Pravo-vreme_Pola_Rodzers.pdf

~1~

Pravo vreme

Pola Rodžers

~2~

I

Grej Čejs je ustao od stola za crtanje i prišao prozoru. Sa dvadesetog sprata na kome se nalazila njegova kancelarija, imao je fantastičan pogled na Boston, kao na dlanu. p re dvadeset - Ovo je bila očeva kancelarija, prvi put sam ušao u nju pre godina i prvo što sam uradio, pogledao sam kroz prozor. Stajali smo obojica i gledali Boston ispred nas. Tada me je otac pitao čime nameravam da se bavim u životu. Bilo mi je najlogičnije da mu kažem da nameravam da budem arhitekta. Rekao mi je, ako to nameravam, samo da bi bio dobar sin i nastavio porodični posao, mogu odmah da se predomislim. Ali, ako zaista volim arhitekturu, bio bi najsrećniji otac na svetu. - Znači, jedan od razloga zašto si postao arhitekta je i to što si želeo da dobiješ ovu fantastičnu kancelariju. To je jak razlog, rekao bih, stari moj! - njegov kolega i prijatelj Edi je po običaju morao da se našali. Grej je prihvatio šalu. Nasmejao se, glasno i od srca. - Zamisli, upravo tako. Završio sam arhitekturu zbog ove kancelarije, bolje rečeno, zbog ovog pogleda na grad. Vidiš kako su moje ambicije bile velike! - Eh, bile. Još uvek su. Ti nisi čovek koji ima male planove. Oduvek si pred sobom postavljao ciljeve do kojih se moglo jedino velikim radom i trudom - nadovezao se Edi, koji je sedeo za omanjim stolom. Jednu ruku je prebacio preko naslona stolice, a između prstiju druge prevrtao je tehničku olovku. Edi je radio godinama sa njim, bio njegov najodaniji saradnik, prijatelj i vrstan arhitekta. S obzirom da su bili vršnjaci, na pragu tridesetsedme godine, njihova mišljenja i interesovanja su bila skoro identična i zato su postali izuzetni prijatelji. Obojica su voleli svoj poziv arhitekte. Danima su znali, do kasnih večernjih sati, da rade na mnogobrojnim projektima, stvarajući jedinstvena rešenja. Grej je preuzeo očev arhitektski biro nakon njegovog povlačenja i odlaska u zasluženu penziju. Pored Edija, bilo je još desetak zaposlenih, nekoliko dobrih arhitekata, i sve u svemu, firma je bila dobro poznata i cenjena u Bostonu ali i šire. Grej nije imao razlog da se žali na svoj posao i rezultate svog poslovanja. ~3~

Grej se okrenuo ka Ediju. Bio je okupiran mislima, koje mu očigledno, nisu dale mira. To je definitivno remetilo njegov ustaljeni način života u kome je postojao red. - Danas si baš zamišljen. Šta te muči? - Edi je bio direktan. - Pričao sam ti o svom drugu sa studija, Marku? Mislim da jesam. - Naravno, koliko me sećanje služi, on je tebe spasio na kampovanju od utapanja u jezeru, zar ne? Posle P osle toga ste postali najbolji prijatelji. - Da, tako je. Spasio mi je život. Postali smo doživotni prijatelji i, naravno, insistirao sam na tome da mu jednom, kada za to dođe vreme, uzvratim. Svakako, ako mu pomoć sa moje strane zatreba. - Znači, Marku je potrebna sada tvoja pomoć? Da li je u pitanju finansijska podrška, ili je nešto drugo u pitanju? - Ni izbliza! Čak se pitam, zar nije imao nekoga drugoga u vidu za takvu vrstu pomoći, jer ja se, iskreno, ne nalazim nekako u toj priči, a dugujem svom prijatelju. Mnogo dugujem. Zato, ne mogu da ga odbijem, čak i ako smatram njegov zahtev apsolutno nelogičnim i...čudnim! Edi se osmehnuo. - Hoćeš da kažeš da je zahtev nerealan? Grej je odmahnuo glavom. - Ne... da... ne znam ni sam kako da shvatim. Sve drugo da je tražio, čini mi se da bi mi bilo lakše da ispunim. - Baš me držiš u neizvesnosti. Pa, šta je po sredi? Šta je tražio od tebe? Grej je zavrteo glavom kao da ne može još uvek da poveruje da mu je prijatelj tako nešto tražio. Zaćutao je, kao da traži adekvatne reči kojima bi opisao to što je od njega zahtevano. - Zamisli, tražio je da zaposlim njegovu mlađu sestru na par meseci, ovde, kod mene. U našem birou, ni manje ni više! Edi je podigao obrvu u znak čuđenja. - Pa? Šta je tu čudno? - Čudno je to što je istovremeno zatražio da vodim računa o njoj, jer je ona, kako je on meni preneo, postala suviše svojeglava i želi da živi samostalno. On smatra da sam u stanju da pozitivno delujem na nju. Čuj, smatra! - Još uvek ne shvatam, šta je tu čudno? ~4~

- Čudno? Rekao bih pre da je problematično! I da je to za mene glavobolja u samom startu! Ne želim da se time bavim, a izgleda

da ću morati, na kraju! - Alkohol, zavisnik od narkotika, razmažena bogatašica, šta već? Ima li dosije prstupnika u policiji? p oliciji? Auh! Nemam pojma šta bih još mogao da dodam! - Ni jedno od toga! Ona... - uzdahnuo je - ...ima dvadeset i tri godine, završila je studije ekonomije i vrlo je pametna i odgovorna osoba. O njoj

je, nakon prerane smrti roditelja Mark vodio računa. Uostalom, velika je bila razlika u godinama između njih dvoje, on je njoj bio i brat i roditelj. Mislim da ga sada hvata panika zbog toga što ona želi da živi bez njegovog nadzora. Osim toga, Mark se oženio pre izvesnog vremena i, kako najmanje mesec dana sa suprugom odlazi u Evropu na odmor, meni je rešio da ostavi svoju tvrdoglavu mlađu sestru, da joj ja budem staratelj! Eh, svašta od njega! Edi se slatko nasmejao. - Staratelj? Imaš onaj izraz lica, kao kad probaš jelo sa previše čili začina. Dobro, pa šta ako ona bude ovde mesec, dva dana? Neka nauči svoj posao. Natovari joj brdo poslova, to ionako ovde nije teško uraditi. To će okupirati njenu pažnju da neće imati mnogo vremena za neke dodatne aktivnosti van radnog vremena. Znam šta nama radiš, nije ti teško da to sprovedeš u delo, zar ne? - Edi se nakezio. - Gde nameravaš da je smestiš? Imaš li nešto u vidu, oko njenog smeštaja? Grej se namrštio. - To je najveća muka koja me je snašla. Zamisli, Mark je insistirao da ona bude u mojoj kući i da nadgledam njena kretanja, kako je rekao, za svaki slučaj. Ja da nadgledam gde ta devojka ide? Pa, da li je on normalan?! U kom veku živi? Preteruje sa posesivnom potrebom da je štiti. Ona sigurno više nije devojčurak, već mlada žena koja želi da živi slobodno, kako već druge u njenim godinama žive. - Lepo! Znači, moraćeš da koriguješ svoj način ponašanja. Proredićeš izlaske i nećeš dovoditi manekenke. - Zašto da ne dovodim koga ja želim? - Zbog toga što moraš da pružiš dobar primer devojci, čoveče! Orgijanja ostavi van kuće. Jedino ako ona nema iste ambicije da dovede nekoga, e onda... Ovo postaje sve više zabavno! Mislim da... ~5~

- A ne! Mark je bio izričit po tom pitanju - Grej je prekinuo Edija. -

Rekao je da ne dozvolim da se viđa sa momcima za koje procenim da su potencijalna opasnost za nju. - Stvarno? Znači, moraćeš da vršiš selekciju, da biraš sa kim se viđa, a s kim ne? Jesi li siguran da ta devojka ima toliko godina, koliko reče da ima? Ili je tvoj prijatelj p rijatelj zastranio sa konzervativnim načelima? - Veruj mi, ne prestajem da se čudim njegovom zahtevu i uslovima koje moram da ispoštujem. Pitam se, da li je pametno da se sa tom devojkom uopšte bavim. Ja joj nisam brat. Da jesam, ne verujem da bih bio tako strog kao što je Mark. - Kako izgleda? Grej se kiselo osmehnuo. - Nemam pojma, kako sada izgleda. Video sam je pre skoro šest godina. Mark je rekao da je i to razlog njegovog ponašanja prema njoj. Mislim, njen izgled. - Nije definisao? Znači, ili je jadnica ružna i neugledna ili je naprotiv, samo oličenje ovozemaljske lepote, kada je o ženama reč! - Tačno tako. Mada, koliko se ja sećam, pre šest godina otprilike, izgledala je kao kakva naučnica. glavom. - Naučnica? - Edi je prasnuo u smeh, a Grej je klimnuo glavom. - Upravo tako, kao naučnica, sa naočarima sa duplom dioptrijom, obučena više nego konzervativno, vrlo tiha, pristojna i ozbiljna devojka, čak više nego što joj godine dozvoljavaju. - I ta, navodna naučnica je problem za tvog prijatelja? E, svašta! Grej je klimao glavom zamišljeno. - Baš se i ja čudim. To što je meni predstavlja kao jogunastu devojku, koja želi da se izbori za svoju slobodu, nikako mi ne ide u glavu. Ne mogu da povežem lik te devojke, koju sam video pre toliko godina, sa slikom koju mi je on nametnuo. To je prosto neverovatno! Mora da je poludeo! Pitam se šta on smatra neprikladnim, kada su u pitanju ponašanje i želje jedne mlade devojke, koja je nedavno diplomirala kao jedan od najboljih studenata u klasi? Takva devojka nije mogla da studira i istovremeno se odaje poročnom životu. Ipak, moram da se ogradim na kraju krajeva. Šta ako se ona u međuvremenu promenila? Šta ako je prešla iz krajnosti u krajnost, od smernog devojčurka u razmaženu bogatašicu koja postaje pravi skandal majstor? ~6~

- To je malo verovatno, druže. Pored takve brige i popovanja tvog

prijatelja, sirotica nije imala ni trunke slobode. - Možda je tako, u svakom slučaju, saznaćemo uskoro šta je u pitanju. - Biće zanimljivo - smeškao se Edi. - Kako misliš, zanimljivo? - Grej se namrštio, a Edi je prasnuo u smeh. - Pa, videti tebe kao dadilju! Priznajem, pomalo sam radoznao da upoznam tu mladu damu. Ko zna, možda se ja njoj dopadnem, šta misliš? - Zaboravi na to! Ona nije tvoj tip! - poručio je Grej sa neobičnom žestinom u glasu. Edi je zastao, pomalo neprijatno iznenađen da mu se njegov pretpostavljeni i ujedno, najbolji prijatelj tim povišenim tonom obratio. Sada je već bio i, ne samo iznenađen, radoznao da shvati odkud takav Grejov stav, kada je ta misteriozna devojka u pitanju. Nekako je slutio da tu ima mnogo više od priče koju je čuo, a to je da je ona mlađa sestra njegovog druga iz studentskih dana. - Znači, ružna je? - krenuo je izokola sa nedužnim pitanjem, kao da ništa ne primećuje u Grejovom ponašanju. - Naprotiv! Ona je lepa, ali ne napadno. Rekao bih, čovek treba da se dobro zagleda u nju da bi shvatio da ima lepe crte lica, da je simpatična i... tako to. - Onda je tipična mlada bogatašica koja uživa u luksuzu koji joj je dostupan, s obzirom da je iz porodice koja ima bogatstvo i sve ostalo što ide sa tim. - Ni izbliza! Ona je izuzetno stabilna i skromna. Mislim, takve je se sećam. Nemoguće je da se toliko promenila. To ne mogu da povežem sa onim što znam o njoj. - Nije ni glupa, pretpostavljam? - Slušaj, tvoja pitanja me već pomalo nerviraju. Nije glupa, naprotiv, izuzetno je pametna. Na kraju, završila je studije kao jedna od najboljih u svojoj klasi. Rekoh ti već., - Šta onda nije u redu sa tom devojkom, kada si tako nervozan? Grej je uzdahnuo i prošao rukom po kosi. ~7~

- Mislim, ono što se dogodilo pre nekoliko godina. Skoro mi je

neprijatno da o tome pričam ali tebi ću se poveriti. Ako ništa drugo, biće mi makar malo lakše. Ili... bolje da zadržim za sebe. Edi je gledao upitno u Greja. - Dogodilo? Ma, hajde, sada je najzanimljivije, a ti bi da ostaviš priču nedorečenu? Pa, jesmo li prijatelji ili nismo? Jesam li ja ikadatebi prećutao nešto? Dakle, šta je bilo? Čekaj, nije valjda? Ma, nije valjda!? Edi je prasnuo u smeh, a Grej ga je pogledao natmureno. - Obuzdaj prljavu maštu, druže! Nije se ništa dogodilo, sem činjenice da sam tu mladu damu poljubio. Ona me je prosto navela na to. - A ti nisi hteo? - Edi nije mogao da se ne nasmeje. - Samo se ti smej! Dobro si me čuo, ona je mene navela da je poljubim. Nikada to neću da zaboravim. Nema šanse. I nikada mi se tako t ako nešto nije dogodilo. Veruj mi, došlo mi je da sam sebi lupim šamarčinu! Stideo sam se sebe samog. Bilo mi je teško Marka da pogledam u oči. On je moj prijatelj, ugostio me je u svom domu, a ja sam ljubio njegovu maloletnu sestru! Mora da sam bio poludeo, šta već!? - Upravo me podstičeš da razmišljam, kako je to na tebe delovalo, rekao bih, manje više emotivno? - I delovalo je. Gotovo sam pobegao iz kuće svog prijatelja, bez valjanog objašnjenja, zašto sam skratio planirani boravak. Stideo sam se samoga sebe, zbog toga što je ona njegova mlađa sestra, zaista, jako mlado stvorenje. Druga stvar koja me je postidela... - Da? - Edi ga je podsticao smeškajući se dok je posmatrao svog prijatelja kako zamišljeno govorio o svemu. s vemu. - Dopala mi se. Ta devojka mi se iz nekog razloga, stvarno dopala!

~8~

II

- Hitan poziv za Brendu Barton, let iz Toronta. Moli se hitno da

dođe do šaltera trideset na terminalu za dolaske. Namrštila se. Šta je sad? Vukla je glomazni kofer po aerodromskoj zgradi i shvatila da je šalter sa brojem trideset na drugom kraju zgrade, nevoljno je slegla ramenima. Dobro, ionako je bila iznervirana tokom leta iz Toronta. Prvo, zato što je let kasnio zbog snega koji je prethodne noći napadao, a drugo, zato što su joj dodelili sedište između dvojice gojaznih biznismena koji su joj tokom puta bezobrazno zavirivali u izrez plavog pulovera pod debelom jaknom. Treće je možda bilo i najgore, otpao je točkić na koferu, prosto se odvalio dok je izlazila iz taksi vozila. Kako nije imala vremena, spakovala ga je u pregradak kofera i nastavila dalje, da se ukrca na avion za Boston. - Brenda Barton hitno da se javi na šalter trideset u hali za dolaske. - Dobro, dobro! Čula sam i prvi put - promrmljala je kada je poziv ponovo odjeknuo iz zvučnika. Jače stisnuvši dršku kofera, požurila je. Nije joj se dopalo što je već po drugi put pozivaju, sa notom zapovedništva. U stvari, nije joj se dopala ni ova glupa ideja njenog brata. Svakako da je gorela od želje da negde počne da radi, da se pokaže u svom poslu, da primeni ono što je učila godinama na fakuletu, u oblasti finansija. I naravno da je za nju lakše, da posao nije započela u firmi svog brata, gde bi imala stalno utisak da je pod prismotrom, ali ni ovo nije bilo bolje rešenje. Grej Čejs, koliko je saznala, dobio je više nego precizne instrukcije kako da se postavi prema njoj. On bi trebalo da nastavi sa praksom njenog brata, i da u njegovom odsustvu bude njen tutor, bolje reći, dadilja! Dobro, pokazaće ona neodoljivom gospodinu Čejsu da ne može da se ponaša prema njoj kao da je nedorasla balavica, koja mu je poverena na čuvanje! I na kraju, ko je on da se petlja u njen život!? Ona je sada nezavisna devojka sa diplomom ekonomskog fakulteta, nasledila je deonice firme svojih pokojnih roditelja, finansijski je nezavisna. U stvari, biće u potpunosti finansijski nezavisna za godinu dana, nakon navršene dvadesetčetvrte godine. Tako je stajalo u testamentu njenih roditelja. ~9~

Volela je Marka. Obožavala ga je. I sada ga voli više nego što je to moguće, ali je on počeo da je guši, da je sputava u nje nim namerama da svoj život organizuje kao zrela i odrasla osoba koja želi da bude nezavisna i samostalna u svemu. Kada joj je saopštio svoju odluku da bude mesec-dva u Bostonu, kod njegovog prijatelja gde bi istovremeno radila i živela, mislila je da odmah odbije, ali se predomislila. Videla je to kao mogućnost da stvarno proširi svoje znanje i stekene iskustvo u poslu, a potom i da se potrudi da se snađe u Bostonu i, ko zna, možda i ostane! Postojalo je još nešto što je navelo da prihvati Markovu odluku bez pogovora. Taj razlog se zvao Grej Čejs. Uzdahnula je čežnjivo. Videla ga je nekoliko puta u svom životu. Poslednji put je bio gost njenog brata pre nekih šest godina. Zaljubila se u njega. Pratila ga je pogledom kada to niko nije video. Naravno, bila je svesna da je ona za njega neugledan curetak koji je nedorastao svim onim zanosnim devojkama sa kojima se viđao i zabavljao. Pomislila je, kako je sada idealna prilika da mu pokaže, da je odrasla i da je postala jednako lepa kao devojke sa kojima je izlazio. Ako ništa drugo, jednom za svagda, valjda će prečistiti sa sobom, da li je stvarno zaljubljena u njega ili uspomenu koju je nosila u sebi, na ono davno leto, kada je on... I treći put se oglasio poziv upućen na njeno ime. Šta to treba da znači? Sigurno je neko došao da je sačeka. Naravno, to nije značilo da će je čekati lično Grej Gejs. Nekoga je poslao da se pobrine za nju. Podrugljivo se osmehnula. Pa da, zašto bi on svoje dragoceno vreme trošio na malu sestru svog prijatelja? Ali, sada više nije mala Markova sestra. Možda će shvatiti kada je bude video. Smeškala se sa podrugljivim izrazom na licu. Red je da naplati stare dugove. Konačno, zadihana i umorna, je stigla do šaltera. - Ja sam Brenda Barton... Tamnokosa službenica se ljubazno osmehnula. - Već smo mislili da ste napustili zgradu. - Kao što vidite, još uvek sam tu. Nadam se da je neko došao po mene? - Naravno.

~ 10 ~

- Gospođice Barton? Dozvolite... - prosedi čovek se osmehnuo i

predstavio kao vozač Greja Čejsa. Podigao je njen kofer kao od šale i zamolio da ga sledi do automobila. Pratila ga je pomislivši u sebi, kako je tačno znala da veličanstveni gospodin Čejs, svakako nije mogao da odvoji vreme da je sačeka, zato što je imao neodložne obaveze. Kako da ne! Mogla je da zamisli sve te navodno, neodložne obaveze! Vozač je odlučno zalupio vrata za njom kada je sela u luksuznu limuzinu koja je pripadala Greju. Uostalom, jednako je bogat kao Mark i njena porodica. Ništa manje, samo je moguće da je sada još bogatiji. Čula je od svog brata da je vrtoglavo uspeo u svom poslu i zgrnuo basnoslavno bogatstvo. Preuzeo je porodičnu firmu nakon odlaska svojih roditelja u zasluženu penziju. Odselili su se na Floridu. Dali su mu potpunu samostalnost u radu, sa punim poverenjem. Sve to je čula od brata. Ali, čula je i da se Grej Čejs uveliko zabavlja sa najlepšim devojkama Bostona i šire. Da svaka veza traje par dana. Znači, i dalje je pravi Kazanova. Kada je vozač ubacio njen kofer u prostrani prtljažnik automobila, krenuli su polako se uključivši u saobraćajnu gužvu grada. Preostalo joj je da se zavali u sedište i uživa u razgledanju centra grada obasjanog sunčevim zracima, iako je bilo snežnog prekrivača. p rekrivača. Uskoro su bili u elitnom naselju, nedaleko od samog centra. Nije se znalo koju od kuća, koje je videla, može da nazove najlepšom. Svaka je bila nešto posebno, grandiozne i velelepne, što je svakako bio pokazatelji toga, da su vlasnici sem novca imali i ukus za estetiku. Limuzina se zaustavila pred kapijom od masivnog drveta, visokom bar tri metara. Kapija se automatski otvorila da bi vozilo ušlo unutar prostranog dvorišta, koje je okruživalo velelepno zdanje u kome je živeo Grej Čejs. Znala je da je ta kuća porodično nasleđe i ponos, ali nije imala pojma da je toliko lepa i prostrana. Mark i ona su imali takođe kuću, porodični dom. Ali, kao da je njihova bila za nijansu manja od ove. Automobil se zaustavio pred prostranom kućom u stilu zdanja iz tridesetih godina prošloga veka.. Videlo se da je maksimalno rađeno na tome da se održi originalnost, a opet kuća je imala sve elemente modernog doba. I naravno, ništa nije bilo suvišno. I bilo je definitivno, luksuzno i mondensko u svakom smislu! Izašla je iz automobila kada je vozač ljubazno otvorio njena vrata. Okrenula se oko sebe. Prostranstvo, blaga reč za prostor koji se, činilo ~ 11 ~

se, pruža u nedogled. Zelene površine, pod tankim slojem snega, kao da su bile bez kraja, ali istovremeno bile su uredne i stilizovane. Vozač je odložio njen prtljag na stepeništu popločanom kamenjem. - To je sve, hvala, Dene. Od tog promuklog, autoritativnog glasa, osetila je kako joj tople struje prolaze duž kičme, sve do peta. Okrenula se i pogledala ka balkonu. Gotovo je ostala bez daha. Grej! Saberi se, opomenula je sebe. Den je uneo njen prtljag u kuću, Grej je stajao na balkonu. Izgledalo je da je ozbiljan i smrknut. Mogla je da misli kako je oduševljen činjenicom da mu je nametnuta obaveza da izigrava staratelja sestri svog najboljeg prijatelja. To je sigurno za njega bila obaveza koje se nerado prihvatio, zato je sada bio smrknut, ledenog izraza lica. Zurila je u njega. Bio je bar za glavu viši od nje, u savršeno skrojenom odelu koje je još više potenciralo snažnu građu, savršenih proporcija. Grej je oduvek bio izuzetno zgodan i lep muškarac. Kao da se nije promenio, nimalo. Samo što se nekada smeškao kada je bio u njenom društvu. Sada je bio b io natmuren kao gradonosni oblak. - Dobrodošla Brenda Barton. Sačekaj, silazim odmah. Netremice je posmatrao silazeći niz stepenište. Do vraga! Bila je lepuškasta devojčica, a sada... postala je prelepa devojka! I to kakva! Sa dugom kosom boje meda, zelenim očima, prelepim tenom i telom na kome bi joj pozavidele najpoznatije manekenke! Sada je razumeo svog prijatelja. Za ovom devojkom je svaki muškarac morao da se okrene, a mora da su je sa svih strana saletali mnogobrojni udvarači! Do vraga! Psovao je u sebi. Pa, ona je nešto najlepše što je u poslednjih nekoliko godina video! Bezoblična jakna preko plavog pulovera je prikrivala njeno telo, ali su noge, u iznošenim farmericama, bile savršeno oblikovane. Kad je napravila jedan nervozan pokret rukom, da bi zabacila teški pramen kose preko ramena, jakna se malo odigla. Tada je video da ima izrez na puloveru koji je otkrivao malo, ali sasvim dovoljno za njegov pogled. Njene grudi su bile savršene! Da li je išta na njoj moglo da bude nesavršeno? Uz to, student generacije! Namrštio se. Ona ne nosi naočare? Pa da, verovatno koristi kontaktna sočiva. Da, Brenda Barton je mnogo lepša nego što je očekivao. Progutala je knedlu kada je progovorila. progovorila. - Zdravo, Greje. - Zdravo, mala Brenda. Nesigurno je podigla glavu. Stajao je na korak od nje, a njena glava jedva da je dosezala do njegovih ramena. ~ 12 ~

