PRAVO EU

September 12, 2017 | Author: Sanja Nicovic | Category: N/A

Share Embed Donate

Report this link

Short Description

pravo evropske unije...

Description

PRAVO EU

prof Filip Tur~inovi}

PRAVO EU Opste napomene Osnovne karak. prava EU jesu da ima neposredno i direktno dejstvo i primat u odnosu na nacionalno pravo. Povodom pravne prirode u pravnoj nauci ne postoji jedinstven stav.Postoje shvatanja da pravo EU : 1)ima dvojnu struk. i elemente i medjun. i nacionalnog karaktera 2)pripada kategoriji medj .prava(medj. organizacija) 3)ima sui generis pravnu strukturu razlicitu od medjun. i nacionalnog prava. Nijedno od ovih svatanja nema pravi odgovor o sustini ovog prava. PRAVNA PRIRODA Primat u odnosu na nacionalno pravo dovodi do suprotstavljenosti i koflikata.Postoje brojne oblasti koje su rezervisane za nacionalno pravo ,a u kojima se primenjuje pravoEU i to metodom specif. aplikacije posredstvom suda pravde,sto vodi sukobu. Zajednica limitira prava drzava ali ipak samo na ogrnicenom polju.Ovo se odnosi i na obaveze iz ugovora sa trecim zemljama.U pocetku nije postojala puna saglasnost o primatu evropskog prava ali danas je rasprostranjena saglasnost svih clanica. Pravo EU proizvodi neposredna pravna dejstva u unutrasnjim pravima drzava. Direktni efekatznaci da unijska norma proizvodi direktna prava i obaveze na koje se pojedinac moze pozvati u postupcima pred nacionalnm sudom.Znacaj je sto se tim putem cesto izbegava konfliktna situacija.Da bi imalo direktno dejstvo pravilo mora biti jasno i precizno da ne ostavlja mogucnost razlicitog tumacenja. Pravila predvidjena u ugovorima Zajednice direktno se primenjuju unutar drzava clanica zamenjujuci nacionalno pravo u slucaju nesaglasnosti. Izvrsavanje obaveza od strane drzava clanica je kljucno pitanje uspeha funkcionisanja Zajednice .Ta obaveza obuhvata i ugovore u nadle`nosti komisija i odluke suda pravde.Mora postojati mehanizam kojim se dràve ~lanice mogu prinuditi da izvr{e svoje obaveze.Glavni deo tog mehanizma je u ~lanu koji kaè da ako Komisija smsatra da dràva ~lanicanije ispunila svoje obaveze iz ugovora daje svoje mi{ljenje nakon {to je drugoj dràvi dala da se 2

izjasni.Ako ta dràva ne postupi u skladu sa mi{ljenjem komisije ,onda komisija moè izneti predmet pred Sud. Drugi model kaè da dràva ~lanica moè tuìti drugu ukuliko ova nije izvr{ila obavezu pred Sudom pravde. Ne postoji jasan stav o na~inu ka`njavanja u slu~aju da ~lanica odbije izvr{enje obaveze.Problem je vremenski limit za izvr{enje odluke suda,ako dràva ~lanica nije donela mere za izvr{enje u utvr| enom roku ,Komisija moè da obavesti sud pravde.Istovremeno ona predlaè visinu nov~ane kazne koju shodno okolnostima treba da plati doti~na dràva.Pozivanje na reciprocitet kao odbranu nije prihva}eno kao {to argument odbrane nisu ni okolnosti u unutra{njem pravu dràva ~lanica. Uop{te izvr{avanje obaveza je najva`nije pitanje u Uniji. IZVORI PRAVA EU Izvri prava EU su pravni akti koji sadrè pravne norme na kojima po~iva funkcionisanje eu. Najva`niji izviri prava su : 1) osniva~ki ugovori 2) akti institucija EU 3) sporazumi (ugovori) sa tre}im zemljama 4) sudska praksa Osniva~ki ugovori Pravni osnovi konstituisanja Unije sadràni su u osniva~kim ugovorima koji su nastali na odlukama dràva ~lanica i saglasno{}u o formiranju Zajednice(Unije) entiteta sui generis pravne strukture . To su :Ugovor o Evropskoj zajednici za ugalj i ~elik ,Ugovor o Evropskoj ekonomskoj zajednici i Evropskoj zajednici za atomsku energiju.Ovoj kategoriji ugovora pripadaju Merger ugovor,Jedinstveni evropski akt ,Ugovor o EU ,Amsterdamski ugovor i Ugovor iz Nice.Zaklju~eni su i brojni aneksi i Protokoli koji ~ine sastavni deo. Ugovor o Evropskoj zajednici za ugalj i ~elik (EZU^) Evropska zajednica za ugalj i ~elik je prva evropska zajednica koja se razvila sa namerom da se uspostavi miroljubivo i efikasno kori{}enje ovih resursa .Ova org. je bila i otvorena za saradnju i sa drugim dràvama.Ugovor je potpisan 1951 i formirane su slede}e institucije Savet ministara ,Asambleja i Sud pravde 3

