pravo EU skripta

PRAVO EVROPSKE UNIJE 1. Koncepti ujedinjenja Evrope pre II svetskog rata

- Ideja Evropskog ujedinjenja je stara, svoje korene vuče još u vremenima daleko pre Drugog svetskog rata. Grupa evropskih intelektualaca, pokušavala je da predupredi izbijanje I. sv. rata, sa idejom da okupe evropsku inteligenciju oko cilja koji su nazvali: “Ka budućem čovečanstvu preko arijske Evrope”. - Nakon završenog Prvog svetskog rata, a po ugledu na stvaranje i uspešno funkcionisanje SAD, osnivač panevropskog pokreta, Austrijanac Kalergi predložio je 1923. godine obrazovanje Sjedinjenih Evropskih Država. Šest godina kasnije, 1929. godine, francuski ministar spoljnih poslova Aristide Briand zajedno sa nemačkim ministrom Gustavom Stressmannom na zasedanju skupštine Lige naroda u Ženevi predložio je stvaranje Evropske Unije kojom se predvidja bliža saradnja evropskih država uz njihov neosporan suverenitet.

2. Evropa posle II svetskog rata - Porušena Evropa od ratnih razaranja. Na konferenciji u Jalti 1945. sastali su se Winston Churchill, britanski premijer, Roosevelt, američki predsednik i Staljin, kako bi dogovorili izgled posleratne Europe što je ne ulazeći u pojedinosti i postignuto. Nakon pobede Saveznika u Berlinu, Sovjeti su efikasno okupirali Istočnu Europu kao što je dogovoreno na Jalti dok je SAD imao velik dio Zapadne Europe. U okupiranoj Nemačkoj, Sovjeti, Amerikanci, Britanci i Francuzi su uspostavili 4 savezničke zone dok se konačna podela Njemačke ne bi rešila. - Hladni rat je bio politički sukob između zapadnih sila predvođenih SAD-om i istočnih sila predvođenih SSSR-om. Stvorili su se blokovi (istočni / zapadni). Marshall-ov plan / Građanski rat Grčka / Nato i Warshaw Pact.

3. Motivi za evropske integracije - Motivi evropskih integracija i stvaranja "Evropske federacije" su mir, demokratija, idealizam, pripadnost jednoj vrednosnoj zajednici, rast ekonomskog standarda, veći uticaj u spoljnoj i bezbedonosnoj politici, efikasnije rešavanje problema koji prevazilaze granice i jačanje prijateljstva i međususedskih odnosa.

4. Akcije na ujedinjenju Evrope nakon II svetskog rata - 1948. Nato; Zаhvаljuјući Čеrčilоvоm gоvоru, u Hаgu је 1948.оdržаnа коnfеrеnciја nа којој su prisustvоvаli brојni pоlitičаri i prеdstаvnici vlаdа. Cilj коnfеrеnciје bilо је оsnivаnjе Sаvеtа Еvrоpе, а nа njеnоm кrајu је dоnеt Stаtut Sаvеtа Еvrоpе. Stаtut је 5. маја 1949 u Lоndоnu је pоtpisаlо 10 еvrо zемаljа — Bеlgiја, Dаnsка, Frаncusка,Irsка, Iтаliја, Luкsемburg, Hоlаndiја, Nоrvеšка, Švеdsка i Uјеdinjеnо Кrаljеvsтvо. Оvim dоgаđајеm, pоznаtiјi као Lоndоnsкi spоrаzum, оsnоvаn је Sаvеt Еvrоpе. - 1951.god Šest evropskih država Zapadna Nemačka, Francuska, Italija, Belgija, Holandija i Luksemburg potpisuju Pariski sporazum kojim je osnovana Evropska zajednica za ugalj i čelik (ECSC). - 1957.godine Šest zemalja u Rimu potpisuje tzv. Rimske ugovore o osnivanju Evropske ekonomske zajednice (EEC). Istovremeno je zaključen ugovor o osnivanju Zajednice za atomsku energiju.

5. Uloga Čerčila i Maršala u ujedinjenju Evrope - U okviru brojnih zalaganja za stvaranje ujedinjene Evrope, značajan je govor britanskog premijera Winstona Churchilla održanog 1946. godine u Cirihu, gde poziva države kontinentalne Evrope na stvaranje Ujedinjenih evropskih država. Po Churchillovom mišljenju, osnovna pretpostavka ujedinjene Evrope je bila francusko-nemačka saradnja. (govor/savet Evrope) - Američki državni sekretar Geprge Marshall je dao značajne praktične impulse za ostvarenje evropskog zajedništva, izneo je koncepciju revitalizacije evropske privrede posle ratnih razaranja. 1947.god pokrenut je „Maršalov plan“ sa idejom da bude okvir za privrednu reformu zemalja Zapadne i Južne Evrope. Institucija koja je trebalo da kontroliše primenu „plana“, bila je Organizacija za evropsku ekonomsku saradnju (OEEC).

6. Uloga Monea, Šumana i Spinelija u ujedinjenju Evrope - Inicijativom francuskog ministra spoljnih poslova Roberta Schumana, koji je 1950. godine objavio Schumanov plan , čiji je cilj bio onemogućiti daljnji rat između Francuske i Njemačke i to putem integracije industrije koja je bila važna za vođenje rata. Krajnji Schumanov cilj bilo je pomirenje Njemačke i Francuske, ali i razvoj integracijskog evropskog procesa, s krajnjim ciljem ostvarenja evropske federacije. Žan Mone i Šuman iznose plan o osnivanju Evropske zajednice za ugalj i čelik (ECSC), koja je bila otvorena i za druge evropske zemlje. - Altijero Spineli bio je italijanski političar (komunista), politički teoretičar i zagovornik evropskog federalizma. Često se naziva ocem Evropske unije zbog značajne uloge koju je imao u procesu evropske integracije nakon Drugog svetskog rata. Ventotenski manifest je program iz 1941. u kojem se prvi put pominje ideja evropskog federalizma. U Manifestu se kao uzrok Drugog svetskog rata navodi ideje suverenosti nacionalnih država pa autori pozivaju na održanje mira i slobode i osnivanje evropske federalne države revolucionarnim metodama, te staju u odbranu socijalističkih i komunističkih pogleda na ekonomiju. Ventotenski manifest je jedan od prvih značajnih programa evropske integracije.