- Hvala ti što si prihvatio da budeš moj domaćin. Unapred ti se

izvinjavam. - Zbog čega? - Zbog toga što sigurno nisi oduševljen činjenicom da moraš da vodiš računa o meni. Znam da moj brat preteruje! Osetio je potrebu da brani svog prijatelja. - Nemoj tako, u pravu je. Da si moja sestra, sigurno bih reagovao na isti način. Tako si mlada i... lepa. Iznenađeno ga je pogledala. Nagnuo se sledećeg trenutka i poljubio je u obraz, a onda je svu zbunjenu uzeo za ruku i poveo u kuću. - Verujem da si umorna od puta. Unutra nas čeka osveženje. Pokazao joj je sobu. Bila je zadivljena. Imala je utisak d a joj je namenio najlepšu sobu u kući. Onda je zajedno sa njim sišla u dnevni boravak da bi popili čaj. Uz neobaveznu priču o tome kako je Mark, polako je hvatao sebe kako je sve više gleda, a sve manje sluša. Zatreptala je zbunjeno u pola rečenice dok mu je objašnjavala koje predmete je najviše volela na fakultetu. - Zašto me tako gledaš? - Malo te analiziram. - Je I'? I, šta vidiš? Ili, šta misliš da vidiš? Gledao je smeškajući se. - Pametna, rečita i odmerena sagovornica. Predivne oči... sveži ten, nevin izgled... prosto neverovatno! - zaključio je. - Šta je neverovatno!? - iznervirano je povisila ton. - To, da izgledaš kao da uvek ideš na spavanje pre ponoći, ustaješ u sedam ujutru, verovatno piješ poveću količinu mleka, navika iz ranog detinstva, zar ne? - Molim? - trepnula je začuđeno. - Izgledaš baš onako, kako treba da izgleda devojka iz fine porodice, ona koja živi uredno, koja još uvek u nekoj kutiji u svojoj sobi čuva najdraže lutke iz detinjstva, postere koje je sakupljala kada je bila tinejdžerka... - Pa šta i da je tako? To je kažnjivo? Nešto kao prestup? - Nisam to rekao. ~ 13 ~

- Ali si izgovorio tonom koji mi se nimalo ne sviđa. Kao da sam,

blago rečeno, lik iz prošlog doba. Pa, šta ako pijem mleko, ustajem rano i čuvam lutke? Smeškao se. - Pitam se... - Da? - Planiraš li da odrasteš? - Ja sam odrasla. - To ti misliš. Nisi. - Imaš li ideju kako to treba da odrastem? Ili neki savet? - pitala ga je provokativno uz dozu drskosti i slobode na koju ni sama nije računala. Odjednom, kao da se trgnuo. Uozbiljio se. Nije računao da će razgovor da krene u tom smeru, sasvim neplanirano. I da će to da ga navede na vrlo klizav teren. Dakle, morao je da bude obazriviji u komunikaciji sa njom. Uzdahnuo je. Šta on upravo radi? Flertuje? Mora da je poludeo! - Nemam ovlašćenja da te savetujem. Mogu samo da te nadgledam. Podsmehnula se. - Da, veliki gospodine Čejs, nadgledaj me koliko god želiš, ali baš kao što si i sam rekao, možeš da gledaš ali nikako da se mešaš! Što u prevodu znači: gledaj svoja posla! Niko te nije pitao ni za savet, još manje za dozvolu! - Slušaj me, mlada damo, ne dozvoljavam... - Nemaš pravo da mi nešto dozvoljavaš ili braniš! Ja sam punoletna! Upamti to dobro, gospodine Čejs! A sada, ako nemaš ništa protiv, idem u svoju sobu da se odmorim. Od tvojih komentara! Odjurila je treskajući vratima za sobom. Uzdahnuo je. Ovo je težak i komplikovan zadatak. Šta mu bi da ga prihvati, kao da mu život nije bio stresan i ispunjen mnogobrojnim poslovima i obavezama? A samo je hteo da se malo našali sa njom. U stvari, bio je toliko zbunjen i pod utiskom, što se nakon toliko godina, umesto simpatičnog devojčurka, pred njim pojavila prelepa nimfa, zbog koje je njegovo srce počelo da skače kao pomahnitalo u grudima. Moraće da se kontroliše, da se presabere, da... opet je uzdahnuo. Zaista, šta mu bi da prihvati da čuva devojku, koja mu se pre toliko godina sviđala, a sada još više!? ~ 14 ~

III

Grej nije bio iznenađen kada je čuo prigušene glasove iz predsoblja svog poslovnog prostora. Uz zadovojan osmeh zavalio se u naslon stolice. Ovo se baš brzo odvijalo. Dao je tačne instrukcije Frančeski, mada je znao da se sve to neće naročito dopasti Brendi. Pa neka, neka se nauči da sve u životu ne može da joj se dopadne. Iz vrlo praktičnih i realnih razloga i takve zadatke mora da prihvati i završi, ako želi da nauči svoj posao i postane uspešna u tome šta radi. Čuo je bat koraka. Odmah zatim vrata su se širom otvorila, pa je umarširala Brenda, besna kao nikada pre. Onda je zastala uz ivicu njegovog radnog stola, sa stisnutim pesnicama na bokovima. Njene zelene mačje oči sevale su prema njemu, pa je stekao utisak da je pred njim vila iz bajke. Veoma besna vila! Pogledom je klizio po njenoj zanosnoj silueti i primetno se zadržao na njenim grudima, da bi je potom gledao u lice sa smeško m na usnama. Mnogo je zanosnija kada je ljuta, pomislio je očarano. Oči su joj blistale kao smaragdi. Njeni obrazi dobili su boju crvene ruže. - Šta ovo treba da znači? Smatraš me nesposobnom i dodeljuješ mi smešne poslove? Znam da treba da počnem od samog početka, ali to ne znači da treba da nosim papire iz jedne u drugu kancelariju! - Dao sam sasvim jasne instrukcije Frančeski, a to znači da ti postupno pokaže šta treba da radiš - rekao je poslovnim tonom. - Iduće nedelje, sam planirao, kada počneš da funkcionišeš samostalnije, da preuzmeš odgovornije stvari. Zamolio bih te da budeš opuštenija i sve prihvatiš kao deo obuke, a ne kao kaznu koju treba da izdržavaš. - Kako vi kažete... šefe. - Ova rečenica je divna muzika za moje uši - promrmljao je smeškajući se, na šta je ona frknula i nestala ubrzo, treskajući vratima u odlasku. Prvi sati protekli su, na njeno olakšanje, brže nego što je očekivala. Frančeska joj je dala poveći svežanj hartije, koji je morao da bude obrađen i pokazala joj je kako se rukuje novim modernim kopir uređajem. Postidela se. Frančeska je bila više nego ljubazna i zaista simpatična mlada žena koja se, videlo se, trudila da maksimalno izađe u susret Brendi. Postidela se, što je onako besno odjurila već prvog dana u ~ 15 ~

Grejevu kancelariju, da bi protestvovala. Stvarno se ponela kao kakva razmaženica. Onda se opustila sa ostalim kolegama. Više joj nije bilo ni neprijatno, ni dosadno, jer je s kolegama uz posao uspela da prokomentariše aktuelne filmove, knjige i političke događaje. Zaista su svi bili korektni prema njoj, čak i sa dozom simpatije su gledali na nju, kao osobu i novu koleginicu. Morala je da prizna da je sasvim u redu da u jednom ovako ozbiljnom radnom okruženju mora da krene od samog početka, da bi nešto valjano naučila. - Možemo li da razgovaramo u mojoj kancelariji, Brenda? prekinuo je u pola rečenice Grej, dok je razgovarala sa mlađim kolegom, simpatičnim mladićem po imenu Dankan. On je gledao kao opčinjen. Grej je to odmah primetilo i to mu se uopšte nije dopalo. Danka n je inače bio pravi mangup, bar je tako čuo o njemu u firmi. Voleo je devojke. Možda suviše! - Naravno - uzvratila je Brenda na njegov poziv, pokušavajući da kontroliše svoj puls, koji je pod p od njegovim pogledom naglo skočio. - Dva puta u istom danu ćaskam sa šefom. Kakva sam ja srećnica! rekla je ušavši u njegovu nj egovu kancelariju. - To bi moglo nešto da znači - rekla je ironično. Grej je propustio ispred sebe. Kada je zatvorio vrata i naslonio se na njih skrštenih ruku, ispitivački je pogledao svoju buntovničk i raspoloženu praktikantkinju. - Nameravaš li sve vreme tako da se ponašaš? - Pojma nemam. Ako mi dosadi, verovatno ću promeniti taktiku prkosno je podigla bradu dok ju je on gledao nejasnim, izgubljenim pogledom. - Baš si prepuna iznenađenja... - Hvala. - Nemoj ovo da shvatiš kao kompliment. - Ipak hoću. - Nadam se da si shvatila da u poslu nema mesta za previše prisnosti. Znači, koliko god su svi prema tebi ljubazni, radi svoj posao i ne zagovaraj ih. Naročito ne našeg mlađeg kolegu Dankana. Pogledala ga je iznenađeno.

~ 16 ~

- Ja zagovaram Dankana? Nisam mislila da to radim. Činilo mi se da

normalno komuniciram sa osobom koja mi je po godinama najbliža. Ili sam pogrešila, što sam uopšte odgovarala na njegova pitanja? Šta je ovo, mesto gde rade roboti ili ljudi? - Još jednom, želim da ti poželim srećan prvi radni dan i zamolim da ozbiljnije shvatiš posao koji radiš. Ovo je početak. Ideš stepenik po stepenik, ovde si da bi nešto naučila i radila. A ne da flertuješ sa mladićima. Pocrvenela je. On je to tako shvatio? Nešto nije u redu sa njim, ali ona neće da ulazi u raspravu! - Idi do đavola, ne glumi mi finoću! - Da li ste uvek tako... ljubazni i komunikativni? - upitao je konačno ironično. - Ne, samo mi je danas posebno dobar dan - otelo joj se i protiv njene volje. - Sav se naježim na pomisao da naletim na vas kada vam je loš dan, Vaša visosti! - Da li je to sve, šefe? - Zasad jeste. Brenda se povukla sa bojnog polja i udahnula duboko, tek kada je stala pored kopir-aparata. Nekoliko minuta Grej je zurio u zatvorena vrata. Dođavola! Zašto mu se ova devojka uvukla pod kožu? A ljutila ga je, frustrirala i okupirala njegove misli, što mu se dosad nije dešavalo. Kad god je bio u njenoj blizini, njegova samokontrola bila je ozbiljno ugrožena i nije znao kako da se izbori s tim! Kada se nagnula preko njegovog pisaćeg stola, u majici zategnutoj oko bujnih grudi, a njega zapahnuo zamamni miris njenog dezodoransa, sve je u momentu zaboravio. Pred njegovim očima i u svesti postojala je samo ona! Grej je odlučno podigao gomilu papira s radnog stola, zatim ih ponovo vratio nazad i uzeo gornji dokument, pokušavajući da se koncentriše na njegovu sadržinu. Opet je podigao glavu da bi oslušnuo bat Brendinih odlazećih koraka u hodniku. Kada je izašao iz kancelarije, ugledao je nju kako stoji pred radnim stolom. Prvo je uočio oblinu njene zadnjice u tesnoj suknji. Zatim je primetio da usredsređeno sortira kopirane dokumente. Očigledno se iskreno trudila, što ga je baš iznenadilo. Postideo se što se ponašao kao voajer. ~ 17 ~

U jednom momentu, kao da je nešto osetila, okrenula se. Primetno se trgnula kad ga je primetila. - Zaboga, uplašio si me! Greju nije promakao njen oprezni pogled, kao ni to da ga je u deliću sekunde nesvesno odmerila od glave do pete. Spontano je odlučio da iskoristi ukazanu priliku i ublaži tenziju među njima. - Prekovremeni rad nije tvoja obaveza - rekao je blago. Uprkos izdajničkom crvenilu njenih obraza, slegnula je ramenima. - Samo sam htela da završim posao - rekla je, okrenula se i uzdahnula, kao da je radila težak posao. - Ostavi, ja ću to da završim - Grej je uzeo hrpu papira iz njenih ruku. - Ne, mogu ja to - žustro se oduprla, a zatim je zastala posmatrajući Greja, koji je u nekoliko sekundi sortirao preostale papire. - Šta bi s tvojim borbenim duhom? - upitala je da bi prikrila zbunjenost. - Sve u svoje vreme. Iscrpljuje me ukrštanje mačeva s tobom. Uostalom, ja sam, ne samo tvoj privremeni poslodavac, nego i prijatelj. Pretarao sam malopre. Ličim sve više na tvog brata. Hoću da kažem... ti si sjajna devojka, u svemu, predviđam da ćeš ovde zablistati. Ne predviđam, znam. Ali, kao što rekoh, za sve mora da postoji pravo vreme i mera. Zato, hajdemo negde na piće, to ćemo oboje preživeti. Šokirao ju je njegov spontani poziv, što se lako moglo videti po izrazu njenog lica. Na Brendinim usnama potom je zaigrao osmeh, od kojeg su Greja podišli žmarci. - Piće, to nikad ne odbijam i... imam ličnu kartu. Znači, smem na piće sa tobom. Njegov osmeh je nestao. Malo se uozbiljio. - Dobro, drugo pitanje: čemu se nadaš u sledećih nekoliko nedelja? Na to je imala spreman odgovor i nije želela da okoliša. Pitanje je zvučalo iskreno. Odgovor je morao da bude isto tako, iskren. - Iskrena da budem, taj period biće test moje izdržljivosti - priznala je. - U suštini je tako. - Ali izgleda, da ti od svega toga očekuješ više, zar ne? Treba li da shvatim da će to za mene biti prokleto težak i dug period? Da ćeš da se ljutiš, kao danas na mene misleći da nemam poverenja u tvoj rad, da ti dajem besmislene poslove? ~ 18 ~

- Priznajem, baš sam bez veze prasnula. Mogu li da se izvučem sa jednim iskrenim izvinjenjem? - pogledala ga je pokajnički na šta je on

prasnuo u smeh. - Ti možeš sve! Prihvatam. - Šta ti očekuješ od mene? - Da stvarno naučiš nešto dok si ovde. I znam da hoćeš. Ne brini zbog toga. Objasniću ti sve što moraš da znaš - opet je imao onaj osmeh, od koga su joj se noge oduzimale. Morala je da obuzda fantazije! Flert je jedno, a njene čežnje i želje nešto sasvim drugo. Oboje sebi nije smela da dozvoli. Bila bi to fatalna greška. Sa bolnim ishodom, za nju. - Ali nisam baš dobra učenica - upozorila ga je. - Pitaću te mnogo, možda te gnjavim za svaku sitnicu. Volim da znam svaki detalj. Takva sam. - Utoliko bolje, jer ja sam sjajan učitelj. Uzgred, večeras moram da se pojavim na dobrotvornoj večeri. Mogu li da te zamolim da mi budeš pratilja? Bila je iznenađena. - Čekaj, ti mene zoveš da ti budem pratilja? Zar nemaš devojku ili... tako nešto? Smeškao se. - To nema veze sa mojom željom da te vodim na ovaj skup. Veruj mi, biće ti zanimljivo, videćeš neke slavne ličnosti. Hajde, nemoj da me odbiješ, imaš li srca? Složio je izraz lica kao čovek kome je stalo do njenog pristanka, kao da mu od toga zavisi život. Morala je da se nasmeje. - Oh, naravno da neću da te odbijem. Možda upoznam nekog finog mladića tamo. Malo se namrštio i napravio neku grimasu. - Nadam se da imaš neku haljinu za izlaske? - Imam. Ne brini.

~ 19 ~

IV

Ugledala je Greja čim je stupila u hodnik. Uzdrmala je erotičnost, koja je isijavala iz njega. Zapitala se, da li je ijedna žena uspevala da ostane ravnodušna u njegovom prisustvu. Bio je od onih muškaraca koji privlače pažnju i izazivaju vrtoglavice. Mogla je da zamisli koliko su mu se žene nudile. Verovatno ga nije koštalo nimalo truda da osvoji svaku koju poželi. Osećala je da je umeo da zadovolji ženu... I da uživa u tome što je zadovoljava... U naletu iznenadne iskrenosti, priznala je sebi da nikada do sada nije upoznala muškarca izraženije privlačnosti i da je pored svog neiskustva, ipak mogla tako jasno da prepozna muškarca koji bi joj u svemu odgovarao. U kombinaciji sa svim aspektima njegove zahtevne i odgovorne profesije, moglo bi da se zaključi da je važio za fatalnog muškarca. Nažalost, njegova narav je bila previše nezgodna i komplikovana, da bi se mogla jedna takva činjenica zanemariti, lako je bila uverena da će joj upravo ta činjenica pomoći da ostane imuna na brojne čari zgodnog gospodina Čejsa, morala je da prizna sebi da se nalazi u opasnosti. Zato što nije mogla, a da ne misli na njega. I sada, prinuđena je da ga viđa svakodnevno. Kao da agoniji nema kraja. - Lepa si - rekao je. Pocrvenela je. Baš joj je prijao njegov kompliment. - Hvala, ni ti ne izgledaš loše. - Loše? - podigao je upitno obrvu, a ona se nasmejala. - Dobro, baš si osetljiv. I ti lepo izgledaš. - Tako već može. Zato što si dobra, dobićeš duplu porciju deserta nacerio se, a ona je prevrnula očima. - Kakva nagrada! Po dolasku u hotel Imperijal, u kome se održavao prijem, Brendu su zabljesnuli blicevi mnogobrojnih fotoaparata. Grej se smeškao okupljenim fotoreporterima, ali je vešto uhvatio za ruku i poveo ka banket sali. Kao da ga nije ni doticala ta medijska pompa, dok je za nju to bilo potvrda da se nalazi na mestu gde se zaista odvija događaj godine. Znala je da je izgledala poput filmske zvezde. Fotografi nisu znali ko je ona, ali su je videli u Grejevom društvu i samim tim su pretpostavili da je ona među bitnim zvanicama. Njena crna haljina je imala otvor na leđima i izrez u predelu nogu, ali je bila duga sa malom ~ 20 ~

rol kragnom. Nosila je visoku punđu, napravljenu od mnoštva krupnih lokni, iz koje su smišljeno ispadali sitni pramenovi. U jednoj ruci je držala srebrenu tašnicu, usklađenu sa sandalama i tankim pojasom, koji joj je ležerno visio oko struka. Hodala je uspravno i delovala je nedodirljivo i neosvojivo. Iz petinih žila se trudila da ni jednim gestom ne pokaže koliko je nesigurna i kako na nju deluje uzbuđujuće ovaj društveni događaj, na kome se nije osećala prijatno, već više kao neko ko je tu slučajno. - Grej Čejs, drago mi je da vas vidim, stari moj! - prišao mu je Entoni Perkins, poznati bankar i nepopravljivi šarmer. Odmah je spazio Brendu i ne čekajući da ga Grej upozna sa njom, lagano je uz osmeh uhvatio za ruku koju je potom poljubio, ne krijući svoje oduševljenje. - Gospođice, oprostite, na slobodi koju uzimam, moram da vam nešto priznam. - Izvolite - osmehnula se Brenda, a Grej je pocrveneo od muke. Entoni se nije obazirao na Grejevu reakciju, koja nedvosmisleno govorila kako mu smeta Entonijevo slobodno i udvaračko ponašanje prema Brendi. - Vi ste prelepi! Grej vas izgleda dobro čuva od celog sveta. Kako to da vas nikada nisam video? - Brenda Barton, moja gošća i prijateljica. p rijateljica. Entoni je uzdahnuo puštajući Brendinu ruku, ali ne prrstajući da je gleda. - Eh, kakav ste vi srećnik, Greje. - Slažem se sa vama. Oprostićete nam, moramo da zauzmeo svoja mesta. Čućemo se narednih dana, zar ne? Entoni je ostao da gleda zaneseno za Brendom. - Svakako, doviđenja, prelepa devojko. Brenda se zakikotala kada su se udaljili, a Grej je pogledao popreko. - Vodi računa, ovaj juri žene i kada ih iskoristi, šutne ih! - Da, tatice, biću dobra! Grej je nešto promrmljao, ali je odveo do stola u uglu gde su se smestili. Jedno vreme su uživali u programu koji su gledali, mnogi muškarci su prilazili da se upoznaju sa Brendom. Nju je to zabavljalo, a Grej je bio na ivici nerava. šta je svim tim muškarcima!? Zar ne vide da je on sa njom!? U nastavku večeri, opustili su se uz hranu koja im je servirana. ~ 21 ~

- Kako bi bilo da probaš... - hteo je da joj predloži da proba jedan od

posluženih delikatesa, kada je shvatio da nešto definitivno nije kako treba. Naglo je zaćutao, jer je osetio kako se tlo zaljuljalo, najpre jedva osetno, a potom sve više. - Zemljotres!!! - viknulo je nekoliko ljudi u isti glas. Čitava zgrada se zatresla iz temelja. Jedna žena je uspaničeno vrisnula, druga se sakrila pod sto, a zvanice koje su bile bliže vratima prosto su izjurile napolje. Niko nije ostao ravnodušan na ljuljanje zidova, zveckanje posuđa i zloglasni huk uzdrmane zemljine kore. Grej je reagovao suprotno njenim očekivanjima. Neočekivano hrabar i hitar, ispoljio je visoki stepen neustrašivosti, kada je bila u pitanju njena bezbednost. O sebi nije ni najmanje vodio računa. Ne razmišljajući previše, naglo je ustao i snažno je zagrlio, svu je zaštitnički prekrivajući svojim telom. Znala je da je njegova konstitucija neuporedivo snažnija i masivnija od konstitucije njenog tela, ali nije ni slutila da je moguće da se on, u tom stavu zaštitnika, prosto nadvije nad njom čineći je zaštićenom do maksimuma. Kao da je bio neprobojni bedem nad njom, snažan i jak, poput stene. Ostao je u tom položaju i kada se sve umirilo, kada je sve utihnulo. Ona ga je, više po nekoj inerciji nego svesno, potapšala zahvalno po ruci, ali je on odbijao da se odvoji od nje. - Grejem, prošlo je... - oslovila ga je duboko dirnuta njegovim zaštitničkim porivom. Pomerio se da bi video njeno njen o lice. - Da li si dobro? - upitao je na način koji je zahtevao brzi odgovor. Da li si dobro, dušo? - Da, jesam. Uzeo je za ruku i poljubio joj nadlakticu. - Uplašila si se - brižljivo je konstatovao, uočavajući bledilo njenog lica. - Jesam - priznala je, tada svesna sumanutog lupanja svog srca, delom zbog pretrpljenog straha, a većim delom zbog njegove blizine. Na trenutak sam pomislila da će nam se plafon srušiti na glavu. Utisnuo je još jedan utešni poljubac na njenu podlakticu. - Nikada ne bih dozvolio da ti se nešto loše dogodi. - Čak ni prirodnoj nepogodi? - našalila se. ~ 22 ~

- Njoj najmanje! Treba nam jedno piće, pod hitno! - pozvao je

rukom konobara i pokazao na prazne čaše na stolu. Ponovo su svi seli, a spiker se oglasio preko mikrofona, u šaljivom maniru komentarišući malopređašnji zemljotres. Činilo se da su svi, nakon što su se vratili na svoja mesta i primirili delimično, mogli da nastave dalje, kao da se ništa nije ni dogodilo. - Ovo je bio jedan od jačih potresa - komenatrisao je Grej dok je rukom olabavio čvor na kravati. - Ipak, ne verujem da je prouzrokovao neku veću štetu. Klimnula je glavom. Pogledom kroz prozor je registrovala da je napolju sve na svom mestu. Saobraćaj se odvijao regularno, među prolaznicima nije bila osetna panika. Među gostima je bilo onih koji su pozivali svoje članove porodice mobilnim telefonom, kako bi se uverili da je sa njima sve u redu. Onda je nastao žamor i sve je bilo po starom. Čak je posluženo piće uz opet šaljivu opasku voditelja programa koji je preko mikrofona rekao da je piće gratis, kao kompenzacija za pretrpljeni strah. - Hvala - osetila je potrebu da se zahvali Greju. On je upitno podigao obrvu dok je gledao, očigledno ne shvatajući za šta mu se zahvaljuje. Osmehnula se. - Hvala ti za brigu i zaštitu. - Nema potrebe da se zahvaljuješ. To je moja dužnost i obaveza. Reči su je pogodile. Pa da, kako nije odmah shvatila. Dugovao je to njenom bratu. Ona se ponadala da je to uradio iz sasvim drugog razloga, mnogo romantičnijeg, ali nije pogodila. Grej je nastavio sa svojom večerom. večerom. Ona više nije n ije imala apetit. Kako je samo ispala glupa. Počela je da ga gleda kao romantičnog viteza spasioca, a on je samo ispunjavao obavezu koju mu je nametnuo njen brat! Atmosfera ove večeri je za nju bila nepopravljivo pokvarena. Ipak je uzela pribor za jelo i nevoljno, ali polagano, krenula je da dovrši svoju večeru. Rešila je da se više ne zanosi mislima, koje nisu imale u stvarnosti nijednu jedinu čvrstu osnovu. Iluzija je, da je ona njemu draga i da je gleda očima muškarca. To je samo njena iluzija, lažni osećaj.

