Post - Derek Prince

 

Post / Derek Prince

http://siont.net/

Post  Derek Prince Sa injeno injeno prema pet radio r adio emisija Dereka Princa: "Danas ssaa Derek Princom".

1. POST P OST ZA SAMOP SAMOPONIZNOST ONIZNOST Postoji izgubljeni klju ka uspešnom životu, otkriven u Bibli Bibliji, ji, koji koji je hriš#anska crkva ostavljala po strani ili stavljala stavljala na pogrešno mesto. To je post.

hr ane u duhovne svrhe". Ja bih definisao post kao "dobrovoljno apstiniranje od hrane Ponekad ljudi apstiniraju ne samo od hrane ve # i od vode. Me%utim, to je pre izuzetak nego  pravilo. Uzdržavanje Uzdržavanje sam samoo od hrane opisano je u prim primeru eru Isusovog posta u pustinji pustinji pre  poetka svoje javne službe. "Postivši  etrdeset etrdeset dana i  etrdeset etrdeset no#i, oseti Isus glad". (Mt. 4:2)

Jasno je da on nije apstinirao od vode ovih etrdeset dana, jer svako ko bi apstinirao od vode, postao bi pre žedan nego gladan. &injenica je da Sveto pismo ne kaže "on " on je ožedneo", ve# samo "on je ogladneo", što navodi na to da je Isus apstinirao od hrane, a ne od vode. Post izgleda nepoznato, ak i zastrašuju#e. Ipak, ovakvo ponašanje je udno. Po Bibliji, Božiji ljudi su redovno postili. Tako %e, post je prihva#ena od ve#ine uticajnih svetskih religija, kao što su hinduizam, budizam i islam. Primarna svrha posta je samoponiznost. samoponiznost. To je sredstvo, propisano od Gospoda, da se  ponizimo  ponizi mo pred njim. njim. Kroz celu Bi Biblij blijuu Gospod zahteva od svog naroda da bude ponizan pred njim. U mnogim delovima Svetog pisma ovo se naglašava: "Koji se dakle ponizi kao dijete ovo, onaj je najve #i u carstvu c arstvu nebeskome". (Mt. 18:4) "Jer koji se podiže, ponizi#e se, a koji se ponizuje, podignu #e se". (Mt. 23:12) "Ponizite se pred Gospodom i podignu #e vas". (Jak. 4:10)

Jedna važna stvar u svim ovim jevan%elji eljima ma jeste ta da je odgovornost za na našu šu poniznost poniznost  pred Bogom stavljena stavljena u naše ruke. Ne možemo preneti tu odgovornost odgovornost Bogu. Molitva: Molitva: "Bože uini me poniznim" uglavnom je nebiblijska. Odgovor Boga u Svetom pismu uvek je: "ponizi se" . U Bibliji Bog nam je otkrio prakti an nain da se ponizimo. U Psalmu 35:13 David kaže: "Ja se u bolesti njihovoj obla  ih ih u vre#u, mu ih ih postom dušu svoju i molitva se moja vra#aše u prsima mojima".

U knjizi Jezdrinoj (Jezd. 8:21-23) itamo o tome kako se Jezdra priprema da vodi grupu  jevrejskih prognanika u povratku iz Vavilona Vavilona u Jerusalim. Oni pred sobom imaj imajuu duga ak i naporan put kroz zemlju zemlju koju na napadaju padaju razbojnici i koji su okupirali neprijatelji. Oni sa sobom vode svoje žene, decu i nose svete predmete iz hrama.

1 of 12

03-04-09 15:50

 

Post / Derek Prince

http://siont.net/

Preko im je potrebno sigurno vodstvo. Jezdra je mogao da bira izme%u dve stvari: Mog Mogao ao je moliti persijskog cara za grupu vojnika i konjanika ili je mogao verovati u Boga. On je izabrao da veruje u Boga i evo šta kaže: "Onde, kod reke Avi oglasih post poniznosti pred Bogom svojim da izmolim u njega sre#an put za sebe, za decu našu i za sve što je bilo naše."  (Jezd. 8:21)

Jezdra je trebalo da odlu i izme%u telesnog i duhovnog. Mogao se odlu iti za telesno i moliti za vojnika i konjanika. To ne bi bilo njegovu na nižemnatprirodnu stupnju stupnju vere, je izabrao duhovno. Ongrupu je izabrao da pogl pogleda eda u Boga i prizove moali zaštitu. Jezdra i # ion Izraelci sa njim ta no su znali kako to da urade. To je bilo nešto što su oni ve # znali. Oni su  postili i ponizili ponizili svoje duše pred Bogom. Bogom. Molili Molili su Gospoda, on iihh je uo i dao im siguran put koji su tražili. U knjizi Dnevnika je zapisan doga %aj iz istorije istorije Judeje kad je Josafa Josafatt bio kralj: kra lj: "Javiše Josafatu govore #i: Ide na tebe veliko mnoštvo ispreko mora, od Sirije, i eno ih u Asason - Tamaru, a to je En-Gad, U strahu svome obrati se Josafat  Gospodu i oglasi post po svoj zemlji Judinoj. Sinovi Judini se skupiše da  zazovu Gospoda i do % oše oše ljudi iz svih gradova Judinih da traže Gospoda"  (2. Dn. 20:2-4)

Tada se Josafat Josafa t molio traže#i pomo#. U poslednjem stihu molitve, koja je veoma znaajna, Josafat završava završav a molitvu govore#i: "O Bože naš, zar im ne#eš suditi, jer mi nemamo snage da se suo imo imo sa svom armijom koja nas napada. Mi ne znamo šta da radimo, ali naše su o i uprte u tebe" . Kljuni delovi su: "nemamo snage... ne znamo šta da radimo" . Znai da su oni morali da se okrenu Gospodu za natprirodnu pomo # i znali su na koji na in. To je bio  post. Odrekli su se se prirodnog i prizvali natprirodno. Za slede#i jasan primer prakse posta u Starom zavetu okre #emo se obiajima na dan  pokajanja, koji jevrejski narod zzove ove Jom-Kim Jom-Kimpur. pur. "I ovo neka vam bude vje  na na uredba: deseti dan sedmoga mjeseca mu ite ite duše  svoje i ne radite r adite nik nikakoga akoga posla, ni domorodac ni došljak došl jak koji se bavi me % u vama. Jer u taj dan biva o  iiš  š #enje za vas, da se o istite; istite; bi#ete o iš  iš #eni od   

 svijeh gr ijehasvoje svojih svojpo ih pred Gospodom. mu ite itegrijeha duše uredbi ve  noj". noj". To neka vam je po ivanje subotno i

Iz istorije znamo da ve # nekih 3.500 godina jevrejski narod proslavlj proslavljaa Jom-Kimpur, Dan  pokajanja, kao posni dan. Imamo Imamo potvrdu iz N Novog ovog zaveta zaveta za ovo u Delima 27:9 koja koja opisuje Pavlov put morem za Rim: "A pošto pro% e mnogo vremena, i ve # i ve # plovljenje ne bijaše bez straha, str aha, jer  i post ve# bješe prošao, svjetovaše Pavle..." 

