovak ovakve ve teom teomah ahij ije e moze moze se naci naci u 'ome 'omero rovi vim m epov epovim ima a gde gde ratu ratuju ju boza bozans nstv tva a koja koja zauz zauzim imaj aju u supr suprot otne ne strane u rojanskom ratu.) ". pobuna protiv bozanskog poretka I njihovih nacela I normi. Zav Zavisn isno od konteksta pobuna moze znaciti I izi izicko supr suprot otsa savl vlja janj nje e ili samo samo naru narusa sava vanj nje e boza bozans nsko kog g pore poretk tka a zbog cega dolazi do ljutnje bogova.

Teodiceja je bozanska pravda, objasnjava postojanje *oga u svetu u kome postoji zlo. + tom znacenj se prvi put javlja kod ajbnica pocetkom -. veka. + uzem smislu je teoloski poja pojam m koji koji objas bjasn njava java kont ontard ardikc ikciju iju da uprko prkos s *ozij ozijo oj praved pravednos nosti ti u svetu svetu I dalje dalje ima zla. (+ shilov shilovoj oj Orestij Orestijii teodiceja ili bozanska promisao coveka koji je zgresio kroz kaznu I muke vodi do saznanja o zlu) zl u)

Empatija ! sazivljavanje/ pre svega je termin psihologije koji oznacava projekciju utisaka na publiku, citaoca ili gledaoca. greska ka ili ili zabl zablud uda/ a/ juna junak k dela dela u zabl zablud udii ili ili Hamartija ! gres neznanju sto pokrece niz katastroa. ($ristotelov primer za hama hamart rtij iju u je radn radnja ja 0oo 0ookl klov ovog og juna junaka ka dip dipa) a) 1an 1anije ije je prema stoickoj I hriscanskoj tradiciji hamartija tumacena kao mana, tacnije moralni nedostatak junaka. 2

najsire irem m smis smislu lu ozna oznaca cava va drsk drskos ostt I pret preter eran anu u Hibris ! u najs samo samouv uver eren enos ostt zbog zbog koje koje cove covek k krsi krsi boza bozans nske ke zako zakone ne I pravila drustvenog ponasanja. + izvornoj upotrebi oznacava cin kojim se nanosi nepravda I bol zrtvi I kojim se zrtva sramoti. 0avremena upotreba termina hibris je zasnovana na tuma tumace cenj nju u prem prema a koje kojem m ljud ljudii gord gordim im I samo samovo volj ljni nim m pona ponasa sanj njem em krse krse norm norme e bogo bogova va vred vredja jaju juci ci na taj taj naci nacin n njih njihov ovu u cast cast I oni oni ih kazn kaznja java vaju ju.. (2il (2ilos os &jur &juric ic govo govori ri da shilo shilovi vi junaci junaci postaj postaju u bogobo bogoborci rci,, ustaju ustaju protiv protiv bozans bozanske ke pravde I zakona, a to je nasilnistvo, hibris I izaziva gnev bogova.) 'ibris I 'amartija odredjuju smisao tragicke krvice.

atarza  ! (grc. 3atharsis 4 prociscenje) ! 3atarzu opisuje  $ristotel u svojoj Poetici, ona predstavlja bitan koji ostavlja trag traged edij ija. a. 3atr 3atraz aza a je proc procis isce cenj nje e koje koje nast nastaj aje e u cove coveku ku empati empatijom jom.. Prikaz Prikazom om dogadj dogadjaja aja koji koji izaiva izaivaju ju sazalj sazaljenj enje e I strah, gledalac se poistovecuje sa likovima I oslobadja ovih aekata, tako dolazi do prociscenja I oslobadjanja negativnih emocija.

Stas Stasim imon on ! stajaca pesma koju hor grcke tragedije peva nakon sto je usao u orhestru. 0tasimon je obicno povezan sa temom tragedije. (uripid je bio sklon umetanju horskih partija koje nisu povezane sa radnjom I prema $ristotelovom misljenju tako se narusava celovitost tragedije). 0tasimoni se u trag traged edij ijii odva odvaja jaju ju epiz epizod odam ama, a, a epis episod ode e su pomo pomocu cu stasimona odvojene od eksode.

Eksoda ! prema $ristotelovoj kvantitativnoj podeli tragedije pred predst stav avlja lja zavr zavrsn snii deo deo trag traged edije ije posl posle e koje kojeg g nema nema vise vise horskih partija. Prvobitno znacenje se poklapa sa izlaznom pesmom, pa se I odnosi na pesmu koju hor izvodi izlazeci sa 3

scene, scene, napustajuc napustajucii orhestru. orhestru. 2oze stajati stajati na kraju tragedije, tragedije, ali moze se pojaviti I pre zavrsetka.

Paroda ! ima dva znacenja: . ".

ulaz u orhestru kroz koji izlazi hor na scenu/ ulazna ulazna pesma pesma koju koju hor grcke grcke traged tragedije ije peva peva ulazec ulazecii na na scenu. +glavnom se poklapa sa prologom, tumaci publici dogadjaje koji su vec prikazani na sceni ili prikazuje ono sto  je prethodilo samoj dramskoj radnji (kod 0ookla I shila paroda ima unkciju prikazivanja dogadjaja koji uslovljavaju razvoj razvoj radnje radnje u traged tragediji, iji, opisuj opisuje e mesto mesto radnje radnje ili sudbin sudbinu u prot protag agon onist ista, a, dok dok kod kod jr kod kod urip uripid ida a uklju ukljuce cena na u samu samu radn radnju ju I prer preras asta ta dija dijalo log, g, tako tako da I hor hor preu preuzi zima ma akti aktivn vnu u ulogu).

Epizoda : .

deo radnje koji predstavlja zaokrazenu celinu romana, epa ili drame koja je smisaono povezana sa samim delom/ ". deo radnje radnje koji nije cvrsto cvrsto povezan povezan sa radnjom, radnjom, udaljava udaljava se od nje , predstavlja digresiju/ #. dijalog izmedju dve horske pesme u grckoj tragediji. oznaca cava va sv svak ako o umet umetan anje je celi celina na koje koje nisu isu Digresija ! ozna nepo neposr sred edno no pove poveza zane ne sa osno osnovn vnom om radn radnjo jom, m, ili ili temo temom m dela. I0O5% 3%6IZ7%O0I

EP O !"#!$%ES& Osnovne crte sadrzaja: Ovaj Ov aj istor istorij ijsk sko o ! hero herojs jski ki,, a isto istovr vrem emen eno o I teog teogon onijs ijski ki I mito mitolo losk skii ep u cent centru ru pazn paznje je ima ima veli veliko kog g juna junaka ka,, kral kralja ja +ruka, 8ilgamesa. 8ilgamesa. Osnovna tema epa je njegova potraga

za besmrtnosc' besmrtnosc' " porazno porazno saznanje saznanje o prolaznosti prolaznosti zivota " svega na svet' " o neizbeznosti smrti  ema se otkriva 4

tek tek od osme osme glav glave e nako nakon n smrt smrtii nki nkidu dua, a, 8i 8ilg lgam ames esov ovog og prijatelja koga je boginja $rura stvorila da unisti 8ilgamesa I spas spase e naro narod d +ruk +ruka a njeg njegov ove e tria triani nije je.. 8i 8ilg lgam ames esa, a, koji koji je u prvom delu opisan kao tiranin, svemocan, neunistiv I silan, prijateljstvo sa nkiduom oplemenjuje I on postaje zastitinik naroda I borac za pravdu, stice I mudrost I odbija necasne ponu ponude de bogi boginj nje e Ista Istarr ! pokaz'je se kao ideal m'drosti " pravednosti pravednosti nepokolebl nepokolebljivos jivosti ti. Zajedno sa nkiduom spasava grad ubivsi 'umbabu, cuvara kedrove sume. +bija I nebeskog *ika koga besna I ponizena Istar salje da bi se osvetila. %akon nkiduove smrti 8ilgames krece u potragu za vecn vecnim im zivo zivoto tom, m, pris prisut utan an je njego jegov v stra strah h od smrt smrtii I prolaznosti ! na putu +tnapistimu, njegovom pretku koji je od boga dobio vecni zivot I spasen je potopa, 8ilgames srece prorocicu 0abitu, zatim ga ladjar prevozi preko 7ode smrti do Ostrva zivota na kome se nalazi +tnapistim. 8ilgames gubi cudotvornu travu koja pruza veciti zivot, a koju mu je otkr otkrio io +tna +tnapi pist stim im,, odno odnosi si mu je zmij zmija, a, veci veciti ti nepr neprij ijat atel eljj covekov, htonsko bice. +  ploci prikazan je njegov silazak u podzemni svet I na kraju njegov razgovor sa nkiduovom senkom koju doziva a bog dubina. 8ilgames umire u +ruku ne saznavsi nista o onom svetu, onom svetu, porazen saznanjem da je smrt neminovna. Istorijat ! &elo pripada sumersko ! akadskoj ili sumersko ! vavilo vavilonsk nskoj oj knjize knjizevno vnosti sti.. 0umeri 0umeri su narod narod koji koji je zacetn zacetnik ik civili civiliza zaci cije je,, kult kultur ure e I pism pismen enos osti ti.. %jiho %jihovo vo pism pismo o je prvo prvo,, najstarije najstarije pismo ! klinasto klinasto ili piktogras piktograsko, ko, slike su urezivane urezivane u glinene plocice koje su pekli, u pocetku je imalo 9 znakova. Okruzeni semitskim narodima 0umeri oko ". godi godine ne pre pre nove nove ere ere biva bivaju ju okup okupir iran anii od stra strane ne noma nomada da  $kadjana koji zauzimaju njihove gradove, ali preuzimaju njihovu kulturu I pismo I prenose je. 6os ranije je stvorena sumersko ! akadska kulturna simbioza I od ". ! -. 5

godine je zapisan najveci broj dela sumerske knjizevnosti. Od -. godine povecava se broj dela akadske knjizevnosti, sumerska knjizevnost se zapostavlja, slabije se prevodi, pa samim tim I polako nestaje. 2edjutim bilo je dela koja su ostajala u skolama I izmedju redova je upisivan akadski prevod. akvo delo je I p o 8ilgamesu. + originalu  je medjutim, sacuvana samo * + *, ** " *  ploca, ostale su rekonstruisane I sklopljena je celina. Ovaj akadski prevod  je pronadjen u rusevinama $surbanipalove biblioteke u %inivi,a nastao je oko ;. godine. 2noge episode su nastale na osnovu prica iz ciklusa o 8ilgamesu koje su postojale I ranije ! npr. u   jevandjelja, Dela svetih apostola, ! "oslanica I #tkrovenja $ovanovog% Prvi slovenski prevod novozavetnih spisa je cetvorojevandjelje 5irila I 2etodija u I? veku sto ujedno predstavlja I pocetak slovenske pismenosti. %a nas jezik su *ibliju preveli 7uk 3aradzic (%ovi Zavet) I &juro &anicic (0tari Zavet) ->;. godine.  *iblija se sastoji od istorijskih, mudrosnih I prorockih knjiga. %ovi zavet se sastoji od jevandjeljskih istorija (koje su pisali ucenici Isusa 'rista ! apostoli 2ateja, 2arko, uka i 6ovan), epistolarne (poslanicke ) knjizevnosti I u okviru toga se nalaze jevandjeljske parabole koje su doprinos celokupnoj svetskoj knjizevnosti. 3njiga o 6ovu  Pripada mudrosnoj knjizevnosti, nastala je oko 7I veka pre nove ere. Prvobitno delo bilo je u prozi I sastojalo se iz dijaloga I teoanije (@A), a kasnije je dodavanjem nekih elemenata dobilo sadasnji oblik ! umetnuta je Pesma o mudrosti I lilujeva beseda. Prolog I epilog su ostali prozni, a sredisnji deo je pesnicki. + pesnickom delu nema aluzija na dogadjaje iz prologa sto moze potvrditi pretpostavku da je pesnicki deo delo drugog autora. ema dela je nezasluzena patnja pravednika, kusanje I cutanje od strane *oga koji okleva da mu pomogne. 9