~ 23 ~

V

Probudila se usred noći. Za trenutak je uključila noćnu lampu, kako bi videla koliko je sati. Nije se iznenadila otkrivši da je tek tri sata ujutru. Pogled kroz prozor je uverio da se noć nalazi u svom zenitu. Opet je premotavala film, razmišljajući o prethodnoj večeri. Kada su došli kući, nakon večere, jednostavno su otišli na spavanje oboje. U kolima su kratko komenatrisali kako su se proveli, razmenili utiske i prilično brzo odlučili da krenu na počinak. Da li Grej spava? Zamislila ga je u njegovom krevetu, možda je spavao samo u donjem vešu, zabavila se tom mišlju. Ili nag, čak?! Osetila je napetost u telu, zbog okolnosti da spava pod istim krovom sa muškarcem, prema kome oseća snažnu privlačnost. Kako je to čudno, to što su već nekoliko dana u istoj kući, a nju taj snažni osećaj privlačnosti ne napušta nimalo. Naprotiv. Sve je jača sila koja je nagoni da neprekidno misli o njemu. Napetost je nastavila da je muči istim intenzitetom, što je nateralo da ustane iz kreveta. Smatrala je da bi joj čaša vode dobrodošla da malo razbistri misli, zbog čega se na vrhovima prstiju, zaputila u kuhinju. Pr e toga je odmotala peškir sa glave i dozvolila polusuvoj kosi da joj se raspe po ramenima i leđima. Njeni nestašni uvojci su uokvirili lepo lice. Nikada nije dozvolila svojoj kosi da bude zarobljena, da bude okovana velikim količinama laka ili gela. Tako je, nakon dolaska kući, posle tuširanja, obavezno morala da sa kose spere lak koji je održao savršenu frizuru. Sa prstima zaronjenim u guste pramenove, koje je pokušavala da rastrese kako bi se brže osušili, ušla je u dnevnu sobu. Tiho je kriknula, ugledavši priliku koja je, u belom frotirkom mantilu, zamišljeno stajala kraj prozora i zurila u noć. Već sledećeg trenutka je shvatila da je i ona, na tu priliku delovala iznenađujuće. - Izgleda da smo uplašili jedno drugo - oglasio se Grej, protežući se da uključi noćnu lampu. - Izvini, nisam očekivao da ćeš da se pojaviš usred noći. - Pošla sam po malo vode - objasnila je, prilazeći mu. Odmah je registrovala da je tek izašao ispod tuša. Kosa mu je bila još uvek mokra, bio je sveže obrijan, mirisao na sapun sa ar omom ~ 24 ~

citrusa. Nije smela da sklizne pogledom niz njegovo telo, ali je nepogrešivo pretpostavila da ispod frotirskog mantila, verovatno nije imao ništa. - Čini mi se da ti nisi uopšte spavao - tiho je primetila, zagledana u zasenčene obrise njegovog lica. - Nisam. Prosto, ne mogu. - Pa, veče je zaista bilo burno. Zemljotres je uticao na sve. - Verovatno je to jedan od razloga - klimnuo je glavom i krenuo da je zaobiđe. - Doneću ti vode - promrmljao je, prolazeći pored nje. Hladnoća parketa, na kome je stajala bosonoga je naterala da ode do sofe i smesti se na jedan njen kraj. - Hoćeš da ti donesem neki prekrivač? - ponudio se Grej, pružajući joj čašu sa vodom. - Nema potrebe, na trenutak mi je bilo hladno stopalima - objasnila je, prihvatajući čašu. - Hvala ti. Oklevao je stojeći pored nje. Osećala je da nije baš ravnodušan prema njoj, ma koliko se trudio da tako deluje u njenom društvu. - Nadam se da ćeš opet da se vratiš u krevet. Noć je. - Ne verujem da ću uspeti ponovo da zaspem. Klimnuo je glavom i polako se spustio na drugi kraj sofe, potpuno nesvestan toga da to njoj pričinjava radost i podgreva misli pune nadanja. - Znam da si pod utiskom, ali ne brini. Dok spavaš, ja sam tu. Čuvaću te. - Hvala - ruka joj je nesvesno krenula ka kosi i uplela se među razigrane uvojke. - Zašto svi misle da sam devojčica? I da mi je potrebno, da me neko čuva? Pogledao je nežno. - Ti i jesi devojčica. Mislim, deluješ tako mlado i sveže. Napravila je grimasu. - Ha! Trebalo je da me vidiš ranije u mom tinejdžerskom periodu! Bila sam sva robusna i napadna, išla sam na ragbi utakmice, pela se na drvo brže od mojih drugara iz komšiluka! Priznajem, s teškom mukom sam počela kasnije da formiram svoj ženski identitet. Jedan od načina je bila ova kosa. Što je bila duža, imala sam osećaj da postajem više ženstvenija, jer, gotovo celog života sam nosila kratku kosu. ~ 25 ~

Gledao je sa osmehom. - Imaš predivnu kosu - njegov glas je bio osetno prigušen, dok joj se poveravao. - Biću ludo iskren i priznaću ti kako želim da je dodirnem. Njegove reči su na nju delovale tako da se, pre nego što je shvatila šta čini, jednostavno nagonski nagnula ka njemu. Uputila mu je napeti pogled u kome se čitao poziv da je spremna da mu udovolji. Uzvratio joj je pogled. Nije ni bio svestan toga da je uzdahnuo i tako sebe izdao u tome da je i njegovo stanje ustreptalo. Ispružio je ruku ka Brendi i oko prsta namotao pramen njene kose. Igrao se sa tim pramenom na veoma senzualan način, pogledom istovremeno istražujući njene crte lica. - Neverovatno... ne mogu da te zamislim kao muškobanjasti curetak koji se utrkuje sa dečacima u nestašlucima i neustrašivosti. To mi je totalno nespojivo sa ovom slikom koju upravo imam pred sobom. Jer, ti si stvarna devojka, ženstvenija od mnogih koje sam u poslednje vreme imao prilike da vidim. Pitam se... - promrmljao je hrapavim glasom, hvatajući među prste još bakarnih pramenova. - Šta? - jedva je promucala. - Ipak, tako se razlikuješ od ostalih devojaka. Stvarna si i zračiš čistotom... pritom si i veoma lepa. - Dovoljno lepa da me poljubiš? - hrabro je upitala. Zastao je u trenutku kao da ga je to pitanje pogodilo, nalik gromu iz vedra neba. Njegova ruka je pustila pramenove njene kose. Kao da se povukao. Ćutao je ne prestajući da je gleda. - Šta je sad? Neko se uplašio? - konačno se trgla i podsmešljivo mu se obratila, pri tom pokušavajući da bar delimično spase svoje poljuljano dostojanstvo. - Molim? - Vi ste to zbunjeni, gospodine Čejs? Nikada vas ni jedna žena nije pitala ovako nešto? Prosto ne mogu da verujem. - Upravo dolazimo do istine, pitale su me žene, ali ne i naivne devojčice koje se igraju vatrom, a to ne bi smele - rekao je i ustao da bi krenuo. Pogledao je mirno, naizgled hladno. - Laku noć! Nemam nameru da se igram sa decom. Čak ni pijan ne bih mogao da se petljam sa njima. Kada je otišao, zgrabila je jastuk i stegla ga u besu uz sebe. - Budala! - prosiktala je Ijutito. Sedela je bar pola sata tako ljuta i sa željom da se na neki način osveti Greju. On nju naziva detetom! Kakvo poniženje! U uglu je spazila bar sa pićem. Ni pijan, rekao je! U ~ 26 ~

redu, možda može ona da bude pijana! Kako bi na to reagovao? Bio bi šokiran, u svakom slučaju. U par koraka je zgrabila flašu viskija i jednu od čaša. Sela na fotelju i podigla noge na stočić. - Pa, gospodine Čejs, - mrmljala je poluglasno sa osećajem zadovoljstva što radi ono što mu se očigledno neće dopasti - ako vas nerviraju pripite žene, da vidimo kako ćete da se suočite sa jednom od njih. Zatvorila je oči i ispila viski u jednom gutljaju. Odmah se zakašljala, s obzirom da je grlo odmah krenulo da je peče od žestine alkohola. Čak su joj suze pošle na oči. Ali, sve je to nije pokolebalo da nastavi sa opijanjem. Napunila je čašu još jednom i ispila je odjednom. Namera joj je bila da se što pre opije, ne da uživa u piću. Realno, nikada nije ni uživala u piću. Pokušala je, ali nikada joj nije polazilo za rukom da izistinski u tome uživa. Jednostavno, nije bila predodređena za to. Oklevala je sa ispijanjem treće čaše jer, imala je utisak da joj utroba gori. Već je osećala mučninu i misli joj nisu bile jasne. Odgurnula je čašu od sebe i legla u fotelju. Obuzela je želja za bezrazložnim smehom. Pri pomisli na zgranuto lice Greja Čejsa i počela je da se neobuzdano kikoće. Misli su joj postale zbrkane i konfuzne. Ispila je i treću čašu viskija, u ime smanjene napetosti, koju joj je alkohol obezbedio. Kako je stepen pijanstva ohrabrio, počela je da se glasnije kikoće i doziva Greja. - Gospodineeee! Hej, gospodine Čeeeejs! Ju -hu! Ja sam ovde! Grej se iznenada pojavio. Kao da je imao dar za prikradanje. Samo je otvorila oči i spazila ga kako stoji na pola puta do nje i gleda je zgranuto. - Šta je ovo, pobogu?! p obogu?! - Ooo, veliki gospodin Čejs! - njegova pojava je naterala da se dodatno zakikoće. Nju je već sve počelo da zabavlja. - Šta ovo znači!? - njegov glas je bio strog, ali je ona bila smela i ponovo se nasmejala. - Ovo je moja žurkaaa! Hoćeš da popiješ nešto? Ups, pa ja sam u tvojoj kući i pijem tvoj t voj viski! Dobar viski, znaš! - Ti nisi normalna! - Ja? Čekaj, zar nisi rekao da sam derište? Eh, ko će tebe da razume. Odluči se, da li sam luda ili sam derište? - namignula mu je cerekajući se nimalo ženstveno. ~ 27 ~

Prišao je i naglo zgrabio flašu iz njenih ruku, kada je krenula da naspe novu količinu pića u čašu. - Ti si ludo derište koje treba neko dobro da nalupa po zadnjici. Eto, to si ti! - Joj! Ti bi da me istučeš? Znaš, Čejs, prava je šteta što svoju inetligenciju trošiš na glupa razmišljanja. Odložio je flašu daleko od njenog domašaja i ponovo se vratio do nje, da bi se podbočio i gledao je strogo. - Šta si uradila od sebe, pobogu? - Uživam, samo malo uživam. Zar ne vidiš? - uperila je svoj kažiprst ka njemu dok je žmirkala, pošto joj je sve pred očima igralo. - Odrasla sam, mogu da radim sve što rade odrasli! Da pijem, provodim se, izlazim sa momcima i spavam s kim hoću i kad hoću! - Ne budi blesava, nećeš ti ni sa kim da izlaziš, a još manje da spavaš! - Ti ćeš da mi kažeš!? - Ja odgovaram za tebe! I dok si pod mojim krovom, biće kako ja kažem, jasno?! - Oh, tatice, jasno je, jasno! - kikotala se još jače. On je bio sve više ljut i zgranut njenim ponašanjem. Prošao je rukom kroz kosu. - Bože, pa ti si stvarno pripita! - A ti ne voliš pijane žene? Je I' tako? E, sada mi pade nešto na pamet.. - Verovatno, prava, pravcata mudrost? U tom stanju, to je baš moguće! Smejala se kao luda. - Kako si smešan! - Ko mi kaže!? - Ti si smešan! I nisi nimalo neodoljiv, da znaš. - E, to verujem! Viski je u odnosu na mene poželjniji u tvojim očima, damo! - spremno je odgovorio i podigao uvis čašu, proučavajući koliko je ostalo u njoj od pića. - Pre svega, ja nisam dama - pijano je zaplitala jezikom, a onda je udarila rukom o sto kada je spustila trapavo svoje noge sa njega. ~ 28 ~

Vredim li kao dama? Jesam li dete ili odrasla osoba? Šta vidiš u meni? Jedno dete koje moraš da pričuvaš, dok se ne vrate po njega? - To što si uradila je bilo vrlo glupo, Brenda - poručio je Grej sa uzdržanim besom. - Detinjasto i glupo. - Hej! Takva sam ja! Glupa, detinjasta i pijana! Pretpostvlajm, da tek sada nisam poželjna u tvom krevetu, gospodine Čejs!? Uzdahnuo je. - Sve što mogu da kažem je da si se uzalud napijala. Istina, trenutno ne izgledaš nimalo privlačno, ali si... svakako privlačna mlada žena. U stvari, devojka. - Koja je razlika, žena, devojka, sve je isto!? - zaplitala je jezikom. Zavrteo je glavom. - Razlika je... što ja znam da nisi ono što želiš da postaneš, bar ne još uvek. - Mislim da ću povratiti - izustila je sa grimasom. Savila se napred i tada joj je prišao, zbog čega se ona naglo uspravila. - Nije mi potrebna tvoja pomoć! - poručila mu je sa prezirom. - Sve što želim je da me ne tretiraš kao neko derište, jer ja to nisam! Da li si me razumeo? Uspinjao se da ostane pribran, rado bi je protresao za ramena, ali je to bilo nemoguće. Sa pripitom, luckastom devojkom, kao što je ona, sve je bilo još teže, nego što je mislio da će biti. - Ko sam ja da se suprotstavljam, velikom Čejsu? Kako sam to zaboravila? Sada želim... samo želim... - Šta želiš? - pitao je uz uzdah. - Da me odvedeš u krevet - ustala je iz fotelje i naglo se zateturala. Prišao joj je hitro i obavio ruke oko tela. Prislonio je uz sebe i pridržavao je da ne padne, s obzirom da su joj noge bile nestabilne. Brenda mu je osmotrila lice zamućenim pogledom, boreći se sa strahovitom vrtoglavicom. - Ljuta sam na tebe - sada se nalazila na ivici padanja u alkoholičarski alkoholičarski delirijum. - Zašto, anđele? Zašto si ljuta na mene? - njegov glas je po prvi put bio nežan. - Ne vidiš da sam odrasla, ponašaš se kao da sam dete. To nije lepo... to stvarno nije lepo - izustila je još jednom, nakon čega je zatvorila oči i malaksalo klonula na Grejeve grudi. ~ 29 ~

Uzdahnuo je sa osećajem da ga pritiska strahoviti teret, smešten negde na sred grudi. Kao ogroman kamen koji ne može da pomakne, koliko god se trudio. Savio se da bi je podigao u naručje i poneo u njenu sobu. Poljubio je u teme. - Kada bi samo znala. Kada bi... ti nisi dete, za mene. To je problem. Suviše sam svestan tebe, lepotice...

~ 30 ~

VI

Probudila se u nepoznatoj sobi, u nepoznatom krevetu. Bilo je dovoljno da malo podigne kapke, pa da shvati da se ne nalazi u svojoj sobi. Umesto u zid i umetničku sliku na njemu, sada je gledala u prozor, preko koga su bile navučene zavese. Soba u kojoj se nalazila je mirisala drugačije od njene. Umesto tišine, na koju je navikla, sada je čula prigušeni zvuk nečijeg ujednačenog disanja. Grej! Požurila je da pogleda na drugu polovinu kreveta, a to nije bilo nimalo pametno tog trenutka. Zavrtelo joj se u glavi, u meri koja je zahtevala da zatvori oči i uroni glavom u jastuk. Opet je osetila mučninu kako se valja iz same dubine stomaka, tačnije iz samog želudca. Osetila je strahovitu žeđ i tupi bol u glavi. Svaki pokušaj da se priseti onoga što se desilo prethodne noći, bio je besciljni pokušaj, nešto što nije donosilo nikakve rezultate. Bolni impulsi, kao posledica uporne i jake glavobolje, samo su je primorali da odustane od razmišljanja. Mogla je samo da se oseti bespomoćnom dok je ležala nepomično, boreći se sa klasičnim simptomima mamurluka. Trebalo je da zna da će ovo da joj se dogodi. Na kraju, nikada nije dobro podnosila ni neuporedivo manje količine alkohola, a kamo li tri prepune i velike čaše viskija. Osećala je da nema snage da se pokrene, ipak je prstima prešla preko svog tela. Zastala je. Sada je znala zašto je osetila malopre da joj je hladno. Nije znala šta da misli o tome što je otkrila da ima na sebi samo grudnjak i donji veš. Naravno, znala je da je j e Grej svukao sa nje odeću. Da li je moguće da je njen stepen pijanstva bio takav, kada nije mogla da oseti da je on petljao po njenoj garderobi? I naravno, znala je još jedno: Grej nije bio moralni čistunac, bar što se tiče ženskog roda, ali je sigurno da nijednoj ne bi prišao u intimnom smislu, ako je bila u alkoholisanom stanju. Jednostavno, ne bi nikada zlouptrebio u seksulanom smislu poluonesvešćenu ženu. To je bilo krajnje nespojivo sa njegovim karakterom. Iznova je okrenula glavu ka njemu, sada sa uspehom jer je to uradila polagano, bez naglih pokreta. Uzdahnula je pri tom blago zadrhtavši. Suočila se sa njegovim golim grudima. Prvo je pomislila ~ 31 ~

kako je sva ona odeća na njemu bila samo radi prikrivanja savršenog tela. Nije osećala ni stid ni odbojnost. Minut kasnije, uhvatila je sebe kako mu pažljivo proučava lice. Sada, dok je spavao pored nje, mogla je bez zadrške da ga posmatra. I, činila je upravo to. Ono je bilo pravilnih crta, posedovalo je klasičnu lepotu. Uglavnom, mogla je da razume njegovu nemerljivu popularnost kod žena. Uz to, bio je zgodan i neverovatno privlačan. Ali je jedno bilo krajnje neoprostivo, kada je on bio u pitanju: njegov krajnje iritantan stav prema njoj. Prosto je bila ponižena činjenicom da ne može da ukrade deo njegove muške pažnje, da je ona u njegovim očima samo mlađa sestra njegovog najboljeg prijatelja iz vremena studiranja. Setila se kako je tog leta, kada je bio gost u kući njenog brata, prosto bila opsednuta njime. Crvenela je kad god bi joj se obratio, a njegovo obraćanje je bilo tako skromno, kao da je motivisano samo iz osećaja uljudnosti, jer je njihov gost. Posvećivao joj je po desetak minuta dnevno da bi sa njom pokušao ponešto da razgovara. Uglavnom je on pričao, a ona je crvenela i zamuckivala u pokušaju da mu adekvatno odgovori na pitanje. Mora da je bila krajnje komična. I bila je neugledna, mršava i pegava devojčica koja je uz to nosila protezu i naočare. Takva jadna prilika nikada ne bi mogla da bude u žiži interesovanja ovakvom muškarcu. Šta sada nije u redu? Ona je u međuvremenu odrasla, postala je lepša, bar su tako tvrdili i obasipali je na svakom koraku pažnjom i komplimentima ostali muškarci. Svi, sem Greja. Poželela je da taj problem reši što pre i što bezbolnije. U glavi joj je bubnjalo, dok je pokušavala da ustane iz kreveta. Nalet vrtoglavice je ipak naterao da se vrati na jastuke. Pri tom je ispustila glas koji je ličio na jauk, a to je probudilo Greja. Pospano je zevnuo i okrenuo se na bok, ka njoj. Zabrinuto je posmatrao kako ona žmureći masira slepoočnice, sa bolnom grimasom na licu. - Dobro jutro - meko i gotovo mazno je p pozdravio. ozdravio. - Nije dobro, nikako nije dobro! A nije ni jutro! Mora da je uveliko prošlo podne. - Tu si u pravu. Skoro da je vreme ručku. Doručak smo preskočili, očigledno. Onda, dobar dan. - Bože! Mamuran, čudan, apsurdan i svakako, nikako dobar dan! rekla je svađalački. ~ 32 ~

- Videćemo da li ćeš promeniti mišljenje nakon šolje jake kate i tuširanja - iako ga nije gledala, slutila je da se osmehuje dok joj to

govori. Otvorila je oči i lagano se okrenula ka njemu. Iznenadila se, otkrivši da je Grej gleda, sa do tada neispoljenom nežnošću. Za trenutak ju je pokolebao u nameri da još nešto izgovori što bi iniciralo svađu. Ipak, to je bilo jače od nje. Rekla je krajnje hladno: - Ne vidim kako bi kafa i mlaz vode mogli da izmene činjenicu da sam bila pijana. I očigledno završila kao takva u tvom krevetu? - I šta se potom dešavalo - dopunio je, sa šeretskim osmehom na svojim lepim usnama Grej. Samo sekund je trajala njena nelagodnost. - Znam da se ništa nije dešavalo - uzvratila je ubedljivo. - Kako bi mogla da znaš? - zadirkivao je. - Bila si gotovo bez svesti. - Svejedno, ti ne spadaš u bednike koji koriste nemoć i nesvesno stanje žene da bi je spopali u krevrtu. Više sam mišljenja da si, kada je seks u pitanju, tip muškarca koji želi da njegova partnerka podjednako kao i ti, učestvuje u tome. - Zanimljiva pretpostavka, kako si došla do nje? Slegla je ramenima, s obzirom da nije znala odgovor na to pitanje. - Ja ću ti reći kako - nastavio je prigušenim glasom. - Muškarac i žena ne moraju da se znaju dugo, čak ne moraju da imaju fizički kontakt, ali se ipak mogu međusobno naslutiti. Zvuči neverovatno, ali je tako. - Oh, Bože! Ne trudi se da mi držiš lekciju o tome. Pogledao je. Njegov pogled je klizio niz njeno n jeno telo. Uzdahnuo je. - Da, u pravu si. Držaću jezik za zubima. Idi sada u kupatilo poručio joj je promuklim glasom. Nije čekala da joj dva puta kaže. Brzo je ustala iz kreveta, omotala se čaršavom i zaputila se ka kupatilu što je najbrže mogla. Činilo se da joj tuširanje prohladnom vodom nikada nije toliko prijalo. Rasteralo je njen mamurluk, kao i slatku konfuziju iz tela, koju je je Grej izazvao svojom blizinom i glasom od koga se i sada ježila, dok se prisećala tona kojim joj se obraćao. Zaista, bilo je nešto u tom muškarcu. Dugo je stajala pod oštrim mlazevima vode, priznajući sebi da su je zbunile njegove reči i način ponašanja ovoga jutra, dok je ležala u njegovom krevetu, sa njim. ~ 33 ~

Koliko njih je bilo ovde? Koliko žena se budilo sa njim u njegovom krevetu? Koliko jutara je dočekao sa svojim ljubavnicama? Pomislila je da to nije njena briga, da je dovoljno komplikovano to što je ona od svoje sedamnaeste godine zaljubljena u njega. Uzalud. Zaputila se u svoju sobu da bi se presvukla i očešljala. Njena kosa je bila sva umršena. Jedva je našla način da je dovede u red i uplete pletenicu. To joj se činilo kao najpraktičnije rešenje. Čula ga je kako zvižduće u kuhinji. Pogledao je preko ramena kada je došla do kuhinje. Stao je na vratima koja su vodila na terasu i pomno je posmatrao. p osmatrao. - Pridruži mi se. Dao sam osoblju slobodne dane, ali ne brini, znam da kuvam. - Da, blago meni - promrmljala je. Bio je sveže istuširan i obučen u džins od glave do pete. Opušteno izdanje za vikend. Delovao je nedokučivo, čime je podigao stepen njene nervoze. Krenula mu je u susret prepuna strepnje, koja se jasno videla u njenim očima. Nije mogla da prikrije svoj unutrašnji nemir, za koji je on bio itekako zaslužan. Čak je juče zbog njega napravila budalu od sebe. Da li je on toga svestan? Naravno da jeste. Čita je kao otvorenu knjigu. Pokazao joj je rukom ka garnituri od bambusa i seo je. Na niskom okruglom stolu, stajali su ovali sa hranom i nezaobilazna kafa. - Popićemo kafu. Rekao bih da umireš za njom. Oprezno je sela za sto i bez reči prihvatila pruženu šolju. Znala da će joj prijati, ali nije imala moć da umiri ubrzane odkucaje njenog srca. Grej se smešakao. - Kakva razlika - neodređeno je prokometarisao netremice je gledajući. - Znam da spominjanje daminih manje reprezentativnih izdanja nije baš džentlmenski, ali moram da priznam da noćas nisi izgledala nimalo slavno. - Zar očekuješ da me brine to što si me video u lošem izdanju? Nemoj da laskaš sebi. Nisi ti tako bitan da bi me tako nešto zabrinulo, gospodine dadiljo - uzvratila je ironično, lagano ispijajući kafu. - Osim toga, jutros sam te čula kako hrčeš. To je blagi užas! Možda bi trebalo da potražiš pomoć stručnog lica, mislim zbog hrkanja! Nasmejao se glasno. - Verujem da je nesnosno, ali ništa nije tako poražavajuće kao pijana žena u krevetu. Naročito kada se vrpolji po krevetu i ječi. Morao ~ 34 ~

sam da te vodim do kupatila par puta. Veruj mi, to je slika koja se ne zaboravlja. Pocrvenela je. - Kako se ja toga ne sećam? To si izmislio samo da bi me postideo I ponizio! Obožavaš da me omalovažavaš, od kako sam ovde. To, kao da ti je duševna hrana. - Šta je sa kompimentima? - glas mu je smekšao, oči su mu jače zasijale. - Treba li i sa njima da budem oprezan? - Meni ništa ne znače tvoji komplimenti. Značilo bi mi da me ne uhodiš, da me ne daviš svojim stalnim prisustvom i da mi dozvoliš da dišem! Zašto si uopšte, pored toliko kreveta u ovoj kući, morao da me odneseš u svoj krevet? Misliš li da sam u onom stanju bila sposobna da pobegnem iz tvoje kuće? Tvoja zaštitnička uloga je postala nepodnošljiva za mene. Stvarno, zašto smo bili u istom krevetu i odakle ti sloboda da me skineš!? - Ne bih to iskustvo, spavanje sa pijanom devojkom u istom krevetu, propustio ni za šta na svetu. Uostalom, ti si prava nevolja, ne smem čak ni u takvom stanju da te ne držim na oku. Na sve si spremna. Neviđena energija za stvaranje nevolja, naravno, najviše meni. - Nisi odgovorio na pitanje! Kako si mogao da me svučeš, koristeći moje pijanstvo!? - Mogla si da se prehladiš. Bila si sva mokra od preznojavanja. Zaista ne podnosiš alkohol, bar ne viski. Možda da probaš drugi put nešto blaže, martini ili vermut. Sigurno da te neće oboriti s nogu, mislim, kao viski juče. - Hvala, dušebrižniče! Sada mi je lakše kad znam koliko si se žrtvovao za mene! Moj dobri viteže - obratila mu se ironično, gledajući ga sa hrabrim omalovažavanjem. Nastavio je da se smeje, očigledno da se zabavljao na račun njenog pijanstva. Slegla je ramenima. Žilav je ovaj gospodin Čejs. Vrlo izdržljiv i snalažljiv. Naravno, naći će ona način da mu doskoči!