Post je dan pokajanja, koji je uvek padao krajem septembra ili po etkom oktobra, upravo kada je zi zima ma poinjal injala. a. Vidi Vidimo mo iz Novog zaveta da je Dan poka pokajanja janja uvek bio slavljen slavljen kroz  post. Bog je zahtevao zahtevao od svog naroda da kolektivnim pos postom tom ponizi svoje duše pred njim. njim. To je bio obiaj na Dan pokajanja, najsvetiji dan jevrejskog kal kalendara. endara. Primetimo dve injenice. Prvo, u ovom sluaju post je bio ljudski odgovor Božijem davanju oprosta i oiš#enja. Bog je odredio odre dio obred kojim je visoki sveštenik odlazio odlazio u najsvetij na jsvetijii deo

2 of 12

03-04-09 15:50

 

Post / Derek Prince

http://siont.net/

hrama i inio pokajanje. Drugo, pokajanje je imalo svrhe samo kod onih ljudi koji su ga  prihvatili kroz post. Drug Drugim im reima, Bog je uinio svoj deo, ali je i ovek morao da uini svoj. Ovo je injenica u mnogim odnosima sa Bogom. Bog ini svoj deo, ali on o ekuje odgovor od nas. I mnogo puta odgovor koji Bog o ekuje od nas jeste upravo post. Bog je to tražio od svog naroda pod starim sporazumom spora zumom (od svih ljudi koj kojii su priznali Stari zavet). Svako ko nije postio na dan pokajanja poka janja morao je biti odba en i više nije bio lan, deo, Božijeg Božij eg na naroda. roda. Dakle, vidimo da Bog pridaje ogromnu važnost postu, kao propisanom na inu za svoj narod da se ponizi pred njim da bi obezbedio željeni blagoslov. Slede#e, želimo da razmotrimo problem posta u Isusovom životu životu i Novozave Novozavetnoj tnoj crkvi.

2. ISUSOV POST Videli smo da je post izgubljen klju  koji se pojavljuje na mnogim stranicama Biblije. Ipak,  bio je je ostavljen po strani i pog pogrešno rešno tuma en od strane Hriš#anske crkve. Post je dobrovoljna apstinencija od hrane za duhovne svrhe. Primarna svrha poš #enja, kako otkriva Biblija Bibli ja jeste samoponiz sa moponiznost. nost. Post je propisan na in da ponizimo sebe. Kroz celu Bibliju Bog zahteva od svog naroda da se ponizi pred njim. Bog je otkrio da je post jednostavan  praktian nain da ponizimo sebe. Videli smo neke istorijske primere iz Starog zaveta.  Npr. Davida u Psalmu; Jezdru Jezdru i prog prognane nane na povrat povratku ku iz Vavilona; Vavilona; Josafata Josafat a i ljude ljude iz Judeje i Dan pokajanja kada je od svakog vernika Jevrejina traženo da posti. Verujem da je osnova  prirode posta odricanje prirodnog da bi se priz prizvalo valo natprirodno. Najpotrebnij Najpotrebnijaa stvar za nas  jeste jelo. Kada se odreknemo hrane, mi se svojevoljno svojevoljno okre#emo od prirodnog ka Bogu i natprirodnom. Ovo ima duboko zna enje. Post je bio na in života života i službe Isusove i Novozavetne ccrkve. rkve. Pre svega, Gospod Isus je praktikovao post. "Isus, pun Duha Svetoga, vrati se s Jordana, i bi odveden od duha u pustinju,  gde ga  etrdeset etrdeset dana kuša % avo. avo. On ne jede ništa za tih dana, i kad se oni navršiše oseti glad."  (Lk.  (Lk. 4:1-2). Rei navode da je on verovatno pio vodu, ali nije jeo.

Pre nego što je Isus po eo svoju javnu služ službu, bu, doživeo je dva znaajna iskustva. Prvo, Sveti Duh je sišao na njega i bio je prožet natprirodnom silom Svetog Duga za svoju službu. Ali ipak on nije odmah po eo da propoveda. Drugo iskustvo je bilo njegovih njegovih etrdeset dana  posta u pustinji. Apstinirao Apstinirao je od hrane i, jjaa verujem, bio us usredsre redsre %en na duhovno. Oig igledno, ledno, u to vreme on je imao direkta direktann sukob sa sotonom. &ini se da je post suština naših na ših života ako želimo da pobedimo sotonu. Ako je Isus morao da posti za pobedu, ne vidim kako bi bilo ko od nas mogao da teži t eži pobedi bez iste prakse. Primetni su rezultati posta u Isusovom životu. "Obu enu silu Duha, vrati se Isusu Galileju i glas o njemu raširi se po celom okolnom kraju"  (Lk.  (Lk. 4:14).

