PRAVO_EVROPSKE_UNIJE__skripta_

PITANJA IZ PREDMETA: “PRAVO EVROPSKE UNIJE“ I. POGLAVLJE – OSNIVAČKI UGOVORI EVROPSKIH ZAJEDNICA (UNIJE) I NJIHOVE IZMENE 1. KOJI SU ODLUČUJUĆI FAKTORI DOPRINELI SAZREVANJU IDEJE O UJEDINJENOJ EVROPI NAKON DRUGOG SVETSKOG RATA? Konferencija u Hagu-organizovale su federalističke organizacije preko Međunarodnog komiteta za EU. Na konferenciji, kojom je predsedavao britanski premijer i vođa pokreta „UJEDINJENA EVROPA“, Vinston Čerčil, usvojena je rezolucija „ PORUKA EVROPLJANIMA“, a kao rezultat Haške konferencije osnovan je savet evrope. 2. NAVEDI OSNIVAČKE UGOVORE EVROPSKIH ZAJEDNICA I NJIHOV ZAJEDNIČKI CILJ. 1951- ugovor o osnivanju evropske zajednice za ugalj i čelik-pariski ugovor 1957-ugovor o osnivanju evropske zajednice za atomsku energiju 1957-ugovor o osnivanju evropske ekonomske zajednice EEZ(rimski ugovor) Ugovori su imali za cilj: a)uspostavljanje zajedničkog tržišta za ugalj i čelik b)stvaranje uslova za brz(mirnodopski)razvoj atomske energije,njenu distribuciju među državama članicama i izvoz u treće zemlje. c)stvaranje zajedničkog tržišta 3. KAKAV JE PRAVNI ODNOS IZMEĐU OSNIVAČKIH UGOVORA? Na osnovu ugovora, stvorene 3 zajednice,svaka sa sopstvenim organima i pravnim subjektivitetom. Ugovorom o osnivanju EEZ nisu stavljene van snage odredbe druga dva ugovora;odnos lex generalis-lex specialis(odnos opšteg i posebnog zakona) 4. NAVEDI NAJZNAČANIJE ELEMENTE U INSTITUCIONALNOM RAZVOJU TRI ZAJEDNICE IZMEĐU DONOŠENJE OSNIVAČKIH UGOVORA I JEDINSTVENOG EVROPSKOG AKTA. Osnivački ugovori se nisu menjali skoro 30 god,ali to nije zaustavilo proces institucionalnog jačanja zajednice. 1)stvaranje jedinstvene strukture organa zajednice(evropska komisija,savet ministara,parlament i evropski sud) 2)sticanje budžetske nezavisnosti(odluka o vlastitim prihodima iz 1970) 3)neposredni izbor za Evropski parlament,prvi izbori 1979 4)uloga evropskog suda 5. NAVEDI IZMENE OSNIVAČKIH UGOVORA EVROPSKIH ZAJEDNICA. Proglašava se pravo EU: 1. posebnim i autonomnim u osnosu na međunarodno pravo i pravo država članica 2.pravo sa višom pravnom snagom u odnosu na pravo država članica 3.neposredno primenjivim na celom prostoru zajednice na države-članice,fizička i pravne lica 6. KOJI SU OSNOVNI CILJEVI JEDINSTVENOG EVROPSKOG AKTA? Jedinstveni E.A. 1986,ciljevi: 1)stvaranje jedinstvenog(unutrašnjeg) umesto zajedničkog tržišta(„oblast bez unutrašnjih granica u kojoj je osiguran slobodan promet roba,usluga i kapitala“)

