Posebno ratarstvo_zitarice i industrijske biljke.pdf

UNIVERZITET U BANJOJ LUCI POLJOPRIVREDNI FAKULTET

POSEBNO RATARSTVO Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović (tekst iz knjige Ratarsko-povrtarski priručnik autora prof dr Jovan Todorović, akademik prof. dr Branka Lazić i prof. dr Ilija Komljenović), Grafomark Laktaši, Banja Luka 2003. godine -slobodno za koršćenje, bez ograničenja-

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

1

Klasifikacija ratarskih useva Njivska proizvodnja ĉini danas osnovu u ishrani ljudi, stoke, a daje i sirovine za raznovrsnu industrijsku proizvdnju. Proizvodi ratarskih useva sluţe kao baza, krmna osnova stoci, i putem nje se pretvaraju u veće i bogatije organske materije koje koristi ĉovek. Kao osnova prehrambene i preraĊivaĉke industrije sluţe sirovine koje se dobijaju od njivske proizvodnje. Zapravo, bez proizvodnje ratarskih useva, teško bi se mogao zamisliti ţivot na zemlji. Ratarski usevi ili biljne vrste kojima im pripadaju, mogu se klasifikovati u manji ili veći broj grupa, zavisno od toga koje se obeleţje uzima kao osnova ili naĉelo za podelu. U svim klasifikacijama uzimana su u obzir tri pokazatelja: naĉin upotrebe, botaniĉka pripadnost i naĉin gajenja. ĐorĎević (1961) je podelio njivske biljke na grupe prema naĉinu upotrebe.

Shema podele ratarskih useva prema ĐorĎeviću (1961)

U koncepciji ove knjige, kao osnovno naĉelo klasifikacije prihvaćen je kriterijum upotrebne vrednosti gajenih biljaka. Podela je izvršena na ĉetiri grupe:

I - Ţita – zrnene skrobne biljke 1. Strna ili prava ţita, tipiĉna ţita (ţita I grupe), (pšenica, raţ, jeĉam i ovas). 2. Prosolika ţita i heljda (ţita II grupe),(kukuruz, proso, pirinaĉ, heljda).

II - Zrnene mahunjaĉe: 1. Variva i lupine. 2. Zrnene mahunjaĉe za kombinovano iskorištavanje (soja i arašid).

III - Biljke za tehniĉku preradu: 1. Uljane biljke. 2.Biljke za proizvodnju vlakna (predive – tekstilne). 3.Biljke za proizvodnju skroba i šećera. 4.Biljke za proizvodnju kauĉuka. 5.Lekovito-aromatiĉne i zaĉinske biljke. 6.Ostale tehniĉke vrste (hmelj i duvan).

IV - Biljke za proizvodnju stoĉne hrane (pićne biljke): 1.Korenasto-krtolaste 2.Mahunarke i klasaste trave 3.Ostale biljke za stoĉnu hranu U SAD, nauĉnici vrše klasifikaciju raatarskih useva prema botaniĉkoj pripadnosti, agronomskoj i prema specijalnoj nameni. Prema botaniĉkoj pripadnosti, ratarski usevi većinom pripadaju dvema familijama: Poaceae (familija trava) i Fabaceae (familija leguminoza-leptirnjaĉa).

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

2

Podela po odlikama (varijeteti) zasniva se na boji klasa, zrna, a one se dalje dele na sorte, koje predstavljaju objekt prouĉavanja i sredstvo proizvodnje. U botanici je osnovna sistematska jedinica vrsta, a u ratarstvu je najniţa sistematska jedinica sorta. Do danas, pojam sorte nije potpuno odreĊen. ĐorĎević (1961) definiše sortu kao grupu individua koje pripadaju jednoj istoj vrsti, a po nekim osobinama liĉe jedna na drugu. Sorte obiĉno nose ime mesta, kraja ili ustanove gde su proizvedene, broj pod kojim su zavedene ili neki drugi naziv (npr. Somborka, Novosadska rana – 5, itd). One se mogu klasifikovati na razne naĉine, po postanku (primitivne, selekcionisane), po poreklu (domaće i strane), zatim univerzalne, specijalizovane, ustaljene, neustaljene itd. Danas se sorte dele i po produktivnosti na slabo, srednje i visokoproduktivne odnosno visokoprinosne. U ovoj knjizi ćemo se drţati klasifikacije ratarskih useva po ĐorĊeviću, s tim što biljke za proizvodnju kauĉuka nećemo obraĊivati. TakoĊe nećemo obraĊivati ni grupu biljaka za proizvodnju stoĉne hrane, pošto se one obraĊuju u posebno predmetu “Krmno bilje” ili “Proizvodnja krmnog bilja”.

Ţita - zrneno skrobne biljke U ovu grupu spadaju sledeće ratarske biljke: grupa strnih ţita - pšenica (Triticum sp), raţ (Secale cereale), jeĉam (Hordeum sativum), ovas –zob (Avena sativa); grupa prosolikih ţita -kukuruz (Zea mais), proso (Panicum sp.), sirak (Andropogon sorghum, sin. Sorghum halepense), pirinaĉ (Oryza sativa) , heljda (Polygonum fagopyrum, sin. Fagopyrum esculentum). Sva ţita osim heljde (familija Polygonaceae), pripadaju familiji Poaceae. Kao što je u tekstu vidljivo, ţita se dele na prava i prosolika. Razlike izmeĊu pravih i prosolikih po morfološkim i biološkim osobinama i naĉinu gajenje prikazane su u sledećoj tabeli. Tabelarni prikaza razlika izmeĎu pravih i prosolikih ţita Razlike u morfološkim, biološkim osobinama i naĉinu gajenja Prava ţita Prosolika ţita Klijaju s većim brojem korenĉića: pšenica i ovas sa 3, Klijaju samo s jednim korenĉićem raţ sa 4 a jeĉam 5-8 korenĉića Cvast je klas ili metlica (ovas) Cvast je metlica i klip (klip -ţenska cvast kod kukuruza) Gornji cvetovi klasića neplodni ili redukovani Donji cvetovi u metlici neplodni. Stablo (slama) šuplja. Stablo ispunjena sa srţi. Stablo ima manji broj internodija sa jako izraţenim Veći broj internodija a nodusi nisu izraţeni kolencima (nodusima) List je po pravilu manji. List je veći (krupniji). Zrno ima s trbušne strane izraţenu brazdicu a kod nekih Nemaju brazdicu ni bradicu i bradicu na vrhu zrna. Postoje jare i ozime forme. Postoje samo jare forme. Biljke su dugog dana sa manjim zahtevima prema Biljke su kratkog dana s većim zahtevima prema toploti toploti i svetlosti. i svetlosti. Zahtevaju više vlage (imaju veći transpiracioni Imaju manje zahteve prema vlazi (manji transpiracioni koeficijent) koeficijent) i otpornije su na sušu (osim riţe). Otporne su na niske (negativne) temperature Neotporna su na niske (negativne)temperature Brţe se razvijaju od klijanja do bokorenja. Sporije klijaju i niĉu. Zahtevaju manju koliĉinu vlage za klijanje Zahtevaju više vlage za klijanje Imaju manje zahteve prema toploti od klijanja pa do Imaju već zahteve prema toploti od klijanja do kraja kraja vegetacije vegatacije Usevi su guste setve Većina pripadaju grupi okopavina

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

3

Prava ili strna ţita Pšenica (Triticum sp. L.) Sinonimi: šenica, zrno, pšeno, ţito; Engleski: wheat; Francuski: le froment, le blé; Nemaĉki: weizen Naziv “pšenica” je zajedniĉki u svim slovenskim jezicima s malim razlikama, što ukazuje na gajenje pšenice u pradomovini Slovena. U našem narodu, pored knjiţevnog i struĉnog naziva – pšenica, kaţe se još šenica, ţito. Naziv ţito je udomaćen u onim krajevima gde se pšenica dugo koristila kao iskljuĉivo hlebno ţito, što je sluĉaj s ostalim ţitima (raţi i kukuruz) u rejonima gde su se koristili ili se koriste kao glavna hlebna ţita.

Pšenica (Triticum spp) – (naslikao W. Müller)

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

4

Opšti znaĉaj pšenice Pšenica se pre svega koristi kao hlebna biljka. Preko 70 % stanovništva na zemljinoj kugli hrani se pšeniĉnim hlebom. Pšeniĉni hleb je visoko kaloriĉan (9.000 J), s visokim sadrţajem belanĉevina 16 - 17 %, ugljenih hidrata do 78 %, masti 1 - 1,5 %. Najvaţniji pokazatelj kvaliteta pšenice predstavlja koliĉina i kvalitet belanĉevina u zrnu. Kao meĊunarodni standard sadrţaja belanĉevina u zrnu je 13.5%. MeĊutim, sadrţaj belanĉevina se znatno menja u zavisnosti od rejona gajenja (klimata, zemljišta) i Ċubrenja. Pšenica gajena na istoku i jugu ima veći sadrţaj belanĉevina od one na zapadnim i severnim rejonima. Kvalitet belanĉevina pšeniĉnog hleba je veoma visok pri ĉemu znaĉaj imaju koliĉina i kvalitet lepka (belanĉevinasta masa koja se izdvaja pri ispiranju testa vodom). U sastav lepka ulaze uglavnom belanĉevinaste materije – glijadin i glutenin. Pšeniĉni hleb sadrţi jedinjenja kalcijuma, fosfora i gvoţĊa, kao i kompleks B vitamina. Pšenica je veoma znaĉajna u mlinskoj industriji, industriji hleba, keksa, pivarskoj, farmaceutskoj i u industriji dekstrina, a nus proizvod - slama sluţi kao prostirka, zatim za izradu predmeta razliĉite upotrebne vrednosti u domaćinstvu. Mekinje kao sporedni proizvod koriste se kao koncentrovana stoĉna hrana, a u novije vreme da popravlja kvalitet hleba. Pšenica, kao najvaţniji artikal u meĊunardonoj trgovini, uslovila je razvoj saobraćaja i saobraćajnih objekata. Ima i strategijsku vaţnost, jer je ĉesto u istoriji sluţila kao jedan od elemenata pritiska jedne drţave na drugu posebno pa je takvu ulogu zadrţala i do danas.

Proizvodnja pšenice u svetu Glavni centri proizvodnje pšenice su Evropa, Okeanija, Juţna Amerika i Afrika a po ukupnoj proizvodnji posle Evrope slede Azija, zemlje bivšeg SSSR-a, Severna Amerika, Juţna Amerika. Po proseĉnim prinosima na prvom mestu je Evropa, zatim Severna Amerika. Proizvodnja pšenice po pojedinim u svetu u 2002. godini ( izvor podataka -USDA) Zemlja SAD Francuska Velika Britanija Nemaĉka Kanada Australija Argentina Kina Ukrajina Rusija Kazakstana Istoĉna Evropa Iran Egipat Maroko Brazil Indija Pakistan Ostali Svet (ukupno)

Površine (ha) 19 270 000 5 220 000 2 020 000 3 000 000 8 900 000 10 800 000 6 000 000 24 500 000 6 800 000 25 700 000 11 000 000 9 640 000 6 200 000 1 010 000 2 600 000 2 000 000 26 200 000 8 300 000 35 020 000 214 180 000

Prinos (t/ha) 2.38 7.47 8.19 7.00 1.73 1.39 2.33 3.76 3.09 1.87 1.09 3.15 1.69 6.20 1.27 1.85 2.75 2.35 2.49 2.67

Proizvodnja (u t) 45 890 000 39 000 000 16 500 000 21 000 000 15 400 000 15 000 000 14 000 000 92 000 000 21 000 000 48 000 000 12 000 000 30 400 000 10 500 000 6 250 000 3 300 000 3 700 000 72 000 000 19 500 000 87 120 000 572 560 000

Geografska rasprostranjenost pšenice Pšenica je euritopna biljka, što znaĉi da ima veliki areal rasprostranjenosti. Euritopnost je jako izraţena zahvaljujući njenoj prirodi, zatim njenom polimorfizmu jer ima veliki broj vrsta, varijeteta i sorti a sve se dele na ozime i jare. Zahvaljujući polimorfizmu, ona je rasprostranjena gotovo u celom svetu, ali se oblasti gajenja ozimih i jarih formi ne poklapaju.

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

5

Ozima pšenica za svoj razvoj zahteva blage uslove, umerene zime. Stoga se ona najbolje gaji u umerenom pojasu, i to izmeĊu 30-500 severne geografske širine. To je optimalni rejon za uspevanje ove biljke. Severno i juţno od ove granice nalazi se njezin anektiĉki rejon. To znaĉi da se ona moţe gajiti nešto severnije (do 60 0 severne geografske širine i juţnije do 160 severne geografske širine severne polulopte) ali sa slabijim uspehom. Jara pšenica je malo zastupljena u optimalnim rejonima gajenja ozime pšenice. Ona se gaji uglavnom u surovim ekološkim uslovima. Razlog je u tome, što jara pšenica ima kratak vegetacioni period i što bolje podnosi sušu i visoke temperature od ozime pšenice. Zbog toga se ona gaji u većoj meri na severu zemljine kugle i u suvim kontinentalnim oblastima. Krajnja granica gajenja jare pšenice je na 67 0 severne geografske širine (Norveška), a na juţnoj zemljinoj polulopti se gaji do krajnjih granica Australije, Juţne Amerike i Afrike.

Areal rasprostranjenosti pšenice

U pogledu nadmorske visine, gaji se i do 4.000 m (Azija), a kod nas i u Evropi uspeva na 1.100 m n.v. Da bi smo bolje razumeli zašto pored ostalog postoje razlike u rasprostranjenosti izmeĊu ozime i jare forme pšenice, dat ćemo kratki opis njihovih morfoloških, bioloških razlika i razlika u naĉinu gajenja. Ozima pšenica daje veće proseĉne prinose od jare pšenice od ĉega proizlazi njezin opšti znaĉaj. Pored toga, ozima pšenica daje i stabilnije prinose. Ozima pšenica se seje u jesen a prezimljuje u fazi od klijanaca do bokorenja, dok se jara seje rano u proleće. Ozima pšenica jaĉe bokori i ima duţi vegetacioni period od jare. Ozima je znatno otpornija na niske temperature i ima duţi stadijum jarovizacije. MeĊutim, jara pšenica je znatno otpornija na sušu kao i na visoke temperature a ima i kvalitetnije zrno i brašno.

Poreklo pšenice Pšenica vodi poreklo iz starog sveta, prvenstveno iz Azije i juţnih delova Evrope odakle je proširena na druge kontinente. Ona je jedna od najstarijih useva. Postoje razne teorije o poreklu pšenice, ali su Vavilov i Flaksbergerger dali najprecizniju lokaciju njezinog porekla. Mesta porekla pšenice nazvali su ishodnim centrima. Ishodni centri pšenice R.b

Ishodni centar

1

Jugozapadna Azija

2.

Etiopija (Abisinija)

3. 4.

Srednja Azija (Sirija, Palestina i Jermenija) Mala Azija i juţni Balkan

Vrste pšenice nastale u ishodnom centru Forma pšenice Naziv pšenice Meka pšenica Triticum vulgare Host. Patuljasta pšenica Triticum compactum Tvrda pšenica Triticum durum Def. Poljska pšenica Triticum polonisum L. Divlji jednozrnac Triticum monococcoides L. Divlji dvozrnac

Triticum dicoccoides Körn

Divlji jednozrnac Gajeni jednozrnac

Triticum monococcoides L. Triticum monococcum L.

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

6

Sistematika pšenice Pšenica pripada redu Poales, familiji Poaceae (trave), podfamiliji Pooideae (klasaste trave), rodu Triticum. Prvu klasifikaciju dao je Line u delu Species plantarum. Kasnije su izraĊene i druge klasifikacije: Körnicke (1885), Flaksberger (1935) a Ţukovskij (1957) je dopunio Flaksbergerovu klasifikaciju i najzad MacKey (1965). Kod nas je prihvaćena dopunjena Flaksbergerova klasifikacija po Ţukovskom. Klasifikacija pšenice po Flaksbergeru sa dopunom Ţukovskog Forma

Diploidne n=7 / 2n=14

Gajene golozrne forme

Gajene pleviĉaste forme

Divlje forme

Dopuna po Ţukovskom Dopuna po Jevtiću

Nema

T. monococum T. spontanicum Link. (divlji dvozrnac) T. aegilopoides Bal. (divlji jednozrnac) T. araraticum Jakubz. Oktoploidna grupa n=28/ 2n=56 T. fungicidum Zhuk T. agropyrotriticum Cicin (višegodišnja pšenica)

Grupa pšenice Tetraploidne n=14 / 2n=28 Triticum turgidum L. T. durum Des f. T. polonicum L. T. persicum Vav. T. abysinicum Jacub. T. dicocum Schübl. T. timopheevi Zhuk.

Heksaploidne n=24 / 2n=42 T. vulgare Host. T. compactum Host. T. sphaerococum Perc. T. spelta L. (krupnik) T.macha Dek.et

T. dicoccoides Körn (divlji dvozrnac)

T. paleocolchicum Men. T. earthlicum Nevski

Nema

T. turanicum Jakubz. T. vavilovi Jakubz. T. amplissi folium Zhuk.

Nema

Nema

Za proizvodnju hrane od inetersa su samo nekoliko vrsta pšenice a to su obiĉna ili meka pšenica (Triticum vulgare) sa svoje dve forme - ozime i jare, zatim tvrda pšenica (Triticum durum) koja je uglavnom za od manjeg znaĉaja (sluţi kao poboljšivaĉ hlebnog brašna), te krupnici (Triticum spelta) koji se u nekim delovima sveta, pa i kod nas još gaje. Dakle, za nas najveći znaĉaj ima meka pšenica (Triticum vulgare Host., sin. Triticum sativum Lam.), pa ćemo iz toga razloga ukratko opisati karakteristike ove vrste. Ova vrsta ima koţaste pleve duţine kao plevice ili nešto kraće. Lice klasa je šire od boĉne strane ili je ravna njoj. Klas je osjat ili bez osja. Osje se razilazi i obiĉno je kraće od klasa. Klas je rastresti ili srednje zbijen, vretenastog ili prizmatiĉnog, kadkada i sveriĉnog oblika. Stablo je ispod klasa šuplje vrlo retko ispunjeno. Zrno je izduţeno, u popreĉnom preseku okruglo i u razliĉitim stepenu staklavo i brašnavo.

Morfološke osobine pšenice Korenov sistem pšenice je ţiliĉast a njegova glavna masa se nalazi u oraniĉnom sloju do 30cm dubine. Manji dio ţila prodire dublje 1.5 -2 m pa ĉak i više. Ukoliko je oraniĉni sloj dublji s povoljnim fiziĉkim osobinama zemljišta, koren se jaĉe razvija i prodire dublje. Kod pšenice se razlikuju dve vrste korenova – primarni i sekundarni. Primarni (klicini korenĉići) pojavljuju se u vreme klijanja i nicanja. Pšenica klije njaĉešće sa 3-5 primarnih korenĉića, a moţe biti i više. Kod jarih sorti broj primarnih korenĉića je oko tri. Na krajevim mnogobrojnih ogranaka primarnih i sekundarnih korenova nalaze se korenove dlaĉice, koje se nalaze na duţini 0.1- 1.5 cm od kraja korena i pri rastu one prate vrh korena.

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

7

GraĎa biljke pšenice

Korenove dlačice

Obrazovanje i rast korenova pšenice zavisi od odreĊenih uslova (temperatura, vlaţnost zemljišta, aeracije, zbijenosti zemljišta, Ċubrenja i svetlosti). Najpovoljnija temperatura za uvećanje korenove mase pšenice je oko 200C. Ako je temperatura oko 100C, tada ima manji broj korenova ali su krupniji, beli i zdravi. A ako se temperatura poveća oko 400C, korenovi postaju tanki kao nit. Smatra se da je optimalna vlaţnost za rast korenova pšenice u poljskim uslovima u granicama 60-70% od poljskog vodnog kapaciteta. Povećanje na 80-90% vlaţnosti, negativno utiĉe na rast korena. Pri tome je bitan dovoljan pristup vazduha korenju, odnosno najbolji odnos izmeĊu vode i vazduha je 75 : 25. Na razviće korenovog sistema pšenice veliku ulogu ima prisustvo hranjivih elemenata u zemljištu kao i odnos pojedinih elemenata ishrane. Ravnoteţa izmeĊu korena i nadzemnog dela pšenice se pri tome ne sme poremetiti. Naime, velika koliĉina azota uvećava rast nadzemnog dela više nego rast korena. To je sluĉaj kada je nepravilan odnos izmeĊu azota i ostalih hranjivih elemenata, jer tada koliĉina korenja opada.

Delovi stabljike

Primarna i sekundarna stablo pšenice

Zbijenost oraniĉnog sloja zemljišta ima uticaj na rast korenovog sistema a naroĉito na njegovo prodiranje dublje. Najpovoljnije zemljišta za razvoj korenovog sistema kada mu je zapreminska masa prividna od 1,1 do 1,25 g/cm3 (Bondarenko, 1959) a granica razvoja korenovog sistema je kod zapreminske mase 1,6 g/cm 3 (Maljanov, 1597). Svetlost se na razvoj korenovog sistema pšenice ispoljava kroz nadzemni deo biljke. Kada ima dovoljno svetlosti i CO2, povećava se rast korenovog sistema a suprotnom sluĉaju, rast korenja se zadrţva ili se potpuno zaustavlja. Stablo pšenice je kao kod ostalih trava cilindriĉna, ĉlankovita, sastavljena iz kolenaca (nodi) i 5-6 ĉlanaka (indernodi). Na vršnom ĉlanku izbija cvast – klas. Stablo je zeleno. Donji ĉlanak je kraći od susednog gornjeg, a srednji po duţini pribliţno predstavlja aritmetiĉku sredinu susedna dva, izuzev vršnog, koji je znatno duţi od ostalih i ĉini ĉak 30-40% od duţine stabla. Stablo je uglavnom šupljo, izuzev kod nekih vrsta ĉiji je vršni ĉlanak ispod klasa ispunjen parenhimskim tkivom. Pšenica ima osobinu da se bokori (busa), odnosno da stvara nove izdanke (stabla), te se razlikuje primarno i sekundarno ili boĉno stablo. Oni izbijaju iz ĉvora bokorenja (busanja). Sekundarna stabla imaju svoje korenove, te se bokor moţe izdeliti na samostalne vlati (stabla). Stablo pšenice je relativno ĉvrsto zahvaljujući specifiĉnoj anatomskoj graĊi.

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

8

List pšenice saĉinjavaju list rukavac (usmina, vagina) i liska (lamina). Lisni rukavac obuhvata stabljiku i priĉvršćen je za nju lisnim kolencem koje se nalaze na stablovom kolencu.

GraĎa lista pšenice

Lisni rukavac pšenice

Na lisnom rukavcu se javljaju izrasline u obliku dva rošĉića (auriculae) i u vidu jaziĉka (ligulae). Po obliku ligule i auricule mogu se razlikovati vrste pšenice pa ĉak i sote. Kod pšenice su rošĉići (auriculae) srednje razvijeni sa dlaĉicama i srednje razvijenim jeziĉkom. Liska je duga, linearne graĊe, sa izraţenim srednjim nervom. Broj listova na stablu odgovara broju ĉlanaka. U pšenice su najrazvijeniji gornji i srednji listovi. Cvetovi su skupljeni u cvast-klas. Klas se sastoji iz vretena koje je ĉlankovito (u cik-cak) i vešecvetnih klasića, koji su smešteni na vrhu ĉlanka po jedan klasić. Klas po graĊi moţe biti rastresit ili zbijen, što zavisi od vrste, odnosno sorte. Klasić se sastoji od dve pleve i nekoliko cvetova (2-7). Cvetovi su postavljeni na vrlo kratkim i tankim vretencima. Svaki cvet se sastoji od dve plevice (lemma i palea), i dve pleviĉice (lodiculae), tri prašnika i jednog tuĉka sa dva perasta ţiga. U osjatih formi na spoljnoj plevici izbija osje pri ĉemu su najduţe kod srednjih klasića. U formi bez osja (šišulje) nalaze se izraštaji u vidu zubaca. Plevice štite prašnike i tuĉak, a kasnije zrno u formiranju od nepovoljnih uticaja spoljne sredine.

Delovi klasića pšenice -1. pleva, 2-spoljna plevica, 3-unutrašnja plevica, 4. prašnici, 5. ţig; B)-Tučak (ţig) sa plodnicim, C) – Cvet pšenice, D) –Shema klasnog vretena i shema cveta pšenice (desno)

Plevice su neţnije graĊe od pleve, a po obliku se razlikuju jedna od druge - gornja plevica (palea superior) ima dva nerva sa boĉnim posvrnućem unutar i donja plevica (palea inferior) , koja se naginje prema plevi i u vidu je ĉunića. IzmeĊu pleva i plevica u sredini cveta nalazi se tuĉak. On se sastoji od plodnika i dvoperog ţiga. Pera ţiga su do cvetanja priljubljena, a pri cvetanju se razdvajaju. Okruţeni su sa 3 prašnika. IzmeĊu spoljašne plevice i plodnika, neposredno uz plevicu, nalaze se dve male, tanke, bezbojne opne sa dugim rescima po ivicama. To su pleviĉice (lodiculae). U vreme cvetanja lodikule bubre pri ĉemu razdvajaju u stranu plevice i otkrivaju prašnike i tuĉak cveta. Kasnije njihovo bubrenje slabi, razdvojene plevice se skupljaju a unutrašnji delovi cveta se ponovo zatvaraju. Zrno pšenice koje je ujedno i plod, naziva se još krupa, pšeno (caryopsis). Ono moţe biti razliĉite krupnoće, oblika i boje, zavisno od vrste i sorte. Na preseku zrno moţe imti staklavu ili brašnavu graĊu. Masa 1000 zrna varira u granicama 20-50 g, a u našim uslovima najĉešće oko 40 g. Hektolitarska masa se nalazi u širokom rasponu od 60 do 84 kg. Po spoljašnjem izgledu zrno moţe biti golo i pleviĉasto. Prema anatomskoj (unutrašnjoj) graĊi zrno pšenice se sastoji od tri glavna dela: omotaĉa, endosperma i klice. Na omotaĉu zrna razlikuje se spoljašnji deo koji predstavlja omotaĉ ploda (perikarp). On se sastoji iz dva sloja. Ispod njega se nalaze dva sloja omotaĉa semena (perisperm) ili semenjaĉa.

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

9

Presek zrna pšenice

GraĎa klasića pšenice

Klica (embrio) je najmanji i biološki najvaţniji deo zrna. Njena teţina iznosi 1.5-3% ukupne teţine zrna. Klica u sebi sadrţi zaĉete sve buduće organe biljke. Ona se sastoji od klicinog štitića (scutelum), klicine stabljike (plumula), klicinog listića (coleoptila) i klicinog korenĉića (radicula). Klicin štitić se nalazi neposredno uz endosperm, a uloga mu je da snabdeva klicu hranu pri klijanju. Klicin listić štiti klicino stabaoce prilikom nicanja. Endosperm je najveći deo zrna pšenice (oko 86%) od ukupne teţine zrna. U njemu su smeštene zalihe hranljivih mterija za ishranu klice pri klijanju i nicanju. Sloj endosperma, kojeg saĉinjavaju ćelije sa zadebljalim zidovima ispunjenih sadrţajem tamnoţute boje naziva se aleuronski sloj. On je bogat belanĉevinama (bez glutenina). Ulje u aleuronskom sloju ima zaštitnu ulogu od vlage. U središnjem delu endosperma se nalaze skrobna zrnca razliĉitog oblika i veliĉine.

Proces klijanja pšenice

Hemijski sastav i kvalitet zrna pšenice Voda se nalazi u granicama 10-14%, sadrţaj vode iznad 15% je nepovoljan, jer se zrno teško ĉuva (kvari se). Sadrţaj masti u zrnu je 1.5-2%, i to navećim delom u klici. Pri sloţenoj meljavi klica se odvaja pa se brašno moţe duţe ĉuvati da se ne uţegne. Hemijski sasta zrna pšenice odlikuje se sledećim proseĉnim pokazateljima. Hemijski sastav zrna pšenice (podaci više autora) Autor Jonard P.et.al Volf Hlynka J. Gerard Nostovskij

Voda 13.0 14.4 10.0 13.6 10.2

Proteini 12.4 13.0 13.2 16.8 17.5

Masti 1.9 1.5 1.9 2.0 2.0

Ugljenihidrati 69.1 66.4 69.0 63.8 65.8

Celuloza 1.9 3.0 2.9 2.2 2.5

Pepeo 1.7 1.7 1.8 1.8 2.0

Celuloza se nalazi u omotaĉu ploda i semena sa udelom od 2-3%. Sadrţaj celuloze je veći kod pšenice gajene u vlaţnim krajevima i kod sitnozrnih sorti. Ugljeni hidrati ili bezazotne ekstraktivne materije se nalaze glavnom u endospermu (64-69%). Skrob je glavni sastojak ovih materija. Ostale materije su tršćani šećer, maltoza a ima ih oko 10%. Pepeo (mineralne materije) se nalaze u koliĉini od 1.7-2.0%, a zastupljene su uglavnom u omotaĉu zrna. Ove materije ĉine fosfor (50%), kalijum (20-30%), kalcijum, magnezijum, silicijum, gvoţĊe. Proteini su u zrnu pšenice zastupljeni u znatno širim granicama nego što je rezultatatima navedenih autora prikazano. Sadrţaj proteina zavisi od mnogo faktora, vrste i sorte pšenice, klimatskih uslova, tipa zemljišta i

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

10

njegovih fiziĉko-hemijskih osobina. Ozime pšenice imaju manje proteina od jare, meka manje od tvrde, brašnave manje od staklave. Pšenice gajene u vlaţnom klimatu imaju manje proteina od onih gajenih u suvom klimatu. Sadrţaj proteina pšenica gajenih u našim krajevima kreće se u rasponu od 13 do 15% što zavisi od podruĉja gajenja, agrotehnike i godine gajenja. U zrnu pšenice nalaze se uglavnom sledeće ĉetiri vrste proteina: albumin, globulin, glijadin i glutenin. Najviše ih je u perifernom sloju zrna (aleuronski sloj) a manje u središenjem delu odnosno endospermu. Albumin se rastvara u vodi, globulin se rastvara u rastvoru kuhinjske soli. Proteini koje se ne rastvaraju u vodi ĉine tzv., lepak i sastavljen je od glijadina i glutenina. Glutenin ima osobine elastiĉnosti i rastvorljivosti dok se glijadin slabo rasteţe, a prilikom sušenja postaje tvrd i prozraĉan. Od koliĉinskog odnosa glutenina i glijadina i njihovih kvaliteta, zavisi i kvalitet lepka. Ako je lepak kvalitetan, donosno rastegljiv i elastiĉan, omogućava dobijanje dobrog testa i poroznog hleba. Odnos glutenina i glijadina treba da bude 1:1. U pogledu aminokiselinskog sastava, pšeniĉno zrno je bogato svim esencijalnim aminokiselinama, naroĉito glutaminskom kiselinom i lizinom (bogatije od svih ţita osim raţi koji ima istu koliĉinu lizina). Albumini i globulini su bogatiji sa sadrţajem lizina ĉetiri puta, triptofana tri puta i metionina dva puta od frakcije belanĉevina koji obrazuju lepak. MeĊutim, sadrţaj albumina i globulina u zrnu je mali od 10 do 15%, (Jevtić, 1992). Vitamini se najviše nalaze u klici, a manje u drugim delovim zrna, a to su B1, B2, E. K, PP.

Biološke osobine pšenice Ozima i jara pšenica se razlikuju po vremenu setve jer to njihove biološke osobine zahtevaju. Mnogo je sorata poĉevši od ozimih, poluozimih (fakultativnih) i jarih koje imaju posebne zahteve pema uslovima spoljne sredine i ukoliko ti uslovi nisu ispunjeni, pšenica neće dati plod. Naime, ozime sorte pšenice u stadijumu jarovizacije traţe sniţene temperature (od 0 do 10 0C) u toku 10-35 dana. Ako ti uslovi nisu ispunjeni, ona se ne moţe razvijati niti doneti stablo, klas i plod. Jare pšenice meĊutim, posejane rano u proleće razviće se normalno i doneće plod, jer ima manje zahteve za sniţenim temperaturama u stadijumu jarovizacije (5-100C u toku 7-12 dana). U zrnu pšenice klica (embrio) se nalazi u latentnom stanju, što znaĉi da su u normalnim uslovima ĉuvanja zrna ţivotne funkcije svedene na minimum. Da bi poĉeo intenzivan ţivot biljke, odnosno da bi seme klijalo, potrebni su odgovarajući uslovi: odgovarajuća vlaţnost, toplota i pristup vazduha. U svom ţivotnom ciklusu biljke prolaze kroz sledeće razvojne faze, kao što su: Klijanje i nicanje. – Pšenica moţe klijati i na temperaturi od 10C ali proces teĉe sporo. Optimalna temperatura klijanja je 15 – 200 C a maksimalna 350C. proizvodni optimum za klijanje je 6-120C uz uslov da seme upije 45 - 50 % vode od svoje teţine. Pri optimalnim uslovima tempeature i vlage, zrno za 2-3 dana nabubri kada je spremno za klijanje. U nabubrelom zrnu poĉinju sloţeni biohemijski procesi u smislu aktiviranja fermenata koji izazivaju razlaganje skroba, proteina i masti na prostije oblike koje klica usvaja u toku svog rasta. Prvo se pojavljuje klicin korenĉić, a zatim klicino stabaoce. Kod pšenice izbije 3-5 primarnih klicinih korenĉića a nekad i više. Klicino stabaoce poĉinje da raste odmah posle izbijanja klicinih korenĉića. Ono je zaštićeno klicinim listićem koji ima oblik klice. Kada se stabaoce pojavi na površini zemlje, klicin listić se otvori i iz njega izbije prvi pravi list. Tada nastupa nicanje. Pri porastu ka površini zemljišta klicino stabaoce stvara kolenca, iz kojih će se kasnije razviti sekunarni korenovi.

Primarni korenčići

Nicanje pšenice

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

11

Duţina perioda od setve do nicanja u zavisnosti je od temperature, vlaţnosti zemljišta i dubini setve. Da bi klijanca probio debljinu zemljišta od 1 cm, potrebna mu je suma temperatura od 10 do 12 0C. Duţina perioda od setve do nicanja izraţava se sumom srednjih dnevnih tempratura a moţe se izraĉunati po sledećoj formuli:

t

0

 50 10n 20

0

gde je Σt =suma srednjih dnevnih temperatura, n= dubina setve, 50= suma srednje dnevnih temperatura do poĉetka klijanja, 10= suma srednjih dnevnih temperatura za 1 cm sloja zemljišta kroz koji prolazi klijanac, 20= suma srednjih dnevnih temperatura potrebnih da klijanac izraste 2-3 cm nad zemljom. Na osnovu toga, moţe se odrediti broj dana od setve do nicanja, ako se zna da za klijanje temperaturna suma treba da bude 50-600C,a za svaki centimetar sloja zemljišta (koji klijanac treba da proĊe do površine) suma srednjih dnevnih temperatura treba da iznosi 10-220C. za to izraĉunavanje, koristi se sledeća formula:

X

50  10 n  20 t

-gde je t = srednje dnevna temperatura, a ostale veliĉine objašnjene su u prethodnoj formuli. Navest ćemo jedan primer. Ako je dubina setve iznosila 4 cm (n), a srednja devna temperatura (t) iznosila je 9 0C, tada će broj dana od setve i nicanja iznositi: 50  10  4  20 X   12.2 dana 9 Sa kasnijom setvom se vreme od setve do nicanja produţava, ali ukupna suma aktivnih srednjih dnevnih temperatura skoro ostaje ista. U svim ostalim uslovima suma aktivnih temperatura za period setva-nicanje iznosi u proseku oko 1200C. Ukorenjavanje nije drugo do porast i razviće ţila i ţilica korenovog sistema. Korenovi pšenice u prvo vreme rastu brţe od nadzemnog dela, naroĉito pri optimalnoj vlaţnosti zemljišta, koji se moţe postići navodnjavanjem. U fazi nicanja formira se primarni koren koji, iskljuĉivo u poĉetku, snabdeva mladu biljku vodom i hranom. U daljem razvoju biljke poĉinje razvoj sekundarnog korena iz ĉvora bokorenja, koji formira u fazi tri stalna lista. Primarni koreni rastu više u dubinu i ostaju do kraja ţivota biljke. Sekundarndi korenovi se nazivaju još stabljikini korenovi a razvijaju se iz ĉvora bokorenja. Produktivnost biljke je veća što je jaĉe razvije korenov sistem. Najveći deo korenovog sistema pšenice formira se u oraniĉnom sloju. Koliĉina korenja u dubljim slojevima zavisi od naĉina obrade i Ċubrenja, te stanja vlage u zemljištu. Isto tako, znaĉajan uticaj imaju aeracija i temperatura zemljišta.

Shema ukorenjavanja pšenice

Bokorenje (busanje) predstavlja poseban naĉin podzemnog grananja stabla i stvaranja izdanaka koji obrazuju biljke pšnice iz ĉvora bokorenja ili ĉvora busanja. On se razvija ispod površine zemlje, i to na jednom kolenu koji je najbliţi do površine zemlje, mada se moţe stvoriti i više ĉvorova. Ĉvor bokorenja se formira posle pojave prvog lista, a u fazi 3 lista je već potpuno formiran. U ĉvoru bokorenja smešteni su svi delovi buduće biljke. Pri optimalnoj vlaţnosti i temperaturi od 15 do17 0 C bokorenje nastupa 14 - 15 dana nakon nicanja. Pri niţim temperaturama, bokorenje se usporava, a ako temperatura padne ispod 60C, bokorenje i ukorenjevanje

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

12

prestaje. Isto tako, ono se prekida kada temperatura preĊe 20 0C. Ĉesto svi izdanci koje se obrazuju u procesu bokorenja ne daju stabla s klasovima, te stoga razlikujemo opšte ili ukupno bokorenje a to je ukupni broj izdanaka po jednoj biljci, i produktivno bokorenje koje je broj izdanaka po jednoj biljci koji imaju klas. Broj izdanaka po jednoj biljci moţe biti veoma velik, ali broj produktivnih stabala iznosti 2-3, što zavisi od sorte i uslova bokorenja, a naroĉito od dubine setve i gustine biljaka.