~ 35 ~

VII

- Kakvo nevreme - prokomentarisala je umesto pozdrava, dok je sedala za sto za kojim je Grejem sedeo dok je doručkovao. - Sasvim

očekivano za ovo doba godine, doduše. - A ti, tako jadno obučena. Bolje reći, krajnje oskudno - rekao je na izgled mirno. Ipak, nije mogao da se uzdrži od komentara kada je video uske tanje pantalone i bluzu sa provokativnijim dekolteom. - A šta sam trebala da obučem? - odmah je odgovorila Brenda ne krijući sarkazam u glasu. - Možda pancir? - Nešto toplije, zar nisi slušala vremensku prognozu? - upitno je izdigao obrve. Onda je ustao, klimnuo glavom i krenuo iz trpezarije, ostavivši je da doručkuje pre odlaska na posao. Nisu išli zajedno. Obično je on odlazio prvi, a nju je vozač vozio pola sata kasnije. Kada je stigla u kancelariju kafa joj je već bila na stolu, a sve tri njene koleginice su sedele za svojim radnim stolovima. - Dobro jutro - poželela im je. - Dobro jutro, draga - rekle su svojim, izvežbanim, umilnim glasom. Odmerila ih je dugim pogledom pre nego što je sela na svoju stolicu. Bile su maksimalno doterane i obučene. Na njima je sve, do najsitnijeg detalja, bilo na svom mestu. Svaki pramen kose je bio na svom mestu, svaki potez četkice, kojom su se šminkale bio je profesionalno nanesen, kao da su tog trenutka izašle iz kozmetičkog salona. - Tražio te gazda - rekla joj je jedna od njih ne krijući koliko je zbog toga radoznala. Slegla je ramenima. - Pa dobro, da vidimo šta hoće. Ako me nema, skinuta mi je glava! smejala se sa koleginicama na sopstvenu šalu i krenula. Otišla je kod Greja u kancelariju, a čaša viskija je čekala na stolu. Pokazao je rukom da sedne. Bilo joj je neprijatno da prihvati čašu, a i da je odbije. Sela je i zbog pogleda njegovih blistavih očiju, prinela čašu ustima. Bila je to prva čaša viskija, koju je popila u toj kancelariji, a u njenom životu svega, četvrta. Začudo, nije joj zabranio da pije viski nakon one večeri. Verovatno je računao na njenu umerenost. ~ 36 ~

- Biće mi potrebna tvoja pomoć - rekao joj je, a glas mu je poprimio

poslovan ton i držanje tela mu se promenilo. - Kakva? - Biću odsutan nekoliko dana - rekao je i sačekao njenu reakciju. Nije mogla da prikrije svoje iznenađenje. Kako joj je to rekao, ramena su joj se istog trenutka povila, a već sledećeg se prihvatila čaše. - Mogla sam da pretpostavim... - rekla je na kraju, a kada je videla kako on upitno izdiže obrvu, dodala - ...toliki rokovi, toliki zahtevi... - u njenoj glavi je već počela da tinja ideja da on namerava da je povede sa sobom. - Edi i ti morate da dovršite posao bez mene, ovde. Osetila je kako joj je laknulo. Ta osećanja nije mogla da kontroliše, ona su se pojavljivala, p ojavljivala, sama od sebe, posle svake njegove izjave. - Ne dopada mi se sadašnja situacija, moram da izvršim još mnogo pramena, ali tek kada se vratim iz Čikaga, gde sam trenutno potreban. - Kako ti ja mogu pomoći? - Tako što ćeš kontrolisati finansije. Imam poverenja u tebe i ti ćeš, pored mog zamenika, jedina imati pristup tim dokumentima - objasnio joj je. - A kako to da sam ja... - Pratio sam tvoj rad i zaključio da si dobra - priznao joj je. - Želim da, kada se vratim, napravim nekakve izmene, verovatno i u kadru. Ne znam još, ali ovakav način rada nije dovoljno produktivan. Sve vreme dok je govorio vadio je neke papire, pokazivao razna ispitivanja, dijagrame, sa kojima je potkrepljivao svoja objašnjenja. Naravno da se razumela u sve te brojke. Uostalom, ekonomija je njen fah. Ali, bila je zbunjena njegovom idejom da joj prepusti da samostalno odrađuje u njegovom odsustvu. I oduševljena činjenicom da će raditi samostalnije. Naravno, sa preuzetom obavezom, njena odgovornost je poprimila veće dimenzije. To joj se dopalo. On joj veruje. On vrednuje njen rad i poslovne kvalitete! Da li je to moguće? - Zaista mi prepuštaš da ovo radim u tvom odsustvu? - morala je da još jednom čuje kako joj potvrđuje. Malo se namrštio kada je to rekla. - Šta sad? Ne želiš da radiš ili se bojiš odgovornosti?

~ 37 ~

- Ne, nije to u pitanju. Pitam, jer nisam sigurna da ozbiljno to misliš.

Do pre nedelju dana, mislio si da sam balavica koja je umislila da mnogo zna. On se zavalio u svoju fotelju. Delovao joj je umorno. Mogla je da nasluti samo koliko je njemu sve to bilo teško da organizuje i da realizuje pre odlaska u Čikago. Zadao je sebi nimalo lak zadatak, zato se svojski trudio da ga ispuni. Ustao je i otišao do bara. Pritisnuo je dugme, ravna ploča od punog drveta se razmakla i iza nje se pojavio p ojavio bar sa raznovrsnim pićem. - Hoćeš li još jedno piće? - Biće mi previše - prekrila je rukom čašu, kada je videla da će on, i bez njenog pristanka, da joj sipa. - Možeš još jedno, da mi praviš društvo. Želim da napravim malu pauzu, kad već ne mogu pošteno da se odmorim. Pogled njegovih očiju učinio je da ona skloni svoju ruku i dozvoli mu da joj naspe još malo viskija. Količina koju je ona sipala one večeri i ova, koju je on natočio u njihove čaše, bila je različita. Ona je sipala do vrha, a on, taman koliko treba, dva prsta od dna. Seo je na fotelju pored nje. Fotelje su bile blizu postavljene, tako da su im se ruke, koje su mirno počivale na naslonima, dodirivale. Iz tog razloga, Brenda je stavila ruke u krilo. Otpila je nekoliko gutljaja viskija i osetila kako se nekakvo zadovoljstvo razliva njenim telom. Grej joj je nešto objašnjavao, dok je u krilu držao nekakvu fasciklu i listao je. Ona ga je mirno posmatrala. Listovi su mu ispadali, a on se saginjao da ih dohvati. Na kraju je fasciklu stavio između njih dvoje, na naslon fotelje. - Ovo sam hteo da ti pokažem - rekao joj je i pozvao je da pogleda zajedno sa njim. Oboje su se nagnuli nad papirima. Glave su im se skoro dodirivale. Brenda je nekoliko puta sklonila svoje nestašne pramenove kose sa lica kako joj ne bi smetali. Svaki njen pokret ruku Grej je primetio i to mu je odvlačilo misli od posla. Sve više je bio svestan situacije u kojoj se nalazi i sve veće želje da joj on svojim prstima ukloni te vragolaste pramenove kose, zadene ih za uho i pomiluje je po licu. Brenda se ponašala kao da nije ništa osećala sve dok se Grej nije malo uspravio i podigao svoj pogled sa papira. Tek tada, kada je i sama digla pogled i srela se sa njegovim, postala je svesna minimalne ~ 38 ~

razdaljine koja ih je delila. Alkohol je istog trenutka izvetrio iz nje, a neki drugi osećaj, sličan onom koji je izazivao alkohol, obuzeo je celo njeno telo. Nije znala kako bi opisala taj osećaj, ali najviše joj je ličio na omamljenost. Ona nije bila sposobna ni za kakav pokret, bilo kakvu reakciju, sedela je tako u mestu i čekala da se nešto desi. I desilo se... Panika ju je uhvatila kada je videla kako se njegove pune, senzualne usne spuštaju ka njenima. Osetila je kako sva drhti. Morala je nešto da učini! Nije smela da dozvoli da je poljubi, jer kako bi tek posle toga podnela da bude sa njim?! Kako da prihvati da bude njegov jedan trenutak, a ona želi nešto više, neuporedivo više!? Grej je već mogao da oseti njene meke i pune usne pod svojima. Čak je uspeo da ih dotakne na trenutak, kada je osetio da se ona polako povlači unazad. - Imam još dosta posla - rekla je. Naglo je ustala. U dva koraka se našla kraj njegovog stola, uzela je fascikle u ruke i brzim korakom izašla iz njegove kancelarije. Izlazeći iz nje, uspela je da vidi kako Grej obe ruke provlači kroz kosu i svom težinom se oslanja na naslon fotelje. Pre nego što je otišla u svoju kancelariju, svratila je do toaleta da se malo umiri i uveri da se na njenom licu ne vidi uzbuđenje koje je osećala. Čak i kada je ulazila u kancelariju osećala je kako drhti iznutra, ali je držanje njenog tela bilo pravilno bez ikakvih pokazatelja šta se u njemu odigravalo. odigravalo. Šta ja radim? Pitao je Grej samoga sebe. Nešto kasnije, dok je spakovanu torbu nosio i silazio niz stepenište svoje kuće, spazio je Brendu kako sedi na sofi i prelistava novine. - Tu si. Da te ne poznajem, rekao bih da me pratiš. Još mi poželi srećan put - zadirkivao je. Isplazila se ka njemu. - Aha. Smejao se. Ponovo su bili opušteni. - Nadam se da će ti nedostajati naša zajednička jutarnja kafa, mislim dok sam odsutan - rekao je smeškajući se. - Ma da, kako da ne! Nedostajaće mi kao kvočki uzica! - odvratila je nabusito, a u sebi se pitala gde i zašto odlazi na dva dana i da li je po sredi samo posao ili se tu još j oš nešto događa. ~ 39 ~

On je tip muškarca koji zna da vešto uklopi zadovoljstvo sa poslom. Uostalom, nije mu ni prvi ni poslednji put. Znala je, naravno na osnovu bratovljeve priče, da je Grej muškarac koji vešto sklapa poslovne dogovore i podjednako vešto i lako zavodi žene na poslovnim sastancima ali i unaokolo. Jedostavno, ona koja bi mu se dopala, prosto je bila osvajana. - Kakav rečnik! - prasnuo je u smeh. - Stvarno mi se dopada tvoja temperamentna reakcija. - Ne sumnjam! - Onda, i ja ću misliti na tebe, pošto je to ono što si htela da mi kažeš, zar ne? - zadirkivao je a ona je bila sve više besna. - Samo ti sanjaj o tome! U stvari, jedva čeka da odeš, bar nećeš više da mi stojiš nad glavom i bogoradaš po ceo bogovetni dan! Ti si neviđeno dosadan tip, gospodine Čejs! - Aha! - rekao je smeškajući. - Samo još nešto... - malo se nagnuo ka njoj, na šta se ona ukočila u iščekivanju njegove dalje priče ali i pokreta. Mogao je da je izaziva, približavajući se svojim licem ka njenom, a mogao je i da je poljubi! Sa njim se ionako nije znalo na šta je spreman. On je bio više od enigme. Neko ko je provocirao, pratio poteze suprotne strane i radio isključivo onako kako je želeo. - Pošto me neće biti ovde narednih dana, budi oprezna i čuvaj se. Kiselo se osmehnula. - Lepo je što brineš za mene, ali ne n e vidim čemu upozorenja. Niko me ničim ne ugrožava - slegla je ramenima. - Postoji ono drugo, na šta aludiram. Ti si možda ta, koja nekoga može da iziritira ili navede da se ponaša slobodnije prema tebi. - Ne vidim kako je to moguće - procedila je sva crvena u licu, jako dobro shvatajući na šta je mislio konkretno. Uspravio se, pomazio je po kosi, a potom krenuo ka vratima. Pre nego što je izašao, dobacio joj je još jedan osmeh preko ramena. - Aha, svakako da ne razumeš. Nisi ti tako naivna, srce moje, kao što misliš da izgledaš. Budi dobra. Upamti, znaću svaki tvoj korak. Imam način. Kada je izašao, bacila je na pod jedan od časopisa u besu. - Kreten! ~ 40 ~

VIII

- Grej je zanimljivo ime. Mislim da ime zaista govori mnogo o

čoveku. Kladim se da je privlačan. - Nemoj na ovoga da se kladiš. Ima drvenu nogu, škilji na jedno oko i ima periku na glavi - zadirkivala je Brenda prijateljicu dok je ređala posluženje na tacne. Kako su njena prijateljica Mojra i njen suprug došli do Bostona u posetu rođacima, iskoristila je da ih pozove da je posete, što su oni vrlo rado učinili. Mojra se odmah nakon završenih studija udala za dugogodišnjeg momka Džeda. Brenda ih je volela, oni su prost o obožavali nju. Želela je da maksimalno posveti vreme svojim gostima, zamolila je kuvaricu da pripremi predjelo, ali je odlučila da sama posluži svoje goste. Mojra se zagledala u Brendu, dok se prisećala njihovih ranijih razgovora. Polako je povezivala neke fragmete tih priča i počela je da shvata o čemu se radi. Smeškala se. - Čekaj malo? Nije li to onaj Grej koji te je počastvovao prvim poljupcem u životu? Ooo, onda se to sigurno ne zaboravlja, zar ne? dosetila se Mojra. Brenda se nasmešila pomalo odsutna, ali bilo je tuge u njenim očima. - Da, verovatno si u pravu - uzdahnula je. - I, kada ću da upoznam tog tajanstvenog Greja? - Mislim da nećeš, na putu je - promrmljala je, a potom je pokajnički pogledala u svoju prijateljicu. - Žao mi je, ali on i ja... nismo dobro završili, a ja s njim nisam razgovarala, mislim, nisam bila u kontaktu sa njim šest godina. Zato ti nisam odmah rekla, čiji ću da budem gost i ko će da bude moj bebisiter! I ko zna da li bih bila u kontaktu sa njim ikada, da moj luckasti brat nije naumio da me preda njemu na čuvanje, kao da sam petogodišnje dete. Stvarno ga ne razumem. Zašto baš njemu da se obrati, a prvo, nisam dete, drugo, ako je hteo da mi neko pravi društvo, tu si ti, Džed, nekoliko mojih rođaka... Moraš da priznaš, stva rno je ponižavajuće da u dvadeset prvom veku neko nekome glumi staratelja, na ovaj način! Kako je počeo da se ponaša, gospodin Grej Čejs! Stvarno je ozbiljno shvatio svoj zadatak, samo da znaš! Baš je glupo, zar ne? ~ 41 ~

Mojra se nasmejala. - Naprotiv! Ovo zvuči neverovatno romantično! I kao savršena priča za ljubavne romane, naravno u viktorijanskom stilu! - Oh, prestani da se ceriš! Kakvi ljubavni romani? Dobro, oduvek mi se sviđao, priznajem. Nije mi lako. On... ponekad mi se čini da me čita kao otvorenu knjigu, a ponekad mi izgleda tako glupavo, kao da ništa ne razume! - Možda razume bolje nego što pretpostavljaš. I, sigurna sam da je zbunjen zbog toga. - On zbunjen? Ne verujem da jeste. Uostalom, ni ja nisam zbunjena. Savršeno znam da sve ovo vezano za njega, nije ništa posebno. - Nisi zbunjena? Verujem da obično nisi, osim kada si u njegovoj blizini - dobacila je. - Kada si govorila o njemu, bilo je nečega u tvojim očima što nikada ranije nisam videla. Uvek si bila zatvorena prema svim mladićima. Bile smo cimerke u studenskom domu, a sve što znam o tebi je da si bila fokusirana samo na školu, da mrziš alkohol, ne voliš da budeš u velikoj gužvi i da nikada nisi imala pravu vezu. Mislim da te vrlo dobro poznajem. A sada, došavši ovamo, počinjem da se pitam poznajem li te uopšte? Nikada mi nisi rekla koliko su tvoja osećanja prema Greju duboka. A mislila sam da smo najbolje drugarice, koje ništa ne kriju jedna od druge. - Izvini - pogledala je pokajnički u Mojru. - U pravu si. Ne znam zašto ti nikada nisam do kraja ispričala sve o Greju. - Ispričaj mi sada. - Oh, Bože... - uzdahnula je i započela priču zbog koje je osećala, dok se poveravala Mojri, kao da joj težak kamen prosto pada sa srca. Tog leta je bio gost njenog brata. Jednoga dana su sedeli u bašti zaneti razgovorom. To je bilo prvi put da su proveli više od petnaest minuta zajedno. Naveo je da mu ispriča svoje utiske, vezane za knjigu koju su oboje pročitali sa uživanjem. Onda je on nju počeo da zadirkuje, na račun njenih pega, zbog čega je ona dohvatila baštensku prskalicu. Hladni mlaz vode je uperila u njega. Stvarno je izgledao ljuto. “Treba da naučiš da se ponašaš kao prava devojka!” “Kako treba da se ponašam?” “Za početak, nauči da se ponašaš ljupko. Našminkaj se. Obuci povremeno neku haljinu... Da, treba da se ljubiš sa dečakom svojih godina. Kladim se da nikad nisi nikoga poljubila.” ~ 42 ~

Čula je provokativnu intonaciju u njegovu glasu. Sa četrnaest godina većina njenih prijateljica, već je iskusila prvi poljubac. Ona nije, čak ni u sedamnaestoj! I ni za živu glavu mu ne bi tako nešto priznala. Rekla je drsko ono što je bila velika laž, naravno da bi u njegovim očima izgledala odraslije. “Jesam!” “Koga? Dakle, koga si poljubila, mala Brenda? ” “Ne tiče te se. Odoh ja.” “Hajde, izazivam te. ” Brenda je naglo zastalau hodu. Osećala se kao da je došla do tačke sa koje nema povratka. Podigla je bradu. “Izazivaš me, da te... Da li sam te dobro razumela?” “Aha, pokaži mi da znaš da se ljubiš. ” Želudac joj se okrenuo, srce joj je lupalo kao ludo, dlanovi su joj se znojili. Složila je grimasu. “S tobom?” “Znao sam!” “Zašto bih se ljubila s tobom? Ti... ideš mi na nerve!” “Okej, zaboravi. Samo sam hteo da proverim, imam li posla sa devojčicom ili devojkom. Sada znam ko si. ” Njegove reči su delovale poput oštrice. Sva sumnja i nesigurnost najednom je izbila na površinu i potvrdila da je drugačija. Grej je polako krenuo svojim putem. Imao je nameru da se pridruži Marku koji je tog trenutka bio u biblioteci. “Čekaj!” Nekoliko trenutaka stajao je okrenut leđima kao da razmišlja da li da je posluša ili da nastavi tamo gde je krenuo. “Molim? Nešto si rekla? ” Prisilila se da mu priđe bliže i zaustavila se ispred njega. Noge su joj j oj klecale. Obuzeo ju je neobičan osećaj. “Za tvoju informaciju: znam da se ljubim. I... i pokazaću ti. ” “Stvarno? U redu. Hajde da vidimo i to čudo. ” Grej se arogantno nagnuo ka njoj. Kao da to radi svaki dan i da mu je postalo pomalo dosadno. Oslonivši se na znanje iz filmova, Brenda se takođe nagnula prema njemu. Dah mu je bio nežan i topao. Bre nda je ~ 43 ~

tada podigla glavu i zastala. Potom su njegove usne dotaknule njene. Jedva je osetila njihov dodir. Obuzeo je niz emocija. Dodir njegovih prstiju koji su joj prolazili preko ramena. Nežan pritisak njegovih usta. U tih nekoliko trenutaka poklonio joj je nešto vrednije od najskupocenijeg poklona koji je mogla da dobije. Srce joj se rasprsnulo i otvorilo. Njen prvi pravi poljubac. Koliko li je dugo strahovala od tog iskustva, želeći da joj taj prvi, pravi poljubac pokloni baš on, Grej Čejs. Polako se odmakao od nje. Otvorila je oči. Nisu mogli da odvoje pogled jedno od drugog. Emocije su je zapljusnule poput uzburkanih talasa. Zadržala je dah i čekala. Na njegovu licu se pojavio neobičan izraz. Proučavao je izraz njenog lica kao da je prvi put u životu vidi. Osmehnuo se blago. Uzvratila je osmehom. Osećala se sigurno. I da je Grej Čejs muškarac koji treba da bude sa njom. Iz mnogo razloga koji su se činili logičnim i ispravnim. Nije ni bila svesna kada je izgovorila sledeću rečenicu zbog koje je on naglo zastao. “Jednog dana, udaću se za tebe.” Onda je čekala da se nasmeje, da pristane, da se njihov odnos zauvek promeni nakon tog savršenog poljupca. Ali, taj trenutak je nestao. Grej se nasmejao. Trepnula je u neverici ne shvativši njegovu reakciju, ali kada su im se pogledi ponovno susreli, u grudima je osetila hladnoću. “Udati? Ovo je dobra rečenica. Ali, ja ću oženiti pravu ženu. Ne dete.” Odmahnuo je glavom i pogledao je blago. Pomilovao je po glavi, kao što to radi odrasla osoba u kontaktu sa detetom. To je dodatno povredilo. “Hoćeš, udaćeš se jednoga dana, Brenda. Ali, kada dovoljno porasteš. Do tada, imaš dosta vremena da sazreš i naučiš šta je život. ” Želela je da propadne u zemlju od srama. “Ali imaš potencijala. Poljubićeš mnoge momke, slomićeš mnoga muška srce, dok ne sretneš onog pravog. Ima vremena za tebe.Vidimo se, mala.” Nakon toga je ostavio da stoji kao skamenjena na stazi, dok je on odlazio. Nedugo zatim, pozdravio se sa njenim bratom i otišao je. Nije se ~ 44 ~

ni pozdravio sa njom. Krila se danima da je ne bi video brat i da bi se isplakala, slomljena i ponižena. Tada je rešila: jednoga dana, zažaliće on zbog svojih reči. Progutaće on sopstvene reči! Biće mu krivo zbog tih reči koje su je povredile. A ona, ona će likovati!