Postavlja se pitanje porekla zla patnje " nesrecne lj'dske s'dbine. 0otona je predstavljen kao boziji sin, kao bozansko bice, a ne kao zli duh iz kasnije biblijske tradicije. On je u ulozi tuzioca koji podstice boga da iskusa 6ovovu ljubav, njenu velicinu I istrajnost tvrdeci da ni pravi vernici ne postuju iskreno *oga vec da to cine zarad nagrade, korsti I blagostanja. 6ov strada nevin, svestan je da nije pocinio greh, proklinje dan kada je rodjen, razocaran je u boga, ali on ne pristaje na to da bog nije ljubav, on se odrice boga koji to ne predstavlja, ne prihvata cinjenicu da bog izdaje, on takvog boga odbacuje. *og se spusta na zemlju I u tom cinu  je iskazan njegov odgovor ! odgovor koji je 6ovu dovoljan ! bog se udostojio razgovora sa njim, on sada priznaje svaki greh, pa I onaj koji nije pocinio. 2i treba da se opravdavamo i kajemo zbog toga sto nismo ustali protiv bilo kakvih predstava i sopstvenih pomisli o *ogu, u kojima On ne predstavlja jubav. + tome sto smo smatrali dovoljan povod za poklonjenje 8ospodu to, sto je On ! vorac, 0vedrzitelj, 0vemoguB, 5ar %ebeski, 0trogi 0udija... $li nikakva i najneoboriva sila nije dostojna poklonjenja ukoliko ona nije jubav. +pravo je to greska koju cine 6ovovi prijatelji Eli&as, 'o&ar ii (ildad , oni ne gledaju boga uzviseno kao sto to cini 6ov, oni ga vole jer znaju da tako treba, mora, jer zaju da je iznad njih. Zato I stradaju, jer njihova ljubav nije iskrena. Oni brane tradicionalno uCenje, uvereni su da je 6ov poCinio neki greh i da zbog toga strada. %eki tumaci Eliluja  vide kao bozijeg poslanika, on se odjednom pojavljuje I isto tako nestaje, nosi poruke koje donosi I sam bog, ali tek prisustvo *oga pojacava eekat izrecenog. &a bi se ispravno protumacilo delo potrebno je znati da u vreme nastanka 3njige o 6ovu nije bilo ideje o zivotu posle smrti, o nagradi posle smrti, takvo shvatanje javlja se oko II veka pre nove ere. Zemaljski zivot je sve sto covek moze posedovati. Ime 6ov sa semantickog stanovista ima dvostruko znacenje ! pitanje Gde je bozanski otac? I pridev omrazen, progonjen. 10

&elo je parabola (prica koja povrsinskim slojem upucuje na dublji duhovni smisao), ima I dramski karakter zbog svoje kompozicije I razvijenih dijaloga. 3niga propovednikova 3njiga propovednikova pripada 0tarom zavetu. Pripada mudrosnoj knjizevnosti, nastala je oko #. veka pre n.e. %apisana je u prvom licu, tonom koji je pesimistican i opominjuci. Pisac se predstavlja kao sin &avidov = 0olomon, ali to je samo knjizevni postupak koji treba da upucuje na to da je pisac mudrac. 8ovori o ispraznosti zivota i ovozemaljskim vrednostima koje ne mogu usreciti coveka. 0licna misao se srece i u 3njizi o 6ovu. Ista poruka se srece kasnije u %ovom zavetu. Propovednik govori o tome kako i covek koji je pravedan moze da bude nesrecan. 0reca se ne nalazi na ovozemaljskom zivotu, vec nakon njega.

Pesma nad pesmama Pripisuje se 0olomonu, ali to je samo knjizevni postupak, kao i kod Propovednika. 7erovatno je nastala oko >. veka pre n.e. o je zapravo zbirka ljubavnih pesama, pisana veoma slobodnim jezikom. Problem za tumace predstavlja pitanje: o kakvoj se ljubavi radi@ Postoji vise tumacenja: a) $legorijsko = ljubav 6ahve prema Izraelu ( u hriscanstu simbolizuje spoj 'rista i 5rkve)/ b) &oslovno = pohvala ljudskoj ljubavi/ c) eolosko = pesma o ljudskoj ljubavi reinterpretirana u perspektivi bozanske ljubavi. Postoji mogucnost da je u pocetku bila zbirka verenickoh ili svatovskih pesama. %ajveci deo pesme je napisan u ormi dijaloga dvoje ljubavnika. + pesnistvu 0tarog zaveta ritma i metrika su slobodni. 5esti su paralelizmi, simetrije, igre reci, asonance, aliteracije...

11

1evandjelje ! hriscanski spis koji prikazuje zivot I objasnjava ucenje Isusa 'rista. Postoje kanonska, apokri&na I gnosticka jevandjelja. 3anonska jevandjelja se nalaze u *ibliji, tacnije u %ovom Zavetu I ima ih cetiri, njihovi autori su 'ristovi sledbenici. Prva tri nazivaju se sinoptickim (opisju dogadjaje iz 'ristovog zivota, njegovo ucenje, dolazak u 6erusalim, sukobe sa arisejima, tajnu veceru, Petrovo odricanje, 8olgotu I zbivanja nakon vaskrsnuca) ! 2atejino, 2arkovo I ukino. 5etvrto je 6ovanovo koje je I najmladje (2arkovo je najstarije).+ apokrinim I gnostickim se osporavaju dogmatska nacela I institucija crkve kakvu je sazdao sveti Petar (%ikodimovo, omino, 6udino, Dilipovo). 1asporedjeni su u odogovarajuce zbornike, cetvorojevandjelja ili  jevandjelistare. 1ec jevandjelje potice od reci evangelion i oznacava radosnu vest, odnosno vest o dolasku 'rista. + gradji jevandjelja se razlikuju logije (mudrosne izreke i poslovice, prorocke izreke, propisi, parabole...) i narativni delovi (opisi cuda, muka i zivota Isusa 'rista).

 AN)I*KA G+*KA KN$IE(N#')  $nticka tradicija podrazumeva tekovine stare grcke i rimske kulture koja je trajala oko " vekova. %jeni tragovi prostirali su se mnogo sire od teritorije danasnje 8rcke. &o vaznih saznanja u vezi sa ovom tradicijom dosli su 0liman, a zatim i 1obert vans (otkrice kritsko = mikenske kulture). 0tara grcka knjizevnost nastajala je bez bilo kakvih uticaja, potpuno je originalna, bas kao i vavilonska i egipatska. Izvrsila je ogroman uticaj na rimsku knjizevnost, a ona je kasnije taj uticaj prenela na sve mladje zapadnoevropske knjizevnosti. Pisuci neidu, 7ergilije izvodi poreklo 1imljana upravo iz trojanskog mita = neida je trojanski junak koji se spasao i osnovao 1imsko carstvo. akodje, rimski stvaraoci 12

za likove u svojim delima uzimaju 8rke. 0tara grcka knjizevnost se razvila iz mita o bogovima i herojima iz /olklora i k'ltova pojedinih polisa. 0tih se javlja kao najstarija pesnicka orma, bilo da je u pitanju epopeja ili lirika. &rama se javlja poslednja kao najslozenija pesnicka vrsta. Pod njenim uticajem razvile su se retorika, dijalektika i etika. Periodizacija anticke knjizevnosti = deli se na grck' i rimsk', a 2ilos &juric daje podelu grcke na osnovu glavnih istorijskih dogadjaja: . Pretklasicki period u kojem je stvarao 'omer, kao i 0ape i zop/ ". 3lasicki period koji je obelezilo stvaralastvo grckih tragicara = 0ookla, shila i uripida (Perikleovo zlatno doba) i #. Poklasicki period ili period helenizma, koji se dalje moze podeliti na: a) $leksandrijski period i b) 1imski period, u kojem razlikujemo: Zapadnorimski ili &okonstantinski period i Istocnorimski ili Pokonstantinski period. &o procvata rimske knjizevnosti dolazi zbog nove ekonomske i politicke moci i dodira sa helenskom kulturom. Izdvajaju se tri perioda: doklasicni, klasicni I poklasicni (do kraja rimske antike). • •

"#"1$D$ Homer " homersko pitanje  O 'omerovom zivotu I poreklu se dosta govorilo u starijim vremenima, ali to pitanje ni danas nije rasvetljeno. 3onkretnih podataka o njegovom zivotu I stvaranju nema. 2nogi gradovi otimali su se o cast da su otadzbina 'omerova, u jednom stihu pominje se sedam gradova, ali taj broj se ne moze uzeti kao tacan jer predstavlja tradicionalni

13

broj I nemoguce je da vise od sedam gradova udje u jedan herojski stih, pa se zato i u raznim varijantama pominje traj broj sedam ! sedam gradova. 3ao mesta 'omerovog rodjenja navode se I 'ij, Itaka, Pil I 3ima, prema pretpostavci da je 'omer odatle jer je slavio junake iz tih gradova (%esor iz Pila, &iomed iz $rga, Odisej sa Itake).  $ristarh je za 'omerovu otadzbinu smatrao $tinu zbog tragova atickog dijalekta u 'omerovim delima. 1aspravljalo se I o tome da li je 'omer rodjen u dorskoj oblasti ($tika I egejska ostrva) ili u jonskoj oblasti (Itaka, Peloponez) ! Ilijada I Odiseja pokazuju da je 'omer vezan za obe ove tradicije I da pripada I jednoj I drugoj. ! 7reme njegovog zivota je takodje misteriozno, jedni su se orijentisali  prema )rojanskom ratu , neki prema nepouzdano odredjenom esiodovom vremenu  (da je 'esoidov savremenik ili stariji ili mladji od njega), neki  prema upadu Kimerana u Anadol  (3imerane identiikuju sa 3imeranima u Odiseji). 'omer je najverovatnije ziveo oko ;. veke pre n.e. ! timologija 'omerovog imena takodje povlaci pitanje autorstva, kao I pitanje njegovog stvarnog posojanja. Za neke aticke strucnjake znaci ! pratioc taoc slepac dr'g . %oviji ilozoi tumace njegovo ime kao ! sastavljac I smatrali da to ne ukazuje na licno ime, vec na umetnika uopste. + 'omerovu slepocu ne veruju mnogi upravo zbog njegovih zuivih I slikovitih poredjenja, ali I da je zaista bio slep to ga ne izdvaja od mnogih drugih pevaca I nije nikakva individualna osobina koja bi potvrdila njegovo stvarno postojanje. ! 2nogi su 'omeru osim Ilijade I Odiseje pripisivali I druge pesme koje imaju tematiku vezanu za rojanski rat, Zbornik himni, saljivu pesmu *oj miseva i zaba, podrugljive pesme 2argit i 3erkopi.... $ristotel kao Homerove pesme smatra "lijad' Odisej' " %argit'. senon " Helanik odricali s' Homer' " Odisej' zbog protivrecnosti sa "lijadom, ali ova 14

teorija rastavljaca nije prihvacena, vec je prihvaceno misljenje da je 'omer Ilijadu stvarao u mladjim danima, a Odiseju u starijim I oba dela su ostala prihvacena kao njegova. 2oderni prouCavaoci su, baveBi se 'omerovim epovima, naiEli na brojne nedoslednosti ! kompozicione, sadrFinske, kulturoloEke, jeziCke, metriCke, stilske i druge, a najveBi problem predstavljala su ponavljanja i duzina epova. ako je nastalo homersko pitanje: ko je bio 'omer i koliki je bio njegov udeo u stvaranju epova@ o je pitanje autorstva, nastanka epova, i tradicije kojoj pripadaju (usmena ili pisana). Proucavaoci su se podelili u dve struje, analitiCare i unitariste. 6edna od najznaCajnije analitiCkih teorija je teorija o pojedinim samostalnim pesmama, koje je spevao ili 'omer ili viEe razliCitih pesnika, a zatim ih je 'omer, kao kompilator, sastavio. &ruga znaCajna teorija je teorija o jezgru. Pristalice ove teorije veruju u postojanje praorme = GPrailijadeH i GPraodisejeH, kojoj je 'omer dao poCetni ili zavrEni oblik.  $ristotel kao primer celovite price navodi upravo Ilijadu, sto ne bi bilo moguce da jedan autor nije sproveo karakterizaciju likova.

