PRAVO_EVROPSKE_UNIJE_pitanja_i_odgovori11_05(2)

1.

KOJI SU ODLUČUJUĆI FAKTORI DOPRINELI SAZREVANJU IDEJE O UJEDINJENOJ EVROPI NAKON DRUGOG SVETSKOG RATA?

Nakon II svetskog rata oživele su ideje ujedinjenja Evrope, a razlozi su: • Posledice nacionalsocijalističke i fašističke ideologije. • Spoznaja ograničenih funkcionalnih mogućnosti nacionalne države da osigura opstanak nacije. • Neposredno učešće SAD u oblikovanju evropske arhitekture nakon II sv. rata. • Otvorenost političke elite za nova rešenja u međunarodnim odnosima. • Proces postindustrijske modernizacije (ekonomskog ukrupnjavnja).

2.

NAVEDI OSNIVAČKE UGOVORE EVROPSKIH ZAJEDNICA.

Osnivački ugovori su: Ugovor o osnivanju Evropske zajednice za ugalj i čelik – potpisan je 18.aprila 1951. godine u Parizu i poznat je kao Pariski sporazum; na snagu je stupio tek 23. jula 1952. godine; iako je imao ograničeno dejstvo i cilj da pod zajedničku kontrolu Visoke vlasti jedne otvorene organizacije stavi francusku i nemačku proizvodnju i distribuciju uglja i čelika, Sporazum je odigrao značajnu ulogu u podsticanju buduće sveobuhvatne ekonomske i političke saradnje; Ugovor o osnivanju Evropske ekonomske zajednice – 27.marta 1957. godine u Rimu su potpisani novi sporazumi: o osnovanju EEZ, kao i Ugovor o osnivanju Evropske zajednice za atomsku energiju; poznati su kao Rimski ugovori ili Osnivački sporazumi; na snagu su stupili 1.januara 1958. godine između šest država, izvornih osnivača: Belgije, Francuske, Holandije, Italije, Luksemburga i Nemačke. Nakon toga, Zajednica je nekoliko puta proširivana; najpre su pristupile Velika Britanija. Irska i Danska /1973./, a osam godina kasnije i Grčka; 1986. godine su pristupile Španija i Portugalija, a 1995. godine i Švedska, Finska i Austrija.

3.

NAVEDI ELEMENTE ZAJEDNIČKOG TRŽIŠTA IZ UGOVORA O OSNIVANJU EEZ.

Osnovni globalni ekonomski cilj osnivanja EEZ Ugovorom o osnivanju je određen kao unapređenje harmoničnog razvoja privrednih aktivnosti. Za njegovo ostvarivanje predviđena su dva sredstva: uspostavljanje i funkcionisanje zajedničkog tržišta i postepeno usklađivanje ekonomskih politika država članica. Zajedničko tržište, a kasnije unutrašnje tržište, definisano je preko četiri slobode: slobode prometa robe, slobode kretanja lica, slobode pružanja usluga I slobode kretanja kapitala.

Elementi zajedničkog tržišta, dakle, se odnose na: 

carinsku uniju – kao viši oblik integracije u odnosu na slobodnu trgovinsku zonu, u kojoj se, osim ukidanja svih tarifnih i količinskih ograničenja u trgovini između zemalja članica, uključuje i jedinstveni režim trgovine, tj. carina trećih zemalja;



četiri osnovne slobode – slobodno kretanje ljudi, roba, usluga i kapitala;



slobodna i fer tržišna utakmica – uz kontrolu državnih subvencija i zabranu poreske diskriminacije uvoza;



koordinacija ekonomskih makropolitika – u meri u kojoj je to nužno /posebno poljoprivrede i transporta/.

4.

ŠTA JE SLOBODNA TRGOVINSKA ZONA?

Slobodna trgovinska zona se sastoji u ukidanju svih spoljnotrgovinskih barijera u međunarodnom kretanju roba i usluga među članicama zone. Ovo predstavlja najlabaviji oblik ekonomske integracije, jer svaka zemlja članica zadržava pravo na samostalnu spoljnotrgovinsku politiku prema zemljama nečlanicama zone. To se odnosi na primenu carinske tarife i ostalih oblika necarinskih barijera.