Bokor pšenice

Vlatanje ili porast u stabljiku (kolenĉenje). Stablo se sa kratkim ĉlancima (internodijima) formira još u periodu bokorenja. Ĉlanci su tada vrlo mali a njihova duţina ne prelazi preĉnik stabljike. Pri završetku bokorenja, ĉlanci poĉinju da se izduţuju, pa se stablo pojavljuje na površini zemljišta. Od tada biljka prelazi u novu fazu razvoja - vlatanje. Poĉetak vlatanja treba smatrati onda, kada se unutar lisnog rukavca glavne stabljike moţe napipati stabljikino kolence (nodi). Stablo pšenice obiĉno ima pet ĉlanaka. Duţina prvog ĉlanka je neznatna a iznosi 3-4 cm. MeĊutim, pri povoljnoj vlaţnosti, povećanoj temperaturi duţina prvog ĉlanka moţe iznositi i 10 cm. Svaki sledeći ĉlanak je duţi od donjeg a kraći od gornjeg. Po duţini je pribliţno ravan aritmetiĉkoj sredini susednih ĉlanaka. Stablo pšenice se izduţuje i posle klasanja, što se uglavnom odnosi na izduţivanje poslednjeg ĉlanka. Duţina tog ĉlanka je najveća i iznosi oko 30% a kadkad i više od celokupne duţine stabljike. Jako izduţivanje prvog i drugog ĉlanka je nepovoljno jer upozorava na mogućnost poleganja pšenice. U periodu vlatanja nadzemni deo jako uvećava svoju masu, a naroĉito se povećava lisna za pet i više puta u odnosu na površinu u punom bokorenju. Istodobno se narušava odnos izmeĊu površine korenja u korist površine lista. Dok u periodu bokorenja odnos površine lista prema aktivno upijajućoj površini korena iznosi 1 :75 , u vlatanju iznosi 1 : 35 , pa se faza vlatanja smatra kritiĉnom fazom na nedostatak vlage (Jevtić, 1992). Faza vlatanja kod ranih sorti traje 19 - 45 dana, a kod kasnih 20-45 dana, u zavisnosti od vremena setve i vremenskih uslova u toku vegetacije. Duţina ovog perioda znatno utiĉe i na stvaranje elemenata prinosa, jer u ovoj fazi protiĉu IV, V, VI i VII etapa organogeneze, koje su presudne za broja klasaka, cvetova i njihovu fertilnost. Za normalan prolaz ove faze potrebni su optimalna vlaţnost, optimalna mineralna ishrana i temperatura najmanje od 150 C. Ovoj fenološkoj fazi prethode unutrašnje promene vezane za formiranje generativnih organa, a to su stadijum jarovizacije i svetlosni stadiju. Stadijumi jarovizacije ozime pšenice prolaze na temperaturama od 0 do 10 0C, a svetlosni stadijum pri uslovima od 14 i više ĉasova osvetljenosti u toku dana. Na taj se naĉin omogućava pšenici da preĊe iz vegetativne u generativnu fazu razvoja. Klasanje je fenofaza u kojoj klas izlazi iz lisnog rukavca. MeĊutim, formiranje klasa poĉinje vrlo rano, u poĉetku bokorenja. Kod ozimih sorti pšenice, formiranje elemenata klasa (vreteno klasa, klasići a na klasićima cvetovi) poĉenje rano u proleće kada se završi stadijum jarovizacije. Tada su veoma vaţni uslovi spoljašnje sredine, jer od ovih zavisi veliĉina klasa, broj klasića u broj cvetova u klasićima. U klasu se mogu formirati 22-44 klasića (VI etapa organogeneze), od kojih samo 14-18 mogu biti razvijena ako u to vreme uslovi sredine ne budu potpuno povoljni. TakoĊe se u klasićima moţe formirati 4-5, pa ĉak i 7 cvetova (V etapa organogeneze), ali će ostati razvijena samo 1-3, a kadkad i manje. Na nedovoljno plodnim zemljištima, klas ne dostiţe normalnu veliĉinu, sa manjim brojem njegovih elemenata. Višak azota uvećava veliĉinu klasa i broj cvetova, mada se produţava formiranje klasa. Dovoljna koliĉina fosfora ubrzava navedeni proces, obezbeĊuje bolje formiranje prašnika i plodnika što znaĉi da smanjuje sterilnost na najmanju moguću meru. Nasuprot tome, nedostatak fosfora u to vreme ( naroĉito u VI, VII, VIII i IX etapi organogeneze) dovodi do sterilnosti.

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

13

Cvetanje nastupa odmah posle klasanja, a manifestuje se rasprskavanjem pojedinih prašnih kesica i oprašivanjem posle ĉega prašnici izlaze izvan cveta. Ovakav naĉin cvetanja obezbeĊuje samooplodnju, stoga je pšenica samooplodna biljka. Pšenici u doba cvetanja najviše odgovara umereno toplo vreme i umerena vlaţnost, kada su noćne temperature od 110C, a dnevne do 250C, a najviše 300C. Pšenica njintenzivnije cveta od 9-14 ĉasova. Cvetanje poĉinje od sredine klasa. U jednom klasu cvetanje traje 3-5 dana, a u celom polju 6-7 dana.

Cvetanje pšenice

Oplodnja, formiranje, nalivanje i sazrevanje zrna. U povoljnim uslovima oprašivanja (6-12 ĉasova) dolazi do oplodnje, a odmah zatim poĉinje razvoj klice, endosperma i omotaĉa i kao rezultat toga obrazuje se zrno. S procesom formiranja klice, endosperma i omotaĉa ide i nakupljanje suvih materija kao što su jedinjenja pepela, ugljenih hidrata, proteina, masti i ostalog. Ugljeni hidrati su predstavljeni pre svega u formi skroba. Formiranje zrna protiĉe od oplodnje do mleĉnogg stanja. Na kraju etape, zrno dostiţe konaĉnu duţinu, ali je još neispunjeno. Zrno je još zeleno i sadrţi od 65 do 80% vode. Duţina ove faze traje 20 dana.

Etape zrenja zrna pšenice

Nalivanje zrna poĉinje poĉetkom mleĉnost stanja do poĉetka voštane zrelosti. U vreme nalivanja intenzivno se povećava teţina suve materije zrna. Na kraju faze zrno dostiţe svoju maksimalnu masu. Zrno se razvija u širinu i debljinu te potpuno gubi zelenu boju. Ova etapa se završava kada sadrţaj vode u zrnu padne na 40%. U procesu nalivanja, zrno prolazi kroz dva stanja– mleĉno i testasto stanje. U mleĉnom stanju zrno postiţe svoju potpunu duţinu, po boji je zeleno, konzistencija sadrţaja zrna je ţitko mleĉna, a klica postaje primetna. Biljke u to vreme imaju svoju zelenu boju, ali poĉinju da ţute i odumiru donji listovi. U stanju testa, zrno je puno, sjajno, s leĊne strane ţućkasto a konzistencija endosperma testasta ili sirasta. Pri pritisku, sadrţaj semena izlazi iz omotaĉa. Zelena boja je saĉuvana po brazdici i u zoni klice. Biljke u to vreme postaju sve ţuće, mada zelenu boju saĉuvaju još vršni listovi kao i ĉlanci stablo i pleve. Duţina nalivanja zrna traje 16-22dana. Faza voštane zrelosti traje 6-8 dana a ponekad i više. Ova faza se deli na tri perioda: poĉetak, sredinu i kraj. Poĉetak voštane zrelosti se odlikuje gubljenjem zelene boje zrna, zrno se lako reţe noktom a pri pritisku se ne istiskuje sadrţaj iz omotaĉa. Sredina voštane zrelosti ima sledeća obeleţja: endosperm je beo, brašnast ili staklast ali se još moţe rezati noktom.Vlaţnost zrna je 35-25%. Kraj voštane zrelosti je stanje blisko punoj zrelosti, ali se i razlikuje od nje. Biljke na kraju voštane zrelosti postaju ţute, listovi odumiru, zrno se ne reţe noktom ali ostaje trag nokta. Veliĉina i boja zrna su sliĉni zrnu u punoj zrelosti. Vlaţnost zrna je 21-24%. Duţina voštane zrelosti je vrlo podloţna kolebanjima, pa se u sušnim i toplim uslovima ona moţe skratiti na 3-4 dana, dok se u vlaţnim uslovima i vlaţnim rejonima moţe produţiti na 20 i više dana. Prirast suve materije se u ovoj fazi prekida i to onda kada vlaga zrna dostigne vrednost 40-36%. Puna zrelost se deli na dva perioda, a to su poĉetak pune zrelosti i puna zrelost. Zrno u poĉetku pune zrelosti sadrţi 20-13% vode, tvrdo je. Puna zrelost nastupa pri vlazi od 17-16%, koja moţe da se smanji na 15-14%, pa ĉak do 11% u zavisnosti od vremenskih uslova.

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

14

Pored navedenih faza zrenja zrna pšenice, postoji i fiziološka zrelost. To je stanje zrelosti pšenice, kada zrno ima sposobnost normalne reprodukcije. Fiziološka zrelost zavisno od tipa i sorte pšenice, nastupa od mleĉnog stanja do pune zrelosti.

Etape organogeneze generativnih organa pšenice Svaka etapa organogeneze se odlikuje odreĊenom morfologijom generativnih organa, kao kompleksom koji uslovljavaju rast i razviće organa u toj etapi. Poĉetne etape organogeneze su (I,II i III) vezane za prve stadijume razvića, odnosno za stadijume jarovizacije i svetlosni stadijum. Do završetka stadiuma jarovizacije, pšenica formira samo vegetatvinu masu. U tom stadijum prolaze fenofaze klijanja, nicanja, ukorenjavanja i bokorenja. U svetlosnom stadijumu nastupa generativna faza koja se odlikuje diferenciranjem konusa rasta na segmente (zaĉeci ĉlanaka klasa). Dalji razvoj i formiranje klasića nastupa tek po prelazu svetlosnog stadijuma. Postoji 12 etapa organogeneze (Kuperman, 1982). Karakteristike pojedinih faza, prikazani su u sledećoj tabeli. Etape organogeneze kod pšenice Etape organogeneze I etapa II etapa III etapa IV etapa Vetapa VI etapa VII etapa VIII etapa IX etapa X etapa XI etapa XII etapa

Opis etapa organogeneze Nediferencirani konus rasta Ubrzano diferenciranje zaĉetaka kolenaca stabljike i ĉlanaka, te zaĉetaka lisnih rukavaca Izduţivanje konusa rasta. To je već generativna faza. Formiranja zeĉetaka klasića u klasu. Poĉetka formiranja elemenata klasića i cvetova Formiranje prašnika i tuĉka Izduţivanje ĉlanaka vretena klasa i porast osja. Klasanje Cvetanje Oplodnja i formiranje zigota Formiranje klice i endosperma Sazrevanje

Еetape organogeneze kod pšenice

Konus rasta klasa pšemice u IV etapi organogeneze

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

15

Pojedine etape su vezane za prolaz kroz odreĊene fenofaze, posebno IV i V etapa, koje se poklapaju sa fenološkom fazom vlatanja.

Uslovi uspevanja Pšenica se gaji u vrlo razliĉitim klimatskim uslovima, zahvaljujući biološkim osobinama i sposobnostima prilagoĊavanja. Ona se uglavnom gaji u rejonima umerene temperature pod semihumidnim i semiaridnim uslovima. Najvaţniji klimatski rejoni pšenice su Evropa (podruĉje Mediterana, Panonska nizija i dunavski bazen), juţni delovi bivšeg SSSR-a, severozapadna Indija, istoĉno-centralni deo Kine, pojedinaĉni delovi Severne Amerike (prerijski rejon), Argentina (pampasi) i jugoistoĉna Australija.

Potrebe pšenice prema vodi Najveći prinos i kvalitet pšenice postiţe se u rejonima sa ukupnim godišnjim koliĉinama padavina od 650 do 750 mm, pod uslovom da su padavine u toku godine relativno dobro rasporeĊene. Na našem podruĉju koliĉina godišnjih padavina se nalazi u okviru ovih granica, ali je njihov raspored nepovoljniji. MeĊutim, nizom agrotehniĉkih mera (pravilnom dubinom oranja, presetvenom pripremom) moguće je obezbediti bolju snabdevenost biljaka pšenice vlagom, kao i racionalnije korištenje vode u toku vegetacije, te predsetvenim navodnjavanjem ili nakon setve, zatim neposredno pred vlatanje i u fazi nalivanja zrna. Moţe se smatrati da je obezbeĊenost biljaka vlagom uglavnom dovoljna ako je ceo horizont kroz koji prodire korenov sistem dovoljno prokvašen (1.5-2.5 m dubine). U toku svog razvoja, pšenica zahteva odreĊenu koliĉinu vode u zemljištu. Klijanje se prekida kada sadrţaj vode u zemljištu padne ispod 30% od punog vodnog kapaciteta. Ako je nedostatak vlage u zemljištu na kraju bokorenja, kada se završava formiranje klasaka, to će se odraziti na smanjenje duţine klasa i broja klasića u klasu. Nedostatak vlage u fazi vlatanja je kritiĉna ne samo usled znatnije potrošnje vode od strane biljaka pšenice, što se moţe smatrati apsolutnim ili stvarnim nedostatkom, već zbog toga što se u ovoj fazi remeti odnos izmeĊu lisne površine i aktivno upijajuće površine korena (Jevtić, 1992). Naime, usled brzog razvoja lisne površine u fazi vlatanja, odnos površine lista i prema aktivnoj površini korena se smanjuje, pa je to jedan od razloga što je faza vlatanja, kritiĉna u pogledu potreba pšenice za vodom. (Jevtić, 1992). Nedostatak vlage u zemljištu u vreme klasanja i cvetanja još više uvećava broj neplodnih klasića, ponekad neplodnost moţe iznositi i 100%. Prema tome, kritiĉni period pšenice za vlagom su: a) period setve i nicanja, b) period vlatanja, c) period klasanja i nalivanja zrna. U globalu reĉeno, optimalna vlaţnost zemljišta za pšenicu koleba se u proseku oko 80-85% od poljskog vodnog kapacitet u fazi klasanja, 65-70% u fazi bokorenja, 65-70% u fazi nalivanja zrna, ako je relativna vlaga vazduha povoljna.

Odnos pšenice prema temperaturi Visokim temperaturama u vegetaciji pšenice smatraju se vrednosti u granicama od 25 do 300C.Temperature iznad 300C se smatraju visokim. Visoke i veoma visoke temperature vazduha su štetne za pšenicu. Veoma visoka temperatura iznad 400C u prisustvu suvih vetrova narušava kod biljaka fotosintezu, usporava im rast, a moţe izazvati uginuće biljaka. S obzirom da su visoke temperature vezane uz vrlo nisku relativnu vlaţnost vazduha, koji ima isto tako negativan uticaj na oplodnju. Ako su visoke temperture u fazi formiranja i nalivanja zrna, dovodi do slabe ispunjenosti zrna, njegove šturosti i prevremenog sazrevanja. To se tada naziva prisilna zrioba. Kada se govori o dejstvu niskih temperatura na biljku pšenice, uvek se misli na temperturu vazduha iznad površine zemljišta. Sve današnje sorte pšenice imaju izvesnu zadovoljavajući otpornost na niske temperature. MeĊutim, postoji veća opasnost ugibanja biljaka pšenice usled golomrazice, odnosno kada zemljište ili usev nije pokriven sneţnim pokrivaĉem. Golomrazica izvlaĉi iz zemljište mlade biljĉice pšenice, prekida kontakt korenĉića zemljišta, biljka izmrzne i ugiba. Ako je usev pokriven sneţnim pokrivaĉem ta opasnost ne postoji jer temperature ispod sneţnog pokrivaĉa mogu da budu 10-150C veće nego temperature iznad njega. Postoje sluĉajevi ugibanja ozime pšenice, ĉak veoma otpornih sorti pa ĉak pri manjim mrazevima. Stoga, za uspešno prezimljavanje pšenice, treba obezbediti pravovremenu setvu i odgovarajuća mineralnu ishranu, koje će im omogućiti nesmetano kalenje i takav razvoj da u stadijumu jarovizacije proĊu zimu.

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

16

Otpornost prema mrazu i kaljenja biljaka poĉinje još u jesen, kada se u noćnim ĉasovima postepeno sniţava temperatura vazduha. Proces kaljenja u tom periodu odlikuje se znatnim povećanjem sadrţaja šećera u listovima a naroĉito u ĉvoru bokorenja ozime pšenice. Kod ozime pšenice nakupljaju se pre svega disaharidi (saharoza) i monosaharidi (glukoza). Mehanizam ove pojave sastoji se u tome, da se u toku dana kada su temperature vazduha pozitivne vrši fotosinteza, a u noćnim uslovima kada je temperatura znatno niţa, usporava se disanje i rast, što dovodi do nakupljanja šećera. Nakupljeni šećer znatno sniţava taĉku mrţnjenja. Osim toga, u procesu kalenja, protiĉe hidroliza disaharida, što omogućava povećanje osmotskog pritiska ćelije a u vezi s tim i otpornost prema mrazevima. Posle nakupljanja rezervnih materija pri prelazu na tamperature ispod 00C, koja odreĊuje stepen prve faze kalenja, pšenica lako izdrţava temperaturu od -10 do -120C. Druga faza kalenja poĉinje pri temperaturama od -2 do -70C. U ovoj fazi kalenja, dolazi do obezvodnjavanja ćelija u listovima i ĉvoru bokorenja uz povećanje suve materije. Tada se i otpornost prema mrazu povećava. Neke sorte pšenice mogu tada da podnesu temperature od -15 do -200C.

Odnos pšenice prema zemljištu Pšenici najviše odgovaraju plodna, duboka i umereno vlaţna zemljišta, blage reakcije (ĉernozem, livadske crnice, plodnije gajnjaĉe,crvenice, kreĉne smonice i aluvijumi bez domašaja vode). Na ostalim (anormalnim) zemljištima se uz mere popravke, unošenja odgovarajućih vrsta i koliĉina Ċubriva,moguće je dobiti visoke prinose, izuzev peskovitih i skeletoidnih zemljišta.

Odnos pšenice prema mineralnoj ishrani Već u prvim danima ţivota biljke pšenice poĉinju da usvajaju hranljive materije iz zemljišta. Veliki je broj hranjljivih elemenata koje biljke uzimaju korenovim sistemom iz zemljišta. Ustanovljeno je da ih ima oko 15, a to su najvećim delom silicijum, azot, kalijum, fosfor, kalcijum i magnezijum, a za normalan rast i razviće potrebni su još gvoţĊe i sumpor, a neophodni su i mikroelementi (Zn, Ni, Mn, B, Cu, Co i dr). Pravilna ishrana azotom vaţna je u toku celog ţivota biljke. Ona je naroĉito znaĉajna u formiranju klasa i diferencijaciji klasića u klasu odnosno, u fazi bokorenja i vlatanju, tj., u III, IV i V etapi organogeneze. Pored toga, ishrana azotom je vaţna u fazi klasanja i nalivanja zrna. Ako je u svim ovim fazama obezbeĊena dovoljna koliĉina azota uz pravilan odnos sa ostalim hranjivim elementima, onda su obezbeĊene osnovne komponente prinosa (broj klasova, broj zrna u klasu i masa 1000 zrna). Ako nema dovoljno azota, list pšenice ţuti, zatim propada, stabljike su tanke, bokorenje slabo, list je uzak. Ni prevelika koliĉina azota nije dobra, jer utiĉe na produţenje vegetacije, a osim toga produţava internodije (posebno prvi i drugi) te dolazi do poleganja pšenice. Fosfor ima takoĊe veliki znaĉaj na prinos pšenice. On utiĉe na razvoj korenovog sistema i bokorenje, na aktivnije usvajanje azota, skraćivanje vegetacije, povećanje otpornosti prema niskim temperaturama i nepovoljnim uslovima u doba nalivanja i sazrevanja zrna. Najveće potrebe za fosforom su u toku prvih 4 do 5 nedelja, zatim u vreme formiranja prašnika i tuĉka (do VI etape organogeneze). Kasnije, intenzitet potreba se stalno smanjuje i pri kraju vegetacije se svodi na minimalne vrednosti. Usled nedostatka fosfora, biljke pšenice imaju slabe stabljike, zakasnelo bokorenje, sitne klasove i karakteristiĉno sitno, plavkasto-zeleno lišće sa crvenkastim taĉkama koje se javljaju i na stabljici. Premda pšenica prinosom iznosi dosta kalijuma, njegov znaĉaj u ishrani je u poreĊenju sa azotom i fosforom, nešto manji. Nedostatak kalijuma zadrţava porast biljaka, osetljivije su na klimatske ekstreme, smanjuje kvalitet zrna. Tempo usvajanja kalijuma je sliĉan kao kod azota, dakle do kraja razvića ali uglavnom do faze cvatnje. Kalcijum je neophodan element u toku celog ţivota biljke. Nedostatak kalcijuma utiĉe na nedovoljnu razvijenost korenovog sistema. MeĊutim, nedostatak kalcijuma je izuzetna pojava, a uloga mu je posredna jer utiĉe na reakciju zemljišnog rastvora, a preko ovog na mikrobiološku aktivnost zemljišta. U pogledu pH sredine, najveći prinos pšenice se dobije pri neutralnoj reakciji zemljišta (pH=7.0), mada je ona tolerantna na izvesna manja odstupanja od te pH vrednosti. Za normalan rast i razvoj pšenice, potrebno je u hranljivoj sredini obezbediti pristupaĉnost gvoţĊa, mangana i sumpora, koji se u zemljištu nalaze u nedovoljnim koliĉinama, iako je nedostatak ostalih mikroelemenat reĊa pojava.

Tehnologija proizvodnje pšenice U prethodnim izlaganjima, date su biološke osobine biljke pšenice, koje pored ostalog, ĉine osnovu za pravilnu, savremenu intenzivnu tehnologiju proizvodnje. U poglavlju o agrotehnici proizvodnje ćemo na osnovu dosadašnjih nauĉnih saznanja o biologiji pšenice, i tehniĉkih i drugih mogućnosti, dati principe agrotehnike ovog useva, kako bi u svim rejonima u nas mogla posluţiti studentima i struĉnjacima kao priruĉnik. Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

17

Izbor sorte Pravilan izbor sorte za odreĊeni rejon daje odgovarajuću sigurnost u proizvodnji, jer neuspesi u proizvodnji ĉesto nastaju zbog nepravilno odabranog sortimenta, nepravilne procentualne zastupljenosti sorti, kao i zbog nepoznavanja specifiĉnosti u gajenju pojedinih sorti. Kod nas se u proizvodnji nalaze uglavnom visokorodne domaće sorte. One se u pogledu ozimosti mogu svrstati u tri grupe: slabe, srednje i dobre ozimosti. Naše sorte imaju uglavnom zadovoljavajuću otpornost na zimu i mrazeve u našim agroekološkim uslovima. Neke od njih imaju vrlo visoku otpornost na mrazeve (npr. partizanka). Najraširenije sorte kod nas u proizvodnji su: “Partizanka”, “NS rana-2”, “Balkan”, ”Jugoslavija”, “Zvezda”, “Žitnica”, “Duga”, “Somborka”, “Lasta”, “Evropa”, “Jelica”, “Rodna”, “Jednota”, “Partizanka niska”, “Tanjugovka”, “Francuska”, “Italija”, “Pobeda”, “NS rana-5”, “Proteinka”, “Danica” itd. Dinamiĉnost u promeni sortimenta je znatna i utoliko veća ukoliko je intenzitet proizvodnje viši, ali zato treba istaći neke principe vaţne za izbor sorte, a to su: 1.Sorta mora odgovarati agroekološkim uslovima u kojima će dati najbolje rezultate. 2.Sorta mora odgovarati intenzitetu proizvodnje (agrotehnici). 3.Na gazdinstvu treba sejati najmanje 2 do 3 sorte sa razliĉitim biološkim i kvalitetnim osobinama.

Plodored Pravilan plodored ima znaĉajnu ulogu u proizvodnji pšenice. Nju treba obavezno gajiti u višepoljnom plodoredu u kojem, pored pšenice, uĉestvuju i višegodišnje trave, jednogodišnje i višegodišnje leguminoze i okopavine. Prilikom sastavljanja plodoreda, treba voditi raĉuna o pravilnom odnosu izmeĊu grupa useva, kako bi se pšenici a i drugim usevima omogućio odgovarajući sled odnosno povoljan predusev. Da bi se to ostvarilo, potreban je sledeći odnos grupa useva: 1/3 ţita, 1/3 industrijske i povrtne biljke i 1/3 krmnih biljaka. U intenzivnoj proizvodnji pšenice, na plodored se gleda nešto slobodnije, stoga se ne teţi za stvaranjem krute sheme plodoreda, ipak se mora voditi raĉuna o plodosmeni, odnosno predusevu, imajući u vidu principe koje su navedeni. Povoljni predusevi trebaju da su razliĉite biljne vrste i da omogućavaju pravovremenu obradu zemljišta za pšenicu. Kod nas se pšenica gaji najĉešće u dvopoljnom plodoredu sa kukuruzom, pa ne postoji mogućnost većeg izbora plodoreda za pšenicu, premda se u izvesnom procentu kao predusev pojavljuju i drugi usevi (šećerna repa, grašak, suncokret, soja itd). Kukuruz kao predusev za pšenicu moţe biti dobar, proseĉan i ili loš, već prema tome da li se radi o ranom, srednje ili kasnom hibridu. Pored toga pšenica i kukuruz imaju zajedniĉke bolesti kao što je fuzarium. Ostali predusevi u proseku ĉine oko 22% od svih površina zasejanih pšenicom. Jednogodišnje leguminoze (pasulj, soja i grašak) su odliĉni predusevi jer se rano uklanjaju, pa postoji dovoljno vremena za obradu i pripremu zemljišta za setvu pšenice. Osim toga, zemljište obogaćuju azotom, a površina je ostaje relativno ĉista od korova. Višegodišnje leguminoze kao predusev, u uslovima suvog ratarenja mogu izazvati isušivanje zemljišta, te se moţe dovesti u pitanje nicanje pšenice. Zato je potrebno ove useve ranije razorati (sredina avgusta), i primeniti predsetveno ili navodnjavanje posle setve ako je to moguće. Konoplja je dobar predusev, samo se ne sme kasniti sa osnovnom obradom, već to uĉiniti odmah posle ţetve konoplje. Šećerna repa se smatra jednim od boljih preduseva, ali se ona takoĊer mora blagovremeno izvaditi, da bi se izvršila pravovremena obrada zemljišta i setva pšenice. Zato se preporuĉuje da se gaji rani-šećernati i srednje rani tip a nikako kasni tip šećerne repe. U poslednje vreme se pšenica gaji u kratkotrajnoj monoprodukciji (ponovljena setva) bez većih posledica, najĉešće dve godine, ali ne duţe. To zahteva znatnija ulaganja naroĉito u pogledu zaštite, iako su i tada prinosi nestabilni s odreĊenim padom prinosa pšenice gajenoj u plodoredu.

Obrada zemljišta za pšenicu Osnovnoj obradi zemljišta za pšenicu mora se posvetiti duţna paţnja. Obrada zemljišta za pšenicu se obavlja u jesen posle skidanja preuseva. Ako je to kukuruz, ţetveni ostaci se usitnjavaju (tarupiraju), i odmah se ore na predviĊenu dubinu. Pšenica dobro reaguje na duboku obradu, kao i na produţno delovanje duboke obrade. Obrada ne moţe biti po odreĊenom šablonu, nego zavisi od tipa zemljišta, agroekoloških uslova i sorte. Intenzivne sorte zahtevaju i intenzivnu agrotehniku. U godinama sa više padavina na ĉernozemu se ore pliće, a Ċubrenje je jaĉe. Posle ranih preduseva potrebno je izvršiti dvofaznu obradu i prvo plitko oranje ili tanjiranje na 10 - 15 cm, s ciljem ĉuvanja vlage i zaoravanja biljnih ostataka, a drugo oranje uz primenu mineralnih Ċubriva izvodi se dublje na 20 - 30 cm, zavisno od tipa zemljišta. Ukoliko kao predusev imamo kukuruz i sliĉne kulture, prethodno je nuţno usitniti ţetvene ostatke

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

18

(kukuruzovinu) i odmah orati na punu dubinu. Nakon višegodišnjih leguminoza za pšenicu su neophodna dva oranja: prvo se izvodi plitko, a drugo do 25 cm dubine. Predsetvena priprema zemljišta ima za cilj da se stvori rastresit površinski sloj za nesmetano klijanje semena i nicanje, te dalji pravilan razvoj mladih biljaka. U optimalnim uslovima, ako je zemljište rastresito i dovoljno slegnuto, manji je broj potrebnih operacija dopunske obrade, pa se moţe izvesti samo drljanje. MeĊutim ako je oranje izvedeno znatno ranije, zemljište se sabija, pojavljuju se korovi, onda se u predsetvenoj obradi zemljišta moraju koristiti plošni kultivatori, tanjiraĉe i setvospremaĉi. Ako je u vreme predsetvene pripreme zemljišta suša, ona se treba obaviti u jednom potezu. Tada su najbolji agregati sastavljeni od pluga sa mrvilicom i setvospremaĉi. U svakom sluĉaju zemljište za setvu treba dobro pripremiti kombinujući prikljuĉna oruĊa uz što manje gaţenje pogonskom mehanizacijom. Tek posle kvalitetne predsetvene pripreme zemljišta, moţe se poĉeti sa setvom pšenice.

Đubrenje za pšenicu Primena mineralnih Ċubriva za pšenicu je dosta sloţena. Pri tome treba odrediti koliĉinu hranjiva, odnos izmeĊu najvaţnijih hranjiva, na koji naĉin i u koje vreme se rasporeĊuje hranjiva. Posebnu paţnju treba posvetiti Ċubrenju u toku vegetacije, dakle prihranjivanju. Koliĉina hranjiva za ishranu pšenice se mogu odrediti na osnovu iskustvenih metoda, ali je preciznije ako se koliĉine mineralnih Ċubriva odrede se na osnovu agrohemijskih analiza zemljišta, odnosno koliĉina hraniva potrebnih za ostvarenje ţeljenog prinosa. Ako znamo da za proizvodnju 1000 kg/ha zrna i odgovarajuće koliĉine slame je potrebno u proseku 25 kg azota, 13 kg P 2O5 i 22 kg K2O, pa se ukupna koliĉina NPK Ċubriva (hraniva) potrebnih za odreĊeni prinos dobija mnoţenjem planiranog prinosa i potrebama u hranivima. Ta koliĉina hranjiva se koriguje mogućnošću zemljišta da bez Ċubrenja daje odeĊeni prinos, zatim naknadnim dejstvom hranjiva datim pod predusev i, najzad koeficijentom iskorištavanja hranjiva, tako da se dobiju orentacione koliĉine mineralnih hraniva. Odnos izmeĊu NPK hranjiva je veoma vaţan. U našim ekološkim uslovima proizvodnje koliĉina pojedinih makroelemenata kreće se u ovom rasponu: 60 - 140 kg/ha N; 60 - 120 kg/ha P2O5 i 60 - 100 kg/ha K2O, što daje odnos 1 : 0,6 : 0,3 - 0,6 , tako da se sva koliĉina fosfornih i kalijumovih i oko 1/2 azotnih Ċubriva primenjuju u osnovnoj odnosno dopunskoj obradi, a ostatak azota u prihranjivanju. Za unošenje pod osnovnu i predsetvenu obradu zemljišta, najĉešće se koriste kompleksna Ċubriva (formulacije sa naglašenim fosforom i kalijumom), a za prihrnjivanje se koriste urea, KAN i kalcijum nitrat. U cilju balansiranja odnosa NPK pod osnovnu obradu se koristi urea, naroĉito ako se zaoravaju ţetveni ostaci. Prihranjivanje se zasniva na sledećem: a) potreba biljaka za intenzivnijom ishranom pojedinim hranljivim elementima; b) izbegavanju štetnog dejstva azota u velikim koncetracijama; c) u spreĉavanju ispiranja azota. Suvišak azota u zemljišnom rastvor moţe delovati štetno u ranim fazama rasta i razvića, izazivajući neravnomeran razvoj pojedinih organa pšenice u smilsu jaĉeg razvoja nadzemnog dela pšenice u odnosu na koren.

Prihranjivanje pšenice

Prihranjivanje pšenice UAN – otopinom

O prihranjivanju postoje veoma raznolika gledišta, jer su razliĉite prilike i sortni sastavi. Gledišta se razilaze u pogledu vremena i broja prihranjivanja. U Italiji smatraju da treba prihranjivati iskljuĉivo azotom i to u toku zime do pĉetka proleća (italijanska metoda). Po francuskoj metodi, treba prihranjivati samo azotom u odreĊenim fenološkim fazama – bokorenju, vlatanju i klasanju, a po austrijskoj varijanti francuske metode pored azota treba dodavat fosfor u vlatanju, a kalijum u klasanju. Po ruskoj metodi, treba prihranjivati sa sva tri hranjiva elementa (NPK) po fazama razvića i etapama organogeneze i to onim elementima koji su neophodni za odreĊenu fazu razvoja.

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

19

U našim agroekološkim uslovima prihranjivanje treba obaviti odmah pri izlasku iz zime (jugoslovenska metoda), što je biološki opravdano, zatim u poĉetku vlatanja, a ponekad je potrebno vršiti i korekciono prihranjivanje. Pri prihranjivanju primenom traktora, odnosno rasipaĉa treba nastojati da se odabere vreme kada su štete najmanje i koristiti sistem stalnih tragova. Na većim površinama, prihranjivanje se obavlja avionom i reĊe helikopterom.

Setva pšenice U vezi sa setvom potrebno je voditi raĉuna o izboru sorte, izboru i primeni semena, vremenu setve, koliĉini semana za setvu, naĉinu i dubini setve.

Izbor sorte. – Vaţno je odabrati visokorodnu sortu koja daje stabilan prinos, pored toga, da je otporna na poleganje, izmrzavanje, sušu i bolesti. Veliki broj visoko prinosnih sorata pšenice, meĊu kojima ima i takvih ĉiji genetski potencijal prelazi 11 t/ha, pruţa mogućnost pravilnog izbora sorata prilagoĊenih uslovima gajenja u pojedinim uţim agrekološkim podruĉjima. Sve priznate sorte ne nalaze se u proizvodnji, s’obzirom da stalno dolaze nove, bolje, a neke koje su priznate nikad se nisu ni širile u proizvodnji. Da bi se od odreĊene sorte dobili maksimalni efekti proizvoĊaĉi moraju znati sve njene karakteristike (potencijal rodnosti, otpornost na niske temperature, poleganje i bolesti, kvalitet brašna i hleba, zahtevi sorte u pogledu gustine setve, koliĉine potrebnih hraniva itd). Na gazdinstvima osim toga, treba odabrati nekoliko sorti koje se razlikuju po vremenu setve i sazrevanjai to zbog organizacijsko-tehniĉkih razloga jer to gazdinstvu osigurava stabilniji ukupan prinos. Izbor i priprema semena za setvu. – Seme mora biti sortno ĉisto i poznate reprodukcije, bez bioloških i mehaniĉkih primesa, ujednaĉene krupnoće i mase. Bolje je krupnije seme jer ima bolju klijavost i energiju klijanja. Ono treba da potiĉe od reprodukcije što bliţe eliti premda se kod nas koristi seme prve ili najdalje druge reprodukcije. Seme mora biti dezinfikovane protiv biljnih bolesti prašivima na bazi ţive. Zakonom su propisani standardi kvaliteta semena koji se moraju ispoštovati. Po tim standardima, najmanja ĉistoća kod prve klase treba da iznosi 98%, a 95% kod druge klase. Ţivih primesa ne sme biti više od 0.5%, a najmanja klijavost za prvu klasu 95% a za drugu klasu 90%. Sadrţaj vlage treba da iznosi najviše 15%. Vreme setve treba podesiti tako da biljke uĊu u zimu u odreĊenoj kondiciji, odreĊenoj etapi organogeneze, koja je preduslov najboljeg i najsigurnijeg prezimljavanja. Biljke treba da uĊu u zimu dovoljno prekaljene i u stadijumu jarovizacije, odnosno u I i II etapi organogeneze. Fenološka faza tako razvijenih biljaka je bokorenje. Ako se pšenica suviše rano poseje, tada one u zimu uĊu svetlosnom stadijumu zbog ĉega gubi otpornost na mraz. Kako nije dobro da se pšenica poseje rano zbog navedenih razloga, tako i kasna setva nije dobra, jer nedovoljno razvijene biljke propadaju zbog zime, a u proleće preţivele biljke brţe prolaze stadijume razvića i etape organogeneze, usled ĉega ne uspevaju formirati u potrebnoj meri elemente produkcije. Prilikom utvrĊivanja optimalnog roka setve, u obzir se uzimaju vremenske prilike, tip zemljišta i njegova vlaţnost, kvalitet osnovne i predsetvene obrade, preusev i drugi parametri. Na lakšim i siromašnijim zemljištima setvu treba vršiti ranije nego na strukturnim i dovoljno vlaţnim zemljištima. Ako se predviĊa napad nekog štetnika (bauljar, hesenska mušica) ili bolesti (fuzarium) setvu treba pomeriti nekoliko dana kasnije od predviĊenog optimalnog roka. Na osnovu brojnih ogleda sa velikim brojem sorata mogu se definisati sledeći rokovi setve pšenice za umereno-kontinentalno podruĉje naše zemlje: I rok setve ……………. II rok setve……………. III rok setve ………….. IV rok setve ………….. V rok setve ……………

01. - 10. oktobra 11. - 20. oktobra 21. - 31. oktobra 01. - 10. novembra 11. - 20. novembra

U vremenu setve od 20.IX do 01.X u agroekološkim uslovima Lijevĉe polja postignuti su izvanredni rezultati sa sortama Jugoslavija, Skopljanka i Bosanka (Todorović, 1980 i 1985). Rok setve umnogome je uslovljen i predusevom. U velikom broju sluĉajeva, kada je predusev kasno skinut sa table (kasni hibrid kukuruza), na “nedozrelom” oranju obavlja se setva po sistemu “ori-pripremaj-sej” kako bi zadovoljili optimalne rokove. Koliĉina semena mora biti takva da obezbedi optimalan broj klasova, a zavisi od otpornosti sorte prema poleganju, intenziteta bokorenja, naĉina setve, razmaka izmeĊu redova, vremena setve i kvaliteta predsetvene pripreme u vreme setve. Za setvu visokorodnih sorti, otpornih prema poleganju a koje se slabije bokore, upotrebljava se veća koliĉina semena. Isto to vaţi za sorte koje su manje otporne na poleganje semena. Za njih treba obezbediti 600-700 klasova /m2, što se postiţe setvom sa 600-700 klijavih zrna/m2. Sorte koje su srednje otporne prema poleganju seju se sa 500 klijavih zrna/m2 .

