Pravo Evropske unije

Pravo Evropske unije Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije Skoči na: navigacija, pretraga Pravo Evropske unije, naziva se još i evropsko pravo, čini zbir svih propisa važećih u okviru Evropske unije.

Zastava Evropske unije Izvori evropskog prava Hijerarhijski gledano, zakonodavstvo EU uobičajeno se deli na primarno i sekundarno. Primarno zakonodavstvo u pravnom sistemu EU je najvišeg ranga, a sve ostale pravne norme temelje se i podređene su normama primarnog zakonodavstva. Primarno zakonodavstvo čine osnivački ugovori. Tu su uključeni i svi dodaci, protokoli, konvencije i izjave uz pojedine ugovore. Sekundarno zakonodavstvo čine pravni akti institucija EU i međunarodni sporazumi kojima se uređuju međusobni odnosi EU i drugih međunarodnih organizacija ili trećih država. U izvore prava EU trebalo bi ubrojiti i sudsku praksu Evropskog suda. Ukupnost pravnih propisa Evropske unije zbirno se se naziva acquis communautaire (pravne tekovine EU), a podeljena je na 35 poglavlja za potrebe pregovora o pristupanju (u pregovorima za peto proširenje EU bio je podeljen na 31 poglavlje). Osnivački ugovori Kada se govori o ugovorima o osnivanju (osnivački ugovori) misli se na sve međunarodne ugovore kojima su osnovane Evropske zajednice i Evropska unija i na kojima se temelje njihova ovlašćenja. Tim pojmom obuhvaćeni su i sporazumi, odnosno ugovori kojma se menjaju i/ili dopunjuju osnivački ugovori. Tu spadaju još i svi ugovori o pristupanju. Iako se o ugovorima govori u množini, formalnopravno postoji samo jedan Ugovor Ugovor o Evropskoj uniji (poznatiji kao Ugovor iz Mastrihta), čiji su sastavni delovi Ugovor o Evropskoj zajednici i Ugovor o Evropskoj zajednici za atomsku energiju (tzv. Rimski ugovori) kao i odredbe kojima se regulišu nadležnosti iz drugog i trećeg stuba EU.

Osnivački ugovori su: • • • • • • • • •

Ugovor o Evropskoj zajednici za ugalj i čelik (Pariski ugovor) iz 1951. Ugovor o Evropskoj ekonomskoj zajednici (Rimski ugovor) iz 1958. Ugovor o Evropskoj zajednici za atomsku energiju (Rimski ugovor) iz 1957. Ugovor o spajanju iz 1965. Jedinstveni evropski akt iz 1986. Ugovor o Evropskoj uniji (Ugovor iz Mastrihta) iz 1992. Ugovor iz Amsterdama iz 1997. Ugovor iz Nice iz 2001. svi ugovori o pristupanju u članstvo: o s Danskom, Irskom i Velikom Britanijom iz 1972. o s Grčkom iz 1979. o s Portugalom i Španijom iz 1985. o s Austrijom, Finskom i Švedskom iz 1994. o s Kiprom, Češkom, Estonijom, Letonijom, Litvanijom, Mađarskom, Maltom, Poljskom, Slovačkom i Slovenijom iz 2003. o s Bugarskom i Rumunijom iz 2005.

Ugovor o Evropskoj zajednici za ugalj i čelik (Pariski ugovor) bio je jedan od izvora primarnog prava sve do polovine 2002. godine. Njime je osnovana Evropska zajednica za ugalj i čelik. Taj ugovor je, za razliku od svih ostalih nabrojenih, bio sklopljen na 50 godina, pa su države članice odlučile da ne obnove ugovor po isteku 2002. Evropske nadležnosti koje su bile utvrđene tim ugovorom nisu, međutim, nestale, već su raspodeljene pod postojeće Ugovore. Ako bude usvojen Ustavni ugovor, njegovim stupanjem na snagu ukinuće se dosadašnji Ugovori (Ugovor o EU i Ugovor o EZ-u), i biće zamenjeni novim celovitim tekstom. Ugovor o Euratomu i dalje će ostati na snazi kao zaseban ugovor. Evropska unija - ugovori, struktura, istorijski razvoj

1112? 9990 55690 287393 .... E E V R O P S K A U N I J A (E U ) Z E

v r o p s k a z a j e d n i c a . . . E v r o p s k a z a j e d n i c a z a u g a

l j i č e l i k ( E Z U Č ) E v r o p s k a ez ka oj ne od m n si kc a z( aE jZ e) d n i c a

( E E Z ) .P .r .a E v vo rs ou pđ se k ei zu an ju et dr na iš cn ej :i E p Z o U s Č l ,o v E i E Z ( E Z , 1

9 9 3 ) , E u r a t o m P o l i c i j s k a i p r a v o s u d n a s a r a d n j a

u k r i v i č n i m p r e d m e t i m a Z a j e d n i č k a s p o l j n a i b

e z b e d n o s n a p o l i t i k a ( Z S P ) Euratom (Evropska zajednica za atomsku energiju) P R U U U Evropski aigggustav rm ooo isvvv skooo kirrr i uoii ugzz gos ovpM A N voam i orjsc riate nre jir uhd ta

am a

"STUBOVI EU" - Evropske zajednice (EZ, Euratom), Zajednička spoljna i bezbednosna politika (ZSP), Poli