5.

ŠTA JE CARINSKA UNIJA?

Carinska unija je prethodnica ekonomske integracije. To je viši oblik ekonomske integracije u odnosu na slobodnu trgovinsku zonu. Članice unije primenjuju u međusobnim odnosima jedinstvene carine i spoljnotrgovinski režim, a prema trećim zemljama se primenjuje jedinstvena trgovinska i carinska politika.

6.

NAVEDI NAJZNAČANIJE ELEMENTE U INSTITUCIONALNOM RAZVOJU TRI ZAJEDNICE IZMEĐU DONOŠENJA OSNIVAČKIH UGOVORA I JEDINSTVENOG EVROPSKOG AKTA.

Nakon tridesetogodišnje primene gotovo neizmenjenog Rimskog ugovora o osnivanju EEZ proces reformi Evropskih zajednica je započeo donošenjem Jedinstvenog evropskog akta iz 1986.godine. Reforme su imale za cilj da stvore adekvatni pravni i politički okvir za dalji proces produbljivanja integracije između država članica i proces proširivanja osnoca Zajednice sa trećim državama nečlanicama i međunarodnim organizacijama. Ostvarivanje ovih ciljeva je nužno podrazumevalo preduzimanje niza mera i akcija, što je u pravnom smislu zahtevalo povremene izmene Osnivačkih ugovora i prateće sekundarne legislative.

• STVARANJE JEDINSTVENE STRUKTURE ORGANA ZAJEDNICE (Evropska Komisija, Savet Ministara, Parlament i Evropski sud); • STICANJE BUDŽETSKE NEZAVISNOSTI (Odluka o vlastitim prihodima iz 1970. godine); • NEPOSREDNI IZBORI ZA EVROPSKI PARLAMENT – prvi izbori 1979. godine. • ULOGA EVROPSKOG SUDA (slučajevi Van Gend en Loos (1963) godine i Costa (1964. godine) PROGLAŠAVA PRAVO EU: 1. posebnim i autonomnim u odnosu na međunarodno pravo i pravo država članica 2. pravo sa višom pravnom snagom u odnosu na pravo država članica 3. neposredno primenjivim na celom prostoru Zajednice na države članice, fizička i pravna lica

7.

KOJA SU OSNOVNA OBELEŽJA SPORAZUMA U MASTRIHTU?

Sporazumom iz Mastrihta /potpisan 7.februara 1992.godine/ osnovana je Evropska unija kao nova organizacija, dok je izmenama I dopunama Osnivačkih sporazuma promenjen karakter triju postojećih Evropskih zajednica. Novoosnovana EU je određena kao prelazni organizacioni oblik buduće političke unije zasnovan na postojećim Zajednicama koje su I dalje zadržale svoj pravni I međunarodni subjektivitet. Cilj je bio stvaranje ekonomske, monetarne I političke unije.

8.

NAVEDI ELEMENTE MONETARNE UNIJE PREMA SPORAZUMU IZ MASTRIHTA.

Ekonomska i monetarna unija znači istovremeno i prihvatanje jedinstvene valute i politčkog suvereniteta država EU. Ekonomska I monetarna unija /EMU/ je logičan sled nakon obrazovanja jedinstvenog unutrašnjeg tržišta. EMU se po Ugovoru trebala odvijati kroz tri faze: 

prvu fazu karakteriše intenziviranje saradnje u vođenju ekonomske I monetarne politike zemalja članica;



drugu fazu, koja je počela januara 1994.godine osnivanjem Evropskog monetarnog instituta u Frankfurtu, karakteriše dominantan značaj ove institucije; uloga Instituta je u koordiniranju monetarnih politika članica EU; trebalo bi da centralne banke članica, pre kraja druge faze, penesu svoja ovlašćenja na nezavisnu Evropsku centralnu banku /ECB/; ECB je osnovana 1998. godine, a jedinstvena valuta – euro – je uvedena 1. januara 2002. godine;



treća faza se odnosi na odluke Saveta ministara o pitanjima da li većina /najmanje 7/ zemalja članica ispunjavaju uslove /mastrihtski kriterijumi/ nužne za prelazak na treću fazu EMU; ovi kriterijumi su: cenovna stabilnost, dugoročna kamatna stopa, visina budžetskog deficita, kriterijum javnog duga, stabilnost deviznog kursa i učešće u Mehanizmu deviznih kurseva.