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

20

Ako se meĊuredni razmak pšenice smanjuje, odnosno smanjuje vegetacioni prostor jedne biljke,, koliĉina semena se povećava i obratno. Pri kasnijoj setvi od optimalnih rokova, koliĉina semena se povećava za 0.5% za svaki dan zakašnjenja. TakoĊer, ako je predsetvena priprema zemljišta bila loša, koliĉina semena se povećava za 10%. Naĉinom setve i razmakom redova teţimo da rasporedimo biljke tako da imaju najbolji hranljivi prostor, odnosno oblik vegetacionog prostora, pri ĉemu ne dolazi do konkurencije unutar vrste. Biljke tada pravilno iskorištavaju svetlost, vodu i mineralne hranive materije. U današnjoj proizvodnji pšenice u svetu i u nas, postoji više naĉina setve: uskoreda (6-8 cm red od reda ili 10-12 cm red od reda), u pantljike, trake, na bankovima, kućice itd. Kod nas se primenjuje uskoredna setva , na razmak 6-8 cm, ali mnogo ne zaostaje razmak 10-12 cm red od reda. S obzirom da se za setvu u redove na razmak 6-8 cm, zemljište treba idealno pripremiti, osim toga potrebno je i više semena, prednost se daje uskorednoj setvi na razmak redova od 10-12 cm. S obzirom da se sve više u tehnologiju pšenice uvodi sistem stalnih tragova (tehnološke trake), tako treba podesiti setvu. To se postiţe zatvaranjem po dva ulagaĉa semena sa meĊusobnim razmakom od 150 cm. Razmak izmeĊu tehnoloških traka treba da je onoliki koliki je radni zahvat rasipaĉa, odnosno prskalice, (obiĉno je to 1618m). Uvratine se naknadno zasejavaju i na njima po sredini treba ostaviti tehnološku traku.

Setva pšenice

Dubina setve treba da stvori povoljne uslove za brzo ujednaĉeno klijanje, nicanje, formiranje ĉvora bokorenja na odreĊenoj dubini i njegovo ĉuvanje, normlaln razvoj korenovog sistema (naroĉito sekundarnog), normalan tok bokorenja i uopšte razvoj biljke. Na dubinu setve utiĉe niz faktora kao što su tip i vlaţnost zemljišta, pripreme zemljišta za setvu, vreme setve, toplotne osobine zemljišta itd. Mora se voditi raĉuna, da setva ne bude preplitka, jer se tada ogoljava ĉvor busanja što moţe dovesti do uginuća biljke usled niskih temperatura. Ako je preduboka, naroĉito na teškim i zbijenim zemljištima, klicino stabaoce neće imati dovoljno snage da izbije na površinu, što moţe dovesti do iscrpljivanja biljke i konaĉno do uginuća. Na lakim zemljištima (npr. peskušama) pšenica se seje nešto dublje, jer takvo zemljište ne predstavlja prepreku za nicanje biljaka, dok na teţim zemljišta se traba sejati pliće. Na suvim zemljištima seje se dublje a pliće na vlaţnim. Vreme setve takoĊe utiĉe na dubinu setve, pa ako se kasni sa setvom, treba sejati nešto dublje zbog ĉuvanja ĉvora bokorenja ali se opet mora voditi raĉuna o fiziĉkom stanju zemljišta i njegovoj vlaţnosti. U našim agroekološkim uslovima, pšenica se seje na dubinu 4-5 cm, dok se u nešto vlaţnijim podruĉjima i na zbijenim zemljištima seje na dubinu 3-4 cm. U sledećoj tabeli prikazana sortna agrotehnika nekih sorata pšenice. Sortna agrotehnika pšenice R.br Sorta . 1. Partizanka 2. NS rana-2 3. Balkan 4. Jugoslavija 5. Zvezda 6. Ţitnica 7. Partizanka niska 8. Somborka 9. Duga 10. Lasta 11. Jednota

Rok setve Broj klijavih Broj niklih semena/m2 biljaka/m2 1-15. X 500-550 400-450 10-25. X 550-600 450-550 1-10. X 450-500 400-450 1-20. X 500-550 400-450 1-20. X 500-550 400-450 1-20. X 550-600 450-550 1-20. X 500-550 450-500 10-25. X 550-600 500-550 10-20. X 550-600 500-550 1-20. X 450-550 400-500 1-20. X 550-600 450-550

Orjentaciona koliĉina N kg/ha

Broj prihranjivanja

90 120 100-120 90-120 140-160 120-140 120-140 140-160 140-160 90-120 130-150

I (II) I+II I+II I (II) I+II I+II I+II I+II I+II I I+II

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

21

12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29.

Rodna Tanjugovka Evropa Francuska Italija Jelica Crvenkapa Nova rana Sremska Studena Rana niska Vukovarka Rumenka Proteinka Danica Pobeda Nova jadranka NS rana-5

5-25. X 1-20. X 5-25. X 5-25. X 5-25. X 10-25. X 1-20. X 10-25. X 1-25. X 1-20. X 10-30. X 5-25. X 1-20. X 1-20. X 5-25. X 1-20. X 5-25. X 10-30. X

500-550 500-550 450-550 450-550 450-550 500-600 550-600 550-600 450-550 550-600 600-650 550-600 550-600 500-550 500-550 500-550 550-600 500-550

450-500 450-500 400-500 400-500 400-500 450-550 500-550 500-550 400-500 450-550 550-600 500-550 500-550 450-500 450-500 450-500 500-550 450-500

100-140 130-150 90 90 90-120 130-150 130-150 130-150 120-140 120-140 140-160 130-150 130-150 120-140 120-140 120-140 130-150 130-140

I+II I+II I I I (II) I+II I+II I+II I (II) I+II I+II II II I (II) II I (II) II I (II)

Nega useva pšenice Nega useva pšenice se deli na jesensku, zimsku i prolećnu.

Jesenka nega pšenice se uglavnom sastoji u valjanju posle setve pod uslovom da je seme posejano u suvo zemljište. Posle toga se moţe preći lakom branom. Ako se pojave korovi, površina se poprska odgovarajućim herbicidima. Zimska nega se sastoji od spreĉavanja izmrzavanja usled jakog mraza u rejonima gde padne malo snega i sa jakim golomrazicama pri temperaturi od -150C.Mere nege u tom sluĉaju se sastoje od setve otpornih sorti, od Ċubrenja dobro izbalansiranim NPK hranjivima i od setve u optimalnim rokovima i potrebnu dubinu. Spreĉavanje uginuća biljaka usled suvišne vode obavlja se odvoĊenjem suvišne vode u kanale recepiente i sistematizacijom zemljišta.Poseban problem je ugušivanje biljaka usled ledene kore koja moţe biti leţeća i viseća. Leţeća kora se formira na površinskom delu sneţnog pokrivaĉa, a izmeĊu zemljišta i viseće kora se nalazi debeo sloj snega. Ukoliko se temperatura ispod leda poveća, biljke zapoĉinju rast, tada troše šećer i iscrpljuju se. U tom sluĉaju se koriste teški zvezdasti valjci da se razbije ledena kora, ĉime se omogućuje brzo zamrzavanje zemljišta, a biljke usporavaju ţivotne aktivnosti. Leţeća kora se u nas javlja vrlo retko, a ako se ona formira ostaje duţe vreme pa se biljke mogu ugušiti zbog nedostatka kiseonika. Ona nastaje ako se vlaţno zemljišta naglo zamrzne, pa se na površinskom sloju zemljišta stvori ledene kora koja spreĉava pristup kiseonika biljkama. Protiv leţeća kore se upotrebljavaju sva sredstva koja ubrzavaju njeno topljenje (treset, zgoreli stajnjak, ugljena prašina i koliĉini od 1t/ha ili kalcijumcijanamid u koliĉini 100-200 kg/ha. Prolećna nega se sastoji od valjanja, drljanja, suzbijanja korova, štetnih insekata ,bolesti, navodnjavanja i prihranjivanja. Valjanjem se rano u proleće spreĉava ĉupanje biljaka iz zemljišta koja nastaje usled podlubljivanja (srijeţi) površinskog sloja zemljišta pod uticajem zimskih mrazeva. Mere zaštite se sastoje od valjanja glatkim valjcima, da se spreĉi sušenje i izumiranje ţila i ţilica kao i ĉvora busanja. Posle valjanja, usev treba prodrljati lakom drljaĉom. Drljanjem se razbija pokorica, meša izumrlo lišće i mineralna Ċubriva sa zemljom posle prihrnjivanja. Ova mera potiĉe na jaĉe bokorenje nizbokorenih biljaka ili useva u celini, zatim se proreĊuje suviše bujan usev ĉime se spreĉava poleganje. Navodnjavanje pšenice se vrši u dva navrta, prvi put pred osnovnu ili predsetvenu obradu sa 300-600 mm vode, a drugo ukoliko je potrebno, u poĉetku vlatanja sa 30-60 mm vode.

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

22

Razvoj korenovog sistema sa i bez navodnjavanja

Suzbijanje korova se vrši u razliĉito vreme: a) posle setve a pre nicanja protiv travnih korova (Alopecurus pratensis, Phleum pratense, Agrostis alba) i niza širokolisnih (dikotilednoskih) korova (Matricaria spp., Veronica arvensis i dr) gde su aktivne materije preparata - nebiron, nitrofen, linuron, trifluraline., b) pre setve sa triallate protiv gore navedenih korova i c) posle nicanja protiv svih vrsta korova, i to u periodu od nicanja do vlatanja, preteţno u bokorenju sa preparatima na bazi sledećih aktivnih supstanci -2.4 D., MCPA, MCPP, metoxuron, garloprop, cambio, mustang, optica combi, dinoterbe i kao i njihovim kombinacijama, protiv Gallium apparine, Gallium verum, Apera spica venti, Papaver rhoeas, Polygonum convolvulus i dr. Sa poĉetkom vlatanja, prekida se primena herbicida, jer oni mogu izazvati znatna oštećenja klasa. Suzbijanje bolesti. – Najĉešće bolesti kod pšenice su Ophiobolus graminis, Fusarium nivale, Tilletia tritici, Erysiphae graminis, Septoria nodorum, Pythium spp., Helmithosporium sativum, Piccina graminis i dr. Protiv bolesti koje napadaju zrno, tretiranje se vrši preparatima na bazi organski vezane ţive.

Ophiobolus graminis

Fusarium sp.

Erysiphe graminis

Septoria tritici

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

23

Puccinia graminis To rade ustanove koje se bave i doradom semena. Protiv bolesti koje napadaju osnovu bokora, listove i klasove koriste se preparati pod trgovaĉkim nazivom artea, folicur impact C, bavistin Fl, derosal -50, alto combi 20, duett, bumper-25, bayleton WP-25, tilt 250 EC itd, . Protiv pepelnice koriste se preparat archer, punch, mirage 45-Ec, folicur, saporol, flamenco, sportak, duett s jednim ili dva tretiranja od 3 do 17 kg/ha. Suzbijanje glodara vrši se mehaniĉkim i hemisjkim putem - postavljanjem zatrovanih mamaka ili direktnim trovanjem legla sa otrovima na bazi forata, fosfora, cink-sulfida. Najvaţnij štetni glodari su poljski miš (Apodemus agrarius) i hrĉak (Cricetus cricetus).

Apodemus agrarius (poljski miš)

Cricetus cricetus (hrčak)

Suzbijanje štetnih insekta kao što su žitni bauljar (Zabrus tenebrodides), žitni balac ili žitna pijavica (Lema melanopa), žitna stenica (Eurigaster austriaca, E. maura, E. integriceps) i ostali kao što su ţitna osa, švedska mušica, hesenska mušica, ţitni trips, ţitni buvaĉ). Suzbijaju se insekticidima, preventivno ili u vreme napada. Preventivno se suzbijaju rasturanjem preparata po celoj površini pojedinaĉno, mineralnim Ċubrivima ili sa semenom unošenjem u površinski sloj zemljišta. Primena u vreme napada se vrši prskanjem napadnutog useva. Preparati su decis EC, galation, monitor, dopterex protiv ţitne stenice, geolin, hlopirofos protiv ţitnog bauljara, karate, lindan, pirimor, futocit, bancol protiv leme itd.

Lema menelopa

Eurigaster sp. (original)

Zabrus tenebroides

Suzbijanje nematoda se vrši izborom zdravog semena i pravilnim plodoredom. Najpoznatija nematoda pšenice je Anguina tritici, koja nanosi štetu semenu.

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

24

Anguina tritici (oštećenje zrna i ciste nematode)

Poleganje pšenice i mere borbe protiv poleganja. – Usev pšenice poleţe usled razliĉitih uzroka. Ovo se manifestuje tako što biljke manje ili više padnu – polegnu po zemlji. Obiĉno pšenica poleţe izmeĊu klasanja i zrenja, reĊe ranije. Postoji dva tipa poleganja, stablovo i reĊe korensko. Korensko poleganje se susreće u rejonima sa velikom koliĉinom padavina u fazama vlatanja i klasanja, i takoĊe ako se navodnjava sa velikim koliĉinama vode. Kao rezultat toga,pod teretom nadzemnog dela biljke, dolazi do rastezanja, pomeranja i kidanja korena pa biljka pada (poleţe). Stablovo poleganje se karakteriše krivljenjem donjih ĉlanaka, njaĉešće drugog, ako rezultat preopterećenosti od obilnog vlaţenja ili od jakih vetrova. Poleganja moţe nastupiti i zbog drugih faktora kao što je preterano Ċubrenje naroĉito azota, gljiviĉnih oboljenja itd. Mere protiv poleganja su preventivne i direktne. U preventivne mere ulaze izbor otporne sorte na poleganje, izbor dobrog semena, dobra, pravovremena i kvalitetna obrada i priprema zemljišta, pravovremena setva, odnos NPK Ċubriva. Od direktnih mera su tretiranje inhibitorima rasta, drljanje i valjanje.

Ţetva pšenice Pod pojmom ţetva pšenice ne podrazumeva se samo kosidba već i vršidba. Ona moţe biti jednofazna, dvofazna i višefazna. Jednofazna ţetva se obavlja kombajnima. Ukoliko na gazdinstvu postoji sušara, ţetva poĉinje kada je vlaţnost zrna 33-30% (voštana zrelost). Ukoliko nema sušare, pristupa se ţetvi pšenice u punoj zriobi, tj. kada vlaţnost zrna pdane ispod 22-22%. Pri jednofaznoj ţetvi su gubici zrna najmanji. Jednofazna ţetva bi se u pravilu trebala završiti za 5-8 dana ukoliko to dopuste vremenske prilike. Dvofazna ţetva se sastoji od kosidbe pšenice na 20-30 cm visine. Takva pšenica se ostavlja da se prosuši u otkosima, zatim se vrše kombajnom. Ovde su najmanji gubici zrna, a postoje odreĊene prednosti: 1. pšenica se kosi sa visokom vlaţnošću zrna, ĉime se saĉuva ukupni biološki prinos useva; 2. gubici su svedeni na manju meru; 3. dvofaznom ţetvom se utroši mnogo manje energije po jedinici površine, pogotovo ako se bilansu doda energija utrošena za sušenje zrna do vlaţnosti od 15 %; 4. kvalitet zrna iz dvofazne ţetve je izuzetan - imaju tamniju boju, dobru staklavost, visoku hektolitarsku masu, dobru meljivost i dobre pekarske osobine. Višefazna ţetva sastoji se od niza radova, kosidbe (srpom, kosom ili kosaĉicom), formiranje snopova, slaganje u krstine, utovar i prevoz u ekonomsko dvorište i najzad vršidba. Zbog velikog broja operacija, nastaju veći gubici zrna (15-20 %).

Ţetva pšenice vučenim kombajnom

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

25

Ţetvom kao agrotehniĉkom operacijom ne moţe se povećati biološki prinos, ali se zato moţe puno izgubiti, ako se sa ţetvom zakasni ili se ne obavi pravilno podešavanje mehanizacije. Naši najveći proizvoĊaĉi ţetvu obavljaju jednofazno - kombajnom, a u brdsko-planinskim podruĉjima dvofazno (samovezaĉ - vršalica ili kombajn). U SAD i zemljama bivšeg SSSR na preko 80 % površina ţetva se obavlja dvofazno. Pšenica se prvo pokosi kosaĉicama velikog uĉinka pri sadrţaju vlage u zrnu 35 - 25 %. Kosidba se obavlja i noću i danju. Kada vlaga spadne ispod 25 % prelazi se na ţetvu kombajnima, pri ĉemu se zrno suši u sušarama. Pokošena pšenica ostaje u otkosima 4 - 5 dana, naknadno se suši i vlaga pada 13 - 15 %, da bi se potom kombajnima sa pick-up ureĊajima obavila druga faza ţetve. Prednosti dvofaznog naĉina ţetve su: Sve su ovo dobri razlozi da i naši proizvoĊaĉi pšenice ozbiljno razmisle o prednostima dvofaznog naĉina ţetve pšenice. MeĊutim, kombajniranje treba poĉeti kako smo već rekli, kad vlaga zrna padne ispod 20 - 22 % a završiti pre nego što vlaga padne na 13 %. Razlog tome jeste smanjenje ukupne mase, pošto u punoj zrelosti dolazi do ispiranja (izluţivanja), smanjenja prinosa i povećanja rastura. Da bi se koliĉina vlaţnog zrna pšenice prevela na koliĉinu suvog, sa 13 % vlage, koristi se sledeća formula:

KS 

100  V  Kv 100 13

- Ks = koliĉina suvog zrna sa 13 % vlage, - V = vlaga zrna pšenice izmerena u uzorku i - Kv = koliĉina vlaţnog zrna pšenice

Ţetva pšenice samohodnim kombajnom

Po završetku ţetve poţeljno je sumirati rezultate po parcelama, predusevima, sortama, naĉinu osnovne obrade, vremenu setve, vrstama i koliĉinama mineralnog Ċubriva, merama zaštite useva. Svrha ovakve analize je otkrivane propusta u tehnološkom postupku, što ima veliki znaĉaj za proizvodnju u narednim godinama.

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

26

RAŢ (Secale cereale L.) Sinonimi: ţito, ozimica, rţ, raţulja, raţ, hraţ, hrţ, hrţulja, roţ; Engleski: rye; Francuski: siegle; Nemaĉki: Рogen, Кom. Ruski: рожъ, жито; Raţ je znaĉajna kao hlebno ţito naroĉito u severnim podruĉjima bivšeg SSSR-a, severne Evrope (Poljska, Nemaĉka, Švedska itd). Hleb od raţi je ukusan, hranljiv i dugo ostaje sveţ. Raţeni hleb se naroĉito preporuĉuje za dijabetiĉare. Sadrţi dovoljnu koliĉinu belanĉevina i vitamina A,B, E. Odliĉna je i stoĉna hrana, bilo za zeleno, bilo u mekinjama, brašnu ili zrnu. Slama je odliĉna za krovove, izradu šešira, asura. U industriji se zrno koristi i za proizvodnju alkohola, skroba i sirćeta, celuloze, lignina, furfurola i hartije dobrog kvaliteta a klica u farmaceutskoj industriji. Kod nas se raţ manje gaji od ostalih pravih ţitarica ali se pokazala dobra setva zajedno sa pšenicom u klimatski nepovoljnim uslovima za pšenicu (suraţica).

Secale cereale L. (naslikao F.E. Köhler, 1914)

MeĊu ţitima raţ po površinama zauzima šesto mesto u svetu, i to iza pšenice, kukuruza, pirinĉa, jeĉma i ovsa. Primetna je tendencija daljeg smanjenja proizvodnje.

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

27

Proizvodnja raţi u svetu u 2002. godini (izvor podataka USDA) Zemlja SAD Rusija Ukrajina Belorusija Kanada MaĊarska Poljska Republika Ĉeška Danska Francuska Nemaĉka Španija Austrija Švedska Turska Ostali Svet (ukupno)

Površine (ha) 110 000 3 900 000 800 000 800 000 80 000 50 000 1 600 000 40 000 50 000 30 000 730 000 110 000 50 000 20 000 180 000 590 000 9 140 000

Prinos (t/ha) 1.72 1.79 1.75 2.13 1.73 2.00 2.63 3.70 5.50 4.14 5.07 1.53 4.00 5.00 1.39 1.71 2.26

Proizvodnja (u t) 190 000 7 000 000 1 400 000 1 700 000 130 000 100 000 4 200 000 150 000 280 000 120 000 3 700 000 170 000 200 000 100 000 250 000 1 010 100 20 700 000

Prema Jevtiću (1992), proseĉan prinos raţi na podruĉju bivše Jugoslavije iznosio je 1,923 t/ha a svetski prosek je 1,987 t/ha, što znaĉi da se proizvodnji raţi u nas ne poklanja duţna paţnja, kako u pogledu sortimenta tako i u pogledu agrotehnike.

Poreklo raţi Raţ se poĉela kasnije gajiti od pšenice i jeĉma. Prema nekim autorima, današnja raţ potiĉe od Secale montanum ĉije je poreklo Jugoistoĉna Evropa (Balkan ) i od Secale anatolicum ĉije je poreklo iz Sirije, Armenije, Turkestan i stepa Kirgizije. MeĊutim, kao najverovatniji rodonaĉelnik današnje raţi po Vavilovu je Secale cereale var. ancestrale a postojbina joj je oblast Male Azije, jugozapadne Azije i jugistoĉnog Balkana.

Centar porekla i rasprostranjenost raţi

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

28

Botaniĉka klasifikacija Raţ spada u red Poales, porodicu Poaceae, podporodicu Pooideae, rod Secale. Ima manje vrsta raţi i formi nego pšenica. Rodu Secale pripadaju tri podroda, silvestria, cuprinovii i cerealia. Ovaj rod ima 14 vrsta od kojih su jedna korovska (Secale segetale), 12 divljih i jedna domestifikovana (Secale cereale). Sve vrste raţi imaju 7 hromosoma (2n=14). Gajena raţa ima 35 varijeteta, ali je za poljoprivrednu proizvodnju vaţan samo jedan – Secale cereale var. vulgare.

Morfološke osobine raţi Koren. – Pri klijanju se pojavljuju 3-4 korenĉića. Primarni korenovi prodiru u dubinu 1.5-2 m. Stablo. – Visine je 60-200 cm, u zavisnosti od sorte i uslova uspevanja. Stablo je ispod klasa obraslo maljama. Ponekad se javlja ljuniĉasta boja koja potiĉe od antocijana. List. – Ĉesto je pokriven voštanom presvlakom, Liske su obiĉno široke od 05- do 2 cm, a duţina je od 14 do 18 cm. Klas. – useci vretena klasa su maljavi. Na njima se nalazi sedeći klasić, koji ima pod dva a reĊe tri ili ĉetiri cveta. Plod. – Plod donose samo dva cveta u klasiće. Broj klasića kod tetraploidne raţi iznosi 30-40, a kod diploidne manje. Pleve su kratke, uzane i zašiljene, ne pokrivaju klasić. Spoljne plevice imaju izraţen greben, sa kratkim trnolikim resicama, koje prelaze na osnovu osja.

GraĎa raţi

Pleve i plevice raţi

Rukavac raţi

Klasić, zrno i cvet raţi

Seme raţi

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

29

Biološke osobine raţi U poreĊenju sa pšenicom, raţ brţe raste, ima jaĉi korenov sistem, bolje podnosi sušu, bolje iskorištava hranljive materije iz zemljišta, bolje podnosi niske ali ne i visoke temperature, bolje se bokori, ranostasnija je te ranije klasa za 15-20 dana ali sazreva pre za 7-8 dana. Fiziološko sazrevanje se završava kroz 20-30 dana posle pune zrelosti. Raţ ima dugi stadijum jarovizacije, koja traje 8-12 dana na temperaturi 5-100C kod jarih formi a kod ozimih jarovizacija traje 20-55 dana na temperaturi od 2 do 00C. Duţina svetlosnog stadijuma je razliĉita i povezana je s goegrafskim poreklom. Neke sorte traţe duţinu osvetljenja 14 ĉasova u toku 10-20 dana, a neke klasaju pri 14-ĉasovnom osvetljenju za 5-10 dana. Bokorenje poĉinje 2-3 dana posle formiranja trećeg lista, ili 14 -15 dana posle nicanja. Bokorenje najbolje prolazi na srednje dnevnoj temperaturi od 12 0C, uz povoljnu vlaţnost. Vlatanje poĉinje rano u proleće, 17-18 dana posle kretanja vegetacije, pri srednjim dnevnim temperaturama od 11-120C. Klasanje u našim uslovima poĉinje u maju. Ono traje 12-13 dana, pri srednje dnevnoj temperaturi od 14 do 150C. Cvetanje i oplodnja kod raţi nastupa 7-12 dana posle klasanja a pri povoljnim uslovima kroz 20 dana. Cvetanje traje 10-15 dana. Raţ je stranooplodna biljka, pa se oprašiivanje vrši vetrom. Tada je potrebno umereno toplo vreme i povoljna vlaţnost vazduha. Ukoliko su vremenski uslovi nepovoljni, mnogi cvetovi ostaju neoploĊeni, a klas ostaje delimiĉno prazan. Cvetanje i oplodnja je najefikasnija kod temperature 10-140C. Cvetanje jednog klasa traje 3- dana. U toku dana, najintenzivnije cvetanje je izmeĊu 7-9 i 16-17 ĉasova. Shema bokorenja raţi

Mleĉno stanje raţi nastupa kroz mesec dana posle poĉetka cvetanja. Posle mleĉnog stanja, u periodu od 7-8 dana, nastupa voštana zrelost a puna zrelost nastupa kroz dva meseca posle klasanja. Za ozimu raţ je karakteristiĉan brz rasta biljaka u visinu. Pred klasanje u visini dostiţu 5 cm dnevno. Suva masa nadzemnog dela biljke iznosi pri klasanju 32%, pri cvetanju 60%, a u voštanoj zrelosti 99.5%, od maksimalne mase u punoj zrelosti.

Uslovi uspevanja Raţ ima skromije zahteve prema uslovima uspevanja u odnosu na pšenicu, pa i na ostala prava ţita. U pogledu temperatura, proizvodni optimum za nicanje raţi je 6-120C (biološki minimum je 1-20C), formiranje vegetatvinih organa 12-160C (biološki minimum 4-50C), formiranje generativnih organa i cvetanje 16-200C ( biološki minimum 10-120C) i za plodonošenje i sazrevanje 16-220C (biološki minimum 10-120C). Ovakav odnos raţi prema temperaturama, omogućava da ona raste i u toku zime. Raţ ne izmrzava na -250C, a najotpornije sorte ĉak ni na -350C. Etape organogeneze su sliĉne kao kod pšenice. Za ozimu raţ bitna je dovoljna obezbeĊenost zemljišta vlagom u jesen kada se ona nalazi u fazi bokorenja. Inaĉe je ona zbog dobro razvijenog krenovog sistema otporna na sušu. Raţ ima skromne zahteve prema zemljištu. Dobro uspeva na podzolima, peskovitim ilovaĉama, ĉak i na ĉistim peskušama na kojima mogu uspevati samo još lupina i krompir. Ona se moţe gajiti i na kiselim zemljištima gde je pH – 5,3. Ipak najbolja zemljišta za raţ su ĉenozemi.

Agrotehnika za raţ Gajenje u plodoredu omogućuje stabilne prinose raţi. Premda ona ima moćan korenov sistem, pa dobro iskorištava hranjiva iz svih tipova zemljišta, ipak su i za nju, kao i za ostala prava ţita, najbolji presdusevi kao što su Ċubrene okopavine i leguminoze. Raţ u odnosu na ostala strna ţita bolje podnosi ponovljenu setvu, pa se ona u nekim severnim delovima Evrope, na peskovitim zemljištima gaji u monoprodukciji. U Poljskoj, Nemaĉkoj i uopšte u severnoj Evrop najĉešće se gaji u tropoljnom plodoredu: krompir-raţ-lupina. Raţ je vrlo dobar predusev drugim usevima (kukuruz, šećerna repa, krompir). S obzirom da se raţ seje nešto ranije od pšenice, predusev mora ranije napustiti proizvodnu površinu.

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

30

Osnovna obrada i predsetvena priprema zemljišta za raţ je sliĉna kao i za pšenicu. Raţ je zbog osobina klice osetljiva na rastresita zemljište, koja strada u takvim zemljištima. Iz tog razloga, zemljište na koje se seje raţ, mora bit slegnuto (prirodnim ili veštaĉkim putem) pre poĉetka setve. Ako se veštaĉki zbija zemljište, tada treba u predsetvenoj pripremi primeniti kombinovene mrvilica, setvospremaĉe, koji donje slojeve zemljišta ostavljaju u zbijenom stanju, a površinski sloj 4-5 cm rastresitim. Koren raţi dobro usvaja fosfor iz teţe rastvorljivih fosfata. Na peskovitim i podzolastim zemljištima za raţ se Ċubri stajnjakom 30-40 t/ha a na ĉernozemima 15-20 t/ha i zelenišnim Ċubrivom (sideratima). Kao proseĉna koliĉina NPK hranjiva za naše podruĉje moţe se preporuĉiti: 80-100 kg/ha N, 60-80 kg/ha P205 i 30-40 kg/ha K20. Bolje je, ako je to moguće, da se pri normiranju Ċubriva za planirani prinos raţi, koriste hemijske analize zemljišta. Unošenje Ċubriva je kao kod pšenice, s tim da prihranu azotm treba obaviti što je moguće ranije. Setva raţi Za razliku od ostalih pravih ţita seme raţi brţe gubi klijavost. Period posleţetvenog dozrevanja traje od 25 do 30 dana. U pogledu izbora sorte, semenskih kvaliteta, priprema semena za setvu, vaţi isto što je reĉeno za pšenicu. Što se tiĉe sortimenta domaćih sorti, najpoznatije su Zajeĉarska tetraploidna, Novosadska ozima. Kada je u pitanju vreme setve znaĉajno je, da se raţ pre zime mora dobro razviti, odnosno bar 75 % biljaka treba da izbokori. Da bi se to osiguralo, setvu treba obaviti u prvoj ili drugoj dekadi septembra meseca. Setva se vrši sejalicama u guste redove razmaka od 10 do 12 cm red od reda, u široke redove (27-30 cm), u pantljike (koristi se za proizvodnju semena raţi) i na bankove. Najrasprostranjeniji naĉin setve je na meĊuredni razmak 10.5 -12.5 cm. Na jako vlaţnim zemljištima, setva se vrši u bankove. Što se tiĉe dubine setve, najbolja je na 2.5 cm, premda na teškim zemljištima dubina setve iznosi 2.5-3 cm , a na srednje teškim 3,0-3.5 cm, na peskovitim 3.5-4 cm. Koliĉina semena za setvu zavisi od niza faktora, o ĉemu je bilo reĉi kod pšenice U našim agroekološkim prilikama, koliĉina semena treba da bude u granicama 400 - 700 klijavih zrna/m2, odnosno 120 - 200 kg/ha. Nega useva je istovetna nezi pšenice. Ukoliko se primenjuje drljanje useva, treba ga obaviti što je moguće ranije, pošto se raţ u proleće mnogo brţe razvija od pšenice. Drljanje pozitivno utiĉe na prinos raţi. Suzbijanje korova se izvodi mehaniĉkim putem (plevljenjem) i hemijskim putem (herbicidima). Zahvaljujući osobini da se brzo razvija i bokori, raţ brzo guši korove, pa je pored ostalog, i iz tog razloga raţ dobar predusev za većinu useva, jer zemljište ostavlja relativno ĉisto od korova. Suzbijanje štetnih insekata i bolesti isto je kao kod pšenice. Jedna od najĉešćih bolesti raţi je Claviceps purpurea. Dopunsko oprašivanje raţi se vrši kada su nepovoljni klimatski uslovi za vreme cvetanja pa postoji opasnost od nepotpune oplodnje, pri ĉemu se dobiju nepotpuni, nedovoljno ozrnjeni klasovi. Dopunsko oprašivanje se vrši prevlaĉenjem zategnutog konopca preko klasova, što izaziva prosipanje polena i oplodnju cvetova. Ţetva se obavlja na kraju voštane zrelosti.

Claviceps purpurea (bolest raţi)

Višefazna ţetva raţi

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

31

Jeĉam (Hordeum vulgare L., sin. Hordeum sativum L.) Sinonimi: ječmik, ečmik, arpa, belo ţito; Engleski: barley; Francuski: l’ orge; Nemaĉki: Gerste; Ruski: ячмень Znaĉaj jeĉma proizlazi iz njegove raznovrsne upotrebe. Jeĉam sluţi kao ljudska hrana na severu i u planinskim rejonima. Hleb od jeĉma je lošeg kvaliteta jer je sladunjavog ukusa, lošeg mirisa, brzo se suši, ne narasta, puca, nema šupljika, teško je svarljiv i nadima stomak. Zato se retko koristi za spravljanje hleba, ali se dosta troši u oljuštenom obliku kao kaša i geršla. Najveći znaĉaj mu je u proizvodnji slada za pivo, viski, votku itd. Pored toga, sladni sirup se koristi u pekarstvu, poslastiĉarstvu, tekstilnoj i farmaceutskoj industriji, u proizvodnji sladnog mleka, alkohola, sirćetne kiseline, kvasca. Od oljuštenog zrna jeĉma, proizvodi se griz, jeĉmene pahuljice i surogat kafe (divka). Za ishranu stoke koristi se još kao koncentrovana ili kabasta stoĉna hrana (zelena biljka), u silaţi i kao suvi ili vlaţni pivarski trop. Gaji se u vrlo razliĉitim ekološkim uslovima zahvaljujući postojanju jarih i ozimih sorata.

Hordeum sativum L. (naslikao F.E. Köhler, 1914) MeĊu pravim ţitima, po površini nalazi se na drugom mestu iza pšenice. Najveće površine pod jeĉmom su u bivšem SSSR-u, a zatim u Evropi. Na trećem mestu su Azija, zatim Severna i Srednja Amerika, Afrika, Okeanija i Juţna Amerika. Republike bivše Jugoslavije zauzimaju skromno mesto, kako u površinama, tako i u proizvodnji imaju prirodne i druge uslove za znatnije povećanje proseĉne i ukupne proizvodnje jeĉma. Proseĉan prinos kod nas je 2.775 t/ha a svetki prosek je 2.217 t/ha.

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

32

Proizvodnja ječma u svetu u 2002. godini (izvor podataka USDA)

Zemlja SAD Rusija Ukrajina Kazakstan Kanada Danska Poljska Republika Ĉeška Italija Francuska Nemaĉka Španija Velika Britanija Turska Maroko Ostali Svet (ukupno)

Površine (ha) 1 820 000 10 400 000 4 300 000 1 700 000 3 600 000 800 000 1 100 000 500 000 350 000 1 670 000 1 980 000 3 100 000 1 100 000 3 550 00 2 000 000 19 880 000 18 090 000

Prinos (t/ha) 3.01 1.68 2.44 1.18 2.19 5.31 3.00 3.40 3.50 6.29 5.56 2.65 5.64 2.11 0.80 1.75 2.26

Proizvodnja (u t) 5 480 000 17 500 000 10 500 000 2 000 000 7 900 000 4 250 000 3 300 000 1 700 000 1 230 000 10 500 000 11 000 000 8 200 000 6 200 000 7 500 000 1 600 000 34 750 000 133 610 000

Poreklo jeĉma Prema Vavilovu, postoje dva glavna i jedan sporedni gemetski centar porekla jeĉma: a) istoĉnoazijski centar – obuhvata Tibet, Kinu i Japan. Iz ovog centra vodi poreklo višeredni jeĉam (sa i bez osja –furcatum, pleviĉaste, gole, jare, ozime i fakultativne forme); b) abisinski cnetar - obuhvata planinske oblasti Etiopije i Eritreje. Iz ovog centra potiĉu sve forme i varijeteti jarog jeĉma; i c) prednjeazijski centar –to je sporedni centar a obuhvata Siriju, Palestinu, srednju Anadoliju. Ovde je najrasprostranjeniji dvoredni divlji jeĉam Hordeum spontanum, ali ima i višerednog jeĉma.

Areal rasprostranjenosti ječma i centar porekla dvorednog ječma

Na našem podruĉju, jeĉam se uzgajao pre dolaska Slavena, a najverovatnije da su ga oni gajili pre dolaska na ove prostore. To svedoĉe nazivi ove biljke na svim slavenskim jezicima. Kao praroditelj dvorednog jeĉma smatra se Hordeum spontanum, a višerednog jeĉma Hordeum ischnatherum, od koga je umnoţavanjem broja klasića nastao višeredni jeĉam. PronaĊen je i divlji višeredni jeĉam Hordeum agriochriton, pa se pretpostavlja da je od njega nastao višeredni gajeni jeĉam sa pleviĉastim zrnom. Goli i prelazni jeĉmovi nastali su mutacijom i javljaju se kasnije. Jeĉam meĊu svim ţitima ima najveći areal rasprostranjenosti, zbog velikog polimorfizma. Pod uticajem razliĉitih uslova gajenja, formirana su tri razliĉita ekološka tipa jeĉma i to: severni, srednjevropski i juţni. Oni se razlikuju kako po naĉinu upotrebe tako i biološki. On se gaji izmeĊu 70-670 severne geografske širine (Evropa) i

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

33

10-580 juţne geografske širine (Afrika, Australija). U vertikalnom smeru, jeĉam se gaji na vrlo visokim terenime (Himalaji 4 800 m nadmorske visine).

