pravo

Univerzitet EDUCONS Fakultet za uslužni biznis Sremska Kamenica

SEMINARSKI RAD «HARTIJE OD VREDNOSTI, POJAM I VRSTE HARTIJA OD VREDNOSTI – AKCIJA I OBVEZNICA» Predmet: Bankarsko i berzansko pravo

Mentor: Prof.dr Mile Račić

Student: Andrea Čisar Broj dosijea: 236/09

Zrenjanin, novembar 2011. Uvod: Pre bilo kakve detaljnije rasprave o akcijama i obveznicama neophodno je pomenuti šta su to hartije od vrednosti. Hartije od vrednosti su pisane isprave o određenom imovinskom pravu koje je moguće ostvariti na osnovu vlasništva nad njima. Prve pomene hartija od vrednosti možemo sresti još kod Vavilonaca (VII vek pre nove ere). Razvojem robno-novčane privrede i hartije od vrednosti postaju predmet trgovanja na posebnom tržištu. Hartije od vrednosti možemo klasifikovati na sledeći način: a) po ročnosti na kratkoročne i dugoročne, b) prema pravu koje nose na dužničke i vlasničke i dr. Dugoročne hartije od vrednosti su akcije i dugoročne obveznice, dok su kratkoročne hartije od vrednosti uglavnom instrumenti duga. Akcije su jedini finansijski instrument sa pravom glasa, što akcionarima omogućava da doprinesu poslovanju akcionarskog društva i unaprede njegovo poslovanje. Ukoliko skupština akcionara odluči da akcionarima isplati dividendu, koja proističe iz dobrog poslovanja akcionarskog društva, akcionari imaju pravo na nju srazmerno svom učešću u kapitalu društva. Akcionari takođe mogu ostvariti kapitalnu dobit ukoliko prodaju akcije na berzi po ceni većoj od one po kojoj su akcije kupili. Prava akcionara zavise od vrste akcije koje poseduju. Osnovna podela akcija je na obične i preferencijalne (prioritetne). Obveznice su dužničke hartije od vrednosti kojima se dužnik (zajmoprimac) obavezuje da će vratiti zajmodavcu (investitoru) pozajmljeni novac i platiti kamatu za određeni vremenski period. One predstavljaju vrlo značajan instrument prikupljanja slobodnih novčanih sredstva i kao takve, država kao i lokalne samouprave, ih veoma često koriste za pribavljanje sredstava za velike građevinske i druge projekte.

2

HARTIJE OD VREDNOSTI, POJAM I VRSTE HARTIJA OD VREDNOSTI – AKCIJA I OBVEZNICA 1. POJAM HARTIJA OD VREDNOSTI Pod hartijom od vrednosti podrazumevaju se one isprave koje ispunjavaju sledeće uslove: • • •

da su to pismene isprave, da je u tim ispravama označeno neko građansko (lično) pravo i da je postojanje (i mogućnost ostvarenja) tog prava tesno povezano sa postojanjem same isprave (hartije od vrednosti).1

Hartija od vrednosti je uvek pismena isprava kojom se njen imalac obavezuje prema njenom zakonskom imaocu da će ispuniti pobavezu u njoj. Samim tim, ukoliko nema pismene isprave, ne može da bude ni govora o postojanju hartije od vrednosti. Hartije od vrdnosti moraju uvek u sebi da imaju i neko građansko (imovinsko ili lično) pravo, a mogu da glase: na ime, po naredbi, ili na donosioca. Hartijama od vrednosti ne smatraju se novčanice, poštanske, taksene i druge marke, kao ni isprave koje su sačinjene kao dokaz nekog potraživanja (zaključnice, priznanice i dr.). Takođe, hartijama od vrednosti ni obični legitimacioni papiri, kojima se obavlja legitimisanje radi ostvarivanja nekog prava. Hartije od vrednosti odlikuje činjenica što je pravo sadržano u ispravi tesno povezano sa postojanjem hartije od vrednosti. To istovremeno ukazuje da pravo iz hartije od vrednosti ne može da se koristi bez njenog prezentiranja. Ovo načelo inkorporacije ima veliku praktičnu primenu. Naime, u slučaju gubitka, krađe, uništenja, ili bilo kog načina otuđenja hartije od vrednosti, kada dotadašnji imalac hartije od vrednosti nju ne poseduje, on ne može da ostvari ni prava koja su u ispravi, odnosno hartiji od vrednosti bila sadržana, izuzimajući slučajeve kada je zakonskim propisima dopuštena mogućnost amortizacije. 2. VRSTE HARTIJA OD VREDNOSTI U našoj zemlji status hartije od vrednosti imaju sledeće isprave: 1