Najva`niji organ je Visoka vlast koja se stara o realizaciji ciljeva iz ugovora.To su bili uspostavljanje zajedni~kog trì{ta ,ukidanje carina i barijera u svrhu slobodnog prometa uglja i ~elika. Visoka vlast je mogla donositi odluke i preporuke koje su obavezivale ~lanice bez njihove saglasnosti(ipak postojala je potrebna saglasnost Saveta ministara) Savet minisara su ~inili predstavnici nacionalnih vlasti Savet je imao ulogu koordiniranja aktivnosti nacionalnih vlada i visoke vlasti.Parlament su ~inili ~lanovi nacionalnih parlamenata i sluìo je za administraciju i kontrolu.Parlament je mogao i 2/3 ve}inom da smeni Visoku vlast.Sud pravde se starao o primeni osniva~kog i drugih pravnih akta.Pred sudom su se mogla pojaviti i pravna i fizi~ka lica ,i imao je nadle`nost nad institucijama dràva ~lanica. Ugovor o Evropskoj ekonomskoj zajednici(EEZ) i Evropskoj zajednici za atomsku energiju(EZAE) Ugovor o EEZ je potpisan u rimu 1957 ,tad je potpisan i ugovor o EZAE. 1960. ugovor o evropskoj zoni su potpisale Britanija ,Austrija ,Portugal ,Norve{ka ,{vedska ,Danska ,Švajcarska, delovalo je da je to konkurentska org. me|utim razvijeni su dobri odnosi . Osnovni cilj Zajednice jeste ru{enje barijera koje dele Evropu,stvaranje zajedni~kog trì{ta ,pove}anje ekon. stabilnosti i ìvotnog standarda,uspostavljanje carinske unije.Predvi|ena je harmonizacija zakonodavstva .Institucije su preuzete od EZU^ samo je umesto Visoke vlasti utanovljena Komisija(sa ne{to uìm nadle`nostima)Najva`niju ulogu imao je savet ministara. Me|unarodno pravni subjektivitet imaju sve tri zajednice .One mogu sticati prava i obaveze ,biti pred sudom ,zaklju~ivati me|. ugovore. EZAE je nastala na osnovu saglasnosti dràva ~lanica o potrebi razvoja zajedni~ke politike oko atomske energije.Sistem formiran Rimskim ugovorima pokazivao je nedostatke u tom smislu {to su postojali zajedni~ki(sud i parlament) i posebni(ostali) organi.Zajednice su imale zajedni~ke admin. slu`be za informisanje ,izdava{tvo,statistiku i pravnu slu`bu.U Rimskom ugovoru je predvi| en prelazni period za ostvarenje ciljeva do 1970(ispunjen godinu pre roka). MERGER 1965 4

Potpisan 65’ na snazi 67’ radi objedinjavanja institucija .Oba ~lana komisije biraju zemlje ~lanice.Pored Parlamenta i Suda pravde uspostavljeni su i Komisija i Jedinstveni savet.Nastaje i sistem finansiranja Zajednice iz sopstvenih izvora ~ime je postala mnogo vi{e nezavisna i manje osetljiva na pritiske od strane ~lanica . Jedinstveni Evropski akt iz 1986 -je donet sa ciljem da se do 1992 formira unutra{nje trì{te.Rad je bio u senci dva stanovi{ta pristalica ~vr{}eg jedinstva sa jedne i pristalica dràvnog suvereniteta s druge strane. Kroz reformu strukturnih fondova uvr{}eni su fin. instrumenti Neophodno je uspostaviti slobodu kretanja lica ,roba,kapitala i usluga. Komisija dobija ve}a ovla{}enja u izvr{noj vlasti ,a Parlament u spoljnoj politici .Tako|e pro{iren je broj slu~ajeva gde se odlu~uje kvalifikovanom ve}inom.Jedinstvenim Evropskim aktom institucionalizovani su Evropski savet i Sud prve instance. Ugovor o EU -je potpisan u Mastrihtu 1992 a stupa na snagu 1993. nakon sloma SSSR i ujedinjeja Nema~ke .Preovladalo je mi{ljenje da je nu`no posti}i vi{i stepen jedinstva izme|u naroda Evrope koji }e omogu}iti da se odluke donose na nivou {to bliè gra|anima. Mastrihtski ugovor je uspostavio novi politi~ki entitet nazvan EU ,iako naziv obuhvata mnoge evropske dràve koje izostaju van ~lanstva.Unija je opisana kao entitet od tri stuba. Prvi stub je sastavljen od tri postoje}e EZ (EZU^,EEZ i EZAE) Drugi stub je sa~injen od sistema zajedni~ke spoljne i bezbednosne politike. Tre}i stub obuhvata sferu pravosu|a i unutra{nje politike.Ova tri stuba se smatraju jedinstvenim institucionalnim okvirom. Ugovor je iz dva dela : 1) se bavi ekonomskom i monetarnom unijom i 2) koji se bavi politi~kom unijom Naloèno je uspostavljanje monetarne unije i jedinstvene valute najkasnije do 01.01.1999.Formirani su Evropski savet i Komitet regija i Institucijalizovan je Ombudsman, kojeg imenuje parlament Evrope. Zna~ajno je pro{irena delatnost zajednice u prostorima obrazovanja ,kulture ,javnog zdravlja ,za{tite potro{a~a i prekomorske ,industrijske saradnje .Mastrihtski ugovor je novi kvalitet u procesu stvaranja unije sa federalnim ure|enjem .U korpus komunitarnih (federativnih) delatnosti ulazile bi makroekonomija, spoljna i bezbednosna politika ,pravosu|e i odbrana. 5