3 of 12

03-04-09 15:50

 

Post / Derek Prince

http://siont.net/

Postoji vrlo upe atljiva razlika u dve pomenute fraze. f raze. Kada je Isus otišao u pustinju, Evan%elje kaže da je bio "pun Svetog Duha" . Ali, kada se vratio vrat io iz pustinje pustinje nakon etrdeset dana posta, kaže išao je "silom Duha Svetoga" . Drugim re ima, jedno je biti "pun"  Duha,  Duha, a drugo biti u "sili"  Svetoga  Svetoga Duha. Duh je bio prisutan od vremena njegovog krštenja nadalje. Ali, Njegov post je oslobodio silu Svetog Duha da te e bez prepreka prepre ka kroz njegov život i služenje. služ enje. Ja ponovo verujem ve rujem da je ovo primer za nas. Isus je kasnije rekao:  inim i on #e "Uistinu "Uistinu, , u#aistinu vam kažem, u mene, dela koja i ve #e od ovih  initi, initi,ko jerveruje Ja idem Ocu svome"   (Jn.ja14:12).  (Jn.

 initi, initi,

Želim da istaknem da su Isusova dela po ela postom. Ako želi Želim želimo mo da pratimo pra timo ostala njegova dela, ini mi se logino da moramo poeti tamo gde je poeo Isus - postom. Isus je tako%e uio svoje uenike da poste. post e. U propovedi na gori on kaže svojim uenicima: "A ti kad postiš namaži glavu svoju, i lice svoje umij, da ne pokazuješ ljudima da postiš, nego Ocu Ocu svome koji je u tajnosti, i Otac tvoj, koji vidi u tajnosti  (Mt. 6:17-18). vrati#e ti"  (Mt.

Isus je obe#ao nagradu onima koji poste na pravi pra vi na in i za prave motive. Primetna je jedna veoma važna mala re . Isus kaže: "Kada postite", a ne "ako postite". Da  je rekao "ako", ostavio bi otvorenu mogu#nost za neupražnjavanje posta. Ali kada je rekao "kada postite"  on  on je oig igledno ledno podrazumevao da #e oni postiti. Tema šestog poglavlja poglavlja po Mateju Mat eju jesu te tri glavne Hristove oba obaveze: veze: davanje siromašnima, siromašnima, molitva moli tva i post post.. U vezi sa sve tri stvari Isus koristi istu re  "kad". On nikad ne kaže "ako". U drugom stihu On kaže: "... kada daješ onima kojima treba..."  u  u 5 stihu on kaže: "... kada se molite..." , a u 17: "... kada postite..." . On nikada ne ostavlja otvorenu mogu #nost da oni ne#e raditi te tri stvari. On je stavio davanje, da vanje, molitvu i post na isti nivo. V Vee #ina hriš#anskog sveta bez mnogo pitanja bi prihvatila da je naša na ša obaveza da dajemo i da se molimo, te je po istoj osnovi podjednako podjednako naša obaveza i da postimo.  Ne samo da je Isus praktikovao post, ve # i Novozavetna crkva.  

"U crkvikoji kojasebješe Antiohiji bijahuKirinac neki proroci pror oci i u itelji, to jest. Varnava i Simeun zvašeuNigor, i Lukije i Manailo odgojeni odgojeni s Irodom  etverovlasnikom, etverovlasnikom, i Savle. A kad oni služahu Gospodu i poš #ahu, re e Duh Sveti: Odvojte mi Varnavu i Savla na djelo na koje iizz pozvah. T Tada ada postivš postivšii i  pomolivši se Bogu metnuše met nuše ruke na njih nj ih i otpustiše iih. h. Ovi dakle poslani od   Duha Svetoga si % oše oše u Seleukiji i odande otploviše u Kipar."  (Dela  (Dela 13:1-4) &elnici crkve su se obra #ali Bogu i zajedno postili. U toku njihovog posta Sveti Duh im je otkrio da #e dvojica od njih biti poslana poslana u naro itu apostolsku misiju.

Primivšii ovo otkrivenje, Primivš ot krivenje, oni nisu odmah poslani, ve # su ponovo: "postili, "pos tili, molili i držali ruke na njima". "od strane Duha"  Zatimuzdiže se kaže ta dvadooveka poslana: . Ponovo vidimo da nas  post odda prisu prirodnog rodnog natprirodnog. natprirodnog . Kada su ušli Svetog u carstvo natprirodnog, kroz post, imali su natprirodne vizije i Sveti Duh je lino prihvatio odgovornost za ono što rade. rade . Ali put

4 of 12

03-04-09 15:50

 

Post / Derek Prince

http://siont.net/

do ovoga je bio otvoren ot voren kroz njihov kolektivni post.  Nakon što su Pavle i Varnava otišli na ovo služ služenje, enje, itamo šta su u raznim ra znim gradovima gradovima uinil inilii dok su nove preobra pre obra #ene utvrdili ut vrdili u pravoj crkvi: "... utvr %%  uju uju#i duše u enika enika i preporu  uju uju#i im da ustraju u veri, i govore#i da  (Dela 14:23) #emo kroz mnoge nevolje u #i u carstvo Božije."  (Dela

Post nije samo pojedina an, neobian doga%aj. Apostoli su ga redovno praktikovali prakt ikovali i  predavali ga apostola svojim ui enicima. svojim Dva glavnastarešina. doga %ajaNeverovatno širom evan%elja u ranoj bili su:ni Prvo, slanje drugo, imenovanje je važno dacrkvi rana crkva  jedno od ovoga dvoga dvoga nije radila a da pre toga nij nijee upražnjavala post i molitvu. molitvu. U izvesnom smislu, možemo re#i da je rast i ekspanzija rane crkve ostvarena zahvaljuju #i kolektivnom  postu. Konano, želimo da pro itamo Pavlovo svedoanstvo o njegovom životu u službi, se#aju#i se da je Pavle bio jedan od dva oveka upletena u navedeni doga %aj. "Nego u svemu pokorite se kao sluge Božije, u trpljenju mnogom mnogom,, u nevoljama, u bijedama, u tjesnotama, u ranama, u tamnicama, u bunama, u trudovima, u  (2. Kor. 6:4-5) nespavanju, u postu..."  (2.

Pavle ovde opisuje razl razliiite aspekte svog karaktera i ponašanja koje ocenjuje njega i njegovu bra#u kao prave pra ve Božije slug sluge. e. Me%u ovim su bili bdenje (ostajanje budnim kada bi trebalo da spavamo) i poš #enje (uzdržavanje od hrane kada bi trebalo da jedemo). Bdenje i  post su dobri prijatelji. prijatelji. Možemo Možemo iihh staviti uz isto#u, znanje, strpljenje, dobrotu, Sveti Duh i istinsku ljubav. Drugim re ima, oni su predstavljeni kao deo potpune potpun e opreme pra pravog vog sluge sluge Gospoda Isusa Hrista. Veruj Verujem em da ih Bog još uvek tako gl gleda. eda. Božij B ožijaa provi %enja i Božiji standardi su još uvek isti kao što su bili za Pavla i ranu crkvu.