NAVEDI ELEMENTE POLITIČKE UNIJE PREMA SPORAZUMU IZ MASTRIHTA.

9. •

Postojeći komunitarni poredak ;

•

Izgradnja zajedničke spoljne i odbrambene politike;

•

Jačanje saradnje u oblasti pravosuđa i unutrašnjih poslova (Šengenski ugovor 1985-1995).

10. KOJIM SE DODATNIM ELEMENTIMA U MASTRIHTSKOM SPORAZUMU JAČA POLITIČKA UNIJA? U cilju jačanja političke unije Mastrihtski ugovor takođe: • Uvodi građanstvo unije /svaki državljanin države – članice istovremeno je i državljanin Unije koji ima pravo na: slobodno kretanje i nastanjivanje u svim državama, diplomatsku i konzularnu zaštitu svake države – članice kada boravi u inostranstvu , aktivno i pasivno izborno pravo na lokalnim izborima i izborima za Evropski parlament, kada ima prebivalište u državi – članici, pravo obraćanja Evropskom ombusmanu i Evropskom parlamentu radi zaštite svojih prava. • Jača mehanizam zaštite prava građana (korpus prava koji se garantuje svim građanima unije – pravo kretanja i nastanjivanja, aktivno i pasivno izborno pravo – lokalni izbori i izbori za evropski parlament, pravo na konzularno-diplomatsku zaštitu, itd). • Uvodi institut ombdusmana (stara se o pritužbama na rad organa zajednice). • Jača uloga evropskog suda (izricanje novčanih kazni za nepoštovanje komunitarnog prava), predsednika komisije i evropskog parlamenta. • Princip subsidijarnosti - ustavni princip - on nalaže da se političko ili pravno pitanje rešava uvek na što je moguće nižem nivou.

1.

NAVEDI OSNOVNE KARAKTERISTIKE SAVETA MINISTARA.