Sti~e se utisak da su ciljevi unije prvenstveno ekonomski i {to ve}e jedinstvo naroda Evrope.To bi bilo ostvareno -podsticanjem privrednog razvoja i ukidanjem granica i ja~anje kohezije i sa jedinstvenom valutom.Identitet na me|unarodnoj sceni se afirmi{e za{titom prava i interesa svih dràvljana ,gra|ana EU. -Supsidijarnost je podignuta na nivo konstitutivnih principa tek ugovorom o EU.Ogleda se u pronalaènju optimalnog nivoa odlu~ivanja i delovanja ,odnosno na nivou {to je mogu}e blièm gra| anima .Ovaj princip se uzima kao kriterijum raspodele nadle`nosti u okviru unije.Obi~no se ozna~ava primat nacionalnog nivoa uz mogu]nost faljeg spu{tanja na regionalni i lokalni nivo.Zajednica preduzima mere u skladu sa na~elom supsidijarnosti samo ako ciljevi predvi|ene akcije ne mogu biti u potrebnoj meri ostvareni od strane dràva ~lanica(ne moè se primeniti tamo gde unija ima ekskluzivnu nadle`nost). Primena je opravdana u slu~ajevima 1)ako je re~ o transnacionalnom aspektu; 2) ukoliko su radnje dràve ~lanice slabijeg kvaliteta ; 3)radnja na komunitarnom ivou mora donositi jasne koristi . Projekciju odlu~ivanja u EU uslovljavaju dràve ~lanice ,regioni,politi~ke stranke,pokreti ,javno mnjenje i dr. -Unijsko gra|anstvo se izvodi iz dràvljanstva ~lanice i ima prava i obaveze: 1) kretanja i nastanjivanja na 3) konzularno –diplomsku prostoru za{titu zajednice 4) pravo podno{enja peticije 2) bira~ko pravo 5) pravo obra}anja ombudsmanu -Komunitarni segment je prvi stub saradnje .Nu`no je da 15 dràva ~lanica u funkcionalnom smislu predstavlja jednu teritoriju. Mere koje vode do ostvarivanja ciljeva su: 1) zabrana carinskih da`bina izme\u ~lanica i ogreni~enja kod uvoza i izvoza 2) zajedni~ka trgovinska politika 3) slobodan protok roba usluga i kapitala i lica 4) mere kretanja lica 5) zajedni~ka politika u poljorivredi ,saobra}aju i ribarstvu 6) po{tovanje pravila konkurencije 7) uskla|ivanje nacionalnog zakonodavstva 8) kordinacija politike zapo{ljavanja 6

9) socijalna poltika i evropski socijalni fond 10) u~vr{}ivanje ekonomske kohezije 11) za{tita ìvotne sredine 12) ja~anje konkurentnosti industrije 13) unapre|enje nau~no istraìva~kog rada 14) podsticanje stvaranja 15) visoka zdravstvena za{tita 16) razvoj obrazovanja i vaspitanja 17) saradnja u oblasti razvoja 18) pridruìvanje prekomorskih zemalja 19) za{tita potro{a~a 20) mere u oblastima energetike ,civilne za{tite i turizma 21) vizni reìm,kultura ... U ve}ini ovih oblasti je ranije postojala nadle`nost u manjem ili ve}em obliku -Socijalna politika Mastrihtski ugovor je ostao nedore~en usled protivljenja V. Britanije pa je sa~injen protokol o socijalnoj politici koji je potpisalo 11 dràva gde su ~lanice dobile mogu}nost kori{}enja institucionalne strukture. -Ekonomsko monetarna unija Mastrihtski ugovor potpuno defini{e ekonomsko-monetarnu politiku i njenu dinamiku kroz uvo|enje pariteta valute preko jedinstvene valute uz uspostavljanje Evropske centralne banke .Kona~no uspostavljanje monetarne unije se vezuje za 1 januar 1999. ali se euro pojavio tek 2002.(V.B. i Danska su recimo sa~uvale svoju valutu) Pored Komiteta regija formiran je ombudsman koji kontroli{e radkomunitarnih institucija Zajedni~ka spoljna politika i bezbednost su drugi stub ,kroz o~uvanje integriteta ,nezavisnosti i osnovnih interesa unije i ja~anja njene bezbednosti.Nu`no je obezbediti sistematsku saradnju dràva ~lanica povodom pitanja od op{teg zna~aja. Posebnom deklaracijom uz mastrihtski ugovor odbrana EU }e se razvijati ja~aju}i stub Atlantskog saveza (marginalizuje se Evropski parlament i Komisija i Evropski sud) Pravosu|e i unutra{nji poslovi su tre}i stub Postoji saradnja kod ovih segmenata:azil,reìm prelaska spoljnih granica ,narkomanija ,kriminal ,imigracija,carine,policijska saradnja ,pravosudna saranja u civilnim i krivi~nim predmetima.. 7

Savet moè delovati posredstvom 1) usvajanja zajedni~kog stava (joint position) 2) zajedni~kih akcija(joint action) 3) upu}ivanjem nacrta konvencija ~lanicama.Ove odluke savet donosi 2/3 ve}inom 4) Dràve ~lanice su obavezne da uspostave koordinaciju nacionalnih organa kroz Koordinacioni komitet Mastrihtski ugovor je prihva}en uz otpor preko referenduma koji je u Danskoj ponovljen uz odre|ene ustupke (ne u~estvuje u odbrambenoj uniji).Bilo je te{ko}a i u Francuskoj, Nema~koj i V.B. Amsterdamski ugovor Deklarativno se od strane svih dràva ~lanica izazvala volja za dogradnjom institucionalnog i pravnog okvira EU .To je delimi~nopostignuto ugovorom koji su potisal 15 ~lanica u Amsterdamu 97’ a na snagu je stupio 1. maja 99’.O~ekivano pro{irenje EU zahtevalo je reformu Institucija .Prete`ni deo ovog ugovora se odnosi na dopune i izmene Osniva~kih ugovora .Njegov zna~aj je primetan u oblasti: bliè saradnje;ljudskih prava i sloboda ;evropskog gra| anstva;ravnopravnost polova;pravosu|a –komunitarni reìm;evropskog parlamenta;supsidijarnost;izmani meh. konstituisanja komisije;socijalna politika ,zdravstvo,za{tita potro{a~a ,zapo{ljavanje... Ciljevi unije su neznatno izmenjeni ,posebno je va`no ja~anje unije kao prostora slobode ,bezbednosti i pravde,uz usvajanje mera kontrole granica ,imigracije ,azila i borbe protiv kriminala.Dodatne oblasti van ovod koncepta su pobolj{anje funkc. organa EU zbog pro{irenja ,odbrana ,Budètska disciplina, demokrati~nost. Glavno pitanje je kako ne uru{iti osnovne vrednosti pri pro{irenju unije i kako otkloniti deficit demokrati~nosti. Nezaobolazna je izmena u Amsterd. udovoru koja se odnosi na blisku saradnju (mgu}nost da se odre|ena grupa ~lanica odlu~i za dublju , {iru i intenzivniju saradnju .S tim {to je potrebno da ostale Dràve nisu zainteresovane ,da takav vid saradnje ne dira tekovine da nije protiv pravila konkurencije i instit. okvira EU. Princip supsidijarnosti se primenjuje u skladu sa restriktivnim tuma~enjem granica ekskluzivne nadle`nosti.Unija ima ekskluzivnu nale`nost kod regulisanja unutra{njeg trì{ta ,zajedni~ke komercijalne i poljoprivredne politike a uvodi se i princip proporcijalnosti. 8