Botaniĉka klasifikacije Jeĉam spada u red Poales, porodicu, Poaceae, podporodicu Pooideae, rod Hordeum. Sve gajene forme jeĉam, pripadaju jednoj vrsti, koja se prema broju razvijenih klasića na svakom useku vretena klasa deli na tri podvrste: 1. 2. 3.

Podvrsta višerednih jeĉmova –Hordeum sativum spp. vulgare (s tri razvijena klasića). Podvrsta dvorednih jeĉmova – Hordeum sativum ssp. distichum ( s jednim razvijenim klasićem). Podvrsta prelaznih jeĉmova – Hordeum sativum ssp. intermedium (sa jedan do tri razvijena klasića). Nemaju ekonomski znaĉaj.

Prema tome, svi sada gajeni jeĉmovi pripdadaju višerednim i dvorednim, koji se meĊusobno lako razlikuju pošto imaju razliĉiti broj klasića na kolencima vretena klasa. Dvoredni jeĉmovi imaju simetriĉan raspored zrna u klasu, a višeredni simetriĉan i asimetriĉan u odnosu 40:60%. Karekteristiĉni su goli jeĉmovi (nudum), koji se gaje u srednjoj Aziji i sluţe za ljudsku ishranu (geršla). U sve tri podvrste susreće se tzv. furcatum oblik jeĉma, koji umesto osja ima lopatiĉaste izraštaje, obiĉno tri, i zato nose naziv trifurcatum. Ovi oblici daju male prinose pa nisu interesantni za proizvodnju. Susreću se jeĉmovi crne boje (nigrum) koji su u nekim rejonima jako rasprostranjeni. Najrasprostranjeniji su sa ţuti jeĉmovi i imaju više varijeteta.

Šestredni i dvoredni ječam

Višeredni jeĉmovi (Hordeum sativum ssp. vulgare ili polystichum) dele se na pravilne šestoredce (hexastichum aequale) koji se dalje dele prema poloţaju osja na piramidalni tip (pyramidatum) i paralelni tip (parallelum), i nepravilne (hexastichum inaequale), koji se dele na veći broj varijeteta u zavisnosti od boje zrna, pleviĉavosti, modifikaciji osja – pallidium (bledoţuti), nigrum (crni), coerulescens (pleviĉasti), nudum (goli) i trifurcatum (trorogi jeĉam). Nepravilni šestoredci su pogrešno nazvani ĉetveroredcima premda imaju šest redova ali im je raspored drugaĉiji pa daju krivi utisak ĉetveroredca. Dvoredni jeĉmovi (Hordeum sativum ssp. distichum culta Vav. i divlji Hordeum spontaneum Vav.), dele se na podgrupe nutans ili nutantia i deficientes ili deficientia. Oni se razlikuju po stepenu redukcije neplodnih klasića, kod nutantia u klasićima su razvijene pleve, pleviĉice, a ponekad prašnici, a kod deficientia razvijene su samo pleve. U proizvodnji su iskljuĉivo zastupljeni jeĉmovi iz grupe nutantia, i to tipovi nutans, erectum (većoj meri) i zeochriton (u manjoj meri). Nutans ima rastresite i povijene klasove. Ima nekoliko tipova od kojih su najvaţniji tip “a”ili hana i tip “c” ili ševalije. MeĊusobno se razlikuju prema graĊi bazalne ĉetkice, odnosno ostatku drugog, neplodnog cveta u jednocvetnom klasiću. Kod hane, bazalna ĉetkica je obrasla dugim jednoćelijskim dlaĉicama, a kod ševalije dlaĉice su višećelijske, kratke i razgranate. Tip hana je otpornija na nepovoljne agroekološke uslove za razliku od tipa ševalije.

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

34

Furcatum klas, crni i ţuti tip

Erectum tip ima zbijeni klas, koji je širi u osnovi nego na vrhu. U osnovi zrno ima ţljeb i karakteristiĉnu izboĉinu. Ima jaĉe stablo i slabije poleţe, ali je osetljiv na nedostatak vlage, pa se gaji u rejonima sa dovoljno vlage. Zeocrithon tip se zove još lepezan ili paunovac, a odlikuje se uspravnim klasom na kome je osje lepezasto rašireno. Stablo mu je kratko.

Osobine pivarskog jeĉma Jeĉam je osnovna sirovina za proizvodnju piva, pri ĉemu se koristi slad. On pivu daje prirodan okus i miris. Pivarski jeĉam, treba da ispuni izvesne fiziĉke, hemijske i biološke ososbine: Fiziĉke osobine – da ima što veću masu 1000 zrna koje ne sme biti manje od 40 g., da su zrna na preseku brašnava, da su zrna pravilnog ovalno-elipsoidnog oblika i po krupnoći ujednaĉena s uskom brazdicom, da ima što manje plevica, da su zrna slamastoţuta, da imaju veću hektolitarsku masu najmanje 65 kg, ne smeju biti plesniva ili uţegla. Biohemijske osobine – da sadrţi što manje vode( ne više od 13%), da belanĉevina ima ne manje od 8% i ne više od 12%, sadrţaj skorba ne sme biti manji od 60%. Biloške osobine – da je pivarski jeĉam sortno ĉist, da zrna imaju što veću klijavost i energiju klijanja. Nakon kvašenja 3-4 dana, treba da isklija najmanje 90% zrna.

Različiti oblici klasa i osja kod ječma : A)zbijeni i rastresiti klas s običnim i lepezastim osjem, B )Erectum tim klasa sa osjem , C )Eerectum tip klasa bez s lopatičastim izraštajima (furcatum) i D) klas ječma sa lopatičastim izraštajima (furcatum)

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

35

Morfološke osobine jeĉma Koren jeĉma je najlsabije razvije od svih strnih ţita. Zrno jeĉma klija sa 4-8 primarnih korenĉića, zavisno od uslova pod kojima je formirano zrno. Krupnije zrno daje veći broj korenĉića.

GraĎa biljke ječma

Rukavac lista

Bokor

Stablo je u odnosu na druga prava ţita manje otporno na poleganje (osim patuljastih sorti). Boja stabla u toku vegetacije je zelena, ili sa ljubiĉastom nijansom zbog antocijana. U punoj zrelosti, stablo je slamnato-ţuto, a kod nekih sorata antocijan prelazi u ruţiĉastu nijansu. Listovi su posle nicanja široki, sivkaste, sivkasotzelene ili pepeljaste boje (zbog prisustva voštane prevlake). Višeredni jeĉmovi imaju šire a dvoredni uţe listove. U rukavcu, ligula (jeziĉak) je kratka ili srednje duga, a auricule (rošĉići) su najrazvijeniji u odnosu na ostala strna ţita, i imaju oblik polumeseca i ukrštaju se . Cvat – na kolencima klasnog vretena nalaze se tri jednostavna klaska. Kod višerednog jeĉma sva tri klasa su razvijena i plodna, dok su kod dvorednog dva krajnja klasića redukovana, samo je srednji razvijen i plodan. U osnovi svega nalaze se tri pleve (glumae).

Cvat

Klasić dvorednog ječma

U odnosu na ovas i pšenicu, pleve su slabo razvijene, srednje duţine, kraće od plevica i veoma uske, koje na vrhu prelaze u vrlo neţne maljave osjate završetke. Spoljna plevica kod osjatih formi prelazi u osje. Osje je obiĉno veoma dugo nazubljeno ili glatko. Kod boĉnih, neplodnih klasaka, osje ne postoji. Spoljna plevica je šira od unutrašnje koju obuhvata. Unutrašnja plevica ima dva nerva i dva slabo naglašena zubca na vrhu, a u svojoj osnovi nosi – u brazdici nosi rudimentirane ostatke, dugog, neplodnog cveta, tzv. bazalnu ĉetkicu. Ona je pokrivena gustim ili retkim, duţim ili kraćim dlaĉicama i sluţi kao jedna do vaţnih osobina za raspoznavanje zrna dvordnih od višerednih jeĉmova, kao i za raspoznavanje sorata. Pleviĉice (lodikule) su mesnate, amo u donjoj polovini, a koţaste u gornjoj. GraĊa i sastav generativnih organa je isti kao kod drugih ţita. Plodnik na vrhu nosi maljav tuĉak sa dva, u osnovi razdvojena, perasta ţiga.

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

36

Dinamika razvoja ječma

Zrno (plod) je široko zaobljeno s leĊne strane. Ima brazdicu, ali nema bradicu. Oblik zrna je romboidan, izduţen ili eliptiĉan. Zrno dvrednog jeĉma je simetriĉno i ujednaĉeno, a kod višerednog zrna iz srednjih klasića su simetriĉna i krupnija od zrna od boĉnih klasića, koja su sitnija asimetriĉna i pri osnovi ugnuta. Anatomska graĊa zrna je sliĉna kao kod svih strnih ţita.

Zrno dvorednog ječma

GraĎa zrna ječma

Golozrni ječam (A –leĎna i Btrbušna strana) i plevičar (A1- leĎna i B1 trbušna strana)

Lomljivost klasnog vretena kod ječma

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

37

Biološke osobine jeĉma Navedeno je u prethodnom tekstu da postoje tri ekološka tipa jeĉma, severni, srednji i juţni. Svaki od njih se dolikuje svojim biološkim osobinama u zahtevima prema klimatskim faktorima i uslovima gajenja. Postoje ozime i jare forme. Ozimost kod jeĉma nije tako jako izraţena kao kod pšenice i raţi, mada postoje sorte ozimog jeĉma koja se po ozimosti moţe izjednaĉiti sa pšenicom. i kod jeĉma postoje tipiĉne jare, prelazne i ozime forme, premda apsoluto ozimih formi nema. Najduţi stadijum jrovizacije iznosi 34-45 dana. Jeĉam ima brţi porast od pšenice, širi list i veću lisnu površinu ali je korenov sistem slabije razvijen. Bolje se bokori od pšenice. Etape organogeneze su sliĉne kao kod pšenice. Samooplodna je biljka, a oprašivanje se vrši u zatvorenom cvetu. Osipanja nema, sem kod prezrelih useva ili ako je klasno vreteno lomljivo, tada dolazi do gubitaka. Severni tip jeĉma i jare forme odlikuju se kratkom vegetacijom 60-70-110 dana. Nemaju velike zahteve prema toploti, ali u fazi cvetanja stradaju na -1.50C. Sadrţe manje proteina, a više skroba zato se prvenstveno upotrebljavaju za proizvodnju piva i ljudsku ishranu a delom i za ishranu stoke. Ovaj tip jeĉma ima velike zahteve prema vlazi, ne podnosi sušu i visoke temperature. Srednji ili srednjeevropski tip jeĉma obuhvata većinu kvalitetnih sorti pivarskog jeĉma selekcionisanih u uslovima srednje Evrope. Za ovaj tip jeĉma najpogodnija je umereno topla klima, bez naglih kolebanja i sa ravnomernim rasporedom padavina. Najbolji rejoni za proizvodnju pivarskog jeĉma su oni u kojima je vegetaciona sezona kratka sa kišovitim letima. To su planinska podruĉja u nas. Juţni tip jeĉma se odlikuje po tome što moţe da izdrţi niske temperature i sušu bolje od srednjevropskog. Ovaj tip je manje osetljiv na visoke temperature, sušu i “toplotni udar”.

Uslovi uspevanja Zahtevi prema toploti. - Ozimi i jari jeĉam klijaju na temperaturi od 1 do 20C . Optimalna temperatura za ovaj proces iznosi 15-220C, a maksimalna 28-300C. Mlade biljke ozimog jeĉma bez štetnih posledica mogu izdrţati mrazeve od -4 do -50C (izmrzavaju samo vrhovi listova). Posle dobrog kaljenja izdrţe kraće mrazeve od -10 do -120C. Mlade biljke jarog jeĉma podnose kratkotrajan mrazeve od -4 do -5 a kadkad od 80C. U periodu od nicanja do klasanja kod jarog, odnosno od nastavka vegetacije do klasanja kod ozimog, najpovoljnija temperatura vazduha je 20-220C, a pri sazrevanju 23-240C. Za jeĉam su opasne niske temperature za vreme cvetanja i sazrevanja zrna. Prašnici i plodnica stradaju na 1-20C. nalivanje i sazrevanje zrna zaustavlja temperatura koja je niţa od 100C. U periodu nalivanja zrna, pri temperaturi od 38 do 400C, jeĉam trpi manju štetu od pšenice i raţi što znaĉi da manje trpi od toplotnog udara odnosno prisilne zriobe. Zahtevi prema vodi su u odnosu na sve ostale strne ţitarice najmanji, odnosno on je najotporniji na sušu. Ekonomiĉno troši vodu jer ima mali transipracioni koeficijent (300-350 kod jarog i oko 450 kod ozimog jeĉma). Zbog toga u aridnijim podruĉjima daje sigurnije prinose od drugih pravih ţita. On ipak ima veće zahteve prema vlazi u prvim fazama razvoja korenovog sistema. Jeĉam zahteva najmanje vlage za klijanje od pravih ţita (48-50% od teţine zrna). Najosetljiviji na nedostatak vlage pri kraju svetlosnog stadijuma, što dovodi do sterilnosti i manjeg prinosa. On takoĊe troši dosta vode u fazi bokorenja, a naroĉito izmeĊu poĉetka vlatanja i klasanja. Kritiĉan period za vodu je u fazi nalivanja zrna. Jari jeĉam je osetljiv na nedostatak vlage u fazi šest listova. Zahtevi prema zemljištu.- Jeĉam ne podnosi kisela zemljišta, a takoĊe se slabo razvija na peskovitim zemljištima. Pošto ima slabije razvijen korenov sistem, trebaju mu plodnija zemljišta, naroĉito za juţni tip jeĉma.

Agrotehnika za jeĉam Predusevi za jeĉam su isti kao kod pšenice. Dobri predusevi su rane okopavine, po mogućnosti da se izabere predusev koji ostavlja dovoljno vlage i da se procesu obrade zemljišta saĉuva vlaga zemljišta radi izjednaĉenijeg klijanja i nicanja. Osnovna obrada i priprema zemljišta za setvu je ista kao kod pšenice. Za ozimi jeĉam, obrada zemljišta bi trebala poĉeti ranije nego za pšenicu (zbog ranije setve). Đubrenje za jeĉam je specifiĉno zavisno od njegovih ekoloških tipova. Zbog slabije razvijenog korenovog sistema, treba raĉunati da unošenje većih koliĉina hanivih materija u zemljište. U pogledu znaĉaja pojedinih hranjiva, isti je kao kod pšenice, s tim da se posebno mora voditi raĉuna o koliĉinama azota zbog manje otpornosti jeĉma prema poleganju. Jeĉam najviše usvaja azot, zatim kalijum i najzad fosfor. Usvajanje azota i kalijuma traje do kraja vegetacije, ali ipak najviše odmah u proleće pri kretanju vegetacije i u fazama intenzivnog porasta. U periodu od nicanja do kraja bokorenja jeĉam usvoji polovinu fosfora i ¾ kalijuma, a tek u toj fazi poĉinje intenzivno usvajanje azota. Zbog toga, on ima najveće potrebe prema azotu u fazama bokorenja i vlatanja.

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

38

Kod pivarskog jeĉma daje se više fosfora i kalijuma, pošto azot u većim koliĉinama utiĉe na povećani sadrţaj proteina dok fosfor i kalijum utiĉe na povećani sadrţaj skroba i brašnatog zrna. Ukoliko je zemljište siromašno azotom, veće koliĉine azotnih Ċubriva povećavaju prinos bez štetnog povećanja proteina u zrnu. Za pivarski jeĉam iza Ċubrenih okopavina proseĉna koliĉina hranjiva treba da iznosi 40-80 kg/ha N, 60100 kg/ha P2O5 i 80-120 kg/ha K2O, dok za stoĉni jeĉam treba dati 60-100 kg/ha N. 50-80 kg/ha P2O5 i 40-80 kg/ha K2O. Naĉin unošenja mineralnih Ċubriva je isti kao kod pšenice samo što prihrana azotom treba biti nešto ranija nego kod pšenice. U aridnijim podruĉjima za jari jeĉma treba celokupnu koliĉinu NPK hranjiva dati predsetveno. Setva. - Izbor sorte, priprema semena, semenski kvalitet je sliĉan kao kod pšenice. Vreme setve treba podesiti tako da se jeĉam što bolje ukoreni i izbokori pre zime, ali da ne bude suviše bujan jer utiĉe na slabije prezimljavanje. Optimalno vreme setve ozimog jeĉma je ono koje omogućava da se od setve do proseĉnog datuma prekida jesenske vegetacije nakupi suma temperatura oko 580 0C. To je negde u proseku od 20 septembra od 10 oktobra. Sortna agrotehnika ječma R. br. 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9.

Sorta Novosadski-27 Novosadski-313 Novosadski-183 Novosadski-293 Novosadski-307 Novosadski-135 Novosadski-294 Novosadski-301 Vihor

Tip jeĉma Višeredni, ozimi Višeredni, ozimi Dvoredni, ozimi (pivarski) Dvoredni, ozimi (pivarski) Dvoredni, ozimi (pivarski) Višeredni, jari (stoĉni) Dvoredni, jari (pivarski) Dvoredni, jari (pivarski) Dvoredni, jari (pivarski)

Vreme setve 25.IX-5.X 25.IX-5.X 1-10.X 25.IX-10.X 1-10.X 1. II-10. III 1. II-10. III 1. II-10. III 1. II-10. III

Orijentac. Po N-min. Broj klijavih koliĉina metodi 2 semena/m N kg/ha N kg/ha 250-350 40-60 do 120 300-350 40-60 do 120 300-350 50-60 do 120 300-350 60-80 do 140 350-400 40-60 do 140 350-400 40-60 do 90 300-400 40-60 do 80 350-400 60-80 do 80 350-400 40-60 do 80

Za setvu jarog jeĉma vaţi pravilo sejati što ranije, to bolje, a to znaĉi ĉim se rano u proleće moţe ući u njivu (kraj februara ili poĉetak marta) u ravniĉarskom podruĉju dok u planinskim rejonima setva treba da se obavi tokom marta do poĉetka aprila. Naĉin setve i koliĉina semena razlikuje kod jarog pivarskog i ozimog stoĉnog jeĉma. Kod pivarskog jeĉma je bitno da se otklone uslovi za bokorenje, pa se zbog toga seje na manji razmak red od reda (10-12 cm) sa većom koliĉinom semena (oko 450-500 klijavih zrna/m2). Ozimi višeredni stoĉni jeĉam seje se takoĊe na razmak redo od reda 10-12 cm, ali sa koliĉinom semena od 500-600 klijavih zrna /m2 što obezbeĊuje oko 400 prezimelih biljaka/m2, odnosno pri dobrom bokorenju od 600 do 900 klasova/m 2. Nega useva jeĉma je sliĉna kao kod pšenice. Ţetva. – Jeĉam se ţanje na kraju voštane zrelosti, odnosno na poĉetku pune zrelosti (jednofazno kombajnom). Ukoliko je vlaţnost zrna veća od 14%, mora se vršiti dosušivanje na 40 0C. Specifiĉnosti kod ţetve jeĉma u odnosu na druga strna ţita su u njegovim osobinama klasa i zrna, lomljivosti stabla i zahtevima za ĉistoćom, smanjenjem loma i oštećenja ubranog zrna. Zbog toga se nameće potreba za poznavanje sortnih karakteristika, konkretnih uslova ţetve kojima se maksimalno podreĊuje podešavanje reţima rada kombajna. Gubici mogu nastati u obliku slobodnog zrna i neovršenih klasova na hederu i vršalici kombajna. Na gubitke na hederu najveći uticaj ima vitlo kombajna, od ĉijeg reţima rada zavisi i karakter i intenzitet gubitaka. Ako je usev redak ne obezbeĊuje se kontinualni protok mase, već isti posle odsecanja pada na zemlju ispred kose. Promena kinematskog odnosa periferne brzine vitla i radne brzine kombajna, kao i usklaĊivanjem rada vršalice mora da obezbedi kvalitetno izvršenje i ĉišćenje sa tolerantnim ukupnim gubicima neovršenih klasova (u granicama do 0,5 %), lomom i oštećenjem zrna do maksimalno 3 % , od ĉega lom zrna do maksimalno 1 % i makrooštećenja do 2 %. Intenzitet izvršavanja srazmeran je broju obrataja bubnja i smanjenom zazoru izmeĊu bubnja i podbubnja, dok je lom i oštećenje zrna obrnuto srazmeran, što zavisi od stanja vlaţnosti zrna i sortnih osobina. Dakle, fiziĉkomehaniĉke osobine sorte imaju uticaja na gubitke na hederu, uzrokovane radom vitla. Gubici se kreĊu u granicama 0,5 -6 %. Kod ţetve potpuno zrelog jeĉma (13 - 14 % vlage) promena zazora izmeĊu bubnja i podbubnja utiĉe na variranje gubitaka od 0,15-1,25 %. Promena rada vršidbene komore u većoj meri utiĉe na pojavu gubitaka slobodbnog zrna preko organa separacije, a manje u obliku neovršenih klasova. Nameće se konstatacija da kod ţetve pivskog jeĉma reţim rada kombajna treba prilagoditi sorti, stepenu zrelosti, uslovima ţetve i svakodnevno po nekoliko puta kontrolisati kvalitet rada kombajna.

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

39

OVAS (Avena sativa L.) Sinonimi: ţito, zob, ovaz, oves, ov’s, pir, pitoma zob, silj, usevna zob; Engleski: oat; Francuski: avoiné Nemaĉki: Hafer; Ruski: ове Ovas se uglavnom upotrebljava za ishranu stoke, naroĉito konja, dok se za proizvodnju hleba danas ne koristi. U zrnu ovsa se nalazi manje ugljenih hidrata, dva do tri puta više masti a proteina pribliţno jednako u odnosu na druga prava ţita. Zbog kvaliteta proteina, od ovsenog zrna se u prehrambenoj industriji spravljaju niz lako svarljivih proizvoda velike hranive vrednosti kao što su ovsene pahuljice, ovsene flekice, griz, ovseno brašno. Ovseno zrno je za ishranu stoke bolje od kukuruznog jer izuzev triptofana sadrţi više aminokiselina. Osim zrna, za ishranu stoke sluţi i vegetativna zelena masa, ĉista ili u smesi sa drugim biljkama (jednogodišnjim leguminozama). Slama ovsa je bolja za ishranu stoke od ostalih ţita.

Avena sativa L (naslikao F.E. Köhler, 1914)

Najveće površine pod ovsem nalaze se u bivšem SSSR-u, Evropi, severnoj i srednjoj Americi. Najveći proseĉni prinos ostvaruju se u Evropi (Holandija oko 6t/ha, Danska i Belgija oko 4/tha, Velika Britanija oko 5 t/ha, Francuska 4.19 t/ha, Norveška 4.25 t/ha). Kod nas su proseĉni prinosi ovsa oko 2 t/ha.

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

40

Proizvodnja ovsa u svetu u 2002. godini (izvor podataka USDA) Zemlja SAD Francuska Italija Nemaĉka Kanada Australija Argentina Kina Ukrajina Rusija Belorusija Republika Ĉeška Srbija Poljska Norveška Turska Ostali Svet (ukupno)

Površine (ha) 1 070 000 120 000 150 000 240 000 1 480 000 700 000 350 000 500 000 600 000 4 700 000 250 000 60 000 70 000 600 000 100 000 150 000 3 550 000 14 690 000

Prinos (t/ha) 1.94 4.19 3.02 4.47 2.10 1.82 1.66 1.20 1.67 1.28 1.80 3.33 1.92 2.20 4.25 1.72 1.94 1.78

Proizvodnja (u t) 2 070 000 490 000 450 000 1 050 000 3 100 000 1 280 000 580 000 600 000 1 000 000 6 000 000 450 000 200 000 130 000 1 320 000 410 000 250 000 6 830 000 26 210 000

Poreklo ovsa Ovas je poreklom iz Evrope, Azije i Afrike, ali se prvo u Evropi poĉeo gajiti pa se zato smatra evropskim ţitom. Tri su ishodna centra današnjeg ovsa: a) Evropa (Avena brevis i Avena sterilis); b) istoĉna i jugoistoĉna Azija (vode poreklo od Avena sativa i Avena nudae) i c) Afrika, odakle je poreklom Avena abyssinica i Avena byzantima (Sredozemlje). Ipak se za praroditelja današnje gajenog ovsa smataju Avena fatua i Avena sterilis. Geografska rasprostranjenost ovsa je manja nego kod ostalih pravih ţita. Gaji se izmeĊu 350 i 650 severne geografske širine, a optimalni uslovi gajenja se nalaze na severnoj polulopti izmeĊu 44-650 severne geografske širine. Gornja granica gajenja ovsa je Skandinavija a ograniĉena je septembarskom izotermom od 9 0C.

Centri porekla i rasprostranjenost ovsa

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

41

Botaniĉka klasifikacija Ovas spada u red Poales, porodicu Poaceae, podporodicu Pooideae, rod Avena. Rodu Avena ima veći broj, kako jednogodišnjih tako i višegodišnjih vrsta. Jednogodišnje vrste su njivske biljke, i gaje se za proizvodnju zrna, a višegodišnje vrste su livadske trave Avena elatior (francuski ljulj) i Avena fluvescens (ţuti ovsik). Grupa jednogodišnjih ovseva, obuhvata 16 vrsta i dele se na dve podgrupe: Aristulatae i Denticulatae. Aristulatae imaju spoljne plevice koje završavaju sa dve tanke izrasline sliĉne osju, a biljke su po svom habitusu tanke. Gajeni oblici ovsa iz ove podgrupe imaju 14 hrmosoma (Avena strigosa), dok divlji oblici imaju 28 hromosoma (Avena barbata, Avena vaviloviana i Avena hirtula). Denticulatae imaju spoljne plevice koje se završavaju sa dva zupca, a biljke su po habitusu jake i imaju debelog stabla. Iz ove grupe, vrste imaju 42 hromosoma (Avena fatua, Avena ludoviciana i Avena sterilis). U mleĉnoj zrelosti usev ovsa podnosi mrazeve i do - 5 oC, što omogućuje gajenje ove kulture i u visoko planinskim reonima. Ovas je osetljiv na “toplotni udar”. Za klijanje semena neophodno je 65 % vode od njegove teţine. Transpiracioni koeficijent iznosi 400 - 600, a kritiĉan period za vodu je od vlatanja do metliĉenja. Rste ovsa koje pripadaju razliĉitim podgrupama genetski su udaljene, pa ne moţe doći do meĊusobnog ukrštanja. Sve gajene vrste ovsa pripadaju vrstama Avena sativa i Avena byzantina stim da prva zauzima 90% svih površina u svetu a druga 10%. Avena sativa L. se prema obliku metlice dele na tri grupe: 1. Avena sativa var. diffusae imaju pleviĉasta zrna i rastresite metlice. Boĉne grancĉice u metlici su duţe i izbijaju u svim pravcima, a metlica moţe biti zbijena, poluzbijena, razgranata, rastresita i rastresito povijena. 2. Avena sativa var. orientalis je zastaviĉar i ima plaviĉasto zrno i zbijenu metlicu s kratkim boĉnim granĉicama koje izbijaju samo s jedne strane metlice. 3. Avena sativa var. nudae je golozrni ovas, kod kojeg pri vršidbi zrna ispadaju iz plevica. Druga gajena vrsta je Avena byzantina koja se gaji oko sredozemnog mora. Ova vrsta je otporna prema suši, lisnoj rĊi, glavnici i gareţi. Najviše se gaji u juţnim drţavama SAD-a, gde se naziva crveni ovas.

Tipovi i oblici metlice kod ovsa

Morfološke osobine Ovas se morfološki razlikuje od drugih pravih ţita , prvenstveno po graĊi cvasti. Kod ovsa je cvast metlica. Osim toga , ovas se razlikuje po boji klijanca, po ligulama i aurikulama. Boja klijanca je svetlozelena ili zelena. Ligule su vrlo razvijene i na ivicama nazubljene. Ovas nema auricule. U klasićima se nalazi od 2 do 4 cveta (kod Avena sativa diffusae i Avena orientalis), a kod Avena nudae ima 5-7 cvetova. Prvi donji cvetovi klasića daju najkrupniji plod, drugi cvet daje sitniji, a treći ukoliko ga ima, daje najsitniji. Pleve kod ovsa su koţaste, bezbojne, široke s mnogim uzduţnim nervima. U pleviĉastog ovsa, potpuno pokrivaju i štite cvetove. Plevice potpuno obuhvataju zrno, a kod golih ovseva, zrno pri vršidbi ispada iz plevica. Zrno ima brazdicu i pokriveno je dlaĉicama. Za odreĊivanje sorata belog i ţutog ovsa oblik zrna predstavlja vaţnu morfološku osobinu. Sve sorte ovsa se mogu po tom principu podeliti u sledeće grupe:

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

42

GraĎa cveta

GraĎa klasića

Cvet ovsa

Klasić ovsa

Rukavac ovsa

Švedski ili svalevski tip koji ima kratko zrno sa tupim vrhom, leĊna strana je jako ispupĉena. Na tom mestu kod osjatih sorti izbija osje. Plevice su debele, donja spoljna plevica je uvek duţa od zrna. b) Ruski tip ima usko, dugaĉko i na vrhu zašiljeno zrno, bez ispupĉenja na leĊnoj strani. c) Šatilovski tip ima krtko zrno, jajastog oblika, sa zašiljenim vrhom, bokastom leĊnom i trbušnom stranom. Unutrašnja plevica dopire samo do vrha zrna. d) Letjevicki tip ima izduţeno zrno s tupim vrhom. Zrno ispunjava samo 2/3 prostora izmeĊu plevica. Vrh plevica je neispunjen sa 1/3 od ukupne duţine zrna. e) a)

Tipovi zrna kod ovsa

Biološke osobine Ovas je jari usev. Tipiĉnih ozimih formi ovsa nema, ali se sreću izvesne poluozime ili fakultativne forme, koji se odlikuju srezmerno dugim stadijumom jarovizacije. Kod gajenog ovsa (Avena sativa), stadijum jarovizacije je kratak (10-14 dana) i prolazi ga pri temperaturi od 2 do 50C a svelosni dug, dok je kod nekih drugih vrsta obratno. Duţina vegetacionog perioda kod jarog ovsa je 70-120 dana, a kod ozimog 270-280 dana. Ozimi ovas je biljka toplijih, juţnijih krajeva.

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

43

Uslovi uspevanja Zahtevi prema toploti su mali jer je ovas usev severnih podruĉja. Biološki minimum za klijanje je 120C (optimum 6-120C), za nicanje i formiranje vegetativnih organa 4-50C (optimum 12-160C), formiranje generativnih organa,cvetanje, plodonošenje i sazrevanje 10-120C (optimum 16-220C).Klijanci podnose niske temperature u proleće ĉak i do -80C, kasnije sa stepenom razvoja povećavaju se zahtevi prema toploti. S obzirom na brz razvoj korenovog sistema ovas manje strada od prolećne suše, nego jeĉam i jara pšenica. Ovas ne podnosi visoke temperature i sušu u toku leta, pa lako strada od toplotnog udara. Zahtevi prema vodi su veći u odnosu na ostala prava ţita i to u toku celog vegetacionog perioda. Za klijanje zahteva 65% vode od teţine zrna.Razlog je što ima veliki transpiracioni koeficijent (400-600) i što ima veliku lisnu masu. Kritiĉan peiod za vodom je od vlatanja do metliĉanja. Ovas naroĉito strada ukoliko nedostatak vlage nastupi na 10 do 15 dana pred metliĉanje. Padavine u periodu nalivanja i sazrevanje zrna ometaju pravilan razvoj i ĉesto dovodi do propadanja ovsa, odnosno do produţetka vegetacije. Zahtevi prema svetlosti su umereni, ali treba voditi raĉuna o fotoperiodskoj reakciji pojedinih sorti. Za sorte iz severnih krajeva treba duţe osvetljenje u toku dana, a sorte iz juţnih krajeva traţe kraće osvetljenje. Zahtevi prema zemljištu su manji u odnosu na ostala prava ţita.Moţe se gajiti na razliĉitim zemljištima, pa i na novoosvojenim površinama, krĉevinama, razoranim travnjacima, na kiselim zemljištima. Dobro reaguje na kalcizaciju.

Agrotehnika za ovas Plodored i predusev. - Ovas u plodoredu obiĉno dolazi na poslednje mesto, pošto zbog usisavajuće moći korena, najbolje koristi ostatke hranjljivih materija. Za ovas su dobri predusevi rane Ċubrene okopavine, jednogodišnji i višegodišnje mahunjaĉe. Ne podnosi gajenje u monoprodukciji. Ovas je loš predusev za strna ţita jer jako isušuje zemljiše. Obrada zemljišta. – Nema posebne zahteve prema osnovnoj i predsetvenoj obradi zemljišta. Sve što je reĉeno za pšenicu i ostala prava ţita vredi i za ovas. S obzirom da ovas u plodoredu dolazi na poslednje mesto iza okopavina, te za njega ne treba orati dublje od 20 cm zbor produţnog efekta duboke obrade za presusev. Đubrenje. – Ovas dobro koristi treško rastvorljiva hranjiva iz zemljišta, ali istovremeno dobro reaguje na Ċubrenje , naroĉito azotom. On se odlikuje rastegnutim ali dosta ravnomernim usvajanjme hranjiva u toku vegetacije. Ipak, u fazi porasta u stablo i pred izlazak metlice, treba najviše hranjiva. Reakcija ovsa na Ċubrenje je uopšte veoma velika, pa zato on u ogledima sluţi kao “test biljka”. Ovas je veliki potrošaĉ azota i kalijuma, ali se njime mora obazrivo Ċubriti zbog eventualnog poleganja. Što se tiĉe koliĉine Ċubriva koja se traba uneti u zemljište, predlaţe se da se azot u zemljište unese u onoj koliĉini koliko ga prinosom usev iznese, fosfora treba dati za 50% više od iznošenja a kalijuma manje od iznetih koliĉina. Za prinos od 3 t/ha, u našim agroekološkim uslovima trabda za ovas dati 80 kg/ha N, 40-50 kg/ha P2O5 i 40 kg/ha K2O. Raspored hranjiva traba da bude sledeći: 50% pred osnovnu obradu i 50% predsetveno za ozime sorte a kod jarog svu koliĉinu PK Ċubriva treba uneti u jesen.Azotna Ċubriva za ovas upotrebljavaju se jednim delom pred setvu, a drugim za prihranjivanje. Pred osnovnu obradu treba upotrebiti najviše ¼ do ½ azotnih Ċubriva a ostatak u ranom prolećnom prihranjivanju (krajem zime). U vlaţnijim rejonima prihranjivanje se obavlja tako da se azot daje rano u proleće i u poĉetku vlatanja. Za jari jeĉam u sušnijim podruĉjima se celokupna koliĉina azota daje pred osnovnu obradu, a u vlaţnim podruĉjima primenjuje se jedno prihranjivanje i to u toku intenzivnog bokorenja. Setva ozimog ovsa se mora izvršiti do kraja semptembra. Kasnije posejan se slabije bokori i više izmrzava, što utiĉe na smanjenje prinosa. Jari ovas treba sejati u prvoj nedelji poĉetka prolećnih radova, tj., kada se moţe bez štete ući u njivu, a to u našim uslovima pada poĉetkom ili u toku marta a kadkada i u februaru. Setva ozimog ovsa obavlja na meĊuredni razmak od 10.5 do 12.5 cm na dubinu 3-4 cm i na 2 cm dubine za jari. Ovas je osetljiv na duboku setvu. Koliĉina semena za ozimi ovas je u granicama 500-550 klijavih zrna/m2, što iznosi 120160 kg/ha semena, a za jari treba da bude 400-500 klijavih zrna/m2 što iznosi 120-150 kg/ha semena. Nega ovsa je ista kao kod ostalih pravih ţita. Ţetva ovsa poĉinje kada se javi prelaz vršnog dela metlice u punu zriobu. Naime, ovas ima neravnomernije zrenje od ostalih pravih ţita, stoga je teţe odrediti momenat ţetve. Ţetvu treba poĉeti pre osipanja zrna u vršnim klasićima. Zato bi kod ovsa trebalo primeniti dvofazni naĉin ţetve.

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

44

Triticale Tritikale je nastao ukrštanjem dve strne ţitarice - pšenice i raţi. On predstavlja hibridnu vrstu (taĉnije bastard) jer je nastao od dve razliĉite vrsteiz dva razliĉita roda. Sa genetskog stanovišta, tritikale je alopoliploid, odnosno amfiploidna vrsta koja je nastala podvostruĉenja broja hromosoma nakon ukrštanja. Tritikale je pogodan za gajenje u onim rejonima gde pšenica daje konstantno niske prinose i loš kvalitet zrna (sporedne oblasti gajenja pšenice). U takvim rejonima, tritikale moţe zameniti i ekstenzivne sorte raţi visokog stabla koje ne mogu u punoj meri iskoriste lokalne kapacitete plodnosti zemljišta.

Triticale

Tritikale je initeresantan kao zamena ne samo ozime nego i jare pšenice jer ima brţi poĉetni porast i kraću vegetaciju. U planinskim podruĉjima, tritikale moţe predstavljati potencijalni ozimi usev, gde je proizvodnja ozime pšenice i ozimog jarog jeĉma nesigurna.

Rasprostranjenost tritikalea u svetu

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

45

Tritikale u poreĊenju sa pšenicom ima sledeće prednosti: 1. 2. 3.

Spobnost uspevanja na siromašnim zemljištima. Otpornost na niske temperature. Visok potencijal proizvodnje zrna i zelene mase vrlo dobrog kvaliteta.