Savet ministara je glavni politički organ odlučivanja na nivou EU; to je telo u kome se neposredno izražavaju interesi država članica. On donosi odluke o najvećem broju pravnih propisa, zaključuje sporazume sa stranim zemljama i, zajedno sa Parlamentom, odlučuje o budžetu Zajednice. Sačinjavaju ga predstavnici država članica, a svaku državu predstavlja ministar koji je ovlašćen da obavezuje svoju vladu. Kada se razmatraju opšta pitanja, države članice će predstavljati njihovi ministri inostranih poslova; ostali ministri će odlaziti na sednice na kojima se raspravljaju pitanja iz specijalizovanih oblasti: pravda i unutrašnji poslovi, ekonomsko-finansijski poslovi, zapošljavanje, socijalna politika, zdravstvo, zaštita potrošača, transport, telekomunikacije, energija, poljoprivreda i ribarstvo, zaštita čovekove okoline, obrazovanje, kultura. Sastanci ministara inostranih poslova se nazivaju “opšti savet”, a o sastancima svih ostalih ministara zbirno se govori kao o “sektorskim”, “pojedinačnim”, “specijalizovanim” ili “tehničkim” savetima. Sve sednice saveta se održavaju iza zatvorenih vrata, a zapisnici se ne objavljuju. Savet ne obelodanjuje stavove koje zauzimaju pojedini ministri /iako ponekad oni to sami čine/. /Prema Mastrihtskom sporazumu, u pojednim slučajevima Savet ministara čine šefovi država I vlada, a ne resorni ministri/. Funkciju predsedavajućeg Saveta naizmenično vrše države članice u trajanju od po šest meseci. Za vreme u kome vrši funkciju predsedavajućeg, država članica daje predsednika /predsedavajućeg/ za sve sastanke Saveta i ostalih tela Zajednice u kojima su predstavljene države članice. Predsednik saziva sednice i njima rukovodi, poziva na glasanje I potpisuje akte koji su usvojeni na sednici. Funkcija predsedavajućeg uključuje I opštu odgovornost za skladno vođenje saveta. Država članica koja drži funkciju predsedavajućeg ima I ulogu posrednika između država članica u traženju saglasnosti. U pitanjima koja ulaze u okvire zajedničke spoljne I bezbednosne politike, ona predstavlja Uniju u odnosu na spoljni svet. Savet ima svoj generalni sekretarijat sa stalnim osobljem. Podeljen je na generalne directorate a njime rukovodi generalni sekretar; ima sopstvenu Pravnu službu. Da bi se obezbedio kontinuitet, osnovan je Komitet stalnih predstavnika država članica – COREPER – sa zadatkom da priprema rad Saveta. Stalni predstavnici su ambasadori država članica pri Zajednici. Ima važnu ulogu u mehanizmu Saveta: pitanja o kojima treba da odluči Savet najpre odlaze njemu; u njemu se odvijaju pregovori sa Komisijom, što rezultira u stvarnosti /ali ne I po pravu/ da čini integralni deo procesa odlučivanja Saveta I da se može smatrati za deo samog Saveta. Broj glasova svake članice zavisi u načelu od broja stanovnika /ali nema stroge proporcionalnosti, jer se vodi računa I o manje naseljenim državama/. Ukupan broj glasova je 321. U početku su odluke donošene jednoglasno. Danas se mogu donositi: • Jednoglasno – konsenzusom • Kvalifikovanom većinom /najčešće/ • Prostom većinom 2. NAVEDI OSNOVNE NADLEŽNOSTI SAVETA MINISTARA. • • • • •

Zakonodavna - donosi propise EU (samostalno ili zajedno sa Parlamentom). Koordinira osnove ekonomske politike članica. Zaključuje međunarodne ugovore sa trećim državama i međunarodnim organizacijama. Odobrava budžet EU (zajedno sa Parlamentom); Formuliše zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku EU, na osnovu smernica Evropskog saveta. • Usklađuje saradnju nacionalnih sudova i policije u krivičnim stvarima.

3. NAVEDI OSNOVNA OBELEŽJA EVROPSKE KOMISIJE. Evropska komisija je ključni operativni organ u ostvarivanju I stuba Unije. Među njene najvažnije funkcije danas spadaju: • Formulisanje predloga za nove politike zajednice • Posredovanje između država članica kako bi se obezbedilo usvajanje tih predloga • Koordinacija nacionalnih politika • Staranje o primeni utvrđenih politika Zajednice Sedište Evropske komisije je u Briselu sa kancelarijama u Luksemburgu. Ima predstavništva kao u svim članicama EU, tako i u drugim zemljama. Nezavisan je organ i stara se o ostvarivanju interesa Unije kao celine, a ne o interesima pojedinih zemalja – članica /izražava nadnacionalni karakter/. U političkom smislu odgovara Evropskom parmalentu. Od 2004. godine ima 27 članova odnosno komesara iz svake članice po jedan član. Mandat traje 5 godina uz mogućnost reizbora. Raspodelu resora vrši Predsednik Komisije. Svaki komesar ima jedan glas. Trenutno je u komisiji zaposleno 25 000 ljudi koji pomažu rad komesara. Komisija je podeljena na odeljenja koja se nazivaju generalni direktorati /nisu svi od istog značaja i ugleda,otuda i borba za resore/. Svakim generalnim direktoratom rukovodi generalni direktor koji je odgovoran odgovarajućem komesaru. Komisija se sastaje iza zatvorenih vrata /većanja su poverljiva/ a odluke donosi običnom većinom glasova. Često se koristi i “pismeni postupak” po kome nacrti odkula cirkulišu među komesarima, te se, ako u datom roku niko ne da prigovor, predlog usvaja. POSTUPAK IZBORA ČLANOVA EVROPSKE KOMISIJE • Vlade država-članica, nakon konsultacija sa evropskim parlamentom, imenuju kandidata za predsednika komisije. • Kandidat za predsednika, nakon konsultacija sa svim državama-članicama, predlaže ostale članove komisije. • Parlament daje saglasnost na izbor celog tela en bloc, nakon saslušanja svih predloženih članova komisije • Formalno imenovanje predsednika i članova komisije na osnovu sporazuma svih državačlanica. 4. NAVEDI OSNOVNE NADLEŽNOSTI EVROPSKE KOMISIJE. •