Prof. dr Svetolik Kostadinović, Prof. dr Mile Račić, „POSLOVNO PRAVO“, Futura, Novi Sad, 2009., str. 437.

3

• • • • • • • • • •

menica; ček; skladišnica; prenosivi tovarni list (u železničkom, drumskom i vazdušnom saobraćaju); teretnica (konosman – u pomorskom saobraćaju i u saobraćaju na unutrašnjim vodenim putevima); obveznica; akcija; blagajnički zapis; državni zapis i certifikat.

S obzirom da je tema seminarskog rada vezana konkretno za akcije i obveznice, za očekivati je da će apostrof u nastavku rada biti stavljen na iste. 2.1. Akcija Razvoj akcionarstva počeo je veoma spontano, razvojem tržišta, tako da su prve emisije „akcija“ nastale polovinom XVI veka. Do tada su skupe trgovačke ekspedicije bile rezervisane samo za one imućne. Oni koji nisu imali dovoljno novca, umesto uzimanja kredita, emitovali su potvrde (preteče akcija) i tako prikupljali sredstva za sprovođenje skupih putovanja. Tako su kupci „potvrda“, preteče današnjih akcionara, postali i vlasnici robe koja treba da bude predmet trgovanja. Vlasnicima „akcija“ je ostalo da se nadaju očekujući dobar poslovni rezultat i tako ostvaren lični dobitak. Smatra se da je prva firma koja je na ovaj način finsirala svoja putovanja, firma londonskog trgovaca Sebastijana Kaboa „Muscovy Company“ davne 1553 godine. Zbog rizičnosti poduhvata, Kabo je, umesto kreditnog zaduženja, odlučio da emituje akcije pojedinačne vrednosti od 25 funti i na taj način sakupi 6000 funti koje su bile potrebne za realizaciju ekspedicije kojom je želeo da pronađe severni morski put za Kinu. Sreća za akcionare, koji su na samom početku bili osuđeni na gubitak jer ne postoji severni morski put za Kinu, jeste što je Kebo nekako došao u kontakt sa Rusima i umesto trgovačkog sporazuma sa Kinom, potpisao sa ruskim carom Ivanom Groznim.2 Akcija je hartija od vrednosti koja vlasniku (akcionaru) daje pravo na udeo u profitu preduzeća (dividenda) i pravo upravljanja.3 Akcija je hartija akcionarskog društva. Imalac akcije stiče tri osnovna prava, i to: 1. učešće u dobiti; 2. pravo na učešće u upravljanju akcionarskim društvom i 2

www.psbroker.com > hartije od vrednosti > akcije Danica Popović, „EKONOMSKI REČNIK ZA NOVINARE“, Centar za liberalno-demokratske studije, Beograd 2006., str. 5. 3

4

3. pravo na deo likvidacione mase, u sladu sa odlukom o akciji. Akcija se sastoji iz dva dela, plašta akcije i kuponskog tabaka. Plašt akcije mora da sadrži sledeće podatke: • • • • • • • • •

firmu i sedište emitenta; oznaku serije sa kontrolnim brojem akcije; oznaku da je akcija i oznaku vrste akcije; redosled emisije; ukupan obim emisije, nominalnu vrednost akcije i broj akcija; formu, odnosno ime kupca akcije ili oznaku na koga akcija glasi; prava iz akcije; mesto i datum izdavanja akcija; faksimil potpisa ovlašćenog lica emitenta i pečat emitenta.