Institucionalni akti P D Treći stub rrPolicijska i pravosudna saradnja u krivičnim predmetima vu ig i s ts ut bu b E vZ ra oj pe sd kn ei č zk aa j es dp no il cj en a i b e

z b e d n o s n a p o l i t i k a O • bzaj a v e z u j u ć i a k t i : •

ure •

zaj •

dir

• • •

zajednički stavovi okvirne odluke odluke

•

konvencije

•

odl

N e• ozaj b a v e z u j u ć i a k t i : •

pre

•

miš

Dobavljeno iz "http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9F %D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE_%D0%95%D0%B2%D1%80%D0%BE %D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D1%83%D0%BD %D0%B8%D1%98%D0%B5" Kategorije stranica: Evropsko pravo · Evropska unija

Lični alati • •

Nove funkcije Prijavi se / registruj se

Imenski prostori • •

Članak Razgovor

Latinica Varijante • •

Ћирилица Latinica

Pregledi • • •

Čitaj Izmeni Istorija

Akcije Pretraga navigacija • • • • •

Glavna strana Sadržaj Pomoć Aktuelnosti Slučajna stranica

tehničke • • • •

Skorašnje izmene Trg Radionica Donacije

Štampaj/izvezi • • •

Napravi knjigu Preuzmi kao PDF Verzija za štampu

alati • • • • •

Šta je povezano ovde Srodne promene Posebne stranice Permalink Bibliografski detalji

Drugi jezici • • • • • • • • • • • • • • • • • • •

Català Česky Deutsch Eesti Ελληνικά English Español Esperanto Français Hrvatski Italiano 日本語 Lietuvių Македонски Nederlands Polski Português Shqip Slovenčina

• • • • •

Srpskohrvatski / Српскохрватски Suomi Svenska Türkçe 中文

• •

Ova stranica je poslednji put izmenjena u 06:38, 15. novembar 2010. Текст је доступан под лиценцом Creative Commons Ауторство-Делити под истим условима 3.0 Unported; могући су и додатни услови. За детаље види: Услови коришћења Задужбине Викимедија.

• • •

Politika privatnosti O projektu Vikipedija Odricanje odgovornosti

• •

IZVORI PRAVA EU Hijerarhijski gledano, pravo EU uobičajeno se deli na primarno i sekundarno. Primarno pravo u pravnom sistemu EU najvišeg je ranga, a sve ostale pravne norme temelje se i podređene su normama primarnoga prava. • •

primarni izvori prava sekundarni izvori prava

PRIMARNO PRAVO ČINE -Osnivački ugovori; To su ugovori kojima su osnovane Evropske zajednice i Evropska unija i na kojima se temelje njihova ovlaštenja. Iako se o Ugovorima govori u množini, formalnopravno postoji samo jedan Ugovor - Ugovor o Evropskoj uniji čiji su sastavni delovi Ugovor o Evropskoj zajednici i Ugovor o Evropskoj zajednici za atomsku energiju te odredbe kojima se regulišu nadležnosti iz drugog i trećeg stuba EU. Međutim iz praktičnih razloga govori se o tri Ugovora te se oni odvojeno i citiraju. Pod izrazom Ugovor o Evropskoj uniji (EU) misli se na ugovor koji sadrži zajedničke odredbe za celu EU, završne odredbe, te dve glave koje uređuju drugi (zajedničku vanjsku i sigurnosnu politiku) i treći stub (policijsku i pravosudnu saradnju u kaznenim stvarima). Pod izrazom Ugovor o Evropskoj zajednici (EZ) misli se na ugovor kojim se uređuju nadležnosti koje su prenesene na evropski nivo Rimskim ugovorom iz 1958. o Evropskoj ekonomskoj zajednici sa svim kasnijim amandmanima na taj Ugovor.

Pod izrazom Ugovor o Evropskoj zajednici za atomsku energiju (Euratom) misli se na ugovor kojim je, takođe 1958. u Rimu, uspostavljena evropska nadležnost nad nuklearnom energijom, a izraz obuhvata sve kasnije amandmane na taj Ugovor Do polovine 2002. godine, kao dio primarnog prava postojao je još jedan ugovor, onaj kojim je 1952. u Parizu osnovana Evropska zajednica za ugalj i čelik. Taj je ugovor, za razliku od svih ostalih nabrojanih, bio sklopljen na 50 godina, te su države članice odlučile ne obnoviti ga po isteku 2002. Evropske nadležnosti koje su bile utvrđene tim ugovorom nisu, međutim, nestale, već su raspodijeljene pod postojeće Ugovore. Iako više nije na snazi, Pariški je ugovor važno spomenuti jer je upravo njime započeo proces integracije u Evropi. -Opšta načela prava EU: Opša načela prava nepisane su pravne norme koje se mogu opisati i kao dio Osnivačkog ugovora shvaćenog kao ustavna povelja. Koja opšta načela postoje u pravnom poretku EU, utvrđuje Evropski sud u svojoj praksi. Opša načela važan su dio svakog pravnog poretka, a njihova je praktična funkcija to što omogućavaju rešavanje sporova za koje ne postoji konkretno pisano pravno pravilo. Kako je sporove nužno rešiti, a da se spriječi samovolja sudaca kada nema konkretnih pravila, sudije se vode određenim vrednostima koje se smatraju inherentnim određenom pravnom poretku, a koje se nazivaju opštim načelima prava. U pravnom poretku EU Evropski je sud do sada identifikovao veći broj opštih načela, među kojima su važnija: zaštita temeljnih ljudskih prava , pravna sigurnost i zaštita legitimnih očekivanja, koja,između ostalog, uključuju zabranu retroaktivnosti; zabranu diskriminacije, načelo proporcionalnosti i druga.