3. KAKO NAS POST MENJA Do sada smo videli da je post dobrovoljno apstiniranje od hrane za duhovne cilj c iljeve. eve. Post P ost je  put koji je je Bog pokazao svojim svojim lljudim judimaa kako bi se poniz ponizili ili pred njim. Isus je i sam sam postio i uio svoje uenike da ine isto, teje tako i Novozavetna crkva pratila primer svog Gospoda. Kada je Isus govorio o postu, on nije rekao "Ako postite" ve # "Kad postite". On je, dakle, stavio post na potpuno pot puno isti nivo sa davanjem i moli molitvama. tvama. Sada želimo želimo da se suoimo sa mehanizmom posta, sagledavaju #i kako post menja našu linost. Prva stvar koju treba da uo imo sa potpunom jasnoš#u je slede#a: snaga koja ini hriš#anski život mogu #im je Sveti Duh. Dakle, klju ka uspešnom hriš#anskom životu je znati kako osloboditi silu Svetog Duga u našem životu da bismo mogli da inimo stvari koje ne možemo da radimo sopstvenom snagom. Isus je,pos je,posle le uskrsnu #a, pre nego što ih je pustio da sami propovedaju, ovo jasno objasnio svojim uenicima: "Nego #ete primiti silu kad si% e Duh Sveti na vas i bi #ete mi svedoci i u  Jerusalimu  Jerusali mu i po svoj Judeji Judej i i Samariji Samar iji i ttja ja do kraj krajaa zemlje".  (Dela 1:8)

Uporedite Uporedi te ovo sa Pa Pavlovim vlovim reima gde on pre svega govori o snazi i molitvi.  

"A koji (Ef. može još izobilnije sve initi što ištemo ili mislimo, po sili koja  ini inionome u nama."   (Ef. 3:20)

Pavle kaže da Bog može da uradi mnogo više nego što bismo ikad mogli da pomislimo. To 5 of 12

03-04-09 15:50

 

Post / Derek Prince

http://siont.net/

zavisi od osloba%anja njegovih natprirodnih mo#i u nama i kroz nas, u molitvi, propovedanju ili bilo kom drugom obliku službe. Klju  je u tome da saznamo kako osloboditi snagu S Svetog vetog Duha i postati kanal kana l ili ili instrument kroz koji on mož možee da deluje bez prepreka. Videvši ovo, možemo da pre %emo na slede#u kljunu injeni injenicu cu Svetog pisma. Naša stara telesna priroda suprotstavlja se Svetom Duhu. Suština i karakter naše stare prirode je takva da se ne pokorava Svetom Duhu. Ona je u opozicij opozicijii sa Svetim Duhom. U N Novom ovom zavetu ova materijalna priroda, ono što smo mi prirodno pre transformacije novim ro %enjem, zove se "telo". To ne zna i samo fiziko telo. To je kompletna priroda koju smo nasledil nasledilii od svog  prvog oca, Adama, koji je bio pobunjeni pobunjenik. k. Drugi Drugim m reima, u svakom od nas skriva se  pobunjenik. To To je telesna priroda. "... velim pak po duhu duhu hodite i želja telesnih ne izvršujte. Jer tij tijelo elo želi protiv duha, a duh protiv tijela; a ovo se protivi jjedno edno drugome, da ne  inite inite ono što ho#ete". (Gal. 5:16-17)

To je potpuno jasno i veoma važno. va žno. &ulna priroda je u suprotnosti sa Duhom Boga. Ako se  prepustimo Svetom Svetom Duhu, mi se moramo suoiti sa telesnom prirodom. Dok god telesna  priroda kontroliše i upravlja nama, kroz nas, m mii #emo biti u suprotnosti sa Svetim Duhom. Ovo se ne odnosi samo na našu na šu fiziku požudu, ve # i na ono što Biblija Biblija naziva telesni um tj. na nain na koji stara neobnovlj ne obnovljena ena priroda ra razmi zmišlja. šlja. Postoji snažan stih ggde de P Pavle avle kaže: "Jer tjelesno mudrovanje neprijateljstvo je Bogu, jer se ne pokorava zakonu  Božijemu niti nit i mome". (Rim. 8:7)

Pavle koristi jake re i. On ne kaže da se telo suprotstavlja Svetom Duhu. On kaže da je telesno mišljenje mišljenje mržnja prema Bogu. To nije neprirodno. Ne postoji nijedna sugestija sugestija da se telesna priroda i telesno mišljenje privole da deluju po Božijoj volji. To je nemogu #e. Telesno mišljenje je po svojoj prirodi neprijateljstvo Bogu. Šta je to telesno mišljenje? Ja to shvatam ovako. To je stara neobnovljena duša u svojoj najvažnijoj najvažnijoj funkciji. funkciji. Funkcije duše su naješ#e definis de finisane ane kao volja, inteligencija inteligencija i eemocij mocije. e. Svaka od njih može može se sažeti u jednu obinu re. Volja kaže "ja želim", inteligencija (ili um) kaže: "ja mislim", emocije kažu: "ja ose#am". To je na in na koji funkcioniše naša na ša telesna te lesna priroda. "Ja želim želim", ", "ja mislim", mislim", "ja ose#am" su tri izraz izrazaa ega koji dominiraju i vladaju nad obi nim, prirodnim ovekom smrtnikom. Ako se predamo Svetom Duhu da slobodno upravlja uprav lja nama, onda se i te telesni lesni um mora potiniti Svetom Duhu. Moramo podrediti "ja želim", "ja mislim" i "ja ose #am" Svetom Duhu.Pavle P rema Prema uzoru Svetog pisma, ma, to se ini postom. Tako je radio Isus, tako je radio i toBožijem je ono što se oizekuje odpis vas i mene. Evo kako se Pa Pavle vle sam borio sa svojim telesni telesnim m umom i pobedio gga. a. U 1. Poslanici Korin#anima Pavle opisuje svoju borbu kao trku atleti ara koji trenira za atletsku pobedu: "Svaki pak koji se bori od svega se uzdržava: oni dakle da dobiju raspadljiv vijenac, a mi neraspadljiv. Ja dakle tako tr    im, im, ne kao na nepouzdano; tako se borim, ne kao onaj koji bije vjetar; nego morim tjelo svoje i trudim da kako  sam drugima propovijedaju propovij edaju #i izba en en ne budem". (1. Kor. 9:25-27)