Zrno tritikalea se upotrebljava preteţno za ishranu stoke, ali se sve više upotrebljava u proizvodnji brašna za pekarske proizvode, iako još nema odgovarajuće tehnologije za to. Naime, belo brašno tritikalea ima više lepka od pšeniĉnog, ali je kvalitet lošiji, (slabija elastiĉnost i rastegljivost). Prilikom vrenja testa tritikalovog brašna, aktivnišću fermenata alfa – amilaze, škrob se vrlo brzo pretvara u šećer, zbog ĉega se dobije hleb slatkog ukusa. Osim upotrebe zrna (brašna) tritikalea za stoĉnu ishranu i za ishranu ljudi, koristi se i za proizvodnju skroba, alkohola i pivskog slada. Zelena masa krmnih sorti tritikalea je neţna i sladunjava, zbog ĉega je stoka vrlo rado jede. Moţe se takoĊer koristiti kao seno, silaţa ili travno brašno bogato belanĉevinama, karotinom i mineralnim materijama.

Botaniĉka klasifikacija Prema Šulidinu (1981), najvaţnije vrste tritikalea su: 1. 2. 3.

Triticale aesetivum forme Shulind (hibrid izmeĊu tvrde pšenice i raţi, 2n=56 hromosoma, oktoploidi). Triticale durum forme Shulind (hibrid izmeĊu tvrde pšenice i raţi, 2n=42 hromosoma, heksaploidi). Triticale trispecies Shulind (hibridi koji u sebi objedinjuju naslednu osnovu meke i tvrde pšenice i raţi, 2n=42 hromosoma, heksaploidi).

4.

Klas pšenice (levo), klas tritikalea (u sredini) i klas raţi (desno)

Seme tritikalea

Morfološke osobine Amfiploidni tritikale je u pogledu habitusa biljke intermedijarnog tipa, što znaĉi da ima morfološke odlike pšenice i raţi. Cvat je s mnogocvetnim klasićima, koji mogu biti sa osjem ili bez, maljavi ili goli, crvene ili bele boje, zrno crveno ili belo što su odlike pšenice. Istovremeno se odlikuje i osobinama koje su karakteristiĉne za raţ kao što su ljubiĉaste koleoptile, maljavlo stablo ispod klasa, izduţene pleve i plevice, povećani broj klasića u klasu i vrlo ĉesto povećana visina stabla.

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

46

Uslovi uspevanja Zahtevi prema toploti. – Tritikale se odlikuje visokom otpornošću prema niskim temperaturama i suši. Bolje prezimljava od pšenice, otporniji je na nagla otapanja snega i pojavu ledene kore. Zahtevi prema vodi. – Zahvaljući izraţenoj sposobnosti ćelija da u citoplazmi zadrţavaju vodu, prisustvu voštake prevlake na biljkama i dobro razvijenom korenovom sistemu, tritikale ima veliku otpornost prema suši. Za njega je karakteristiĉno da polako fiziološki odumire, pa je funkcionalnost lisnog aparata znatno duţa od pšeniĉnog, što rezultira dugotrajnom odvijanju procesa formiranja i nalivanja zrna. Zbog toga tritikale u zrnu nakupi za 1 do 2% više belanĉevina od pšenice, odnosno od 3 do 5% od raţi. Zahtevi prema zemljištu. - Tritikale najbolje uspeva na ĉernozemima, ali daje dobre rezultate na lakim peskovitim zemljištima i tresetištima. Odgovaraju mu i zemljišta sa povećanom kiselošću.

Klasovi tritikalea

Agrotehnika za tritikale Predusev.- Tritikale najbolje uspeva iza preduseva koja rano napuštaju zemljište kao šti su grašak, rane sorte krompira, višegodišnje travno-detelinske smeše, kao i Ċubreni zrnati usevi koji se gaje za zelenu masu. Đubrenje. – Koliĉine mineralnih hraniva za Ċubrenje tritikalea zavisi od tipa i nivoa plodnosti zemljišta, obezbeĊenosti zemljišta vodom, oĉekivanog prinosa, sorte. Na ĉernozemima se Ċubri sa 45 do 50 kg/ha N, 60 kg/ha P2O5 i 40 do 50 kg/ha K2O. Azotna Ċubriva imaju poseban znaĉaj za tritikale, jer utiĉu na povećanje sadrţaja belanĉevina u zrnu za 1 do 1.5%, kao i na povećanje sadrţaja lepka za 3 do 4%. Za Ċubrenej tritikalea veliki znaĉaj ima i stajnjak. Koliĉina stajnjaka za Ċubrenje tritikalea iznosi 20 do 25 t/ha na ĉernozemima, odnosno 35 do 40 t/ha za ostale tipove zemljišta.

Usev tritikalea

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

47

Setva. - Naĉin setve tritikalea se ne razlikuje od naĉina setve pšenice i raţi. Seje se sa 450 do 600 zrna/m2. Dubina setve je od 4 do 6 cm. Vreme setve se kreće u rokovima setve za pšenicu i raţ. Nega. – Jedna od osnovnih mera nege je proletno prihranjivanje. Obiĉno se vrši u dva navrata. Prvi put po smrznutom zemljištu (na prelazu zime u proleće) i drugi put u fazi bokorenja (30 do 40 dana posle prvog prihranjivanja). Koliĉine i oblici Ċubriva za prihranjivanje isti su kao za pšenicu i raţ. Jedna od mera nege tritikalea je primena inhibitora rasta – CCC preparata (u periodu od bokorenja do vlatanja). Ţetva. – Ţetva tritikalea se vrši na prelazu voštane u punu zrelost a naĉin ţetve zavisi od stepena poleglosti useva. Sorte za zrno imaju ĉvrsto i nisko stablo pa ne poleţu, dok krmne sorte koje imaju visoko stablo u momentu sazrevanja jako polegnu.

Tritikale pred ţetvu

Ţetva nepoleglih useva vrši se jednofazno kombajnom za ţito, a poleglih dvofazno. Prvo se usev pokosi, a otkosi se ostave na visoko odseĉenoj strnjici da se prosuši. Nakon toga se izvrši vršidba kombajnom.

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

48

Kukuruz (Zea mays L.) Sinonimi: ţito, kuruz, turkinja, turska pšenica, carevac, furmentin, čenka, rumentin, kolomboć, golokud; Engleski: maize, corn; Francuski: maís, blé de Turque; Nemaĉki: Körnermais;Ruski: кукуруза; Kukuruz je jedna od najvaţnijih poljoprivrednih vrsta univerzalnog znaĉaja, prvenstveo za ishranu ljudi, stoke i za preraĊivaĉku industriju. Iz kukuruza se industrijskom preradom dobiva se više od 500 razliĉitih proizvoda. To su pre svega prehrambeni proizvodi (za odojĉad, kukuruzne flekice, sredstva za ugušćivanje hrane, za popravljenje kvaliteta hleba, specijalni hleb, supe, paštete, zaĉini, guma za ţvakanje, skrob, šećer), lekarski proizvodi (sirup), farmaceutska i kozmetiĉka sredstva, razni napici (alkohol, jabuĉna, mleĉna i limunska kiselina), tekstilni proizvodi (veštaĉko vlakno), hemijski proizvodi (boje, politure, azbesti, nitocelulozam furfurol, hartije i plastiĉne mase).

Zea mays L. (naslikao O.Th. Müller)

On ima visoki genetski potencijal za rodnost. Po koliĉini stvorene organske mase po hektaru sa šećernom repom zauzima prvo mesto, prevazilazeći u tome sve ostale gajene biljne vrste. Do sada najveći zabeleţeni prinos kukuruza je 25 t/ha (ukupne zelene mase) koji je dobiven u SAD. Kukuruz je vrlo znaĉajna stavka u ekonomije

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

49

svake drţave, jer moţe doneti znatna financijska sredstva kao izvozni artikl, što znaĉi da je od strateškog znaĉaja za svaku drţavu, jednako kao pšenica ili soja.

Značaj kukuruza u privredi neke zemlje Dakle, kukuruz je uz pšenicu i pirinaĉ najvaţnija ţitarica u svetu. Najveći proizvoĊaĉ kukuruza su SAD. Iza SAD po ukupnoj proizvodnji dolazi Kina, zatim Brazil.

Proizvodnja kukuruza u svetu u 2002. godini (izvor podataka USDA) Zemlja SAD Francuska Italija Juţna Afrika Kanada Zimbabve Argentina Kina Ukrajina Rusija Indonezija Rumunija Srbija Egipat Maroko Brazil Indija Filipini Ostali Svet (ukupno)

Površine (ha) 28 550 000 1 840 000 1 100 000 3 600 000 1 250 000 1 250 000 2 250 000 24 500 000 1 200 000 750 000 3 050 000 2 800 000 1 200 000 1 010 000 2 600 000 12 400 000 6 550 000 2 550 000 35 020 000 39 490 000

Prinos (t/ha) 7.87 8.97 9.55 2.64 6.64 800 5.56 5.10 2.50 1.33 2.00 2.50 4.17 6.20 1.27 2.98 1.68 1.77 5.41 4.25

Proizvodnja (u t) 224 760 000 16 500 000 10 500 000 9 500 000 8 300 000 1 000 000 12 500 000 125 000 000 3 000 000 1 000 000 6 100 000 7 000 000 5 000 000 6 250 000 3 300 000 37 000 000 11 000 000 4 530 000 18 960 000 585 780 000

Poreklo kukuruza Kukuruz je poreklom iz Amerike. O njegovoj uţoj postojbini postoji nekoliko hipoteza, ali je najverovatnija i meksikanskom poreklu. U Meksiku su naĊene mnogobroje forme kukuruza. Tamo se u divljem stanju susreću biljne vrste bliske kukuruz (teozinta i gama), koje sa kukuruzom daju hibride. Naime, u divljem stanju vrste kukuruza bliske savremenom do sada nisu otkrivene. Grupa kukuruza (Maydeae mathien) pored ostalih ukljuĉuje tri najbliţa roda: Tripsacum (tripsakum), Euchlaena (teozinta) i Zea (kukuruz) ili mais. Većina autor smata da je Euchlaena (teozinta) najsrodnija kukuruzu, ne samo zbog svog morfološkog izgleda već što se moţe ako ukrštati s njim.Isto tako, smatra se da i Tripsacum (gama grass) ima vaţan uticaj na nastajanje

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

50

današnjeg kukuruza. Blisko srodstvo kukuruza nije se jako ispoljilo po spoljašnjem izgledu, pa se nikada nije ni smatralo da je Tripsacum divlji kukuruz. Na osnovu komparativne morfologije zakljuĉeno je da je današnji kukuruz nastao od primitivnog pretka koji je imao malen klip, zrna na krhkim drškama, i pokrivena plevama kao kod pleviĉara (Zea mays var. tunicata). Ĉinioci koji su uticali na promene primitivnog oblika u moderni kukuruz prvenstveno su prirodne mutacije, prirodna selekcija i ĉovekova ukrštanja.

Tripsacum (gama grass) i Euchlena (teozinta)

Kukuruz je donešen u Evropu nakon otkrića Amerike 1492. godine. Prvo se poĉeo gajiti u Španiji od 1525. godine, a otuda se proširio u Francusku, Italiju, jugoistoĉnu Evropu, Tursku, Afriku i dalje u Aziju dve do Indije i Kine. U naše krajeve donešen je 1572. godine po nekim autorima iz Turske ili iz Italije. Kukuruz je kod nas već u 17. stoleću predstavljao znaĉajnu udomaćenu gajenu vrstu. Iako prvi podaci govore o pojavi kukuruza na nekim našim poduĉjima u 16. stoleća, ipak glavno širenje i veliki privredni znaĉaj kukuruza kod nas dobija tek u prvoj polovini 19. veka, a danas je jedna od najvaţnijih useva u nas. Kukuruz je zastupljen na svim kontinentima, ali ne podjednako. To je usev severne, srednje i juţne Amerike. Mnogo se gaji u Aziji, a sve više u Africi. U Evropi je kukuruz jedna od najznaĉajnijih gajenih vrsta, posebno u podunavskom regionu (Srbija, Hrvatska, Rumunija, Bugarska, MaĊarska). Podunavske zemlje proizvode 10% kukuruza od celokupne svetske proizvodnje. Kukuruz se nije proširio na sever kao pšenica jer je to biljka juţnijih krajeva, premda se zahvaljujući svojim polimorfizmu sve više širi i na sever (juţna Engleska, severna Nemaĉka pa ĉak juţni Sibir i juţna Švedska). Najpovoljniji rejon za gajenje kukuruza na sverenoj polulopti je izmeĊu 15 i 450 severne geografske širine (SAD, Meksiko, Indija, Kina, juţni deo bivšeg SSSR-a, Jugoslavija, Hrvatska, Rumunija, Bugarska, MaĊarska i juţni deo Francuske), Afrika (na liniji Senegal, Mali, Niger, Ĉad, Sudan na sever do obale Sredozemnog mora).Na juţnoj polulopti, najpovoljniji rejon je izmeĊu 21 0 i 350 juţne geografske širine (u Africi je to linija Juţna Rodezija, do krajnjih granica Afrike, a u juţnoj Americi deo Brazila i Argentina) Gajenje kukuruza van optimalnih rejona uslovljeno je gajenjem sorti ili hibrida sa kratkom i vrlo kratkom vegetacijom.

Botaniĉka klasifikacija Kukuruz pripada porodici Poaceae (trave), podporodici Panicoideae (prosolika) i grupa Maydeae. U grupi Maydeae ima osam rodova (genus), meĊu kojima je najpoznatiji Zea (kukuruz), Euchlena (teozinta) i Tripsacum (gama trava ili gama grass). Ovi rodovi se razlikuju od ostalih po tome što imaju stablo celom duţinom ispunjeno parenhimom i uglavnom razdvojene ţenske i muške cvasti, premda to uvek ne mora biti sluĉaj. Vrsta Zea mays ima diploidan broj hromosoma 2n =20, i razlikuje se od većine jednogodišnjih biljaka debelim stablom, visokim rastom i ĉvrstim, krupnim listovima. Do sada je utvrĊeno 9 botaniĉkih grupa kukuruza, mada mnoge forme koje se nalaze u njegovoj domovini nisu dovoljno prouĉene. Na osnovu oblika, graĊe i hemijskog sastava zrna, vrsta Zea mays je podeljena u nekoliko podgrupa: 1. Kukuruz zuban (Zea mays L. var. identata Sturt.). Zrno ima izgled konjskog zuba (sa udubljenima na vrhu). Ovo udubljenje nastaje usled neravnomernog sušenja brašnastog i ruţastog dela endosperma u doba sazrevanja. Roţasti deo se nalazi na boĉnim delovima, a brašnasti na vrhu i u sredini. Po duţini vegetacije

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

51

prevladavaju srednje i kasne forme. Stablo je najĉešće visoko 180-250 cm. Retko stvara zaperke. Klip dugaĉak, debeo i valjkast. Broj redova u klipu je od 14 do 26. Ova podvrsta je visoko prinosna, ali sa zrnom slabijeg kvaliteta. Zrno sadrţi velike koliĉine skroba, pa se stoga prvenstveno koristi za ishranu stoke i industrijsku preradu (skrob, šećer, alkohol i dr). Zbog visokog prinosa i većeg sadrţaja skroba, pogodan je za silaţu. Kod nas se ova podvrsta najviše gaji.

Zeam mays L.var. indentata Sturt.

Zea mays L. var. indurata Sturt.

2.

Kukuruz tvrdunac (Zea mays L. var. indurata Sturt.), zove se još “osmak”, a odlikuje se tvrdim, sjajnim i okruglim zrnom, u mnogom po obliku sliĉnom zrnima kukuruza mekunca. Po graĊi zauzima sredinu izmeĊu mekunca i kokiĉara. Endosperm je roţast i brašnast. Roţasti deo je jako izraţen i rasporeĊen po spoljašnosti zrna, a brašnasti je u sredini. Stablo je po visini uglavnom manje od stabla zubana, sa osobinom formiranja zaperaka u većem broju. Klipovi su razliĉite duţine (dugi, srednji i kratki) i valjkastog i koniĉnog oblika. Zrno je kvalitetnije od zrna zubana i pogodno je za ljudsku ishranu. Ova podvrsta je manje prinosna od zubana. Broj redova u klipi je od 8 do 12, pa se zato naziva “osmak”.

3.

Kukuruz šećerac (Zea mays L. var. sacharata Sturt), ima veći sadrţaj šećera u zrnu, koje je u zrelom stanju sa naboranom površinom i prozraĉnim, staklastim endospermom sa malim sadrţajem skroba. Ovo se objašnava što su forme ove podvrste izgubile sposobnost završetka procesa pretvaranja šećera u skrob. Biljke ove podvrste imaju sposobnost stvaranja većeg broja plodnih zaperaka. Stablo je nisko, klipovi su srednje veliĉine sa zrnima bele ili ţute boje. Gaji se radi potrošnje u sveţem (kuvanom) ili konzervisanom stanju.

Zea mays L. var. sacharata Sturt.

Zea mays L. var. everta Sturt.

Zea mays L. var. tunicata Sturt.

4.

Kukuruz kokiĉar (Zea mays L. everta Stur), je zastupljen u dve forme a) pirinĉari – sa izduţenim zaoštrenim zrnom, b) biserci – sa okruglim zrnom. Ova podvrsta po graĊi zrna sliĉna je tvrduncu u kome prevlaĊuje roţasti endosperm, samo se oko klice nalazi nešto brašnatog endosperma. Pri zagrevanju, zrno puca i endosperm se pretvara u belu, rastresitu i šupljikavu masu. Pucanje nastaje pod uticajem vodene pare koja se stvara prilikom zagrevanja zrna. Najbolje sorte kokiĉara su one ĉija je zapremina kokica od 20 do 30 puta veća od zapremine zrna. Kokiĉar je rana podvrsta, sa relativno niskim stablom, sa većim brojem zapraka i klipova. Koristi se u ljudskoj ishrani i ishrani stoke.

5.

Kukuruz mekunac (Zea mays L. var. amylacea Sturt), odlikuje se potpuno ujednaĉenom brašnavom graĊom endosperma, mekano je, bez sjaja, razliĉitih boja, ali prevlaĊuje bela i plava. Endosperm zrna je sastavljen od skrobnih zrnaca koja su okrugla, a meĊuprostor izmeĊu njih je slabo ispunjen proteinom. Zrno mekunca se lako melje. Veliĉina i oblik zrna i klipa i boja plevica se odlikuju velikom raznolikošću. Mekunac se upotrebljava za proizvodnju alkohola. Stablo je razliĉite veliĉine sa osobinom stvaranja zaperaka.

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

52

6.

Voštani kukuruz (Zea mays L. var. ceratina Kulesh), ima zrno sliĉno tvrduncu, samo se od njega razlikuje po mat površini. Spoljašni deo zrna je proziran, pa sa svojim osobinama podseća na vosak. Ranije je ovaj kukuruz bio rasprostranjen u istoĉnoj Aziji, a danas se gaji u SAD.

7.

Kukuruz pleviĉar (Zea mays L. var. tunicata Sturt.) je retka podvrsta. Zrna su mu obavijena plevicama, koje se obrazuju od pleva. Nema ga u proizvodnji osim u botaniĉkim vrtovima ili nauĉnim institutima.

8.

Kukuruz poluzuban (Zea mays L. var. semidentata Kulesh), se od zubana razlikuje manje izraţenim udubljenjima na vrhu zrna, većim sadrţajem endosperma. Zrno je manje pljosnato, deblje, po krajevima zaobljeno, razliĉite boje i veliĉine.

9.

Kukuruz mekani šećerac (Zea mays L. var. amylo sacharata Sturt), ima klinasti oblik zrna. Donji deo zrna je brašnav, a gornji roţast i smeţuran, kao u šećerca je ispunjen dekstrinom i proteinom. Nema veći privredni znaĉaj. GraĎa biljke kukuruza

Najveći znaĉaj u proizvodnji imaju podvrste zubana i tvrdunca, zatim slede šećerac i kokiĉar. Ostale podvrste su znatno manjeg znaĉaja, a neke su interesantne ĉisto sa botaniĉkog stanovišta i kao izvor za dalji rad na oplemenjivanju kukuruza i stvaranju hibrida sa specifiĉnim osobinama i za posebnu namenu.

Morfološke osobine Kukuruz ima specifiĉnu morfološku graĊu i meĊu svim ţitima je najkrupnija i najjaĉe razvijena biljka. Korenov sistem je kao kod ostalih trava ţiliĉast, Kod kukuruza razlikujemo pet tipova korenova: 1) primarni ili glavni klicin koren, 2) primarni (klicini) hipokotilni, seminalni ili boĉni klicini korenovi, 3) klicini (epikotilni) mezokotilni korenovi, 4) sekundarni (adventivni) podzemno nodijalni korenovi i 5) vazdušni nodijalni koreni ili “pandţe”.

GraĎa korenova i stabla kukuruza

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

53

Klijanje zrna kukuruza

GraĎa klijanca kukuruza

Zrno kukuruza klija sa jednim primarnim klicinim korenĉićem, koje se posle grana i daje boĉne korenove. Ubrzo posle suzbijanja klicinog korenĉića pojavljuju se tzv. hipokotilni ili boĉni primarni klicini korenovi. Oni izbijaju iz klice, neposredno ispod klicinog listića. Ovi korenovi se formiraju u periodu klijanja i ostaju u ţivotu tokom cele vegetacije. Broj boĉnih seminalnih korenĉića zavisno od sorte i hibrida je u rasponu od 1 do 13. U toku 2 do 3 sedmice posle nicanja imaju osnovnu ulogu u ishrani biljke. Razvitkom nadzemnih nodijalnih (adventivnih) korenova, uloga i znaĉaj klicinih korena postepeno se smanjuje iako njihova aktivnost time ne prestaje potpuno. Pored ove vrste korenova, kod kukuruza se javljaju epikotilni (mezokotilni) korenovi, Posle klijanja i poĉetka rasta klice od klicinomg kolenca odvaja se kolence klijanca sa klicinim listićem (koleoptilom). To prvo kolence koje nije pokriveno koleoptilom naziva se epikotil. Kolence klijanca obiĉno se formira na 3-4 cm ispod zemlje, bez obzira na dubinu setve. Ako je setva preduboka, epikotil će biti duţi. Upravo na epikotilu se razvija treći tip korenova-epikotilni ili mezokotilni korenovi. Oni se slabije razvijaju i nemaju znaĉajnije funkcije u ishrani biljaka. Najvaţnij tip korenova su korenovi ĉvora bokorenja (nodijalno ili adventivno korenje). Ono se razvija na bazalnom interkalarnom meristemu donjih internodija stabla, i to iz podzemnih internodija stabla, pa se naziva podzemno nodijalno korenje. Ovakvih kolenaca (nodija) moţe biti više. Ovo korenje poĉinje da se stvara u fazi 3-4 lista i nalaze se blizu površine zemljišta na dubini ĉvora bokorenja. Oni u odnosu na primarni korenov sistem predstavljaju sekundarni korenovi sistem, i oni ĉine osnovnu masu korenovog sistema kukuruza. Razvijaju se dobro i u poĉetku rastu skoro vodoravno, a zatim se usmeravaju u dubinu. Svoj maksimum razvića dostiţu u poĉetku voštane zrelosti zrna. Mogu se razviti u metar u šrinu i 2 m u dubinu.

Vazdušni korenovi kukuruza (pandţe)

Listovi i stablo kukuruza

MeĊutim, glavna masa korena nalazi se u površinskom sloju zemljišta do 30 cm dubine, a manje deo se nalazi na dubini do 60 cm. Kukuruz ima moćan korenov sistem, ţiliĉastog tipa, a jedna biljka svojim razgranatim korenovim sistemom obuhvata i do 2 m2 zemljišta.

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

54

Vazdušni korenovi ili “pandţe” se razvijaju iz prvih kolenaca iznad površine zemlje, zelene su boje, vrše asimilaciju, debeli su. Ako se ogrnu zemljom, preuzimaju ulogu pravih sekunadarnih korenova. Ovi korenovi sluţe jako razvijenim biljkama kukuruza kao potpora protiv izvaljivanja i poleganja. Poznavanje razvoja korenovog sistema i uslova koji stimulišu ili destimulišu normalan razvoj korena je od bitnog znaĉaja za planiranje agrotehniĉkih mera. Stablo kukuruza je uspravno i sastavljeno, kao i kod drugih ţita, od kolenca (nodi) i ĉlanaka (internodi), valjkastog je oblika, visoko i relativno debelo. Visina potpuno izrasle biljke koleba se od dvega 50 do 70 cm, kod nekih sorata i populacija na krajnjem severu gde se još gaji kukuruz, pa do 7 m kod nekih tropskih i vrlo kasnih formi. Promer stabla je od 2 do 7 cm.

Zaperci kod kukuruza

Poprečni presek stabla kukuruza

Stablo je ispunjeno parenhimom, koji je u mladom stanju vrlo soĉno i bogato šećerom. Do faze cvetanja sadrţaj šećera je oko 5%, a sa starenjem biljke, stablo ogrubi i sadrţaj šećera se jako smanjuje. Stablo je ĉlankovito sa slabo izraţenim kolencima. Broj ĉlanaka se kreće od 8 do 30 pa i više, u zavisnosti od podvrste i genotipa u okviru pojedinih podvrsta. Na stablu, u pazuhu srednjih listova obrazuju se klipovi koje predstavljaju ţensku cvast boĉnih skraćenih izdanaka, koji se razvijaju iz taĉaka rasta u pazuhu listova. Broj klipova je osobina podvrste i genotipa. Najĉešće se razvije od 1 do 2 klipa, ali ih moţe biti više. Iz pazuha donjih listova, mogu se razviti donji izdanci (zaperci). Sklonost obrazovanju zaperaka je osobina podvrste i genotipa (sorte, hibrida). Stablo kukuruza se završava metlicom (muška cvast). Zaperci ste takoĊe, ukoliko se sasvim razviju, završavaju metlicom, a u povoljnim uslovima mogu doneti i klip. List se sastoji od lisnog rukavca i liske. Liska je široka, dugaĉka, oluĉaste graĊe, sa jako izraţenim srednjim nervom. S donje strane je gladak, a sa gornje obrasla dlaĉicama, iviĉni deo zbog jaĉe razvijenosti je talasast. Kukuruz ima mnogo listova pa se prema mestu gde se zameću i prema vaţnosti dele na: a) klicini ili listovi klijanaca - ubrajaju se prvih 5 kod ranih odnosno 7 listova kod kasnijih tipova; b) pravi ili listove stabla - iznad sedmog lista poĉinju pravi ili stablovi listovi, u ĉijem pazuhu se mogu javiti klipovi. Ovi su listovni najodgovrniji za razvoj klipa a najviše srednji i to oni u ĉijem se pazušku stvara klip i listovi neposredno ispod i iznad klipa; c) listovi omotaĉa klipa (komušina) – ovi listovi omotavaju klip. Kod ovih listova je razvijen rukavac kojiomotava klip, dok su liske male ili potpuno rudimentirane. Broj listova vezan je za broj internodija, odnosno, koliko ima internodija, toliko ima listova., što znaĉi da ih moţe biti od 8 do 30 ili više. Kod ranijih tipova broj listova je manji a kod kasnih veći. Kukuruz ima sposobnost da, obzirom na graĊu lista, prikuplja rosu i najmanje padavine i da ih duţ stabla sprovodi do korena. List stabla Ova se sposobnost iskorištava pri primeni ishrane preko lista. Stvaranje broja listova prolazi poĉinje vrlo rano u periodu diferencijacije ĉlanaka i internodija i u to vreme biljka imora da ima optimalne uslove za razvoj. Površina lista po biljci nalazi se u granicama od 0.3 od 1.2 m 2. Pravilno usklaĊena lisna površina osigurava najbolju

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

55

fotosintetiĉku aktivnost, pa prema tome, uz ostale uslove, i najveći prinos organske materije i glavnog proizvoda tj. zrna. Iz toga razloga, osnovni zadatak u proizvodnji kukuruza je omogućiti stvaranje optimalne lisne površine i što duţe oĉuvanje aktivnosti ukupne lisne mase, naroĉito pravih listova stabla. Cvast ili cvet. - Kukuruz je jednodomna (monoecijska) biljka s odvojenim polovima. Muški cvetovi su skupljeni u cvast-metlicu koja se nalazi na vrhu stabla, a ţenski cvetovi su skupljeni u cvast –klip koji se nalazi u pazuhu listova . Na istoj biljci, uvek za nekoliko dana ranije poĉinje cvetanje muških cvetova. Ponekad se u metlici mogu formirati dvopolni cvetovi ( i na zapercima) ili i muški i ţenski posebno. To je sluĉaj u ranih sorata poreklom sa severa. Isto se to moţe desiti i na klipu kukuruza.

Muška (metlica) i ţenska cvast (klip) kukuruza

Pojava dvospolnosti na metlici i klipu

Metlica se sastoji od srednje ise ili glavne grane metlice i postranih ili boĉnih grana, ĉiji broj se najĉešće kreće od 3 do 15. Metlica kukuruza se manje grana od drugih ţita koja imaju cvast metlicu. Srednja osa je kraća ili duţa, zbijena ili rastresita, uspravna ili malo povijena. Boja metlice je zelenkasta ili raznih nijansi ljubiĉaste ili crvene boje, u zavisnosti od prisustva antocijana. Na srednoj osi i postranim boĉnim granam metlice nalaze se dvocvetni klasići. Klasići su rasporeĊeni u parovima, od kojih su rasporeĊeni oko ĉitave ose u više redova, a na boĉnim granama u dva reda i obiĉno na gornjoj strani. Pleve klasića su široke i pri vrhu zaoštrene, sa 3 do 8 uzduţnih ţilica. Svaki cvet u klasiću se sastoji od dve plevice i tri prašnika. Plevice su tanke i prozirne. Svaki prašnik je sastavljen od prašniĉke niti (filamentum) i dve prašne kesice (antere). Iz prašne kesice se oslobaĊa koji se raznosi vetrom na daljinu i do 200 m.

GraĎa metlice kukuruza

Klip je ţenska cvast koja se formira na vrhu boĉnih izdanaka koji se razvijaju iz taĉaka rasta u pazuhu listova na glavnom stablu, a mogu i na zapercima. Ove taĉke rasta se zameću u pazuhu svih listova izuzev nekoliko gornjih, ali samo jedna kod jednoklipnih ili 2-3 kod višeklipnih genotipova i to u pazušcima srednjih listova. Klip se sastoji od zadebljalog vretena (oklasak, okomak, tekunica, ajdamak, kočanka, šapurika) na kome se uzduţno u parnim redovima nalaze klasići sa ţenskim cvetovima.

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

56

GraĎa klipa kukuruza

GraĎa ţenske cvasti kukuruza

Klasići su dvocvetni, ali od njih je samo jedan plodan, sa izuzetkom jednog genotipa šećerca u koga su oba cveta u klasiću plodna. Pleve i plevice su slabo razvijene. Broj redova u klipu je uvek paran i on je vezan za paran broj klasića na vretenu klipa. Broj redova na klipu se kreće od 8 do 26. Klip je spolja pokriven lisnim omotaĉem (komušina) i ona u masi klipa uĉestvuje sa oko 15%. Tuĉak ţenskih cvetova je sa dugaĉkim stubićem, koji u obliku niti dolazi sa plodnika i prilikom cvetanja izlazi iz komušine u obliku “svile”. Stubić (svila) se završava dvodelnim ţigom, a obrasla je kratkim dlaĉicama, lepljiva i odlikuje se sposobnošću da omogući klijanje polena celom duţinom a ne samo na ţigu. U klipu ima veliki broj cvetova a kreće se u rasponu od 500 do 1000, što znaĉi da moţe imati i toliko formiranih zrna. Najpoţeljnije je da se klipovi obrazuju na sredini visine stabla. Duţina klipa moţe da iznosi od 8 do 40 cm, debljina od 3.5 do 7.0 cm i teţina od 200 do 500 g. Na vreteno klipa (oklasak) moţe da otpada 12-35%, ali je najpoţeljniji odnosu u okviru od 16 do 20%. Debeo oklasak nije poţeljan. Ranije je istaknuto da je broj redova u klipu uvek paran i najĉešće deljiv sa 4. Postoje dve teorije, prema jednoj to je posledica nastanka klipa srašćivanjem 8 granĉica teozinte, od kojih su 4 plodne i 4 neplodne. Neplodne površine su uoĉljive kod genotipova sa manjim brojem redova (tvrdunci ili osmaci). Od broja klasića na svakoj plodnoj površini zavisi ukupan broj redova u klipu. Ako imamo 2, 3,4 ili 5 redova klasića, onda se mnoţenjem sa 4 (ĉetiri plodne grane koje su uĉestvovale u formiranju klipa), dobijemo 8,12,16 ili 20 redova. Prema drugoj teoriji, oklasak je sastavljen od većeg broja pregrada a na svakoj pregradi se nalazi 2 reda zrna. Na svakom oklasku moţe se javiti od 4 do 11 pregrada pa se tako dobije od 8 do 22 reda.

GraĎa zrna kukuruza (uzduţni, bočni i poprečni presek)

Broj redova zrna u klipu kukuruza

Zrno kukuruza je zapravo jednosemeni plod (cariopsis) i sastoji se iz tri osnovna dela – omotaĉa ploda (perikarp) sa omotaĉem semena (perisperm), endosperm (brašnav ili roţast) i klice (embrion). Ova tri osnovna dela su strukturno razliĉiti pa se lako razdvajaju. Na omotaĉ ploda od ukupne teţine zrna otpada 5-7%, na klicu 1014% i na endosperm oko 80%. Endosperm ima brašnastu i roţastu strukturu. Brašnasta struktura je iste graĊe kao kod pšenice (rastresita je i u meĊuprostorima ćelija nalaze se skrobna zrnca). Kod roţaste strukture zrna skroba su zbijena a meĊuprostori su ispunjeni proteinima što znaĉi da je roţasti endosperm bogatiji proteinima. Aleuronski sloj zrna kukuruza je sastavlje od jednog reda ćelija. On je najĉešće bezbojan, ali moţe biti i obojen (plav, mrkocrvenm purpuran i crven). Ţuta i bela zrna imaju bezbojan aleuronski sloj. U ćelijama perikarpa se nalazi pigmentni sloj koji daje specifiĉna obojenja zrnu, ali moţe biti i bezbojan. Klica je smeštana u osnovi endosperm u

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

57

donjem delu na prednoj strani zrna. Sastoji se od središnje osovine, koja se na bazalnom delu završava zaĉetkom primarnog korena (radiculae) omotanim korenovim omotaĉem (coleorisae), a na suprotnom kraju vršnim delom primarnog stabla (plumula). Primarno stablo je sastavljeno od 5 do 6 kratkih internodija, a na svakom nodiju nalazi se jedan list. Prvi list je poznat pod nazivom štitić (scutelum). Štitić se nikad ne razvije u pravi list već sluţi kao membrana koja deli klicu od endosperma. On je propustan, pa za vreme klijanja propušta hranive materije iz endosperma u klicu. Drugi listić je štitni listić (coleoptilae) i priĉvršćen je na drugo kolence. On je modifikovan i sluţi kao zaštitni omotaĉ za ostali deo plumule prilikom probijanja kroz zemljište do površine u procesu nicanja. Pro izbijanju na površinu, ona se raspukne i prvi listić plumule izbija napolje. Hemijski sastav zrna kukuruza zavisi od niza faktora (tip hibrida, agroekološki uslovi proizvodnje, zemljište i Ċubrenje, uslovi sazrevanja, vreme i naĉin berbe, uslovi uskladištenja itd). Sadrţaj proteina kreće se od 10 – 20%, s dosta slabim aminokiselinskim sastavom. Sadrţaj ulja je u proseku od 4 do 6%, a najveći deo se nalazi u klici (sadrţaj ulja u klici moţe biti i do 40%). Osnovu endosperma ĉini skrob (50-70%). Pored skroba javljaju se šećeri u obliku amildekstrina, glikoze i saharoze. Hemijski sastav zrna kukuruza (u %) Skrob 61% Proteini 18%

Ulje 4%

Šećeri 2

%

Pepeo 1%

Voda 14%

Biološke osobine Kukuruz, kao ostale biljke prolazi kroz odreĊene faze rasta, koje nazivamo fenološke faze i kroz odreĊene faze ravića ili etape organogeneze generativnih organa. Kukuruz ima svoju vegetativnu i generativnu fazu, koja se maifestuje unutrašnjim promenama za koje su potrebni odgovarajući uslovi spoljne sredine. Dakle, on prolazi kroz sledeće fenološke faze: klijanje, nicanje, faza 3 lista, faza 3-5 listova, faza 5-7 listova, faza 9-11. listova, faza intenzivnog porasta, metliĉanje, cvetanje metlice, cvetanja klipova i oplodnja, faza mleĉnog stanja, voštana i puna zrelost.