Kuponski tabak sadrži: • • • • •

firmu i sedište emitenta; oznaku serije sa kontrolnim brojem akcija po kojoj se dividenda isplaćuje; redni broj kupona za naplatu dividende; godinu za koju se dividenda naplaćuje; faksimil potpisa. Odluka akcionarskog društva o emisiji akcija mora da sadrži sledeće elemente:

• • • • • • • • •

firmu i sedište emitenta; ukupan obim emisije i broj akcija; nominalnu vrednost akcija; vrstu akcija; način objavljivanja javnog poziva za upis i kupovinu akcija; vreme i način plaćanja; prava i obaveze i momenat njihovog ostvarivanja; način isplate dividendi i snošenje rizika i rok i način povraćanja uplaćenih sredstava, odnosno povraćanja uloga u stvarima i pravima, i način obeštećenja u slučaju da emisija nije uspela ili emitent odustane od emisije.

Akcije mogu da budu: * prema redosledu izdavanja: • •

osnivačke (akcije prve emisije) i akcije sledećih emisija;

5

* prema sadržini prava učešća u dobiti: • •

obične (redovne) i prioritetne (povlašćene);

* prema pravu glasa: • •

akcije bez prava na glas i akcije s pravom na glas.

Osnivačka akcija je obična akcija s pravom na glas. Ona glasi na ime, prenosi se punim indosamentom i daje druga prava u skladu s odlukom o emisiji, uključujući i pravo preče kupovine akcija sledećih emisija. Obična akcija daje pravo na učešće u upravljanju, pravo učešća u dobiti akcionarskog društva i pravo na deo likvidacione mase, u skladu sa odlukom o emisiji. Prioritetna akcija daje pravo prvenstva na isplatu dividende u odnosu na obične akcije, na raspodelu likvidacione mase i na naplatu iz stečajne mase u slučaju stečaja akcionarskog društva. Prioritetna akcija može da bude trojaka: 1. participativna, 2. kumulativna i 3. zamenjiva (konvertibilna). Participativna akcija daje pravo imaocu, pored utvrđene prioritetne dividende, i na isplatu dividende koja, u skladu s odlukom o emisiji akcija pripada imaocima običnih akcija. Kumulativna akcija daje pravo prvenstva na isplatu svih neisplaćenih dividendi na osnovu običnih akcija. Zamenjiva (konvertibilna) akcija daje pravo imaocu da je može pretvoriti u običnu akciju, u skladu s odlukom o emisiji. 2.2. Obveznica 2.2.1. Pojam i značaj obveznica Obveznica je hartija od vrednosti kojom se njen izdavalac obavezuje da će licu označenom u obveznici ili po njegovoj naredbi, odnosno donosiocu obveznice, isplatiti