Pavle je shvatio da mora da pot ini svoj telesni um ako želi da uspe u svom božanskom  pozivu. Ovo Ovo nas sve ostavlja da se zapitamo: Koje ggospodar, ospodar, a ko je slug slugaa u svima nama? Da li je telo gospodar, a duša samo rob? Ili je je Duh gospodar, a ttelo elo samo sluga? sluga? Re #i #u vam samo ovo: "Vaše telo je divan sluga, ali veoma loš gospodar". Setio sam se prie mog prijatelja, advokata iz Vašingtona, Vašingtona, koji me je jednom uo kako

6 of 12

03-04-09 15:50

 

Post / Derek Prince

http://siont.net/

 propovedam post i shvatio da je to zaista zaista ono što treba u initi initi.. Izdvojio je dan za post i ceo dan se ose#ao užasno. Svaki put kad bi izašao na ulicu, nekako se našao pored restorana gde se ose#ao miris kuvanja i peciva izloženog izloženog u vitrine i on je osetio stra strašnu šnu unutrašnju borbu. Pred kraj dana on je "popri ao" sa svojim stomakom. Rekao je: "Ne, stomaku. Danas si bio veoma neposlušan. Zadao si mi previše nepotrebnih briga i zato sam rešio da te kaznim. Sutra #u opet da postim... postim..."" Za mene ovo je izvrsna lekcija o utvr %ivanju ko je gospodar, a ko sluga. Zapamtite, vaše telo te lo  je odlian sluga, ali veoma loš gospodar. Ako zaista zaista želite da uspet uspetee u hriš #anskom životu i osvojite osvoji te kkrunu runu "hriš#anskog atletiara", morate vlastitim iskustvom da ustanovite da vam vaše telo te lo ne diktira, da vas ne kontroliše svojim svojim hirovim hirovimaa i apet apetitima. itima. Vi Vi morate biti kontrolisani Božjim provi%enjem i svrhom vašeg života. U tom odnosu, u ini#ete sve da  potinite svoje telo kako vas ne bi sputava sputavalo lo u vašoj trci. Verujem da je najbolji put ka ovome redovan post. Kada postite, vi dajete da jete do znanja va vašoj šoj telesnoj prirodi prirodi:: "Ti m mee ne kontrolišeš. Ja ti nisam  podre%en. Ti si moj sluga. Ti #eš se pokoravati onome što Duh Gospoda zahteva od mene".

4. POST MOŽE DA PROMENI ISTORIJU Vi Videli deli smo da, prema izvesnim izvesnim principi principima, ma, post menja našu prirodu. Prvo, moramo spoznati da je snaga hriš#anskog života u Svetom Duhu. Sveti Duh je jedina snaga koja #e nam omogu#iti da vodimo pravi hriš#anski život. Drugo, Drugo, moramo spoznati da je telo naša telesna  priroda u suprotnosti sa Svetim Svetim Duhom. Oni se direktno suprotstavljaj suprotstavljaju. u. Ako telo prevlada, Sveti Duh nema svoj put. Tre#e, post je od Boga izabran put ka pot injavanju telesne  prirode. Sveti Sveti Duh je tada slobodan i omog omoguu #ava nam na m da de delujemo lujemo po Božijoj Božijoj volji. volji. Lino, ne verujem da možemo meriti snagu oslobo%enu molitvom i poš#enjem zbog pravih motiva i prema principim principimaa Svetog P Pisma. isma. Tako oslobo%ena snaga ne menja samo pojedince, famili familije, je, ve # i itave gradove, nacije i civilizacije. Sada želim da pokažem primere iz Biblije, koji svedo e o tome kako je post uticao na sudbinu gradova, nacija i carstva... ca rstva... Naš prvi primer je iz Jonine knjig knjige. e. Bog je pozvao Jonu, izraelskog proroka, da ode u Nineviju, otmeni gl glavni avni grad asirskog carstva. Jona je odbio da ide i pokušao da pobegne od Boga, ali se On veoma strogo obra unao s njim. Ovo što sledi  je zapisano zapisano u knjiz knjizii proroka Jone: "I do% e rije  Gospodnja  Gospodnja Joni drugi put govore #i: Ustani, i idi u Nineviju, grad  veliki i propovijedaj pr opovijedaj mu ono ššto to ti ja kažem. I ustav Jona otide u Nineviju Ninevij u po rije i Gospodnjoj, a Ninevija bješe grad vrlo velik, tri tr i dana hoda. I Jona po  e i#i po gradu jedan dan hoda i propovijeda i re  e: e: jošte  etrdeset etrdeset dana pa #e  Ninevija  Ninevi ja propasti."  propasti ."  (Jona  (Jona 3,1-4)

Jonina veoma jednostavna poruka bilo je poslednje upozorenje o prete #oj sudbini grada. Odgovor Ninevljana je bio zadivljuju #i: "I Ninevljani povjerovaše Bogu i oglasiše post i obukoše se u kostrijet od  najve#ega do najmanjega."  (Stih  (Stih 5)

To je slika celog grada koji se pokajniki okre#e Bogu u postu post u i žaljenju. Proklamacija koju

7 of 12

03-04-09 15:50

 

Post / Derek Prince

http://siont.net/

su izdali bila je zajoš ve #e divlj divljenje: enje: "I proglasi proglasi se i kaza se po Nineviji po zapovijesti carevoj i knezova njegovijeh  govore #i: Ljudi i stoka, goveda i ovce da ne okuse ništa, ni da pasu ni da piju  (Stih 7). vode."  (Stih

To je bio totalni tota lni post, ne samo za ljudsku populaciju ve # i za sva ostala živa bi#a. Ne samo da su apstinirali od hrane ve # i od pi#a. I tada se proklamacija nastavlja: #

"Negosvaki i ljudi stoka zloga da se pokriju u i koja da prizivaju da se  (Stihi8). vrati sa isvoga puta i odkostrije nepravde mu je u ruku". rBoga uku".jako,

Ovaj potpuni odziv je veoma važan. Post nema svrhe ako mi nastavimo da inimo pogrešne stvari. Ali je neprocenjiv kao duhovna pomo# u preobra#anju sa lošeg na dobro. Dakle, Ninevljani nisu samo postili, obukli obukli se u kostrijet, ve# su proklamovali: "Odustanite od zlih puteva i nasilja" . Iz drugih delova Svetog pisma saznajemo da je nasilje bio veliki greh Ninevljana.  Njihov  Nji hov progl proglas as se ovako završava: "Ko zna, eda se se povrati i raskaje Bog i povr povrati ati se od ljutoga gnjeva. svojega, te ne izginemo".