Grej je neodlučno zastao u holu svoje kuće. Upravo se vratio sa putovanja, umoran i neispavan, kao neko ko je jedva dočekao da se vrati. Brenda je bila krivac za sve. Osećao se kao opijatski zavisnik, znao je da ne sme da joj se približi, a opet nije mogao da joj odoli, makar da bude u njenoj blizini, ako ništa drugo! Nadao se da će uspeti da se presabere i da će večeras, a bilo je krajnje vreme, da sedne sa njom i razgovara. Gotovo je. Mora da se ova situacija konačno razjasni, kako god bilo, mora. Odjednom, zastao je na trenutak, baš u momentu kada je zatvarao ulazna vrata za sobom. Moraće i zbog toga da joj održi lekciju! Otključana ulazna vrata, a ona je sama u kući. Sigurno je sama, rečeno mu je da je posluga dobila slobodne dane. Zašto je to uradila? Verovatno da bi bila slobodna da dovede nekoga! Sama u kući. Zastao je ponovo. Ili nije!? Nije sama? Njen smeh je odjekivao kućom i njegovim ušima, dok je slušao melodičnu pesmu nekog muškarca. Muškarca!? U njegovoj kući!? Sa njom!? Bio je, prvo zapanjen, a onda i besan. On je danima razmišljao o njoj spreman da se suoče, a sada zatiče u sopstvenom domu nepoznatog muškarca koji, ni manje ni više, peva pesmu maloj zavodnici! Ko zna šta se još tu dešavalo ili je stigao na vreme da prekine dalje dešavanje. Pojurio je ka salonu, više ne razmišljajući ni o čemu drugome sem o sopstvenoj želji da tog uljeza propusti kroz prste. I to smesta! Zatekao je krupnog, nepoznatog muškarca kako peva na sav glas. dok je ona kroz smeh gledala ka njemu. Taj pogled... kako ga gleda samo! Kako s e usuđuje da njega gleda na način kako je on žeieo da gleda njega, samo jednom, makar samo jednom!? Impulsivno je, u par brzih i krupnih koraka prišao muškarcu i ne obazirući se na njen preneraženi izraz lica, iznenada i precizno ga tresnuo šakom po licu. Bio je to brz i neverovatno jak udarac, toliko da ~ 45 ~

je nepoznati muškarac još jače utonuo u fotelju i instiktivno se uhvatio obema rukama za lice. Zabolelo ga je, naravno da jeste. Ali i njega je zaboleo ovaj neočekivani prizor u njegovom domu. Ova slika je trebala da bude deo njegovog doživljaja sa ovom devojkom, a ne privilegija u kojoj je uživao ovaj uljez. I znao je da je možda bila preterana reakcija ali on nije mogao protiv sebe. Besno se okrenuo ka njoj. Ona ga nije ni pogledala. To je bio drugi šok koji je doživeo ove večeri. Ona ga nije ni udostojila pogleda, bilo da je uplašena ili ljuta. Ne, ona je svu pažnju posvetila tom nepoznatom muškarcu. - Džede! - skočila je ka muškarcu i boljažljivo mu sklonila ruku sa lica. Džedovo lice je bilo u krvi. Ta krv je potekla iz nosa. Mora da je od siline udarca popucao neki manji kapilar. Onda se okrenula ka Greju. Optužujućim pogledom je zurila u njega. - Pobogu, šta se dešava!? - izletela je iz Grejove kuhinje simpatična plavokosa žena koja je pritrčala muškarcu koji se zvao Džed. Džed je prasnuo u smeh, iako su ga obe žene naizmenično brisale ubrusima. - Ne mogu da verujem! Auh, kada ovo budem prepričavao društvu iz kraja, biće smeha! - Znala sam da ti nije ništa dušo, takva planina od čoveka kao što si ti, može da preživi i da ga buldožer pregazi! - Oh, bože, izvini Džede, Mojra, izvinite ljudi! Kako mi je neprijatno! - Brenda se izvinjavala neprekidno gledajući preko ramena Ijutito u Greja, a Džed i Mojra su se smejali kao ludi. - Eh, da sam bar zbog tebe dobio batine, srećo! - Eto, neko je uradio nešto što sam odavno želela, da te tresne preko nosa! - Kako možete da se šalite u ovom trenutku!? - prekorila je svoje prijatelje Brenda dok je Grej, krajnje šokiran i crven od stida stajao kao skamenjen. - Čini mi se da je dobro prošao. Ako ništa drugo, imaće šta da priča društvu, kako je dobio batine zbog zb og tuđe cure - Mojra se zakikotala. - Nego, biću glavna faca, samo da znaš. Niko od njih nikada nije dobio batine zbog tuđe devojke. - Aha, glavna faco - rekla je Mojra i zvučno ga poljubila u obraz dok su se i dalje slatko smejali. - Ko zna šta je ovom čoveku palo na pamet. ~ 46 ~

Red je da se predstavimo. Ja sam Mojra Gir, Brendina najbolja prijateljica i posle ove nadahnute večeri, nameravam da to i ostanem, zbog dobre vaspitne metode koju je dobio ovaj dasa, Džed Gir, inače moj muž. Njega ste baš lično upoznali, na originalan način! - rekla je Mojra i pružila Greju ruku da se rukuju. On je pružio ruku, postiđen kao nikada pre u životu. - Ovo je... više nego neprijatno. Ne znam šta da vam kažem... Džed je ustao i pružio ruku, pri tom se izmakao kao da ponovo očekuje udarac, na šta je Mojra ponovo počela da se kikoće. - Ako se rukujemo, da li znači da smo zakopali ratne sekire, gospodine Čejs? Greju se činilo da da mu se ljulja tlo pod nogama. Kako je samo mogao da pogreši tako. U nastavku druženja, iako se slatko smejao na Džedove šale i Mojra bila ljubazna i divna, Grej je jedva uspevao da pogleda u oči Brendu. Bila je besna. Znao je, kada isprate goste, oluja, ne uragan, ga je tek čekao! Mislio je da će nakon kratke rasprave da se povuče u svoju sobu, a ispostavilo se da je Brenda njemu priredila još jedno neprijatno iznenađenje, kada mu je saopštila da izlazi. I s kim izlazi te večeri. - Šta si rekla? - mislio je da nije dobro čuo, a ona se smeškala samozadovoljno. - Rekla sam ti da izlazim večeras sa Dankanom. - Sa onim brbljivcem iz firme!? Pa, da li si ti normalna!? Sa njim! - Šta je bilo, Greje? Imaš li nešto protiv? Zašto? On je fin i pristojan, tvoj zaposleni, diplomirani arhitekta, duhovit i što je najvažnije, simpatičan mi je! Grej je bio besan. - Mlada damo, to nije pametno! Podbočila se pre nego što je odjurila u svoju sobu. - Ti ćeš da mi kažeš, ti koji zbog sitnice prebijaš ljude, a ovamo imaš na tone slika sa platinastim lepoticama u svim novinama? Znaš, da bi nekome davao moralne pridike, prvo moraš sam da si oličenje morala. Uostalom, imam pravo da izađem na piće sa momkom koji mi je simpatičan. Ne gledaj me tako, Greje! Ja se tebe ne bojim! Nimalo! I moju odluku ne možeš da promeniš! Odoh da se spremim! ~ 47 ~

Kako je žurila u svoju sobu da se spremi, čula je iza sebe Greja kako negoduje. Čak je izgovorio jednu psovku. Osmehnula se. Tako mu i treba! Kada je pogledala na zidni sat, uvidela je da već uveliko kasni sa pripremanjem za odlazak na sastanak sa Dankanom. Uzela je veš iz fioke, veliki frotirki peškir i užurbano ušla u kupatilo. Čak i pod jakim mlazom mlake vode nije mogla da smetne s uma sve što joj se izdogađalo. Imala je utisak da je Grej sve radio s namerom da je izbegne, da joj pokaže koliko je nebitna kao ličnost u njegovom životu. životu. Ipak, kada se setila kako je par puta uhvatila njegove poglede, u njima je mogla da spozna da nije baš tako nezainteresovan, kako se trudio da deluje. Nije mogla da mu zameri. On je ipak samo muškarac i to ne bilo kakav, već jedan od onih koji s pravom mogu da ponesu taj naziv u svakom smislu te reči. Ali, može da besni koliko god hoće, ona ima pravo da sama odlučuje šta joj se sviđa i šta želi da radi! Desetak minuta kasnije, izašla je iz kupatila, samo u donjem delu veša. Kosa joj je bila mokra i ona je snažno trljala peškirom, u nameri da je što pre osuši. Verovatno je zbog toga prečula bat koraka, koji su se velikom brzinom približavali njenoj sobi. Utoliko je njeno iznenađenje bilo veće, kada je shvatila da su se vrata naglo otvorila i da u njenu sobu, bez kucanja, uleće Grej, vanserijski besan i razdražen. Instiktivno je krenula da se zaštiti peškirom, međutim njeni drhtavi prsti su ga ispustili na pod. A onda je bilo prekasno za bilo kakavo skrivanje ili uzmicanje. Grej je dobio kompletan uvid u njeno polunago telo. Činilo se da ga je taj prizor sasvim iznenadio, jer je naglo zastao i stao kao hipnotisan da zuri u njene razgolićene grudi, koje su se lagano nadimale. Pod dejstvom njegovog pogleda, kao da su postale bujnije, dok je njena koža postajala hrapava i naježena. I tada se njoj činilo da je planeta prestala da se okreće, da je vreme stalo i da je ceo svet postao ovaj prostor u kome su samo njih nj ih dvoje postojali. U napetoj tišini sobe, čula je sopstvene odkucaje srca i videla je da je Grej zatečen i uznemiren. Kao da su oboje postali obamrli od šoka i uzbuđenosti. Gotovo da nisu ni disali, posmatrali su jedno drugo sa željom koja je bila praiskonska, primitivna i zaslepljujuća. Prepoznala je, i pored svog neiskustva, da je među njima zavladala sila nagona, ogoljena i bezumna, ona koja ne zna za stid i ne priznaje nikakave uslove. ~ 48 ~

Nije ni pomislila da podigne peškir sa poda, ili se na bilo koji način zaštiti od Grejovog pogleda. On je, sasvim slobodno, bez imalo ustručavanja, istraživao svaki prevoj na njenom vitkom, mladom i lepom telu. Kada je konačno pogledao u lice, lako je prepoznala sve znake svoje razuzdane čulnosti, koja je uslovila grč u stomaku i neverovatnu količinu energije koju, nije ni znala da poseduje u sopstvenom telu. Prosto je nestajala u njegovom pogledu, pronalazeću u njemu Grejovu žudnju, potpuno istu, jaku i razornu, kakvu je i sama osetila u sebi. Pre nego što je ijedno od njih dvoje moglo da reaguje, da nešto kaže ili učini, Grej se naglo okrenuo i izašao iz sobe. Sledećeg trenutka, čula ga je kako neobično brzo korača kroz hodnik, kao da beži od nje, ili još gore, od sebe samoga. Trgla se. Naglo je pokrenula svoje telo. Hladnoća je naterala da prosuši kosu i obuče pripremljenu haljinu, kao i dugačak, plišani mantil. Obula je cipele i odustala od preteranog šminkanja, s obzirom da su joj prsti podrhtavali, baš kao i čitavo telo. Kada je bila potpuno spremna, sišla je u prizemlje i krenula u salon, nepogrešivo procenjujući da će ga upravo tamo zateći, lako su staklena dvokrilna vrata salona bila širom otvorena, snažno je zakucala, već tim gestom mu najavljujući da će insistirati na razgovoru i suočavanju. Bio je okrenut ka prozoru, sa čašom pića. Ušla je u salon naglo i bučno, lupajući visokim potpeticama svojih elegantnih cipela o parket. - Šta želiš? - pitao je naizgled mirno, bez ijedne emocije u glasu a pri tom se nije ni okrenuo. Nije je ni udostojio svoje pažnje, ne onako kako je želela, kako je očekivala. - Želim jedan odgovor - izjavila je hrabro, nepokolebana njegovom odbojnošću. Kako joj nije ništa odgovorio, niti se pokrenuo, pročistila je grlo pre nego što je postavila p ostavila pitanje, glasom koji je na trenutak podrhtavao. - Imaš li naviku da svojim gostima upadaš u sobu nenajavljen, ili je to manir koji koristiš samo kada sam ja u pitanju? Ćutao je. Gledala je u ta široka leđa koja su bila okrenuta ka njoj. Nije ništa odgovorio. Rešila je da ga verbalno napadne daljim argumentima. - Ja jesam tvoj gost, ali dok sam tu, moja soba je moja intimna zona i neuviđajno je sa tvoje strane da je narušavaš, ma koji razlog bio u ~ 49 ~

pitanju! Tebi govorim, gospodine Čejs! Bio bi red da me udostojiš odgovora i pogledaš u oči, ako imaš imalo časti u sebi! Izgledalo je da nema nameru da se okrene. Ponovo zid tišine među njima. Onda se lagano okrenuo. Ni traga malopređašnjeg požudnog pogleda koji joj je uputio, kada su se suočili u njenoj sobi. Naprotiv, njegov pogled je bio hladan, kao dah ledene sibirske zime. - Da, sasvim si u pravu. Dugujem ti izvinjenje. - I to je sve? - Ne, nije. Ja odgovaram za tvoju sigurnost, tvom bratu. Zato sam upao u tvoju sobu, ljut i iznenađen saznanjem da nameravaš večeras da izađeš sa onim... kako se zove, Dankan, zar ne? - Ja sam punoletna osoba, samo da te podsetim - rekla je ljutito. - Jesi, ali si u osnovi lakomislena, mlada i nezrela devojka, koja misli da sve zna u životu, a u stvari ne zna ništa, baš ništa! Neopisivo si tvrdoglava i ne znam kako tvom bratu uspeva da izađe na kraj sa tobom! Mora da mu stalno priređuješ p riređuješ scene i stvaraš glavobolje! - Ti si bezobrazan i nadobudan tip koji svima drži predavanje i misli da je poprimio sve mudrosti ovoga sveta! Zašto me ne ostaviš na miru!? - Zato što neću da snosim posledice tvog neodgovornog ponašanja! Imam previše posla i problema, ne želim da se petljam sa uvrnutim idejama jedne tinejdžerke! - Ja nisam tinejdžerka! - skoro je vrisnula kada je povisla p ovisla ton i lupila nogom o pod iz sve snage. Podsmešljivo je pogledao. - Nisi? Pa, šta sada radiš? Histerišeš kao razmažena devojčica. - Odvratan si! Objasni mi jedno, zašto si protiv mojih izlazaka? Dankan je fin momak, za tvoju informaciju. - Jako fin! Gleda kako da te spakuje u svoj krevet! - Pa, šta ako je i tako, kako ti tvrdiš? Meni je već vreme da me neko spakuje u svoj krevet! Brada mu je zadrhtala od Ijutine. Znao je, ako prasne, biće još gore. - On dolazi po tebe, pretpostavljam? - pitao je ledenim glasom. - Ne, uzeću taksi. - Nećeš! Moj vozač... Prkinula ga je besno. ~ 50 ~

- Ne treba mi tvoj vozač! Za tvoju informaciju, imam vozačku

dozvolu! - Još bolje! Uzmi moj automobil. Pogledala ga je zgranuto. - Da li sam te dobro čula? - Jesi - rekao je umornim glasom i pružio joj ključeve automobila. Znala je i kog. Njegovog najomiljenijeg. A htela je baš ovih dana da ga pita za dozvolu da provoza taj automobil. Sada se radovala u sebi zbog prilike da će uživati sama u vožnji automobilom. Naravno, nije htela da mu pokaže koliko je oduševljena zbog toga. - Ako ništa drugo, nećeš zavisiti od volje tog Dankana kada budeš želela da se vratiš kući. A verujem da ćeš poželeti da se vratiš kući sama - dodao je. Zastala je pre nego n ego što je izašla praćena njegovim pogledom. pogledom. - Ne znam šta da ti kažem. Iznenadio si me. Prijatno. Mogu samo da ti se zahvalim. - Nemoj. Radim to iz sebičnih razloga - prošaputao je kada je već bio siguran da ne može da ga čuje.

~ 51 ~

IX

Nije mogla da veruje kakav je baksuz! Od svih ljudi u Bostonu, njoj je moralo da se dogodi da na nju naleti pijani vozač. Na sreću, ništa joj se nije dogodilo, čak ni ogrebotina. Ali automobil, on je imao ozbiljna oštećenja. Bilo joj je krivo, iako nije bila krivac u udesu. Prvo, veče je bilo prava katastrofa! Taj Dankan je neviđeni kreten! Ništa pametne da čuje, samo razmetanje ne baš mudrog čoveka, koji je na sve načine pokušavao da je dodirne. Naravno, vešto mu je izmicala, pitajući se, gde joj je bila pamet kada je prihvatila izlazak sa ovom nadmenim i navalentnim čovekom, koji ne zna šta je lepo ponašanje. Onda je, nakon nekog vremena, bezobrazno preporučivao da odu u njegov stan, da se bolje upoznaju! A tek na kraju večeri, na parking prostoru, jedva da je mogla da izbegne njegove nasrtaje i da vešto uskoči u automobil i ode što dalje od njega! I, na kraju, na nju je naleteo nesavestan vozač, očigledno u pripitom stanju. Neviđenom brzinom se sve izdešavalo, od udesa, preko uviđaja, davanja izjava na licu mesta policiji, do iznenada brzog dolaska Greja koji je ubrzao ceo proces i odvezao Brendu kući. Dok je vozio, oboje su ćutali a njegovi prsti su prosto pob eleli od siline kojom je stiskao upravljač vozila. Na kraju, uzeo je za ruku i odvukao u njenu sobu. Uzela je iz torbice lek. - Daj mi da vidim! - on je prišao, kako bi pročitao naziv leka. Odlično! - promrsio je, odlazeći u kupatilo po čašu vode. - Ovo može da posluži kroćenju besnih mačaka! - Stvarno si odvratan! - viknula je za njim. - Čak si doveo dvojicu policajaca! Moraju da te štite od jedne žene, od opasnosti da se zbog nje nađeš u žiži interesovanja medija i to žute štampe! Pa, jesu li zataškali slučaj da ne procuri u javnosti? Grej je došao do nje sa čašom vode u jednoj i tabletom u drugoj ruci. - Veruj mi, gospođice pod gasom, da oni trenutno rade u tvom interesu. Ne u mom. Više je u tvom interesu da se tako nešto ne pročuje. Misli na Marka - jasno se izrazio, pružajući dlan ka njoj, na kome je ležala tableta. - Hajde, popij ovaj sedativ, dobro će ti doći. ~ 52 ~

- Sklanjaj tu tabletu od mene, ti, kvazi doktore! Umiriću se tek kada

tebe budem ispratila iz moje sobe, kad ti vidim leđa! I šta ti je uopšte značilo to da policajci rade u mom interesu? - Znači da se ne bi dobro provela, kada bi nas ostavili da se sami obračunamo - bezobrazno se iscerio, ne bežeći od dvosmislenosti svog komentara. - Znači, da su profesionalno i brzo obavili svoj posao i da nisi zahvaljujući tome, morala da boraviš u stanici nekoliko sati zbog davanja izjave. Eto, to je prava istina. I još nešto, stvarno si divlja, sada ti verujem da si bila nemoguće dete. Jadan Mark, nije mu bilo lako sa tobom! - hteo je da krene, ali je ona vrisnula od besa. - A ne, ne ideš ti nigde! - viknula je, uklanjajući razbarušene pramenove kose sa lica. - Ostaćeš ovde, dok ne čuješ šta sve imam da ti kažem! Zastao je. - Stvarno? Pa zar ima još šta da se kaže? - uzvratio je, a ona je okretom savršene mirnoće, uzela čašu sa vodom sa stola, koju je Grej spustio za nju. Napravila se kao da hoće da otpije gutljaj, ali je, umesto toga, pljusnula svu vodu njemu u lice. - Hej! - pobunio se on, gledajući besno niz sebe. Voda se obilato slivala niz njegovu belu košulju i svetle farmerice. - Smatraj da si dobro prošao, bedniče! - Brenda je siktala na njega, pokazujući mu sve zube. - Samo mi daj razlog, i ova čaša će takođe završiti na tvom lepom licu! - Pa?! - Grej se samozadovoljno iscerio. - Mogu da progutam poneku pretnju, kada je kombinovana sa komplimentom! komplimentom! - Molim?! - Brenda očigledno nije bila svesna šta je izgovorila. - O čemu ti govoriš?! - O tome da si okarakterisala moje lice kao lepo! Tek tada je shvatila kako se maločas izrazila. - Mora da si to sanjao - promrmljala je prezrivo, sedajući na kauč. Bila je iznurena i iznervirana, jedva je vladala sobom. - Slušaj me dobro, Greje... - glas joj je odavao ozbiljnost i strogoću. - Možeš da misliš o meni šta god hoćeš. Možeš da nastaviš da veruješ u to da sam neuravnotežena, ali dobro pazi da do ušiju mog brata ne dođu tvoje paranoične optužbe! Da li si me razumeo?!

~ 53 ~

Obrisao je vodu sa sebe ubrusom koji je našao na stolici pored prozora i odbacio ga potom, a onda je i sam seo na stolicu. - Ima li u ovoj kući kafe? Ko kuva kafu od nas dvoje? Nećemo valjda da budimo poslugu zbog dve šoljice kafe? - ležerno je upitao, osvrćući se oko sebe. Brenda je načinila pokret kao da će skočiti na noge, ali se savladala u poslednjem trenutku. - Znam koji je tvoj problem, - iznenada joj je sinulo - osim što si uobraženi tiranin. - Baš me zanima - promrsio je Grej sarkastično, udobnije se smeštajući u stolici. - Ti nikada nisi iskren i zato ne umeš da to prepoznaš u drugima nadala se da mu je time nanela težak udarac. Međutim, on nije delovao naročito pogođeno. - I nikada nisi bio zaljubljen, sem ako ne računamo na to da si patološki zaljubljen u samoga sebe! - Kada govoriš o zaljubljivanju, dakle, misliš na partnersku ljubav? - Da! - U pravu si - hladnokrvno je priznao. - lako imam tridesetsedam godina, do sada nisam voleo nijednu ženu. Ali ne mislim da me ta činjenica čini manje sposobnim da tumačim tuđe emocije. U svakom slučaju, umem da prepoznam nedostatak pameti neke osobe, drskost ili neiskrenost! - U redu, sve je to lepo, a možeš li da uradiš nešto lepo i humano za druge ljude? - Šta si pod tim mislila? - pitao je posmatrajući je odjednom vrlo pažljivo. Hrabro ga je pogledala u oči. - Pusti me, Greje. - Ne razumem. - Pusti me da vodim svoj život! Hoću da pronađem muškarca sa kojim ću biti srećna! Pusti me već jednom da sama odlučujem ko je dobar za mene! - Ne mogu. - Nećeš! Dosta mi je i tebe i mog brata! Vaša bratska ljubav me davi, guši, ne da mi da se osetim kao punoletna osoba! - Moja bratska ljubav? - ponovio je tiho. ~ 54 ~

Ona je ustala, otvorila vrata svoje sobe širom i prosiktala: - Ma daj, nemoj da se praviš kao neko ko ne razume stvari! Smeškao se i zagledao u nju. - Sećaš li se šta si mi rekla, jednom? Trgnula se. - Kada bih se sećala svega što sam izgovorila u svojoj prošlosti, gde bih završila? Nemam toliko dobru memoriju, samo da znaš! - Imaš problem sa pamćenjem, a tačno znaš o čemu pričam i zbog toga si besna? Čudno. Onda, kako možeš da mi opišeš naš poljubac? Uzgred, tvoj prvi poljubac, koji si, koliko znam, poklonila meni? Bilo je doze nekog samozadovoljstva u njegovom glasu. To je nerviralo. Pa, šta on misli, da je poseban, neodoljiv i da drugi muškarac ne bi mogao da se pojavi u njenom životu? Stvarno je bio arogantan! - Tada sam jednostavno bila tako raspoložena. Sviđalo mi se da se ljubim sa tobom. Bilo je lepo. - Lepo? - Naravno. Znala je da je izraz na njegovom licu bio pouzdani znak da je ljut, zato se potrudila da joj osmeh izgleda iskreno i nehajno. - Ljubljenje sa zgodnim momkom je uvek lepo iskustvo. I zato mislim da je najbolje za oboje da stvari ostanu takve kakve jesu. Dakle, bilo je kratko i slatko. Bilo je. - Stvari nisu takve kakve jesu. Svi se menjaju. Ja sam se promenio. I ti si drugačija. - Stvarno veruješ u to? Ma, daj, to je bilo detinjasto, priznaj da jeste. Zašto bi oboje, na kraju krajeva, morali da se opterećujemo sasvim nevažnim detaljima iz prošlosti? Potapšala ga je po ruci i pokušala da se udalji, ali je on uhvatio za nadlakticu, neverovatno brzo i spretno. - Bilo je više od toga. Njegova ljutnja je bila vidljiva. U stvari, nije ni pokušao da prikrije da ga njene reči ljute. - Bilo je više od toga - ponovio je naizged mirno. - Nije i ne želim da bude.