7. Evropska zajednica za ugalj i čelik - Mnogi Evropljani su smatrali da se zapadnonemačka privreda prebrzo oporavljala od posledica rata i da se mora kontrolisati. Francuski ministar spoljnih poslova Rober Šuman je na osnovu plana svog sunarodnika, ekonomiste Žana Monea, predložio ujedinjenje francuske i zapadnonemačke industrije uglja i čelika, i pozvao je i druge zemlje da se pridruže. Šest evropskih država Zapadna Nemačka, Francuska, Italija, Belgija, Holandija i Luksemburg potpisuju Pariski sporazum kojim je osnovana Evropska zajednica za ugalj i čelik (ECSC). Schumanov plan je kodifikovan u Parizu, a stupa na snagu 10. Avgusta 1952. godine. - Sve carine u trgovini gvožđem, ugljem i čelikom su ukinute, uvedena je zajednička tarifa prema zemljama van ECSC, a počela je da se sprovodi i stroža kontrola proizvodnje i prodaje ovih sirovina. Kao rukovodeće telo ECSC osnovana je Visoka vlast, za čijeg je prvog predsednika izabran Žan Mone, idejni tvorac, a za privremeno sedište je izabran Luksemburg.

8. Rimski ugovor -25.Mart1957.godine Šest zemalja u Rimu potpisuje tzv. Rimske ugovore o osnivanju Evropske ekonomske zajednice (EEZ). Istovremeno je zaključen ugovor o osnivanju Zajednice za atomsku energiju. - EEZ-om je ustanovljena carinska unija između šest država potpisnica (Belgija,Francuska,Italija, Luksemburg, Holandija i Nemačka) i postavljeni su kriterijumi i temeljni ciljevi stvaranja zajedničkog tržišta koje bi osiguralo slobodno kretanje ljudi, roba,uslugaikapitala. - Euroatom je postavio ciljeve razvoja istraživanja nuklearne energije i njene upotrebe u civilne svrhe. Stupanjem na snagu Ugovora o Evropskoj uniji Evropska ekonomska zajednica preimenovana je u Evropsku zajednicu (EZ), a Ugovor o EEZ-u postao je Ugovor o EZ-u.

9. EEZ - Osnivanje EEZ-a i zajedničkog tržišta je imalo 2 cilja. Prvi da se izmene uslovi trgovine i proizvodnje na teritoriji Zajednice: šest država potpisnica (Belgija,Francuska,Italija, Luksemburg, Holandija i Nemačka), drugi više političke prirode, da bi Zajednica doprinela funkcionalnoj konstrukciji političke Evrope. Ugovorom o osnivanju EEZ-a predviđeno je stvaranje zajedničkog tržišta, carinske unije i zajedničkih spoljnotrgovinskih politika.

PRAVO EVROPSKE UNIJE 10. Euratom - Opšti cilj ugovora o stvaranju Euroatom jeste doprinos formiranju i razvoju evropskih nuklearnih industrija u mirne svrhe, tako da sve zemlje članice mogu da profitiraju od razvoja atomske energije i da se obezbedi sigurnost zaliha. Takođe ugovor garantuje sigurnost za društvo, stvaranje propisa o zaštiti zdravlja i sprečava da se nuklearni materijali, namenjeni principijalno za civilnu upotrebu, zloupotrebe u vojne svrhe.

11. Zajednička poljoprivredna politika (CAP) - Rimski ugovori 1957. definisali su osnovne tačke Zajedničke poljoprivredne politike (CAP). Zajednička poljoprivredna politika najveći je, najopsežniji i budžetski najizdašniji program EU-a. U tom je smislu i usmerila najviše svojih kapaciteta i zakonodavne regulative. CAP se sastoji od sklopa pravila i mehanizama koji regulišu proizvodnju, prodaju i plasiranje poljoprivrednih proizvoda u EU-u i razvoj seoskih područja. Važnost CAP-a ogleda se i u velikoj povezanosti s regulisanjem jedinstvenog tržišta i Evropske monetarne unije - dvaju ključnih temelja za provedbu plana evropske integracije. - Postoje 3 načela na kojima se temelji CAP i to su: Jedinstveno tržište (slobodni promet polj.robe između članica i određivanje zajedničkih cena, pomoći i pravila konkurencije, propisa o zdravstvenom osiguranju i administrativnim postupcima i zajedničku spoljnotrgovinsku politiku); Prioritetnost Unije (davanje prioriteta polj.proizvodima iz Unije); Finansijska solidarnost (troškovi su podeljeni među članicama).

12. Institucionalni razvoj evropske ideje - Već od prve god postojanja EEZ uspešno startuje sa radom: trgovina unutar članica raste, smanjuje sa trećim zemljama, otklanjaju se unutrašnje kvote i carine i uvodi zajednički spoljni carinski sistem. Razvija se Zajednička poljoprivredna politika (CAP). Održavaju se sastanci o modelima uspostavljanja političke zajednice. Formiranje E.Saveta. Turska i Grčka podnose zahtev za prijem, a V.Britanija pokreće inicijativu da se formira Evropsko Udruženje Slobodne Trgovine. - Prve nesuglasice između de Gola sa prvim predsednikom komisije Halštajnom, povod je veto na proširenje zajednice (V.Britanije) a i oko nadležnosti Komisije i Saveta ministara, de Gol nije želeo da Francuska u nečemu bude izglasana, pa je došlo do Luxemburgskog kompromisa sa mogućnošću prava veta svim državama članica u veoma bitnim pitanjima. Proširenje zajednice u pravcu severa pa juga. Dogovori na stvaranju ekonomske i monetarne unije. Ulazak Španije i Portugalije. EEZ u EZ. - U Mastrihtu 91 odobren Ugovor o Evropskoj uniji uz dve koncesije (izuzeća V.Britanije) postavljen rok do 99 god za kreiranje spoljne politike i odbranbene, već 1.nov 1993 EZ se naziva EU. Nova proširenja. Komisija je pripremila „Belu Knjigu“ sa preciznim obavezama koje treba da ispune kandidati. Dolazi do povećanja članova u institucijama Unije. Ugovor o Eustavu.