Setikrštenje Jova Jovannnjihovog Krstitelj kajanja, propovedao ljudi došli došli da ga mole #ete se da za kaojedokaz on jekajanje. rekao: Kada su izvesni ljudi "Želim da vidim vaša dela. Ne vredi da mi govorite da se kajete, dok ja ne vidim šta radite".

U sluaju Ninevljana Ninevljana Bog je video da su se odrekli zli zlihh puteva, sažalio se i poštedeo ih uništenja kojim im je je pretio. pre tio. Veoma je interesant interesantno no posmatrat posmatratii istorijski rez rezultat. ultat. Ninevija je  bila pošte%ena skoro dve stotine godina pre nego što je kona no uništena. Za to vreme, u Izraelu Bog je imao razne proroke, proroke , kao što su Amos i Osija, koji su doneli upozorenje o  presudi i poziv poziv Iz Izraelu raelu da se pokaje. Izrael je im imao ao Stari zzavet. avet. P Poštovali oštovali su Mojsija Mojsija i Zakon Zakon i imali proroke. Mnogi proroci su išli k njima, ali se oni nisu obazirali. Ninevija nije imala ništa od toga. Jedan prorok im je došao jedanput i ceo grad se okrenu Bogu. To je izvanredno! Zanimljivo Zanimljivo je da je Bog poštedeo Ninevij Ninevijuu i onda iskoristio iskoristio asirsko carstvo, iji  je glavni glavni grad grad bila Ninevij Ninevija, a, da donese Njegovu presudu Iz Izraelu. raelu. Ja verujem da je Boži Božija ja  presuda Izraelu upozorenje zapadnim zemlj zemljama, ama, koje imaj imajuu dugu hri hrišš#ansku tradicij tra diciju, u, dugo  poznavanje Svetog Svetog pisma i crkve. Da li je m mogu ogu#e da je Bog poslao njihove glasnike glasnike ne nekim kim narodima bez hriš#anske tradicije tra dicije da bi ih obratio i onda iskoristio? D Daa li bi neka zemlja kao što je Rusija ili Kina mogla mogla doneti presudu pre sudu nepoka nepokajanim janim hriš hriš #anskim narodima? Da li ova  poruka ima savremenu primenu za za nas? Okrenu#emo se knjizi Jestire da bismo razmotrili drugi primer promene istorije poš #enjem. Jevrejski narod je bio u izg izgnanstvu nanstvu u persijs persijskom kom carstvu, koje se sastojalo od 127 provincija i pokrivalo je, nama poznati, antiki svet od Egipta do Indije. Prakti no svaki Jevrejin na svetu živeo je u to vreme u granicama persijskog carstva. &ovek po imenu Aman došao je do

velikog uti uticaja caja u persijskom carstvu i ubedio kralja da

 pošalje opšti dekretOvo o uništenju utno, jednom Jevreja unutar granica %enom njegovog carstva. je, verova verovatno, bilo odre najbliž najbliže e što danu je ikosvih ikada bio spreman da stva stvarno rno iskoreni jevrejski narod, u nekom smislu ak bliže nego Hitlerov plan u Drugom svetskom

8 of 12

03-04-09 15:50

 

Post / Derek Prince

http://siont.net/

ratu. To je bila kriza sa kakvom se Izrael nikad nije nije suo io u celoj svojoj istoriji. Njihov odgovor na ovu krizu bio je okretanje ka Bogu moli molitvom tvom i postom. Naro ito je kralji kra ljica ca Jestira (koja je bila Jevrejka, iako kralj kra lj ni nije je znao njeno nacionalno poreklo) postala primer i uzor svim potonjim potonjim generacijama kako da se snagom molitve molitve i posta uti e na menjanje istorije. Evo opisa iz knjige o Jestiri 4:15-17: "Tada re e Jestira da odgovore Mordoheju: Idi, skupi sve Judejce što se nalaze u Susanu Susanu i postite za me i ne jedite ni pijte za tri dana ni danju ni no#u; i ja #u sa svojim devojkama postiti tako% er, er, pa #u onda oti#i k caru, i ako i nije po zakonu, i ako poginem, neka poginem. Tada otide Mordohej iu  ini sve kako mu zapovijedi Jestira".

Jevrejski narod je znao šta da radi. To je bil biloo postavljeno u obi ajima za Dan kajanja. Znali su da je na in da ponize sebe pred Gospodom bio post. post . Svi Jevreji u glavnom glavnom gradu Susanu od Jestire pa nadalje uspostavili su trodnevnu molitvu i post. Koji je rezultat? U knjizi o Jestiri 5:1-3, itamo ove re i: "A tre#i dan obu e se Jestira u carsko car sko odijelo i stade u trijemu unutrašnjega dvora carskoga prema stanu carevu, a car sje% aše aše na carskom prijestolu svom u dvoru carskom prema vratima od dvora. I kad car ugleda caricu Jestiru  gdje stoji u trijemu, tr ijemu, ona na % e milost pred njim, te car pruži prema pr ema Jestiri  zlatnu palicu, koja koj a mu bješe u ruci i JJestir estiraa pristupi i dot dotaa  e se kraja od   palice. I re r e e joj car: što ti je, carice Jestiro? i šta želiš? ako je i do polovine carstva, da#e ti se".