"storijska osnova "lijade  $hilej nije tek kasnije povezan sa rojanskim mitom, vec mu  je pripadao od pocetka. $hilej je esalac. I $gamemnn je eselac, nije Peloponezanin, otadzbina mu je $rg, ali ne $rg na Peloponezu, nego $rg u esaliji, ali kada je procvetao peloponeski $rg, pevaci su taj $rg podrazumevali kao  $gamemnonovu otadzbinu.  $hejci su u stvari $hilejev narod iz juzne esalije, a $rgivci  $gamemnonov narod iz severne esalije ! ali su oba imena uzimana za sve 'elene pod rojom. Ime &anajci ili &anejev narod, odnosno peloponeski $rgivici nastalo je tek kada je  $rg u esaliji zamenjen peloponeskim $rgom.

15

Pevac se za borbe oko roje u prvom delu Ilijade posluzio epikom o vojevanju $rgivaca na ebu, samo je ebu zamenio rojom, samim tim se rojanci ne razlikuju od 'elena I zato se I oni nazivaju &anajcima I $rgivcima. Za borbe u drugom delu Ilijade pevac se posluzio epopejom o vojevanju $hileja oko $dramitenskog Zaliva u $nadoliji. Istorijsko u Ilijadi mogu biti borbe tesalskih iseljenika sa starim stanovnistvom u severozapadnom anadolskom primorju, te borbe predstavlja $hilej. 7ladalac bogate 2ikene na Peloponezu prema mladjem mitu bio je $gamemnon, pa je on I postao vodja helenskim  junacima protiv Prijamovog grada. Povod se lako nalazio !  jer je otmica zene kod najstarijih 'elena bila obicna stvar I onda su se sakupljeni junaci morali boriti protiv otmicara. 2it o Paridovoj otmici 'elene isti je kao mit po kome je 'elenu oteo esej, a spasila je braca &ioskuri. Izvor mita je jos u indoevropsko doba,a 'elena, 2enelaj I $gamemnon su, u stvari, lakonska bozanstva. 3ada su 'eleni stigli na Peloponez, mit o $hileju je bio vezan za mit o roji I spojio se sa mitom o 'eleni. ako u razvoju rojanskog mita postoje tri perioda ! tesalski, peloponeski I andolsko ! jonski. + poslednjem periodu 'omer je dao mitu konacan oblik u Ilijadi. &erpeld je svojim iskopavanjima utvrdio da stara Itaka nije danasnja Itaka (aiki) nego eukada. &anasnja eukada se nekada zvala Itaka, a dansanja Itaka se zvala 0ama. okom dorskih seoba mnogi nazivi gradova su izmenjeni. 2oze se prihvatiti tvrdnja da postoji nesto istorijsko u Ilijadi  I Odiseji , ali da je veci deo zasluga pesnicke maste, prenesenih I izmisljenih prica.

%itska pozadina "lijade  %astanak Ilijade vezuje se za 2it o rojanskom ratu. Zevs strahuje od prorocanstva da ce mu sin oteti presto, pa boginju etidu udaje za smrtnika Peleja. %a svadbu nije 16

pozvana boginja razdora rida I ona gnevna zbog toga baca na sto jabuku sa natpisom Najlepsoj . *oginje 'era, $tena I  $rodita prepiru se oko toga kojoj od njih je jabuka upucena. Zevs govori da o tome treba da odluci Paris, najlepsi medju svim 8rcima. Paris je pastir, sin 'ekabe i Prijama kojeg su kao dete ostavili u sumi saznavsi da ce kad odraste unistiti grad. 'era nudi Parisu moc, $tena mu obecava bogatstvo, a  $rodita ruku najlepse zene na svetu. On bira $roditu I ona mu govori da ce se ozeniti 'elenom, zenom spartanskog kralja 2enelaja. Paris odlazi u 0partu I biva lepo ugoscen od strane 2enelaja, ali kad 2enelaj ode na 3rit na sahranu svog oca, Parid bezi sa 'elenom, rojanci bivaju ocarani 'eleninom lepotom. 2enelaj besan zbog otmice njegove zene, sakuplja vojsku koju cine nekadasnji prosci lepe 'elene (koji su se bili zakleli da ce mu pomoci da brani njenu cast) I krece na roju. 8rcka lota krece pod  $gamemnonovim nadzorom, ali $rtemida je besna umirila more I vetrove I lota nije mogla da isplovi (bilo je to zato sto  je $gamemnon ubio jednog od njenih svetih jelena ili je uvredio oholim ponasanjem). Prorok 3alhas izjavljuje da Iigenija mora biti zrtvovana da bi se bogovi umilostivili I  $gamemnon to I cini I lota krece ka roji. 2it o rojanskom konju obradjen je u Ilijadi I u 7ergilijevoj neidi.

0ogovski svet " covekov odnos prema njem' + 'omerovim epovima bogovi nis' nosioci moralnih etickih vrednosti oni su prikazani kao svemoguci, mocni, nadredjeni, kao oni koji odlucuju o ljudskom zivotu na nacin na koji zele, imaju svoje ljubimce, pomazu im u bojevima, svadjaju se medjusobno, imaju slabosti, poroke, veoma su slicni coveku I jedina razlika sa covekom je njihova besmrtnost, svemocnost I izobilje zivota u kome zive. 7ecno mladi, oni ljudski svet posmatraju kao pozorisnu predstavu,  jeduci ambroziju I pijuci nektar. 5ovek im se klanja I prinosi im zrtve da ih umilostivi jer ih se boji, poznaje njhovu cud I 17

mogucnost da se lako razdraze, pa se trudi da im udovolji da ne bi osetio njihov bes (iz prakticnih razloga). Oni nisu vrhovni ideal, ne propisuju moralne vrednosti I u nekim slucajevima su I gori od ljudi, oni stardaju I pate zajedno sa ljudima uparvo zbog svojih ljudskih strasti. Odnos vrhovnog boga Zevsa prema ostalim bogvima je prikazan kao odnos staresine roda prema ostalim clanovima roda ! njegova odluka je konacna I ne mora uvek biti pravedna. &iv nije ni na ahejskoj, ni na trojanskoj strani, on se stara da se izvrsi sudbina. 6edina boginja kojoj se I &iv pokorava je 0udbina ! ovakav odnos prema S'dbini

svedoci o odmaklom stepen' razvitka religiozne svesti " verovanj' ' predodredjenost " zakonitost. Olimpskom

panteonu pripadaju: &iv, vrhovni bog/ njegova zena 'era, kraljica neba/ $tena, &ivova cerka/ $polon, sin &iva i ete, bog svetlosti i prorostva/ njegova sestra bliznakinja  $rtemida, devicanska boginja, kao i $tena, boginja lova/  $rej, bog rata/ $rodita, boginja lepote/ njen muz 'eest, hromi bog kovac, bog vatre/ Posidon, brat &iva i $ida, bog mora. $tena i 'era su na strani $hejaca, uvredjene sto nisu dobile jabuku, a $rodita, $polon i $rej su na strani rojanaca. judi svoje greske pripisuju bogovima. $gamemnon se mireci se sa $hilejem poziva na 0udbinu koja ga je zaslepila I na nju svaljuje krivicu. & Odiseji na vecu bogova &iv govori o gistu koji se suprotstavio sudbini ubivsi $gamemnona iako su ga bogovi upozoravali da to ne cini ! ovo je najstariji pok'saj teodikeje (bozanske prade), kao I pojava svesti da covekova sudbina lezi u njemu samom. I u samim 'omerovim delima bogovi su podvrgnuti kritici ! medjusobno se prekoravaju ili se ljudi zale na njihovu okrutnost. Scene ' kojima s' previse izrazene lj'dske osobine bogova ('erino zavodjenje &iva, pesma o  $roditinoj preljubi sa $rejom) predstavljaj' satir' na antropomor/izam Olimpljana. 18

Eshatoloske predstave  5ovek u 'omerovo doba zna samo za zemaljski zivot, on njemu predstavlja sve I zeli da uziva u njemu ma koliko on kratak bio. %e zna za kazne I nagrade nakon smrti, smrcu mu se zavrsava sve. Oni strasno vole zivot " tr'de se da 'zivaj' ' njem' svim c'lima. 'omerova zudnja za zivotom I njegovim blazenstvima iskazana je najbolje kroz $hilejeve reci upucene Odiseju koji ga srece u 'adu ! on govori da bi pre bio na zemlji neciji sluga I nadnicar nego vladalac mrtvima. Od smrti lj'de ne mog' spasiti ni bogovi jer je to njihova s'dbina. Prikaz podzemnog sveta srece se kod 'omera posebno u Odiseji kada Odisej silazi u 'ad I razgovara sa junacima. Pominju se #rion, 'izi&, )antal I )isija  koji su podredjeni odredjenim mucenjima. (Orion se neprestano bori sa zverima, isiju price kljucaju, antal trpi vecnu glad I zedj, 0izi neprestano gura kamen uz brdo). Zivot u 'adu je jednolican = nema srece i nesrece/ patnje i radosti/ kazne i nagrade.