~ 55 ~

- Što sad? Ovo je neka tvoja, nova igra? Kažeš da je bilo lepo, ali da

nisi zainteresovana da ponoviš? Zašto onda izlaziš sa momcima nego da bi ponovila poljubac? Da, ukratko, to bi b i bilo to. Prava suština. - Pa, ako nemaš ništa protiv, ja ne bih produžila sa ovom pričom. - Znam šta si osećala kad sam te dodirnuo. Želim te od prvog trenutka kad sam te ugledao. Ruke su joj malaksale, jednostavno su pale niz njeno telo. - To nije tačno. Mislim da se varaš. - Ne varam se. Nimalo. Od prvog trenutka kao da me je pogodio grom. Uzdrmao me je od glave do pete. Stavila je ruku na srce, kao da je postojala opasnost da iskoči iz njenih grudi. - Nije fer s tvoje strane, to šta mi govoriš. Govoriš, ali se sve svodi na jednu ispraznu priču! - Možda. Hajde da proverimo, nešto... Kratko se osmehnuo, pogled mu je postao topliji. Privukao je sebi. Stajali su jedno uz drugo. Dok su tako stajali jedno uz drugo, treperio je svaki centimetar njenog tela. Osmeh se pojavio na njegovim usnama, potom su se te usne prosto obrušile na njene. Strastvene i tople. Poljubac je bio nežan, neodoljivo zavodljiv, opijao je sva čula dok su njegove ruke polako i nežno klizile pod njenim telom. Dodir muškarca, Brenda je pomislila maglovito. Da, to je dodir muškarca koji je j e dovoljno samouveren i strpljiv da se ne žuri, dovoljno siguran da na raspolaganju ima sve vreme ovoga sveta. Usnama je, poput svile, nežno milovao njene. Činilo joj se, da se malo-pomalo i temeljito topi, sve u njoj: telo i volja, srce i um. Nije joj preostao nikakav izbor nego da se preda. Kad se odmaknuo od nje, oči su joj bile zamagljene, usne razdvojene. - Brenda? - Mmm... - To nije reakcija žene koja nije zainteresovana. Uspela je da stavi ruku na njegovo rame, ali ga nije odgurnula. - To stvarno nije bilo fer. - Zašto? ~ 56 ~

- Zato što... Ovo je od samoga početka jedna velika greška! Ti i ja

smo... prijatelji! Zato što u meni gledaš samo balavicu koju treba da čuvaš, čak i od nje same. jer je opasana po okolinu i sopstvenu bezbednost! Povukao je tako snažno da je izgubila ravnotežu i svom silinom se zabila u njega. Zagrlio je, povukao za kosu i poljubio. Ne nežno i toplo, već grubo i krajnje strastveno. Otimala se, šokirana time da je potpuno onemogućio svaki njen pokret. Osetila je njegovu ljutnju, a onda, iznenada je pustio. - Ovako ljubim žene prema kojima ne osećam prijateljstvo. Odgurnula ga je, besna, na ivici suza. - Izlazi odmah iz moje sobe! Odmah! Ti si najveća budala na ovome svetu! Ni sam ne znaš šta u stvari hoćeš od mene, od sebe! Prestani da prosipaš fraze, ostavi me na miru i gubi se odavde, budalo! - Brenda? - Napolje! - prodrala se iz petinih žila. Nekoliko trenutaka, kao da se dvoumio da li da još nešto kaže ili ne. Ustao je i krenuo ka vratima. Izlazeći iz njene sobe, Grej ju je okrznuo nekim nedefinisanim pogledom, ali nije rekao ni reč. Brenda nije odolela i jače je zalupila vratima za njim. Istog trenutka se leđima oslonila na zid. Shvatila je da joj kolena podrhtavaju, da nije stabilna na nogama. Otkrila je i da joj srce ubrzano kuca. Pred očima su joj igrale njegove usne, za koje je nalazila da su neverovatno primamljive. Obećavale su zanos, pod nekim drugim okolnostima su mogle da predstavljaju nepresušni izvor zadovoljstva. Porazilo je otkriće da je želela da im oseti ukus. Pomisao na mogućnost da se nađe u Grejevom zagrljaju nije je ostavljala ravnodušnom. Naprotiv, uznemiravala ju je na zabrinjavajući način. I zbog toga se osećala očajno. - Mora da sam sišla sa uma - glasno je izgovorila i zaputila se u kupatilo. Iskreno se nadala da će hladan tuš uspeti da razbistri njenu usijanu glavu. Nešto kasnije, smatrajući da je već dovoljno kasno i da se Grej povukao u svoju sobu, gotovo nečujno je izašla iz sobe u nameri da u kuhinji nađe nešto za jelo i eventualno popije čašu mleka pre spavanja. Zatekla je slika Greja koji zamišljeno sedi za kuhinjskim stolom sa čašom mleka u ruci. Okrznuo je nehajno pogledom. - Mislila sam da si otišao na spavanje. ~ 57 ~

Uzdahnuo je slegnuvši ramenima. - Nakon burne rasprave sa tobom? Nema šanse. Mora da mi je pritisak skočio do plafona. - Nisam htela raspravu. - Ni ja. Ogrnuta frotirskim mantilom i sa još uvek mokrom kosom, uzela je iz frižidera mleko i nasula ga u čašu. Sela je preko puta Greja za sto, pri tom je prikovala svoj pogled na njegovo lice. Ono joj se učinilo lepše nego ikada pre. Poželela je da ga ljubi, da ga dodiruje. Osećanja su plamtela u njoj. Pomislila je da se nalazila na putu da se zaljubi u Greja. Ponovo. Ništa ne bi bilo prirodnije od toga. Zar je mogla, pored njega, da voli nekog drugog? Ko je mogao da se meri sa njim? - Izgledaš kao neko kome nije danas bio dobar dan. - I nije. A ti? - Šta sa mnom? - Nešto se dogodilo i tebi, vidim to. - Varaš se, sve je u redu. - Moraću da ti verujem na reč! - na trenutak se vragolasto osmehnuo. - Naučio sam lekciju od malopre! Moram da budem tolerantniji prema tebi. Da ti verujem. I u stvari ne znam šta da mislim o svemu. Ovo je čudna situacija, za oboje, zar ne? Podigla je glavu i iznova mu se zagledala u lice. Tada ju je obuzela luda želja da stekne njegovo poverenje, da bude ona kojoj se neprestano osmehuje, sa kojom intimno razgovara, kojoj otkriva svoje tajne. Poželela je i da bude ona sa kojom vodi ljubav... - Pocrvenela si - iz zanetosti je prenuo njegov zadirkujući glas. Znaš, stvarno sam obožavao taj automobil. - Oh, bože! Izvinjavam se zbog automobila. Zaista, nisam kriva za udes. Uozbiljio se. Stresao se pri pomisli da je stvarno moglo nešto da joj se dogodi. - Znam! Iskreno, baš me briga za automobil. Do vraga, to je nebitna stvar! Tvoj život je bio u pitanju! Mogla si da stradaš!

~ 58 ~

- Čini mi se da malo više preteruješ, nije bilo tako strašno. Tip je

samo okrznuo automobil, dakle, to je daleko od strašne saobraćajne nesreće. - Ali je moglo da bude i mnogo, mnogo gore od toga! - stavio je ruku na čelo. - Bože, Brenda, ala si me uplašila! Skratila si mi život za nekoliko godina. - Znam, pomislio si, kako da izađeš na oči mom bratu. - Da je samo to! Zar nisi pomislila da mi je stalo do tebe, da sam premro od straha dok sam čekao da te vidim!? I da se uverim da je sa tobom sve u redu! - Tvoje misli nisu sasvim bratske, zar ne? - otvoreno ga je upitala, sa dozom drskosti i provokacije. - Ne, nisu! Nikada nisam imao ambiciju da sa ženama sklapam prijateljstva. Posebno ne sa onima koje su lepe i atraktivne, kao što je to sa tobom slučaj. Ali isto tako, nikada ne bih mogao svom prijatelju da zabodem nož u leđa! Razumeš? Ja sam odgovoran za tebe, tvoju bezbednost, a ne mogu da se oduprem tome da si devojka koja me privlači! Malopre se svađamo kao bez duše, u stanju smo da pobacamo stvari jedno na drugo, sikćemo kao dva besna psa, verovatno smo svu poslugu probudili. Ja... nisam siguran šta smem, a šta ne smem da uradim, kada si ti u pitanju. Jednostavno, suviše sam svestan tebe, tvoje privlačnosti. Ostala je bez daha. - Ti to ozbiljno? - prošaputala je. - Najozbiljnije! Imponovao bi joj taj kompliment, da čitavim bićem nije slutila da je on izgovoren kao nešto što je nemoguće i nečasno. Ukrstila je ruke preko grudi i podozrivo se zagledala u njegovo lice. Potpuno neočekivano, preko njegovog lica je preleteo tužan izraz. - Da, mora da je to posledica dužeg uzdržavanja od seksa. Ja sam ti poremetila planove, očigledno. Uz to, verovatno te privlačim iz razloga, što ti ostale trenutno nisu dostupne. Znam te dobro Greje, žene su samo prolazna stvar u tvom životu. Avanture u koje ulećeš na brzaka, dok ti ne dosade! - A, ne, nipošto... - odmahnuo je glavom i dečački se osmehnuo. Ništa tome slično. Ja, naime, sanjam o tome da osvojim ženu, pre nego što je odvedeni u krevet, umesto da ona sama uskoči u njega, u želji za još jednom strastvenom avanturom. Sanjam o tome da se borim za ~ 59 ~

njenu naklonost, za njenu ljubav. Maštam o tome da sa svojom partnerkom vodim ljubav, u koju će biti uključene i emocije, a ne samo potrebe tela. Želeo bih da doživim da ta žena, pored mene, oseti nešto što nije ni sa kim drugim. Da mi se zagleda u oči, da prepozna sve u meni, i da kaže da me voli zbog onoga što vidi. - Ne mogu da verujem. - Šta ne veruješ? - U sopstveni sluh! Ti govoriš o ljubavi? Neverovatno! Odmahnuo je rukom. Ustao je i pogledao je umorno. - Laku noć, Brenda. Umoran sam da se raspravljam i mudrujem sa tobom. I nemam više snage za razgovor. - Šta je sa onom pričom da te... privlačim? - Ništa, običan komentar. Možda sam želeo da imaš svoju malu satisfakciju, ako uzmeš u obzir kako sam se poneo prema tebi pre... dosta godina. Bila je na rubu suza. - Znači, ostaješ na rečima, bez načina da reči pretvoriš u dela? Pogledala ga je drsko, a on je umorno uzdahnuo. - Da, baš tako. - Bežiš! - Možda. - Samo napred, beži, kukavic e! - vrisnula je i odjurila u svoju sobu zalupivši vrata za sobom, toliko bučno da je sva posluga u kući morala da čuje taj strahoviti tresak. Seo je bez imalo snage na sofu i zagnjurio glavu u šake. Bože! Ovako više ne ide. Kako ga samo provocira i namerno navodi da se slomi i priđe joj, onako kako želi odavno da je u njenoj blizini: kao muškarac koji želi da bude sa ženom koja ga privlači do ludila. Ustao je, izmučen mislima, željom koja ne prestaje, nošen neverovatno jakom energijom koja je bila proizvod žudnje i kolala njegovim venama. Ne! Zastao je na pola puta do njene sobe. Da! Ne može više, ona je najjače iskušenje na koje je naišao u celom svom životu. Mark! Do vraga, sve neka ide do vraga! Njegovi koraci su postali krupniji i odlučniji. Išao je, u susret svojoj sudbini, propasti ili pobedi. Iznenadila se kada je čula njegov glas pred vratima svoje sobe. Brzo je obrisala suze. Nije bila sigurna da li da mu otvori vrata ili ne. ~ 60 ~

- Znam da si tu i da ne spavaš - začula je njegov glas iza zatvorenih

vrata i tog momenta je pružila ruku ka bravi da bi se narednog trenutka vrata otvorila. - Šta da radim sa tobom? - uzdahnuo je. Bilo je to više pitanje koje je uputio samom sebi nego njoj. Držala je glavu pognutu tako da nije mogao da joj vidi lice. - Ne moraš ništa. Ništa što ti nećeš - promucala je na ivici suza. Pokušao je da joj podigne glavu i vidi lice, ali se ona otrgla i naglo krenula ka dvosedu pored prozora. Zatvorio je vrata za sobom i krenuo ka njoj. Srce mu je tuklo kao pomahnitalo. Znao je, samom sebi je položio oružje, ona je ta koja je njega tako lako razoružala. Nije mogao da bude imun na njenu mladost i lepotu. Kao da bi ijedan normalan muškarac na njegovom mestu mogao da joj odoli. Sedela je sklupčana na dvosedu. Seo je sa njene leve strane, nedaleko od nje. Izgledala je bespomoćno, toliko da je sam osetio kako mu se grlo steže. Imao je neodoljivu želju da je zgrabi svom svojom snagom i zarije lice u njenu kosu. Onda, mogao bi da stane ceo svet, ne bi mu bilo važno. Par trenutaka se dvoumio, a onda je uzeo i stavio njenu hladnu šaku na svoju toplu. - Nije trebalo da ulaziš ako si mislio da me sažaljevaš, kao neki nesrećan slučaj - rekla je brišući suze, koje nikako nije mog la da zaustavi. - Daleko od toga da te sažaljevam. Morao sam da te vidim, i uverim se da ćeš da budeš dobro - rekao je nežnim glasom, tako je iznenadivši. Nije ni u snu mogla da predvidi da je u stanju da joj se nežnim glasom obraća. - Smatraj da si video i zaključio da sam dobro. U stvari, biću dobro ponosno je rekla. - Znam da hoćeš - dalja nežnost u njegovom glasu je potpuno slomila. Ponovo je počela da se mršti, a par trenutaka kasnije, tople suze su skliznule niz njene crvene obraze. - Dođi kod mene - Grej je povukao u zagrljaj. - Nisam dete koje treba da tešiš - mrmljala je poput uvređenog deteta, ali ga je poslušala. Približila se i završila u njegovom zagrljaju. To je ionako bilo jedino mesto na svetu, gde je želela da bude. ~ 61 ~

- Oh, bože, znam da nisi dete. Zar misliš da nisam postao itekako svestan, toga? - rekao je slomljenim glasom.

Njegove reči su je ostavile bez daha, ali blizina njegovog tela joj je prijala. Oslonila je glavu na njegove grudi i pomislila kako bi mogla da sklopi oči i utone u večni san. Ne bi joj bilo žao. Ta pomisao je izazvala novi nalet suza. - Hej, šta je sad? - prošaputao je. - Ja sam tu. Kajem se za svaku ružnu reč koju sam ti uputio. I kajem se što sam slab, slab prema tebi. Ali se ne stidim toga da ti priznam, suviše sam slab na tebe. Izvio je ruku i obrisao joj suze, a potom je pokupio vlažne pramenove njene kose i stavio ih iza uva. Gledao je u njen pravilan profil i pomislio kako ga neodoljivo podseća na anđela. an đela. - Ovo je previše za mene. Prvo me grubo odbijaš od sebe, a sada me grliš, kao da sam jedina stvar na ovome svetu koja ti je potrebna. To stvarno nije fer. Taj nagli preokret u tvom ponašanju ja ne mogu to da pratim. Ne mogu da podnesem. Plašim se. - Čega? - pitao je tiho. - Da ćeš nestati. Da ćeš da me ostaviš. - Kao da bih mogao. Došao sam do one tačke kada sam nemoćan da se zaustavim. Voleo bih da mogu, da sam karakteran čovek, da držim reč, ali ja ne mogu više. Zbog tebe ne mogu da spavam. Vidim te podjednako jasno u snu, baš kao na javi. Dan počinje sa tobom, dan se završava sa tobom... Sada razumem kada neko kaže: ti si mi u krvi. To je taj osećaj, koji ja imam, kada si ti u pitanju. - Ovo... ovo je previše za mene. Šta ako ne budem umela da odgovorim na tvoje želje? Ja... nemam nikakvog iskustva. Samo sam glumila da sve znam. U stvari, ja ne znam ništa - prošaputala je nakon što je duboko uzdahnula. - Ne misli na to, jer ja sam tu i ti si tu. I samo je to jedino važno tepao joj je i mazio je, a nj njeno eno srce se topilo. Bol koji je do malopre pritiskao njene grudi, lagano je popuštao. Otvorila je oči i pogledala ga svojim, od suza zamagljenim pogledom, u kome su se videli poverenje, želja i zaljubljenost. To je za njega bio izazov kom nije mogao, a sada, i nije želeo, da se odupre. Toplina njegovog čvrstog dodira, najednom ju je ispunila osećajem sigurnosti. To je to. On je taj kome se prepušta. I neće razmišljati o posledicama. One ne postoje sada. Sutra... ~ 62 ~

Upitno je pogledao. - Jesi li se predomislila? Oborila je pogled. - Samo me je obuzela trema. Ne želim da te razočaram. Smešeći se, poljubio joj je vrhove prstiju. - Da me razočaraš? To je nemoguće. Šta, ako se i ja osećam pomalo uplašeno? - Ti? - zavrtela je glavom u neverici. n everici. - To nije moguće. - Moguće je. Plašim se mogućnosti da nisam dovoljno dobar za tebe. Da neću biti dovoljno obazriv za tvoj prvi put. Da ćeš se predomisliti i tako me ostaviti na ivici provalije. Samog. - Neću se predomisliti. - A ti me nećeš razočarati - umirio je najpre recima, potom i dugim poljupcem kojim je zarobio njene usne. Jedva je sebe naterao da se odvoji od nje. Da uspori. Da je ne uplaši. Da joj da dovoljno vremena da se prilagodi. Kada ga je rukama obgrlila oko vrata, oslonivši se celim telom na njega, razum kao da ga je na trenutak napustio. Stegao je uz sebe, snažno i posesivno. Želeo je da je polako zavodi, ali mu je za to bila potrebna dodatna snaga, ona koju više nije imao. Ustao je i poneo na njen krevet. Položio je nežno na krevet, onda je i sam legao pored nje. Milovao je nežno, a onda je potražio njene usne. Ljubio je dugo i polako, beskrajno nežno i s ljubavlju. Odbacio je njen bade mantil u stranu zadovoljno posmatrajući njeno telo. Zatim je nastavio da je ljubi i miluje. Iskusnim pokretima izazivao je sve veće uzbuđenje u njoj. Ruke su mu skliznule na njena ramena, pa niz mišice povlačeći naniže bretele spavaćice. Dodirivao ju je iskusno, budeći u njoj strast. Gubila je kontrolu. Strast je potpuno ovladala njome. Bez ustručavanja je doticala njegovo telo privlačeći ga sebi u vrtoglavom zanosu. Njegove usne zaustavile su se na njenim grudima i zastao joj je dah. Dok se borila sa osećanjima, njegova ruka klizila je niz njen stomak. Sledećeg trenutka taj mali, intimni komad veša bio je na podu. Brenda je zaječala osetivši njegove prste, dok joj je j e šaputao umirujuće reci. Nikada u životu nije osetila tako snažno i potpuno zadovoljstvo. Sve u njoj odjednom je bilo u potpunom skladu i sve usmereno na njega. Obrela se u novom, nepoznatom svetu u kome ne postoje misli, samo osećanja. ~ 63 ~

Grej nije žurio. Posmatrao je tako uzbuđenu, spremnu da mu se preda. Šapućući njeno ime, pritisnuo ju je svom težinom svoga snažnog tela. Iz njenog grla oteo se prigušeni krik. On je čekao, nepomičan. Ona se polako pokrenula i zadrhtala. - Molim te, nemoj da odustaneš... ne sada. Želim to, želim sa tobom. Kako ne razumeš, samo mogu sa tobom... Raznežen, obuzet strašću koja je bila ista ona, koja je i na njenom licu bila ispisana, uronio je u njeno telo do kraja, držeći je snažnim rukama čvrsto pripijenu uz sebe. - Grej! - srce samo što joj nije stalo, a njeno neiskusno telo treperelo je od eksplozije oslobođene strasti. Prigušeno ga je dozvala, a potom ga je dočekala spremno, uzdižući se, da bi sledećeg trenutka vrhunac zajedno dostigli. Grej je nije ispuštao iz zagrljaja. Bila je zadovoljna i srećna, nikada se pre nije osetila tako kompletnom, činilo joj se da ne oseća težinu njegovog tela dok je lagano prelazila prstima p rstima po napetim mišićima njegovih leđa. Vreme je prolazilo, a oni su nepokretno ležali dok im se dah mešao, a mišići polako opuštali. Najzad se odvojio od nje povlačeći je za sobom. Ona mu se osmehnula, a on je privukao njenu glavu na svoje grudi. - Zašto ja, Brenda? - želeo je da zna. Zato što ga voli, zato što ne može da zamislim nijednog drugog muškarca na njegovom mestu, zato što je bila oduvek njegova i nakon ovoga, neće je imati ni jedan drugi, sem njega! To je želela da mu kaže. Ali, nije mogla. On nije tip muškarca koji želi ljubavne izjave, zakletve i samo jednu ženu uz sebe. On to ne ume. Prosto, nije takav. - Zato... što mi se sviđaš. Mislim, kao muškarac koji me privlači. Zar nije važno ženi da prvi put bude sa muškarcem koji joj se sviđa i pri tom ima iskustva? Namrštio se kao da mu se nije dopao odgovor, ali nije želeo da komentariše. Umesto toga, gledao je u nju, lepu, sa smaragdnozelenim očima i usnama nateklim od poljubaca. Oslonio se na lakat. Njena meka koža je odisala aromom vanile, a tek obline! Podigao je prekrivač da bi joj video telo. - Šta to radiš? - pobunila se promuklim p romuklim glasom. glasom. - Divim se poklonu koji si mi dala - rekao je uzdahnuvši. - Čini mi se da je rano za ironiju. Ili kajanje. Svakako da tebi nije prvi put da imaš devicu u krevetu. ~ 64 ~

- U stvari... jeste. I uopšte nisam ironičan. Ali jesam fasciniran.

I duboko je dirnut, obuzet njom, sada bespovratno, gotovo na ivici da izgubi razum zbog nje! I ne može više da je pusti od sebe! I ne zna kako da pogleda u oči njenom bratu! Pomislio je, ali nije ništa od toga izgovorio. Silno je želela da odvrati pažnju od sebe, zato je upitala: - Kako je tebi bilo prvi put? Osmehnuo se. - Ni izbliza ovom doživljaju koji smo podelili. Moraš da se složiš u jednom: doživeli smo oboje neponovljivo iskustvo. Ali i dalje mi nisi sasvim odgovorila na pitanje, zašto si nešto tako vredno poklonila baš meni? Želeo je da mu kaže makar nešto nalik na nežnost, nešto što bi zvučalo romantično. Ćutala je. Od kada ga je upoznala, samo je jedno želela, ovaj poseban trenutak u kome bi se predala i poklonila mu sebe, jer se, sada je shvatila, čuvala za njega sve ovo vreme. - A zašto da ne? Sve se nekako uklopilo: nas dvoje sami, ti poželjan muškarac, ja spremna da postanem žena. žen a. Nije znao kako da se nosi sa njenim rečima. Primetio je da joj podrhtava donja usna dok je to izgovarala. Ona laže! Setio se njenih reči: Jednoga dana, udaću se za tebe. Ne, ona ga laže. Bila je zaljubljena u njega kao devojčurak. Mora da i sada nešto oseća za njega, jer ne spada u devojke koje tako lako uskaču u krevet muškarca. Uostalom, tako dugo je čuvala svoju nevinost. Ona nije htela da bude sa bilo kim, bila je sa njim. Ima to svoju težinu. Nije ona poput drugih devojaka koje vole da eksperimetišu, čak i kada je seks u pitanju. Ne ona. Ona nije takva! - Nikada neću zaboraviti ovaj dan - priznao je. Položila je ruku na njegovo nj egovo rame, ozbiljno ga pogledavši. - Nikada to nećeš zaboraviti, zato što je bilo dobro ili zato što je bilo loše? Mora da se šali! Tek sada je silno žudeo za njom kada su vodili ljubav. Više ne može da zamisli drugu sa kojom će deliti ovu intimnost. Tačnije, ne može i ne namerava. Trgnuo se. - Mila, ne znam kako da ti kažem, ono što sada mislim.. ~ 65 ~

Primetio je da se ukočila u strahu od onoga što bi mogla da čuje od njega. - U redu je, ja sam velika, mogu da razumem, na kraju... ti si navikao na iskusnije. Poljubio je naglo, shvativši da je odmah prihvatila njegov poljubac i da se potpuno privila uz njega svojim telom uz uzdah. Nakon poljupca se zagledao u njene snene oči. - Ne treba mi iskusnija. Ne treba mi druga. Ne mogu da opišem kako deluješ na mene, to me plaši. Jer, ovo je nešto posebno, najposebnije što sam iskusio sa nekom ženom. Zato te molim, nemoj da me odbaciš. Ako me još uvek želiš, imaš me. Koliko god budeš ti poželela. Prepuštam ti se, na milost i nemilost! Ćutala je ne prestajući da zuri u njegovo lice. Njegove reči, kako zvuče dobro. - Tako si lepa - palcem je prešao po njenim ustima, sad ozbiljnog lica. - Pitam se znaš li koliko si lepa. I znaš li, koliko si me usrećila. Bila je na rubu suza. - I meni je bilo divno i mislim da bih želela da ponovimo opet. Mislim kada budeš hteo... mogao... Prasnuo je u smeh i prebacio je preko svog tela. - Oh, bože! Šta da radim sa tobom? Ubićeš me svojom iskrenošću, temperamentom, jednostavno me obaraš s nogu! Kasnije, on je mimo ležao netremice gledajući njeno usnulo lice i osmeh mu je zaigrao na usnama. Dok ju je posmatrao kako spava, znao je da je voli. Bio je siguran u to da bi se bilo kada zaljubio u tu luckastu devojku. Voleo bi je, kao i sada, jednostavnom, potpunom ljubavlju. Nije znao kako se to dogodilo, ali su sva pomešana osećanja u vezi sa njom imala samo jedno ime: ljubav. Nije očekivao da će to ovako doživeti. Osećanja su se gotovo neprimetno uvukla u njega. Zaljubio se! Ipak, morao je svim silama da se uzdržava da joj to ne kaže. Još uvek ne. Bilo je prerano, njen razum bi to odbacio kao neistinu. Nije želeo da ona pomisli da su njegova osećanja posledica toga što su vodili ljubav. Morao je da čeka, da ona postane sigurna u sebe i u ono što oseća. Zasad je postigao mnogo. Pokazao joj je kako muškarac i žena mogu da dožive nešto veličanstveno. U nastupu posesivnosti, on je jače zagrlio. Brenda se promeškoljila u snu priljubivši lice uz njegove grudi. Možda je to prava ~ 66 ~

pobeda, pomislio je Grej, to što je uspeo da stekne njeno poverenje, a ljubav će doći ako joj da dovoljno vremena da se razvije. Otvorila je oči. Grej je sa njom. Znači, nije sanjala. Sve je doživela, sve ono o čemu je godinama sanjala da će jednoga dana, doživeti baš sa njim. Bio je budan. I on je gledao u nju. Brenda je ugledala čežnju u njegovim očima i osetila plamenove strasti kako struje kroz njeno telo. Već sledećeg trenutka spustio je poljubac na njene usne. Njegove snažne ruke obavile su se oko njenog tela privlačeći je sasvim uza se. Brenda je zadrhtala kada je osetila njegove nežne poljupce na svojim grudima. Instinktivno je obuhvatila njegova čvrsta ramena. Osećala je kako iz njegovog tela izbija toplina. Njegovi poljupci bili su lagani i nežni, pa je Brenda uzdahnula od zadovoljstva. Zaboravila je na sve osim na njega i na strast koju je budio b udio u njoj. - Zar ne moraš na posao? I ja, zar ne moram i ja na posao? - upitala ga je glasom isprekidanim od strasti. - Malo kasnije - promrmljao je. - Neću da žurimo. Uostalom, ne moramo danas na posao. Htela je da se pobuni, ali je odustala ugledavši njegov pogled taman od želje. Kada su im se usne konačno spojile, ona je osetila da tone. t one. Dodir njegovih usana je kao struja udario u njeno srce, a odatle jurnuo po celom telu. Uskoro je svaka misao nestala, mogla je samo da se usredsredi na njegove poljupce. Puls joj je tukao u nepravilnim razmacima. Znala je da tu želju samo on može da zadovolji. Počela je da ga miluje, prvo bojažljivo, a onda sve sigurnije. Videla je da mu njen dodir prija i zato se sve više oslobađala, sa svakim narednim pokretom svojih ruku. Nesigurnosti je nestalo, osećala je samo uzbuđenje u iščekivanju onoga što će uslediti. Zagrlio je privlačeći je uz sebe tako jako da je osetila svu snagu njegove želje. Kada je prekrio svojim vrelim telom, mislila je da će eksplodirati. Prepustila se njegovom ritmu, dozvolila je da je vodi i izgubila se u dubinama njegovih očiju. Osećala je da zadovoljstvo u njoj raste, a zatim se pretvara u eksploziju kakvu nikada nije doživela. Ta eksplozija donela joj je olakšanje i zadovoljenje. Po njegovom licu i osmehu znala je da i on doživljava isto. - Nikada nikoga nisam želeo kao tebe. I nikada neću želeti drugu promrmljao je.