Jestiraje nastupila sa svojom molbom molbom i promenila kompl kompletan etan tok istorije persijskog carstva. Umesto Um esto poraza pora za i sramote, situacija se pretvorila pret vorila u ast i unapre%enje za Jevreje i njihove vo%e, Mardoheja i Jestiru. Kritina taka obrta bio je period od tri dana, kad su Jestira i svi Jevreji u Susanu postili i tražili Gospoda. U tom momentu njihova sudbina se izmenila. Kad  je Jestira otišla otišla ka kralju, on je rekao: "Šta "Šta želiš? želiš?"" "Bi#e ti dato sve do polovine carstva". Drugim reima, njena molitva molitva i post su ot otvorili vorili put za sve što je mogla da tra traži ži u im imee svog naroda. Jestira je odlian uzor za danas. Bog traži muškarce i žene kao ka o što je Jestira, koji shvataju našu kritinu situaciju i koji se okre #u ka Bogu molitvom i postom sa svojom bra #om i sestrama vernicima. Isto kao što je bilo u vreme Jestire i danas dana s molitva molitva i post vernog naroda može dasvom prizove Božanski uticaj na kriti doga%aje u svetu. Ovih dana Bog urgentno nei postom. govori narodu o potrebi za moli molitvom tvom

5. UVOD ZA POZNU KIŠU Videli smo neizmernu snagu koja je oslobo%ena molitvom molitvom i postom iz pravih motiva i u skladu sa principima Svetog pisma. Tako oslobo %ena snaga sna ga može promeniti ne samo individue indivi due i porodice ve # i cele c ele gradove, nacije i ccivil ivilizacij izacije. e. Dva istorijska istorijska Biblijska Biblijska primera za ovo su: grad Ninevija Ninevija u vreme vre me Jone i Jevreji u persijskom carstvu u vreme Jestire. U oba sluaja tok istorij istorijee bio je radikalno i zauvek promenjen, kada se grupa ljudi molitvom molitvom i  postom ponizila ponizila pred Gospodom. M Mee%utim, ne bi trebalo da posmatramo ovu vrstu promene istorijee kao demonstraciju Božje istorij Božje snage i kao nešt neštoo što je stvar prošlosti. Mogu#e je i za nas danas da prizovem prizovemoo Božiju intervenciju u današnjoj istorij istorijii isto tako snažnu i dramatinu kao u Biblijs Biblijskim kim vremenima. Ovo je istovremeno i o ajnika potreba i fantastina mogu#nost. Ja verujem da Bog u stvari eka da mi to uradimo.

9 of 12

03-04-09 15:50

 

Post / Derek Prince

http://siont.net/

Da bi smo razumeli šta Bog u ovom smislu o ekuje od nas, okre #emo se proroku Joilu. On nam da je kratak krata k ali razumlji razumljivv pregled Božijih predloga za njegov narod u ovim posl poslednjim ednjim danima. Joil poinje sa scenom totalne katastrofe i pustošenja i da je nam sliku o ajnike i  beznadežne situacije: "Ridaj kao mladica opasana kostrije #u za mužem mladosti svoje. Nesta dara i naljeva iz domaGospodnjega; tuže sveštenici, sluge Gospodnje. opustje polje, tuži zemlja, jer je potrveno žito, usahlo vino, nes nestalo talo ulja. Stidite se ratari, r atari, ridajte vinogradari, pšenice radi i je  ma radi, jer propade žetva na njivi.  Loza posahnu i smokva uvenu, šipak i palma i jabuka j abuka i sva drveta dr veta polj poljska ska  posahnuše, jer nesta radosti r adosti izme % u sinova ljudskih".  (Joil 1:8-12)

Vl Vlada ada pustošenje, pust ošenje, zaraze, bezna%e, oplakivanje i totalno odsustvo radosti. Ali Bog onda kroz istog proroka otkriva veliku pomo #. Bog poduava svoj narod: "Opašite se i pla ite ite sveštenici; ridajte koji služite oltaru, do % ite, ite, no#ujte u kostrijeti, sluge Boga mojega, jer se unosi u dom Boga vašega dar i naljev.  Naredite  Naredi te post, oglasit oglasitee praznik, skupi skupite te starj starješine, ešine, sve stanovni stanovnike ke zemaljske zemaljske,, u dom Gospoda Boga svojega i vapijte ka Gospodu".  (Joil 1:13-14)

Božija pomo# dolazi kad se posvetimo postu i onda o ajnikom molitvom potražimo Boga. "Posveti" ovde zna i da se odvoji vreme za Boga kada #emo postiti. Božiji poziv se ponavlja u Joilu 2:12: "Zato još govori govori Gospod: obratite se k meni svijem srcem svojim i poste#i i  pla u#i i tuže #i." 

Malo dalje u Joilu 2:15-17 ponovo je post osnovni zahtev: "Trubite u trubu na Sionu, naredite post, proglasite svetkovinu. Saberite narod, osveštajte osveštajte sabor, skupite starce, saberite djecu i koja sisaju; ženik neka izide iz svoje klijeti i nevjesta iz ložnice svoje. Izme Izme % u trijema i oltara neka  pla u sveštenici, sluge Gospodnje i neka reku. oprosti, Gospode, narodu  svojemu i ne daj našljedstva našljedstv a svojega pod sramotu da nji njim m vladaju narodi narodi;;  Zašto da reku narodima: nar odima: gdje im je B Bog?"  og?" 

Ovde je Bog obe #ao odgovor na molitve i post njegovog naroda. "I vi, sinovi Sionski, radujte se i veselite se u Gospo Gospodu du Bogu svojemu, jer #e vam dati dažd na vrijeme i spusti #e vam dažd rani i pozni na vrijeme. I gumna #e se napuniti žita, a kace #e se preljevati vinom i uljem. I naknad naknadii #u vam  godine koje izede skakavac skakavac,, hrušt i crv cr v i gusjenic gusjenica, a, veli velika ka vojska moj moja, a, koju  slah na vas. I ješ #ete izobilja i bi #ete siti i hvali#ete ime Gospoda Boga  svojega, koji u ini ini s vama  udesa udesa i narod moj ne #e se posramiti dovijeka. I   pozna#ete da sam ja usred Izrailja i da sam ja Gospod Bog vaš i da nema drugoga Boga i narod moj ne #e se posramiti dovijeka. I poslije #u izliti duh  svoj na svako tijelo tije lo i pror prorica ica #e sinovi vaši i k #eri vaše, starci #e vaši sanjati  sne, mladi#i #e vaši vi% ati ati utvare. I na sluge #u i na sluškinje u one dane izliti duh svoj."  (Joil  (Joil 2:23-29) U odgovoru odgovoru na moli molitve tve i post njegovog naroda Bog kaže: "Do #i #u vam u pomo#. Promeni#u celu situacij situac iju, u, odagna #u oskudicu i zaraze i obezbediti sve vaše potrebe. Do #i #e 10 of 12