$hilej - herojski ideal 'elensko shvatanje zivota je u stvari herojsko shvatanje zivota, a istovremeno i nacin da se savlada pesimizam. 'erojski ideal u Ilijadi predstavlja $hil, najhrabriji borac, olicenje snage i lepote, njegovo duhovno I moralno drzanje uzdizu se iznad ostalih junaka. %jemu je ponudjen dug i neslavan ili kratak i slavan zivot, a on je odabrao ovo drugo.  $hilej je sredisnji lik u idejnom I kompozicionom smislu, sve sto se desava vezano je za njega, cak I ako se on ne pojavljuje. On je sin boginje etide I smrtnika Peleja, po rodjenju je okupan u reci 0tig (majka ga je drzala za petu I to mu je jedino ranjivo mesto). 9eo ep je izgradjen na motiv' $hilejevog gneva o je pokretacki mottiv epa, junak jeste iza kulisa, ali on je uzrok svih dogadjaja u epu. !nev $hileja 19

 je dvostr'k ! prema $gamemnonu koji mu uzima lepu robinjicu *riseidu I prema 'ektoru koji mu je ubio najboljeg I najdrazeg prijatelja Patrokla. &rugi gnev je posledica prvog, proistice iz njega. $hilejev gnev se javlja zbog povredjene casti I zelje da se osveti $gamemnonu I pokazu mu kolika je njegova velicina. On je smiren u trenutku kada kipti od besa, ali u sebi kuje osvetu, on dostojanstveno podnosi uvredu svoje casti I ako u osami zali I roni suze. 2jegov dvostr'ki

gnev je posledica dve njegove lj'bavi koje m' bivaj' od'zete. On je neumoljiv, ne popusta kada ga $gamemnon moli da se odljuti poslavsi mu Odiseja, $janta I Denika, 2edjutim na kraju njegove neob'zdane strasti nadvladava covecnost " sazaljenje. On se miri sa  $gamemnonom, a to pokazuje pohvalm njegovom junastvu I predaje Prijamu telo njegovog sina 'ektora na kome je dvanaest dana iskaljivao svoj gnev. Treca velika lj'bav

nadvladava sav bes ' njem' jaca je od ove dve lj'bavi a to je lj'bav prema oc'  ! na pomen oca on se menja, postaje drugaciji, plemenitost I humanist preovladjuju u njegovom ratnickom srcu. #j'bav prema roditelj' je '

indoevropskim plemenima najd'blja " najmocnija lj'bav ona ovde savladava sve mrznje " nadvisd'je sve lj'bavi . o je upravo pevac Ilijade hteo da pokaze, zato se delo ne zavrsava pogibijom 'ektora. $hilej koji nije zeleo da cuje za to da nakon pobede predaju mrtva tela porodici, koji je mucio vec mrtvo 'ektorovo telo prikazujuci se kao zver ! preobrazava se, strasti u njemu se stisavaju I kao da svega necovecnog nestaje iz njega. Herojsko ' $hilej' je nesavladivo ! on uprkos predvidjanju da ce poginuti nakon 'ektorove pogibije odlazi da se bori jer zeli slavn' smrt. Odbacuje sigurnost I zivot bez casti, pobede I slave. On je hrabar slavolj'biv j'nak ratnickih podviga On zna da smrt izjednacava sve ! I one nistavne I besposlene sa onima koji se bore I trude, ali on se ipak

20

odlucuje za smrt kao cast I pobedu. $hila ce ubiti Parid uz pomoc $polona, ali to nije opevano u Ilijadi. 'omer kroz lik $hileja opominje ljude da se cuvaju gneva I rata.

Ostali likovi Iako je rat jedna od glavnih tema Ilijade, 'omerov stav prema njemu je negativan. aj stav je najizrazeniji u liku rojanca Hektora, sina Prijama i 'ekabe, vrhovnog komandanta trojanske vojske. On je mnogo humaniji ratnik nego $hilej. Za razliku od drugih ratnika on ne ratuje iz osvete, pohlepe, ratobornosti, pustolovina ili radi slave, vec radi odbrane otadzbine i porodice i u tome je njegova najveca moralna vrednost. Ova ideja se ostvaruje i kroz lik 'ektorove zene, $ndromahe i njihovih porodicnih odnosa. Ona ne shvata 'ektorovu moralnu obavezu da ide u rat. %jena najveca briga je briga za muza i sina, $stijanakta, ali se takodje plasi i za svoju sudbinu, jer zna da nju i sina ocekuje ropstvo. ik suprotan 'ektoru je Parid. 2estor   je takodje lik kojim pesnik iskazuje gadjenje prema ratu. Pored velikog besednickog dara koji poseduje, on je takodje mudar i hrabar. On ratuje da bi ohrabrio mladice svojim iskustvom. On se trudi da resi sukob zavadjenih krakjeva, pomaze $gamemnonu da smiri narod, savetuje da se posalje poslanstvo $hileju $hilej, kojeg 'omer daje u Odiseji, nije isti $hilej iz Ilijade koji bira kratak i slavan zivot.

Sadrzaj i kompozicija "lijade "lijada opeva srdnj' $hilejev' i njene posledice tokom desete poslednje godine trojenskog rata 6ezik 'omerovih epova pripada starojonskom dijalektu, to je vestacki, izgradjeni jezik, njime se nije govorilo. Ilijada ima 9J slova grckog alabeta tako da svaka knjiga nije mogla da ima vise od hiljadu stihova ! zbog toga podela nije potpuno prema povezanosti dogadjaja, tako da se neki dogadjaji prenose iz jedne u drugu knjigu (npr. 'erino zavodjenje Zevsa). Podel' s' 'stanovili ispitivaci "lijade ' $leksandriji Pizistrat je u J. veku pre n.e. naredio da se epovi zapisu i mi ih danas znamo u tom obliku. 1adnja celokupne Ilijade se prema osnovnom motivu  $hilejevog gneva moze podeliti na cetiri dela:

* 

$hilej se razgnevio Dogadjaji za vreme $hilejevog gneva (tri borbe

izmedju $hejaca I rojanaca)

4 $hilej se miri sa $gamemnonom ali njegov gnev ide ' dr'gom pravc' - prema Hektor' koji je 'bio Patrokla 5 $hilej predaje Hektorovo telo Prijam' 3ompozicija Ilijade je jedinstvena, a radnja cela i zavrsena, krece se oko $hilejevog gneva i razvija se u uzrocno = posledicnoj vezi. Ona je prosta, jer u glavnom sukobu izmedju $hileja i $gamemnona, kao ni u sporednom ($hil = 'ektor) nema prepoznavanja. Okret predstavlja Patroklova, a zatim 'ektorova smrt.Postoji sporedno prepoznavanje izmedju &iomeda i 8lauka u J. pevanju.&elo pocinje tehnikom in medias res  cime se citalac odmah uvodi u srediste zbivanja I obavestava se o predmetu radnje. %a pocetku se javlja I invokacija ! molitva boginji pevanja da pomogne pevacu. 5esto je i izlazenje iz epske objektivnosti  = kada pesnik govori o sebi obracajuci se muzama. 6edna od najvaznijih osobina je cesto koriscenje upravnog govora.  $hilejev gnev uzet kao osnova epa posluzio je za postizanje dramaticnosti radnje I eikasan je nosac cele kompozicije epa. 2noge epizode koje se nalaze u Ilijadi su kasnije prosirene tako da se u isto vreme radnja udaljava od 22

osnovne teme, ali je I povezana sa njom. Opisi borbi " dvoboja cine sredisnji deo epa . pizoda u kojoj se &iomed odlikuje je jedna od najduzih epizoda I to je verovatno zbog posthomerskih prosirivanja. Ova epizoda se moze izdvojiti kao posebna, samostalna celina I verovatno je samostalno I izvodjena. +bacena je u ep da se poveca eekat prisutnosti rata. Ova epizoda, &iomedija, cesto je uzimana kao glavni primer 'omerove umetnosti kao pesnika bitke.  0redstva koja unose realnost I slikovitost scenama borbi su prikazivanje manje zrtve I razvijeno " 'sporeno prikazivanje /atalnih rana + dvobojima nije uvek moralo doci do pogibije, nekada je junak spasen voljom bogova, nekada je samo ranjavan, ali sam dvoboj nije uglavnom bio preterano razvijen. 0astojao se iz verbalnog sukoba, zatim sledi razoruzavanje protivnika I zarobljivanje ili spasavanje njegovog tela. 6unaka koji strada 'omer je predstavljao govoreci o njemu, o njegovom poreklu, zivotu jer je zrtva uglavnom bio manji junak, nedovoljno poznat I neko ko se nece kasnije vise pominjati. 0to se tice prikaza rana, u celom epu gotovo da nema dela tela koji nije proboden I razmrskan. 6edan evropski naucnik je izjavio da bi 'omer mogao biti hirurg s obzirom na njegovo poznavanje anatomije ljudskog tela. 2edjutim, ovaj prikaz ranjavanja nije uvek bio realan, nekad je bio potpuno antastican, bilo je nemoguce to sto pevac opisuje (ispadanje ociju, curenje mozdine iz povredjenog kicmenog stuba I sl.), ali su ovi opisi ipak docaravali stradanje junaka. ako je opis ovakvih ranjavanja, bez obzira na hirurske nepreciznosti ! realistican I eektan, naglasava brutalnost rata, patos, nemogucnost coveka da ostvari svoje ciljeve I sl.  3ao sredstvo skretanja paznje sa ratnih scena I promenu atmosphere zbog otklanjanja monotonije, 'omer koristi scene sa bogovima. u je prikazana svakodnevica, humor I osobine koje nisu tipicno herojske. Ove scene vode ka

23

preokret' ' tok' bitke (licne intervencije bogova, spasavanje junaka, &ivovo merenje sudbine na Idu I sl.) psko delo se ostvaruje retardacijama  = odlaganjem toka radnje ! na dva nacina: . Digresijom 'metn'tim epizodama i deskripcijama , npr. kovanje stita, susret &iomeda i 8lauka, opisi svecanosti, 'erino zavodjenje Zevsa... ". atalozima (npr. katalog brodova), nabrajanjima ( kada 'elena nabraja ahejsku vojsku), prosirenim poredjenjima = ova odstupanja od radnje imaju ormalnu, a ne sadrzinsku crtu. pizoda kovanja $hilejevog stita = na stitu je dat prikaz sela, grada, svadbe, lova, posmrtnih svecanosti tj. ceo zivot zajednice (svakodnevica, verovanja, pogled na svet, obicaji...). Prosirena poredjenja su bitna karakteristika Ilijade, ona su slikovita, realisticna I obicno su poredbeni elementi u njima elementi iz prirode (postavljanje dve slike iz prirode, npr. poredjenje $janta sa magarcem koji nece da ode dok se ne najede, iako ga deca gadjaju, kao sto $janta gadjaju trojanski strelci). "maj' dvostr'k' /'nkcij' - realisticno

predstavlaj' sl'saoc' ili citaoc' neki prizor ili zv'k ili stanje svesti a ' isto vreme 'nose dinamicnost ' potencijalno monotona ratna zbivanja 6edna od glavnih odlika 'omerovog stila su /orm'le. &einiciju ormule dali su Peri i ord: to je skupina reci koja se uvek javlja pod istim metrickim uslovima da izrazi datu osnovnu ideju. +loga ormula je da olaksa razumevanje dela slusaocu i da omoguci pevacu da se odmori, ali i da zapamti delo. Dormule mogu da budu inicijlne (pozivanje muze), medijalne i inalne. 2ogu da izrazavaju ime, radnju, mesto i vreme. Postoje i kompozicione ormule koje su obicno i inicijalne.

24

Stajaci epiteti  uvek stoje uz odredjen pojam i nose neko znacenje. %pr. 'ektor je sjajnoslemi, $hilej brzonogi, Zora ruzoprsta... 7eliki deo Ilijade posvecen je velicanju herojskog nacina zivota. %eki kriticari su smatrali da je tema Ilijade, $hilejev gnev, razvijena iz price o 2eleagrovom gnevu (kojom se  $hilej upozorava na strasne posledice srdzbe), ali to je malo verovatno ! pre bi bilo da je ona samo jos jedan primer dobro poznate teme koja je u osnovi mnogih epskih pesama.