2)produbljivanje političkih odnosa zajednice sa trećim zemljama i međunarodnim organizacijama 7. KOJA SU OSNOVNA OBELEŽJA SPORAZUMA U MASTRIHTU? Stvaranje ekonomske,monetarne i političke unije. 8. NAVEDI ELEMENTE EKONOMSKE I MONETARNE UNIJE PREMA SPORAZUMU IZ MASTRIHTA. Ekonomska unija – od zajedničkog,preko jedinstvenog tržišta,do ekonomske unije. (OSNOVANA CENTRALNA EVROPSKA BANKA (1998) - statut CB deo MU;UVEDENA JEDINSTVENA VALUTA (EURO) 1. JANUARA 2002. GODINE.) Monetarna unija-najvažniji cilj mastrihta 9. NAVEDI ELEMENTE POLITIČKE UNIJE PREMA SPORAZUMU IZ MASTRIHTA. 1)postojeći komunitarni poredak(2 zajednice) 2)izgradnja zajedničke spoljne i odbrambene politike 3)jačanje saradnje u oblasti pravosuđa i unutrašnjih poslova(šengenski ugovor 1985-1995) 10. ŠTA ZNAČI POJAM “GRAĐANSTVA UNIJE” UVEDENOG SPORAZUMOM IZ MASTRIHTA? Jača mehanizam zaštite prava građana(korpus prava koji se garantuje svim građanima Unijepravo kretanja i nastavljanja,aktivno i pasivno izborno pravo-lokalni izbori i izbori za Evropski parlament,pravo na konzularno-diplomatsku zaštitu) 11. NAVEDI OSNOVNA OBELEŽJA SPORAZUMA U AMSTERDAMU. Razradnja ideje asimetrične,fleksibilne integracije. Jačanje institucionalnog okvira za zaštitu ljudskih prava i sloboda. Elaboracija principa subsidijarnosti. Elaboracija principa odlučivanja u uniji. Širenje nadležnosti unije u tzv. pratećim oblastima(socijalna politika,zdravstvo,zaštita potrošača,itd.) 12. NAVEDI OSNOVNA OBELEŽJA SPORAZUMA U NICI. Institucionalne pripreme za prijem novih članova: -novi način obračunavanja glasova u savetu ministara i evropskoj komisiji -novi način raspodele mandata u evropskom parlamntu -reforma evropskog suda 13. KOJA JE PRAVNA PRIRODA EVROPSKE UNIJE (VEĆINSKO MIŠLJENJE)? EU-prelazni,organizovani oblik pretvaranja dve zajednice u ekonomsku,monetarnu i političku uniju,koja(još) nema sopstveni pravni subjektivitet(jer unija dejstvuje preko organa i pravnog poretka zajednice,odnosno država članica) 14. KOJA JE PRAVNA PRIRODA EVROPSKE ZAJEDNICE I ZAJEDNICE ZA ATOMSKU ENERGIJU? EZ-međunarodna,međuvladina organizacija sa samostalnim pravnim subjektivitetom i izraženim nadnacionalnim karakterom. Pravni subjektivitet-zaključuje ugovore i samostalno istupa u međunarodnim odnosima. Nadnacionalni karakter-organi zajednice sve samostalniji u odnosu na države članice.

II. POGLAVLJE - ORGANI EVROPSKIH ZAJEDNICA (UNIJE) 1. NAVEDI POLITIČKE ORGANE UNIJE. 1.savet EU(savet ministara) 2.evropska komisija 3.parlament 2. NAVEDI SUDSKE ORGANE UNIJE. -sud pravde(evropski sud) -finansijski sud 3. NAVEDI POMOĆNA TELA UNIJE -ekonomsko-socijalni komitet -komitet regiona -evropski ombdusman -evropski sistem centralnih banaka -evropska centralna banka -evropska investiciona banka 4. NA KOJI NAČIN SE TRI STUBA POLITIČKE UNIJE IZ SPORAZUMA U MASTRIHTU REFLEKTUJU NA NADLEŽNOSTI POLITIČKIH ORGANA ZAJEDNICE (UNIJE)? -POSTOJEĆI KOMUNITARNI OKVIR (DVE ZAJEDNICE); -ZAJEDNIČKA SPOLJNA I ODBRAMBENA POLITKA; -SARADNJA U OBLASTI PRAVOSUĐA I UNUTRAŠNJIH POSLOVA. 5. NAVEDI OSNOVNA OBELEŽJA, NADLEŽNOSTI I SASTAV EVROPSKOG SAVETA. -Glavni organ odlučivanja na nivou EU. 1-pokriva druga dva komunitarna stupa zajednice 2-svaka država po jednog predstavnika u savetu-ministar u nacionalnoj vladi(imaju ovlašćenja da donose i potpisuju odluke koje obavezuju njihove nacionalne vlade) 3-struktura saveta dinamična,a ne statična: koji će ministar iz nacionalne vlade zastupati vladu u savetu zavisi od prirode stvari koja se raspravlja 4-mastrihtski sporazum: o pojedinim pitanjima iz delokruga Saveta odlučuje Savet u sastavu 6. NAVEDI OSNOVNA OBELEŽJA SAVETA MINISTARA. 1-opšti i spoljni poslovi 2-ekonomsko-finansijski poslovi 3-pravda i unutrašnji poslovi 4-zapošljavanje,socijalna politika,zdravstvo i zaštita potrošača 5-pitanja konkurentnosti EU 6-transport,telekomunikacije i energija 7-poljoprivreda i ribarstvo 8-zaštita čovekove okoline 9-obrazovanje,omladina i kultura