Inicira donošenje propisa i drugih mera Savetu ministara i Evropskom Parlamentu ukoliko je sigurna da određeno pitanje treba urediti na nivou Unije a ne na nacionalnom nivou.

•

U užem obimu vrši legislativnu vlast - najčešće vrši legistativna ovlašćenja koja joj delegira Savet.

•

Posreduje između država-članica kako bi se ovi propisi i mere usvojili.

•

Stara se o primeni utvrđenih politika i budžeta unije.

•

Stara se o primeni propisa Unije (zajedno sa Evropskim Sudom).

•

Predstavlja EU na međunarodnoj sceni.

5. NAVEDI OSNOVNA OBELEŽJA EVROPSKOG PARLAMENTA. Evropski parlament je telo naroda – predstavničke demokratije Unije. Sedište mu je u Strazburu. Generalni sekretarijat se nalazi u Luksemburgu, a pojedine sednice parlamentarnih odbora odvijaju se u Briselu Parlament je zakonodavno telo, sastoji se od 732 neposredno izabrana člana. Mandat traje 5 godina uz mogućnost reizbora. Svaka zemlja članica ima određeni broj poslanika u Parlamentu a njihov broj je raspoređen prema kvotama koju svaka država članica dobija na osnovu zajedničkog dogovora svih članica EU. Članovi Parlamenta su predstavnici nacionalnih partija. Grupisani sup o političkoj opredeljenosti a ne po državljanstvu. Rad Parlamenta se odvija na zajednilkim sednicama i u raznim odborima. Predsednik Parlamenta predsedava plenarnim sednicama i zajedno sa još 14 potpredsednika čini predsedništvo Parlamenta. • Članovi parlamenta direktno izabrani sa mandatom od pet godina (direktni izbori od 1979. godine) – nisu vezani instrukcijama svojih nacionalnih vlada i parlamenata. • Ne postoji jednoobrazni izborni postupak – svaka država-članica slobodna da bira svoj izborni sistem. • Ne postoji sistem političko-partijskog organizovanja na nivou Unije – poslanici u Parlamentu predstavnici nacionalnih, a ne evropskih partija. • Svaka država dužna da obezbedi pasivno (da bira) i aktivno (da bude biran) biračko pravo državljaninu druge države-članice koja ima prebivalište u toj državi (građanstvo Unije). KAKO SE ODLUČUJE U EVROPSKOM PARLAMENTU? Prema odredbama Poslovnika, Parlament može da radi ako je prisutna najmanje trećina od ukupnog broja poslanika. • Najčešće se odlučuje prostom većinom od ukupnog broja članova. • Izuzetno, za pojedina pitanja predviđen je kvalifikovan način odlučivanja. 6. NAVEDI OSNOVNE NADLEŽNOSTI EVROPSKOG PARLAMENTA. • • •

Donosi propise Unije, zajedno sa Savetom (legislativna nadležnost). Vrši demokratski nadzor svih drugih organa Unije. Zajedno sa Savetom donosi budžet EU (na kraju procedure, usvaja ili odbacuje budžet u celosti).