OD"SE1$ Sadrzaj i kompozicija Odiseje &obila je ime po Odiseju, kraca je od Ilijade ("#). akodje se deli na "> pevanja prema malim slovima grckog alabeta. Odiseja opeva Odisejev povratak iz rojanskog rata na Itaku. aj povratak trajao je  godina, dok su mu prosci njegove zene Penelope harcili imovinu, ali naposletku im se on osvetio. &ogadjaji su dati epizodicno i kada bi im se promenio redosled nista se ne bi promenilo. Odiseja prikazuje svakodnevni zivot, ne samo heroja, vec i nizih slojeva, sadrzi u sebi elemente avanturistickog romana, ljubavnu pricu o vernosti, problem porodicnih odnosa... Prema sadrzaju Odiseja se moze podeliti na cetiri dela: . Odisej cezne za domovinom kod boginje alipse na

ostrv' Ogigiji: njegov sin Telemah polazi da ga trazi ( Telemahija = neki proucavaoci smatraju da je to bio poseban ep )  Odisej kod .eacana i kralja $lkinoja govori o svojim dozivljajima 4 Odisej smislja osvet' 5 Odisej ostvar'je osvet' i miri se sa porodicama prosaca 3ompozicija je prepletena, u prvom planu su karakteri, a ne sukobi. *roj sukoba je mali, Odisej se sukobljava sa 25

proscima i njihovim porodicama. Postoji mnogo prepoznavanja i peripetija datih gradacijski = Odiseja prepoznaju $lkinoj, elemah, umej, pas $rgos, uriklija, Diletije, prosci, Penelopa, aert... Za razliku od Ilijade, ovde se koristi i retrospekcija. pizoda silaska u podzemni svet predstavlja jedno od opstih mesta u knjizevnosti, javlja se kod 8ilgamesa, 7ergilija, &antea...

Odisej i Penelopa + Odiseji su opisani dogadjaji posle rata i nesrecan povratak  junaka (Odisej, 2enelaj, $gamemnon...). ik Odiseja predstavlja antipod $hileju i $jantu. Odisejev cilj nije herojska pogibija, vec da spase sebe i svoje drugove i vrati se u domovinu. Zeleci da izbegne odlazak u rojanski rat, Odisej izigrava ludilo, ali neuspesno. On je mudar i smotren, domisljat, lukav, strpljiv i vest je govornik. On je takav I u Ilijadi. Za razumevanje njegovog lika bitan je I podatak da je njegov deda bio $utolik, poznat po svojim kradjama I prevarama. %jega pokrecu ceznja za porodicom I zavicajem. %jegova vernost je najbolje prikazana u epizodi sa princezom %ausikajom koja predstavlja novi izazov. Ipak, lik njegove zene, Penelope, je mnogo istrajniji I moralniji. Ona svojom mudroscu zavarava prosce, brinuci se o sinu I o muzevom povratku, koji strpljivo iscekuje " godina. %jen lik  je u kontrastu sa likom 3litemestre koja izdaje svog muza, a to 'omer pokazuje 2enelajevoj prici o ubistvu  $gamemnona. akodje se ostvaruje kontrast preko lika lepe 'elene. + Odiseji se javljaju i likovi iz nizih slojeva, ne samo heroji (sluzavka, svinjar...). 3olektivni lik prosaca koji bestidno harce tudju imovinu predstavlja sramotu za stalez kojem pripadaju.

Preobrazavanje herojskog i bogovskog ideala (odnos "lijada ; Odiseja) 26

Odiseja, za razliku od Ilijade slavi duhovnu I umnu nadmoc =

dolazi do preobrazavanja herojskog ideala iz telesne  jakosti ' d'hovn' snag' Dolazi i do preobrazavanja bogovskog ideala = bogovi vise nisu samozivi mocnici ni pasivni posmatraci, vec zastitnici moralnih odnosa medju ljudima. o je posledica razvijenije moralne svesti. $tena koja je u Ilijadi bila ljubomorna osvetnica, u Odiseji postaje mudra, milostiva i pravicna boginja. Oba epa se zavrsavaju pomirenjem.

!. govor = kojim se iskazuju misli, to je metricki sastav i pesnicka dikcija, sredstvo podrazavanja/ 9. predstava = sluzi za to da se cin vrsi/ J. melopeja (scenski aparat) = pesme koje se pevaju uz muzicku pratnju. &elovi po velicini su: . prolog = pocetni cin/ ". episodije = srednji cinovi/ #. eksoda = zavrsni cin/ >. horske pesme koje se dele na parodu (ulaznu pesmu) i stasimone (stajace pesme).

ESH"#   Prvi je u tragickoj radnji umetnicki vezao moralno ! religiozni ili socijalno ! politicki problem. 1odio se 77 godine u leusini. 7reme u kome je ziveo je zlatno Periklovo doba, vreme razvoja demokratije, razvoja zivota u  $tini. I sam je ucestvovao u bitkama kod 0alamine I 28

2aratona braneci slobodu cele 'elade. 0alaminska bitka bila je za $tinjane otkrivanje bozije pravde koja daje slabijima snagu da se odbrane I obara silne I mocne koji donose ropstvo. Tada se " javilo verovanje da je sve

lj'dsko desavanje vezano za bozij' pomoc a ta vera je 'pravo osnovni elemenat Eshilove tragedije  >9-. godine  je u $tini prikazao Orestiju, potom je otisao na 0iciliju gde je I umro 57+ godine %apisao je =, drama od kojih je >= poznato po imenu, ali je sacuvano samo ; ! "ersijanci, 'edmorica protiv )ebe, #kovani "rometej, ektide ."ribeglice/, Agamemnon, oe&ore ."okajnice/ I Eumenide% Poslednja tri cine organsku trilogiju ! Orestiju. shilove drame su prikazivane I posle njegove smrti jer ga je narod zavoleo, tako da je on I nakon smrti pobedjivao u nadmetanjima. Persijanci  su jedina sacuvana istorijska drama. shil je imao velike ideje koje je temeljno I velicanstveno obradjivao u svojim dramama, pa su se tako razvijale njegove tetralogije. On je 'veo dr'gog gl'mca na scen' a

' Orestiji " treceg sto je video od So/okla Smanjio je horske partije razvio je dijaloske   I samim tim pojacao dinamicnost radnje, stvorio vise peripetija I zapleta koji su osnovna odlika dramske radnje. + svojim dramama, posebno u $gamemnonu spojio je dram' " m'zik'  jer je on bio u isto vreme pesnik, reziser, glumac I kompozitor, smisljao je cak I koreograije svojim glumcima, odredjivao kostime I sl. %jegove drame su prepune slika koje docaravaju atmoseru drame, kao I karaktere junaka, I uvode gledaoca u svet uzvisenog I herojskog.

%oralno - religiozno pitanje  shil uvodi u svoje drame visoka moralna nacela koja se dosta razlikuju od 'omerovih jer se I moralna svest starih 8rka dosta promenila. On bogove podize na visi eticki nivo ! njegova drama postaje primer bozije pravednosti " 29

m'drosti nas'prot lj'dskoj krivici " ispastanjima . *ogovi medjusobno ne dolaze u sukobe I otklanja njihovu antropomornost koja je bila prisutna kod 'omera. Div je

vrhovni bog svemocan onaj koji je nosilac pravednosti " m'drosti. *ogovi postaju moralno savrseni, ne u

potpunosti, ali savrseniji od ljudi. Osnova njegovog shvatanja zivota I sveta je teodikeja ! bozanska pravda. rivica " greh lj'di 'vek nastaj' zbog teomahije  ! sukoba coveka sa bozanskim normama I nacelima pravednosti I morala.

Teomahija izaziva gnev bogova - osvetljavanje takve krivice " objasnjavanje n'znosti njenog ispastanja je glavna tema Eshilove tragedije shil smatra da je zivot zasnovan na sukobu strasti I zelja pojedinca I drzave koja zeli da ih okrene u sopstvenu korist, obuzdavajuci ih I uoblicavajuci ih. Eshil smatra da pronalazenje mere '

svem' stavra harmonij' on os'dj'je samolj'blje vlastolj'blje " takvi j'naci stradaj' " ispastaj' 2jegova etika je etika mere ; nicega previse nista preko mere akodje do nesrece moze doci I zbog prekomerne srece. %asledstvo teomahijske krivice predaka je preduslov za nesrece potomaka, ali, covek sam odlucuje o svojoj sudbini ! on se stavlja pred izbor I nikada ne strada samo zbog krivice svojih predaka, vec zbog toga sto je odlucio da bude njen nastavljac. *ogovi ne reaguju dok je covek ispravan, ali kada napravi prestup, oni se javljaju da isteraju bozansku pravdu I kazne gresnika zbog svog zla. Svest o pocinjenom nedel'

dovodi do isk'pljenja greha " samim tim se covek 'napredj'je " razvija Odnos etike " politike shil je odan atinskoj demokratiji, on je cak mit preobrazavao prema drzavnom idealu karakteristicnom za  $tinu I na taj nacin ljude ucio moralnim nacelima I vrednostima, vracajuci im ono sto vec poznaju obradjeno na drugaciji nacin. + Orestiji objavljuje nacela politicke mudrosti 30

(na usta 'ora I $tene) odbacuje samovoljstvo I govori da treba naci sredinu izmedju slobode I zavisnosti. + Orestiji se takodje raspravlja o pitanju matrijarhata I patrijarhata. Problem Orestije I krivice ormulise se u prepirci izmedju rinija I Oresta. %amece se i pitanje: da li je Orest kriv zato sto je ubio majku ili zato sto je osvetio oca@ shil uvodi sud na pozornicu = umesto krvne osvete drzava preuzima pravdu u svoje ruke. 8lavnu ulogu ima porota koju cine slobodni gradjani = aeropag. *roj glasova je jednak, bog treba da okonca situaciju, pravda treba da bude slepa. rinije od progoniteljki postaju milostive = umenide. Iako promena prostora nije karakteristicna za tragediju, Orest je od greha ociscen u $tini, demokratskoj drzavi.

%itska pozadina #restije  6edna od najznatnijih moralnih ideja koja pokreBe radnju u Orestiji je nasledstvo teomahijske krivice predaka dato kroz mit o lozi abdakoviBa I PlistenoviBa. ada dedovi jedu kiselo groz!e, unucima trnu zubi. 0inovi Plistena ! $trej I ijest se otimaju oko vlasti. ijest Cini preljubu sa $trejevom zenom $eropom, posle Cega $trej iz osvete zakolje sinove svoga brata I daje mu da ih jede na gozbi. o povlaCi dalja zloCinstva koja prouzrokuje $lastor, demon osvete. $trejev sin $gamemnon prinuKen je na to da zrtvuje svoju kBer Iigeniju kako bi ahejska vojska dobila povoljan vetar za polazak u roju. $gamemnonova zena uz pomoB gista, jedinog ijestovog prezivelog sina, ubija svoga muza iz osvete nakon njegovog dolaska iz roje. Orest, sin $gamemnona I 3litemestre, sveti se za oCevo ubistvo I ubija I majku I gista, Cime se lanac grehova prenosi sa kolena na koleno, I nasilja iz proslosti neprestano podstiCu nova u sadasnjosti. "or  objasnjava predistoriju zbivanja, unosi strepnju zbog prokletstva, iznosi religioznu poruku o sustini teodiceje. I hor I horovodja upustaju se u dijalog sa glumcima. + 31

umenidama hor cine rinije koje progone Oresta tako da on aktivno ucestvuje u zbivanju.