Povelja EU o osnovnim pravima usvojena je 2000. i predstavlja dodatnu osnovu za{tite ljudskih prava.Postoje sankcije za povrede osnovnih ustavnih principa (demokratije ,vladavine prava,za{tite sloboda) u vidu suspenzije koju izri~e savet.Va`na promena je vezana za uspostavljanje prostora slobode ,sigurnosti i pravde koja se odnosi na reìm viza ,azila ,imigracije i slobode kretanja lica na prostoru zajednice {to se odnosi i na dràvljane tre}ih zemalja.Nove odredbe uoblasti zapo{ljavanja se uglavnom odnose na zabranu diskriminacije.

Ugovor iz Nice 2000. {efovi vlada i dràva su na Konferenciji postigli dogovor i potpisali ugovor bez ve}ih ambicija .Postjale su izvesne te{ko}e naime Irski referendum neuspeva 01’ ali 02’ je uspe{an.Najva`nije je bilo izvr{iti rebalans mo}i izme|u institucija jer se Amst. ugovor nije bavio u dovoljnoj meri funkcionisanja unije posle pro{irenja.Doneta je odlua na me|. konferenciji da se razre{i pitanje veli~ine i kompozicije Komisije.Kasnije se ispostavilo da je sud o Amst. ugovoru pogre{an jer je i ovako bilo malo konkretnih rezultata i problemi nisu prevazi| eni. Promene su najzna~ajnije izvr{ene u drugom i tre}em stubu.Polje zajedni~ke odbrambene politike ima promenu u vidu mogu}nosti spajanja svih ili delova vojnih snaga.Formirane su i snage za brza dejstva od 60000 vojnika i 5000 policajaca.Formirani su novi organi odbrane :politi~ko-bezbednosni komitet;vojni komitet EU i generel{tabEU.Napravljena je i agencija EUROJUST koja je za prevenciju kriminala. Sud prve instance ima pro{irene oblasti dono{enja odluka .Izvr{ena je i preraspodela mesta(Nema~ka je dobila 99 mesta) od ukupno 732. 9

Ovaj ugovor doprineo ja~anju demokratije i omogu}io legitimitet politi~kim partijama.Pove}ana su i ovla{}enja predsednika komisije. Ranija bliska saradnja nazvana je poja~ana saradnja i moè se dobiti na zahtev samo 8 ~lanica {to nije ve}ina.Saradnja se uspostavlja tako {to se zainteresonane dràve obra}aju komisiji koja predlog {alje savetu koji odobrava saradnju kvalifikovanom ve}inom.Poja~ana saradnja je mogu}a u sva tri stuba . B udu}nost ugovora iz Nice je neizvesna posle pro{irenja 2004.Njime je zaklu~en proces reformi Zajednice unije i dana{nja zajednica(unija) se u mnogome razlikuje od one sa po~etka Ustav EU Na junskom samitu u Briselu 2004 postignuto je da se predlog Ugovora oUstavu za Evropu jednoglasno usvoji od svih 25 dràva ~lanica i da se time uspe{no zavr{i konferencija.Ustav za Evropu je jedinstven u procesu evropske integracije jer ukida sve osniva~ke ugovore (sem ugovora o Euratomu)Datum stupanja ustava na snagu je 1.10.2006. Ustav ~ini kratka preambula i ~etiri dela a sa~injava ga 448 ~lanova.U prvom delu defini{u se pre svega ,pojmovi i ciljevi unije(definicija EU),osnovna prava ,dràvljanstvo unije nadle`nosti ,fin. izvori i pitanje ~lanstva. U drugom delu je izri~ito definisan pravni subjektivitet EU ,tre}e poglavlje defini{e pdelu nadle`nosti izme|e Unije i dràva ~lanica .êtvrti deo “Op{te i zaklju~ne odredbe “ sadrì odredbe u ~lanu 437 o ukidanju prethodnih osniva~kih ugovora izuzev Ugovora o osnivanju Euratom.Akti institucija ,organa i drugih subjekata unije usvojeni na osnovu ugovora i akata ukinutih ~lanom 437 ostaju na snazi.

OSTALI UGOVORNI IZVORI Ugovori sa tre}im dràvama Ugovor iz Mastrihta kaè da “ugovori koji se zaklju~uju izme|u zajednice i jedne i vi{e dràva ili me|. org. obavezuju organe Zajednice i dràve ~lanice”.Oni moraju biti kompatibilni sa osniva~kim ugovorima ina~e ne bi mogli da stupe na snagu. Postoji podela na 1)ugovore koje dràve ~lanice spajaju sa tre}im dràvama 2)ugovore koje unija sklapa sa tre}im dràvama . 10