6. NAVEDI OSNOVNE NADLEŽNOSTI SAVETA MINISTARA. 1-donosi propise EU(samostalno ili zajedno sa Parlamentom) 2-koordinira osnove ekonomske politike članica 3-zaključuje međunarodne ugovore sa trećim državama i međunarodnim organizacijama 4-odobrava budžet EU(zajedno sa Parlamentom) 5-formuliše zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku EU, na osnovu smernica Evroskog saveta 6-usklađuje saradnju nacionalnih sudova i policije u krivičnim stvarima 7. KO SU ČLANOVI SAVETA MINISTARA? Svaka država-članica ima svog stalnog predstavnika u uniji(ambasadora), inače savet se menja na svakih 6 meseci tj. predsednik saveta se menja po abecednom redu. 8. KAKO ODLUČUJE SAVET MINISTARA? 1-odluke se najčešće donose kvalifikovanom većinom 2-donošenje odluke prostom većinom izuzetak-uglavnom proceduralna pitanja 3-u pojedinim oblastima(zaključivanje ugovora sa trećim državama i međunarodnim organizacijama,prijem u članstvo unije) odluke se donose konsesusom( u praksi,ovaj princip slabi) 9. NAVEDI OSNOVNA OBELEŽJA EVROPSKE KOMISIJE. 1-ključni operativni organ u ostvarivanju i stupa unije(institucionalno jačanje tri zajednice u procesu stvaranja ekonomske,monetarne i političke unije) 2-politički nezavistan organ koji se stara o ostvarivanju interesa unije kao celine,a ne o interesu pojedinih zemalja-članica unije(izražen nadnacionalni,federalni karakter) 3-u političkom smislu,komisija odgovara evropskom parlamentu. 10. NAVEDI OSNOVNE NADLEŽNOSTI EVROPSKE KOMISIJE. 1-inicira donošenje propisa i drugih mera saveta ministara i evropskom parlamentu u cilju definisanja politike unije u različitim oblastima koja su u njenoj nadležnosti(takođe u užem obimu vrši legistativnu vlast) 2-posreduje između država-članica kako bi se ovi propisi i mere usvojili 3-stara se o primeni utvrđenih politika i budžetu unije 4-stara se o primeni propisa unije(zajedno sa evropskim sudom) 5-predstavlja EU na međunarodnoj sceni 11. NAVEDI POSTUPAK IZBORA ČLANOVA EVROPSKE KOMISIJE. 1-vlade država-članica,nakon konsultacija sa evropskim parlamentom, imenuju kandidata za predsednika komisije. 2-kandidat za predsednika,nakon konsultacija sa svim državama-članicama, predlaže 19 kandidata za članove komisije 3-parlament daje saglasnost na izbor celog tela EN BLOC, nakon saslušanja svih predloženih članova komisije 4-formalno imenovanje predsednika i članova komisije na osnovu sporazuma svih državačlanica