SO.O#E  0ookle je rodjen 5=7 godine. 0luzio je drzavi I zauzimao visoke polozaje, nije bio vest ratnik, pa mu je Perikle poveravo poslove u dipolomatiji. 7ecu vaznost od drzavne za 0ookla je imala svestenicka suzba. &ok su shil I uripid ostavili otadzbinu otisavsi u tudjinu, 0ookle je voleo $tinu I nije je napustio, smatrao je da je onaj ko ide tiraninu njegov rob. +mro je 5,+ godine. %a nadmetanjima je odneo 5 p'ta prvo mesto, vise nego bilo koji drugi helenski tragicar (shil ! #, uripid ! 9). Imao je *4, drama od kojih je **5 poznato po imenu. 0acuvano je samo > !  Ajant, Elektra, *ar Edip, Antigona, Edip na Kolonu, )rahinjanke, 0iloktet% L najveci deo njegove satirske igre 1ovacki psi (pronadjen je ;. M J. godine.

Odlike stvaralastva uripid je mitove sam prilagodjavao svojim potrebama ili je za osnove dela uzimao lokalna predanja, ili postojece likove predstavlja u drugacijem, do tada neotkrivenom svetlu. On prikazije patnj' nagon strast " osecanja  3oristi prepoznavanja. %jegove drame nisu cesto jedinstvene, mada se on trudi da postigne jedinstvenost uvodjenjem prologa, raspletom I gradacijom. Prolog uglavnom prikazuje promene u mitu da bi upoznao ljude sa izmenama koje im nisu poznate, nagovestava radnju ili zaplet. 3aplet se rasplice na lak nacin , obicno pojavom boga ili vise sile koja resava situaciju I sprecava katastrou ( d'es e@ machina ! pr. $rtemida u 'ipolitu, 'elije u 2edeji) ! mnogi su ovakav rasplet zamerali uripidu, jedan od njih je $ristotel koji zahteva da karakteri budu dosledni.

E'ripid So/oklov' " Eshilov' teonomij' " teodikej' zamnj'je antroponomijom " antropodikejom. !lavni lik njegovih tragedija je covek ne bog . 0matra da se bogovi ne mogu smatrati bogovima ako nisu mudriji od ljudi. On meri religij' moralom, a ne moral religijom. 6odi teomahij' protiv antropomor/nih bogova  jer oni ljudima ne mogu sluziti kao moralni obrasci jer su moralno nedosledni. *ogovi koje prikazuje su uglavnom razorni ($rodita u 'ipolitu), retke su svete bozanske igure ($rtemida na kraju 'ipolita). %jegovo shvatanje je da je 38

covek sam gospodar svoje s'bine I on to I predstavlja u svojim tragedijama okrecuci se prema ljudskim osecanjima I strastima . 0a pojavom jonskih ilozoa pocelo je rusenje teonomije, poricanje postojanja bogova, oboren je homerski teizam. vripid je prvi psiholog koji je uspeo da udje u lavirint ljudske duse On izvor tragicnosti lj'di ne nalazi ' spoljasnjim

dogadjajima vec ' samom covek' ' njegovom src' koje je prep'no strasi " nagona kojima se ne moze od'preti On ne prikazuje herojsku atmoseru vec slika borbu prirode same sa sobom. ikovi koje uripid predstavlja nisu losi, vec su slabi I u nemogucnosti da se otrgnu strastima koje upravljaju njima. %e deli 0okratovo misljenje da je dovoljnio da covek zna sta je ispravno, pa da to cini ! on cini pogreske uprkos svesti o njima I tu je njegova tragicnost (Dedra iznosi taj stav u 'ipolitu), E'ripid

objasnjava ono neraz'mljivo nesagledivo spolja on zavir'je ' najskrivenije k'tke covekove d'se " ' njoj nalazi sile koje odredj'j' s'dbin' covekov'. Prikazivao  je strasnu I nagonsku ljubav I prikazao zagonetnost I zenske duse. Zene postaju glavni likovi njegovih tagedija. Prikazao  je posledice ljudske strasti. od njega pomahnitalost b'di

idej' o lj'dskoj slabosti dok kod Eshila izaziva lj'tnj' bogova. uripid je sklon realisticnom prikazivanj'  I on prikaz'je lj'de onakve kakvi jes' (za razliku od 0ookla koji ih prikazuje onakve kakvi bi trebalo da budu), sa svim svojim manama I strastima. On na nov nacin daje zenske likove, prikazuje ih kao zavodnice, zavedene, supruge, majke, cerke + 2edeji istice da bracni moral postoji I za muskarca I da je I on obavezan da cuva vernost, a ne samo zena. uripid prvi prikazuje ljude iz nizeg sloja ! dadilje, sluge, glasnike ! oni postaju aktivni ucesnici.

39

%edeja  3retej je imao dva sina ! Peliju I siona. %akon oceve smrti, Pelija je oteo presto starijem sionu I poceo je da proganja njegovu porodicu. sion je svog sina 6asona sklonio u goru Peliju, predavsi ga na vaspitanje kentauru. 3ada je 6ason odrastao, vratio se u 6olk stricu. Posto je usput izgubio cipelu, a Pelija je prorocanstvom bio upozoren da se cuva onog ko mu dodje bosonog, on 6asona salje da donese zlatno runo iz 3olhide, zeleci na taj nacin da ga se otarasi. Posle mnogo avantura 6ason stize u 3olhidu I uz pomoc 2edeje, cerke kralja eta, uspeva da ubije azdaju koja je cuvala zlatno runo I sa 2edejom bezi u 6olk. &a bi sprecila oca da je zaustavi, 2edeja ubija brata I kidajuci komade njegovog tela, baca ih za sobom. Otac sakuplja komade tela svog mrtvog sina I tako zaostaje za njima I oni uspevaju da pobegnu. 2isleci da je 6ason mrtav, Pelija je pogubio njegovu porodicu. 2edeja je osvetila 6asonovu porodicu. Predstavila se kao prorocica I rekla Pelijinim cerkama da ubiju oca, a onda ce ga ona podmladiti. Ona to, naravno, ne cini I Pelijin sin $kast proganja nju I jasona iz 6olka. Oni odlaze u 3orint gde su ziveli srecno I harmonicno dok 6ason nije odlucio da se ozeni cerkom korintskog kralja. u pocinje radnja 2edeje. Postoje mnoge verzije mita o 2edeji i smrti njene dece, ali smatra se da je ova o cedomorstvu vripidova. Za tadasnji publiku ovakva tragedija bila je neobicna, tj. sokantana. 2edeja je varvarka, prinudjena da ode iz svoje zemlje, a u 3orintu je ocekuje 6asonova izdaja i izgnanstvo. 2edeja nije uzviseni lik koji je spreman da strada zbog visih ciljeva, ali ni njena dela nisu kaznjena. + njen lik vripid je uneo osobine heroja = nju pokrecu gnev, srdzba i strah od ponizenja/ ona  je odlucna i smela. 6edino sto bi moglo da joj stane na put je ona sama = uripid pokazuje i njenu drugu stranu: ona se 40

premislja da li da ubije decu i kada ih ubije pati zbog toga. Ipak, zadovoljna je, jer je na taj nacin uspela da se osveti 6asonu. 'or podrzava njene odluke sve dok ne izjavi da ce pored 3reonta i njegove cerke ubiti i svoju decu.

Hipolit 2inojeva zena Psiaja je trazila da joj se napravi drvena krava kako bi mogla da udje u nju da bi je bik obljubio jer se zaljubila u bika. *ik je obljubio I ona radja sina 2inotaura koji  je imao telo bika, a covecju glavu. (2inojeva I Pasiajina deca bili su Dedra, $ndrogej I $rijadna). Posto je $ndrogej pobedio na svecanim igrama u $tini, ubijaju ga iz zavidljivosti. &a bi osvetio sina, 2inoj namece danak ! svake godine moraju da daju sedam mladica I sedam devojaka za 2inotaura. esej je osvojio $rijadnu I od nje dobio konac pomocu kojeg je mogao izaci iz lavirinta nakon sto je ubio 2inotaura. On bezi sa njom, ali je ostavlja na ostrvu %aksu gde je nalazi &ionis I, ocaran njenom lepotom, uzima je za zenu. esej se ozenio $ntiopom, kraljicom $mazonki, I sa njom imao sina 'ipolita. %akon njene smrti ozenio se Dedrom, 2inojevom cerkom I ona mu je rodila dva sina !  $kamanta I &eboonta. Za razliku od2edeje, u 'ipolitu je razvijen veci broj likova. %jihove karaktere vripid iskazuje kontrastom stavljajuci likove pred alternative = cutanje I govor/ uzbudjenje I rasudjivanje/ prvi i drugi sud. %jihova delanja pokazuju razlike, ali nemoc, jer ishod ni za koga nije povoljan, osim za  $roditu. judski izbor i delanje su uzaludni. Dedra je plemkinja koja ima visok moralni kodeks, njena odluka je da spasi svoju cast samoubistvom, ali ne uspeva u tome. &adilja je potpuno suprotan lik, nju vode pragmaticni motivi. %jen cilj ja da sacuva Dedrin zivot, a jedino sto postize je odbacivanje. 'ipolit je u potpunosti posvecen boginji  $rtemidi. On zeli da sacuva oca od Dedrine izdaje, a

41

docekace ga smrt. ezej zeli da sacuva svoj ugled, a svojim postupcima gubi sina. 8153$ 3O2&I6$  1azvila se u $tici, razvila se iz /alicke pesme, u obredima u kojima se nosio muski polni organ napravljen od drveta I prevucen crvenom kozom kao simbol plodnosti I radjanja. 5ilj obreda je bio dobijanje naklonosti demona plodnosti, a kasnije su ti demoni postali deo &ionizijeve pratnje. Pre razvoja komedije postojali su drugi komediograski oblici ! megarska arsa I dorska komedija. Spajanjem megarskih

dramskih " atinskih lirskih elemenata nastala je aticka komedija kao nov 'metnicki oblik. 8rci nisu ozbiljno gledali na komediju I u pocetku je hor sastavljan dobrovoljno, a kasije ga je dodeljivao arhont. Prikazivanje komedija drzava je uzela u svoje ruke 5+7 godine pre nove ere. Prikazivane su prilikom 7elikih &ionisija. $ticka komedija ima tri aze: #. Stara komedija ! 7 vek p. n. e/ ijonid, 3agnet, Ek&antid, Alkimen, Eu&ronije, Kratin, Aristo&an ". Srednja komedija - pocetak I7 veka p. n. e/ tekstovi nisu sacuvani/ bavi se temama preljube, trgovackih prevara, zamenom identiteta I sl, smanjen je udeo politike, izbacen je hor I parabaza #. 2ova komedija ! kraj I7 veka p. n. e/ 3enandar, 0ilemon, Di&il / radnja je sa mnogo raspleta I zapleta, tipicni karakteri cije su osobine prenaglasene pomocu hiperbole I kognomije (postupak karakteristican za komediju pomocu kojeg se ime junaka povezuje sa njegovim osobinama, prvi put se javlja u novoj atickoj komediji).