Obe vrste ugovora posle stupanja na snagu osniva~kih ugovora moraju biti u saglasnosti sa njima ,pri ovome dràve ~lanice imaju slobodu ugovaranja u onim oblastima u kojima unija nema nadleènosti. Ekonomski ugovori -se odnose na sporazume koje je EU zaklju~ila sa zemljama EFTA,Mediteranskim zemljama i zemljama u razvoju.Ovi ugovori su zna~ajan izvor prava EU i reguli{u pitanja trgovine sa tre}im zemljama i na drugim poljima.Poseban zna~aj ima ugovor o stvaranju zajedni~kog evropskog ekonoskog prostora sa EFTA dràvama (kod indus. proizvoda nema carina i kontigenata ,dok u poljoprivredi ima restrikcija)Sporazu o Evropsom ekon. prostoru podeljen je na {est delova.Oni se bave pitanjem slobodnog kretanja kapitala roba i usluga.kompletiranjem propisa i dr.Sporazum predvi|a slobodu kretanja radnika i zabranjena je diskriminacija zaposlenih na nacionalnoj osnovi.Postoje pravila koordinaciji soc. pitanja i priznanja diploma .sporazum sadrì i pravila o za{titi potro{a~a ,ìvotne sredine ,i kompanijsko pravo.Postoji saradnja kod istra~ivanja ,teh. razvoja ,informatike ,obrazovanja ,omaladine ,malih i srednjih preduze}a... Sporazumi sa mediteranskim zemljama –Zajednica moè zakljuìti sa jednom ili vi{e dràva ili me|. org. sporazume o pridruìvanju ,{to obuhvata uzajamna prava i obaveze.Obuhvata saradnju u ribarstvu teh. i nau~nu saradnju... Ve}ina ovih sporazuma dodeljivala je dràvama ugovornicama povla{}eni status u trgovini sa EU .EU ima zonu slobodne trgovine d 2010. sa Alìrom,Marokom,Turskom,Izraelom,Egiptom,Jordanom,Libanom,Pales tinom ,Sirjom ,Kiprom i Maltom(koja je promenila status kao ~lan u me|uvremenu) Ugovori sa zemljama u razvoju –su ugovori zemalja uglavnom sa svojim biv{im kolonijama .Prva Lome konvencija je doneta 1975. izme|u EZ i 46 zemalja Afrke ,Kariba i Pacifika ..(kasnije se broj {iri na 70)Najva`nija olak{ica za ove zemlje je bescarinski izvoz u zemlje EZ. Tako|e se zaklju~uju znaàji ugovorisa razvijenim zemljama Azije ,Argentinom,Meksikom,Indijom i îleom. AKTI INSTITUCIJA EU U cilju izvr{avanja svojih zadataka iz ugovora Evropski parlament sa Savetom a Savet sa Komisijom donose: • uredbe • direktive 11

• odluke • preporuke i

• mi{ljenja

Postoje i drugi izvori prava tzv. meko pravo a to su uputi ,izjave,programi deklaracije ,bele ,zelene knjige,zapisnici itd. Uredbe su direktn primenljive i obavezuju sve dràve ~lanice EU.Uredbe daju op{te smernice i nisu imenovane pojedina~no ve} su op{tog karaktera.One imaju trenutno dejstvo i automatski postaju deo pravnog sistema dràva odnosno dràve usagla{avaju svoje nacionalno pravo sa njima. Direktive (uputstva) obavezuju ~lanice ali ostavljaju dràvama ~lanicama izbor forme i na~ina primene .One se moraju implementirati u nacionalno zakonodavstvo i moraju se objaviti u “slu`benom glasniku”.Direktive su pogodne za procese harmonizacije pojedinih oblasti. Odluke –su obavezne za one na koje su adresirane (dràvama ili kompanijama).Pri tome ne zahtevaju nacionalnu proeduru implementacije i nemaju op{ti karakter.Centralna banka moè donositi odluke. Preporuke i mi{ljenja nisu obavezne za ~lanice ,ve} imaju zna~aj u tome {to pozivaju dràve da se pona{aju na odre|eni na~in.Mi{ljenja omogu}uju institucijama da povodom nekih po pravilu va`nih stvari iznesu svoje mi{ljenje. Meko pravo –Soft law ne pripada formalno izvorima pravaEU ali njegovi akti proizvode pravna dejstva.To su deklaracije ,rezolucije ,me|uinstitucijalni ugovori... Sudska praksa kao izvor prava –Evropski sud imao je veliku ulogu u formiranju komunitarnog prava .Zabeleèni su brojni slu~ajevi u praksi u kojima je Sud nemaju}i pravog upori{ta u osniva~kim ugovorima primenio metode tuma~enja prava preuzimaju}i zakonodavnu funkciju.To je davalo poseban zna~aj praksi kao izvoru komunitarnog prava.

12

INSTITUCIJE EU Najva`nije izvorne institucije su: Savet EU Komisija Evropski savet Parlement Evropski sud pravde Sporedne su :Centralna banka ;Komitet regiona ,Ekonomsko socijalni Savet,Revizorski sud(sva tri iz Amsterdamskog ugovora),Prvostepeni sud -sud prve instance(1988) i Ombudsman. Evropski savet je glavni organ jer se na njemu donose strate{ke politi~ke odluke.Po~eo je sa radom 74’ iako nije bio predvi|en kao organ u osniva~kim ugovorima u Mastrihtu je institucionalizovan. Savet se sastoji od {efova dràva ili vlada dràva ~lanica,predsednika komisije i ministara spoljnih poslova i ~lana Komisije zaduènog za spoljne poslove.Sastaju se dva puta godi{nje u razli~itim mestima i podnosi se izve{taj Evropskom parlamentu. Nadle`nosti saveta su {iroke tako da on odlu~uje da li su ~lanice ispunile uslov za prelazak na jedinstvenu valutu,ure|uje spoljnu politiku i strategije ,arbitrira u zna~ajnim politi~kim problemima ,moè i izre}i mere suspenzije . Savet je preimenovan posle ugovora u Mastrihtu u Savet EU I sastavljen je od po jednog predstavnika svake ~lanice koji mora biti najmanje na ministarskom nivou.Kod strate{kih pitanja u rad se 13