6

određenog dana iznos anuitetnog kupona. Obveznice su hartije od vrednosti koje se obično emituju u velikim serijama i na dugi rok. Obveznice takođe možemo definisati kao kamatonosne hartije od vrednosti koje izdaje vlada, preduzeće ili neka druga organizacija. Kada se želi uvećati kapital, obveznice su alternativni način da država ili firma poveća svoj kapital, a da pri tome ne uzima zajam niskog rizika. Državne obveznice skoro su stoprocentno sigurne. Korporativne obveznice koje izdaju dobro rangirane kompanije su takođe veoma sigurne.4 Takođe, obveznice predstavljaju finansijske instrumente putem čijeg izdavanja emitent dolazi do finansijskih sredstava za svoje potrebe, a za šta kupcu investitoru tih obveznica plaća kamatu, a po isteku valute plaća glavnicu. Za obveznice se koriste različiti nazivi, kao bonovi, note. Smatra se da su note obveznice sa rokom dospeća do pet godina, a preko pet su bonovi.5 Naime, u savremenim finansijskim tržištima, značaj obveznica je velik. Ove hartije od vrednosti predstavljaju značajno sredstvo za prikupljanje slobodnih novčanih sredstava ali, isto tako, imaju i funkciju i sredstva plaćanja. One imaju funkciju obezbeđenja plaćanja što utiče na kreiranje kreditno-monetarne politike jedne zemlje, naročito kad njihovom izdavanju pristupi centralna banka u toj zemlji. Na taj način se, preko obveznica, kontroliše količina novca u opticaju ali se vrši i uticaj na kreditnu politiku zemlje. Dakle, izdavanje obveznica predstavlja mogućnost, odnosno nov oblik prikupljanja slobodnih novčanih sredstava. Obveznice se emituju ukoliko je procena da postoji dovoljno slobodnih novčanih sredstava i da postoji dovoljni stepen poverenja u stabilnost emitenta i da funkcioniše tržište hartija od vrednosti. Najčešće se obveznice emituju prilikom raspisivanja zajmova koji su od opšteg značaja za zemlju. Tada se kao emitent pojavljuje država ili lokalna samouprava. Pored državne emitenti obveznica mogu biti i drugi privredni subjekti. Obveznice mogu da budu sa fiksnom ili promenljivom kamatom. U praksi se smatra da su kamatna plaćanja sigurna ako su kod industrijskih preduzeća tri puta pokrivena profitom a kod preduzeća elektroprivrede dva puta. U našem pravu insistira se na tome da izdavanje obveznica mora biti uspešno, a to znači da je u roku za isplatu obveznice uplaćeno najmanje 90% od ukupnog novčanog iznosa koji je označen u objavi za upis obveznice.6

4

Danica Popović, ”EKONOMSKI REČNIK ZA NOVINARE”, Centar za liberalno-demokratske studije, Beograd 2006. godine, str. 39. 5 Prof. dr M. Dželetović, „FINANSIJSKA TRŽIŠTA“, Beograd 2006. godina, str. 163. 6

Vikipedija – slobodna enciklopedija » Obveznice

7

2.2.2. Bitni elementi i obeležja obveznica Kao što je poznato obveznica spada u hartije od vrednosti. Pored uobičajenih karakteristika koje ima hartija od vrednosti, uočljive su i njene posebne karakteristike. Neke od njih su sledeće: •

Obveznica je hartija od vrednosti koja može da glasi na ime ili po njegovoj naredbi na treće lice, odnosno može da bude i na donosioca.

•

Obveznica je hartija u kojoj je uvek označen novčani iznos na koji glasi i dan dospeća na koji je izdavalac obavezan da izvrši isplatu.

•

Obveznica može da bude jednodelna ili dvodelna i na taj način omogućuje isplatu u jednom ili više iznosa (plašt i talon).

•

Obveznica omogućuje da njen imalac stekne prava obligaciono-pravnog karaktera, kao što su pravo na isplatu određene sume, odnosno glavnice ali i druga prava ukoliko se emitent tako obavezao odlukom o emisiji.

•

Obveznica je definisana kao hartija od vrednosti što nadalje znači da je pismena isprava ali primenom dozvoljenog načela dobrovoljnosti štampanja moguće da se umesto pismene isprave izda samo potvrda, odnosno evidentira prava imaoca.