12. KAKO ODLUČUJE EVROPSKA KOMISIJA? 1-prostom većinom od apsolutnog broja glasova, iza zatvorenih vrata 2-česta praksa „pismenog postupka“ (odrađeni predlog cirkuliše u pismenom obliku između svih komesara, ako u datom roku niko ne uloži prigovor, odluka se smatra usvojenom) 13. NAVEDI OSNOVNA OBELEŽJA EVROPSKOG PARLAMENTA. „Predstavničko telo naroda zajednice“ Sedište u Strazburu; Generalni sekretarijat u Luksemburgu, a pojedine sednice parlamentarnih odbora u Briselu(putni troškovi 2003 god. 60 miliona e) 14. NAVEDI OSNOVNE NADLEŽNOSTI EVROPSKOG PARLAMENTA. 1-donosi propise Unije, zajedno sa Savetom(legislativna nadležnost) 2-vrši demokratski nadzor svih drugih organa Unije 3-zajedno sa Savetom donosi budžet EU (na kraju procedure, usvaja ili odbacuje budžet u celosti) 15. KAKO SE ODLUČUJE U EVROPSKOM PARLAMENTU? Najčešće se odlučuje prostom većinom od ukupnog broja članova. Izuzetno, za pojedina pitanja predviđen je kvalifikovan način odlučivanja. Prema odredbama Poslanika, Parlament može da radi ako je prisutna najmanje trećina od ukupnog broja poslanika. 16. NAVEDI OSNOVNA NADLEŽNOSTI EVROPSKOG SUDA. Zajedno sa komisijom, obezbedjuje jednoobraznu primenu prava EU na više načina: 1. donošenjem savetodavnih mišljenja 2. odlučivanjem o prethodnom pitanju u sporu koji je pokrenut u sporu pred nacionalnim sudom 3. odlučivanjem po tužbi u sporu koji je pokrenut pred evropskim sudom 17. NAVEDI OSNOVNA OBELEŽJA I NADLEŽNOSTI FINANSIJSKOG SUDA. -Dobio je status organa Unije na osnovu sporazuma u Mastrihtu -nije sud, nego revizorsko telo koje kontroliše prihode i rashode Unije -podnosi godišnje izveštaje Savetu i Parlamentu 18. NAVEDI OSNOVNA OBELEŽJA I NADLEŽNOSTI EVROPSKOG OMBDUSMANA. NADLEŽNOSTI: 1. postupa po pritužbama gradjana protiv nezakonitog ili nepravilnog postupanja organa Unije 2. Ombudsman može pokrenuti postupak i na svoju inicijativu 3. ima značajnu ulogu u podizanju kvaliteta rada administracije EU 4. svaki organ Unije je usvojio svoj kodeks dobrog ponašanja 5. ombudsman predložio kodeks za sve organe unije koji je odobren revizijom parlamenta OBELEŽJA narodni advokat, advokat gradjana Unije, osnovan Mastrihtskim sporazumom, -imenuje ga Evropski Parlament, na period od 5godina, sa mogućnošću reizbora -Parlament donosi statut i pravila ombudsmana-prvi ombudsman imenovan 1995god.

19.) NAVEDI SASTAV I NADLEŽNOSTI EKONOMSKO – SOCIJALNOG KOMITETA - Osnovan ugovorom o osnivanju EEZ. - Savetodavno telo koje nominuje Savet Ministara ad personam na predlog država članica, nakon konsultacija sa Komisijom, jednoglasnom odlukom. - Sastavljen od 317 članova, koji se biraju sa liste koja ima dvostruko više kandidata – svaka država određeni broj mesta. - Mandat 4 godine, sa mogućnošću reizbora. 20.) NAVEDI SASTAV I NADLEŽNOSTI KOMITETA REGIONA - Broj članova Komiteta (317), način izbora (Savet, na predlog država-članica), mandat (4 godine, sa mogućnošću reizbora), raspored članova po državama, isti kao i kod Ekonomsko socijalnog saveta. - Član komiteta ne može biti član evropskog parlamenta. - Način na koji se dodeđuje regija, zavisi od unutrašnjeg uređenja države (Austrija i Nemačka federalne države, ostale različiti modeli regionalne i lokalne samouprave). 21.) NAVEDI OSNOVNA OBELEŽJA I NADLEŽNOSTI EVROPSKE CENTRALNE BANKE - Osnivači centralne banke – centralne banke država članica Unije. - Osnovni kapital banke – 5 milijardi dolara. - Osnivački udeo država članica u osnovnom kapitalu određen na osnovu učešća zemlje u društvenom proizvodu Unije i broju stanovnika. - NADLEŽNOSTI EVROPSKE CENTRALNE BANKE - Vrši emisiju novca (euro), kao jedinog sredstva plaćanja u Monetarnoj uniji. (emisiju banknota može vršiti Banka ili na osnovu njenog odborenja centralne banke). - U okviru svojih nadležnosti donosi uredbe, odluke i mišljenja. - Savet Ministara obavezan da konsultuje Banku povodom bilo kog akta kojeg donosi u oblastima koje spadaju u nadležnost Banke. 22.) NAVEDI OSNOVNA OBELEŽJA I FUNKCIJE EVROSISTEMA - Osnovni zadatak – STABILNOST CENA: 1.) definiše i sprovodi monetarnu politiku u Euro – zoni; 2.) kupuje i prodaje strane valute; 3.) čuva i održava devizne rezerve zemalja – članica monetarne unije; 4.) stara se da sistem plaćanja efikasno funkcijoniše.