uklju~uju I {efovi vlada ili dràva,za ostala pitanja su resorski ministri dovoljni. ^lanovi saveta dobijaju instrukcije od svojih vlada ali deluju u op{tem interesu unije.Pri dono{enju odluka potreban je konsenzus .Savetom predsedava svaka ~lanica po 6 meseci i to uvek se smenjuju mala i velika zemlja.Predsednik odràva veze sa Komisijom i Parlamentom i pripema sastanke i agende i predstavlja savet van unije. Najva`nija f-ja Saveta je da se izvr{avaju obaveze predvi|ene u ugovoru o osnivanju .On vr{i koordinacijuekonomskih politika ~lanica ,raspisuje izbore moè menjati sudije Evropskog suda ,~lanove Komisije i drugih sporednih institucija.Odluke se mogu donositi jednoglasno ,prostom i kvalifikovanom ve}inom. Jednoglasnost se zahteva kod nekoliko sfera 1)mera protiv diskriminacije 2)ugovora sa tre}im dràvama 3)promena broja sudija u Evropskom sudu 4)izmena statuta Evropskog suda 5)izmena broja ~lanova Komisije 6)budèta 7)postavljanja ~lanova revizorskog suda 8)prijema novih ~lanova 9)novih prava gra|ana EU 10) upotrebe slu`benog jezika Prosta ve}ina je na~in odlu~ivanja koji se svrtava u izuzetke ,primenjuje se kod proceduralnih pitanja ;poslovnika o radu ;razmatranja nekih pitanja ;sazivanja me|uvladine konferencije ,kod produàvanja roka za usvajanje nekog akta. Kvalifikovana ve}ina je mnogo brè odlu~ivanje i ne zahteva saglasnost svih ~lanica {to je u suprotnosti sa pravima dràva kao suverenih subjekata.Zbog toga ,da ne bi do{lo do preglasavanja, je uvedeno ponderisano glasanje gde se glasovi vrednuju po broju stanovni{tva .Nema~ka ,Italija ,Francuska i V. Britanija imaju po 10 glasova ,[panija 8,Belgija ,Portugal i Holandija 5 ,austrija i [vedska po 4 ,Danska ,Finska i Irska po 3 a Luksemburg 2.Za kvalifikovanu ve}inu potrebno je 62 od 87 glasova. Ipak male dràve mogu biti marginalizovane COREPER ~ine ambasadori . Postoji ambasadorski nivo koji se bavi spoljnim poslovima i niì nivo njihovih zamenika koji se bavi socijalnim pitanjima 14

Komisija Komisija je bila sastavljena od ~lanova iz dràva ~lanica ,po dva ~lana velike i po jedan male dràve.Komisija se sastaje u Briselu i sa~injava preporuke za Savet i Parlament.^lanovi komisuje su zvani~nici Evropske unije i nisu obavezni da primaju uputstva svojih vlada .Komisija je podeljena na Generalne direktorate i to za : 1) spoljne i ekonomske odnose 2) ekon. i fin . pitanja 3) industriju 4) konkurenciju 5) zapo{ljavanje 6) poloprivredu 7) saobra}aj 8) razvoj 9) osoblje i administracija 10) audiovizuelna oblast ,informatika 11) ìvotna srdina ,nuklearna bezbednost 12) nauka istraìvanje i razvoj 13) telekomunikacije 14) ribolov 15) unutra{nje trì{te i fin. uskuge 16) regionalna politika 17) energija 18) krediti 19) budèt 20) carine 21) fin. kontrola 22) obrazovanje i omladina 23) politika preduze}a ,trgovina turizam Direktorati obi~no imaju ~inovni~ki aparat od uglednog i presti`nog personala. Savet na nivou {efova dràva postavlja predsednika komisije {to odobrava Parlament EU.Iako se komisija odnosno ~lanovi biraju kolektivno svaki od njih moè biti smenjen pojedina~no Du`nosti(funkcije) komisije se klasifikuju u tri grupe: Prva grupa f-ja je inicijator akcija ,komisija predlaèSavetu dono{enje odluka Druga grupa f-ja obuhvata staranje o primeni osniva~kih ugovora Tre}a bi se mogla ozna~iti kao izvr{na.Komisija ima ovla{}enje da nakon dono{enja odluke nadgleda kao supervizor implementaciju. 15

Va`na je i nova uloga komisije u spoljnoj politici da bude pregovara~ i da posle pregovora ponudi predlog ugovora na zaklju~ivanje Savetu. Uloga komisije je da obezbedi  primenu ugovora i mera koje organi donose  sa~injavanje preporuka i mi{ljenja  samostalno odlu~ivanje i pripremanje mera  vr{enje ovla{}enja koja je Savet preneo na nju PARLAMENT Parlament ima sedi{te u Strazburu .Bira se svake pete godine i obavlja demokratsku kontrolu Institucija EU.On je predvi|en u Rimskom ugovoru i zvao se Asambleja . Sastavljen je od 626 ~lanova od kojih su 99 poslanika iz Nema~ke , 87 imaju Italija ,Francuska i V. Britanija,[panija 64, Holandija 30 ,Belgija ,Portugal i Gr~ka 25,Austrija i [vedska po 20 ,Danska ,Finska 20 i Irska 15i Luksemburg 6.Za kvalifikovanu ve}inu potrebno je 62 od 87 glasova .Ugovorom iz Nice broj se 2004 menja do 732. Parlament je dobio zna~ajna ovla{}enja u razmatranjima budètskih pitanja ,naime ima prava -finalnog odlu~ivanja o neobaveznim rashodima ; -da prihvati ili odbije predlog budèta -samoastalnog zdavanja budètskih razre{nica Parlament moè da izmeni predlog budèta u 1)pogledu obaveznih tro{kova 2)u pogledu neobaveznih rashoda Izmene se dostavljaju Savetu koji moè da ih ne prihvati i vra}a parlamentu koji ustanovljava kona~nu verziju Parlament dobija i zna~ajnu konsultativnu ulogu .Savet je obavezan da traì mi{ljenje parlamenta prilikom dono{enja akata u:tehn. razvoju i delatnosti;dru{tvene i soc. kohezije;osnivanja zajedni~kih preduze}a ;za{titi ìvotne sredine ;ujedna~avanja propisa u oblasti poreza na promet. Parlament ima pravo da bude informisan o svim vidovima spoljne politike EU i konsultovan u pitanjima pravosu|a i unutra{njih poslova .U slu~aju da parlament uskrati mi{ljenje neki akt bise mogao poni{titi u postupku pred sudom. U Mastrihtu je procedura saradnje pro{irena na akta iz ìvotne sredine ,diskriminacije po osnovi dràvljanstva ,saobra}ajne politike ,podjednakog tretmana u fin. institucijama,zdravlja radnika,stru~nog osposobljavanja,infrastrukture,razvoja nerazvijenih zemalja i regionalni razvoj. 16