Faze razvoja biljke kukuruza

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

58

Faza 3-5 listova pripada vegetativnoj fazi. Od faze 3 lista nastupa generativna faza metlice, a od faze 5-7 listova nastupa generativna faza klipa. U svakoj od ovih faza kukuruz ima odreĊene zahteve prema uslovima spoljne stredine. Za klijanje i nicanje pored vlage, presudne su i temperature. Biološki minimum za ovu fazu je 8 0C, a optimum je 200C, maksimum 25-300C. Za proizvodnju je znaĉajan proizvodni minimum koje je 100C, a optimum oko 150C. Temperature iznad biološkog minimuma smatraju se aktivnim temperaturama za kukuruz. Zahtevi prema vlazi i ishrani u ovom stadijumu razvoja su mali pošto biljka koristi rezervne materije iz zrna. U fazi 3 lista kukuruz je ralativno otporan na niske temperature i moţe da podnese mrazeve u kratkom trajanju od -2 do -30C, uz delimiĉno oštećenje lisne površine. On je u ovoj fazi osetljiv na visoke temperature. MeĊutim, ukoliko se niţe temperature od 6 do 8 0C zadrţe duţe, dolazi do negativnih posledica po daljni razvoj biljaka (formiranje malog broja listova i povećani broj zaperaka). Faza trećeg lista kod kuruza odgovara fazi bokorenja kod pšenice, samo što bokorenje kod kukuruza nije poţeljno (osim kod šećerca). U ovoj fazi zahtevi prema vlazi su mali, ali su zahtevi prema ishrani veliki i to prvenstveno prema azotu, zatim sledi kalijum i napokon fosfor. U fazi 3-5 listova povećavaju se zahtevi prema toploti i kreću se od 15 do 200C, a takvi zahtevi se nastavljaju i dalje sve do metliĉanja, kada su neophodne više temperature, koje se kreću od 20-220C. Od faze 5-7 listova intenzitet usvajanja azota kalijuma se smanjuje. Kada je kukuruz dostigao visinu do 50 cm , pa do metliĉanja, odnosno svilanja, nastupa period brzog vegetativnog porasta. U tom periodu se potpuno izgradi stablo i listovi kada se postiţe konaĉna visina biljke. Za ovaj period potrebna je dovoljna obezbeĊenost vlagom i da srednje dnevne temperature vazduha budu u rasponu od 20 do 22 0C. Cvetanje (svilanje) i oprašivanje u normalnim okolnostima Proces oprašivanja obiĉno nastupa sinhornizovano. Kukuruz je tipiĉna stranooplodna biljka i oprašivanje se vrši vetrom (anemofilno). U povoljnim uslovima tuĉak ostaje sposoban za oplodnju i do 20 dana od izbijanja ţigova (svile). Oprašivanje se najintenzivnije dešava u ranim prepodnevnim ĉasovima. Kukuruz ima otvoreno cvetanje, pa nepovoljni vremenski uslovi (kada je temperatura vazduha preko 30 0C i relativna vlaga vazduha ispod 60%) zbog abortacije polena i ţiga tuĉka dolazi do slabe oplodnje naroĉito vršnih ţenskih cvetova. Posle oplodnje nastupa brzi razvoj zrna u klipu, tako da se ona posle 15 do 15 dana nalazi u fazi vodenastog stanja zrna. Tada je završen rast oklaska, omotaĉa klipa, i drške klipa, a u embrionu su tada zeĉeti koleoptila, prvi listić i glavni primarni koren. Zapoĉinje i intenzivno nakupljanje skroba u endospermu i traslokacija biljnih hraniva iz vegetativnih delova u zrno. Posle ove faze nastupa mleĉno stanje, u kojoj su formirani sve zaĉeci u embrionu, a u zrnu protiĉe intenzivno nakupljanje rezervnih materija. Nakupljanje suve materije u zrno završava se 50-60 dana nakon oplodnje. To je faza fiziološke zrelosti, a odlikuje se pojavom crnog sloja na dnu zrna. Sadrţaj vode u zrnu je tada u granicama od 30 do 40%. Omotaĉ klipova i deo lista nisu više zeleni. Nakon fiziološke zrelosti dolazi do gubitka vode u zrnu.

Vodenasto stenje zrna

Mlečno stanje zrna

Fiziološka zrelost zrna

Kao i druge biljke, kukuruz u svom razviću prolazi kroz odreĊene etape razvoja reproduktivnih organa (etape organogeneze). Metlica prolazi kroz devet a klip dvanaest etapa organogeneze.

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

59

Etape organogeneze metlice (muška cvast) Etapa organogeneze I II III IV V VI VII VIII IX

Opis etape organogeneze Nediferencirani konus rasta metlice. Konus rasta metlice izraţen, formirana kolenca i internodije stabla, zaĉeti listovi. Izduţenje konusa rasta i segmentacija središnjeg dela, porast donjih internodija stabla. Formiranje klasića na granĉici metlice. Intenzivan porast stabla. Formiranje cvetova u klasićima metlice. Intenzivan porast stabla. Formiranje polena u cvetovima. Brzi porast stabla. Poklapa se sa IV etapog org. klipa. Porast svih elemenata cveta i granĉica cvasti, izduţivanje prašniĉkih niti, završavanje formiranja polenovih zrna. Brz rast vršnih internodija stabla (koji nosi metlicu). Metliĉanje. Cvetanje Etape organogeneze klipa (ţenska cvast)

Etapa organogeneze I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII

Opis etape organogeneze Nediferencirani konus rasta. Teško se razlikuje od kunusa metlice. Izduţivanje konusa rasta. Stvaranje zeĉetaka listova (buduća komušina). Nastavak izduţivanja konusa rasta. Formiranje zaĉetaka klasića na klipu. Formiranje cvetova u klasiću (dvocvetni klasići ali se samo jedan potpuno razvije). Razvoj oplodnih organa i poĉinje porast stubića i ţigova svile. Ubrzani porast klipa i porast svile (završava se proces formiranje polnih ćelija). Izbacivanje stubića sa ţigovima (svilanje) Cvetanje i oplodnja. Nakon toga tuĉak odumire i suši se. Formiranje klice i poĉinje mleĉno stanje zrna. Završetak mleĉnog stanja zrna. Završetak voštane zrelosti.

Uslovi uspevanja kukuruza Toplota. – Kukuruz ima velike zahteve prema toploti i njegovo gajenje je ograniĉeno junskom izotermom od 170C a proseĉne noćne temperature za tri letnja meseca ne bi smele biti ispod 12.8 0C, odnosno proseĉne dnevne temperature ne bi smele da budu ispod 190C. Najveći rejon proizvodnje kukuruza ograniĉen je na pojas gde su srednje dnevne temperature i letnjim mesecima od 22 do 26 0C, a srednje noćne iznad 14.40C, sa bezmraznim periodom od 140 do 150 dana. Zahtevi kukuruza prema toploti su razliĉiti u pojedinim fazama razvoja. Brzina prolaska kroz odreĊenu fazu razvoja tesno je vezana sa koliĉinom toplote uz optimalno obezbeĊenje drugih uslova. Tako je za nicanje biološki miniumu 80C, za formiranje vegetativne mase 100C, za formiranje generativnih organa i cvetanje 120C, za dozrevanje 100C. Aktivne temperature su sve one koje se nalaze iznad ovih vrednosti. U našim agroekološkim uslovima, setva kukuruza poĉinje kada temperature dostignu 10 do 120C. Kolebljivost temperatura u prvim fazama razvoja utiĉe na slabije nicanje i propadanje jednog broja biljaka. Propadanje biljaka je vezano i za infekciju gljiviĉnim bolestima. U fazi tri lista, kukuruz moţe da podnese niske temperature od 1- do -3 0C pod uslovom da ne potraju duţe, dok su u tom periodu biljke osetljive na visoke temperature (ako su preko 20 0C). Period porasta od faze tri lista povećavaju se zahtevi prema toploti. U to vreme srednje dnevne temperature trebaju da se kreću od 15 do 200C, ukoliko temperature padnu ispod te vrednosti kukuruz usporava rast i razvoj, odnosno produţava vegetaciju.Optimum tempertura u toj fazi je 28 0C. Optimalne temperature za metliĉanje su 18 do 200C, za period metliĉanja i cvetanja 20-220C a za period dozrevanja od 22 do 23 0C. Ranije je bilo reĉeno da kukuruz u prvim fazama razvoja podnosi temperature do -30C, što nije sluĉaj u jesenjem periodu, kada prvi mrazevi oštećuju list i dovode do prisilne zriobe kukuruza. Prvi mrazevi u nas se najĉešće javljaju oko 10. oktobra, kada bi do tog datuma kukuruz trebao biti u fazi voštane zrelosti. Suviše visoke temperature u doba cvetanja su nepovoljne jer mogu izazvati abortaciju polena (ako su temperature vazduha diţu u toku dana iznad 300C, a relativna vlaga pada ispod 60%). Voda.- Kukuruz stvara veliku nadzemnu masu pa u vezi s tim troši velike koliĉine vode po jedinici površine iako nema veliki transpiracioni koeficijent. S obzirom na mali transpiracioni koefijent, za kukuruz se moţe

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

60

reći da ekonomiĉno troši vodu. Transpiracioni koeficijent kukuruza je razliĉit i kreće se u granicama od 180 do 270, što zavisi od vremena njegovog odreĊivanja, mineralne ishane, plodnosti zemljišta pa i od genotipova kukuruza. U globalu se moţe reći da utrošak vode od strane biljaka kukuruza zavisi od temperaturnih uslova i genotipskih razlika. Kritiĉni period za vodom je 20 dana prije i 10 dana posle pojave metlice. Posmatrajući razvoj kurkuruza u optimalnim uslovima vlaţenja i povoljnim temperaturnim uslovima, mogu se izdvojiti ĉetiri perioda u pogledu brzine porasta ukupne mase: 1. Prvi period je lagani porast i nije kritiĉan u pogledu vlage. 2. Drugi period je ubrzani porast sa najvećom biljnom masom, do dve nedelje pre mleĉnog stanja. 3. Treći period je lagano opadanje teţine biljne mase, i traje do nekoliko dana iza mleĉnosg stanja. 4. Ĉetvrti period je ubrzano opadanje teţine biljne mase, a vezano je sa zrenjem (voštanim i punim). Prema tome, u drugom periodu ne bi smeo nastupiti nedostatak vlage sve do stvaranja najveće biljne mase. Intezivni porast vegetativne mase je vezan za prolaz odreĊene etape organogeneze generativnih organa, a poĉinje od faze 7 do 9 listova , koji je povezan sa IV iV etapom organogeneze klipa, kada biljka ima najveće zahteve prema vodi. Kritiĉni period kako je već bilo reĉeno, se nastavlja sve od metliĉanja odnosno svilanja (VII i VIII etapa organogeneze metlice). U ovom periodu potrebe za vodom su najveće. Za naše podruĉje proizvodnje kukuruza, potrebe koliĉina padavina su sledeće: april -50 mm, maj - 75 mm, juni - 90 mm, juli - 100 mm, avgust - 95 mm i septembar - 80 mm. Ukoliko se ove potrebe ne mogu podmiriti putem oborina, tada ih treba obezbediti navodnjavanjem. Svetlost. - Kukuruz ima velike zahteve prema svetlosti radi obezbeĊenja intenzivne fotosintetske aktivnosti. Kod nas intenzitet svetlosti nije ograniĉavajući faktor, osim ako u periodu cvetanja i oplodnje nastupi oblaĉno vreme. Kako je kukuruz biljka poreklom iz tropskog pojasa, ona spada u grupu biljaka kratkog dana, premda se neki genotipovi gaje i u podruĉjima gde je duţina dana do 20 ĉasova. Evropske sorte kukuruza završavaju ciklus razvića pri dugom danu, gubeći potrebe za kratkim danom, što je rezultat selekcionog rada. Dokazano je da se biljke kratkog dana brţe razvijaju pri duţini noći od 10 do 12 ĉasova. Skraćivanjem noćnog perioda na 8 do 9 ĉasova, usporava se njihov razvoj. Rani genotipovi kukuruza sposobni su se razviti i pri neprekidnom osvetljenju (24 ĉasa), dok kod kasnih dugi dan zadrţava formiranje organa koje nose cvet i plod. To se dešava zbog razliĉitih potreba prema svetlu u vreme nastupanja svetlosnog stadijuma, jer je kasnim genotipovima potrebno skraćenje dana u periodu od 9 do 30 dana, a rani genotipovi prolaze svetlosni stadijum u toku 1 do 3 dana. Na brzinu razvića utiĉe i kvalitet svetlosti. Klipovi se brţe formiraju pod uticajem kratkotalasnog zraĉenja. Potrebe biljaka prema odreĊenoj duţini dana i noći oĉituju se od II do IV etapi organogeneze. Kod kukuruza, kako je već poznato, te etape za metlicu protiĉu ranije nego za klip. Mineralna ishrana. - Kukuruz usvaja sledećih šest makroelemenata; azot, fosfor, kaliju, sumpor, kalcijum, magnezijum; i šest mikroelemanta; gvoţĊe, bor, bakar, mangan, cink, molibden. Pored elemenata potrebni su i tako zvani dopunski elementi utvrĊeni analizom biljnog materijala; silicijum, aluminijum, nikal, kalaj, olovo, srebro, barijum, stroncijum, hlor i natrijum. Neki od njih su znaĉajni za fiziološke pocese u biljci, drugi kao zamena nekih iz grupe neophodnih elemenata, dok neki u većim koliĉinama mogu biti i toksiĉni. Znatan deo nabrojanih u zemljištu ima u dovoljnim koliĉinama, dok se drugi unose u obliku mineralnih ili organskih Ċubriva. Ipak, kukuruz najbolje reaguje na Ċubriva koja u svom sastavu imaju azot, fosfor i kalijum. Da bi se shvatio problem ishrane biljaka kukuruza, potrebno je poznavati dinamiku ili ritam formiranja suve materije i apsorpciju pojedinih hranivih materija u toku razvića biljaka. Najveća brzina nakupljanja (formiranja) suve materije je u Shema nakupljanja suve materije u zrnu kukuruza

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

61

fazi metliĉanja kada se formira 50% suve materije u odnosu na konaĉnu suvu materiju biljke. Najveća koliĉina suve materije lista i stabla je u avgustu, a posle formiranja zrna dolazi do premeštanja hraniva iz pojedinih delova biljke u zrno, pa se suva materija zrna naglo povećava. Dinamika i tok nakupljanja azota u celoj biljci kukuruza sliĉan je toku nakupljanja suve materije, s tim što je intenzitet nakupljanja azota nešto veći u poĉetku vegetacije i nije usklaĊen sa intenzitetom porasta suve materije. Posle porasta biljke u vremenu od 30 do 40 dana od nicanja, krivulja nakupljanja suve materije i azota dosta se podudaraju sve do stadijuma metliĉanja i poĉetka formiranja zrna. Prema tome, istiĉu se dva glavna intenzivna perioda akumulacije azota i to od nicanja do poĉetka treće dekade jula (metliĉanje-svilanje). U tom se periodu asporbuje oko 35 % azota, i drugi period od poĉetka treće dekade jula do kraja druge dekade avgusta kada se apsorbuje oko 40% azota od ukupne akumulirane koliĉine azota. U kasnijem periodu intenzitet nakupljanja azota prestaje. Azot se brţe premešta iz oklaska i komušine u zrno nego iz listova. Karakteristika usvajanja fosfora iz zemljišta je u tome da biljka nakuplja i sadrţava relativno visoku koncentraciju neorganskog fosfora unutar svog tkiva, uprkos niskoj koncentraciji ovog iona u zemljištnom rastvoru. Iako apsorpcija fosfora teĉe kontinuirano u toku vegetacije, ipak postoji odreĊeni period kada je akumulacija najveća. Najviše fosfora se usvaja od poĉetka treće dekade jula do kraja druge dekade avgusta od 43 do 57% od ukupne koliĉine azota koja biljka usvoji. To znaĉi da su najveće potrebe biljke kukuruza za fosforom u fazi oplodnje i poĉetka formiranja zrna. Najintenzivnija apsorbcija fosfora protiĉe u isto vreme sa najintenzivnijem nakupljanju suve materije. U fazi od nicanja do 30 ili 40 dana rasta, kukuruz je najosetljiviji na nedostatak fosfora, zato u toj fazi kukuruz mora biti dobro opskrbljen fosforom. Pojedini delovi biljke razliĉito nakupljaju fosfor. Najviše se nakuplja u zrnu (72 do 82%) od ukupnog apsorbovanog fosfora, iza zrna najviše se nakuplja u stablo, zatim list a najmanje u komušini i oklasku. Premeštanje fosfora iz oklaska i komušine poĉinje ranije nego iz listova. U pogledu nakupljanja i premeštanja kalijuma, on se bitno ne razlikuje u odnosu na azot i fosfor. Najveće potrebe za kalijumom je u periodu od metliĉanja i oplodnje, jer do tog perioda biljke koriste do 70% kalijuma od ukupne potrebne koliĉine. U periodu formiranja zrna pa sve do zrenja, potrebe za kalijumom se smanjuju. Stoga je za normalan rast i razvoj kukuruza potrebno da se obezbedi dovoljne koliĉine kalijuma u periodu 60-70 dana posle nicanja. Sumpor se od strane biljaka kurkuruza najintenzivnije nakuplja u fazi metliĉanja i svilanja. Kod usvajanja kalcijuma i magneizujuma, postoji meĊusobni antagonizam. Usled viška kalcijuma dolazi do smanjenje primanja magnezijuma, dok je obratno vrlo retko. Kalcijum takoĊe moţe da ometa usvajanja kalijuma i bora. Nakupljanje kalcijuma teĉe do prestanka vegetativnog porasta, a magnezijum se usvaja kroz ĉitav vegetacioni period. Od mikroelemenata cink ima najveći znaĉaj na porast kukuruza. Ukoliko zemljište nije dovoljno opskrbljeno cinkom, treba ga Ċubriti sa 20 kg/ha cink sulfatom. Zemljište. - Kukuruz najbolje uspeva na rastresitim, dobro propusnim, ali istovremeno i na zemljištima sa dobrim kapacitetom za vodu. Za gajenje kukuruza povoljna su i zemljišta koja sadrţe velike rezerve vlage i dobro su aerisana, zatim da sadrţe lako pristupaĉne mineralne hranive elemente. To su u principu srednje i lake glinuše, ĉernozemi, gajnjaĉe, crvenice. Zemljišta teškog mehaniĉkog sastav, zbijena, zaslanjena i preterano vlaţna sa visokim nivoom podzemne vode kao i zemljišta sa povećanom kiselošću su manje ili nepogodna za gajenje kukuruza. MeĊutim, ova nepovoljna zemljišta se raznim agrotehniĉkim zahvatima mogu dovesti u stanje gde se uspešno moţe gajiti kukuruz. Ovakva zemljišta neophodno je odrţavati u rastresitom stanju na potrebnoj dubini. To se postiţe podrivanjem, periodiĉnom dubokom obradom, sa prolećnim preoravanjem i unošenjem stajnjaka ili komposta. Na ovakvim zemljištima dobre rezultate daje setva i gajenje leguminoza (lucerka) jer ima snaţan korenov sistem koji duboko prodire u zemljište. Još bolje rezultate daje gajenje leguminza u smeši s travama. Trave obogaćuju zemljište organskom materijom, poboljšavaju strukturu zemljišta i vodovazdušni reţim. Što se tiĉe podzemnih voda, treba npomenuti da se kukuruz uspešno moţe gajiti na samo na parcelama ĉija podzemna voda leţi na većoj dubini od 1.5 do 2.5 m. Pri leţanju vode na toj dubini, najdonji sloj korena kukuruza se stalno napaja vlagom, a osnovna masa korena koja se nalazi u višim horizontima ima dobar pristup vazduhu. Veliki znaĉaj za uspevanje kukuruza ima i pH sredina zemljišta. Kukuruz je gotovo nemoguće gajiti na zemljištima visoke kiselosti. Zemljišta koja imaju pH vrednosti ispod 5, uopšte nisu pogodna za gajenje kukuruza ukoliko se ne provedu mere smanjenja kiselosti (kalcizacija). Visoka koncentracija vodonikovih iona je nije štetna sama po sebi, već je i u vezi s pokretljivošću aluminijuma, mangana a moguće i gvoţĊa koji mogu delovati toksiĉno na biljku. Kukuruz se najbolje razvija na zemljištima koja imaju reakciju zemljišnog rastvora bliskoj neutralnoj (pH 6.7-7.0). Kukuruz takoĊe teško podnosi zaslanjena zemljišta, naroĉito u sušnim godinama, kada se koncentracija zemljišnog rastvora povećava. Štetno delovanje zaslanjenih zemljišta ispoljava se u tome, što visoka koncentracija zemljišnog rastvora zadrţava bubrenje semena kao klijanje i rast klijanaca. Usled povećanja osmotskog pritiska u ćelijama ometa se daljnji rast biljaka. Ako se vrši pravilno navodnjavanje zaslanjenih zemljišta i ispiranje soli u meĊucvetnom periodu, ako se daju umerene koliĉinje mineralnih Ċubriva sa istovremenom primenom velikih koliĉina organskih Ċubriva, omogućava se dobijanje visokih prinosa kukuruza na ovakvim zemljištima.

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

62

Agrotehnika za kukuruz Osnovni elementi tenologije kukuruza su izbor hibrida, plodored, sistem obrade, sistem Ċubrenja, setva, mere nege i berba.

Izbor hibrida kukuruza. - Pre razmatranja problematike izbora hibrida, nuţno je ukratko objasniti šta su to hibridi i kako oni nastaju. Hibridni kukuruz je proizvod ukrštanja inbred linija. Ukrštanjem inbred linija dobije se kukuruz koji ima izraţen vigor (bujnost), odnosno heterozis, što za posledicu ima ogromno povećanje ukupne vegetativne mase a s tim u vezi i prinosa. Inbred linije su osnovne jedinice hibridnog kukuruza. Budući da je kukuruz stranooplodna biljka, inbred linije se dobijaju veštaĉkom izolacijom i samoplodnjom. Tehnika samooplodnje se zasniva na izolaciji klipa odabranih sorti kukuruza pre nego što se pojave stubići (svila), i izolaciji metlica u vreme kada su stubići iste biljke najpogodniji za oplodnju. Klip se izoluje providnom kesicom da se moţe pratiti razvoj svile, a metlica većom papirnom kesicom.

Izolacija muške cvasti paprinom kesom

Izolacija ţenske cvasti papirnom kesom

Nakon rasipanja polena metlice u kesicu, polen iz kesice se prenosi na klip iste biljke. Na taj se naĉin vrši prisilna samooplodnja. Postupak samooplodnje (inbridezacije) traje 7-10 godina, kako bi se dobila maskimalna homozigotnost svake linije radi izbora najboljih genotipova koji je poĉetni materijal sadrţavao. Preliminarnim ispitivanjima izmeĊu inbred linija, odabiru se majĉinske i oĉinske linije. One se seju po principu 4, 6 ili 8 redova majĉinkih i 2 ili 4 linije oĉinske linije.

Proces stvaranja hibrida kukuruza

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

63

Tokom metliĉanja, na majĉinskim linijama se u nekoliko navrata zakidaju metlice a ostavljaju na oĉinskoj liniji. Nakon oplodnje, muške linije se odstranjuje (kose) a berba klipova se vrši samo sa materinske komponente radi proizvodnje semena hibrida. Ovako seme ide na trţište kao hibridno. Setvom hibridnog semena dobiju se hibridi kukuruza sa maksimalnim heterozisom odnosno vigorom (bujnošću). Uticaj hibridnog semena ispoljava se samo u prvoj godini (generaciji) dok se kasnije sve manje ispoljava, odnosno postepeno dolazi do cepanja genetske strukture hibrida na roditeljske komponente (inbred linije). Zato se svake godine mora kupovati novo seme hibrida. Hibrid mogu biti razliĉiti. Prosti hibrid (single cross) dobijaju se kontrolisanim ukrštanjem dve samooplodne linije (inbred linije). Dvostruki hibridi (double corss) nastaju kontrolisanim ukrštanjem dva prosta hibrida. Trolinijski hibridi (three-way cross) nastaje ukrštanjem prostog hibrida sa nekom samooplodnom linijom. Pri izboru hibrida kukuruza treba imati u vidu sledeće osobine, a to su prinos i kvalitete, duţina vegetacije, ĉvrstinu stabla, otpornost na sušu, biljne bolesti i štetoĉine. Mora se voditi raĉuna o strukturi setve na gazdinstvu, o uĉešću kukuruza kao preduseva za druge useve a prvenstveno za pšenicu. Kao kod ostalih useva, treba gajiti veći broj hibrida razliĉitih osobina radi osiguranja stabilnih i visokih prinosa kao i bolje organizacije radova, opreme i drugih kapaciteta. Naroĉito je vaţna osobina hibrida da se mogu lako brati, pri ĉemu se vodi raĉuna o ĉvrstini stabla u doba berbe. Grupe hibrida po FAO klasifikaciji FAO grupe hibrida Oznaka Grupa zrenja Vrlo rani Rani Srednje rani Srednje kasni Kasni Vrlo kasni

1000

Duţina vegetacije (dana) 150

Osobine grupa hibrida Broj listova po Visina klipa biljci (cm) 140

% vlage u punoj zrelosti 35

Osobenost hibrida se odreĊuju u korišćenju kukuruza na primer, za ishranu stoke ili proizvodnju skroba, prekrupe, kukuruznih pahuljica, kokica, konzervi, masti i ulja, šećera itd. Ako se kukuruz proizvodi za ishranu stoke, tada on mora imati visoki prinos, mekoću zrna, povećan sadrţaj proteina, ulja, vitamina. Za mehanizovanu berbu, kukuruz mora imati ĉvrsto drţanje zrna u klipu, otpornost biljaka na poleganje, jednovremeno sazrevanje, odgovarajuću visinu klipa na stablu, da klipovi ne vise već da budu uspravni. Vaţno je za hibrid i njegovo stasavanje (vreme sazrevanja) u odreĊenim klimatskim uslovima. Što se koristi pri proizvodnji silaţe kada pored visokog prinosa zelene mase daje zrno u fazi mleĉno-voštane zrelosti. Pri korišćenju kukuruza za zelenu krmu, najpogodniji su hibridi koji se bokore (teraju zaperke), pošto obrazuju mnogo neţnih stabala sa velikom koliĉinom lista. Najrasprostranjeniji hibridi kukuruza kod nas

100-200 ZP 190 ZP 192 ZP 242 ZP 110 ZP 194 ZP 256 ZP 180 ZP 209 ZP 212 NSSC188 NSSC 609 b

FAOgrupe zrenja 300-400 400-600 ZP 404 ZP 599 ZP 455 ZP 533 ZP 456 ZP 539 ZP 370 ZP 42A ZP 402 ZP 528 ZP 448 ZP 559 ZP 330 ZP 603 NSSC 370 ZP SC 570 NSSC 420 ZP SC580 NSSC 530 NSSC 601 NSSC 444

700-800 ZP 677 ZP 704 ZP 704 vx ZP 770 ZP 746 NSSC 607 NSSC 78 NSSC 625 u NSSC 640 NSSC 666 NSSC 646

S obzirom da je kukuruz najĉešći predusev za pšenicu, treba izabrati pogodan hibrid koji će na vreme napustiti proizvodnu površinu radi pravovremene setve pšenice. To znaĉi, da u tom sluĉaju treba izabrati ranije hibride. Najbolje bi bilo izabrati onaj hibrid koji najpotpunije zadovoljava naše potrebe. MeĊutim, jedan hibrid ne moţe da odgovori svin navedenim zahtevima, pa u tom sluĉaju treba sejati razliĉite hibride sa razliĉitim osobinama u zavisnosti od naĉina iskorišćavanja kukuruza. Po meĊunardonoj nomenklaturi, svi hibridi kukuruza su podeljeni u grupe od 100 do 1000, ali za prakiĉke svrhe, svi se dele na šest grupa.

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

64

Pri izboru hibrida neophodno je odabrati hibride razliĉitih grupa zrenja. U proizvodnji kukuruza za zrno biraju se oni hibridi koji postiţu punu tehnološku zrelost pri sadrţaju vlage 25 - 28 % (od 15. IX - 15. X). To su hibridi vegetacijske grupe 400 - 600 za podruĉje Vojvodine, 300 - 500 za Slavoniju, odnosno 200 - 400 za brdsko podruĉje. U proizvodnji kukuruza za zrno na velikim gazdinstvima, u strukturi setve morali bi imati sledeću zastupljenost hibrida: 20 - 30 % ranih hibrida, 50 - 60 % srednje ranih i srednje kasnih hibrida i 20 - 30 % kasnih hibrida, dok se u proizvodnji kukuruza u klipu i vlaţnog zrna uĉešće kasnih hibrida neznatno povećava. Plodored i plodosmena kukuruza. - Kod nas na pšenicu i kukuruz otpada oko 60% od ukupnih ratarskih površina, a u nekim rejonima ĉak i 70% (Vojvodina). Zato u nas prevladava dvopoljni plodored ili najĉešće smenjivanje pšenice i kukuruza. Prema tome, u današnjim uslovima proizvodnje najĉešći predusev za kukuruz je pšenica, i ostale strnine, a zatim u manjoj meri suncokret, soja, lucerka, šećerna repa, uljana repica, kukuruz. Najbolji predusevi za kukuruz su strnine (pšenica, jeĉam, ovas, raţ), jednogodišnje i višegodišnje leguminoze, jer omogućavaju blagovremenu osnovnu obradu, koja sa svoje strane obezbeĊuju mineralizaciju organskih ostataka, nakupljanje vlage u zemljištu, provociranje korovskog semena, povećanu mikrobiološku aktivnost, regeneraciju zemljišne strukture itd. Kukuruz se u zadnje vreme sve ĉešće gaji u ponovljenoj setvi ili u višegodišnjoj monoprodukciji. Poznato je višegodišnje gajenje kukuruza na vodoplavnim terenima (u dolinama reka) kao i na teškim ritskim zemljištima. Ukoliko se kukuruz gaji u monoprodukciji, treba se obezbediti veća paţnja u smislu zaštite protiv bolesti i štetnih insekata, dovoljne i odgovarajuće koliĉine mineralnih i organskih hraniva, odgovarajuća osnovna i predsetvena obrada, kao i pravovremena i precizna setva. O duţini gajenja kukuruza u monoprodukcijie ima razliĉitih mišljenja i preporuka. Mnogi nauĉnici preporuĉuju gajenje kukururuza na jednom polju od 3 do 5 godina. Preporuke proistiĉu iz bojazni povećanja zaraţenosti kukuruza od bolesti i štetoĉina, kao i mogućnost pojave erozije na nagnutim terenima. Na našim podruĉjima se kako je već bilo reĉeno, u najnovije vreme pojavio problem gajenja kukuruza u monoprodukciji zbog napada kukuruzne zlatice (Diabrotica virgifera Le Conte.), koja je prenesena iz SAD. S obzirom da ova štetoĉina uglavnom napada kukuruz koji se gaji u monoprodukciji (prezimljava na kukuruznom polju), on će ubuduće znaĉajno ograniĉavati gajenje kukuruza na istom polju duţi niz godina pa ĉak i u ponovljenoj setvi.

Diabrotica virgifera virgifera Le Conte., (kornjaš i ličinka) i simptomi napada štetnika

Obrada zemljišta. - Osnovna obrada zemljišta za kukuruz vezana je za predusev, tip zemljišta i klimatske uslove gajenja. Ako je za kukuruz predusev bila strnina tada se primenjuje sledeće mere: zaoravanje strništa, osnovna duboka obrada, zaoravanje razora, grubo ravnjanje i predsetvena priprema. Ukoliko je predusev bio neki kasni usev, tada se obrada vrši u jednom potezu, na punu dubinu, uz istovremeno zaoravanje ţetvenih ostataka preduseva. Ako je predusev višegegodišnja leguminoza (lucerka, detelinsko travne smeše itd), tada treba izvršiti dva oranja, prvo oranje pliće u cilju uništavanje preduseva, a drugo oranje na punu dubinu. Dubina osnovne obrade je za većinu poljoprivrednih regiona od 25 do 35 cm dubine, a to je u vezi s rasporedom i razvićem korenovog sistema kukuruza po slojevima zemljišta, jer se najveća masa korenovog sistema nalazi na dubini do 30 cm. Ako je zemljište povoljne strukture, sa dobrim vodo-vazdušnim odnosima ne mora se orati dublje od 30 cm, ali ako se radi o teškim i zbijenim, slabo propusnim zemljištima u humidnoj klimi tada se traba orati dublje od 30 cm s povremenim podrivanjem. S obzirom da je pšenica u ravniĉarskim rejonima najvećim delom predusev kukuruzu, odmah posle ţetve pšenice trebalo bi pristupiti zaoravanju strništa, a zatim u toku leta izvršiti plitko letnje oranje na 15-20 cm dubine i drugo oranje u jesen 30-35 cm dubine. Danas se kod nas gotovo ne primenjuje letnje oranje, već se samo ore na punu dubinu u jesen. Optimalni rok za izvršenje osnovne obrade za kukuruz treba da je jul-avgust, a krajnji rok je

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

65

kraj septembra. Ranije oranje ima niz prednosti, pored ostalog zbog toga što je manji vuĉni otpor i manji utrošak energije, obrada se vrši izmeĊu ţetve strnina i ţetve suncokreta kada nema u polju puno radova, ostavlja se dovoljno vremena za akumulaciju vlage što na kraju rezultira povećanim prinos zrna kukuruza. Predsetvena obrada zemljišta treba da poĉne krajem jeseni (u novembru ili poĉetkom decembra) i to u vidu tzv. grube pripreme. Zadatak grube pripreme zemljišta da ukloni neravnine nastale dubokim oranjem (razori, grebeni, brazde) kao da uništi korov koje se eventualno razvio do kasne jeseni nakon oranja (posebno samoniklu pšenicu). U proleće kada se zemljište prosuši, pristupa se finoj površinskoj pripremi, koja pored zatvaranja brazde ima za cilj i uništenje ranih korova. U prvoj polovina aprila (ako je moguće što bliţe setvi), vrši se tanjiranje, zatim drljanje (popreko ili dijagonalno na smer oranje) ili se sitnjenje zemljišta vrši setvospremaĉem što je danas ĉešće i to u onoliko prohoda dok se ne stvori kvalitetan setveni sloj za preciznu i kvalitetnu setvu. Đubrenje. - Kod Ċubrenja kukuruza veoma je vaţno odrediti optimalne koliĉine, koje obezbeĊuju dobijanje planiranih prinosa imajući u vidu tip zemljišta i njegovu efektivnu plodnost. Pod kukuruz u pravilu kad god je to moguće, unosi se stajnjak. Koliĉina stajnjaka se odreĊuje u zavisnosti od prirodnih i drugih uslova: na siromašnim zemljištima najviše 30 do 40 t/ha. Upotreba stajnjak kao izvora mineralne hrane za kukuruz ima ograniĉen znaĉaj, ali znatno više kao izvor mikrobiološka aktivnosti i C0 2, a smatra se da se putem stajnjaka u znatnoj meri unose potrebne koliĉine niza mikroelemenata. Najbolji se efekat dobije kada se stajnjak kombinuje sa mineralnim Ċubrivima. Za visoku proizvodnju kukuruza u našem podruĉju u proseku treba dati 120-160 kg/ha N, 100-140 kg/ha P205 i 80-120 kg/ha K20. Ovde su moguća i potrebna odstupanja zavisno od specifiĉnih uslova rejona i naĉina proizvodnje. Najbolji naĉin odreĊivanje koliĉina hraniva za kukuruz je metoda teoretskog obraĉuna i balansne metode. Obiĉno se koriste dve metode za odreĊivanje optimalnih koliĉina Ċubriva: za planirani prinos sa izraĉunavanjem sadrţaja hranivih materija u zemljištu, i za planirano povećanje prinosa. Za korištenje ovih metoda potrebno je poznavati iznošenje hraniva prinosom, njihov sadrţaj u oraniĉnom sloju, koeficijent iskorištavanja hranivih materija iz zemljišta od strane biljaka i iz Ċubriva (organskih i mineralnih). Stajnjak se unosi iskljuĉivo pod osnovnu obradu, kao veća ili celokupna koliĉina fosfornih i kalijumovih hraniva i male deo azotnih Ċubriva. Drugi deo NPK hraniva odnosno Ċubriva, unose se pred setvu ili sa setvom (startno), i najzad deo azota se daje u prvom (faza razvoja 3-5 listova) i drugom prihranjivanju (faza razvoja 7-9 listova). Potrebe kukuruza za Ďubrenjem u kg/ha čistih hraniva zavisno od prinosa i plodnosti zemljišta

Prinos t/ha 7 10

Plodnost zemljišta – obezbeĊenost hranivima Azot Fosfor Kalijum Snabdevenost Snabdevenost Snabdevenost Niska Srednja Visoka Niska Srednja Visoka Niska Srednja Visoka 170 150 130 120 100 80 180 140 110 200 190 160 160 140 120 240 200 160

Setva. - Prilikom setve kukuruza u obzir se moraju uzeti sledeći parametri: izbor hibrida, izbor i prirpemu semena za setvu, vreme setve, broj biljaka (gustina useva), raspored biljaka, dubina setve. Kvalitet semena kukuruza treba traba da je sledeći: da je najniţa klijavost 85%, ĉistoća 99%, nezaraţenost, vlaţnost najviše 15%. Seme treba da je ujednaĉeno po obliku i krupnoći (kalibrisano). Redovna priprema semena u ustanovama za doradu semena je tretiranja ţivinim preparatima protiv gljiviĉnih bolesti. Poseban naĉin pripreme sastoji se u tretiranju semena mikroelementima i materijama rasta. Setva bi trebala da poĉne kada se zemljište zagreje na oko 10 0C, što uz povoljnu vlaţnost omogućava nicanje za 15 dana. Taj momenat se kalendarski razlikuje po godinama, i u jednoj istoj godini nije jednak za sve krajeve šireg proizvodnog podruĉja. Pa ipak, za većinu proizvodnih rejona u nas je optimalni rok za setvu kukuruza izmeĊu 10. i 30. aprila. Ranija setva i pored povoljne vlaţnosti i temperature je riziĉna, jer postoji opasnost od kasnih prolećnih mrazeva, koji nanose štetu tek izniklom usevu. Kasnija setva u uslovima bez navodnjavanja je takoĊe riziĉna, jer eventualni nedostatak vlage moţe izazvati produţetak klijanja i nicanja, pa se samim tim pomera vreme oplodnje, nalivanje i sazrevanje zrna, što u sušnom delu godine moţe izazvati negativne posledice (loša oplodnja, slabo nalivanje zrna). Kasnija setva posle 30. aprila moţe dati dobre rezultate pod uslovom da je obezbeĊen sistem za zalivanje. U takvim uslovima zapaţen je manji napad kukuruznog plamenca. Da bi se poboljšali uslovi gajenja biljaka, olakšala borba protiv korova i primenjivala mehanizacija prilikom mera nege i u ţetvi, kukuruz se mora gajiti kao okopavinski usev. U zavisnosti od uslova i cilja gajenja, kukuruz se seje na razliĉite naĉine: omaške, u kućice i redove.

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

66

Svi naĉini setve su obraĊeni u opštem delu ove knjige, pa će ovde biti obraĊen naĉin setve koji se u nas najĉešće koristi, a to je setva u redove. Po ovom naĉinu, setva se moţe obavljati u kontinuiranim redovima na rastojanje izmeĊu biljaka od 10 cm, pa se posle nicanja, pri razvoju do 3 lista vrši proreĊivanje na ţeljeno odstojanje izmeĊu biljaka u redu. Ovaj naĉin setve iziskuje dosta rada i troši više semena, pa je kod nas udomaćena punktirana setva, odnosno setva na taĉno odreĊeni razmak u redu bez potrebe kasnijeg proreĊivanja biljaka. Dakako, da za primenu ovakve setve, seme treba da bude visokog kvaliteta i kalibrisano.