13. Severno proširenje EEZ - U Hagu 69god doneta je odluka o proširenju EEZ u pracu severa, odlaskom sa političke scene de Gola, Danska, V.Britanija, Norveška i Irska obnovile su svoj zahtev za prijem. Posle teških pregovora 72god u Briselu su potpisani ugovori o ulasku novih članica. Nakon referenduma, Novreška odbija ugovor, a ostali postaju članovi. - Danska i V.Britanija su se teško uklapale u tadašnju politiku EEZ. U Parizu je osnovan Fond za regionalni razvoj nerazvijenih regiona (najviše ga koriste Vbritanija, Irska, Italija). Roj Dzenkins postaje predsednik Komisije 77 koji se izborio da predsednik Komisije prisustvuje sastancima organizacije najrazvijenijih zemalja zapada tada Grupa7.

14. Južno proširenje EEZ - Početkom osamdesetih smer širenja je okrenut ka jugu. Zemlje koje su se oslobodile totalitarnih režima Grčka, Španija i Portugalija, podnose zahtev za prijem u zajednicu. Grčka 75g, a druge dve 77god. Pregovori sa Grčkom su išli dosta lako pa je postala član već 81god, to nije bio slučaj sa Portugalijom a posebno sa Španijom. Francuska je usporavala pregovore sa Španijom zbog bojazni za svoje poljoprivredne proizvode, takođe su se plašile Italija i Grčka, pa su se svi nadali francuskom vetu na ovaj prijem ali do toga nije došlo.

15. Uloga Žaka Delora u izgradnji EEZ - Zbog opasnosti da EEZ zapadne u krizu nastalu preteranim poljoprivrednim rashodima, Žak Delor, tadašnji predsednik Komisije, sačinio je program mera „Delorov paket“ u cilju sređivanja i dovođenja u rd sredstava Komisije, kontrole rashoda za poljoprivredu, obezbeđivanje sredstva za istraživanja. Iako protivljenju Tačer, došlo je do dogovora u Briselu 88god. - Kasnije je formiran komitet, pod Delorovim vođstvom, da prouči primenu monetarne unije. U Madridu 89god na samitu, glavna tačka je bila Delorov izveštaj o monetarnoj uniji.

16. 1989. godina i EEZ - To je godina promena u zemljama srednje i istočne Evrope tj ušle su u procese socijalne transformacije. Sve te zemlje su iskazale kao svoj prioritet priudruživanje EEZ, koja hitno pruža pomoć Poljskoj i Mađarskoj, da bi se program proširio na ČSSR, Bugarsku, Rumuniju i Jugoslaviju. Okt 1990 dolazi do ujedinjenja Istočne i Zapadne Nemačke, pa je automatski postala članica, sa Polskom i Mađarskom i ČSSR su 91 potpisani ugovori o pridruživanju, koji su podrazumevali finansijsku pomoć, trgovinske olakšice i saradnju. Redom su takvi ugovori potpisivani i sa ostalim tranzicionim državama.

17. Proširenje iz 1995.god - Novo proširenje EU desilo se 95god, kada su tri bogate zemlje Švedska, Austrija i Finska postale punopravne članice unije. Nakon okončanja pregovora sa ovim zemljama, Mađarska i Poljska su podnele zahtev za prijem. Posle njih zahteve podnose Rumunija, Slovenija, Bugarska, Slovačka, Češka, Litvanija, Letonija i Estonija. Donosi se zaključak da se počnu pregovori i sa Kiprom i Maltom, koji su ranije podneli zahtev. Komisija uvodi „Belu knjigu“ sa obavezama kandidata.

18. Proširenje iz 2004.god - Tokom 2002god pregovori sa svih 12 kandidata imali su povoljan ishod, tako da je deset zemalja postalo članicama EU 1.maja 2004god, a Bugarska i Rumunija, koje su imale problema u ispunjavanju svih uslova iz Bele knjige, postale su članice 2007god.

19. Ugovori bitni za evropske integracije - Najvažniji ugovor Evropske zajednice je Rimski ugovor, koji su 57god potpisale Francuska, SR Nemačka, Italija i BeNeLux. (formirana je EEZ i ugovor o uspostavljanju Euroatoma). Stupa na snagu 58god. Ugovor o EZ potpisan u Briselu 1965. Jedinstveni evropski akt 1986 god Hag. Ugovor iz Mastrihta 1991g (Ugovor o Evropskoj Uniji). Ugovor iz Amsterdama 1999g (dopune i izmene predhodna dva). Ugovor iz Nice 2001.g koji se bavi revizijom članstva i ovlašćenja tela EU.

20. Ugovor o Evropskoj Zajednici - U Briselu 8.aprila 1965.g. Potpisan je ugovor o objedinjavanju tri evropske zajednice ECSC, EEZ i EUROATOM, poznat kao Ugovor o EZ. Na bazi ovog ugovora spojile su se 1967god, ali je još dugo ostala u upotrebi skraćenica EEZ umesto EZ.

21. Jedinstveni evropski akt - Potpisan u Luxemburgu i Hagu 1986.g a stupio na snagu 87god. U njemu su sadržane određene izmene i dopune Rimskog ugovora, omogućavajući stvaranje jedinstvenog tržišta i izmenu načina glasanja u Savetu ministara. Ovaj akt je povećao zakonodavnu ulogu Evropskog Parlamenta. Ovim aktom su uvedena tehnološka istraživanja i razvoj, zaštita životne sredine i socijalna politika, kao i nove oblasti saradnje zemalja-članica.

PRAVO EVROPSKE UNIJE 22. Ugovor o Evropskoj Uniji - Ugovor iz Mastrihta (ugovor o Evropskoj Uniji) potpisan 1992. Izmenio je materiju Rimskog ugovora više nego Jedinstveni evropski akt, imajući dve osnovne vrste ciljeva: prvu, aktivnosti ka uspostavljanju Ekonomske i monetarne unije (EMS)i drugu, aktivnosti ka uspostavljanju političke unije, zajedno sa spoljnom i odbranbenom politikom. - Ovaj ugovor predviđa da EU ima tri stuba: prvi, obuhvata ugovore o zajednicama ECSC, EZ i Euratom; drugi, spoljnu i bezbednosnu politiku (CFSB); treći saradnju država-članica u sektorima pravosuđa i unutrašnjih poslova.