::vrh::

SEKUNDARNO PRAVO Pravni akti institucija EU Najbrojnija grupa pravnih pravila EU sadržana je u aktima koje donose institucije Evropske unije na osnovu ovlašćenja koje su im dodeljene Osnivačkim ugovorom. Kako se mogućnost i pravni učinci tih odluka temelje na Osnivačkom ugovoru kao aktu primarnog prava, taj dio prava EU nazivamo sekundarnim ili izvedenim (derivativnim) pravom.

Forma i pravna priroda akata koje su ovlaštene usvajati institucije EU razlikuje se u tri stuba EU. Ta će razlika nestati, a sadašnje naziv akata bit će izmenjen kada na snagu stupi Ustavni ugovor. Međunarodni sporazumi; Evropska unija, prema danas važećem Osnivačkom ugovoru, nema pravnu ličnost, ali ima ograničenu mogućnost sklapanja međunarodnih sporazuma u ime država članica, i to u području spoljne i bezbedosne politike,kao I na području policijske i pravosudne saradnje .Kako je EU utemeljena na načelu dodeljenih ovlašćenja, ona ne može odlučivati ni o čemu što nije predviđeno Osnivačkim ugovorom. Ugovor o EZ- na dva mesta izričito predviđa ovlašćenje Zajednice za sklapanje međunarodnih sporazuma. Prvi je član 133. EZ, koji se odnosi na sporazume kojima se ostvaruje zajednička trgovinska politika, a drugi član koji izričito predviđa ovlašćenje EZ-a da sklapa međunarodne sporazume je član 310. Ugovora o EZ-u, na osnovu kojeg se sklapaju sporazumi o pridruženom članstvu .Osim izričitih ovlašćenja Zajednica ima i implicitna ovlašćenja za sklapanje sporazuma u svim područjima koja je interno ovlaštena urediti. Ako Zajednica sklapa međunarodni sporazum koji istovremeno obuhvaća pitanja iz njene nadležnosti, ali i pitanja nad kojima su ovlaštenja zadržale države članice, sklopit će se takozvani mešoviti sporazum. Mešoviti sporazum istovremeno sklapaju Zajednica i svaka od njenih država članica, a stupa na snagu kada ga u ime Zajednice ratifikuje Veće ministara, i eventualno potvrdi Evropski parlament, te svaka država članica u skladu s vlastitim ustavnim poretkom. SUDSKA PRAKSA Sudska praksa Evropskog suda takođe se smatra izvorom prava EU. Iako pravni sistem EU nije sistem koji se formalno temelji na načelu stare decisis kao common law sistemii, sudska praksa nije ništa manje važna kao izvor prava. Kroz praksu evropskih sudova, naročito Evropskoga suda, razjašnjavalo se kako značenje pojedinih konkretnih odredbi prava EZ-a tako i pitanje njihovih pravnih učinaka u pravima država članica. Načela i pravila razvijena kroz sudsku praksu prihvatili su i nacionalni sudovi i druga tela u državama članicama, te su time ta pravila postala sastavnim delom pravnog poretka EU. ::vrh::

April, 2008.

Izvori: www.entereurope.hr www.europa.eu

::vrh:: Da li ste znali? Češka Republika i Slovenija imaju najveći rast u broju prijavljenih patenata u zadnjih deset godina. Brzi linkovi

Copyright Moja Evropa 2008© Sva prava zadržana. Powered by CMS STUDIO P r a v o E U PRAVO EU

prof Filip Tur~inovi} PRAVO EU

Opste napomene Osnovne karak. prava EU jesu da ima neposredno i direktno dejstvo i primat u odnosu na nacionalno pravo. Povodom pravne prirode u pravnoj nauci ne postoji jedinstven stav.Postoje shvatanja da pravo EU : 1)ima dvojnu struk. i elemente i medjun. i nacionalnog karaktera 2)pripada kategoriji medj .prava(medj. organizacija) 3)ima sui generis pravnu strukturu razlicitu od medjun. i nacionalnog prava. Nijedno od ovih svatanja nema pravi odgovor o sustini ovog prava.

PRAVNA PRIRODA

Primat u odnosu na nacionalno pravo dovodi do suprotstavljenosti i koflikata.Postoje brojne oblasti koje su r

Pravo EU proizvodi neposredna pravna dejstva u unutrasnjim pravima drzava. Direktni efekatznaci da unijsk

Pravila predvidjena u ugovorima Zajednice direktno se primenjuju unutar drzava clanica zamenjujuci nacion

Izvrsavanje obaveza od strane drzava clanica je kljucno pitanje uspeha funkcionisanja Zajednice .Ta obaveza Drugi model ka`e da dr`ava ~lanica mo`e tu`iti drugu ukuliko ova nije izvr{ila obavezu pred Sudom pravde.