1. NAVEDI OSNOVNE KARAKTERISTIKE EVROPSKOG OMBUDSMANA. Ombudsman je narodni advokat, advokat građana Unije osnovan izmenama Mastrihtskog ugovora. Prvi ombudsman je imenovan 1995. godine. Deluje u okviru Evropskog parlamenta. Evropski parlament ga imenuje na period od 5 godina sa mogućnošću reizbora ali takođe donosi statut i pravila rada Ombudsmana. Ombudsman je potpuno nezavisan u svom radu i ne sme da od drugog organa traži instrukcije, niti da obavlja drugu plaćenu ili neplaćenu funkciju u toku trajanja mandata. Razlog za uvođenje Ombudsmana je bio da se rad organa i tela Unije učini što transparentnijim, usklađenim sa propisima Unije i bližim građanima. 2. NAVEDI OSNOVNE NADLEŽNOSTI EVROPSKOG OMBUDSMANA. Ombudsman postupa po pritužbama građana protiv nezakonitog ili nepravilnog postupanja organa Unije. Pravo pokretanja postupka ima svaki državljanin Unije odnosno fizičko lice sa prebivalištem u Uniji ili pravno lice sa sedištem u Uniji. Ombudsman može pokrenuti postupak i na svoju inicijativu. Značajnu ulogu ima u podizanju kvaliteta rada administracije EU. Svaki organ Unije je usvojio svoj Kodeks doborg ponašanja, a neki od ovih kodeksa /npr. Komisije/ su kritikovani od strane Ombudsmana. Ombudsman je predložio Kodeks za sve organe Unije. 3. NAVEDI OSNOVNE KARAKTERISTIKE EVROPSKE CENTRALNE BANKE. Evropska centralna banka je ustanovljena Mastrihtskim ugovorom. Počela je sa radom 1. januara 1999. godine kao kulminacija projekta ekonomsko-monetarne unije. Sedište je u Frankfurtu na Majni. Dobija sve veći značaj u institucionalnoj strukturi Unije. Evropska centralna banka ima poseban pravni subjektivitet ali nije zamenila nacionalne centralne banke već, zajedno sa njima čini Evropski sistem centralnih banaka. Osnivači Centralne banke su nacionalne centralne banke država članica Unije. Osnovni kapital banke je 5 milijardi dolara. Osnivački udeo država članica u osnovnom kapitalu određen je na osnovu učešća zemlje u društvenom proizvodu Unije i srazmerno broju stanovnika. Nadležnosti Evropske centralne banke: • vrši emisiju novca (euro) kao jedinog sredstva plaćanja u monetarnoj uniji; države članice izdaju kovani novac koji se može razlikovati od države do države • u okviru svojih nadležnosti donosi uredbe, odluke i mišljenja • Savet Ministara je obavezan da konsultuje Banku povodom bili kog akta koji donosi u oblastima koje spadaju u nadležnost Banke.

4. ŠTA JE EVROSISTEM? Proces odlučivanja u EVROSISTEM-u je centralizovan kroz organe Evropske centralne banke. Organi su: Izvršni odbor i Savet. Na čelu Izvršnog odbora je Predsenik, sa mandatom od osam godina, koji se ne može obnavljati /kod prvog imenovanja je prisutan politički kompromis: četiri godine Holanđanin, potom Francuz/. Savet čine Guverneri centralnih banaka država – članica monetarne unije. Savet utvrđuje monetarnu politiku dok Izvršni odbor, u saradnji sa centralnim bankama, preduzima mere za njeno sprovođenje. Osnovi zadatak evrosistema je stabilnost cena.

5. KOJE SU NADLEŽNOSTI EVROSISTEMA? • • • •

Definiše i sprovodi monetarnu politiku u Euro zoni Kupuje i prodaje strane valute Čuva i održava devizne rezerve zemalja - članica monetarne unije Stara se da sistem plaćanja efikasno funkcioniše.

6. NAVEDI OSNOVNA OBELEŽJA EVROPSKE INVESTICIONE BANKE. Evropska investiciona banka je osnovana 1958 godine sa sedištem u Luksemburgu. To je nezavisna finansijska institucija sa pravnim subjektivitetom. Osnovana je od strane država članica Evropske ekonomske zajednice kako bi mogle finansirati razvoj zajedničkog tržišta. Evropska investiciona banka finansira privatne i javne projekte koji doprinose uravnoteženom ekonomskom razvoju zemalja - članica Unije. Finansira projekte u trećim zemljama. Najvažniji organ je Odbor guvernera koji čine resorni ministri država članica. Odbor direktora ima 25 članova i sprovodi odluke Odbora guvernera. Upravni odbor vodi redovne poslove Banke.