~ 67 ~

U očima je osećala suze. Volela bi da je tako. Da je zauvek potrebna ovom muškarcu. Jer, znala je, ona više nikada neće poželeti nekog drugog. Za nju postoji samo on.

~ 68 ~

X

- Ja više nisam normalan čovek! - Kako si došao do tako, epohalnog odkrića? - Edi nije propusto

priliku da zadirkuje Grej koji je stajao pored prozora u svojoj kancelariji i nervozno vrteo glavom. - Reći ću ti samo u jednoj reči, šta je uzrok mog ludila... - Ne moraš, znam! Pa, imam i ja oči, druže! - prekinuo ga je Edi dok se smejurio. - Znaš? Onda... kako znaš? Mislim, nije valjda tako očigledno? Čekaj, zna li još neko? Edi, prestani da se smeješ, nisam više pri sebi, potpuno sam propao! Šta da kažem Marku? - Kaži mu istinu, da si zaljubljen u njegovu sestru, kao što je i ona zaljubljena u tebe. To je jedino rešenje. Grej je huknuo. - Kako sam iskomplikovao sebi život! - I o tome imam svoju teoriju. - Ma, daj, ostavi se duhovitosti! Imaš li pojma koliko sam se zaglibio do guše? Jeste, to je tačno, lud sam za njom. Zaljubljen, ljubomoran, posesivan... - Sve mi je jasno! Odavno! Prvo si je poljubio kada je bila devojčica, onda je treznio kada je preterala sa pićem, preživeli ste zemljotres, svađali ste se zbog Dankana, slupala ti je omiljeni automobil, umalo si nokautirao njenog prijatelja u nastupu ljubomore i na kraju si je... zaveo! Kakva priča! Pravo pitanje je: šta sad nameravaš? - Nemam pojma! Očekujem da me Mark sravni sa zemljom. Ne znam kako da ga pogledam u oči, imao je poverenja u mene da ću da sačuvam čast njegove sestre, a ja sam je... odvukao u krevet! - Ili ona tebe? - nacerio se Edi. - Ma, ućuti čoveče, ne znam šta da radim! Mark stiže za par dana, ne mogu da zamislim da je odvede! - Zaključaj je, ne daj joj da ode, zaprosi je, napravi joj bebu! Imaš sto varijanti, uradi nešto, ne puštaj je nikako! Ne daj joj da ode! Ona je tvoja! - Misliš da bi pristala da se uda za mene? ~ 69 ~

- Ne umem da predskazujem budućnost, mada mi je tvoja bliska

budućnost nekako predvidljiva. Hej, ne lupaj toliko glavu! Znaš li kako te tvoja devojka gleda? Zaljubljeno! A kako ti nju gledaš? Sa obožavanjem! Dakle, pitaj je, ne verujem da bi te odbila. Pre će biti da ona jedva čeka da je pitaš. Uostalom, zar ti jednom davno nije rekla, da će se jednoga dana udati za tebe? Grej se osmehivao, prisećajući se te rečenice koju je pre dosta godina izgovorila. Da! To je to! A Mark? On mora da shvati, mora! I prihvatiće. U stvari, mora da prihvati činjenicu da njih dvoje žele da budu zajedno! Sve druge opcije ne dolaze u obzir. Ne sme ni da zamisli da bude drugačije. Ona je njegova! Baš kao što je on, sasvim njen!

Bila je ljubomorna. Prijalo mu je to. Kako je samo gledala neprijateljski Elenu koja se par puta mazno obratila njemu! To mu je davalo nadu, ali je istovremeno predstavljaeo i problem. Kako je samo bila ljuta! Onda je počela otvoreno da flertuje sa nekim mladićima. Njemu u inat. Bože, kako je počeo da mrzi ove prijeme na koje je morao da dolazi, vodeći i nju! Najradije bi, zaključao vrata za sobom, strpao je u krevet i danima bio sa njom. Da, to je želeo. Pozeleneo je od muke. Uhvatio je za nadlakticu i izveo iz sale u kojoj se održavao prijem. - Brenda, šta pobogu radiš, večeras? - Isto ono što radiš i ti! Uzdahnuo je. - Pobedila si. Odustajem. - Znači, Elena neće večeras sa tobom... da završi u krevetu? Oči su joj sijale od ljutnje, ljubomore i straha, dok je očekivala njegov odgovor. Zgrabio je za oba ramena i uneo se u njeno lice, gledajući je sa ljubavlju. - Ona? Nema šanse! Ni ona, niti ijedna druga! Znaš li šta si mi uradila? Začarala, porobila, obuzela me kao magija. To si uradila. - Greje, možda sam stvarno preterala. Ne volim da budem druga, da budem nečija zamena. Neću da se igraš sa mnom. ~ 70 ~

- Malena, ja sam predao oružje. Znaš i sama da smo ovde zbog

posla, da se vidimo sa potencijalnim klijentima. Žene kao što je Elena, moja su prošlost. Prošlost ne mogu da promenim, ali ne nameravam da je ponavljam. Mislim da sam bio dovoljno jasan, jesam li? Osmehnula se. - Da. - Veruješ mi? - Verujem. - Onda, prestani da se osmehuješ mladićima koji se vrzmaju oko tebe, da bi te osvojili. Možeš slobodno da im kažeš... - Šta? Da će proći kao siroti Džed? - osmehivala se. - Da i to, kao i da je to uzaludno sa njihove strane, jer ti si... zauzeta devojka! - Stvarno? - Jesi. Ti si moja devojka. Hoću da upamtiš to! - Onda si i ti, moj momak? - Malo stariji momak, ali ipak, tvoj momak - namignuo joj je. - A da li ja tebe mogu da zamolim da se sada malo prošetaš sa mnom? - zapitao je i ona je bez reči, ali puna srce, prihvatila njegovu ispruženu ruku. - Ovde postaje vrelo - rekao je. Brenda je bila ubeđena da je dvosmislen. Istog trenutka i njoj je postalo vruće. Kao i on požurila je da izađu napolju, na sveže vazduh, daleko od znatiželjnih pogleda. Sišli su stepenicama, Grej je poveo uzanom stazom, koja je vodila iza zgrade. Koraci su im bili hitri, usne neme, a srca puna iščekivanja. Čim su se našli iza zgrade, Grej se zaustavio i, prislonivši je na zid zgrade, obgrlio njeno lice svojim velikim i toplim dlanovima i utisnuo svoje usne na njene. Ona je samo to čekala, rastvorila je usne, koje su bile spremne za njegov poljubac. Počeo je snažno da je j e grli, grčevito, kao da su mu to poslednji trenuci u životu. Dodirivao je njeno telo, zavlačio ruku pod njenu haljinu. Oboje su ostajali bez daha, Brenda je morala da odvoji svoje usne od njegovih zbog vazduha, koji joj je bio potreban. Nije znala od čega, da li od nedostatka kiseonika ili od silne strasti koja ih je obuzela, ali počelo je da joj se vrti u glavi i osetila je slabost. Kolena su počela da joj klecaju. Grej je, primetivši to, zagrlio još čvršće ne dozvoljavajući joj da se odvoji od njega ni milimetar. - Grej... - prošaputala je njegovo ime, sa namerom da ga zaustavi.

~ 71 ~

Brenda je imala utisak da ju je preplavio talas zadovoljstva, koji je pretio da je potopi. Tako nešto u životu nikada nije osetila. Da je dovoljno samo da je ljubi i dodiruje, i da je zbog toga na granici pomračenja svesti. Nikada nije mislila da se može umreti od sreće i zadovoljstva. Stekla je sada takav utisak, da ako je pusti iz zagrljaja, da će prepući od siline svih tih osećanja koja su je obuzela, uskraćena zbog njegove blizine! - Brenda, ti mi oduzimaš dah... - mrmljao je u njenu kosu, opijen njenim mirisom, dodirom njene kože. - Ja nikada nisam... - Ni ja - priznao joj je, prekinuvši je. Znao je šta je ona želela da mu kaže, jer to su upravo bile njegove misli. Podigao je njenu bradu i pogledao u njene zelene, zamagljene oči. - Dušo, celoga dana sam zamišljao da ljubim tvoje usne. Onog dana u kancelariji, kada sam ih zamalo dotakao, one su postale moja opsesija. Želja i žar su, svaki put kada bih te video, postajali sve veći... Svih ovih noći i dana koliko delimo krevet, nije dovoljno. Malo je. Treba nam više. To bi moglo da bude neograničeno dugo. Možeš li da zamisliš, tako nešto? - Tako nešto nisam mogla ni da zamislim - priznala mu je. Ona nikada nije mislila da on o njoj sanja i mašta kao što je ona razmišljala o njemu. - Brenda? - Da? - okrenula se prema njemu. - Nemoj više nikada od mene tako da odeš. - Kako to? - nije razumevala šta je želeo da joj kaže. - Mislim na emotivni odlazak. Na nepoverenje koje te tera da se distanciraš od mene. Nemoj više... Zagrlio je još čvršće. Usne su im se pronašle i oni su istog trenutka zaboravili na svet oko sebe. Ljubili su se strasno, a neko ko ih je sa strane posmatrao, pomislio bi da nikada neće ni prestati. Ona se prva odvojila od njega i pogledala ga. - Moramo li da ostanemo još? - Ja moram, na žalost. Ovaj će mi poljubac pomoći da izdržim ovo veče. Samo, jedan nije dovoljan. Obećavam, večeras, kada se vratimo kući sledi nastavak. ~ 72 ~

- Računam na to. Mislim da ću pre tebe da se vratim kući. Mogu li? - Umorna? - Umorna i nezainteresovana za sve, sem za onaj nastavak večeri

koji si mi obećao. - Lep odgovor. Sviđa mi se. Da pozovem taksi? - To bi bilo lepo. Gledala ga je kako je telefonirao i potom je poveo ka ulici za ruku. - Nadam se da ćeš me sačekati budna? - Želiš li da budem budna zbog tebe? - Svejedno. Ako se uspavaš, neću imati milosti za tebe. Probudiću te! Brenda se osmehnula, zbog njegovih reči. Sela je u taksi, mahnula mu i udobno se zavalila u kožnom sedištu. Okrenula se, da bi ga videla kako stoji na parking prostoru i gleda za taksi vozilom u kome je bila. Mahnuo joj je. Poslao joj poljubac. Stavila je ruku na srce i zatvorila oči. Ni u najluđim snovima i maštanjima nije mogla da predvidi, da će sve ovo da joj se dešava sa Grejem. Neka traje koliko traje. Imaće uspomenu na ove dane. Od nje mož e da živi, jer, teško je muškarca kao što je Grej zadržati. Ali je podjednako teško, zaboraviti ga ili zameniti drugim. To je nemoguće. Bilo je kasno, kada se vratio. Odmah je krenuo niz hodnik. Bilo joj je više nego jasno da je došao na njena vrata sav napet, ispunjen snažnim erotskim nabojem. Izraz njegovog lica je odavao namučenost od čežnje za njom. U telu mu je kiptela sputavana snaga, muška snaga, i to mu se jasno odražavalo na licu. Brenda je i sama pretrnula od iste jake, obostrane želje. Počela je da se trese, u utrobi joj je zatreperilo. Svaki nerv u njoj je krenuo da vapi za Grejem. Sva njena čula su žudela za njim. Bura divlje strasti je ključala u njemu. Osetio je nepodnošljivi pritisak u stomaku, njegova želja je postala očajnička, mahnita. Ušao je u njenu sobu, odbacio akt tašnu na pod i zatvorio vrata za sobom. Za sve to vreme nije skidao pogled sa njenih očiju, koje su gorele za njega. Osećao je svu pomamu njene želje, koja se nije razlikovala od njegove. Prišao joj je, ali nije ništa činio. Samo je stajao pred njom, tako uzbuđen i osluškivao njeno disanje, koje je bilo uzburkano od slatkog iščekivanja.

~ 73 ~

Nemo su se posmatrali, očima prenoseći ono što im je gorelo u srcima. Oboje su bili svesni da im ništa nije bilo važnije od trenutka koji su delili, a koji je najavljivao mnogo toga. Imali su utisak kao da je jedino on postojao, da je sve ostalo bilo obavijeno velom daljine I magle. Oči su im istovremeno zaiskrile, i oni su se izgladnelo bacili jedno na drugo. Činilo se da će im talas silovite strasti slomiti tela i iskidati dahove. Bilo je dovoljno da im se usne spoje u čvrst i dubok poljubac, pa da oboje zadrhte. Tesno pripijeni, kidali su odeću sa sebe, krećući se ka krevetu. Kada su se bacili na krevet, učinilo im se da postelja pod njima gori. Isprepletali su svoja naga, vrela tela, žedna zadovoljstva i upustili se u predigru, kojoj je bilo suđeno da kratko potraje. Pakleno uzbuđen, Grej je prosto drobio njeno telo svojim rukama, a ona mu je uzvraćala milovanja sa podjednakom količinom nestrpljive žestine. Ruke su joj neobuzdano plovile po njegovom telu, podižući njegovu želju do granice bola. Sva osetljiva mesta na njenom telu su preklinjala da budu dodirnuta i on je to nepogrešivo osećao. Oslobođen svih stega, dodirivao je intimno i smelo, raspolažući sa njenim telom kao da je oduvek bilo samo njegovo. Kada je želja zapretila da mu raznese utrobu, naglim pokretom je skliznuo do samog dna njene ženstvenosti. Doživeli su eksploziju lepote i zadovoljstva, koja je izmamila grlene uzdahe iz njihovih grudi. Opijeni zovom svojih gorućih tela, predali su se uzbudljivim kretnjama koje su, iz sekunda u sekund, povećavale stepen njihove uzajamne, sladostrasne napetosti. Besni od uzdržavane želje, kretali su se ka zadovoljstvu naglo i neukrotivo. Činilo im se da je svaki pokret koji bi učinili premali napor za to neverovatno iskustvo, u kojem su učestvovali telima, ali i srcima. Kao da je bilo nedovoljno sve što su činili, imali su potrebu za još više poljubaca, još više dodira. Gonjeni strašću, koja je poništavala svaku mogućnost da bude kontrolisana, ubrzo su se našli na visokom talasu nezaustavljive bujice lepote i slasti. Obrušavanje je bilo silovito i rasterećujuće. Doživeli su neverovatan vrhunac, potpun i nestvarno jak. Ispunilo ih je kompletno zadovoljstvo. Oboje su se, u tim trenucima, osećali najlepše i najpotpunije u životu. Uzdrhtali, stezali su se u čvrstom zagrljaju, predajući se smirenju. Bili su intenzivno bliski u tim trenucima, intenzivno povezani. Kada se probudila u rano jutro, osećala se neverovatno smireno. Shvatila je razlog tog osećanja. U njenom krevetu je bio Grej, koji je ~ 74 ~

držao u naručju. Njegovo telo je bilo potpuno uz njeno, tako da je dodirivao svaki deo njega. Pretvarala se da spava, da je obuzeo predivan san iz koga nije želela da se probudi. Suviše je bila srećna, toliko da je to plašilo. - Znam da si budna - šapnuo je na njeno uvo. Glas mu je bio promukao. - Zato otvori oči i ulepšaj mi jutro, moja zelenooka vilo. Otvarajući oči, migoljila se u njegovom zagrljaju, kikotala se dok je golicao. - Molim te, ne počinji. Znaš da to ne volim. Pogled mu je bio oprezan, a kosa raščupana. Zadovoljno se smejurio, bio je to zvuk koji je uznemirio duboko unutra. - Pretvaraj se koliko želiš, lepotice. I ti i ja duboko u sebi znamo da uživaš ovako prislonjena na moje telo. Pritisnuo je svoje grudi uz njene dok je omotao svoje noge oko njenih. Bili su iscrpljeni i zadovoljni. Njena glava je bila na njegovim grudima, a njegove ruke u njenoj kosi. lako nisu hteli, uskoro su opet zaspali. Brenda se probudila ponovo u doba kada je jutro već uveliko prošlo. Nekoliko trenutaka joj je bilo potrebno da bi shvatila gde se nalazi. Grej je bio pored nje i spavao je čvrstim snom. Gledajući ga tako usnulog, dok mu je lice bilo opušteno, shvatila je da ga neizmerno voli, da nikada nikoga neće moći tako da voli. Ti osećaji su je uplašili. Prisetila se prethodne večeri i svih ostalih, prisetila se strasti, njegovog zavođenja, ali nije mogla da se priseti da je od njega čula reči ljubavi, obećanja. To je plašilo. Strahovala je da ne bude povređena. Najednom, ustala je iz kreveta i počela da oblači bade mantil preko nagog tela. Kada se on bude probudio, u njenim očima će jasno moći da pročita ljubav, ali da li će i ona na njegovim?! Strast će videti, to je znala, ali ljubav? U to nije bila sigurna, u to nije verovala. Trenutak pre nego što je posegla za bravom, Grej je stajao pored nje sa zabrinutim izrazom lica. Svoju krupnu šaku je stavio preko njene ruke koja se zaustavila na bravi. - Gde si krenula? - zapitao ju je nervozno. - Gle, a trudila sam se da budem što tiša - trudila se da joj glas zvuči veselo.

~ 75 ~

Propustio je da izađe iz njegove spavaće sobe i kada se ona zaputila ka dnevnom boravku, naglo je povukao ka sebi, zatvarajući za sobom vrata. - Nemoj nikad da me lažeš, Brenda. Ne bih to podneo... Gledala ga je nekoliko trenutaka dok je smeštao u krevet kraj sebe i shvatila da treba da bude iskrena prema njemu. - Uplašila sam se i eto... - slegnula je ramenima. - Ali, kada sam htela da odem, predomislila sam se... Mislim, nisam nameravala daleko da odem. Samo do svoje sobe. - Čega si se uplašila? - toliku količinu nežnosti, koja je izbijala iz svake njegove izgovorene reči, nije mogla ni da pretpostavi da ima u sebi, ne on, onakav kakvim ga zna od ranije. Ćutala je, jer nije mogla da mu da odgovor na to pitanje, sve bi to vodilo njenom priznanju da ga voli. - Razumem te. Više nego što si toga svesna. I zato priznajem. I ja sam pomalo uplašen. Stalno me nešto muči u mislima, koje mi ne daju mira. A onda sam jednostavno pomislio da je nemoguće, da me ti ne voliš. Brenda ga je pogledala iznenađeno. - Zato što ova ljubav, koju osećam prema tebi, toliko je jaka da ne verujem da može da bude neuzvraćena... To jednostavno nije moguće. I nije fer, da ja izgaram od ljubavi, a tebe zanima samo moje telo. - Hoćeš da kažeš, pa ti hoćeš da kažeš... - nije mogla da izgovori svoje pitanje do kraja. - A kada te nisam pronašao u svom krevetu kada sam se probudio, sav sam pretrnuo. Pomislio sam da su se moji najgori strahovi ostvarili. Već sam imao nameru da pojurim za tobom. - Hoćeš da kažeš da me voliš? - nežno je milovala njegovo lice. - Zar si ti ikad sumnjala? Klimnula je glavom, sa osmehom na licu, za koji je on odmah pomislio da ga samo ona može imati i nijedna druga žena na svetu. - Nemoj više nikada da sumnjaš u mene - rekao je, a njegove reči su zvučale kao neko obećanje. Počeli su da se ljube i dodiruju. Grej je prolazio svojim dlanovima, svuda po njenom telu, oživljavajući sećanja iz prošle noći. ~ 76 ~

- Čini mi se da si smršala u poslednje vreme... - A tebi se to ne dopada. - Nije to, mada priznajem da si mi se dopadala onako, malo zaobljena, kada si se doselila kod mene - kada je video kako se namrštila, uštinuo ju je za obraz. - Ali znam kako to da popravimo -

rekao je zagonetno. - Kako? Ponovo je počeo da je ljubi i kroz poljupce rekao: - Evo, upravo radim na tome... - Ne mogu da verujem, ne misliš valjda...? - Ti bi bila divna majka, a još lepša žena. - Da li ti to mene prosiš? - zadirkivala ga je. - Zar ti nisam rekao da više nikada ne sumnjaš u mene? - poljupcem joj je zatvorio usne i nije joj dao da više govori. - Čekaj, ti mene ozbiljno prosiš? - odvojila se od njega zadihana od njegovog strasnog poljupca. Smeškao se zadovoljno. - Sećaš se, pre dosta godina, vrlo ozbiljnim glasom si mi, nakon svog prvog poljupca... Pocrvenela je i odmahnula glavom kao da se čudi čega se on seća, a on je naterao da ga pogleda u oči, podigavši prstima njenu bradu u visini svog lica. - Sećam se, dobro se sećam, ako si to htela da me pitaš. Hteo sam da se onesvestim, ja sam poljubio sestru svog prijatelja i taj poljubac je bio nešto najerotičnije i najrazornije što sam doživeo u kontaktu sa nekom devojkom ikada. Da nisam stao, da te nisam onako odgurnuo, završila bi u mom krevetu. - Mislila sam da sam ti odbojna! - Toliko da sam se svih ovih godina potajno u sebi pitao, koliko si porasla i kako izgledaš. Kada me je tvoj brat zamolio da vodim računa o tebi, samo što nisam eksplodirao, poverava mi devojku koju zamalo nisam odvukao u krevet! I sada, vraćamo se na tvoju odluku i nameru, koju si mi saopštila te večeri. Sećaš se? Rekla si: Jednoga dana, udaću se za tebe. Da li tvoje obećanje važi? Znam da si od reči. Nećeš me ostaviti na cedilu. Obećala si. Držim te za reč. ~ 77 ~

Nije mogla da ne pocrveni opet. Morao je da se nasmeje gledajući je kako se postidela. - Uh, mora da sam ti bila smešna? Priznaj! - Naprotiv! Rekla si nešto što me je potpuno uzdrmalo iz temelja. Nijedna devojka mi nije tako nešto rekla. Boga mi, to mi se baš dopalo! - Dopalo? Tebi? Pa ti si mogao da biraš devojku koju bi poželeo, nije bilo žene koja bi te odbila! Ja sam bila samo jedan drski devojčurak koji je od tebe dobio prvi poljubac! - Taj drski devojčurak me je osvojio na prvi pogled, iako vešto godinama pokušavam da sebe ubedim u to da nije tako. Kada sam te posle toliko godina ponovo video, mislio sam da ću da se srušim. Onesvestim! Došlo mi je da te ščepam i odvučem u svoju sobu. - U tebi čuči posesivan i agresivan mužjak - zadirkivala ga je, a on je privio uz sebe. - To si definitivno u pravu. Jesam! Priznajem da jesam, tvojom zaslugom! Zato, moja jedina i voljena, moraš da održiš obećanje koje si mi dala pre mnogo godina. Udaj se za mene. Odmah! Sada! - Greje Čejs, umeš li ti da malo usporiš? - Neću. Odgovori mi odmah: voliš li me? Njene oči su blistale od sreće. - Volim te. - Udaćeš se za mene? - Izgleda da ću morati. - Računao sam na to da ćeš morati. Pogledala je u njega upitno, a onda je shvatila šta je hteo da kaže i tobože ljuto ga je lupila po ramenu. - Kako se toga nisam setila! - Mislila si da sam zaboravan, da se nisam setio da primenim zaštitu? Ne, ja sam od samoga početka planirao da te poptuno i bezuslovno zavedem, da te privežem na sve moguće i nemoguće načine uz sebe. - Izgleda da si uspeo u tome. - Naravno da jesam, bio bih lud da sam ispustio priliku da budem srećan sa devojkom koju volim i koja mene voli. To je retka sreća u ovom ludom svetu u kome živimo. I privilegija malog broja ljudi, da sretne apsolutno srodnu dušu u svemu i bude sa njom. Zastala je. - Oh, Bože! ~ 78 ~

- Brenda, šta je bilo, ljubavi? Nešto sam rekao pogrešno? Nemoj da me gledaš tako preplašeno, ovo je suviše za mene. Šta nije u redu? - bio

je zabrinut. - Mark. Kako će on da reaguje? Moj brat je staromodan i posesivan. Posvađaće se sa tobom, to me plaši. Iako je isto pomislio kao i ona, naterao je sebe da održi izraz lica koje je bilo raspoloženo i rasterećeno. - To ostavi meni. Ne verujem da će biti ljut. Ako, u prvom, trenutku i ne bude oduševljen našom vezom i budućim brakom, kada mal o bolje razmisli, a ja se potrudim da ga uverim da ću brinuti do kraja života o tebi kako treba, videćeš da će na kraju da se složi. Nije tvoj brat nerazuman čovek. On te samo mnogo voli. Čovek iz ljubavi nekada ume da pretera sa izjavama i postupcima, ali to ima svoje opravdanje i pokriće. To je zasluga ljubavi.