23.) NAVEDI OSNOVNA OBELEŽJA I FUNKCIJE EVROPSKE INVESTICIJONE BANKE - Evropska investciona banka je razvojna banka – prevashodno finansira dugoročne infrastrukturne i druge kapitalne projekte. - Ne radi poslove sa stanovništvom i depozite poslove. - Obrtni kapital obezbeđuje izdavanjem obveznica i drugih hartija od vrednosti i drugim operacijama na međunarodnom finansijskom tržištu. III POGLAVLJE – PRAVNI IZVORI EVROPSKIH ZAJEDNICA (UNIJE) 1.) NAVEDI OSNOVNA OBELEŽJA PRAVA EU ????????????? EVROPSKI SUD (slučajevi Van Gend en Loos (1963) godine i Costa (1964. godine) PROGLAŠAVA PRAVO EU: a) POSEBNIM I AUTONOMNIM u odnosu na međunarodno pravo i pravo državačlanica; b) PRAVO SA VIŠOM PRAVNOM SNAGOM u odnosu na pravo država- članica; c) NEPOSREDNO (DIREKTNO) PRIMENJIVIM na celom prostoru Zajednice na države-članice, fizička i pravna lica. 2.) NAVEDI OSNOVNE PRINCIPE PRAVA EU 1 – subsidijarnost 2 – proporcionalnost 3 – fleksibilnost 3.) KOJA SU OBELEŽJA SUBSIDIJARNOSTI KAO PRAVNOG PRINCIPA EU 1 – Ustavno načelo na osnovu Mastrihtskog ugovora. 2 - Organi Unije donose propise za regulisanje određenog pitanja samo ukoliko se cilj koji se želi ostvariti tim propisom ne može bolje i efikasnije ostvariti propisima država članica. DVA KOMULATIVNA USLOVA: 1 - pod uslovom da se radi o oblasti konkurentskih nadležnosti (nadležnosti o pitanjima koja Unija deli sa državama članicama). 2 - pod uslovom da ovo pitanje nije već regulisano propisima država članica. 4.) KOJA SU OBELEŽJA PROPORCIONALNOSTI KAO PRAVNOG PRINCIPA EU Aktima organa Unije mogu se sužavati odnosno ograničavati prava građana Unije pod dva uslova: 1. Ograničenje služi legitimnom cilju. 2. Ograničenje je proporcionalno cilju koji se njime želi postići (minimalni nivo ograničenja).

5.) KOJA SU OBELEŽJA FLEKSIBILNOSTI KAO PRAVNOG PRINCIPA EU - Moguća je (bliža) asimetrična saradnja između pojedinih članica unutar sva tri politička stuba Unije. - Odluku o odobaravanju bliže saradnje donosi Savet, na predlog Komisije, kvalifikovanom većinom, nakon konsultacija sa Evropskim parlamentom. - Ukoliko se bilo koja država, pozivom na nacionalne interese, usprotivi davanju saglasnosti (suspenzivni veto), Savet može odlučiti, ponovo kvalifikovanom većinom, da stvar prosledi šefovima država i vlada, koji odluku o davanju saglasnosti moraju doneti jednoglasno. 6.) NAVEDI PRIMARNE IZVORE PRAVA EU 1.) Osnivački ugovori; 2.) Konvencije između država – članica; 3.) Ugovori (sporazumi) Unije sa trećim državama i međunarodnim organizacijama. 7.) NAVEDI SEKUNDARNE IZVORE PRAVA EU 1.) Pravila; 2.) Uputsva (Direktive); 3.) Odluke; 4.) Preporuke i mišljenja. 8.) KOJA SU OSNOVNA OBELEŽJA PRAVILA (UREDBE) KAO SEKUNDARNOG IZVORA PRAVA EU 1.) donose Savet ili Komisija (po pravilu nužno obavezno ili konsultativno mišljenje Parlamenta). 2.) opšti pravni akti, obavezuju u celini i direktno se primenjuju u državama članicama. 3.) pravila Saveta (sam ili zajedno sa Parlamentom) - osnovna pravila. 4.) pravila Komisije – primenjujuća pravila. 9.) KOJA SU OSNOVNA OBELEŽJA UPUTSTVA (DIREKTIVE) KAO SEKUNDARNOG IZVORA PRAVA EU 1.) Obavezuju države članice u pogledu cilja i sadržine Direktive, ali ostavljaju na diskreciju državama način ostvarivanja tog cilja u pravnom poretku. 2.) Za razliku od pravila, ne primenjuju se neposredno, već se prvo inkorporiraju u nacionalni pravni sistem. 3.) Kao i pravila, moraju se primeniti u celosti, na način koji osigurava njihovu efikasnu primenu.