Ne postoji jasan stav o na~inu ka`njavanja u slu~aju da ~lanica odbije izvr{enje obaveze.Problem je vremens Uop{te izvr{avanje obaveza je najva`nije pitanje u Uniji. IZVORI PRAVA EU Izvri prava EU su pravni akti koji sadr`e pravne norme na kojima po~iva funkcionisanje eu. Najva`niji izviri prava su :

1) osniva~ki ugovori 2) akti institucija EU 3) sporazumi (ugovori) sa tre}im zemljama 4) sudska praksa

Osniva~ki ugovori

Pravni osnovi konstituisanja Unije sadr`ani su u osniva~kim ugovorima koji su nastali na odlukama dr`ava ~

To su :Ugovor o Evropskoj zajednici za ugalj i ~elik ,Ugovor o Evropskoj ekonomskoj zajednici i Evropskoj

Ugovor o Evropskoj zajednici za ugalj i ~elik (EZU^)

Evropska zajednica za ugalj i ~elik je prva evropska zajednica koja se razvila sa namerom da se uspostavi m

Najva`niji organ je Visoka vlast koja se stara o realizaciji ciljeva iz ugovora.To su bili uspostavljanje zajedni

Visoka vlast je mogla donositi odluke i preporuke koje su obavezivale ~lanice bez njihove saglasnosti(ipak p

Savet minisara su ~inili predstavnici nacionalnih vlasti Savet je imao ulogu koordiniranja aktivnosti nacional

Ugovor o Evropskoj ekonomskoj zajednici(EEZ) i Evropskoj zajednici za atomsku energiju(EZAE)

Ugovor o EEZ je potpisan u rimu 1957 ,tad je potpisan i ugovor o EZAE.

1960. ugovor o evropskoj zoni su potpisale Britanija ,Austrija ,Portugal ,Norve{ka ,{vedska ,Danska ,Švajcar

Osnovni cilj Zajednice jeste ru{enje barijera koje dele Evropu,stvaranje zajedni~kog tr`i{ta ,pove}anje ekon.

Me|unarodno pravni subjektivitet imaju sve tri zajednice .One mogu sticati prava i obaveze ,biti pred sudom ,

EZAE je nastala na osnovu saglasnosti dr`ava ~lanica o potrebi razvoja zajedni~ke politike oko atomske ener

MERGER 1965

Potpisan 65’ na snazi 67’ radi objedinjavanja institucija .Oba ~lana komisije biraju zemlje ~lanice.Pored Parl

Jedinstveni Evropski akt iz 1986

-je donet sa ciljem da se do 1992 formira unutra{nje tr`i{te.Rad je bio u senci dva stanovi{ta pristalica ~vr{}

Kroz reformu strukturnih fondova uvr{}eni su fin. instrumenti Neophodno je uspostaviti slobodu kretanja lic

Komisija dobija ve}a ovla{}enja u izvr{noj vlasti ,a Parlament u spoljnoj politici .Tako|e pro{iren je broj slu~

Ugovor o EU

-je potpisan u Mastrihtu 1992 a stupa na snagu 1993. nakon sloma SSSR i ujedinjeja Nema~ke .Preovladalo j

Mastrihtski ugovor je uspostavio novi politi~ki entitet nazvan EU ,iako naziv obuhvata mnoge evropske dr`a Prvi stub je sastavljen od tri postoje}e EZ (EZU^,EEZ i EZAE) Drugi stub je sa~injen od sistema zajedni~ke spoljne i bezbednosne politike.

Tre}i stub obuhvata sferu pravosu|a i unutra{nje politike.Ova tri stuba se smatraju jedinstvenim institucionaln Ugovor je iz dva dela : 1) se bavi ekonomskom i monetarnom unijom i 2) koji se bavi politi~kom unijom

Nalo`eno je uspostavljanje monetarne unije i jedinstvene valute najkasnije do 01.01.1999.Formirani su Evrop

Zna~ajno je pro{irena delatnost zajednice u prostorima obrazovanja ,kulture ,javnog zdravlja ,za{tite potro{a

Sti~e se utisak da su ciljevi unije prvenstveno ekonomski i {to ve}e jedinstvo naroda Evrope.To bi bilo ostva -podsticanjem privrednog razvoja i ukidanjem granica i ja~anje kohezije i sa jedinstvenom valutom.Identitet

-Supsidijarnost je podignuta na nivo konstitutivnih principa tek ugovorom o EU.Ogleda se u pronala`enju op

Primena je opravdana u slu~ajevima 1)ako je re~ o transnacionalnom aspektu; 2) ukoliko su radnje dr`ave ~l

Projekciju odlu~ivanja u EU uslovljavaju dr`ave ~lanice ,regioni,politi~ke stranke,pokreti ,javno mnjenje i dr

-Unijsko gra|anstvo se izvodi iz dr`avljanstva ~lanice i ima prava i obaveze:

1) kretanja i nastanjivanja na prostoru zajednice 2) bira~ko pravo 3) konzularno –diplomsku za{titu 4) pravo podno{enja peticije 5) pravo obra}anja ombudsmanu