Stara aticka komedija prikaz'je akt'elne dogadaje 'glavnom iz protekle godine posebno politicke sa mnogo licnih napada " karikat'ra + njoj se ogleda savremen zivot. Obraca paznju na obicaje, dnevnu politiku I prosvetu (vaspitanje, ilozoija, poezija). Stara komedija 42

brani predanje stara verovanja " ideale " ismeva sve sto  je novo. Prvi je politiku uveo u komediju ratin koji je komediji I dao deinitivni oblik. &rzava je pocela da prihvata komediju uvidevsi da od nje moze imati koristi jer je slavila politicko postenje, staro predanje, rodoljubivost I stvaralacku snagu starih pesnika. Podsticala je na razmisljanje publiku. Izvodjaci hora su nosili maske kao u ritualima. 0tara aticka komedija predstavlja spoj niskog humora, parodije, slobodne antastike, satire I politicke angazovanosti. 0tara aticka komedija je iz tragedije preuzela hor I prolog. &akle, sastavni delovi komedije su: . Hor  ! vise se istice nego u tragediji, aktivniji je ucesnik u radnji ". Prolog ! duzi I raznolicniji od prologa u tragediji, u njemu se izlaze skica plana glavnog junaka #.  Paroda >.  Eksoda 9. $gon (nadmetanje) ! dva protivnika zastupaju suprotna misljenja, a misljenje jednog od njih je misljenje pesnika I osnovna ideja komedije J. Parabasa ! najvaznija horska partija/ hor se pri pevanju okrece publici/ sastoji se iz dva glavna dela, a ukupno iz sedam delova 0astoji se iz dva dela: ! deo bez stroicke kompozicie ! komadic,  prava parabasa ! pesnik govori o sebi, o svojim zaslugama za dravu, preporucuje sebe publici dugi deo (zavrsetak parabase) ! deo sa stroickom kompozicijom !  prvi poluhor peva odu koja je najcesce u slavu boga, horovodja prvog poluhora recituje publici epiremu (sala I poruga), antoda koju peva drugi poluhor u slavu boga,  







43

antepirema koju recituje horovodja drugog  poluhora (sala I podruga) Iz podrugiivanja gledaocima razvila se politicka satira kao vazan element stare aticke komedije.



$risto/an 3abe  $ristoan je najslavniji predstavnik stare aticke komedije i od njegovih dela sacuvano je : $harnjani, 7itezovi, Oblakinje, Zolje, 2ir, Ptice, isistrata, esmoorijazuse, Zabe, klesijazuse,m Plut. Ime su dobijle prema onome sto je prikazivao hor. %jegove komedije imaju socijalno = politicko obelezje i odrazavaju klasne i politicke borbe u vreme Peloponeskog rata. 3omedija Zabe je nastala 5,7  godine I njen predmet je  $tina izmedju pobede kod $rginuza I konacnog sloma kod gospotama. %aslov komedije aludira na rdjave pesnike cije se uporno I besmisleno nagvazdanje moze uporediti sa upornim, vecernjim kreketanjem zaba koje niko zivi I nicim ne moze zaustaviti dok same ne zacute. $legorija se mozda odnosi I na politicku situcaiju I borbe stranaka u $tini. akodje  $ristoan aludira na soiste koji govore praznoverice I besmislice. Ipak, njegove komedije je nemoguce potpuno razumeti, jer mnoge aluzije koje on koristi vezane su za to vreme.

$risto/an kritik'je bezverje " so/istik' " poziva se na postovanje stare poboznosti iako ' isto vreme " on sam ismeva bogove. $ristoan je prizeljkivao sistem stare umerene demokratije I stare religije I obicaja. %jegov ideal bila je $tina za vreme persijskih ratova ! snazna I mocna drzava koja je gradjanima pruzala sigurnost. $ristoan nije bio svestan koliko je duh novog vremena zahvatio I njega samog I koliko je svojom porugom bogovima sluzio duhu tog vremena. $ristoan je po svojim politickim idejama konzervativan I brani nekadasnji zivot. 44

Tematski s' abe knjizevna karikat'ra al" je smisao te karikat're politicki. $risto/an ' abama  napada demagogij' ' demokratiji prazna dokazivanja ' so/istici r'senje tradicionalnog morala kod E'ripida a da pri tom nije pon'djen bolji   On ukazuje na mane u sadasnjosti suprotstavljajuci im vrline iz proslosti. $ristoan predvidja blizak kraj atinske demokratije. + $abama  uloga spasioca $tine ostaje ipak nedodeljena.

$gon Eshil A E'ripid Odnos 'metnosti i politike %ajveci grcki tragicari su mrtvi, a od zivih niko nije dostojan da zauzme njihovo mesto. Zato &ionis odlazi u 'ad da bi na zemlju vratio svog omiljenog tragicara = uripida. + 'adu se za titulu najveceg namecu shil, kome je to mesto pripadalo, i uripid, koji, koristeci se raznim sredstvima zeli to mesto da osvoji. ada &ionis dobija ulogu sudije, ne krijuci naklonost prema uripidu. Ipak, svojim razumnim argumentima, shil uspeva da ga pridobije na svoju stranu i pobedjuje. + tom sukobu $ristoan kroz shilove reci iznosi svoja poeticka nacela. On smatra da poezija treba da ima vaspitnu ulogu i da penici treba da govore ono sto dolikuje. I uripid kaze da tragedija treba da cini ljude boljima, ali se u svojim delima ne pridrzava toga. + $ristoanovim Zabama knjizevnost pocinje da govori sama o sebi. shil za politicku situciju u tom trenutku svaljuje krivicu na uripida i njegovu umetnost.

"zgled Hada Prvi susret sa izgledom 'ada nalazi se u 'eraklovom opisu &ionisu koji namerava da ode u podzemni svet da bi povratio svog omiljenog tragicara uripida. 2ora se preci  jezero preko koga prevozi 'aron, vozac u podzemnom svetu, zatim slede zmije I bestije % na hiljade sve jezive  45

zatim more od govana u kome leze najveci gresnici, a to su prema $ristoanu oni koji uvrede gosta, oni koji zlostavljaju decake I ne plate im pri tome, koji premlate oca I majku, koji ubijaju, a radi komicnog eekta u najvece gresnike svrstava I one koji prepisuju stihove 2orsipove jer je on najgor pesnik. %akon ovih prepreka nailazi se na one koji u hadu vode blazen zivot jer su za zivota pripadali tajnom kultu ( misti tijasi).ak je vratar u podzemnom svetu. 0talno se aludira na sujeverje da se mrtvaci moraju dozivati tri puta da bi culi dozivanje.

#ik Dionisa Odnos sa santijom 3ult boga &ionisa, pored Orejevog i $polonovog, zauzima  jedno od najvaznijih mesta u antickoj 8rckoj, iako &ionis spada u mladja bozanstva. %jegov kult slavi covekovu vezu sa prirodom, on je bog zivota, entuzijazma i vina. On je I bog dramske umetnosti jer je drama nastala iz pesme u njegovu cast. &rame (tragedije i komedije) su se izvodile za vreme njegovih svetkovina 7elikih i 2alih &ionisija. ik &ionisa u Zabama nije ni nalik ovom bozanstvu. Iako je bog, on je strasljive prirode. %jegova musko = zenska priroda je iskazana i kroz njegovu grotesknu odecu = on je obucen u saranasto ruho, a preko toga ima lavlju kozu i u ruci nosi toljagu. %jegovi postupci ne dolikuju jednom bozanstvu (prepiranje sa zabama). Iako je bog pozorista, 'erakle bolje poznaje knjizevnost i ima bolji ukus od njega. Odnos &ionis ! 3santija predstavljen je jos na samom pocetku komedije gde 3santija sluga mora da nosi teret, on kuka I jadikuje. Ova epizoda je istovremeno parodija na komedije u kojima se nalaze ovakve scene. 3santija je na magarcu, ali mora on da nosi teret, gde se vidi njegov podredjeni polozaj. + epizodi u kojoj ak utvrdjuje ko je bog, a ko sluga (zbog zamene odela) ! istaknut je polozaj sluge koji po pravilima atinskog suda mora biti mucen umesto gospodara ukoliko je ovaj nesto zgresio. + razgovoru 46

3santije I Plutonovog roba prikazan je prezit sluga prema gospodarima I njihova prikrivena poruga I osveta onima koji ih muce ! Plutonov rob govori kako se on smeje gospodaru iz ledja, prisluskuje razgovore, pa to svima prenosi, dobacuje psovke kada je gospodar u prilici da ih ne moze cuti. Iz ovoga se ogleda I njihov strah od gospodara, ali I nemogucnost suprotstavljanja autoritetu. 3santija ismeva svog gospodara, pravi sale na njegov nacin, uspeva da ga nadmudri i na taj nacin pokazuje neku vrstu superiornosti. Ovaj motiv ce kasnije cesto biti koriscen u komedijama.  $%I53 POI3 = Platon, $ristotel i 'oracije

Platon Drzava + ovom dijalogu Platon je pokusao da da sliku idealne drzave. + takvoj drzavi postojala bi podela rada, jer je najbolje da se svako bavi samo jednom stvari i cinila bi je tri sloja: . upravljci ! ilozoi ". cuvari ! ratnici #. proizvodjaci ! zanatlije On ovu podelu daje praveci podelu sa ljudskim organizmom. 0voja poeticka nacela i shvatanje umetnosti, posebno pesnicke, Platon iznosi u "., #. i . poglavlju &rzave. %jegova poetika je deskriptivna. On pravi klasiikaciju knjizevnih rodova i smatra da postoje tri tipa podrazavanja: . mimeza - cisto podrazavanje ! komedija I tragedija ". dijegeza -  jednostavno pesnikovo pripovedanje ! ditiramb #. kombinacija oba = ep Platon vrednuje dela po kolicini podrazavanja (ono koje najvise podrazava najmanje vredi). On podrazavanje svrstava medju tri vestine = vestina upotrebe, vestina pravljenja i vestina podrazavanja = to je poetika vestine. On  je protiv mimetickih umetnosti je one podrazavaju samo 47

izgled u datom trenutku, a ne stvarnost i ideje. + njegovoj drzavi ne bi bilo mesta za pesnike i ta ideja je najizrazenija u . poglavlju &rzave. Platon zamera 'omeru na njegovom prikazu antropomornih bogova, ali i na prikazivanju tuge, srece ili strasti kod junaka. On ne odobrava ni tragediju, jer ona prikazuje pad iz srece u nesrecu, a ako je u pitanju dobar covek, to moze da vrsi negativan uticaj na citaoca. +loga drzave je da obrazuje ratnike koji treba da budu cvrstog karaktera, a tu pesnistvu nema mesta. Pesnik sme da podrazava samo uzvisene stvari. 2imeticka umetnost je moralno stetna, on prihvata samo himne bogovima i pesme u pohvalu dobrih ljudi. Pesnicko delo ne sme da sadrzi ni muzicke i ritmicke elemente. +loga drzave je da vrsi vaspitnu ulogu, a tu pesnicima nema mesta.

$ristotel O pesnickoj 'metnosti $ristotelova Poetika predstavlja neku vrstu polemike sa Platonom. %jegova poetika je deskriptivna. On kaze da su sve umetnosti = ep, tragedija, komedija i ditiramb ! podrazavajuce delatnosti. One podrazavaju razlicitim sredstvima, razlicite predmete, razlicitim nacinima. 0redstva su ritam, harmonija i govor. %acini su narativni i dramski. Podrazavanje je urodjeno samom coveku, ali to je i sredstvo za sticanje znanja. Predmet podrazavanja mogu da budu karakteri bolji od nas ('omer), prosecni (3leoont) ili gori od nas ('egemon asanin). popeji i tragediji svojstven je uzvisen predmet, a komediji i parodiji nizak. Prednosti tragedije u odnosu na epopeju: a) ima sve sto ima epopeja (i vise)/ b) postize cilj za krace vreme (radnja = ">h)/ c) ima vecu jedinstvenost (potpunije postize cilj). 0astavni delovi tragedije (kvalitativno) su: prica, karakteri, govor, misli, scenski aparat i muzicka kompozicija. 3vantitativo on tragediju deli na: prolog, episodije, eksodu i horske pesme (ulazna pesma i stasimoni). 48

1azlika izmedju istoricara i pesnika je u tome sto jedan govori o onome sto se stvarno dogodilo, a drugi o onome sto  je moglo da se dogodi. Pesnistvo prikazuje opste = mora da se pridrzava zakona verovatnosti i nuznosti, a istorija pojedinacno. 1adnja moze da bude prosta i prepletena. $ristotel govori i o tri jedinstva: vreme, radnja i mesto (pominje samo prva dva). 3ada je rec o rasporedu dogadjaja oni moraju da imaju kauzalni poredak.