Obveznica je strogo formalna hartija od vrednosti koja se sastoji iz dva dela. Na prvom delu obveznice se označavaju svi bitni elementi pa se ovaj prvi deo smatra samom obveznicom. Na prednjoj strani obveznice, kada je ona sa garancijom, označavaju se i firma, odnosno naziv i sedište garanta. Na poleđini obveznice se označavaju rokovi otplaćivanja glavnice, kamata, anuitet i sl. Nominalna vrednost obveznice pokazuje iznos novca koji će vlasnik obveznice dobiti u trenutku dospeća obveznice. Nominalna kamatna stopa je stopa po kojoj se obračunava i isplaćuje kamata prema dinamici navedenoj u obveznici. Datum dospeća obveznice je datum na koji izdavaoc obveznice mora isplatiti glavnicu vlasnicima obveznica. Budući da su obveznice instrument dugoročnog finansiranja, datum dospeća je obično između 2 i 30 godina nakon dana izdavanja obveznica. Cena obveznica zavisi od više faktora. Prvu grupu čine faktori koji se mogu matematički predstaviti, a oni su: vrednost po dospeću, kamatna stopa valute na obveznici, stopa investiranja koju kupac očekuje da će se ostvariti i broj godina pre roka dospeća. Drugu grupu čine faktori koji se ne mogu matematički predstaviti, a oni su: sigurnost investicije, opšta ekonomska situacija, verovatnoća povećanja vrednosti obveznice i sl.

8

Tržišna cena obveznica izražava se u određenom postotku nominalne vrednosti obveznice (na primer cena 97,42 znači da se obveznica prodaje za 97,42 % nominalne vrenosti obveznice). Obveznice nose investitoru kamatni prihod u jednakim vremenskim intervalima (najčešće polugodišnjim). Zapravo, kako je obveznica pisani dokument koji nalaže njenom izdavaocu (dužniku) da isplati njenom imaocu (poveriocu) određen iznos novca naznačen na obveznici i ugovorene kamate, to može biti učinjeno na samo jedan budući datum (datum dospeća) ili na niz budućih datuma. U prvom slučaju radi se o obveznici bez kupona (jednokratno isplativoj obveznici), dok je u drugom slučaju reč o obveznici s kuponima (višekratno isplativoj obveznici). Postoji i mogućnost porasta vrednosti obveznica. 2.2.3. Vrste obveznica Klasifikacija obveznica može se izvršiti na različite načine zavisno od kriterijuma koji se primeni prilikom klasifikacije. 1) Osnovni i najčešći kriterijum klasifikacije obveznica svodi se na podelu obveznica prema izdavaocima (emitemtima), i to na: 1. Državne obveznice; 2. Obveznice lokalnih samouprava; 3. Obveznice banaka i drugih finansijskih organizacija; 4. Obveznice privrednih društava i drugih privrdnih subjekata. Državne obveznice se smatraju najsigurnijim, odnosno najkvalitetnijim hartijama od vrednosti. Ovakav položaj državnih obveznica proizilazi iz činjenice da za njihovo odobrenje nije potrebno bilo kakva saglasnost državnih organa jer ih sama država izdaje, potom one najčešće glase na valutu zemlje u kojoj se izdaju. Država posebno stimuliše investitore da ulažu u ove obveznice, jer ih privileguje ponekada oslobađanjem plaćanja poreza. Takođe, zbog sigurnosti emitenta, rok dospelosti može biti veoma dug, nekad i do nekoliko decenija. Obveznice koje emituje lokalna samouprava, najčešće se emituju zbog potreba finansiranja pojedinih konkretnih projekata. Ove obveznice takođe imaju visok stepen sigurnosti kao i mogućnost davanja pogodnosti kao što je oslobađanje od plaćanja poreza i slično.

9

Obveznice banaka i drugih finansijskih organizacija su posebna vrsta obveznica koje se emituju od strane banaka i drugih finansijskih organizacija kojima se poverava izdavanje ovih hartija od vrednosti. Banke često izdavanje obveznica mogu vršiti pored izdavanja u svoje ime i za svoj račun, u svoje ime a za tuđ račun pa čak i u ime i za račun izdavaoca. Obveznice privrednih društava i drugih privrednih subjekata često se nazivaju i korporativne obveznice. Njih izdaju privredna društva koja svojim poslovanjem mogu obezbediti njihovo vraćanje.7 2) Prema roku dospeća, obveznice se dele na: •

Kratkoročne – koje dospevaju na naplatu u roku koji je kraći od godinu dana.