03-04-09 15:50

 

Post / Derek Prince

http://siont.net/

izobilje i blagostanje, i ne #ete više biti poniženi me%u narodima. Mo#i #ete da uzdignete svoje glave i drugi narodi #e re #i: "Pogledaj šta je Bog uradio za nji njih". h". Bog naro ito obe#ava da #e poslati svom narodu preko potrebnu hranu i kasnu kišu. On onda u duhovnoj metafori kaže za kišu: "Prosu#u svoj Duh na ceo ce o ljudski rod." U Novom zavetu itamo rei apostola Petra gomili koja se okupila na dan Pentakosta posle dolaska Svetog Duha. ".. .Nego .Nego je ovo ono što kaza prorok Joilo: I bi #e u pošljednje dane, govori Gospod, izli#u od Duha svojega na svako tijelo i prore #i #e sinovi vaši i k #er erii vaše, i mladi#i vaši vidje#e utvare i starci vaši sni#e snove, Jer #u na sluge  svoje i na sluškinje sluškinj e svoje u te da dane ne izliti izlit i od Duha svojega i pror proree #i#e". (Dela 2:16-18)

Bog je preko svoje crkve, za ove poslednje da dane ne pripremio izlivanje izlivanje svog Svetog Svetog Duga. To  je Božiji Božiji odg odgovor ovor za preke potrebe i pritiske ovih vremena. To je njegov njegov odgovor na sotonske i bezbožne be zbožne snage, koje dolaze iz mnogi mnogihh oblasti protiv Božijeg naroda i na zaraze i nestašice u crkvi Božij Božijoj. oj. Bog nema nameru da ostavi svoj narod bespomo #nim, ili na milost svim ovim zlim pritiscima i snagama. Bog zna! On je obe #ao da #e izliti svoj Duh i pomo #i svome narodu na natprirodnom nivou. Ali, on kaže da je uslov za to da mi moramo ujedinjeno ujedinj eno i kolektivno da ga potražimo molitvom i postom. Primetimo obe #anje u Joilu 2:28: "I poslije #u izliti duh svoj na svako tijelo i prorica #e sinovi vaši i k #eri vaše,  starci #e vaši sanjati sne, mladi #i#e vaši vi% ati ati utvare".

Posle ega? Posle našeg pristajanja na Božije uslove. Mi treba da se posvetimo postu, da sazovemo sveani skup, potražimo Gospoda i po%emo zajedno u molitvu i post. Potom #e on biti odan svojoj obavezi prema nama. Bog kaže: "Do #i #u vam u snazi i puno#i Svetog Duga da izmenim celu situaciju. Umesto podsmevanja svet #e ustuknuti u strahopoštovanju i udu kada vidi kako je Bog došao i pomogao narodu svom". U pozivu pozivu Božijem narodu na molitvu molitvu i post Joilova poruka stavlja posebnu odgovornost na duhovne vo%e Božijeg naroda. Posebnim povodom tri vrste ljudi su istaknute više nego  jedanput. To su sveštenici, propovednici i starešine. Na primer:  

% 

#

"Opašite i plaBoga ite sveštenici; kojiuslužite oltaru, do ite, ujte u kostrijeti,sesluge mojega, jerridajte se unosi dom Boga vašega darno i naljev.  Naredite  Naredi te post, oglasit oglasitee praznik, skupi skupite te starj starješine, ešine, sve stanovni stanovnike ke zemaljske u dom Gospoda Boga svojega i vapijte ka Gospodu".  (Joil 1:13-14)

U Joilu 2:16-17: "Saberite narod, osveštajte sabor, skupite starce, saberite djecu i koja sisaju,  ženik neka izide i zide iz svoje kklij lijeti eti i nevjesta iizz ložnice svoje. Izme % u trijema i oltara neka pla u sveštenici, sluge Gospodnje i neka reku: Oprosti, Gospode, narodu svojemu i ne daj našljedstva svojega pod sramotu da njim obladaju narodi. Zašto da reku u narodima: gdje im je Bog?" 

Postoji preka potreba za Božijim ljudima koji #e voditi Božiji Božiji narod za povratak povrat ak na stazu kolektivne i posta bi potra potražili žili Božiju pomo svog naroda.stiha Ovouse2.odnosi # u ime na nacije nac ije u molitve kojima živi živimo. mo. kako Mi ponovo treba da vidimo istinu onog poznatog Dnevnika 7:14:

11 of 12

03-04-09 15:50

 

Post / Derek Prince

http://siont.net/

"Ako se ponizi narod moj, na koji je prizvano ime moje i pomole se i potraže lice moje i povrati se od zlijeh putova svojih i ja #u tada uslišiti s neba i oprosti#u im grijeh njihov i iscijeli #u zemlju njihovu." 

Ja verujem da je to poruka za nas u ovim danima. Bog nam još jednom govori govori da #e intervenisati na nivou celog ce log ggrada. rada. On se ne #e pokazati jak samo u ime pojedinaca i  porodica, nego i u ime ggradova, radova, zajednica i celih naroda. To je je intervencija o kojoj on pri a u 2. Dnevnika 7:14. Ali on zahteva od svog naroda da pristane na njegove uslove. Prvi P rvi uslov  je: "... ako moj narod ... ponizi sebe". Videli smo u našem iizlag zlaganju anju da ovo zna i kolektivno ujedinjeno ujedinj eno poš#enje i molitva. Od dana pokajanja pa nadalje ovo je bio ukazani na in za Božiji narod da se ponizi pred njim. Božiji obiaj se nije promenio. On eka na vo%e koje #e povesti Božiji narod u zajedniku molitvu i post.

Ovaj Ovaj tekst je preuzet/odštampan sa sajta SIO SIONSKE NSKE TR TRUBE UBE - http://www.siont.net/. http://www.siont.net/. Uslovi i prava za koriš # enje ovog materijala su dati na stranici  stranici  http://ww http://www.siont.net/garancije.php w.siont.net/garancije.php..

12 of 12

03-04-09 15:50