Setva kukuruza u redove

Klijanac kukuruza

U pogledu vrste setve, moţe se istaći da se kukuruz gaji za zrno, silaţu i zelenu masu, kako u ĉistim usevima tako i u smeši. Kod nas je rasprostranjena setva kukuruza sa pasulje ili sa sojom (konsocijacija useva). U poreĊenju sa ĉistim usevom kukuruza, prinos zrna se ne smanjuje, već se dobije isti ili ĉak malo veći prinos i plus prinos pasulja ili soje. Gustina (broj biljaka) je element na koji u znatnoj meri imaju uticaj klimatski uslovi rejona kao i kvalitet zemljišta. Pored ovoga, na gustinu useva utiĉe i osobine sorte kukuruza ili hibrida. To znaĉi, da se na slabim zemljištima gaji manji broj biljaka, a na plodnim zemljištima, sa dovoljno vlage ili u uslovima navodnjavanja veći broj. Rani hibridi zbog manjeg habitusa seju se na veći broj biljaka, a kasni obrnuto. Gustina useva kukuruza u zavisnosti od duţine vegetacije hibrida FAO grupa hibrida 100 200 i 300 400 i 500 600 i 700

Broj biljaka po hektaru 70.000 - 90.000 65.000 - 80.000 55.000 - 65.000 45.000 - 60.000

Sa povećanjem koliĉine Ċubriva i povećanjem broja biljaka po jedinici površine, ne dobije se adekvatno povećanje prinosa. Kod nas, tako i u mnogim zemljama sa intenzivnom proizvodnjom kukuruza osnova meĊuredni razmak od 70 do 80 cm, a razmak unutar reda izmeĊu biljaka je od 12.5 do 31 cm. Najpovoljniji pravac redova smatra se seve-jug. Broj biljaka po ha pri različitom meĎurednom i rastojanju u redu Razmak izmeĊu biljaka (cm) 15 16 17 18 20 21 20 21 22

Rastojanje biljaka izmeĊu redova (cm) 70 cm 75 cm 80 cm 96.200 88.800 83.300 89.300 83.300 78.100 84.000 74.100 73.500 79.400 73.000 69.400 71.400 66.700 59.500 68.000 63.400 56.800 71.400 66.700 59.500 68.000 63.400 56.800 64.900 60.600 54.300

Razmak izmeĊu biljaka (cm) 23 24 25 26 27 28 29 30 31

Rastojanje biljaka izmeĊu redova (cm) 70 cm 75 cm 80 cm 62.100 58.000 52.100 59.500 55.600 50.000 57.100 53.300 48.100 54.900 51.300 46.300 52.900 49.300 44.600 51.000 47.600 43.100 49.300 45.900 41.700 47.600 44.400 40.300 46.100 43.000 39.100

Od dubine setve zavisi ne samo njihovo klijanje i nicanje već i razviće korenovog sistema i produktivnost biljaka. Pri stavljanu semena na veliku dubinu, pogotovo u hladno zemljište, dolazi do velikog trošenja hranivih materija iz endosperma prilikom disanja i sporog nicanja. Biljke tada na površinu izlaze dosta oslabljene. Plitko

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

67

posejano seme je izloţeno kolebanju temperatura i vlage. Osim toga, klijanci kukuruza su izloţeni povredama od ptica kao i od drljanja ako se zbog pokorice ukaţe potreba za ovom merom. U normalnim uslovima vlaţnosti površinskog sloja zemljišta, i na normalnim zemljištima, dubina setve bi trebala iznositi oko 6 cm s izuzetkom 8 cm. Nega. - Mere nege kukuruza se dele na obavezne i neobavezne. U obavezne mere spadaju: korekcija gustine useva, suzbijanje korova, borba protiv bolesti i štetoĉina, meĊuredna kultivacija i navodnjavanje (ukoliko za to postoje uslovi), a u neobavezne mere ulaze: valjanje posle setve, drljanje posle setve i posle nicanja, ogrtanje, zakidanje zaperaka i prihranjivanje. Korekcija gustine useva se primenjuje ako je posejan veći broj biljaka od optimalnog. Ova mera nege se izvodi kada je kukuruz u fazi 3 do 4 lista. Ranija korekcija nije poţeljna jer se moţe desiti da se odstrane biljke koje imaju visoki biološki potencijal za prinos, a kasnije usled konkurencije i slabijeg razvoja u preterano gustom usevu, koji se poĉinje zapaţati nakon faze 5 listova. Suzbijanje korova pomoću herbicida je stalna mera nege, jer korovi mogu da smanje prinos kukuruza za 32%. Na biljke kukuruza, korovi negativno utiĉu kroz celu vegetaciju a naroĉito u poĉetnim fazama razvoja. Pored mehaniĉkog suzbijanja, korovska vegetacija se najuspešnije suzbija herbicidima. Vaţniji hirbicidi i njihove kombinacije za suzbijanje korova u kukuruzu Red br.

Kombinacija herbicida

1.

Monosan Korovicid

3. 4.

Afalon E-48 Alanex - 48 Lasso combi Lasso/Atrazi n

Aktivna materija 2.4 -D alahlor alahlor+atrazin alahlor+atrazin+piri dat amatrin+atrazin+ amitrol

Koliĉina kg-l/ha 1.5-2.5

4-6

Vreme primjene Kad kukuruz ima 3-4 lista Pre setve ili do faze 3 lista kukuruza

5-7

Pre setve ili do faze 3 lista kukuruza

7-8

Kukuruz od 1 do 4 lista

6.

Tristar

8.

Zoromat-500

9.

Atrazin - 500

atrazin

10.

Zaddok

4-5

11.

Atprom-500

atrazin +bentozan atrazin +prometrin

Posle setve, a prije nicanja; sve u silaţnom kukuruzu Posle setve a najkasnije do faze 2 lista Kukuruz u fazi 2-4 lista

2-3

Do 3 lista kukuruza

13.

Bladex 50% SC

cianazin

2-6

Posle setve, a pre nicanja

14.

Banvel-480

15.

Alizor E-72

16.

Zean E-72

19.

Eradican extra 6-E Racer25EC+Atrazin Starane -250

dikamba + mekoprop EPTC+AD-67 EPTC +dihlormid EPTC+ protektanti flurohloridon+ atrazin floroksipir

20.

Lontrel-100

klorpiralid

24.

Clap Tell (R) 75WG Tarot 25 DF Harmony 75 DF+atrazin Equip Tarot 25- G Motivell Grid 75-WG

piridat

17. 18.

25. 26. 27. 28. 29. 30. 31.

piridat+atrazin rimsulfuron-metil tifensulfuronmetil+atrazin foramsulforon rimsulfuron nikosulfuron tifensulfuron-metil

2.5 2

0.5-0.7 5-7.5

Kukuruz u fazi 2-5 listova; ne u semenskom kukuruzu

4-8

Pre setve uz inkorporaciju i ne u semenskom kukuruzu

4-6

Posle setve, uz inkorporaciju

1.0+1.5 0.8 0.6-1.0 1.5-2 3-4 0.4 0.100.15+1.0 2l 40-60 g 1l 20 g

Posle setve, a pre nicanja Kukuruz 3-6 listova Nakon nicanja, faza kukuruza 2-6 listova Kukuruz u fazi 2-8 listova Kukuruz u fazi 2-4 lista Kukuruz u fazi do 7 listova Kukuruz u fazi 2-4 lista Kukuruz u fazi 2-4 listova Kukuruz u fazi 1-6 listova Kukuruz u fazi 2-6 listova Korov u fazi 2-5 listova

Herbicid se primenjuje pre setve, sa setvom ili posle setve a pre nicanja, ili kao dopunski, posle nicanja do razvoja 7-9 listova (kada kukuruz dostigne visnu 45-60 cm). Postoji velike izbor herbicida, a uglavnom su to

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

68

triazinski herbicidi, atrazina, alahlora i njihove kombinacije. Danas su u prodaji nove aktivne materije sa visokom efikasnošću. Ovde ćemo navesti samo nekoliko herbicida koji su danas u upotrebi. Suzbijanje štetnnih insekata i bolesti kukuruza. Štetni insekti i bolesti kukuruza izazivaju znatne gubitke prinosa. Ima oko 400 vrsta štetnika koje se hrani kukuruzom. Od velikog broja raznovrsnih štetnika naroĉitu štetu usevu kukuruza priĉinjavaju ţiĉnjaci (Elateridae sp.), ozime podgrizajuće sovice, larve gundelja (Melolontha melolontha), kukurzni plamenac (Ostrinia nubilallis) kukuruzna pipa (Tanymechus dilaticolis), sada i već nekoliko puta spomenuta kukuruzna zlatica (Diabrotica virgifera virgifera) a od bolesti najviše štete priĉinjava mehurasta snet (Ustilago maydis), pegavost lišća kukuruza (Helmithosporium turcicum), truleţ klipa (Giberela zeae). Najvaţnije bolesti kukuruza Helmithosporium turcicum

Giberela zeae

Diplodia zea

Ustilago maydis

Fusarium sp.

Antraknoza kukuruza

Penicillium sp.

Cladosporium sp.

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

69

Najvaţniji štetni insekti kukuruza Melolontha melolontha

Elateridae sp,

Ostrinia nubilallis

MeĊuredna obrada (kultivacija) je vrlo vaţna mera nege, jer je kukuruz biljka koja zahteva da u toku vegetacije površinski sloje zemljišta bude dovoljno rastresit i ĉist od korova. MeĊurednom kultivacijoim se pored uništenja korova, koje su propustili herbicidi, ostvaruje poboljšanje vazdušnog i vodnog reţima zemljišta, pojaĉanje mineralizacije organske materije i povećanje koliĉine lakopristupaĉnih hranivih materija. Prva meĊuredna kultivacije treba da poĉne ĉim se ukaţu redovi kukuruza. Da se ne bi povredio korenov sistem biljaka, pri prvoj kultivaciji ostavlja se neobraĊeni zaštitni pojas 10-12 cm od redova biljaka. Kod sledeće kultivacije zaštitni pojas se povećava na 15-20 cm. MeĊurednu kultivaciju moguće je izvoditi do trenutka, kada biljke kukuruza dostignu visinu 80-90 cm ili nešto više.

MeĎuredna kultivacija kukuruza sa unošenjem azota u zemljište

MeĎuredna kultivacija

Dubina meĊuredne kultivacije treba da bude razliĉita u zavisnosti od intenziteta zakorovljenosti i faze razvića biljaka kukuruza. Prva kultivacija obavlja se na dubini 10-12 cm, druga na 6-8 cm i treća 5-6 cm. Ĉesto se sa kultivacijom povezuje mera prihranivanja kukuruza. Navodnjavanje useva kukuruza se primenjuje na osnovu realne evapotranspiracije a ne na osnovu tzv. kritiĉnih faza razvoja biljke. Naime, svaka faza razvoja biljke je fiziološki kritiĉna, ali stalna obezbeĊenost useva vlagom uz ostale povoljne uslove daju dobre pretpostavke za veliki prinos. Postoje doduše momenti kada se javlja nedostatak vlage (to su letnji meseci) kada je kukuruz u fazi oplodnje. Tada se najviše vrše mere navodnjavanja, pa je otud nastao naziv “kritiĉni period” što je pogrešno. Ne trebaju se davati recepti o broju navodnjavanja, o zalivnoj normi, već na osnovu bioloških principa odrediti vreme i koliĉinu potrebne vlage za razvoj useva. Zato je pravashodno poţeljno pratiti odnos izmeĊu stvarne i potencijalne avapotranspiracije, da se taj odnos (numeriĉki izraţen) pribliţi broju 1i kao takav da se odrţava.

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

70

Neobavezne mere nega useva kukuruza su valjanje, drljanje, zakidanje zaperaka, prihranjivanje. Valjanje lakim valjcima se vrši ako je setveni sloj suv. Ukoliko se posle toga pojave jaki pljuskovi, stvori se pokorica, pa je takvu površinu potrebno drljati. Razbijanje pokorice se vrši lakim drljaĉama. Ukoliko sloj pokorice nije tako ĉvrst, onda se ova mera nege obavlja rotacionim kopaĉicama. Ovom merom se istovremeno uništavaju iznikli korovi. Ogrtanje kao mera nege se u ravniĉarskim podruĉjima sa velikom primenom mehanizacije više ne praktikuje, jer se ogrtanjem povećava dodirna površina sa vazduhom što povećava isušivanje, a istodobno smeta primeni mehanizacije (u berbi kukuruza i obrada zemljišta za naredni usev). Ova mera nege ima opravdanje na hladnim i vlaţnim zemljištima ili na nagnutim terenima gde postoji opasnost od vodene erozije i erozije vetrom odnosno, kao deo konzervacijske obrade zemljišta (ridge tillage). Ranije se prilikom ruĉnog okopavanja vršilo zakidanje zaperaka. Danas se postavlja pitanje, da li ta mera ima opravdanje? U uslovima suvog ratarenja, pojava zaperaka je veći problem, jer zaperci dodatno isušuju zemljište a ne donose urod. MeĊutim, pri zakidanju zaperaka, javlja problem oštećenja, odnosno stvaranja rana na biljci kukuruza zbog ĉega je ona više izloţena napadu bolesti (npr. mehurasta snet) ili štetnih insekata i glodara. Zato se problem zaperaka moţe rešti selekcijom ili odabirom hibrida koji stvaraju manje zaperaka kao i gustinom setve. Prihranjivanje useva kukuruza je objašnjeno u poglavlju Ċubrenja za kukuruz.

Usjev kukuruza

Berba kukuruza. - Berba kukuruza uslovljena je sadrţajem vlage u zrnu, Pri ruĉnoj berbi ili mehanizovanoj dvofaznoj (beraĉima), berba se obavlja u punoj zrelosti, a puna zrelost je odreĊena na osnovu najmanjeg sadrţaja vlage u zrnu, kod koliĉine vlage koje omogućava ĉuvanje kukuruza u koševima (ĉardacima). U savremenoj jednofaznoj mehanizovanoj berbi (kombajnima), berba se obavlja u vreme tehniĉke zrelosti, koja se odlikuje stanjem zrna koje omogućava berbu, ĉuvanje, doradu i upotrebu semena. Tehniĉka zrelost kukuruza nastupa na prelazu voštane u punu zrelost, odnosno u drugoj polovini voštane zrelosti. U tom vreme zrno dobija svoju prirodnu boju i sjaj, listovi se uglavnom suše, a omotaĉ klipova (komušina) je redovno suvlji od listova.

Usev kukuruza pred berbu

Berba kukuruza

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

71

Poĉetak ţetve u tehniĉkoj zrelosti se smatra period sa vlaţnošću zrna od 30-35%, što predstavlja istovremeno i gornju granicu za berbu uz obavezno sušenje zrna. Kasnije se u toku berbe sadrţaj vlage u zrnu smanjuje. U našim uslovima, sadrţaj vlage zrna prilikom berbe je kod vrlo ranih hibrida 15%, ranih 15-20%, srednje ranih 20-25%, srednje kasnih 25-30% i kasnih 30-35%. U godinama sa proseĉnim vremenskim prilikama i pri setvi u u optimanlim rokovima, rani i srednje rani hibirid dospevaju za berbu u drugoj polovini septembra, srednje kasni u prvoj polovini oktobra, a kasni krajem oktobra. U nepovoljnim godinama s hladnijim razdobljima i dosta kiše, zakašnjenje berbe kukuruza moţe biti do 15 dana. Ranije se smatralo da se kukuruz moţe brati kasnije od faze tehniĉke zrelosti, meĊutim, dokazano je kasnijom berbom dolazi do gubitaka kao posledica napada bolesti i štetoĉina, lomljenje i poleganje stabla, otkidanja klipova i indirektno kao posledica biološke aktivnosti klipa usled ĉega dolazi do gubitka apsolutne i hektolitarske mase zrna.

Ţetva zelene mase kukuruza za silaţu

Što se tiĉe vremena ţetve zelene mase kukuruza, najveći prinos krmih jedinica dobije se kada se ţetva izvrši u fazi mleĉno-voštane zrelosti zrna. Ţetva kukuruza za silaţu vrši se silaţnim ili silo kombajnima, koji u jednom prohodu ţanje stabla kukuruza i usitnjava. Transportnim sredstvima se iseckana masa odvozi u ekonomsku dvorište i podvrgava procesu siliranja mase.

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

72

Sirak Sorghum bicolor L., Sorghum vulgare Pers., Andropogon sorghum Brot., Sorghum sorghumL. Sinonimi: sirek, sirk; Mohrenhirse.

ruski -сорго; engleski –sorghum, indian millet; francuski - le sorgho; nemaĉki -

Zrno sirka sluţi za ishranu stoke i ţivine a u manjem obimu za ishranu ljudi (Azija i Afrika). Zelena masa se koristi za ishranu stoke kao silaţa ili kao seno. Sirkova silaţa je nešto manje hranljive vrednosti od kukuruzne.

Sorghum bicolor L.

Od zrna sirka se preradom dobija skrob, glukoza, sirup, ulje, gluten, alkohol i dr. Od stabla podvrste šećernog sirka dobija se šećerni sirup. Sok sirka šećerca sadrţi 13-17% šećera, od ĉega 10-14% saharoze. Zrno sirka je po hemijskom sastavu sliĉno zrnu kukuruza: 72-76 % skroba, 8-12% proteina, 3,2% masti, 1,5% sirove celuloze i 1,6% mineralnih materija. Metlice tehniĉkog sirka sluţe za izradu metli i ĉetaka.

Preklo sirka Sirak je stara gajena biljna vrsta. Gajen je u Africi pre 5000 godina, u Kini pre 3000 {godina, a u srednjoj Aziji pre 2500 godina. U Evropu je uvezen preko Đenove i Venecije, u XV veku. Smatra se da je postojbima sirka srednja Afrika. Većina istraţivaĉa smatra da sirak potiĉe od divljih višegodišnjih sirkova, dok drugi smatraju da sirak potiĉe (od jednogodišnj'ih sirkova s dugom metlicom. Optimalnim rejonom gajenja sirka smatra se areal izmeĊu

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

73

ekvatora i 250 severne geografske širine i izmeĊu 13 i 350 juţne geografske širine. MeĊutim, sirak se gaji i severnije iznad 450 severne geografske širine.

Poreklo i rasprostranjenost sirka

Proizvodnja sirka u svetu u 2002. godini (izvor podataka USDA) Zemlja Indija Kina Meksiko Nigeria Sudan Argentina Australia Etiopija Kolumbija Venecuela Egipat Jemen Tanzania Niger Juţna Afrika Tajland SAD Ostali Svet ukupno

Površina (u ha) 10 1800 000 780 000 1 960000 6 750 000 5 000 000 540 000 770 000 1 650 000 60 000 260 000 160 000 400 000 600 000 1 500 000 80 000 160 000 3 470 000 5 500 000 39 820 000

Prinos (t/ha) 0.82 3.45 3.32 1.16 0.70 5.07 2.30 1.12 2.83 1.50 4.69 0.90 0.92 0.43 2.63 1.25 3.76 1.00 1.43

Proizvodnja (u t) 8 390 000 2 700 000 6 500 000 7 800 000 3 500 000 2 750 000 1 780 000 1 850 000 170 000 390 000 750 000 360 000 550 000 650 000 200 000 200 000 13 070 000 5 490 000 57 090 000

Botaniĉka klasifikacija Sirak pripada redu Poales, porodica Poaceae, potporodica Panicoideae, rod Sorghum. U ratarstvru gajeni sirak je predstavljen dvema vrstama, koje imaju najveću privrednu vaţnost: 1. Obiĉan sirak -Andropogon sorghum Brot., koji ima više podvrsta, odlika i sorti; a) sudanska trava -Andropogon sudanense Pers., koja je veoma cenjena jednogodišnja krmna. b) divlji sirak - Sorghum halepense koji predstavlja opasan karantinski korov. Jednogodišnji gajeni sirak –Sorghum bicolor ima u somatiĉnim ćelijama 20 hromozoma (n = 10, 2n = 20). Ova vrsta se prema obliku metlice, deli na dve podvrste: 1. Sorghum bicolor ssp. contractum Körn., sa zbijenom metlicom; 2. Sorghum bicolor ssp. effusum Körn., sa rastresitom metlicom.

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

74

Mnogobrojne sorte sirka po naĉinu korišćenja u proizvodnji podeljene su na: a) Sirak za zrno (Sorghum bicolor var. eusorghum L.) niskog je rasta, zrno sadrţi malo tanina pa je zato pogodan za ishranu, srţ stabla je malo slatka.

Sirak za zrno

b) Sirak metlaš (tehniĉki sirak), (Sorghum bicolor var. technicum) ima dugaĉke metlice (do 50 cm) bez vretena s tankim elastiĉnim granama povijene na jednu stranu.

Od tehničkog siraka se proizvode četke i metle

c) Sirak za seno i pašu, (sudanska trava), (Sorghum sudanense L.) – mnogo se bokori i grana, stablo je suvo i visoko s velikom lisnom masom. Koristi se za pašu i seno.

Sudanska trava

d) Sirak za zelenu krmu i silaţu (Sorghum vulgare L.)– visokog je srednje bujnog rasta , srţ stabla je soĉna i više manje slatka.

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

75

Sirak za zelenu krmu i silaţu

m) sa

e) Šećerni sirak za sirup (Sorghum bicolor va., sacharatum L.)- odlikuje se visokim stablom (od 5 do 6 srţi bogatom šećerom od koje se moţe izdvajati šećer i praviti pekmez. Dobro se bokori.

Šećerni sirak

Od šećernog siraka se proizvodi i sirup

Morfološke osobine sirka Korenov sistem u sirka je ţiliĉast i za razliku od mnogih trava trava, veoma razvijen. Prodire u dubinu 180-250 cm, a u širinu do 130 cm, pri ĉemu se jako grana u vertikalnom i horizontalnom pravcu. Klicin korenĉić, koji se razvija pri klijanju semena, dobro je razvijen i od momenta nicanja do obrazovanja od 3 do 4 lista, intenzivno se grana, obrazujući mnoštvo boĉnih korenĉića pokrivenih korenskim dlaĉicama. Pored primarnog i sekundarnih korenova, koji se razvijaju u zemljištu, sirak iz donjih nadzemnih kolenaca stabla obrazuje vazdušne ili potporne korene, koji sluţe kao potpora ili oslonac nadzemnom delu, a zatim prodirući u vršni sloj zemljišta oni uĉestvuju u upijanju vode i hrane.

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

76

Vazdušni korenovi u sirka

Stablo je sliĉno drugim ţitima. Ĉvrsto je i uspravno a sastoji se iz ĉlanaka, ĉiji su broj i duţina razliĉiti, u zavisnosti od pripadnosit grupi (za zrna, šećerac, metliĉar, krmni) kao i od duţine vegetacije. Ukupna duţina stabla u šećernatih sorti dostiţe 3-6 m, a u tropskim rejonima i više. Unutrašnjost stabla je rastresito tkivo kojem se nalaze sudovni snopići, a spolja mehaniĉroo tkivo i epidermis, pokriven voštanom prevlakom. U tkivima stabla nakuplja se od 8 do 15, pa ĉak i do 18% šećera. Iz ĉvora bokorenja razvija se nekoliko stabala, a normalno razviće dostiţe njih 4 do 5. List se sastoji iz liske i lisnog rukavca. Liske su dogaĉke od 40 do 80 cm, a široke od 5 do 14 cm. Središni nerv je jako razvijen. Sivozelena boja ovog nerva ukazuje da je i stablo ispunjena soĉnom srţi, a bela boja ukazuje na suvu srţ. Liske su plavozelene boje, što potiĉe od voštane prevlake. Duţ glavnog nerva liske nalaze se grupe specifiĉnih ćelija, koje omogućavaju savijanje, a ne uvrtanje liski, što utiĉe na otpornost sirka prema suši (kod kukuruza liske se uvrću, ali ne i savijaju). Bokorenje sirka Cvast je metlica ĉija je središnje vreteno duţine od 12 do 60 cm.Vreteno metlice moţe biti uspravno ili u razliĉitom stepenu uvrnuto. U zavisnosti od duţine grana, metlice imaju razliĉitu veliĉinu, zbijenost (rastresita, zbijena, savijena) i oblik (stoţastu, cilindriĉnu, ovalnu, okruglu, jajastu, piramidalnu). Na boĉnim granĉicama se nalaze po dva klasića, od kojih je jedan dvopolan, plodan i sedeći, a drugi na dugoj dršci neplodan jer ima samo prašnike. Neplodni klasići opadaju posle cvetanja. Pleve su tvrde, koţaste i ĉvrsto obuhvataju zrno. Plevice su neţne i tanke.

Cvast (metlica) sirka

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

77

Različite boje i forme metlice sirka

Zrno u pleviĉastih sorti je ĉvrsto pokriveno plevama i plevicama, a u golozrnih sorti pokrivenost je labava, pa se zrno lako vrši, ostajući pod pokrivaĉem omota ploda. Boja pleve je razliĉita, od bele do mrkosive. U zrnastih sorti seme je više okruglo i okruglo ovalno, kod šećerca i metlaša izduţeno, jajasto ili kruškoliko. Masa 1000 zrna u krupnozrnih sorti iznosi od 30 do 32 g, srednjezrnih od 20 do 30 g a sitnozrnih 20 g. Omotaĉ zrna je obojen u svetle i tamne tonove. Kod mnogih formi endosperm je obojen zbog sadrţaja tanina u zrnu. To je negativna osobina ako se zrno koristi u ishrani a pozitivna kada se koristi u preradi.

Klasići sirka

Zrno sirka zrnaša

Uslovi uspevanja Odnos prema toploti. – Sirak je biljka koja voli topli klimat, iako visoke temperature od setve do bokorenja na njege deluju negativno jer do tada nije dovoljno razvijen korenov sistem. Seme sirka poĉinje da klija i niĉe na temperaturi od 10 do 12 0C. Ove temperature si istovremeno biološki minimum, dok je optimum od 15 do 18 0C. Kratkotrajni i slabi mrazevi (-20C) ga uništavaju, dok pri 120C raste veoma sporo. Optimalna temperatura za rast i razvoj sirka se kreće od 27 do 30 0C. Odnos prema vlazi. - Zahvaljujući svojim anatomskim i fiziološkim osobinama, sirak je biljka koja je od svih ţita najotpornija prema suši. Odlikuje se i prisustvom epidermisa i sposobnošću da zaustavi rast pri dugotrajnoj suši a kasnije da nastavi rast ukoliko se poboljša vodni reţim zemljišta. Kada biljka zbog suše zaustavi rast, listovi se savijaju u oblik cevi, što smanjuje transpiraciju. Ima i voštanu prevlaku na listovima, što takoĊer usporava otpuštanje vlage transpiracijom. Visoka otpornost na sušu omogućena je sposobnošću korena da snaţnu upija vlagu iz zemljišta. Sirak je samooplodna biljka (ponekad moţe biti i stranooplodna), kratkog dana. Duţina vegetacionog perioda kod ranih sorti iznosi od 90 do 110, srednje ranih od 115 do 128 i kasnih od 130 do 140 dana.

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

78

Kod šećernog sirka, sirka za silaţu i sudanske trave, stvara se glikozid (durin) na bazi cijanovodonika (HCN) koji izaziva trovanje stoke. Stoka se najviše truje mladim listovima, koji sadrţe od 2 do 3 puta više HCN od stabla. Posle metliĉanja, opasnost od trovanja cijnovodonikom prestaje. Veće koliĉine azota prilikom Ċubrenja sirka uzrokuje veći sadrţaj HCN u biljci. Zbog toga ukupna koliĉina azota pri Ċubrenju sirka za zelenu masu ne sme biti veća od 180 kg/ha. Odnos prema prema zemljištu. – Najbolje uspeva na lakšim, plodnim zemljištima ali dobar urod daje i na aeriranim teţim glinušama. Pošto nema velike zahteve prema zemljištu, dobro reaguje na poboljšanje uslove mineralne ishrane naroĉito na siromašnim peskovitim zemljištima. Najbolje reaguje na azot ukoliko je u optimalnom odnosu sa fosforom i kalijumom.

Agrotehnika za sirak Predusev . – Najbolji predusevi za sirak su strna ţita, zrnene leguminoze, povrće, šećerna repa, krompir. Kao predusevm sirak nije pogodan za ozime useve (posebno za ozima ţita) jer ima duţu vegetaciju od kukuruza, zatim koren gradi jak i kompaktan busen, što oteţava zakasnelu osonovnu i predsetvenu obradu zemljišta za ozimine. Zbog toga se posle sirka uglavnom gaje jari usevi. Obrada zemljišta. – Sliĉna je kao i za kukuruz. Preporuĉuje se što ranija osnovna obrada, gruba jesenja i kvalitetna prolećna predsetvena priprema zemljišta. Kvalitetna predsetvena priprema zemljišta je bitna zbog sitnog semena, kasnije setve i sporog poĉetnog razvoja, kada je sirak osetljiv na napade korova. Zbog toga je primena kombinovanih oruĊa sa valjkom u predsetvenoj pripremi zemljišta u jednom prohodu veoma bitna mera.

Mlada biljka sirka

Mlade biljke sudanske trave

Đubrenje. – U zavisnosti od od plodnosti zemljišta, planiranog prinosa, svrhe gajenja i drugih vaţnih faktora, za sirak zrnaš i krmni sirak treba upotrebiti od 25 do 30 t/ha stajnjaka, 70 kg/ha N i 140 kg/ha P 2O5 i K2O. Ako se stanjak ne primenjuje, koliĉine azota, fosfora i kalijuma se povećavaju za 50%. Raspored Ċubriva je sledeći: celokupna koliĉina stajnjaka, 2/3 fosfora i kalijuma i 1/4 azota se zaoravaju u osnovnoj obradi zemljišta, 1/3 fosfora i kalijuma i 1/4 azota se daju predsetveno, dok se 1/2 azota ostavlja za prihranjivanje. Setva.- U našim grotehniĉkim uslovima, sirak se seje 10 do 15 dana kasnije od poĉetka setve kukuruza, kada temperatura zemljišta na 10 cm dubine bude 12 do 150C. To je treća dekada meseca aprila. Seje se u široke redova na razmak od 50 do 60 cm red od reda i od 10 do 15 cm unutar reda izmeĊu biljaka. Za proizvodnju stoĉne hrane. Rastojanje izmeĊu redova je manje (od 20 do 40 cm). Koliĉina semena zavisi od naĉina setve, gustine useva, krupnoće semena, a u proseku iznosi 10 do 30 kg/ha, do dubina setve iznosi od 3 do 5 cm. Široki redovi sirka

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

79

Nega useva. – Nega useva sirka sliĉna je kao i kod kukuruza a sastoji se od uništavanja korova herbicidima, meĊurednog kultiviranja, prihranjivanja i proreĊivanja kao i navodnjavanja ako za to postoje uslovi. Kod sirka šećerca za proizvodnju sirupa, preporuĉuje se skidanje metlicau mleĉnom stanju, da bi se povećao sadrţaj šećera u stablu. MeĊutim, ova mera je dosta skupa zbog ruĉnog rada, pa je ĉesto ekonomski neopravdana. Ţetva.- Ţetva sirka za zrno obavlja se u punoj zrelosti jer on teško dozreva u otkosima i snopovima. Pri kombajniranju, odsecaju se samo metlice. Posle toga se stablo seĉe silokombajnima. Tehniĉki sirak se ţanje ruĉno u poĉetku voštane zrelosti, pri ĉemu se prvo seku metlice duţine sa 20 do 25 cm stabla, a zatim se stablo kosi kosaĉicom. Metlice sa zrnom se suše prirodnim putem na njivi ili u sušnici na temperaturi od 45 do 500C. Najbolje rezultate daje sušenje metlica na policama od letvica u trajanju od 10 do 12 dana u slojevima od 10 do 15 cm. Vršidba tehniĉkog sirka se obavlja pomoću mašina mlatilica sa valjcima koji ne uvlaĉe metlicu već samo skidaju zrno sa grana. Ţetva sirka za silaţu i stoĉnu hranu, obavlja se silokombajnima, za zelenu hranu u vreme od vlatanja do metliĉanja, a za silaţu u metliĉenju, raĉunajući da se moţe dobiti i drugi otkos (otava).

Ţetva sirka zrnaša

Kosidba sirka za silaţu

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

80

Proso (Panicum milliaceum L.) Sinonimi: proso, sitna proja; Ruski: просо; Engleski: proso millet, millet grass, broomcorn millet, common milllet, hog milllet, white milllet; Francuski: le millet; Nemaĉki: Rispenhirse. Proso je zrnasto skrobna biljka koja se koristi u ljudskoj i stoĉnoj ishrani. Oljušteno zrno se upotrebljava kao kaša za ljudsku ishranu i ima veliku hranljivu vrednost. Od brašna prosa pripravlja se posebno pecivo, a kada se brašnu pšenice doda oko 15% brašna prosa, dobije se hleb dobrog kvaliteta. Zrno prosa se moţe upotrebiti u industriji piva i alkohola. Neoljušteno zrno sluţi kao odliĉna stoĉna hrana, naroĉito za ishranu svinja i peradi. Slama prosa ima dobru hranjivu vrednost.

Panicum miliaceum L.

Poreklo prosa Proso se vrlo rano poĉeo gajiti kao udomaćena biljna vrsta. Za ljudsku ishranu se upotrebljavao još u mlaĊem kamenom dobu. Gajen je 4000-5000 godine pre nove ere. Njegovi ostaci naĊeni su u sojeniĉkim naseljima u Švajacarskoj, a inaĉe je predstavljao osnovnu poljoprivrednu biljnu vrstu Gala i Skita.

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

81

Poreklo i divlji rodonaĉelnik obiĉnog prosa nije do sada utvrĊen, a postojbinom se smatra središnja Azija.

Centar porekla prosa

Geografska rasptostranjenost prosa se pribliţno poklapa sa zonom gajenja kukuruza. Optimalni rejoni gajenja prosa izmeĊu 300 i 500 severne geografske širine na severnoj polulopti a na juţnoj polulopti izmeĊu 200 i 350 juţne geografske širine. To znaĉi da je proso usev juţnih, toplijih krajeva, ali zbog kratkoće vegetacije gaje se daleko na severu i na većim nadmorskim visinama. Najveće površine pod prosom se nalaze u Aziji, zatim u Africi i bivešem SSSR-u. Na Evropu otpada svega 0.10% od ukupnih površina u svetu prosom. Proizvodnja prosa u svetu u 2002. godini (izvor podataka USDA) Region Afrika Azija S. Amerika Australija SAD Ex SSSR Svet (ukupno)

Površine (ha ) 18 500 000 16 990 000 80 000 30 000 150 000 2 270 000 37 980 000

Prinos (t/ha) 0.61 0.89 1.53 1.05 1.20 0.68 0.74

Proizvodnja (t) 11 360 000 15 170 000 150 000 300000 180000 1 540 000 28 700 000

Botaniĉka klasifikacija Proso pripada redu Poales, porodici Poaceae, podporodici Panicoidae i rodu Panicum. Rod Panicum je vrlo brojan (preko 400 vrsta), ali veći znaĉaj za proizvodnju imaju tri vrste: Panicum miliaceum L (obiĉno proso), Panicum italicum L., sin. Setaria italica ssp. maxima Al., (italijansko proso) i Panicum germanicum Roth., sin. Setaria germanica L., (muhar). Ovde će biti obraĊen samo na Panicum miliaceum L. (obiĉno proso). Obiĉno proso je prema graĊi metlice podeljeno na podvrste: a) Sa rastresitom metlicom (Panicum miliaceum ssp. patentissimum Popov). – gde je vreteno metlice uspravno i dugaĉko, boĉne granĉice idu u svim pravcima i jako odstupaju od osi vretena. b) Sa razgranatom metlicom (Panicum miliaceum ssp. effusom Al)., - vreteno metlice pravo i dugaĉko, ali boĉne grane manje odstupaju od osi vretana i postavljene su pod oštrim uglom koso naviše. c) Sa zbijenom i povijenom metlicom (Panicum miliaceum ssp. contractum Al.),- vreteno dugaĉko i povijeno, sve boĉne grane priljubljene uz glavno vreteno, pa cela metlica ima zastaviĉasti izgled. d) Sa ovalnom ili poluzbijenom metlicom (Panicum miliaceum ssp. avatum Popov.), - metlica skraćena, zbijena, donje granĉice pod većim uglom, a gornje priljubljene uz vreteno pod oštrim uglom. e) Sa zbijenom metlicom (Panicum miliaceum ssp. compactum Körn.), - metlica uspravna, vrlo zbijena i kratka, sa kratkim boĉnim granĉicama jako priljubljenim uz središnju osu. Svaka od ovih podvrsta ima ĉitav niz odlika ( na osnovu boje zrna i metlice).

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

82

Morfološke osobine Korenov sistem prosa je ţiliĉast. Proso klija jednim korenĉićem, a zatim se iz ĉvora bokorenja obrazuju sekunadrni korenĉići (do 120). On uspeva da formira potpuni korenov sistem do metliĉenja i potpunije iskorištava vlagu negod druga ţita osim sirka. U dubinu prodire više od 1 m. Stablo je visine 75 do 100 cm, okruglo i ispunjeno parenhimom. Iz ĉvora busanja se obrazuju izdanci kao i iz nadzemnih stablovih ĉvorova (nadzemno grananje). Po jednom stablu se obrazuje do 5 izdanaka, a pri većem vegetacionom prostoru i do 20. List je dug do 65 cm, lancetast, obrastao maljama, ima jeziĉak, nema rošĉiće ili uške.