•

Dugoročne – koje dospevaju na naplatu u roku koji je duži od godinu dana. 3) Prema određenju korisnika, obveznice se dele na:

•

Obveznice na ime – koje na plaštu imaju navedeno ime kupca. Takve obveznice se prenose na novog vlasnika indosiranjem (pismenim izjavljivanjem vlasnika iste da svoje pravo prenosi na drugo lice). Novi vlasnik, prilikom naplaćivanja svojih prava po osnovu obveznice, obavezno mora pružiti na uvid sam indosament.

•

Obveznice na donosioca – koje na plaštu imaju navedeno da glase na donosioca. One se na neko drugo lice prenose prostom predajom. Njihova bitna razlika u odnosu na prethodnu vrstu obveznica je u otme što emitent neće izdavati vlasniku novu obveznicu u slučaju njenog gubitka. 4) Prema načinu na koji se ostvaruje pravo na kamatu, obveznice se dele na:

•

Obveznice bez kupona – kod njih se kamata isplaćije odjednom.

•

Obveznice sa kuponima – kod njih se kamata isplaćuje periodično. 5) Prema vrednosti, obveznice se dele na:

•

Obveznice emitovane po nominalnoj vrednosti.

•

Obveznice emitovane ispod nominalne vrednosti.

•

Obveznice emitovane iznad nominalne vrednosti. 6) Prema načinu obezbeđenja, obveznice se dele na:

7

Prof. dr S. Bunčić, „BERZANSKO PRAVO“, Poslovni biro SB, Novi Sad 2008. godina, str. 159-160.

10

•

Garantovane obveznice – kod kojih uz emitenta stoji neko rugo pravno lice (najčešće banka) koje garantuje da će nominalna vrednost i kamata biti isplaćene u roku.

•

Negarantovane obveznice – kod kojih nema garancije nekog drugog pravnog lica. 7) Prema mogućnosti konverzije, obveznice se dele na:

•

Zamenjive – obveznice koje se mogu zameniti za druge hartije od vrednosti. Kod nas postoji mogućnost zamene obveznica za akcije.

•

Nezamenjive – kod kojih navedena mogućnost ne postoji. 8) Na osnovu monete na koju glase, obveznice se dele na:

•

Obveznice koje glase na dinar.

•

Obveznice koje glas na stranu valutu.

Pored ovih podela postoje brojne druge podele koje, kao što je već pomenuto, pre svega, zavise od same vrste kriterijuma o kom je reč. U našem pravu insistira se na tome da izdavanje obveznica mora biti uspešno, a to znači da je u roku za isplatu obveznica uplaćeno najmanje 90% od ukupnog novčanog iznosa koji je označen u objavi za upis obveznice. 2.2.4. Emisija obveznica Emisija obveznica se vrši direktnim ili indirektnim putem. Emisja obveznica se može samo izuzetno vršiti interno i to prilikom preuzimanja preduzeća, kada isto uđe u stečaj. U takvim slučajevima se vlasnicima akcija zamenjuju akcije (interno) za dohodovne obveznice. Poverenici (zastupnici interesa kupaca) pri emitovanju obveznica su najčešće poslovne banke. Zadatak poverenika jeste, da se brine o realizaciji i interesima vlasnika obveznica. Pre svake emisije obveznica, obaveza je emitenta da pribavi dozvolu za njihovo izdavanje, te da javno reklamira prodaju obveznica. Pri javnom oglašavanju, neophodno je definisati: 1) nominalnu vrednost obveznice (sumu novca koja će biti isplaćena donosiocu obveznice u trenutku njenog dospeća), 2) kamatnu stopu (utvrđeni procenat od nominalne vrednosti koji će se obračunavati i isplaćivati vlasniku (imaocu) obveznice u određenim rokovima od dospeća duga.8 8

Prof. dr N. Vunjak, „FINANSIJSKI MENADŽMENT – poslovne finansije“, Ekonomski fakultet Subotica, 2005. godina, str. 431.