Stavovi perlamenta nisu ipak mogli blokirati odluku uprkos protivljenju. Postupak koodlu~ivanja –u ovom postupku komisija podnosi mi{ljenje savetu i Parlamentu koji daje svoje mi{ljenje i nakon toga Savet donosi zajedni~ki stav ili mu se protivi i tad interveni{e Komitet za mirenje radi postizanja kompromisa .Ukoliko ovaj stav ili tzv “drugo ~itanje” parlament ve}inom odbaci predlog se smatra odba~enim, {to je skoro identi~no “pravu veta”.Ako nije bilo ve}ine Savet moè doneti odluku o usvajanju.Postupak koodlu~ivanja se primenjuje u : 1) oblasti slobode kretanja radnika 2) prava nastanjivanja za samozaposlena lica 3) ujedna~avanja propisa u sferi odre|ivanja spec.poloàja strnaca 4) uslovima za priznavanje kvalif. 5) slobode pruànja usluga 6) sferi saradnje u obrazovanju i kulturi 7) za{titi zdravlja 8) za{titi potro{a~a 9) finansiranju nau~nih i razvojnih programa U postupku koodlu~ivanj` se nakbolje promovi{e me|uinstitucionalna saradnja u EU.Ugovor iz Amsterdama je jo{ pro[irio ovaj postupak na vi{e oblasti:nediskriminaciju po nacionalnosti ,sloboda kretanja i nastanjivanja ,soc. osiguranje za radnike migrante,dinamiziranje zapo{ljavanja ,carinska saradnja ,mere suzbijanja pronevera ,za{tita li~nih podataka,prikupljanje statisti~kih podataka Postupak davanja saglasnosti iniciran je jedinstvenim evropskim aktom.Pojedini zna~ajni akti se ne mogu doneti bez saglasnosti perlamenta {to se primenjuje kod kontrole poslovanja fin. institucija ,amandmana na statut Evropskog sistema banaka,izbor predsednika i ~lanova komisije ... Ugovor iz Nice je pove}ao broj slu~ajeva koodlu~ivanja.U superviziji i nadzoru parlament ima direktnu politi~ku kontrolu nad radom Komisije i saveta,ali on nema ovla{}enje da menja akte Saveta i Komisije. ^lanovi Parlamenta uìvaju privilegije i imunitet na nivou poslanika nacionalnih parlamenata . EVROPSKI SUD PRAVDE Ima sedi{te u Luksemburgu i sastavljen je od po jednog sudije iz svake dràve ~lanice koji se biraju na 6 godina.Predloge sudijama za pojedine slu~ajeva pripremaju devet Op{tih pravobranilaca u obliku pripremnog mi{ljenja.Za vreme mandata sudije ne mogu obavljati ni 17

jednu drugu f-ju, .Od sudija se bira predsednik na period od tri godine,a sekretar se bira tajnim glasanjem sudija. Evropski sud iako je formiran na osnovu me|. ugovora se razlikuje od me|. sudskih organa najvi[e jer ima funkciju tuma~a osniva~kih ugovora.On je nadnacionalan jer se ogleda u nezavisnosti njegovih sudija i generalnih pravobranilaca. Dakle on je netipi~na sudska institucija. Evropskisud pravde ima osnovnu f-ju da obezbedi pravilnu primenu osniva~kih ugovora ,kroz formu arbitra u re{avanju sukoba izme|u evropskih institucija I dràva ~lanica.Time se postiè da evropske inst. ne mogu raspolagati sa vi{e vlasti nego {to im je dato na osnovu ugovora o osnivanju. Postoji podela nadle`nosti na : 1) onu po direktnim tu`bama 2) nadle`nost po prethodnim pitanjima u prvu kategoriju spadaju kategorije koje se pokre}u na zahtev komisije zbog: 1) neispunjavaja obaveza 2) poni{tavanja nezakonitih akta 3) ne~injenje organa EU da preduzmu mere protiv kr{enja odredaba iz osniva~kog ugovora 4) nakanada {tete 5) u vezi Centralne i Investicione banke 6) u vezi razre{enja ~lana komisije 7) radno pravni sporovi 8) sporovi na osnovu arbitra`nih klauzula druga kategorija sporovca se odnosi na preliminarnu fazu sudske fje.Zna~i da doma}i sud moè zatraìti od Evropskog suda mi{ljenje o predmetu koji se pred njim nalazi. Odluka suda o ovim pitanjima se ne odnosi u obliku presude ve} se samo izja{njava kada je to izja{njavanje uslov presude od strane nacionalnih sudova.Sud je nadleàn da odlu~uje o tuma~enju ugovora;valjanosti akata;statuta tela Pitanje postupka pred Sudom pravde je regulisano protokolima o statutu suda uz osniva~ke ugovore i Poslovnikom o radu.Postoje 2 vrste postupaka pred sudom i to postupak po dorektnim tu`bama i po prethodnim pitanjima .Postupak se sastoji iz pismenog postupka,pripremnog izstraìvanja ,usmenog pretresa i dono{enja presude . Pred se mogu voditi slede}i posebni postupci 1)postupak po prigovoru te}e strane 2)po osnovu otkrivanja nove ~injenice 18

3)tuma~enje presude Pravo na podno{enje ove tu`be imajdràve ~lanice ,institucije EU,i fizi~ka i pravna lica.Sud donosi presudu koja je obavezna od dana dono{enja ~ime se izbegava stati~nost svake presude. OSTALE INSTITUCIJE Centralna banka ; Komitet regiona , Ekonomsko socijalni Savet, Revizorski sud Prvostepeni sud -sud prve instance i Ombudsman.

