Postoperativna nega

Preoperativna priprema Pošto se postavi dijagnoza i indikacija za operaciju postupa se preoperativnoj pripremi bolesnika. Pripremom rukovodi hirurg a sprovodi je mst. Blagovremena i stručna priprema skraćuje vreme, olakšava operaciju kao i postoperativni period. Ona traje kraće ili duže vreme što zavisi od operacije i stanja bolesnika. Preprema je: 1) psihička; 2) laboratorijska; 3) klinička; 4) medikamentozna; 5) fizička (sanitarna); 6) neposredna; 7) premedikacija. 1) Psihička. Počinje sa postavljanjem indikacijama za operaciju svaki bolesnik je zabrinut za svoje zdravlje i sa strahom očekuje dan operacije. Plaši se dijagnoze, bola, anestezije, ishoda operacije, kao i života nakon operativnog zahvata. Od trenutka prijema on „upija“ spoljne utiske operisanih bolesnika kao i samu negu tih bolesnika. Mst svojim postupcima od momenta prijema do ulaska u operacionu salu, treba da deluje tako da bolesniku vraća psihički mir, uliva poverenje svojom stručnošću, znanjem, da ga na vreme obavesti o svim postupcima pripreme i svemu što prethodi operativnom zahvatu. Mst treba bolesnika da uveri u uspešan ishod operacije, da organizuje susret sa operisanim bolesnikom koji se dobro oseća. Najviše pažnje treba da posveti pripremi dece jer su oni najosetljivije kategorije. Ukoliko se tokom operativnog zahvata predviđa amputacija, određenog dela tela (prst, potkolenica, dojka), psihička priprema je od velikog značaja. 2) Laboratorijska. Svakom bolesniku se pre operacije uziamju laboratorijske analize u cilju sticanja uvida u zdravstveno stanje. To su: Ø SE; Ø KKS; Ø biohemija (glikemija, urea, kreatinin, vreme krvarenja, vreme koagulacije); Ø biohemijski pregled urina; Ø obavezno se određuje krvna grupa i interakcija. U zavisnosti od vrste oboljenja uzimaju se dodatne analize: · Kod bolesnika koji krvare i gube tečnost – uzimamo krv za elektrolite; · Kod operacije žučne kese i žučnih puteva – hepatogram; · Kod uroloških bolesnika – obavezno urea i kreatinin, vrlo često i protrombin. 3) Klinička. Sprovodi se kod svih bolesnika: · pregled interniste; · EKG; · RTG pluća; · za decu obavezan pregled pedijatra. · Dopunski dijagnostički postupci: pregled srca i pluća, dodatna ispitivanja bubrega, jetre, regualcija menstruacije, saniranje gnojnih obolenja kože. 4) Medikamentozna. Lečenje nekih hroničnih oboljenja koje bolesnik ima, npr: regualcija glukoze kod dijabetičara, regulacija TA kod osoba sa hipertenzijom, nadoknada krvi i

elektrolita kod velikih gubitaka, regulacija telesne težine kod gojaznih redukcinom ishrane, lečenje bubrežnih oboljenja srca, pluća. Nema pušenja 2 nedelje pre operacije. 5) Fizička. Priprema operativnog polja dan pre operacije. Vrši se brijanje, kupanje, oblačenje čistog ličnog rublja. U zavisnosti od vrste operacije vrši se dodatno pročišćavanje creva (durkolaks) kod pripreme bolesnika sa operacijom na digestivnom traktu, lavaža creva. Ujutro ne pije, ne puše, ne jede. 6) Neposredna. Kad je bolesnik adekvatno pripremljen stavlja se na operacioni program i daje svoj pristanak za operaciju. Bolesnik se svojim potpisom izjašnjava za pristanak na operaciju i potpisuje u istoriju bolesti. Za maloletna lica potpisuju roditelji. Odrađuje se datum i operativni tim koji se sprovodi. Mst ujutro neposredno priprema bolesnika i podseća ga da ništa ne konzumira. Proverava dokumentaciju, skida veštačku vilicu, protezu, šminku, lak sa noktiju, nakit, novac ostavlja se uz revers. Bolesnik se presvlači u čisto rublje i ukoliko operacija zahteva plasira se urinarni kateter ili nazogastrična sonda. Pre operacije mst proverava da li je u toku noći došlo do kijanja, kašljanja, menstruacije od čega zavisi da li će se operacioni zahvat izvoditi. Sa kompletnom dokumentacijom odlazi do operacionog bloka gde se sprovodi premedikacija. 7) Premedikacija. Ima za cilj da umiri bolesnika, spreči salivaciju, pripremi ga za anesteziju. Otvara se sigurna i.v linija, meri telesna težina jer se lekovi i anestetici doziraju prema težini. Obavezno se daje atropin koji sprečava salivaciju i akutni zastoj rada srca. Pa nalogu lekara mogu se aplikovati sedativi i antibiotici. Premedikacija se daje 30min pre operacije a najjači efekat postiže u prvom satu.