23. Stubovi Evropske Unije - ugovor iz Mastrihta predvidja da EU ima 3 stuba (jedinstveni institucionalni okvir/član 3. Ugovora o EU). - I stub (Evropske Zajednice): ekonomski razvoj; visok nivo zapošljavanja; socijalna zaštita; jednakost žena i muškaraca; konkurentnost; zaštita životne sredine; podizanje nivoa kvaliteta života; eko&socijalna saradnja. - II stub (zajednička spoljna i bezbednosna politika): očuvanje zajedničkih vrednosti, interesa i nezavisnosti; bezbednost i solidarnost; očuvanje mira; medjunarodna saradnja; jačanje demokratije i kvaliteta života; poštovanje ljudski prava i osnovnih sloboda. - III stub (saradnja u oblasti unutrašnjih poslova i pravosudja): bezbednost; borba protiv rasizma i netrpeljivosti prema strancima, protiv terorizma, trgovine ljudima, kd protiv dece, trgovine drogom i oružjem, korupcije i prevare.

24. Medjunarodne ekonomske integracije - definiše se kao proces udruživanja nacionalnih privreda radi ostvarenja odredjenih ciljeva, radi uklanjanja carinskih i necarinskih barijera i dr. ograničavajućih propisa u medjusobnoj trgovini, obezbedjenja slobodnog kretanja ljudi (radne snage), kapitala, roba i usluga kao i odnosa nacionalnih privreda ka trećim zemljama. - modeli ekonomske integracije ispoljavaju se u raznim oblicima, najčešći su: (preferential trade agreements): sporazumi medju zemljama u kojima jedna drugoj povlašćuju u spoljnotrgovinskoj razmeni; (free trade area): slobodna trgovinska zona izmedju članica gde se ukidaju spoljnotrgovinske barijere na kretanje roba i usluga; (customs union): carinskom unijom se ukidaju carinska ograničenja a prema trećim zemljama se uspostavlja jedinstvena politika; (common market): zajedničko tržište uklanja sva ograničenja na kretanje radne snage i kapitala izmedju članica; (single market): jedinstevno tržište je zajedničko i uključuje koordinaciju eko politika članica sa ciljem postizanja stabilnog kursa valuta; (economic union): uspostavlja model jedinstvenog tržišta sa jedinstvenim istupanjem ka trećim zemljama u sferi ekonomije, monetarne politike, politike u industriji, privredi, ekologiji, energetici; (monetary union): je platnobilasna i devizna politika koja se prenosi na nadležnost nadnacionlane institucije; potpuna ekonomska integracija je završetak integracionog procesa, gde su sve članice prenele sve elemente nacionalnog eko suvereniteta na nadnacionalne institucije s ciljem stvaranja jedinstvenog ekonomskog i političkog područja.

25. Ciljevi Evropske Unije - u najvažnijim ugovorima koji su sklavani sadržani su razni ciljevi EU, kao najvažniji su: zadržavanje i obezbedjenje mira u Evropi; kreiranje privredne unije sa evropskim tržištem; političko jedinstvo; socijalna jednakost unutar unije; eliminacija podele Evrope, uspostava demokratskih odnosa, poštovanje ljudskih prava; solidarnost medju narodima; utvrdjivanje stabilne i jedinstvene valute; stvaranje jedinstvenog tržišta; zaštita životne sredine; ekonomski i socijalni razvoj; zajedničko državljanstvo; zajednička spoljna i bezbednosna politika, odbranbena; slobodno kretanje ljudi.

26. Tela i institucije EU - Funkcije koje su dodeljene Uniji sprovode sledeća tela i institucije: Savet ministara (Savet); Evropski savet; Evropski parlament (EP); Evropska komisija (Komisija); Evropski sud pravde (Sud pravde-ESD); Evropski revizorski sud; Ekonomsko-socijalni komitet (ECS); Komitet regiona; Komitet stalnih predstavnika (Coreper); Evropska investiciona banka (EIB); Evropska centralna banka (ECB); Evropski ombudsman; Druga tela EU (agencije, centri, fondacije, kancelarije...).

27. Savet ministara - SM je zasnovan na osnovu ugovora o EU i ugovora o EZ. Sedište je u Briselu, sednice se održavaju u Luxemburgu svake god u avg, sep i okt. U njegovoj nadležnosti je pravo donošenja odluka, koordinacija nacionalnih politika članica, međusobno obaveštavanje i izvršne nadležnosti. Sačinjava ga po jedan predstavnik svake zemlje članice, na ministarskom nivou i taj sastav zavisi od tema koje se obrađuju. Nastao je iz Saveta Evropske zajednice za ugalj i čelik. - Ima zakonodavnu delatnost, zemlje članice pronalaze kompromis između svojih ideja kao i interesa drugih država EU, naređenih evropskih ciljeva i predloga Komisije EU. Glasanje se vrši na principu jednoglasnog odlučivanja (osetljiva pitanja, svaka članica ima po jedan glas sa istom težinom) i na principu većinskog odlučivanja (suprotno, različita težina glasa).

28. Evropski savet - Osnovan je dec.74god, zaseda 2 do 3 puta godišnje. Sačinjavaju ga šefovi država i ili vlada zemalja članica, kao i predsednik Evropske Komisije u pratnji ministara spoljnih poslova i jednog komesara Evropske Komisije. Na tim zasedanjima čelnici raspravljaju o važnim pitanjima za EU. Mastrihtskim ugovorom Esavet je postao glavni pokretač inicijativa Unije i telo koje rešava sporna pitanja koje Savet ministara nije. Lisabonskim ugovorom, ESavet je dobio stalnog predsedavajućeg van Rompej.

29. Evropski parlament - Do velikog proširenja 2004.g parlament je brojao 626 poslanika, koji se biraju na 5 godina. U ugovoru iz Amsterdama br. 700 a kasnije, ugovor iz Nice 732. Parlament biraju svi građani zemalja-članica EU na neposrednim izborima. Pripadnost političkim grupama u Evropskom parlamentu važnija je od lojalnosti zemljama članicama iz kojih potiču poslanici. Glasa se većinom glasova prisutnih ili apsolutnom većinom svih poslanika. Sedište je u Strazburu. Većina sastanaka političkih grupa održava se u Briselu. - Od 1958g postoji parlament (pre skupština) potvrđen Jedinstvenim evropskim aktom. Ugovorima iz Mastrihta i Amsterdama proširivale su se nadležnosti: zakonodavna funkcija; budžetska; izbori i obrazovanje i kontrola rada izvršne vlasti; informisanje građanina birača koje parlament zastupa. Evro Parlament sarađuje sa Evropskom Komisijom i Savetom, ali ne može da zaustavi donošenje odluka. Postupak: pokreće ga Komisija, dostavlja Parlamentu, zatim ide Savetu, pa ponovo Komisiji koja priprema drugu verziju koju Parlament prihvata ili odbacuje vetom (koji može komisija ukinuti) ili usvaja amadmane.