~ 79 ~

XI

- Mark, dobrodošao - Grej je pružio ruku svom prijatelju koji je tog

trenutka ušao u njegov dom. Nije prihvatio njegovu ruku da bi se rukovali. Iako je delovao srdačno i spontano Grejev pozdrav, glas mu je malo zadrhtao, dlanovi su počeli da mu se znoje, a kao za inat, Mark je bio smrtno ozbiljan. Nije nikada pre video Marka u ovom izdanju, bez osmeha, sa izrazom lica koji nije imao u sebi ni trunčicu srdačnosti, one na koju je uvek nailazio prilikom njihovih susreta. Ne, ovaj Mark je bio čovek koga nije poznavao. Kao da je pred njim stajao jedan, sasvim drugačiji, novi i daleki čovek, koji sigurno ne bi ovog trenutka poneo epitet prijateljskih osećanja. - Gde je moja sestra? - Mark je bio direktan. - Gore, u svojoj sobi - onda se Grej malo trgnuo shvativši da je tom rečenicom prosto rekao da je njoj ovo dom, da je ona ovde, ne gost, nego domaćin, u najmanju ruku. Trudio se da ne pokaže koliko se u njemu odigrava čitava bura osećanja. - Reći ću da je pozovu. - Ne! Prvo nas dvojica treba da popričamo, zar ne? - Markov glas je bio odlučan. I delovalo je, da sa njim neće Grej izaći tako lako na kraj. Očigledno je bilo, da je Mark došao, ne samo sa namerom da odvede svoju sestru iz Grejevog doma, već i da sa Grejem nešto važno razreši. Osetio je kako ga neka nevidljiva ruka steže oko srca. Da popričaju? Znači li to, da Mark nešto naslućuje ili zna? Znači li to, da neće nimalo blagonaklono da gleda na njihovu vezu? Sa osećajem nelagodnosti, prosto sa zebnjom u srcu zbog sumornih misli, ali savršeno kontrolišući svoju reakciju, bez ijednog znaka da mu je neprijatno, Grej je uspeo staloženo da odgovori. odgovori. - Naravno. Predlažem da pređemo u moju radnu sobu. šta misliš o tome? Mark je klimnuo glavom i odmah se uputio ka radnoj sobi. - Milsim da ti je ideja pametna. Hoću da razgovaram sa tobom. Nasamo. - Odlično! I ja želim da razgovaramo, u četiri oka. ~ 80 ~

Kada je zatvorio vrata za njima, obojica su seli za omanji sto pored prozora. - Imaš li nešto za piće? - Mark je pitao. Grej je ustao kao po komandi i prišao mini baru. Pogledao je upitno svog prijatelja kada je uzeo jednu bocu. - Viski? Može! Mark je potvrdio odmah. Dok je sipao piće u duboke čaše, Grej se pitao šta je Mark imao na umu, kada je rekao da treba da razgovaraju. Doneo je čaše, flašu pića, stavio sve na sto ispred Marka i seo preko puta njega. Znao je, došao je veliki trenutak istine i on mora sa tim da se suoči i izbori za svoju sreću. A njegova sreća je Brenda. - Ako sam dobro čuo, rekao si da i ti imaš nešto da mi kažeš. Pa, ko će prvi? Izvini, nisam se rukovao sa tobom, mislim da ću zbog Brende da pogubim i ovo malo nerava što imam. Dobro... - rekao je i potegao jedan dobar gutljaj iz čaše, pre nego što se opet obratio Greju, sve vreme ga gledaćuji uporno i neuobičajno ozbiljno. - Šta ti imaš meni da kažeš? Grej je uzdahnuo. Odložio je čašu. - Odlučio sam da se oženim. - To je dobra odluka, naročito ako ti je stvarno stalo do te osobe sa kojom nameravaš da zasnuješ brak. - Da, stalo mi je. - Toliko, da nameravaš da okreneš novi list, da se posvetiš samo njoj i da ti ne padne na pamet da juriš druge žene? Možeš li da se posvetiš samo jednoj ženi, šta misliš? - Mark, za kakvog čoveka me ti smatraš? Kao da me ne poznaješ, dovoljno dugo i dobro. Vrlo dobro znam šta znači brak. To je institucija koju uvažavam, koju nameravm da gradim sa budućom suprugom. Ja nikada ne radim stvari napamet, samo zato da bi bile odrađene. Pobogu, pa valjda me znaš!? Mark se malo osmehnuo. Prvi put, od kako je došao. Ponovo je potegao iz čaše i odmahnuo glavom. - Zato što te dobro znam, zato tako govorim! - Da nisi moj prijatelj, pomislio bih da imaš prema meni dozu netrpeljivosti, da me posmatraš kao čoveka koji ti se lično zamerio. - Preskočićemo taj deo. Idemo na ono glavno: voliš li tu ženu? ~ 81 ~

- Volim. Čini mi se da nikoga ne bih mogao više da volim od nje. Jer,

na svetu za mene ne postoji više ni jedna druga žena sem nje. Čudno, nikada nisam mislio da mi jedna osoba može zameniti ostatak sveta. Mislim, da jedna žena može da potpuno potisne sve ostale, toliko, da sem nje ni jednu nisam u stanju da pogledam, a kamo li da poželim da budem sa nekom drugom. Taj osećaj je zastrašujuće jak. - Ali dobar? - Neopisivo dobar! Izvanredan! Zbog toga vredi živeti. Mark se smeškao. - Tačno tako. Upravo, taj isti osećaj sam stekao, kada sam upoznao moju suprugu. Kada sam se oženio sa njom, pomislio sam, upravo sve to o čemu sada ti pričaš. Ako ne od reči do reči, a ono, potpuno isto u tom smislu. Šta očekuješ od braka? - Da volim i da moja ljubav bude uzvraćena. Da imam porodicu. Da imamo decu. Nisam je pitao, nadam se da ih ona voli - rekao je odsutnim glasom dok je razmišljao o tome. - Siguran sam da voli decu. U stvari, znam da je oduvek bila luda za klincima. Grej ga je pogledao začuđeno. - Mark? Ti... znaš?! - Oduvek! Grej je ostao bez reči. Toliko pitanja, a on je bio nesposoban da progovori. Nasuprot njemu, Mark se smeškao, sav zadovoljan kao čovek kome je pao veliki kamen sa srca. - Moja zapažanja nisu tako dobra, ako si na to mislio. Ali, pre nekih godinu dana, do mojih ruku je došao njen dnevnik iz doba kada je bila sedamnaestogodišnjakinja. Ne ponosim se činjenicom da sam uzeo za slobodu da čitam njene tajne, ali kao stariji brat koji je bezgranično voli i štiti, uradio sam to. Čitao sam. Možeš li da zamisliš kako sam bio šokiran činjenicom da je moj najbolji prijatelj pre toliko godina moju sestru poljubio! Od tog trenutka, počeo sam da premotavam film unazad, da polako shvatam zašto si tako naglo, sa trapavim izgovorima koje si mi dao, pobegao tog dana iz mog doma. Tvoj izraz lica, kad god bih pričao o njoj, svih ovih godina, bio je izraz nekoga ko duboko u sebi proživljava svoj lični pakao: želi nešto što ne sme da ima. Zaista sam ti zahvalan na tvom časnom ponašanju, kako si odoleo tada iskušenju da budeš sa njom, što si joj na taj način dozvolio da odraste, sazre i postane ~ 82 ~

kompletna osoba. Sada, kada je odrasla, poslao sam je tebi. Zašto me gledaš tako? Da, poslao sam je tebi. Da konačno priča dobije svoj epilog, početak ili kraj. - Mark, ti si sve vreme znao... - Grej je jedva izgovorio. Nije mogao da veruje da je sve postalo tako jednostavno, bez imalo prepreka na koje je računao, prosto jasno i srećno razrešenje situacije. - Da, znao sam. U njenom dnevniku piše da će jednoga dana, da se uda za tebe. Svih ovih godina, pominjala je tebe. Pitala se šta radiš, pamtiš li je, da li bi sada, kada je odrasla, mogao da je primetiš... i slično tome. Shvatio sam, zaljubljena je u tebe. Zamisli, zaljubljena beznadežno u tebe! Tako je pisalo. Mark je otpio gutljaj pića dok je Grej ćutao, nesposoban da išta progovori. - Koliko god je meni bilo teško da prihvatim da će jednoga dana da ode od mene, da će stvoriti svoju porodicu, morao sam da uradim sve što je u mojoj moći, da joj pomognem da dosegne svoju sreću. Želeo sam da upozna sreću i ljubav kakve sam ja našao. Pomislio sam, kako si dugo sam, da nećeš dugo odolevati, da je najbolje da prepustim vama da stvari dovedete na čistac. Ma kako bilo, bar da pokušate, kada ste sami, da vidite gde vas to može dovesti. Zbog toga sam rešio da je pošaljem kod tebe. Da, bilo mi je potrebno da neko bude sa njom, da joj bude pružena prilika da radi ono za šta se stručno osposobljavala godinama, ali i da je emotivno ispuni. Pomislio sam: Mark, sada je pravo vreme za nju, pusti je da bude srećna, ako je on čovek od koga njena sreća zavisi! Ti znaš. koliko te ja iskreno poštujem kao čoveka, da sam ponosan na tebe kao svog iskrenog prijatelja. - Pobogu, Mark! Imaš li pojma koliko sam strahovao od ovog razgovora sa tobom? Znaš li da sam bio postiđen činjenicom da sam, umesto da ti čuvam sestru, uradio suprotno! Zaveo sam je! j e! - Ili, bolje rečeno, ona je tebe zavela! Zar nije bilo tako? Grej se osmehnuo. - Delimično. U tome oboje imamo podjednako udela. - Znajući nju, verujem da je bilo tako. Ona te voli. - Znam i ja nju voim. Veruj mi Mark, ona je najvažnije biće na svetu za mene. - Ne moraš to da mi pričaš. Meni ta uveravanja nisu potrebna. Tvoje lice govori sasvim dovoljno, reči nam nisu potrebne. Nemaš potrebu da ~ 83 ~

mi se pravdaš, računao sam na to da ćete vas dvoje, kada budete potpuno prepušteni jedno drugome, da se posvađate na krv i nož, ili da se vežete, za sva vremena. Naravno, svim srcem sam navijao za ovu drugu opciju. Nekako sam verovao, da vam je sudbina odavno namenila da vas bezuslovno i jako veže ljubavlju. - Mark, ne smeta ti činjenica da sam stariji malo više od nje? - pitao je sa dozom opreza, kao da pomalo strahuje od mogućeg negativnog odgovora. Mark je odmahnuo glavom dok se mangupski smeškao. - Smeta? Pa zar ti misliš da neko ko ima manje godina i mudrosti može da izađe na kraj sa takvom opasnicom? Ne verujem da bi mogao. Tebe ne može da prevesla, mada ni ti nemaš mnogo mogućnosti da se uvek sa uspehom izboriš sa njom. Jesam li u pravu? Mora da ste se ludo proveli, sve oveo vreme? Pretpostavljam da ti je priredila neka iznenađenja. Znam je vrlo dobro, ima jednu tvrdoglavu crtu, na nekog našeg predka koji je, kako su mi pričali, dvadeset dana čučao na drvetu zbog neke opklade. Grej se nasmejao. - Meni pričaš o tvrdoglavosti!? Šta sve nisam doživeo! - Pa, hoćeš li da podeliš to sa mnom? Baš me zanima. Šta je uradila? Nešto šašavo, mogu da se kladim. Grej se nacerio. - Pa... prvo se napila od nekoliko čaša viskija, naravno meni u inat! Onda smo preživeli zemljotres, svađali smo se sve vreme vrlo temperamentno. Znaš, moja posluga je imala stresne trenutke, bar desetak puta. Vrata su treskala u ponoć, ona ima taj način ispoljavanja besa - rekao je kroz smeh. - Meni pričaš? - Eh, onda je meni opet u inat, izašla na sastank sa jednim mladim fićfirićem koga je odmah odbacila, potom je slupala moj najomiljeniji automobil... a ne, nije bilo opasnosti po život, samo po moj džep, veruj mi na reč! Mark se smejao. - Boga mi, to je materijal za jedan dobar film! Grej se malo nagnuo i ozbiljnim glasom se obratio Marku. - Onda, mogu li sada i zvanično da zatražim ruku tvoje sestre, prijatelju moj? ~ 84 ~

Mark je ustao. Grej ga je sledio. Mark je potom uz osmeh pružio ruku, koju je Grej prihvatio osmehujući se. - Ne ruku, dobijaš doživotnu nevolju na dve noge, stari moj. Možeš li to da podneseš? Grej je bio presrećan i nije to krio. - Ne da mogu, nego ne mogu više ni trenutka da zamislim život bez te nevolje na dve noge! Potom su se zagrlili. Mark ga je, kada su se odvojili napokon, nakon zagrljaja, pogledao u oči uz osmeh i stavio mu ruku na rame. - Dobrodošao u našu porodicu. - Hvala ti. - Ne, hvala tebi!

~ 85 ~

XII

Do sada, sve što joj se dešavalo, ličilo ja na bajku. Onu, koja se nikada neće završiti. Zaslugom Greja, definitivno. Bila je prvo više nego iznenađena činjenicom da je njen brat bio oduševljen kada je saznao za njihovu vezu. Grej i Mark su organizovali potom svadbeni prijem s mnoštvo zvanica. Grejevi roditelji su je oduševili, njegova majka joj je poklonila porodični nakit koji se s kolena na koleno prenosi na narednu gospođu Čejs. Sva njihova rodbina i prijatelji su bili prisutni. Mojra i Džed su prepričavali kako su se proveli kada su prvi put videli Greja. Edi je u poverenju rekao Brendi da je Grej čovek lud od ljubavi i da je unapred žali. Grej je, nakon ceremonije razmenjivanja zaveta i prstenova, jednostavno poveo ka automobilu. Kada je, sva u šoku, pitala zašto napuštaju svadbeno veselje u jeku, kratko je rekao, osmehujući se pobednosno: - Zato što ne dam nikome da uživa više od nas dvoje. Spremio sam ti iznenađenje, ljubavi - rekao je tajanstveno. Odveo je u hotel da se presvuku i potom, sa već spakovanim stvarima, obreli su se u avionu. Drugo iznenađenje je bila destinacija za koju se Grej odlučio. Bali. Fascinantno indonežansko ostrvo sa stotinama kilometara dugim peščanim plažama, morem zavodljivih boja i nasmejanih ljudi. Iza imena ostrva kriju se laskavi opisi poput „Jutro sveta ”, „Ostrvo bogova” i „Poslednji raj na zemlji”. Grej je sklonio iz njenih ruku brošuru i poljubio je strasno. - Nemamo vremena da obilazimo ostrva. Imam lepše stvari na umu, koje bih da radim sa tobom. Napućila je usne. - Ali, želim da vidim Hram Uluvatu ili Vrh planine. Znaš li da svake večeri, tamo imaju kečak ples? - Trenutno nisam zainteresovan za ples. Ne vidim zašto ti želiš da vidiš to? - buntovno joj je odgovorio, dok se ona smeškala. ~ 86 ~

- To je zato, što je to tradicionalni ples koga izvode oskudno

odeveni muškarci. Zato se u publici uglavnom i nalaze dame. - Ne dolazi u obzir! Ako treba, ja ću da naučim da igram taj... šta već bilo! Upamti, ja sam jedini oskudno odeveni muškarac za tvoje oči, mlada damo! - Znači, nema ništa od onoga što je napisano u prospektu? - A šta je napisano? - I šta god da vas dovede u Bali, dišite punim plućima, prepustite se

mirisima, ukusima, bojama, smehu i predajte se Baliju. Nemorate juriti avanturu, ona će naći vas... - Namerno mi ovo radiš, veštice! Vodim te na medeni mesec, vezaću te za krevet i naterati... - savio se i prošaputao joj šta namerava da radi sa njom. Pocrvenela je, pogledala ga u oči i prošaputala: - Kakav predlog, gospodine Čejs! - To nije predlog, to je čvrsta namera, voljena moja, gospođo Čejs! Smejali su se u avionu, a onda je šćućurena uz njega zaspala. Pre nego što je zaspala, pomislila je kako nosi sa sobom tajnu, zbog koje će, kada je bude otkrila Greju, on definitivno da se izbezumi od sreće. Ali, rešila je, tonući tada u san, reći će mu na Baliju, kad stignu.

Sada je naga, sa svojim prelepim, zavodljivim i nagim suprugom,

uživala u čarima usamljene plaže na kojoj su jedino njih dvoje bili. Dok su uživali u toploj vodi okeana, oboje su se poput dece igrali u vodi, plivali, grlili i ljubili. Grej je svakoga trena sve više i više pokazivao koliko je voli, udovoljavao joj još od kako su stigli na ostrvo. Činilo se da mu je jedini zadatak u životu, da njoj skine svaku zvezdu sa neba, da joj ispuni svaku želju, da je razmazi, kako je jednom izjavio u društvu njenog brata. - Moja ljubav je čista, video sam anđela u to sam siguran... recitovao je jednu od njegovih najomiljenijih, ljubavnih pesama, a ona se smeškala. - Greje, pa zar još uvek misliš da moraš da mi se udvaraš? ~ 87 ~

- Naravno da moram! Da ne pomisliš da mi nije stalo do tebe. - Znaš da nikada to neću da pomislim, ti ludi čoveče! - Poljubi me, gospođo Čejs. Hoću da me poljubiš, odmah, sada! - Mmm... kako si samo zahtevan. Gde mi je bila glava, kada sam pristala da se udam za tebe? - šalila se, ali je odmah uslišila molbu i

zahtev svog supruga. - Moja mala, divna, hrabra nevoljo! Moja ženo! Ne možeš ni da naslutiš kako sam bio ludo ponosan kada smo stajali pred oltarom. Nije postojao na čitavom svetu srećniji muškarac od mene. Znaš li o čemu sam tada razmišljao? - O čemu? - mazno se privijala uz njegovo telo, uz osmeh koji mu je grejao srce. - Da si moja. Da te niko nikada nije imao i nikada te niko drugi neće imati, sem mene! - Kako si samo posesivan! Sve više i više, iz dana u dan - zadirkivala ga je, topeći se od zadovoljstva što joj se obraća tim rečima, i pri tom je gleda sa neskrivenom željom. - Možeš li sada da učiniš nešto za mene? - upitao je zavodljivim glasom, spuštajući se rukama sa njenog struka ka bokovima, privlačeći je još više uz sebe. - Zar ne radim ionako sve ono što želiš? - zadirkivala ga je, mazeći ga po grudima. - Mmm.., i treba to da radiš, da mi udovoljavaš. A sada, voleo bih da ponovo oslobodiš svoju kosu. - Zbog čega? - Znaš li, kada pustiš kosu, - prislonio joj je usne na uvo i šaputao joj senzualnim glasom, zbog koga je zadrhtala - dok vodimo ljubav i prebaciš je preko grudi... - Aha... - Tvoji vrhovi, kada se pojave između pramenova... - Da? - To je tako erotično. Izluđuje me. - Šteta! - napravila se kao da razmišlja. - A ja sam taman mislila, da skratim kosu... malo više! - Da se nisi usudila! - poručio joj je, upleo prste u kosu i povukao joj glavu unazad, kako bi utisnuo još jedan strastveni poljubac na njene usne. ~ 88 ~

Instinktivno je obavila noge oko njegovihi bokova, požudno se privijajaući uz njegovo čvrsto telo. Jednim potezom je skinula gumicu kojom je pokupila kosu. - Igraš se vatrom! - zastenjao je promuklo, vukući ih oboje snažnim zaveslajima prema obali, pa su ubrzo osetili čvrsto tlo pod stopalima. - Da, radim to! Možeš li da mi zabraniš? - smejala se. - Sada si gotova, gospođo Čejs! - podigao je i izneo iz vode, a potom nežno spustio na topli pesak u senci drveća. Kada je osetila njegovo mišićavo telo na svom, čežnjivo se izvila prema njemu. Njegov pogled je lutao njenim nagim telom. Uživao je u pogledu, u dodirima i poljupcima. Uživao je u svemu što je imalo veze sa njom. Ona je postala njegova stalna potreba. Nije mogao više da zamisli život bez nje, svakog minuta. Nekada bi ga takva misao plašila, sada se osećao spokojno, kao mornar koji se nakon dugogodišnje plovidbe po uzburkanom okeanu, konačno vraća kući, u mirnu luku. Osmehnuvši se, nalaktio se i nežno joj je sklonio vlažnu kosu sa čela. Kapci su joj se sklopili, a potom je osetila dodir njegovih usana na svojim. Nestrpljiva, rukama je krenula ka njegovom telu. njen im drhtavim usnama. - Strpi se, draga - promrmljao je na njenim - Ne! Ovo mi namerno radiš! - smejala se dok se mazno privijala uz njegovo telo. Tiho se nasmejao popuštajući joj. Kad je počeo da je ljubi po nagim grudima, rastapila se od miline i iznenađenja. - Grej - zadihno je izgovorila, širom otvorenih očiju posmatrajući svog supruga. - Upravo sam pomislio koliko sam srećan čovek i u kakvom luksuzu ovde mogu da uživam. Prelepa žena, pusta plaža, toplo more... Bog me je je nagradio! Vrelih obraza, uzvratila mu je osmehom. - Pa, šta čekaš? Slobodno se posluži svojom porcijom luksuza! Njeno telo je treperilo u iščekivanju. Ali Grej nije žurio. Nežno je ljubio svaki centimetar njene baršunaste kože sve dok Brenda više nije bila u stanju da izdrži slatke muke. - Hajde, Grej... - požurivala ga je, ali on se nije dao omesti. - Strpljenja, draga, nećeš se pokajati. ~ 89 ~

Osetila je nežan dodir usana na najintimnijim delovima svog tela, na šta ju je samo na tren oblio talas stida, ali odmah potom obuzeo ju je divan osećaj. Dok je milovao i ljubio, u njoj se gomilala neizdržljiva napetost koja se ispoljila u vidu eksplozije osećanja upravo u trenutku kada je pomislila da više neće moći da izdrži. Kad je došla do daha, želela je da zagrli Greja oko vrata i privuče ga sebi. U jednom potezu svog nagog snažnog tela, Grej se stopio sa njenim telom. Neverovatno uzbudljiva, savršeno usklađena igra tela proizvela je emocije koje su ih ponele do ispunjenja. Kada su zajedno dosegli vrhunac, oboje su klonuli malaksalo. Brenda se zakikotala. - Ovo je bilo... - Bilo je neverovatno - bez daha je izgovorio dok je nepomično ležao na njoj. - Neverovatna si. Nameravaš li da me ubiješ? - prigušeni smeh u njegovom promuklom glasu naveo je da ga ugrize za rame. - Nikako! Još uvek nisam završila s tobom. Glasno se nasmejao. Skotrljao se u stranu i, ne prestajući da se smeje, povukao je na sebe. Smestio je na svoje snažno telo, ne prestajući da je dodiruje. - Moja predivna, zanosna ženo... - promrmljao je, pomislivši da nikada nije video lepše žensko telo. - Pitam se... - Šta, ljubavi moja? - Da li ćeš tako da misliš, nakon... recimo par meseci? - zagonetno se osmehnula. - Misliću tako i kad budeš imala prve bore, sedu kosu i više godina nego sada. - Znači, to isto važi i za višak kilograma? - Bren, šta u stvari hoćeš da mi kažeš? - Zar ne možeš da pretpostaviš? Ti, oko sokolovo, kome malo šta može da promakne? - smejala se i uzevši njegovu ruku, stavila je na svoj stomak. Njegovo zbunjeno lice se u istom trenutku ozarilo. - Bren? Jesi li stvarno trudna? Jesi li, kaži mi?! - Pored tvog konstantnog truda, misliš li da sam mogla, a da ne ostanem trudna? ~ 90 ~

- Biću otac! - smejao se i poljubio je strasno.

Odmah je reagovala strasno se uvijajući oko njegovog tela. - Želiš li me, draga? - upitao je promuklo. p romuklo. Topla struja projurila je po njenom telu ispunjavajući joj srce. - Da, oh, da... tako silno... Brenda se tako strasno i bez zadrške privila uz njega da je pomislio da će skrenuti s uma. Izazivali su jedno drugo pokretima tela trudeći se da naslute potrebe onog drugog i da partneru priušte zadovoljstvo... Oboje su napokon, ležeći u zagrljaju, isprepletenih tela, uživali u predahu između dva vođenja ljubavi. Okrenuo se ka njoj i zagledao se u njeno lice. - Volim te, Brenda. I volim našu bebu. Volim da budem s tobom i ostatak života želim da provedem uz vas dvoje. Želim da gledam naše dete kako raste. A kad se porodiš, želim da budem prisutan. Svakog jutra donosiću ti kafu u krevetu i držaću te u naručju. Treba da nosiš seksi donji veš veselih boja i da plešeš sa mnom... U stvari, ne moraš ništa, samo da poželiš šta god ti padne na pamet, a ja ću da ti ispunjavam svaku želju! Brenda je zagnjurila lice u njegova široka prsa. - Razmazićeš me! - To mi je namera, anđele moj! I to je smisao mog života! (Kraj)

~ 91 ~