IV POGLAVLJE – USLOVI ZA ČLANSTVO U EU 1.) KOJI SU OSNOVNI USLOVI ZA ČLANSTVO U EU Pravni osnov za prijem novih članova: član 49. Ugovora o Evropskoj uniji: “Svaka evropska država koja poštuje načela navedena u članu 6. tačka 1, može da zatraži da postane članica Unije”. Pojam evropske države obuhvata geografski pojam, kao i “evropski identitet”. Unija se zasniva na načelima: - slobode, - demokratije, - poštovanja ljudskih prava i osnovnih sloboda, - vladavini prava. - POSTUPAK PRIJEMA U EU 1.) Država – kandidat podnosi Savetu Ministara zahtev za članstvo u EU. 2.) Savet Ministara, na osnovu pozitivnog mišljenja Komisije i dobijene saglasnosti od Evropskog Parlamenta, donosi odluku o prijemu u članstvo. 2.1. - Evropski Parlament daje saglasnost većinom od ukupnog broja poslaničkih glasova. 2.2. - Savet Ministara odlučuje jednoglasno. 3.) Ugovor o prijemu u članstvo i izmene u osnivačkim ugovorima koje prouzrokuje prijem nove članice mora se ratifikovati u svim državama članicama, saglasno njihovim nacionalnim propisima (parlament ili referendum). 2.) KOJI SU DODATNI USLOVI ZA ČLANSTVO U EU UTVRĐENI NA SAMITU U KOPENHAGENU (1993) Evropski savet ustanovio dodatne kriterijume za prijem u članstvo: 1.) Politički kriterijum: Stabilnost institucija koje garantuju demokratiju, pravnu državu, zaštitu osnovnih ljudskih prava i zaštitu manjina. 2.) Ekonomski kriterijum: Postojanje funkcionalne tržišne ekonomije koja može da izdrži slobodnu utakmicu u EU. 3.) Institucionali kriterijum: sposobnost organa države da primenjuje pravni sistem EU (acquis communautaire). 3.) KOJI SU DODATNI USLOVI ZA ČLANSTVO U EU UTVRĐENI NA SAMITU U ESENU (1994) 1.) Regionalna saradnja i saradnja sa susednim državama (sporazum o pridruživanju, infra). 2.) Unija sebi nametnula i dodatni uslov za zemlje Jugoistočne evrope: 3.) Sposobnost Unije da prihvati nove članove, zadržavajuči istovremeno momentum evropske integracije.