30. Evropska Komisija - Komisija obezbeđuje uspešno funkcionisanje zajedničkog tržišta; brani interese zajednica i predstavlja Evropsku Uniju na međunarodnoj sceni. Ima pravo i inicijativu unutar zakonodavnih postupaka EU, pravo sudelovanja u pripremi, izradi, primeni i nadzoru propisa Unije; pravo zakonodavne vlasti; ugovaranje međunarodnih sporazuma; zastupanje pred trećim zemljama... - Sedište Komisije je Brisel. Svaka članica šalje u sastav Komisije po jednog Komesara (veće i do 2). Radi efikasnijeg rada to se odvija kroz institucije nazvane generalnim direkcijama. Ako bi je poredili sa državom, Komisija je Vlada EU. Ona je čuvar ugovora i prava zajednice. Komisija interveniše i može da podigne tužbu pred Evropskim sudom pravde. Ima pravo izrade nacrta zakona. Predlaže budzet i nakon usvajanja u Savetu i parlamentu, brine o raspoređivanju sredstava. Stara se o upravljanju fondovima. Sadašnja Komisija ja na čelu sa Žoze Barosom, a od Lisabonskog ugovora uvedena je funkcija Visokog predstavnika EU (Ešton).

PRAVO EVROPSKE UNIJE 31. Evropski sud pravde - Uloga je da osigura tumačenje i primenu propisa EU i osnivačkih ugovora u skladu sa zakonom, time dolazi do razvoja sudske prakse Zajednice. Odluke su obavezujuće za sve države-članice. Posle ugovora iz Amsterdama Sud poseduje i ograničenu nadležnost tumačenja u području pravosuđa i unutrašnje politike, kao III stuba EU. - Sud čini 15 sudija i 8 glavnih advokata, koji se biraju na 6god, opštom saglašnošću vlada članica. Tad sudije među sobom biraju predsednika Evropskog Suda pravde na 3god. Sedište suda je u Luxemburgu. Zasedanja nisu javna. Sud zaseda ili u plenumu svih sudija ili u manjim skupinama sudija (sudskim većima) koje odlučuju o pojedinim vrstama predmeta. Evropski sud ovlaćen je na zahtev Komisije ili države članice utvrditi da neka država članica krši neku od obaveza utemljenih u pravu EU. Ovlašćen je poništiti akt koji donese institucija EU ako je protivpravan iz nekog od razloga predviđenih Ugovorom. Institucije, države članice te pravne i fizičke osobe, ovlašćene su pred Evropskim sudom zahtevati da im institucija EU naknadi štetu koju je uzrokovala protivpravnim (ne)delovanjem. Sud razmatra tužbe Komisije i ostalih institucija Unije ili država članica i zaseda kad nacionalni sudovi država traže tumačenje evropskoga prava od Evropskog suda, koje su obvezni da primene pri odlučivanju.

32. Evropski revizorski sud - Osnovan 77god i sedište je u Luxemburgu. Zadaci su mu da kontroliše računovodstva i proverava zakonitosti i pravilnosti svih transakcija u EU i njenim institucijama; provera finansijskog upravljanja EU i ima funkciju da to poslovanje bude ekonomično. Revizorski sud priprema redovni godišnji izveštaj, koje Parlament pregleda i odobrava, pa ide pred potvrdom E. Komisije. - U svom sastavu ima po jednog člana iz svake države EU, koje na 6god imenuje Savet, predsednik se bira na 3godine. Ovaj sud nema mogućnost donošenja presude, ali se poštuje. Parlament bi teško odredio budžet bez pomoći ovog suda. Njegov odbor za budžet vrši interni nadzor budžeta, dok eksterni nadzor budžeta vrši Evropski revizorski sud.

33. Ekonomsko-socijalni komitet - ESC je savetodavno telo unutar EU, ali Evropska komisija i Savet ministara imaju obavezu da ga konsultuju u nekim pitanjima. Ovaj komitet čine interesne grupe iz svih zemalja-članica EU: I grupa-poslodavci; II grupa-predstavnici radnika (sindikat); III grupa-razne interesne grupe, potrošači, experti, zemljoradnici, žene, organizacije...Članove komiteta imenuje Savet ministara, koje predlažu njihove vlade u dogovoru sa zainteresovanim grupacijama. - Komitet ima sedište u Briselu, sastanči se svakog meseca. Rad je podeljen u 9 radnih sekcija: poljoprivreda; saobraćaj i veze; energetika; ekonomska i finansijska pitanja; trgovina, industrija, usluge; socijalna pitanja; spoljni poslovi; regionalni razvoj...

34. Komitet regiona - Ustanovljen na osnovu ugovora iz Mastrihta i ima zadatak da daje svoje mišljenje kada se predlažu akti vezani za problematiku razvoja regiona država-članica EU (kulturna politika; ekonomsko i soc jedinstvo; obrazovanje, obuka i omladina; transevropske telekomunikacione, energetske i saobraćajne mreže; zdravstvena politika). Sedište je u Briselu. Mandat traje 4godine.

35. Komitet stalnih predstavnika (Coreper) - Ovo telo pomaže u radu Saveta ministara, a sačinjavaju ga lica sa ambasadorskim statusom, delegirana od strane vlada državačlanica. Pošto Savet ministara ne zaseda stalno, članovi ovog tela pripremaju i usaglašavaju odluke, koje potom ministri formalno u Savetu potvrđuju. Postoje dva Corepera (1 u ambasadorskom sastavu i Coreper2 u kome se zamenici ambasadora).