Postoperativna nega Počinje nagon operacije. Operativno mesto se zaštiti sterilnim gazama, i anestetičar operisanog bolesnika odvozi do šok sobe. U toku transporta mora se obratiti pažnja ukoliko su transfuzija i infuzija uključene, da nesmetano teku. Ukoliko je plasiran tubus takođe voditi računa o položaju. Bolesnik se predaje sestri u OIN. Bolesnik se smešta u postelju u položaju koji odgovara operaciji. Ukoliko je još pod dejstvom anestezije položaj je horizontalan na leđima, uz kontrolu vitalnih parametara preko monitoring sistema. Postepeno se prati buđenje (ne dozvolimo da se uspava jer nam daje podatke kako je), pratimo operativno polje da bi na vreme reagovali ako dođe do krvarenja. Ukoliko je plasiran dren pratimo položaj drena i oticanje saržaja (ako se pojavi topla krv u većoj količini obavestimo lekara). Ukoliko je bolesnik na veštačkoj ventilaciji potrebno je pratiti parametre na aparatu, pratimo boju kože, položaj tubusa, pomeranje grudi, povremeno aspiracija. Ukoliko bolesnik ima CVK (centralni venski kateter), radi se obrada mesta gde je uveden, pratimo vitalne parametre, bilans unete i izlučene tečnosti, oticanje urina. Davanjem ordinirane satne terapije, uzimanje krvnih analiza, i kod bolesnika koji su na kiseoniku uzimamo krv za gasne analize. Sve što uradimo upisujemo u šok listu koja se otvara pri dolasku bolesnika. Ukoliko je abdominalna operacija položaj je uzdignut fovlerov. Ako je operacija grudnog koša onda je visoki fovler. Epiduralna i subduralna položaj je ležeći na leđima 24h. Ortopedski bolesnik je u položaju na leđima sa elevacijom povređenih ekstremiteta, kod operacije kuka stavlja se jastuk između kolena. Ako je bolesnik iskrvario stavljamo ga u položaj autotransfuzije-trendelerbugov. Ukoliko je opšte stanje bolesnika dobro on se dovozi na odeljenje. Nega se i dalje nastavlja (dren, kateter, sonda) sve se prati. Prate se vitalne funkcije povremeno,

postepeno ustajanje bolesnika. Bolesniku se prati uriniranje, nakon 8h bolesnik urinira normalno. Ukoliko ne uriniraju potrebno je plasirati kateter. Kod bolesnika koji normalno unose hranu per os posle 3 dana stolica je normalna, ako je opstipacija dajemo laksativna sredstva.

Postoperativne komplikacije Dele se na: v Rane – u prvih 24-48h nakon operacije, uzroci su poremećaj opšteg stanja, vrsta i obim operacije, životna dob i ranija oboljenja. Ubrajaju se povišena tt (resorptivna), varijacije pulsa i TA, glavobolja, povraćanje, akutna dilatacija želuca, paralitički ileus, retencija urina. Ove komplikacije mogu se sprečiti pravilnom negom i lečenje. v Kasne – javljaju se u preiodu od 5-7 dana posle operacije. Ubrajaju se: · Parotitis – zbog loše lične higijene usne duplje. Nega: redovna toaleta usne duplje. · Flebotromboza nastaje kod gojaznih osoba nakon većih opera-tivnih zahvata, zbog neaktivnosti i ležanja. Znaci su bol u listu, otok nogu. Nega: aktivne i pasivne vežbe, rano ustajanje iz postelje, postavljanje donjih ekstremiteta pod uglom od 10-15 stepeni (pod savijeno ćebe, trougao). Terapija: po nalogu heparin. · Tromboflebitis – javlja se kod grešaka u i.v aplikaciji, zbog oštećenja krvnog suda i ne aseptičnog rada. Na mestu oštećenja se javlja hematom koji se sekundarno inficira. · Ebmolija nastaje kada se krvni ugrušak kreće cirkulacijom i dospe do pluća gde delimično začepi arteriju. Manifestuje se glavoboljom, bolom, nadražajnim kašljem i krvavim ispljuvkom. Terapija: polusedeći položaj, kiseonik, analgetici, sedativi, antibiotici, antikoagulansi (po nalogu). · Infarkt nastaje kada veći krvni ugrušak skroz začepi arteriju, javlja se bol u grudima, strah, nabrekle vene na vratu, cijanoza lica, obilno znojenje, ubrzan puls. Terapija: hitne mere reanimacije. · Dekubitus (proležanj) – nastaje zbog dugog ležanja u postelji i pritiska na kožu. Nega i prevencija: promena položaja, na svaka 2h, masaža u cilju pokretanja periferne cirkulacije.