-Komunitarni segment je prvi stub saradnje .Nu`no je da 15 dr`ava ~lanica u funkcionalnom smislu predstavl Mere koje vode do ostvarivanja ciljeva su: 1) zabrana carinskih da`bina izme\u ~lanica i ogreni~enja kod uvoza i izvoza 2) zajedni~ka trgovinska politika 3) slobodan protok roba usluga i kapitala i lica

4) mere kretanja lica 5) zajedni~ka politika u poljorivredi ,saobra}aju i ribarstvu 6) po{tovanje pravila konkurencije 7) uskla|ivanje nacionalnog zakonodavstva 8) kordinacija politike zapo{ljavanja 9) socijalna poltika i evropski socijalni fond 1.u~vr{}ivanje ekonomske kohezije 2.za{tita `ivotne sredine 3.ja~anje konkurentnosti industrije 4.unapre|enje nau~no istra`iva~kog rada 5.podsticanje stvaranja 6.visoka zdravstvena za{tita 7.razvoj obrazovanja i vaspitanja 8.saradnja u oblasti razvoja 9.pridru`ivanje prekomorskih zemalja 10.

za{tita potro{a~a

11.

mere u oblastima energetike ,civilne za{tite i turizma

12.

vizni re`im,kultura ...

U ve}ini ovih oblasti je ranije postojala nadle`nost u manjem ili ve}em obliku

-Socijalna politika

Mastrihtski ugovor je ostao nedore~en usled protivljenja V. Britanije pa je sa~injen protokol o socijalnoj poli -Ekonomsko monetarna unija

Mastrihtski ugovor potpuno defini{e ekonomsko-monetarnu politiku i njenu dinamiku kroz uvo|enje pariteta

Pored Komiteta regija formiran je ombudsman koji kontroli{e radkomunitarnih institucija

Zajedni~ka spoljna politika i bezbednost su drugi stub ,kroz o~uvanje integriteta ,nezavisnosti i osnovnih inte

Posebnom deklaracijom uz mastrihtski ugovor odbrana EU }e se razvijati ja~aju}i stub Atlantskog saveza (m

Pravosu|e i unutra{nji poslovi su tre}i stub

Postoji saradnja kod ovih segmenata:azil,re`im prelaska spoljnih granica ,narkomanija ,kriminal ,imigracija,c Savet mo`e delovati posredstvom 1) usvajanja zajedni~kog stava (joint position) 2) zajedni~kih akcija(joint action) 3) upu}ivanjem nacrta konvencija ~lanicama.Ove odluke savet donosi 2/3 ve}inom 4) Dr`ave ~lanice su obavezne da uspostave koordinaciju nacionalnih organa kroz Koordinacioni komitet

Mastrihtski ugovor je prihva}en uz otpor preko referenduma koji je u Danskoj ponovljen uz odre|ene ustupke

Amsterdamski ugovor

Deklarativno se od strane svih dr`ava ~lanica izazvala volja za dogradnjom institucionalnog i pravnog okvira

bli`e saradnje;ljudskih prava i sloboda ;evropskog gra|anstva;ravnopravnost polova;pravosu|a –komunitarni r

Ciljevi unije su neznatno izmenjeni ,posebno je va`no ja~anje unije kao prostora slobode ,bezbednosti i pravd

Glavno pitanje je kako ne uru{iti osnovne vrednosti pri pro{irenju unije i kako otkloniti deficit demokrati~no

Nezaobolazna je izmena u Amsterd. udovoru koja se odnosi na blisku saradnju (mgu}nost da se odre|ena gru

Princip supsidijarnosti se primenjuje u skladu sa restriktivnim tuma~enjem granica ekskluzivne nadle`nosti.U

Povelja EU o osnovnim pravima usvojena je 2000. i predstavlja dodatnu osnovu za{tite ljudskih prava.Postoj

Ugovor iz Nice

2000. {efovi vlada i dr`ava su na Konferenciji postigli dogovor i potpisali ugovor bez ve}ih ambicija .Postjal

Promene su najzna~ajnije izvr{ene u drugom i tre}em stubu.Polje zajedni~ke odbrambene politike ima prom

Sud prve instance ima pro{irene oblasti dono{enja odluka .Izvr{ena je i preraspodela mesta(Nema~ka je dob

Ovaj ugovor doprineo ja~anju demokratije i omogu}io legitimitet politi~kim partijama.Pove}ana su i ovla{}e

Ranija bliska saradnja nazvana je poja~ana saradnja i mo`e se dobiti na zahtev samo 8 ~lanica {to nije ve}ina

B udu}nost ugovora iz Nice je neizvesna posle pro{irenja 2004.Njime je zaklu~en proces reformi Zajednice u

Ustav EU

Na junskom samitu u Briselu 2004 postignuto je da se predlog Ugovora oUstavu za Evropu jednoglasno usvo

Ustav ~ini kratka preambula i ~etiri dela a sa~injava ga 448 ~lanova.U prvom delu defini{u se pre svega ,poj

U drugom delu je izri~ito definisan pravni subjektivitet EU ,tre}e poglavlje defini{e pdelu nadle`nosti izme|e

OSTALI UGOVORNI IZVORI Ugovori sa tre}im dr`avama

Ugovor iz Mastrihta ka`e da “ugovori koji se zaklju~uju izme|u zajednice i jedne i vi{e dr`ava ili me|. org. ob Postoji podela na 1)ugovore koje dr`ave ~lanice spajaju sa tre}im dr`avama 2)ugovore koje unija sklapa sa tre}im dr`avama .