36. Evropska investiciona banka - Osnovana 58god u Rimskom ugovoru, sedište Luxemburg. Ona predstavlja i banku, ali i instituciju EU. Banka odobrava zajmove članicama EU, ali je i garant za vraćanje kredita koje uzima EU. Dugo su korisnici kredita bili V.Britanija i Italija a ujedinjenjem Nemačke i ona. Sredstva banke su se uglavnom koristila za regionalni razvoj, visoku tehnologiju, energetiku, saobraćaj i telekomunikacije razvoj infrastrukture. - Bankom upravlja Odbor guvernera, koji se sastoji od ministra finansija članica-država i sastaju se jednom godišnje. Banka ima i odbor direktora od 24 člana. Stalno radno telo je Rukovodeći komitet (predsednik banke i 7potpredsednika) mandat 6god. Ova banka je doprinela formiranju Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) koja je sa sedištem u Londonu.

37. Evropska centralna banka - Ima sedište u Frankfurtu na Majni, odgovorna je za primenu monetarne politike EU i pokrenula je zajedničku monetu evro. Deluje zajedno sa centralnim bankama država-članica, sa kojim čini evropski sistem centralnih banaka. Nadzire količinu novca u opticaju, utvrđuje kurs evra, sa državama članicama, upravlja deviznim rezervama. Zadatak joj je stabilnost cena u evro-zoni kao i očuvanje kupovvne moći i kontrola nivoa inflacije. - ECB ima tri tela: Upravni odbor, Izvršni odbor i Opšti savet. Upravni odbor je najviši organ i ima 6 članova Izvršnog odbora i guverneri centralnih banaka zemalja evro-zone. Izvršni odbor čine predsednik i potpredsednik. Odbor sprovodi politiku Upravnog odbora. Opšti savet je sastavljen od predsednika i potpredsednika ECB i guvernera nacionalnih banaka svih država EU, savetuje.

38. Evropski ombudsman - Sedište je u Strazburu, nastao 94god. Prvi je bio Jakob Sederman, posle njega Nikiforos Dijamandouros. Ova institucija uvedena je ugovorom iz Mastrihta. Obaveza mu je da bude posrednik između građana i institucija EU. Ima ovlašćenje da prima i istražuje žalbe građana EU (fizičkih i pravnih lica sa boravištem u nekoj od zemalja članica). Bira se na 5 god. - Angažuje se u nepravičnim postupcima, diskriminaciji, zloupotreba ovlašćenja, nedostupnost informacija, nekorektan postupak. Ombudsman po svojoj inicijativi ili bilo koje strane ili osobe, može pokrenuti istragu o mogućim neprevilnostima u radu institucija EU. Na kraju svake godine podnosi Evropskom parlamentu izveštaj o svom radu.

39. Druga radna tela EU - Evropska agencija za životnu sredinu; Evropski centar za razvoj profesionalne obuke (CEDEFOP); Evropska agencija za vrednovanje medicinskih proizvoda (EMEA); Evropski centar za drogu i zavisnost od droga (EMCDDA); Evropska fondacija za obuku; Evropska agencija za bezbednost i zdravstvenu zaštitu na radu; Kancelarija za usaglašavanje na unutrašnjem tržištu (OHIM); Evropska fondacija za unapređenje životnih i radnih uslova; Kancelarija Unije za pravo na biljnu raznolikost; Prevodilački centar za radna tela EU.

40. Pravni akti Evropske Unije - U ugovoru Evropske Zajednice, navode se vrste obavezujućih pravnih akata, a to su: Uredbe (pravilnik, opšta važnost, direktno primenjujuća i obavezna za sve zemlje); Uputstva (direktiva, obavezna u vezi sa nekim ciljem za sve ili samo neke zemlje); Odluke (odnosi se na određene zemlje i za njih obavezna); i preporuke i mišljenja (nema obaveznu prirodu, odnosi se za određene zemlje i pojedina fizička ili pravna lica).

41. Uredba (pravilnik) - je pravni akt kojim Unija reguliše pitanja iz svoje nadležnosti. Uredba ima opštu važnost, ona je u svim delovima obavezujuća i direktno se primenjuje u svim zemljama-članicama. Ako radna tela EU odluče da neki pravni akt usvoje u obliku uredbe, onda države-članice moraju da poštuju kao što poštuju svoja nacionalna prava i biće primenjiv čak i na sve individue, ustanove i preduzeća u EU. Države-članice moraju sprovesti sve uredbe u potpunosti bez ispravki nacionalnog prava u svrhu izbegavanja.

PRAVO EVROPSKE UNIJE 42. Uputsvo (direktiva) - je akt koji predstavlja kompromis između potreba za ujednačenim zakonodavstvom unutar Unije i potreba da se zadrži ranolikost nacionalnih karakteristika. Osnovni zadatak je približavanje zakonodavstva, a ne izjednačavanje (što je kod uredbe). Uputstva su obavezujuća za svaku zemlju-članicu na koju se odnose u pogledu željenog cilja, ali prepušta nacionalnim vlastima izbor oblika i načina. Sud pravde je odredio da članice odabiru oblik i način koji najbolje osigurava sprovođenje uputsva u praksi.

43. Odluka - je oblik pravnog akta i koristi se za uređivanje određenih i pojedinačnih pitanja. Obavezujuća je u potpunosti za one na koje se odnosi. Ovi akti se odnose na države-članice, pojedince ili ograničen broj konkretnih osoba. Ovaj akt (odluka) koristi se u oblasti tržišne konkurencije, jer tako se može uticati na pojedina preduzeća ili tržišne aktere.

44. Preporuke i mišljenja - pravni akti koji nisu pravno obavezujući. Svha im je da na neobavezujući način upute na određeno poželjno ponašanje. Preporuke i mišljenja koje donose tela Zajednice mogu imati važan uticaj na aktivnosti onih na koje se odnose, imaju isključivo političku težinu, ponekad stvaraju preduslove za donošenje obavezujućih akata.