1. KOJI SU OSNOVNI USLOVI ZA ČLANSTVO U EU? • Pravni osnov za prijem novih članova: član 49. Ugovora o Evropskoj uniji: “Svaka evropska država koja poštuje načela navedena u članu 6. tačka 1, može da zatraži da postane članica Unije”. Pojam evropske države obuhvata geografski pojam, kao i “evropski identitet”. • Član 6. tačka 1, Ugovora o Evropskoj uniji: Unija se zasniva na načelima:  slobode,  demokratije,  poštovanja ljudskih prava i osnovnih sloboda,  vladavini prava. Član 6. tačka 2, Ugovora o EU: Unija poštuje osnovna prava, koja su garantovana Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, koja proističu i iz ustavnih tradicija zajedničkih državama članicama, kao i opštIh pravnih načela Unije.

2.

KOJI SU DODATNI USLOVI ZA ČLANSTVO U EU UTVRĐENI NA SAMITU U KOPENHAGENU?

Evropski savet ustanovio dodatne kriterijume za prijem u članstvo:  Politički kriterijum: Stabilnost institucija koje garantuju demokratiju, pravnu državu, zaštitu osnovnih ljudskih prava i zaštitu manjina.  Ekonomski kriterijum: Postojanje funkcionalne tržišne ekonomije koja može da izdrži slobodnu utakmicu u EU.  Institucionalni kriterijum: sposobnost organa države da primenjuje pravni sistem EU (acquis communautaire).

3. KOJI SU DODATNI USLOVI ZA ČLANSTVO U EU UTVRĐENI NA SAMITU U ESENU?  Regionalna saradnja i saradnja sa susednim državama (sporazum o pridruživanju, infra).  Unija sebi nametnula i dodatni uslov za zemlje Jugoistočne Evrope: sposobnost Unije da prihvati nove članove, zadržavajuči istovremeno momentum evropske integracije. 4. KOJA SU OSNOVNE PRIDRUŽIVANJU?

KARAKTERISTIKE

SPORAZUMA

O

STABILIZACIJI

Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju predstavlja institucionalni mehanizam kojim se u praksi stiže do punopravnog članstva u Uniji. Savet ministara je 1999 god, usvojio program o stabilizaciji i pridruživanju za Hrvatsku, Bosnu i Hercegovinu, Albaniju, Makedoniju i SCG. Sporazumom se uređuju političke, ekonomske i druge obaveze kandidata za člana Unije i ustanovljava mehanizam tesne saradnje u ispunjenju sporazuma. Za stupanje na snagu sporazuma nužna je ratifikacija u svim zemljama članicama. Postoje dve vrste sporazuma o pridruživanju:

I

 Institucionalni mehanizam kojim se u praksi stiže do punopravnog članstva u Uniji  Sporazum kojim se uređuju odnosi između Unije i trećih /vanevropskih/ zemalja u bilo kom segment aktivnosti Unije /najčešće uspostavljanje ekonomske i finansijske saradnje, ukidanje ili smanjenje carina na uvoz robe u Uniju, davanje Uniji statusa najpovlašćenije nacije/.

5.

NAVEDI POSTUPAK ZA ČLANSTVO U EU ZA ZEMLJE ZAPADNOG BALKANA.

 Iskazana želja za članstvo u EU  Uspostavljanje mehanizma stalnog dijaloga za izradu studije izvodljivosti o zaključenju sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju  Pregovori o uslovima za zaključenje sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju  Zaključenje sporazuma  Ratifikacija sporazuma u svakoj zemlji članici  Zahtev za punopravnim članstvom  Savet ministara, nakon konsultacija sa Komisijom i dodatne saglasnosti od Evropskog Parlamenta donosi odluku o prijemu u članstvo - evropski Parlament daje saglasnost većinom od apsolutnog broja poslaničkih glasova - savet ministara odlučuje jednoglasno  sporazum stupa na snagu nakon ratifikacije u svim državama EU i državi kandidatu