4.) KOJA SU OSNOVNA OBELEŽJA SPORAZUMA O STABILIZACIJI I PRIDRUŽIVANJU Dve vrste sporazuma o pridruživanju: 1. Institucionalni mehanizam kojim se u praksi stiže do punopravnog članstva u Uniji. 2. Sporazum kojim se uređuju odnosi između Unije i trećih (vanevropskih) zemalja u bilo kom segmentu aktivnosti Unije (najčešće uspostavljanje ekonomske i finansijske saradnje, ukidanje ili smanjenje carina na uvoz robe u Uniju, davanje Uniji statusa najpovlašćenije nacije). 5. PO ČEMU SE SPORAZUMI O STABILIZACIJI I PRIDRUŽIVANJU RAZLIKUJU OD TAKOZVANIH «EVROPSKIH SPORAZUMA»? -- Zaključenjem sporazuma potvrđuje se status potencijalnog kandidata za članstvo u EU (kod ES članstvo zajednički cilj) -- Komponenta regionalne saradnje više izražena nego kod ES. -- Kao i ES – nužna ratifikacija u svim zemljama članicama Unije. 6. ZBOG ČEGA JE ZNAČAJAN SAMIT EU U SOLUNU? Na samitu u Solunu usvojena takozvana Solunska agenda: -Potvrđena je želja Unije da zemlje Zapadnog Balkana postanu jednog dana punopravne članice Unije. -Potvrđen pojedinačni pristup u članstvo Unije. -Usvojena inicijativa Novog evropskog partnerstva. 7. ŠTA JE PAKT STABILNOSTI? Pakt stabilnost nije nova međunarodna organizacija, već sporazum o međunarodnoj saradnji u ostvarivanju zajedničkih ciljeva, u kojem EU ima vodeću ulogu. Radi na principu okruglih stolova. Regionalni okrugli sto: Radni sto I – demokratija i ljudska prava; Radni sto II – ekonomska rekonstrukcija; Radni sto III – Sigurnosna pitanja: - vojna pitanja i odbrana; - pravosuđe i unutrašnji poslovi 8. NAVEDI POSTUPAK ZA ČLANSTVO U EU ZA ZEMLJE ZAPADNOG BALKANA. Postupak za članstvo – rezime:  Iskazana želja za članstvo u Evropskoj Uniji.  Uspostavljanje mehanizma stalnog dijaloga za izradu studije izvodljivosti o zaključenju sporazuma (feasibility study).  Pregovori o uslovima za zaključenje sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.  Zaključenje sporazuma.  Ratifikacija sporazuma u svakoj zemlji članici (25!).  Ispunjenje obaveza preuzetih iz Sporazuma.

 Zahtev za punopravnim članstvom.  Savet Ministara, nakon pozitivnog mišljenja Komisije i dobijene saglasnosti od Evropskog Parlamenta, donosi odluku o prijemu u članstvo.  Evropski Parlament daje saglasnost većinom od apsolutnog broja poslaničkih glasova. o Savet Ministara odlučuje jednoglasno.  Sporazum stupa na snagu nakon ratifikacije u svim državama EU i državi kandidatu

V.ZANIMLJIVA GEOGRAFIJA EU 1. KOJI SE DATUM SLAVI KAO DAN EU? 9. MAJ! (DAN KADA JE FRANCUSKI MINISTAR INOSTRANIH POSLOVA ŠUMAN OZVANIČIO INICIJATIVU ZA OSNIVANJE EVROPSKE ZAJEDNICE ZA UGALJ I ČELIK – INICIJATORI IDEJE MINISTRI ŠUMAN I ŽAN MONE). 2. KAKO SE ZOVE HIMNA EU “ODA RADOSTI” (PESMA IZ BETOVENOVE DEVETE SIMFONIJE)! ISTOVREMENO I HIMNA SAVETA EVROPE I EVROPE U ŠIREM SMISLU! 3. KOJE (STARE) ČLANICE EU NISU PRISTUPILE JEDINSTVENOJ EVROPSKOJ VALUTI (EURO)? ŠVEDSKA, DANSKA I VELIKA BRITANIJA 4. KOJE SU ZEMLJE VAN EU PRISTUPILE ŠENGENSKOM VIZNOM REŽIMU? ISLAND I NORVEŠKA 5.KOJE OD NABROJANIH ZEMALJA NISU ČLANICE EVROPSKE UNIJE? Italija, Luxemburg, Island, Danska, Irska, Velika Britanija, Grčka, Španija, Portugalija, Austrija, Finska, Švedska, Norveška. ISLAND I NORVEŠKA! 6. KOJA OD DOLE NAVEDENIH DRŽAVA NIJE ČLANICA EU? Kipar, Mađarska, Poljska, Slovačka, Češka, Rumunija, Latvija, Estonija, Litva, Malta, Slovenija.  Rumunija! 7. KOLIKO IMA ZVEZDICA NA ZNAKU EU?  Znak EU ima dvanaest zvezdica!

TO JE TO!!!! SVAKA NAM ČAST!!!