45. Jedinstveno evropsko tržište - ovim terminom definišemo sjedinjeni prostor Evropske Unije, koji je nastao na osnovu ispoljavanja „4slobode“-kretanja ljudi, kapitala, roba i usluga, a sve to bez unutrašnjih prepreka, bazirano ugovorom o EZ. Proces je dobio ubrzanje 1986g Jedinstvenim evropskim aktom čime je rimski ugovor dopunjen. Zajedničko tržište uključuje kooridnaciju ekonomskih politika država-članica, teži stabilnom kursu valuta, radi na razvoju zajedničke politike, tržišne konkurencije, socijalnu politiku i regija. - Zadaci jedinstvenog tržišta u sferi 4slobode su: slobodno kretanje osoba (ukidanje graničnih kontrola; harmonizacija zakonodavstva; sloboda poslovnog nastanjivanja i zapošljavanja; pojačane spoljne kontrole), slobodno pružanje usluga (liberalizacija finansijskih usluga; nadzor banaka i osiguranja; ostvarenja tržišta prometa i telekomunikacija), slobodno kretanje roba (ukidanje graničnih kontrola; međusobno priznanje normi; harmonizacija poreza), slobodno kretanje kapitala (povećana mobilnost novca i kapitala; zajedničko tržište finansijskih usluga; liberalizacija prometa sigurnosnim papirima). - Postoje dileme i skepticizam u vezi zajedničkog tržišta i to kako će domaća preduzeća izdržati pooštravanje tržišne utakmice i konkurenciju stranih firmi, to i da ide na ruku multinacionalnim kompanijama itd.

46. Ugovor iz Nice - Ugovor iz Nice je usaglašen na sastanku Evropskog veća održanim u Nici početkom dec2000, a stupio na snagu 1.feb 2003. Ugovor sadrži izmene: Ugovora o Evropskoj uniji (iz Mastrihta) i Rimskih ugovora. - Ugovor iz Nice sadrži i 7 aneksa koji se odnose na: Protokol o proširenju EU, Deklaraciju o proširenju EU, Deklaracije o kvalifikovanoj većini i blokirajućoj manjini u kontekstu proširenja, Deklaraciju o mestu održavanja EV, Deklaraciju o budućnosti Unije, Protokol o statutu Evropskog suda, Izmene Protokola o privilegijima i imunitetima, Nacrt Protokola o finansijskim posledicama prestanka Ugovora o osnivanju Evropske zajednice za ugalj i čelik kao i uspostavljanju i vođenju istraživačkog fonda za ugalj i čelik. - Jedan od glavnih razloga donošenja Ugovora iz Nice jeste potreba rešavanja pitanja institucionalnog prilagođavanja Evropske unije novom proširenju Unije. Kako su pregovori s državama kandidatima za članstvo sve više napredovali, odlučeno je da se to pitanje reši na međuvladinoj konferenciji. - Najvažnije odredbe Ugovora iz Nice odnose se na sastav institucija, način odlučivanja u Savetu (neka pitanja iz područja za koje je ranije bilo predviđeno jednoglasno odlučivanje sada zahtevaju donošenje odluke kvalifikovanom većinom), uspostavljanje Eurojusta (tela za borbu protiv kriminala), razvoj pojačane saradnje koja mora uključivati najmanje osam država, i biti otvorena svim državama članicama. Pojačana saradnja ne sme stvarati prepreke ili diskriminaciju u trgovini među članicama ili ugroziti konkurenciju.

47. Lisabonski sporazum - Lisabonski ugovor (Reformski ugovor) je međunarodni ugovor potpisan 13. decembra 2007. u Lisabonu. Službeni naziv Ugovora je "Ugovor o izmenama i dopunama Ugovora o stvaranju Evropske unije (Mastrihtski ugovor) i Ugovora o stvaranju Evropske ekonomske zajednice (Rimski ugovor)“. Posle ratifikacije u svim zemljama članicama, Ugovor je stupio na snagu 1. decembra 2009. godine. Trebalo je da ugovor zameni Evropski ustav odbačen na referendumima u Francuskoj i Holandiji 2005.g. - Važnije promene uključuju više glasanja kvalifikovanom većinom u Savetu veću uključenost EParlamenta u zakonodavni proces kroz veću mogućnost saodlučivanja s Savetom EU, čime se eliminisao sastav stubova, te stvaranje funkcije Predsednika Evropskog Saveta na mandat od dve i po godine, kao i funkcije Visokog predstavnika Unije za spoljne poslove i sigurnosnu politiku. Visoki predstavnik je takođe i Potpredsednik Evropske Komisije, te će držanjem tih pozicija predstavljati jedinstveni stav o politici EU. Visoki predstavnik/Potpredsednik će biti zadužen i za Službu za spoljne poslove, koja je takođe stvorena Lisabonskim ugovorom i u osnovi predstavlja zajedničku službu za spoljne poslove.

48. Evropska konvencija - je produkt dogovora Evropskog Saveta u Lakenu (Belgija) dec 2001.g. Tom dogadjaju prisustvovali su predstavnici skupština članica, budućih članica, članovi Parlamenta, Komisije a predsedavao je bivši fr. Predsednik Valeri dEsten. Radilo se u sednicama. - zadatak ove konvencije je bio da predloži nacrt novog okvira, institucija i strukture EU, predlog Ustava EU. Ukazala se potreba da se poboljša delovanje daljem napretku i demokratiji kao i daljem širenju EU na istok. Rad Konvencije je bio naporan, ali je ipak urađeno ono što se očekivalo, donet je kasnije Ustav EU.

49. Ustav Evropske Unije - Usvojen juna 2004.g. Donosioci Ustava su bili šefovi država i vlada svih članica EU. Sledeća faza je njegova ratifikacija kod svih članica, do nov 2006.g. Ako to ne učine sve, najmanje 80% država, traži se političko rešenje. Opširan je, sadrži protokole kao obavezujuće akte i deklaracije. Propao referendumom u Francuskoj i Holandiji. - Struktura taksta je grupisana u delovima: I DEO (bez naslova; definicije, ciljevi, osnovna prava i državljanstvo Unije; institucije; finansije; Unija i susedi; Članstvo Unije), II DEO (Povelja osnovnih prava; to su slobode prava i dužnosti čoveka i građanina u EU; dostojanstvo; slobode; jednakost; pravosuđe; solidarnost), III DEO (Politika i delovanje EU; odredbe opšte primene; institut državljanstva; unutrašnje tržište, slobodno kretanje roba , ljudi i usluga; zapošljavanje; slobode, sigurnosti i pravosuđa; zdravlje, kultura, industrija, obrazovanje; pridruživanje prekomorskih država; spoljne aktivnosti EU, bezbednost i odbranbena politika, saradnja ekonomska i tehnička) i IV DEO (opšte i završne odredbe; način stupanja na snagu Ustava, njegovo menjanje i objave prestanka važenja ugovora i dr).