11

Rizici po emitovanim obveznicama zavise od: 1) vremena amortizacije obveznice, 2) sistema amortizacije obveznice, 3) načina obezbeđenje interesa vlasnika obveznice, 4) formiranja fonda za amortizaciju obveznice, 5) mogućnosti konverzije obveznice u druge hartije od vrednosti, 6) mogućnosti revalorizacije obveznice u inflatornim uslovima i sl. Za emisiju obveznica je karakteristično, da se sa dužim rokom emisije obveznica povećava i rizik ulagača u vezi vraćanja uloženih sredstava u celini i po planiranoj dinamici. Takođe, što je duže vreme amortizacije obveznice, povećava se rizik promene njihove tržišne vrednosti. Što se tiče načina amortizacije obveznica treba istaći, da postoji jednokratni i serijski način amortizacije obveznica. Za jednokratni način je karakteristično, da se isplata glavnice duga po obveznici vrši odjednom i to na kraju perioda na koji obveznice glase. Što se tiče kamata za obveznice s jednokratnim dospećem karakteristično je, da se one isplaćuju godišnje ili polugodišnje po jednakim kamatnim stopama (tzv. kuponske kamatne stope) na ceo iznos duga. Za serijski način amortizacije obveznica je karakteristično , da se dospeće isplate duga i glavnice vrši u polugodišnjim ili godišnjim anuitetima. Kamatne stope po obveznicama, u prvom redu, zavise od kamatnih stopa koje plaćaju poslovne banke na štedne uloge stanovništvu. Ako su kamatne stope koje nudi poslovna banka na štednju iste kao kamate po emitovanim obveznicama , tada ne postoji realna motivacija od strane kupaca za kupovinu obveznica. . Stoga je težnja emitenta obveznica da njihove kamatne stope budu nešto stimulativnije u odnosu na bankarske kamatne stope na štedne uloge. U praksi se od strane emitenata obveznica pribegava njihova prodaja uz diskont (ako je kamatna stopa na obveznice manja od tržišne, one će se prodavati uz diskont, ako je kamatna stopa na obveznice veća od tržišne one će se prodavati uz premiju) po emisionoj ceni nižoj od nominalne cene. Ako je veća nominalna kamatna stopa po obveznicama od tržišne kamatne stope (bankarske), tada i emisiona vrednost obveznica prevazilazi nominalnu vrednost iste i utiče na njenu prodaju uz premiju. Primera radi, ako je kamatna stopa poslovnih banaka 6% mesečno, ako je ulaganje u obveznice nominalne vrednosti od 1.000 dinara , ako je tržišna kamatna stopa za obveznice 7%, ako je emisiona prodajna vrednost obveznica 1.050 dinara, tada sledi da je stvarna kamatna stopa 6,66%. Razlika između kamatne stope poslovnih banaka i stvarne kamatne stope po obveznicama od 0,66% predstavlja njenu premiju i motivaciju za ulaganje u obveznice. Za tržišnu vrednost obveznica je karakteristično, da se određuje drugačije od tržišne vrednosti akcije. Razlika se pojavljuje, u prvom redu, zbog jakog uticaja, na tržišnu vrednost obveznica, kamatnih stopa koje poslovne banke plaćaju na štedne uloge. Ako su kamate koje plaćaju poslovne banke na štedne uloge veće od kamata koje donose obveznice, tada će tržipna vrednost tih obveznica biti ispod ispod njihove nominalne vrednosti (cene).

12

Izmirenje duga po obveznicama nastaje kada se u celosti isplati glavnica i pripadajuća kamata vlasniku obveznice. Povremeno izmirenje duga po izdatim obveznicama može se izvršiti opozivom obveznica ili otkupom obveznica na tržištu kapitala. Ukoliko emitent obveznice ne raspolaže sa dovoljno sredstava za opziv obveznice, tada on može izvršiti i refundaciju (nadoknađivanje) duga po emitovanim obveznicama. Refundacija duga se sprovodi tako što emitent (primanjem novčanih sredstava od prodaje nove emisije obveznica) vrši opoziv stare emisije obveznica.9 2.2.5. Opoziv obveznica Postoje dve vrste opoziva obveznica, i to: •

neodgodiv opoziv,

•

odgodiv opoziv obveznica.