Tragedija je podrazavanje ozbiljne i zavrsene radnje koja ima svoj' odredjen' velicin' govorom koji je otmen i poseban za svak' vrst' ' pojedinim delovima licima koja delaj' a ne pripovedaj' a izazivanjem straha i sazaljenja vrsi prociscavanje takvih a/ekata +vodeci pojam katarze on daje protivargument Platonovoj tvrdnji da  je pesnistvo stetno. %aprotiv, izazivanjem straha (od toga da im se ne dogodi nesto slicno) i sazaljenja prema onome ko nezasluzeno pati ljudi se oslobadjaju rdjavih misli. 0trah i sazaljenje moze da izazove osoba koja je  po sredini  = ne sme da se previse istice svojom pravednoscu, ali ne sme ni da bude los covek. %ajbolje je ako pripada visem sloju. akav lik je npr. dip. ica koja podrazavaju to rade da bi prikazali dogadjaje, to je upravo i cilj tragedije. 1adnje koje izazivaju strah i sazaljenje treba da vrse lica koja su prijatelji, neprijatelji ili nisu ni jedno, ni drugo. %ajbolje ja da to budu lica koja su u prijateljskoj ili rodbinskoj vezi. 8ovor mora da odgovara liku, karakteri moraju da budu dosledni = da se ponasaju u skladu sa svojom prirodom.

Horacije Poslanica Pizonima 'oracije je tvorac normativne poetike koja propisuje opstevazeca pravila. On se u velikoj meri oslanja na  $ristotela. %jegovo delo je u stvari pismo upuceno konzulu Pizonu i njegovim sinovima i pisano je u stihu. On je svojom poetikom izvrsio veliki uticaj na %ikolu *oaloa i njegovu 49

poetiku klasicizma, koja je dalje imala veliki uticaj na celu evropsku knjizevnost. On govori o izboru reci, neologizmima i stilu/ o stihu epa i elegije, o jambu. iriku samo pominje, iako su on sam i 7ergilije bili liricari. *avi se najvise dramskom umetnoscu, u sredisnjem delu pisma, iako ona nije imala ni priblizan znacaj kao kod 8rka. 'oracije smatra da je za dela najbolje uzimati opstepoznate teme, koje su 8rci vec obradjivali i zato teme u rimskoj knjizevnosti najcesce poticu iz grcke mitologije. &ogadjaji mogu da budu izmisljeni jedino ako odgovaraju principima verovatnog i moguceg. 0tih tragedije i komedije treba da se razlikuje. 3arakteri treba da budu dosledni/ tragedija treba da ima pet cinova/ pojedine dogadjaje ne treba prikazivati, vec treba da se odigraju iza kulisa/ hor treba da ima ulogu glumca/ bog treba da razresi situaciju jedino ako je to neophodno. Zalaze se za in medias res princip, a delo mora da bude jedinstveno i celovito. + trecem delu govori o pesniku. Pesnik treba da se usavrsava tokom celog zivota, a cak i najveca dela imaju mane. Za 'oracija je pesnicka umetnost spoj nadahnuca i vestine, a svrha umetnost je da zabavi, ali istovremeno i da koristi i pouci.

Horacije 'vodi siri pojam podrazavanja ; to nije samo odnos izmedj' 'metnosti i stvarnosti vec i odnos izmedj' dela i tradicije. 1I203$ 3%6IZ7%O0

Pla't $'l'larija 3omedija je dospela u 1im oko ">. g.p.n.e. 1imska komedija deli se na dve grupe: rimska togata i rimska palijata. Palijata je vrsta rimske komedije iz #. I ". veka pre nove ere. %astala je preradom ili prevodom nove aticke komedije, ciji su predstavnici 2enandar, Dilemon i &iil. Palijata oznacava tip ogrtaca koji su nosili 8rci, nasuprot rimskim togama. ako se razvila I komedija togata koja je 50

imala lokalni karakter. Palijata je potpuno preuzela odlike grcke komedije ! protagonisti su 8rci, prostor I okruzenje su grcki, zaplet je istovetan sa zapletom iz originala ili predstavlja kontaminaciju zapleta iz vise razlicitih dela. 3ontaminacija se koristi kao sredstvo za pojacavanje komike, a ogleda se u spajanju razlicitih intriga, dvaju razlicitih komada, ili prenosenjunekog prizora iz jedne drame u drugu. Plaut crte grckog zivota zamenjuje rimskim, a unkcija toga je da priblizi komediju gledaocima i da sluzi kao komicno sredstvo. 8lavni predstavnici su Pla't " Terencije. 0acuvana je dvadeset i jedna Plautova komedija. Palijata je komedija karaktera ili komedija zapleta . 0astoji se iz pet cinova izmedju kojih su umetnuti muzicki delovi ( ekspozicija, zaplet i rasplet ). 'ora nema, kao ni u novoj komediji. 2uzicki element koje je u novoj komediji skoro nestao ovde se javlja u obliku arija glumaca (cantica). eme poticu iz svakodnevnog zivota, nema parodija ni politike. Zaplet je obicno ljubavna intriga, a u prologu se daje predistorija dogadjaja, jer 1imljani nisu kao 8rci znali sta se desava pre same radnje. Prolog ima ulogu da saopsti sadrzaj drame i da publiku zamoli za paznju. Postuju se tri jedinstva. Plaut cesto koristi grubu i neposrednu komiku reci i situacije, kao i aliteracije i igre recima. Plautova komedija je spoj nove komedije i narodnog lakrdijskog pozorista. ikovi palijate su tipski: stari i mladi gospodari ; robovlasnici l'kavi ili gl'pi robovi paraziti svodnici i hetere ... Plautov omiljeni lik je rob. 'oracije je Plauta prekorevao zbog nedoslednosti likova. 1elativno mali broj motiva i uloga posledica je tematske jednolicnosti nove aticke komedije koju Plaut preradjuje. %a rimsku palijatu soisti su indirektno izvrsili uticaj preko uripida i novoaticke komedije. Plaut je izvrsio uticaj na 0ekspira i njegove komedije. B'p sa zlatom ( &ulularia) obraKuje priCu o starom tvrdici uklionu koji pronalazi Bup sa zlatom i otada neprestano bdi nad njim (desava se u $tini). o je komedija naravi. Ovaj se 51

motiv prepliBe s motivom ljubavi: uklionovu kBer Dedru je obljubio mladi ikonid, koji se sad kaje i Feli da se oFeni njom. 2eKutim, od ukliona ruku njegove kBerke zatraFi ikonidov ujak 2egador, na Eta uklion pomisli da je 2egador namirisao bogati miraz pa Bup sa zlatom iznosi iz kuBe i stane da ga sakriva na razliCitim mestima. + jednom ga trenutku, dok je selio Bup, vidi ikonidov rob 0trobil, koji zlato i uzme. 3raj komedije je izgubljen, ali je najverovatnije imao sreBan kraj: ikonid vraBa Bup sa zlatom uklionu, a ovaj mu zauvrat daje svoju kBerku za Fenu.

6ergilije Eneida 7ergilije je najveci pesnik rimskog doba, glavna dela su mu: Pastirske pesme, Pesme o poljoprivredi   i spev 'neida u " knjiga. Osnova epa je mit o rojancu neji koji je osnovao rimsku drzavu i bio predak svih 1imljana. 7ergilije je ovaj ep napisao da bi udovoljio $vgustu, jer nejino poreklo dovodi u vezu sa kraljevskim rodom 6ulijevaca, kojem su pripadali 6ulije 5ezar i sam $vgust, i istovremeno stvorio nacionalni ep rimske knjizevnosti. On u svom delu odlazi dalje od Homera koji mu je bio glavni uzor i iza svojih alegorija skriva politicke prilike svoga vremena, ali i pravi aluzije na mnoga moralna i religijska pitanja. 7ergilijevo ugledanje na 'omera je ocigledno. + prvih sest pevanja uzor mu je Odiseja (opisuju se nejina lutanja), a drugih sest pevanja radjeno je po uzoru na Ilijadu (opisuju se borbe nakon nejinog iskrcavanja na obalu). akodje su uocljive slicnosti pojedinih motiva  (prica o propasti roje, opisi brodoloma, silazak u podzemni svet, izrada stita...) i likova (junacki kralj urno odgovarao bi 'ektoru). $li 7ergilije unosi i neke novine = njegov lik &idone nije ponikao iz homerovske tradicije. %i sam neja nije junak poput $hila i Odiseja. Eneja je ideal obnovljenog rimskog heroizma

stoickog tipa stranog individ'alizm' ali ima i osobine 52

obicnog coveka koji nije 'vek veran svom zadatk'  On je  junak koji ce biti kasniji uzor hriscanskim piscima. On ne dozvoljava da ga obuzmu strasti, vec je posvecen svom cilju  = stvaranju 1imskog carstva. +pravo ce zbog ove poboznosti neja postati centralni junak u hriscanskoj knjizevnosti, a &ante ce 7ergiliju dati ulogu svog vodica. 7ergilijevi junaci i bozanstva su simbolicni. %osioci humanog principa reda i mira su neja i 6upiter. Pored 'omerovih epova 7ergilije koristi i gradju iz kiklickih pesma o roji, mitologije, narodnih predanja i obicaja. %akon 'ektorove smrti neja je postao vrhovni zapovednik trojanske vojske. %akon poraza on dobija naredjenje bogova da podje na obale Italije i tu pronadje novi dom, iako je njegova zelja bila da obnovi roju. %jegova lutanja trajala su sedam godina i za to vreme svasta je preziveo. 0a sobom je poveo oca i sina. 3ada je stigao na obale $rike primila ga je kraljica 3artagine, &idona. +prkos svojoj zelji da ostane pored nje, nejida se pokorava 6upiterovoj zapovesti i nastavlja svoj put u Italiju. + Italiji odlazi u podzemni svet da bi dobio savet od oca $nhiza koji je umro za vreme plovidbe, a zatim postavlja temelje grada od kojeg ce nastati 1im. + 7I pevanju silazi u podzemni svet uz pomoc prorocice 0ibile i carobne zlatne grane. u srece &idonu koja se zbog njega ubila/ $hejce koji beze u stahu/ osnivaca roje, borce za otadzbinu, svestenike i pesnike koji su u Nboravistu blazenihH. u je i $nhiz koji mu pokazuje njegovo potomstvo  = rimski narod = i nakon toga neja se u potpunosti predaje svom zadatku, iako je do tada bio kolebljiv (po povratku se ne seca prorocanstva).

at'l *io je jedan od najvecih rimskih liricara i najveci predstavnik prve rimske liricarske skole = neoterika. o je bio krug modernih i mladih pesnika. %jihovi uzori bili su grcki. 3atulovo delo cine krace pesme razlicite sadrzine, vece 53