Obe vrste ugovora posle stupanja na snagu osniva~kih ugovora moraju biti u saglasnosti sa njima ,pri ovome

Ekonomski ugovori

-se odnose na sporazume koje je EU zaklju~ila sa zemljama EFTA,Mediteranskim zemljama i zemljama u ra osnovi.Postoje pravila koordinaciji soc. pitanja i priznanja diploma .sporazum sadr`i i pravila o za{titi potro

Sporazumi sa mediteranskim zemljama –Zajednica mo`e zaklju`iti sa jednom ili vi{e dr`ava ili me|. org. spo

Ve}ina ovih sporazuma dodeljivala je dr`avama ugovornicama povla{}eni status u trgovini sa EU .EU ima zo

Ugovori sa zemljama u razvoju –su ugovori zemalja uglavnom sa svojim biv{im kolonijama .Prva Lome kon

Tako|e se zaklju~uju zna`aji ugovorisa razvijenim zemljama Azije ,Argentinom,Meksikom,Indijom i ^ileom.

AKTI INSTITUCIJA EU

U cilju izvr{avanja svojih zadataka iz ugovora Evropski parlament sa Savetom a Savet sa Komisijom donose

•

uredbe

•

direktive

•

odluke

•

preporuke i

•

mi{ljenja

Postoje i drugi izvori prava tzv. meko pravo a to su uputi ,izjave,programi deklaracije ,bele ,zelene knjige,zap

Uredbe su direktn primenljive i obavezuju sve dr`ave ~lanice EU.Uredbe daju op{te smernice i nisu imenova

Direktive (uputstva) obavezuju ~lanice ali ostavljaju dr`avama ~lanicama izbor forme i na~ina primene .One

Odluke –su obavezne za one na koje su adresirane (dr`avama ili kompanijama).Pri tome ne zahtevaju naciona Preporuke i mi{ljenja nisu obavezne za ~lanice ,ve} imaju zna~aj u tome {to pozivaju dr`ave da se pona{aju

Meko pravo –Soft law ne pripada formalno izvorima pravaEU ali njegovi akti proizvode pravna dejstva.To su

Sudska praksa kao izvor prava –Evropski sud imao je veliku ulogu u formiranju komunitarnog prava .Zabele

INSTITUCIJE EU Najva`nije izvorne institucije su: Savet EU Komisija Evropski savet Parlement

Evropski sud pravde

Sporedne su :Centralna banka ;Komitet regiona ,Ekonomsko socijalni Savet,Revizorski sud(sva tri iz Amst Evropski savet

je glavni organ jer se na njemu donose strate{ke politi~ke odluke.Po~eo je sa radom 74’ iako nije bio predvi|

Savet se sastoji od {efova dr`ava ili vlada dr`ava ~lanica,predsednika komisije i ministara spoljnih poslova i ~

Nadle`nosti saveta su {iroke tako da on odlu~uje da li su ~lanice ispunile uslov za prelazak na jedinstvenu va Savet je preimenovan posle ugovora u Mastrihtu u Savet EU I sastavljen je od po jednog predstavnika svake

^lanovi saveta dobijaju instrukcije od svojih vlada ali deluju u op{tem interesu unije.Pri dono{enju odluka po

Najva`nija f-ja Saveta je da se izvr{avaju obaveze predvi|ene u ugovoru o osnivanju .On vr{i koordinacijueko

Jednoglasnost se zahteva kod nekoliko sfera 1)mera protiv diskriminacije 2)ugovora sa tre}im dr`avama 3)promena broja sudija u Evropskom sudu 4)izmena statuta Evropskog suda 5)izmena broja ~lanova Komisije 6)bud`eta 7)postavljanja ~lanova revizorskog suda 8)prijema novih ~lanova 9)novih prava gra|ana EU 10) upotrebe slu`benog jezika

Prosta ve}ina je na~in odlu~ivanja koji se svrtava u izuzetke ,primenjuje se kod proceduralnih pitanja ;poslov

Kvalifikovana ve}ina je mnogo br`e odlu~ivanje i ne zahteva saglasnost svih ~lanica {to je u suprotnosti sa p Ipak male dr`ave mogu biti marginalizovane COREPER ~ine ambasadori . Postoji ambasadorski nivo koji se bavi spoljnim poslovima i ni`i nivo njihovih

Komisija

Komisija je bila sastavljena od ~lanova iz dr`ava ~lanica ,po dva ~lana velike i po jedan male dr`ave.Komisij 1.spoljne i ekonomske odnose 2.ekon. i fin . pitanja 3.industriju 4.konkurenciju 5.zapo{ljavanje 6.poloprivredu 7.saobra}aj 8.razvoj 9.osoblje i administracija 10)audiovizuelna oblast ,informatika 11)`ivotna srdina ,nuklearna bezbednost 12)nauka istra`ivanje i razvoj 13)telekomunikacije 14)ribolov 15)unutra{nje tr`i{te i fin. uskuge 16)regionalna politika

17)energija 18)krediti 19)bud`et 20)carine 21)fin. kontrola 22)obrazovanje i omladina 23)politika preduze}a ,trgovina turizam Direktorati obi~no imaju ~inovni~ki aparat od uglednog i presti`nog personala.