Ako je u pitanju neodgodiv opoziv obveznica, tada to znači da emitent može obveznicu da da otkupi po pozivnoj ceni i može biti odmah novčano izmiren. Ako je opziv odgodiv, tada emitent može otkupiti obveznicu za određeni vremenski period. Najčešće primenjiv period odgodivog opoziva je 5 godina za javna preduzeća i 10 godina za industrijska preduzeća. Mogućnost opoziva obveznice predstavlja korist za emitenta obveznice i štetu za investitora (kupca) obveznice. Emitent je subjekt koji plaća cenu opoziva obveznice koja je za iznos premije viša od nominalne vrednosti obveznice. Dakle,

Obveznice sa opozivom

=

Obveznice bez opoziva

-

Opcija opoziva (premija)

Zaključak:

9

Prof. dr N. Vunjak, „FINANSIJSKI MENADŽMENT – poslovne finansije“, Ekonomski fakultet Subotica, 2005. godina, str. 434.

13

Sam nastanak obveznica, kao hartija od vrednosti upućuje na nedostatak trajnih izvora sredstava kod privrednih subjekata i nemogućnosti da se ta sredstva pozajme iz jednog izvora. Kao što je već pomenuto, obveznice predstavljaju najkvalitetniju vrstu hartije od vrednosti. Samim tim, ulaganje u njih je jedan od najboljih načina investiranja novca. S obzirom da je obveznica kreditni instrument, u suštini predstavlja ugovor o kreditu. U slučaju da je država izdavaoc, može služiti i kao platežno sredstvo prema državi za porez i druge dadžbine. Na osnovu toga, država vrlo često koristi mnoge pogodnosti kako bi privukla investitore da se opredele baš za njih. Prikupljanje slobodnih novčanih sredstava predviđenih za veće projekte je, svakako, osnovni motiv za državu, kao i lokalne samouprave. Jedan od razloga emitovanja obveznica od strane države je i prikupljanje novčanih sredstava za pokriće budžetskog deficita. Imajći sve na umu, ne treba zaboraviti činjenicu da su obveznice (pre svega državne) veoma siguran vid investiranja kapitala. Međutim, upravo ta sigurnost, tj. svođenje rizika na minimum čini da je očekivani prihod po osnovu istih znatno manji nego prihod po osnovu, primera radi, akcija privrednih društava. S obzirom da su akcije hartije od vrednosti koje svom vlasniku (akcionaru) daju pravo na udeo u profitu preduzeća (dividenda) i pravo upravljanja, smatraju se vrlo dinamičnim oblikom hatrije od vrednosti. Njihova dinamika ogleda se, pre svega, u velikoj mogućnosti oscilacija njihove vrednosti koja, svakako, zavisi od samog poslovnog uspeha preduzeća u određenom vremenskom periodu.

Literatura:

14

•

Prof. dr S. Kostadinović, Prof. dr M. Račić, „POSLOVNO PRAVO“, Futura, Novi Sad, 2009. godine;

•

Danica Popović, ”EKONOMSKI REČNIK ZA NOVINARE”, Centar za liberalno-demokratske studije, Beograd 2006. godine;

•

Prof. dr M. Dželetović, „FINANSIJSKA TRŽIŠTA“, Beograd 2006. godina;

•

Prof. dr S. Bunčić, „BERZANSKO PRAVO“, Poslovni biro SB, Novi Sad 2008. godina;

•

Prof. dr N. Vunjak, „FINANSIJSKI MENADŽMENT – poslovne finansije“, Ekonomski fakultet Subotica, 2005. godina;

•

Wikipedia The Free Encyclopedia;

•

www.psbroker.com.

15