50. Opšte i završne odredbe (Ustav EU) - U IV delu Ustava EU sadržane su opšte i zavšne odredbe. Način stupanja na snagu Ustava, načini njegovog menjanja i objava prestanka važenja svih prethodnih ugovora su smešteni u ovom delu Ustava. Bitni elementi su: ukidanje ranijih ugovora; sukcesija i pravni kontinuitet; regionalni postupak, uprošćen revizioni postupak u odnosu na unutrašnje politike i aktivnosti EU; trajanje, ratifikacija i stupanje na snagu; i autentični tekstovi i prevodi.

PRAVO EVROPSKE UNIJE 51. Povelja osnovnih prava (Ustav EU) - II deo Ustava sadrži Povelju osnovnih prava EU, a to su slobode prava i dužnosti čoveka i građanina u EU. Ovaj deo je kao posebna celina, ima obavezujuću snagu za sve organe i organizacije i za sve ljude i građane u EU jer tumače je sudovi EU i članica. Ima 7 glava u kojima su odrađena lična prava i slobode u užem smislu, političke slobode i prava, socijalno-ekonomska. - U glavi 1 (Dostojanstvo), navedena su lična prava koja štite fizički i duhovni integritet ličnosti. Zabrana smrtne kazne, zabrana mučenja, ponižavanje, prisilan rad, trgovina ljudima. U glavi 2 (Slobode), propisuje garanciju svakom čoveku prava na ličnu slobodu i sigurnost, poštovanje privatnosti, sloboda izražavanja, okupljanja, pravo azila idr. U 3 glavi (Jednakost), izjednačenost pred zakonom, zabrana diskriminacije po bilo kom osnovu. U 4 glavi (Pravosuđe), su lična prava pred sudom, kao pravo na odbranu i pošteno suđenje, srazmernost kazne prema učinjenom delu, ističu se prava deteta na posebnu zaštitu i na izražavanje. U 5 glavi (Solidarnost), je pravo radnika na informisanje u okviru posla, pravo na kolektivno dogovaranje radnika i poslodavca, pravo na ugovore i štrajk. Zaštita porodice, pravo na socijano osiguranje, Pravo građanina sa garancijom u aktivnom i pasivnim biračkim pravom za izbore poslanika Eparlamenta, garancija građanima da se institucijama obraćaju na svoj jezik.

52. Evropska Unija i izazovi na početku XXI veka - suočena sa mnogobrojnim izazovima, vezani za ekonomska pitanja, političke probleme, pitanja spoljne politike, bezbednosti, proširenja, očuvanja životne sredine, pitanje granice razvoja EU, Ratovi na teritoriji bivše Jugoslavije, priključenjem Bugarske i Rumunije dat jasan signal ostalima iz regiona da EU na njih ozbiljno računa. - Postoje 5 viđenja budućeg razvoja ideje i ostvarenja evropske integracije: oživljavanje ideje o Evropi; Evropa bez ograničenja; Evropa jezgara (određene grupe unutar EU); raspad EU (problemi, referendum po pitanju Turske, napuštanje); status quo.

53. Uslovi za pridruživanje EU - Sve zemlje kandidati moraju ispuniti iste uslove ako se žele približavati Evropskoj uniji. Radi se o postojanju stabilnih demokratskih institucija, vladavini prava, poštovanju i zaštiti ljudskih prava, poštovanju i zaštiti prava manjina, regionalnoj saradnji i izgradnji tržišne ekonomije. Uz to, nekim državama dodatne obaveze (Republika Hrvatska, Bosna i Hercegovina i Srbija i Crna Gora) moraju ispuniti i obaveze preuzete Dejtonskim, odnosno Erdutskim sporazumima, kao i odlukama Saveta za sprovođenje mira, saradnja sa međunarodnim sudom pravde itd.

54. Proces stabilizacije i pridruživanja - je posebna vrsta regionalnog pristupa EU državama zapadnog Balkana (Albanija, BiH, Makedonija, Hrvatska, Srbija i Cgora) predlogom iz 1999.g. Evropske Komisije, jačajući pristup EU zapadnom Balkanu. Korak u ovom procesu je i potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP), koji su skrojeni po meri svake od država ponaosob, a rokovi se razlikuju. - ovaj proces sadrži podsticaje u vidu raznih programa pomoći ali i određene ekonomske i političke uslove. Zemlje Zbalkana moraju da usmere svoj politički, ekonomski i institucionalni razvoj ka vrednostima i modelima na kojima se temelji EU (demokratija, poštovanje ljudskih prava i tržišna privreda). Najbitniji uslov je pojačana saradnja svih država u regionu po modelu Unije, godišnjim izveštajem Komisije, Evropa prati razvoj tih zemalja, takođe regionalnim izveštajem, pa novouveden mehanizam Evropsko Partnerstvo. Proces se deli u 2 faze: Faza I (procena opštih uslova u državi, ekonomija, socijalna, pravna pitanja; faza počinje kada država pokaže spremnost da uspostavi Sporazum sa EU, koju piše Komisija) Faza II (ako je procena o ispunjenosti uslova iz studije pozitivna, počinje druga faza, gde se vode pregovori o Sporazumu, njegovo potpisivanje i sprovođenje).

55. Evropsko partnerstvo sa Srbijom - Na Evropskom samitu u Solunu održanom 2003. god, EU je ponudila zemljama zapadnog Balkana, Evropsko partnerstvo, kao jedan od glavnih instrumenata pretpristupne strategije Evropske unije prema zemljama koje su potencijalni kandidati za članstvo. Savet ministara Evropske unije 2004.g. usvojio Odluku o principima, prioritetima i uslovima sadržanim u Evropskom partnerstvu sa Srbijom i Crnom Gorom uključujući Kosovo, prema Rezoluciji 1244. - Partnerstvom su definisani kratkoročni (12-24 meseci) i srednjoročni (3-4 godine) prioriteti u pripremama za integraciju u EU. Jedna od najvažnijih činjenica u vezi Evropskog partnerstva je uslovljavanje svake finansijske pomoći Evropske unije ispunjavanjem ovih prioriteta, tako da će ovaj instrument ekskluzivno određivati odnose između EU i naše zemlje sve do potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, u novi okvir definisanja odnosa EU i Zapadnog Balkana. Vlada Republike Srbije je, povodom objavljivanja ovog dokumenta, 22. aprila 2004. godine usvojila Informaciju o Evropskom parterstvu i potrebi usvajanja Akcionog plana za realizaciju prioriteta iz Evropskog partnerstva.