Savet na nivou {efova dr`ava postavlja predsednika komisije {to odobrava Parlament EU.Iako se komisija o Du`nosti(funkcije) komisije se klasifikuju u tri grupe: Prva grupa f-ja je inicijator akcija ,komisija predla`eSavetu dono{enje odluka Druga grupa f-ja obuhvata staranje o primeni osniva~kih ugovora

Tre}a bi se mogla ozna~iti kao izvr{na.Komisija ima ovla{}enje da nakon dono{enja odluke nadgleda kao su

Va`na je i nova uloga komisije u spoljnoj politici da bude pregovara~ i da posle pregovora ponudi predlog ug Uloga komisije je da obezbedi •

primenu ugovora i mera koje organi donose

•

sa~injavanje preporuka i mi{ljenja

•

samostalno odlu~ivanje i pripremanje mera

•

vr{enje ovla{}enja koja je Savet preneo na nju

PARLAMENT

Parlament ima sedi{te u Strazburu .Bira se svake pete godine i obavlja demokratsku kontrolu Institucija EU.O

Sastavljen je od 626 ~lanova od kojih su 99 poslanika iz Nema~ke ,87 imaju Italija ,Francuska i V. Britanija, Parlament je dobio zna~ajna ovla{}enja u razmatranjima bud`etskih pitanja ,naime ima prava -finalnog odlu~ivanja o neobaveznim rashodima ; -da prihvati ili odbije predlog bud`eta -samoastalnog zdavanja bud`etskih razre{nica Parlament mo`e da izmeni predlog bud`eta u 1)pogledu obaveznih tro{kova 2)u pogledu neobaveznih rashoda

Izmene se dostavljaju Savetu koji mo`e da ih ne prihvati i vra}a parlamentu koji ustanovljava kona~nu verzij

Parlament dobija i zna~ajnu konsultativnu ulogu .Savet je obavezan da tra`i mi{ljenje parlamenta prilikom do

U Mastrihtu je procedura saradnje pro{irena na akta iz `ivotne sredine ,diskriminacije po osnovi dr`avljanstva Stavovi perlamenta nisu ipak mogli blokirati odluku uprkos protivljenju.

Postupak koodlu~ivanja –u ovom postupku komisija podnosi mi{ljenje savetu i Parlamentu koji daje svoje m 1.oblasti slobode kretanja radnika 2.prava nastanjivanja za samozaposlena lica 3.ujedna~avanja propisa u sferi odre|ivanja spec.polo`aja strnaca 4.uslovima za priznavanje kvalif. 5.slobode pru`anja usluga 6.sferi saradnje u obrazovanju i kulturi 7.za{titi zdravlja 8.za{titi potro{a~a 9.finansiranju nau~nih i razvojnih programa U postupku koodlu~ivanj` se nakbolje promovi{e me|uinstitucionalna saradnja u EU.Ugovor iz Amsterdama

Postupak davanja saglasnosti iniciran je jedinstvenim evropskim aktom.Pojedini zna~ajni akti se ne mogu do

Ugovor iz Nice je pove}ao broj slu~ajeva koodlu~ivanja.U superviziji i nadzoru parlament ima direktnu poli ^lanovi Parlamenta u`ivaju privilegije i imunitet na nivou poslanika nacionalnih parlamenata .

EVROPSKI SUD PRAVDE

Ima sedi{te u Luksemburgu i sastavljen je od po jednog sudije iz svake dr`ave ~lanice koji se biraju na 6 god

Evropski sud iako je formiran na osnovu me|. ugovora se razlikuje od me|. sudskih organa najvi[e jer ima fun Dakle on je netipi~na sudska institucija. Evropskisud pravde ima osnovnu f-ju da obezbedi pravilnu primenu osniva~kih ugovora ,kroz formu arbitra Postoji podela nadle`nosti na : 1) onu po direktnim tu`bama 2) nadle`nost po prethodnim pitanjima u prvu kategoriju spadaju kategorije koje se pokre}u na zahtev komisije zbog: 1.neispunjavaja obaveza 2.poni{tavanja nezakonitih akta 3.ne~injenje organa EU da preduzmu mere protiv kr{enja odredaba iz osniva~kog ugovora 4.nakanada {tete 5.u vezi Centralne i Investicione banke 6.u vezi razre{enja ~lana komisije 7.radno pravni sporovi 8.sporovi na osnovu arbitra`nih klauzula

druga kategorija sporovca se odnosi na preliminarnu fazu sudske f-je.Zna~i da doma}i sud mo`e zatra`iti od E

Odluka suda o ovim pitanjima se ne odnosi u obliku presude ve} se samo izja{njava kada je to izja{njavanje

Pitanje postupka pred Sudom pravde je regulisano protokolima o statutu suda uz osniva~ke ugovore i Poslov Pred se mogu voditi slede}i posebni postupci 1)postupak po prigovoru te}e strane 2)po osnovu otkrivanja nove ~injenice 3)tuma~enje presude