Evropska Centralna banka je deo Evrpskog sistema centralnih banaka u koji jo{ ulaze i nacionalne centralne banke dràva ~lanica.Sedi{te je u Frankfurtu. Centralna banka je nadle`na da se bavi kreiranjem i vo|enjem monetarne politike EU.Ona vr{i devizne poslove ,drì i upravlja deviznim rezervama dràva ~lanica i unapre|uje platni promet.Politika cen amora biti u saglasnosti sa osnovnim principima ekonomske politike EU .To su trì{na ekonomija zasnovana na konkurenciji ,stabilnim cenama ,javnim finansijama ,monetarnim uslovima i platnom bilansu.Nacionalne centralne banke moraju slediti politiku ECB.ECB podnosi godi{nji izve{taj o svojim aktivnostima Evropskom parlamentu ,komisiji ,savetu i savetu unije. Efikasnost rada banke se ocenjuje pred parlamentom donosi se ocena zakonitosti ,tu`bi ,odluka i akta . Najva`niji organi ECB su Savet guvernera i Izvr{ni odbor . Savet guvernera je sastavljen od guvernera nacionalnih centralnih banaka dràva ~lanica koji imaju po jedan glas i ovaj savet utvr|uje monetarnu politiku EU. Izvr{ni odbor je sastavljen od predsednika ,potpredsednika ~etiri ~lana. on sprovodi monetarnu politiku u skladu sa odlukama Saveta guvernera. EVROPSKA INVESTICIONA BANKA 19

Investiciona banka je osnovana Rimskim ugovorima 1957. Njen osnovni cilj je da finansira projekte koji doprinose skladnom razvoju zajedni~kog trì{ta i u projekte u manje razvijenim regionima.Pomaè i razvoj malih i srednjih preduze}a ulaganjem kapitala i kreditima. Glavni organi su - Savet guvernera(~ine ministri dràva ~lanica)koji kreira kreditnu politiku banke -Administrativni savet koji ima 25 ~lanova iz struke i donosi odluke o garancijama kreditima i pozajmicama i - Upravni komitet koji obavlja dnevne poslove. KOMITET REGIONA I LOKALNIH VLASTI je uspostavljen mastrihtskim ugovorom prema kom on mora biti konsultovan u vezi svih predloga akata kojima se raspolaè ili se dodiruju regionalni interesi.Uloga komiteta je dizajniranje politike EU na niìm nivoima vlasti. Ovaj organ reprezentuje regionalne interese,deluje savetodavno i bavi se kulturom ,zdravstvom i transevropskom mreòm izgradnje privrednog i socijalnog sklada koji se odnose na regionalni razvoj.Komitet ima predsedni{tvo ,stru~ne komisije,plenum i generalni sekretarijat. EKONOMSKO SOCIJALNI KOMITET on je konsultativni organ u sferi dono{enja odluka u uniji.^lanove biraju Vlade ~lanica a postavlja ih savet .Komitet moè biti konsultovan kada se razmatraju pitanja iz pojedinih sektora njegove delatnosti.Daje savete institucijama unije ,mada predlozi ~esto ostaju bez u~inka. REVIZORSKI SUD je iz 1975 i sastavljen je od po jednog ~lana iz svake dràve.Oni se regrutuju iz redova stru~njaka koji su obavljali visoke f-je finan. kontrole .Zahteva se da svoje f-je obavljaju nepristrasno i u duhu pravila struke bez uticaja autoriteta vlasti. Revizorski sud vr{i kontrolu i superviziju budètskih i finansijskih raspolaganja.Godi{nji izve{taj se objavljuje u Slu`benom glasniku EU.Sud je duàn da podnese izve{taj o svim vrstama neregularnosti,deluje preventivno i naziva se save{}u EU.Najva`nije je {to deluje na popravljanju finansijske discipline metodama kontrole i neposrednog uvida.On obavlja samo spoljnu kontrolu. SUD PRVE INSTANCE 20

ili prvostepeni sud je nastao 86’ s ciljem da se sud pravde rastereti .Sud je sastavljen od 15 ~lanova koji sude u ve}ima od 3 ili 5 sudija. Nadle`nost suda obuhvata : 1) sporove koji nastaju izme|u zajednice i njenih slu`benika 2) sporove iz oblasti nadoknade specif. {teta po tu`bama protiv komisije 3) sporove nastale po tu`bama u vezi konkurencije 4) tu`be po osnovu arbitr`ne klauzule 5) tu`be za kontrolu zakonitosti koje podnose fizi~ka i pravna lica Sud prve instance nije samostalan organ ve} je pridodat Sudu pravde i njemu se moè ulagati tu`ba na prvostepeni sud usled: nenadle`nosti ,materijalne povrede PravaEU i zbog povrede pravila postupka Broj sporova pred sudom prve instance pove}ava se posle Nice OMBUDSMAN je organ koji je uspostavljen ugovorom iz mastrihta i baziran je na skandinavskoj pravnoj tradiciji ,Ombudsmana imenuje evropski parlament. Ovaj organ prima àlbeod svakog gra|anina unije ili pravnog lica koje ima sedi{te u nekoj dràvi ~lanici a koje se odnosi na slu~ajeve lo{e uprave u radu komunitarnih organa ili tela sa izuzetkom Suda pravde i Prvostepenog suda u vr{enju njihovih f-ja.On je potpuno nezavisan u vr{enju svojih f-ja ne moè ni da traì ni da primi uputstva od bilo kog organa ili institucije.Moè da traì da inst. donesu odre|ena akta i da daj sve relevantne inf.Ombudsman moèbiti u vezi sa bilo kojim pitanjem da uputi izve{taj parlamentu,a duàn je da podnese i godi{nji izve{taj.

21

PRAVO EU

Short Description

Description

Comments

We need your help!