Pravo na podno{enje ove tu`be imajdr`ave ~lanice ,institucije EU,i fizi~ka i pravna lica.Sud donosi presudu k

OSTALE INSTITUCIJE Centralna banka ; Komitet regiona , Ekonomsko socijalni Savet, Revizorski sud Prvostepeni sud -sud prve instance i Ombudsman. Evropska Centralna banka je deo Evrpskog sistema centralnih banaka u koji jo{ ulaze i nacionalne centralne

Centralna banka je nadle`na da se bavi kreiranjem i vo|enjem monetarne politike EU.Ona vr{i devizne poslov Efikasnost rada banke se ocenjuje pred parlamentom donosi se ocena zakonitosti ,tu`bi ,odluka i akta . Najva`niji organi ECB su Savet guvernera i Izvr{ni odbor . Savet guvernera je sastavljen od guvernera nacionalnih centralnih banaka dr`ava ~lanica koji imaju po jedan

Izvr{ni odbor je sastavljen od predsednika ,potpredsednika ~etiri ~lana. on sprovodi monetarnu politiku u sk

EVROPSKA INVESTICIONA BANKA

Investiciona banka je osnovana Rimskim ugovorima 1957. Njen osnovni cilj je da finansira projekte koji dop Glavni organi su - Savet guvernera(~ine ministri dr`ava ~lanica)koji kreira kreditnu politiku banke

-Administrativni savet koji ima 25 ~lanova iz struke i donosi odluke o garancijama kreditima i pozajmicama - Upravni komitet koji obavlja dnevne poslove.

KOMITET REGIONA I LOKALNIH VLASTI

je uspostavljen mastrihtskim ugovorom prema kom on mora biti konsultovan u vezi svih predloga akata koji

Ovaj organ reprezentuje regionalne interese,deluje savetodavno i bavi se kulturom ,zdravstvom i transevropsk

EKONOMSKO SOCIJALNI KOMITET

on je konsultativni organ u sferi dono{enja odluka u uniji.^lanove biraju Vlade ~lanica a postavlja ih savet .K

REVIZORSKI SUD

je iz 1975 i sastavljen je od po jednog ~lana iz svake dr`ave.Oni se regrutuju iz redova stru~njaka koji su oba

Revizorski sud vr{i kontrolu i superviziju bud`etskih i finansijskih raspolaganja.Godi{nji izve{taj se objavlju

SUD PRVE INSTANCE

ili prvostepeni sud je nastao 86’ s ciljem da se sud pravde rastereti .Sud je sastavljen od 15 ~lanova koji sude Nadle`nost suda obuhvata : 1.sporove koji nastaju izme|u zajednice i njenih slu`benika

2.sporove iz oblasti nadoknade specif. {teta po tu`bama protiv komisije 3.sporove nastale po tu`bama u vezi konkurencije 4.tu`be po osnovu arbitr`ne klauzule 5.tu`be za kontrolu zakonitosti koje podnose fizi~ka i pravna lica

Sud prve instance nije samostalan organ ve} je pridodat Sudu pravde i njemu se mo`e ulagati tu`ba na prvoste Broj sporova pred sudom prve instance pove}ava se posle Nice

OMBUDSMAN

je organ koji je uspostavljen ugovorom iz mastrihta i baziran je na skandinavskoj pravnoj tradiciji ,Ombudsm

Ovaj organ prima `albeod svakog gra|anina unije ili pravnog lica koje ima sedi{te u nekoj dr`avi ~lanici a koj

Novo u čitaonici •

Uloga i značaj odnosa sa javnošću u društvu

•

Radno pravo - Ugovor o radu, pojam i osobine

•

Sudska zaštita posjeda

•

Ključni, kritični - rizični faktori poslovanja i jačanja savremenih preduzeća

•

Економски показатељи развоја Републике Српске У Процесу Транзиције

•

Pravilnik o sistematizaciji radnih mjesta

•

Procjena bonitetaklijenta, upravljanje kreditnim rizikom

•

Kompjuterska prezentaciona grafika u poslovnoj komunikaciji

•

Institucija ombundsmana u Bosni I Hercegovini

•

Trgovina ljudima kao oblik organizovanog kriminaliteta

Prijava Login Trenutno Online Imamo 12 gostiju na mreži Copyright © 2005 - 2010 Seminarski Maturski Diplomski Radovi Yuforum Igrice Citati Studentski Svet Najnovija Muzika Studentski Svet nova godina 2011 online bachelor degree programs accredited online homeschooling Planetbalkan.net igrice vesti Kafebleja.com Banja Vrujci Banja Vrujci Srbija Centar Evrofudbal Mondovizija Internet panorama Nisa Upoznavanje Kosovo blog Soko Zabava FILM-Club Opušteno Elitiko.Com-Filmovi Uzivo Postavi svoju pricu Strani filmovi uzivo Seminarski rad Maturski Seminarski Diplomski Knjizara Beograd WpGallery.Com Najbolji Filmovi Diplomski Rad najpovoljnija izrada maturski radovi seminarski radovi maturski seminarski maturski rad diplomski maturski rad seminarski rad diplomski rad lektire maturalna radnja maturalni radovi skripte maturski radovi diplomski radovi izrada radova vesti studenti maturanti tutorijali referati lektire download citaonica