Stablo i list prosa

List prosa

Mlada biljke prosa sa izdancima

Cvast je metlica, razliĉitog oblika i duţine ( do 15 do 25 cm), sa izraţenim vretenom na kome se nalazi od 10 do 40 boĉnih grana prvog reda. Na vrhu svake boĉne grane nalaze se pojedinaĉni jednocvetni klasići. Klasići imaju tri pleve, od kojih su dve dobro rezvijene, široke, na vrhu zašiljene i pokrivaju cvet. Treća pleva je upola manja, postavljena je nešto niţe a predstavlja ostatak drugog redukovanog klasića. Klasići su dvocvetni, ali je razvijen samo jedan – vršni cvet. Cvetovi su dvopolni. Plevice su ĉvrste, glatke, sjajne, razliĉitih boja. Proso je fakultativni autogam a stranooplodnja iznosi oko 20%.

Oblici metlice

Klasić

Metlica

Zrno je obavijeno plevicama. Sitno je, loptasto ili ovalno. Masa 1000 zrna se kreće od 5 do 8 g, a hektolitarska masa od 70 do 75 kg. Pleve i plevice uzimaju od 20 do 30% veliĉine zrna. Što je veća masa 1000 zrna, pleviĉavost je manja i obrnuto.

Seme prosa

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

83

Hemijski sastav oljuštenog zrna prosa

Skrob 66% Proteini 15%

Voda 12% Pepeo 1% Celuloza Masti 1% 4%

Šećer 1

%

Proteini prosa sadrţe sledeće amonikoiseline: arginin, triptofan, lizin, tirozin i cistein.

Biološke osobine Vegetacioni period prosa se kreće u proseku oko 80 dana ( od 55 do 115 dana i više). Od setve do pojave klijanaca proĊe od 5 do 36 dana, od nicanja do bokorenja od 10 do 30 dana, od bokorenja do metliĉenja od 16 do 36 dana i od metliĉenja do sazrevanja od 30 do 45 dana. Ima niţu klijavost od ostalih ţita, pa mu je poljska klijavost u proseku 52%. Bokori se kasnije i sporije, zbog ĉega moţe doći do jakog zakorovljenja i ugušivanja useva.

Uslovi uspevanja Odnos prosa prema toploti. – Minimalna temperatura klijanje prosa je od 8 do 10 0C. Klijanci na površini zemljišta se javljaju pri temperaturi od 12 do 15 0C, dok se na negativnoj temperaturi od -2 do -30C klijanci jako oštećuju, a pri mrazevima ispod -30C, klijanci ugibaju. U kasnijim fazama razvoja, proso traţi visoke temperature i to izmeĊu 18 i 240C. Visoke temperature proso podnosi bolje od drugih ţita, zahvaljujući stomaternim ćelijama koje mogu saĉuvati regulacionu sposobnost otpuštanja vlage ĉak pri temperaturi od 38 do 40 0C u toku 48 ĉasova. Odnos prema vlazi. – Proso prema vlazi ima manje zhteve od drugih strnih ţita, osim, kako je već bilo reĉeno, sirka. Za klijanje semena treba 25% vode od mase zrna. Transpiracioni koeficijent je 200 do 250. Proso ima sposobnost da usled nedostatka vlage privremeno zaustavi rast (stanje anabioze) i tada uvrće listove. Nabolje podnosi sušu od nicanja do vlatanja, dok od faze vlatanja do kraja metliĉenja ima najveće potrebe za vlagom. Korenov sistem prosa ima sposobnost da upija vodu i kada je mali sadrţaj vlage u zemljištu. Zato on dobro iskorišćava padavine koje padaju u drugoj polovini leta. Optimalna vlaţnost zemljišta za proso u toku cele vegetacije iznosi od 60 do 80% od poljskog vodnog kapaciteta, pa dobro reaguje na meru navodnjavanja, kada daje visoke prinose. Odnos prema svetlosti.- Proso je biljka kratkog dana. Pri kratkom danu i dugoj noći, skraćuje vreme plodonošenja, obrnuto produţuje vreme plodonošenja. Ako se seja kao postrni usev, period vegetacije se skraćuje za 15 do 20 dana. Ne podnosi zasenjivanje zato u uslovima s velikim brojem oblaĉnih dana daje manje prinose. Odnos prema zemljištu.- Zahteva plodna zemljišta.dobro uspeva na strukturnim zemljištima visoke efektivne plodnosti. Najbolja zemljišta za proso su ĉernozemi, eutriĉni kambisol, crvenice. Kisela zemljišta ne podnosi.

Agrotehnika za proso Plodored. - Zbog sporijeg poĉetnog rasta i razvića, zahteva strukturno zemljište i ĉisto od korova. Stoga su mu najbolji predusevi zrnene i krmne leguminoze kao i neke okopavine. Dobri su predusevi i razorane ledine, pašnjaci, višegodišnje detelinsko travne smese, ako se na vreme pooru i izvrši predsetvena priprema zemljišta. Strnine naroĉito jare, konoplja, kukuruz i ponovljeni usev prosa nisu povoljni predusevi za proso jer njih napadaju iste štetoĉine (kukuruzni moljac). Proso je dobar predusev za skoro sve njivske useve osim za kukuruz i konoplju.

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

84

Obrada zemljišta za proso je ista kao i za kukuruz. MeĊutim, predsetvenoj pripremi zemljišta za proso se mora posvetiti posebna paţnja, jer je zrno prosa sitno te se efikasno moraju uništiti klijanci korova. Gruba priprema zemljišta se obavlja u jesen, poravnanjem grubih grebenova, zaoravanje razora i ravnanjem naora odnosno izravnavanjem mikrodepresija na parceli. Rano u proleće se brananjem zatvara brazda, zatim pred setvu se zemljište dobro usitni plošnim kultivatorima i setvospremaĉima. Đubrenje. – Proso neravnomerno usvaja hranjiva.Do bokorenja usvoji samo 10% od ukupne koliĉine azota dok najveće koliĉine mineralnih hraniva usvoji u periodu od bokorenja do nalivanja zrna (period od 40 do 60 dana). Najveće zahteve prema azotu, kalijumu i kalcijumu ima u fazi metliĉenja a prema fosforu u fazi nalivanja zrna. Pozitivno reaguje na sve vrste Ċubriva. Stajnjak je najbolje uneti pod predusev jer postoji opasnost od zakorovljenja proizvodne površine, osima ako se radi o izuzetno siromašnom zemljištu kada je preporuĉljivo pod proso uneti dobro zgoreli stajnjak u koliĉini od 20 do 40 t/ha. Proseĉne koliĉine mineralnih hranjiva za proso bi trebale iznositi 80-90 kg/ha N, 120-150 kg/ha P205 i 70-90 kg/ha K20. Odnos izmeĊu azota i fosfora treba da je 1:1.5. Raspored unošenja Ċubriva je isti kao kod kukuruza. Setva. - Za setvu se upotrebljava krupno seme promera od 1.75 do 2.0 mm, sa 93% klijavosti i ĉistoće 99%. Seme mora biti dezinfikovano sa preparatima na bazi ţive, kalcijum hlorida ili formalina ( 1 deo 40%-nog formalina na 300 delova vode). Setva se obavlja kada se zemljište zagreje na 12 do 15 0C (kraj aprila i poĉetak maja). Prose se seje širokoredno (25 do 40 cm) , uskoredno (10,12 ili 15 cm) ili u trake (pantljike), pri ĉemu se 2,3 ili 4 reda seju uskoredno, a izmeĊu traka ostaje rastojanje od 45 do 60 cm. Pri uskorednoj setvi potrebno je obezbediti 18 kg/ha semena (200-300 klijavih zrna/m2), a kod širokoredne setve 8-12 kg/ha semena (150-200 klijavih zrna/m2). Širokoredna i setva u trake imaju prednost zbog mogućnosti meĊurednog kultiviranja radi uspešnije borbe protiv korova. U uslovima vlaţne klime ili navodnjavanja, koliĉina semena se povećava na 25 do 30 kg/ha u uskorednoj setvi ili 16 do 18 kg/ha u širokorenoj ili setvi u trake. Pri normalnoj vlaţnost zemljišta, dubina setve iznosi od 2 do 3 cm, a ako je zemljište suvo 3 do 4 cm. Na nedovoljno vlaţnom ali rastresitom zemljištu, posle setve treba izvršiti valjanje rebrastim valjcima.

Usev prosa

Nega useva. - Nega prosa obiĉno poĉinje valjanjem. Valjanjem se povećava priticanje vlage iz donjih slojeva zemljišta u površinski i samim tim stvara povoljnije uslove za uspešno klijanje semena- Valjanje je naroĉito poţeljno u suvim godinama. Valjanjem se pored toga, poravnava površina parcele ĉime se olakšava rad mašina u vreme ţetve. Na jako zbijenim, teškim i vlaţnim zemljištima, valjanje treba izbegavati jer se u suprotnom moţe stvoriti jaka pokorica. Pored valjanje, meĊuredna kultivacija uz ruĉno plevljenje korova je stalna i obavezna mera nege prosa. Nju treba primeniti što ranije, prvi put pliće na 4 do 5 cm, a kasnije na 6 do 8 cm. U suvom ratarenju, meĊuredna kultivacija pored uništavanja korova ima ulogu odrţavanja rastresitog sloja zemljišta, ĉuvanja zemljišne vlage. Ruĉnim plevljenjem se uništavaju korovi unutar reda i u zaštitnoj zoni onda kada herbicidi ne ispolje efikasnost.

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

85

Druga meĊuredna kultivacija se vrši poĉetkom bokorenja u cilju stimulisanja bokorenja, boljeg razvoja korenovog sistema i uništavanja korova. U sliĉaju veće zakorvljenosti, treba izvršiti i treću kultivaciju. Primena herbicida je sliĉna kao kod kukuruza, pri ĉemu se koriste herbicidi sa istom aktivnom materijom. Ţetva. -Zbog neujednaĉenosti sazrevanja zrna, proso se ţanje dvofazno, u vreme kada se srednji deo metlice u fazi druge polovine voštane zrelosti. Tada je vršni deo metlice u punoj zrelosti iako je stablo još zeleno. Najpre se proso pokosi na visini strnjike oko 15 cm, radi što boljeg sušenja pokošenog useva. Usev posejan širokoredno ili u trake, kosi se popreko na pravac redova kako bi pokošena masa legla na strnjiku. Osušeni usev se vrši kombajnom koji ima pick-up ureĊaje radi podizanja otkosa, obiĉno od 3 do 4 dana posle kosidbe.

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

86

Pirinaĉ (Oryza sativa L.) Sinonimi: riţa, perinač,oriz, pilav, riţ, saracensko pšeno; Ruski: рис; Engleski: rice; Francuski: riz; Nemaĉki: Reis Pirinaĉ je jedna od najznaĉajnijih gajenih vrsta biljaka u svetu, jer ga u ishrani koristi stotine miliona ljudi u Aziji, Africi i delu Amerike. Jedna trećina ljudske populacije u svetu se hrani pirinĉem. Svrha proizvodnje pirinĉa je zrno, koje sluţi za ishranu ljudi. Ono je bogato ugljenim hidratima (75 do 85%) i belanĉevinama (5 do 10%). Naroĉito se proizvodi u tropskim krajevima gde predstavlja osnovnu hranu. Osim bogatstva u proteinima, on je lako probavljiv i ne stvara tegobe u ţelucu. Koeficijent iskorišćavanja je veoma visok, ĉak 96 %.

Oryza sativa L.

Koristi se za proizvodnju skroba, griza, vitaminiziranog pirinĉa, raznih pudera, polugotovih ili gotovih jela, poslastiĉarskih preraĊevina, a moţe se koristiti kao dodatak pšeniĉnom brašnu. Fermentacijom iz pirinĉanog brašna, moţe se dobiti glikoza, šećer, etil alkohol (sake), aceton, butilalkhol itd. Tehniĉke boje dobijene od pirinĉa su mnogo bolje od drugih boja za zaštitu drva ili metala od korozije. Slama pirinĉa sluţi kao prostirka za domaće ţivotinje, zatim preradom slame, dobije se najfiniji papir za cigarete. Od pirinĉane slame vrste Oryza glutinosa Beauv., prave se šeširi, sandale, nameštaj i dr. Od pleve se dobija materijal za pakovanje, gas, furfurol, smole, herbicidi, kvalitetna celuloza, sintetiĉka guma. Iz klice i omotaĉa zrna proizvodi se brašno bogato belanĉevinama namenjenim ishrani stoke. Pirinaĉ je veoma rasprostranjen u svetu. Po zasejanim površinama, nalazi se na drugom mestu odmah iza pšenice.

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

87

U bliskoj budućnosti predviĊa se povećanje površina na 14000 ha što ima stvarnih uslova da se ostvari. Proseĉni prinosi su relativno visoki, ali još nije iskorišćena genetska i proizvodna moć pirinĉa i agroekološki uslovi u Makedoniji. U Institutu za pirinaĉ u Koĉanima radi se na stvaranju novih sorti koje u narednim godinama treba da pokaţu svoje prednosti nad postojećim sortimentom.

Poreklo pirinĉa Pirinaĉ se smatra jednom od najstarjih gajenih vrsta u svetu. Poreklom je iz jugoistoĉne Azije, izmeĊu juţne Indije do Kine. U Kini je pirinaĉ gajen pre nekoliko hiljada godina pre naše ere. Najverovatnije praroditeljske forme su divlje vrste pirinĉa naĊene na istoku: Oryza sativa spontanea, Oryza minuta, Oryza latifolia i Oryza officinalis kao i visegodisnji pirinaĉ Oryza perennis Moench.

Poreklo i rasprostranjenost pirinča

U VII veku pirinaĉ su u Egipat preneli Arapi. U Evropu, po jednoj pretpostavci, pirinaĉ je donesen prvo na Balkansko poluostrvo još 323. godine pre naše ere za vreme Aleksandra Makedonskog, sa pohoda u Indiju. U ovom periodu su formirana dva proizvoĊaĉka rejona, jedan u Serezu, a drugi u Koĉanima. Proizvodnja pirinča u svetu u 2002. godini (izvor podataka USDA) Zemlja SAD Vijetnam Tajland Indija Indonezija Brazil Pakistan Filipini Nigerija Kina Mianmar Bangladeš Japan Juţna Koreja Ostali Svet (ukupno)

Površina (ha) 1 300 000 7 300 000 9 920 000 42 000 000 11 500 000 3 150 000 2 000 000 4 100 000 1 650 000 28 000 000 6 200 000 10 900 000 1 700 000 1 040 000 15 820 000 146 540 000

Prinos /t/ha) 7.21 4.25 2.52 2.79 4.47 3.34 2.63 3.11 2.12 6.29 2.90 3.58 6.63 6.76 2.09 3.87

Proizvodnja (t) 6 460 000 20 500 000 16 500 000 78 000 000 32 500 000 7 150 000 3 500 000 8 300 000 2 100 000 123 000 000 10 440 000 26 000 000 8 200 000 5 200 000 33 120 000 380 930 000

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

88

Po drugoj pretpostavci, pirinaĉ je u Evropu donet znatno kasnije i to krajem XIV i poĉetkom XV veka. Prema jednima, prvo su ga Turci doneli na Balkan i raširio se po dolinama reka Dunava i Tise ( u Vojvodini), reke Morave oko Niša., Svetozareva i Ćuprije, dok se u Makedoniji gajio na celoj teritoriji. Prema drugim, prvi put pirinaĉ je donesen u Španiju odakle su ga Mavari raširili na Apeninsko, a zatim naBalkansko poluostrvo. U Americi (SAD) prvi put se pirinaĉ gaji u Charlestonu 1685. godine, a zatim se proširio po skoro celoj Americi. Pirinaĉ je kultura koja se gaji na svim kontinentima do 480 severne i juţne geografske širine. Dobri prinosi dobiju se kako u vlaţnim tropskim predelima tako i u rejonima, sa umerenom klimom, od primorskih ravnica do terasastih pirinaĉnih polja na 1500 m nadmorske visine. U svim rejonima vaţan uslov gajenja je mogućnost formiranja vodenog sloja u pirinaĉnom polju. Iz ovog proizlazi da je vaţan ĉinilac za proizvodnju pirinĉa prisustvo ĉiste vode.

Botaniĉka klasifikacija Gajeni pirinaĉ (Oryza sativa L.) pripada porodici Poaceae, rod Oryza. U ovom rodu poznate su 23 vrste, od kojih je gajeni samo Oryza sativa L. Prema sovjetskoj klasifikaciji (Guščin, 1934, koju je dopunio Piacco, 1936), gajeni pirinaĉ je podeljen u dve osnovne podvrste: 1) Sitnozrnasti pirinaĉ (Oryza sativa ssp. brevis Gust.) ĉija su zrna kraća od 4 mm. S obzirom na to da je njegova rasprostranjenost ograniĉena onnema neki veći privredni znaĉaj. Gaji se na ograniĉenim površinama u Indiji, Kini i Fi1ipinima; 2) Obiĉni pirinaĉ (Oryza sativa ssp. communis Gust). Zrna ove podvrste su krupnija i dostiţu duţinu od 4-7 mm, pa i više. Obiĉan pirinaĉ je rasprostranjen u svim pirinaĉnim proizvoĊaĉkim rejonima i ima veliki privredni znaĉaj; Podvrsta obiĉnog pirinĉa je podeljena u dve grane na osnovu nekih osobina zrna: a) Indijska (proles indica) ĉija su zrna dugaĉka i uska sa odnosom duţine prema širini 3 : 1 do 3,5 : 1. Plevice su malo maljave i najĉešće bez osja; b) Kinesko-japanska (proles sino-japonica). Zrna su kratka, široka i debela na popreĉnom preseku okrugla. Odnos duţine prema širini zrna iznosi 1,4 : 1 do 2,9 ,: 1. Plevice su jako maljave. Ima formi sa svim stepenima obraslosti osjem. Pirinaĉ ove grane ima veći privredni znaĉaj dok Indijske i veću rasprostranjenost. U svakoj podvrsti pored grane ima jos i tipova i to: tip glutinosa Beauv i tip utilissima Körn. Prvi tip se kod kuvanja raskuvava u gustu lepljivu masu kao testo. Malo ima rasprostranjenih sorata ovog tipa. Najviše ih ima u Japanu i to naroĉito za proizvodnju špiritusa. Drugi tip ne sadrţi tako mnogo lepka i zrno pri kuvanju ostaje celo. U sistematicl pirinĉa postoje odlike (varijeteti) sa odreĊerim osobinama. Najvaţniji odlike su: italica Alef., erythoceros Körn subjanthoceros Bresches , dichroa Bat., vulgarils Körn i amaura Alef . U svetu postoji veoma mnogo sorata. Samo u Kini je poznato više od 10000 koje se razlikuju po veliĉini, boji, obliku zrna, boji i maljavosti plevica, prisustvu osja. Na Filipinima je poznato preko 3500 sorata, u Japanu Javi i Indokini preko 1000 sorata itd. Ovako veliki broj sorata objašnjava se, osobinama pirinĉa da na najmanje promene spoljašnje sredine reaguje promenom u morfologiji organa, kvalitetu i dr. OdreĊivanje i raspoznavanje sorata i varijeteta, uglavnorn se vrši prema tipu metlice, boji i krupnoći zrna, boji oljuštenog zrna, osju, brašnjavosti , apsolutnoj masi zrna i procentu plevica. Prema reţimu navodnjavanja, sorte su podeljene u tri grupe: 1. sorte za neprekidno navodnjavanje, 2. sorte za povremeno navodnjavanje i 3. sorte bez navodnjavanja. U treću grupu sorata spada suvi planinski pirinac Oryza montana. Pored toga što se ovaj pirinaĉ ne navodnjava u oblasti gde se gaji, u toku vegetacije pada 1000-1500 mm vodenog taloga. S obzirom na to da ovakvih rejona u svetu ima malo i njegova rasprostranjenost je mala. Ove sorte su niskoprinosne, ali se navodnjavanjem moţe povećati njihov prinos. Prema kvalitetu ove sorte su grupisane u tri grupe: 1. Obiĉni pirinaĉ (sorte “maratelli”, “monticelli” i Br.69). 2. Kvalitetni pirinaĉ (sorta “san domenico”). 3. Veoma kvalitetni pirinaĉ (sorte “baldo” i “arborio” bijanko”) .

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

89

Morfološke osobine Koren je ţiliĉast, u vidu brade. Zrno niĉe jednim korenĉićem. Glavna masa korena se razvija iz ĉvora bokorenja. Pirinaĉ, formira i vazdušne korene koji su kraći od istih kod drugilh ţita. U korenu nalaze se vazdušni kanali koji su povezani sa rukavcem lista, što omogućava pirinĉu razviće u vodenom sloju. Preko, ovih kanala stabla prenosi osloboĊeni kiseonik u procesu fotosinteze do korena. Glavna masa korena se razvija na dubini od 1020 cm.

Korenov sistem pirinča

Adventivni korenovi

Poprečni presek korena pirinča

Stablo je cilindriĉnog oblika, podeljeno na 8-10 ĉlanaka (internodija). Donji ĉlanci su kraći i šuplji, a gornji duţi i ispunjeni parenhimom.. Pred fazu bokorenja porast nadzemnog dela je brz, vreme bokorenja sporiji, dok posle toga poĉinje ubrzani porast koji traje do faze metliĉenja, a zatim se porast zaustavlja. Visina stabla je od 50-170 cm. Ranostasne sorte imaju kraće stablo. Sorte sa izrazito virsokim stablom lako poleţu i nisu pogodne za mehanizovanu ţetvu. Kolenca (nodi) su iste boje kao i stablo, ali ima varijeteta gde su ljubiĉasta do crna. Internodije mogu biti svetlozelene, tamnozelene i crvenkaste. Pirinaĉ se bokori kao ostale ţitarice. Razvija dva do tri stabla. Kod nekih formi izbijaju boĉna stabla iz sredine glavnog stabla, koje mogu obrazovati metlicu i plod.

GraĎa stabla pirinča

Poprečni presek stabla pirinča

List pirinĉa je izduţen, sa paralelnom nervaturom, sastavljen iz rukavca i liske. Lisni rukavac ima osobinu da se jako izduţava i da iznosi lisku nad površinu vodenog sloja. Listovi glavnog stabla su duţi nego oni kod bokora. Jeziĉak kod gajenih formi pirinĉa je trouglast i podeljen po celoj duţini. Rošĉići su srpasti. Listovi su zeleni, ali mogu biti i svetlozeleni, crvenkasti, tamnoljubiĉasti, na ivicama tamnije obojeni.

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

90

GraĎa lista pirinča

Roščići (ušle) kod lista pirinča

Cvast je metlica. Sastavljena je iz glavne drške, koja predstavlja produţetak stabla, podeljena na ĉlanke. Iz ĉlanaka izbijaju po jedna ili nekoliko primarnih granĉica. Metlice mogu biti razgranate kada formiraju primarne i sekundarne granĉice. Na ovim granĉicama razvijaju se jednocvetni klasići. Metlica poĉinje da se obrazuje još u najranijim fazama rasta biljke, onda kada poĉinje diferencijacija zaĉetka metlice na konusu rasta. Met1ica moţe biti razliĉitog oblika: uspravna i rastresita, uspravna i zbijena, povijena i rastresita i na kraju povijena i zbijena. Duţina metlice je obiĉno 15-30 cm. Cvet nosi muške i ţenske polne organe. Pleve su jako atrofirane. Plevice su srasle sa zrnom i manje ili više, maljave. Za razliku od drugih ţita pirinaĉ ima šest prašnika, grupisanih u dve grupe po tri. Kod osjatih formi, osje izbija iz donje plevice. Po boji plevice mogu biti slamastoţute, crvenkaste, mrke, ljubiĉaste, crne i1i dvobojne. Pirinaĉ je tipiĉno samooplodna biljka i cveta sa slabootvorenim cvetovima u podnevnim ĉasovima. Stranooplodnja je vrlo retka.

Cvast (metlica) pirinča

Klasić i graĎa klasića pirinča

Zrno u botaniĉkom smislu je plod caryopsis. Posle vršidbe ostaje zajedno sa plevicama i zove se krupa (arpa). Zrno je eliptiĉnog oblika, ali postoje i forme sa izduţenim i sferiĉnim zrnom kao i varijeteti sa uskim ili dugim zrnom. Procenat plevica kreće se od 18 do 40% . Dobre sorte su sa oko 20% plevica. Plevice i zrna su izbrazdani. Sa spoljašnje strane ima pet rebara sa unutrašnje tri. Što su brazde vise izraţene time su gubici pri obradi zrna veći. Zrno je sastavljeno iz omotaĉa, endosperma i klice. Kod ljuštenja zrna, otpada omotaĉ i klica. Na endosperm otpada 65-70%, na klicu od 2 do 2,5% od mase zrna a ostalo na omotaĉ zrna. U hemijskom sastavu najveći procenat ĉini skrob (kod nekih sorata i do 80%), zatim sirovi proteini 710%, sirova ulja 2-8%. Apsolutna masa zrna je 29-38 grama, dok je hektolitarska 45-59 kg. Odnos zrna prema slami iznosi oko 1 : 0,8.

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

91

Zrno i delovi graĎa zrna pirinča

Različite boje i oblici zrna pirinča Japanski pirinaĉ

Kineski slatki pirinaĉ

Himalajski crveni pirinaĉ

Duguljasti smeĊi pirinaĉ

Butanski crveni pirinaĉ

Japanski crni pirinaĉ

Beli pirinaĉ

Španski pirinaĉ

Biološke osobine U toku razvoja pirinaĉ prolazi kroz nekoliko faza: klijanje, nicanje, bokorenje, porast u stabla, metliĉenje, cvetanje i oplodnja, formiranje, nalivanje i sazrevanje. Za normalan tok svih faza potrebni su odreĊeni temperaturni uslovi i vlaga . Nicanje. - Seme koje se posle setve naĊe u vodenom sloju poĉinje nicati za 6-8 dana u aerobnim ili anaerobnim uslovima. U ovakvim uslovima zrno prima vlagu, klica pušta enzime koji razlaţu skrob iz endosperma. Za normamo bokorenje pirinĉa potrebno je sunĉano vreme bez oblaka i padavina. Duboki vodeni sloj ili suho zemljište zadrţavaju bokorenje. Bokorenje se najbolje odvija kada je zemljište dobro snabdeveno vlagom ili ima vodenog sloja od 2 crn visine. Bokorenje poĉinje nakon 25 do 30 dana posle nicanja. U poĉetku proces teĉe sporo, a zatim brţe, kada se uvećava broj vlati u bokoru, pa se ponovo usporava. Krajem bokorenja, kada su formirane 2 do 3 sekundarna stabla, povećava se sloj vode kako bi se suzbila pojava drugih sekundarnih stabala.. Sekundarna stabla u većini sluĉajeva ostaju neproduktivne. Zapravo, 50-60% ukupnog prinosa dobija iz metlice glavnog stabla. U fazi porasta u stablo (vlatanje) pored naglog uvećanja nadzemne mase prolaze i najvaţnije faze organogeneze, odnosno formiranja cveta i cvetnih organa u metlici. Najvaţnije etape organogeneze kod pirinĉa su od pete do sedme. Klijanje i nicanje pirinča Peta etapa odlikuje se diferencijacijom segmenata na konusu rasta koji predstavljaju prašnike i tuĉak.

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

92

Dinamika rasta i razvoja pirinča

U šestoj etapi dešava se diferencijacija u sporogenom tkivu i zaĉetak tuĉka, dok u sedmoj etapi zajedno sa narastanjem cvetnih organa, po duţini raste i stubić tuĉka kao prašniĉke niti. Sa izlaskom metlice iz poslednjeg rukavca nastaje faza metliĉenja, odmah iza toga faza cvetanja i oplodnje. Zasušivanje pirinaĉnog polja u fazi cvetanja, zatim padavine, magle, jak vetar prouzrokuju formiranje praznih klasića u metlici. Kad polen padne na ţig tuĉka posle 2 do 3, minuta nastaje oplodnja, koja se završava za 8 do 24 ĉasa. Masovno se cvetovi otvaraju u podnevnim ĉasovima. Od otvaranja do zatvaranja cvetova, obiĉno je potrebno jedan ĉas, dok se otvaranje svih cvetova u metlici odvija za oko 5 do 7 dana. Posle oplodnje nastaje formiranje i nalivanje zrna (mleĉno stanje). Posle formiranja i nalivanja zrna, nastaje faza zrelosti, koja je podeljena na dve podfaze: voštanu i punu zrelost. Prelazak iz jedne u drugu zrelost je postupan, a uobiĉajena faza nalivanja i zrelosti traje od 37 do 42 dana. Zbog velike plastiĉnosti vegetacija pirinĉa moţe da traje od 60 do 300 dana.

Uslovi uspevanja Odnos prema toploti. –Pirinĉu je potrebno više toplote od ostalih ţita. Za nicanje je potrebna minimalna temperatura od 10-120C,optimalna 25do 30, dok je maksimalna 38-400C. Kod niţih temperatura od 100C, dolazi do truljenja zrna i mladih biljĉica. Visoke temperature od 400C, su takoĊe štetne pri nicanju, mlade biljke ne rastu ili se jako izduţuju,a pri njihovom duţem delovanju ugibaju. Bokorenje normalno protiĉe na proseĉnoj temperaturi od 200C. Oblaĉno vreme i kiša smanjuju broj vlati u bokoru, stablo ostaje tanje lako poleţu. Visoke temperature u zoni ĉvora bokorenja izazivaju ubrzanje organogenetskog razvitka, dovode do brzog obrazovanja metlice sa znatno manjim brojem cvetova. Rast stabla odvija se na temperaturi od 30 do 350C kada se fomiraju i rasplodni organi u metlici. Optimalna temperatura za cvetanje je 25-300C, minimalna 13 do 15, maksimalna od 400C. Pri dejstvu visokih temperatura u vreme otvaranja cvetova dolazi do sušenja prašnika i polenov prah se ne moţe odvojiti. Kod niţih temperatra od 200C prašne kesice se ne raspucavaju. Duţina zrelosti zavisi od temperature vazduha i zemljišta. Kod niţih temperatura od 16 do 170C zrioba, se usporava, zrno dobro ne sazri pa ostaje šturo. Optima1na temperatura za odvijanje faze zrelosti je 26 do 300C. Potreba pirinĉa u toploti izraţena u temperaturnoj sumi u toku vegetacije je razliĉita i zavisi od sorte i duţine vegetacije. Suma temperatura za pirinaĉ se u globalu kreće u rasponu od 2400 do 4500 0C Za uspešno gajenje pirinĉa, srednja dnevna temperatura u vegetaciji treba da bude iznad 200C. Odnos prema vodi. - Pirinaĉ zahteva mnogo više vode nego ostala ţita i drugaĉiji reţim navodnjavanja. U toku vegetacije zahteva redovno i neprekidno navodnjavanje, pored toga što postoje sorte koje se sa uspehom razvijaju sa periodiĉnim navodnjavanjem ili takve koje se navodnjavaju kao povrtarski usevi. Potrebne koliĉine vode u toku vegetacije kreću se od 18 000 do 26 000 m3/ha. MeĊutim, utrošak vode u razliĉitim zemljama i podruĉjima je razIiĉit i zavisi od sorte, klimatskih uslova kvaliteta kanalske mreţe. U Italiji gde postoji dobra kanalska mreţa troši se proseĉno 15 000 m3/ha, dok u Makedoniji potrošnja vode dostiţe od 40 000 do 50

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

93

000 m3/ha. Tako velike koliĉine vode nisu potrebne samoj biljci, jer ako se posmatra njen transpiracioni koeficijenat 395 do 1100, vidi se da pirinaĉ ne troši mnogo vode. Pirinaĉ daje najveće prinose kada se gaji na zemljištu sa vlaţnošću od 70 od 80% od punog poljskog vodnog kapaciteta. Ipak u svetu se oko 90% od ukupne površine pirinaĉ gaji sa stalnim vodenim slojem od 10 do 20 cm. Vodeni sloje se koristi i kao mera u borbi protiv korova, u smanjenju temperaturnih amplituda kao i zbog ranije setve. Sasvim je pogrešno mišljenje da je pirinaĉ biljke vlaţne klime jer je dokazano da veća vlaţnost vazduha od 70-80% samo smanjuje transpiraciju, a s tim i mogućnost visokih prinosa. U proizvodnji pirinĉa vaţan je kvalitet vode. Najboljom vodom za navodnjavanje, smatra se reĉna ili jezerska, ĉista bez štetnih soli. Naroĉito je dobra potoĉna voda bogata kiseonikom, ako je meka i ne jako hladna.

Pirinčana polja

Odnos prema svetlosti. -Pirinaĉ je biljka kratkog dana. Za prelazak u svetlosni stadijum, neophodna je produţena noćna tama. Svelosni stadijum prolazi od nicanja do poĉetka bokorenja, odnosno kod pojave 4 do 5 listova. Optimalna je duţina dana od 12 ĉasova. Normalni prolazak svetlosnog stadijuma skraćuje vegetaciju i povećava broj klasića u metlici.

Pirinač pod neprekidnim navodnjavanjem

Odnos prema zemljištu. –Pirinaĉ ne postavlja posebne zahteve prema zem1jištu. Pogresno je smatrati da je to usev blatnih zemljišta. Najbolja su strukturna, aerisana i nezablaćena zemljišta, bogata humusom. Posebno su dobra deluvijalna i aluvijalna zemljišta u blizini ili pored reke. Suviše laka i propustljiva zemljišta su loša zbog velike potrošnje vode. Sa dugogodišnjim gajenjem pirinĉa na odredenim tipovima zem1jišta ona su u manjem ili većem stepenu antropogenizirana, tako da su stvorena zasebna antropogena zemljišta -rizosoli.

Agrotehnika za pirinaĉ Plodored.- Gajenje pirinĉa u monoprodukciji kao i kod drugih useva, ima negativne posledice. Usled dugogodišnjeg gajenja pirinĉa na istom zemljištu šire se korovi iz rodova Cyprus i Ciperus, zemljište se zakiseljava i zabaruje. U tom sluĉaju slabi mikrobiološka aktivnost, smanjuje se razlaganje organskih materija u zemljištu, dok sa druge ishrane usled jednostranog iskorišćavanja hranljivih materija zemljište znatno osiromašuje. Zbog ovih štetnih pojava pirinaĉ treba ukljuĉiti u plodored sa usevima koje pomaţu obnavljanje plodnosti zemljišta i normalizaciju vazdušnog i vodng reţima.

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

94

Kao dobre pretkulture pokazale su se višegodišnje i jednogodišnje leguminoze, travne smese, povrtarski usevi i okopavine. UvoĊenje u plodored zrnastih leguminoza sa pirinĉem smatra se najboljim naĉinom povećanja prinosa. Okopavine su vrlo dobri predusevi zbog uništavanja korova i aeracije zemljišta. Kod izbora plodoreda treba se voditi raĉuna da pirinaĉ bude ukljuĉen na 55 do 70% u plodorednih polja. Obrada zemljista. -Obrada zemljišta ne razlikuje se od one za ostala strna ţita. Duboko oranje na 20 do 30 cm dubine izvodi se u jesen. Duboko oranje nije znaĉajno zbog konzervacije vlage, s obzirom da se pirinaĉ navodnjava, već zbog aeracije površinskog sloja, borbe protiv korova, poboljšanja fiziĉkih, hemijskih i mikrobioloških osobina zemljišta i brţeg razlaganja organskih ostataka. Jesenje duboko oranje omogućuje pravovremenu pravilnu i uspešniju Oranje za riţu prolećnu pripremu pirinĉanih polja.

Vodena površina u pirinčanom polju

Zapreţna obrada pirinčanog polja

U proleće se vrši predsetvena obrada zemljišta, plitko oranje, (ukoliko je potrebno) tanjiranje, kultiviranje i brananje. Zadnja operacija predsetvene pripreme vrši se na 2 do 3 dana pre setve. Ukoliko nije izvršeno jesenje duboko oranje, onda se u prolece, što ranije, ore. U poslednje vreme, kako bi se manje ulazilo u pirinĉana polja, konstruisane su mašine koje odjednom oru, ravnaju, kultiviraju, Ċubre, seju i tretiraju herbicidom. Izgradnja pirinĉanog polja. -MeĊu najvaţnije agrotehniĉke radove spada izgradnja pirinaĉnog polja. Prvo se grade nasipi 50 do 60 cm visoki, isto toliko široki u osnovi i 20 do 30 cm u gornjem delu. Pirinĉane parcele se grade popreĉno na nagib terena. Parcele su dugaĉke do 500 do 1500 m, široke 120 do 250 m u zavisnosti od terena. Nasipi se grade ruĉno ili mašinski odnosno ruĉno i mašinski. U isto vreme, vrši se nivelacija parcela koje moraju biti idealno ravne. Ravnanje se obavlja ruĉno, zapregom ili mašinama ravnjaĉima. Ovako pripremljeno prinĉano polje omogućuje pravilan raspored semena, jednovremeno nicanje, dobro ukorenjavanje, usev manje poleţe i manji je utrošak vode. Sa izgradnjom pirinĉanog polja, gradi se mreţa kanala za navodnjavanje (razvodni, deoniĉni i skupljaĉki kanali). Poloţaj i nivelacija parcela kao i kanalske mreţe treba da omogućavaju brzo navodnjavanje površina, odrţavanje potrebnog nivoa vode kao i njeno brzo ispuštanje iz parcela.

Ručna i zapreţna predsetvena priprema u pirinčanom polju

Đubrenje. -Jedan od vaţnijih uslova za visoku i stabilnu proizvodnju pirinĉa je pravilno i pravovremeno Ċubrenje. Efekat Ċubrenja je veći za razliku od ostaih useva koje se navodnjavaju. Pirinaĉ za formiranje 100 kg zrna i odgovarajuće koliĉine slame troši 2,4 kg azota, 1,2 kg fosfora i 3,1 kg kalijuma.

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

95

Azotna Ċubriva uvek pokazuju pozitivan uticaj na prinos. Najbolji oblici azotnih Ċubriva su amonijum sulfat i kalcijum cijanamid i to u koliĉini od 80-120 kg/ha azota. Amonijumski azot ulazi u apsorpcioni kompleks zemljišta gde se zadrţava i pirinaĉ ga moze duţe vreme usvajati. Fosforna Ċubriva sama ne pokazuju snaţan uticaj na povećanje prinosa a1i zajednici sa azotnim, utiĉu povoljno. Preporucuje se 50 do 150 kg/ha P2O5. Kalijum kao hranivo je znaĉajan za pirinaĉ. Kalijumova kao i fosforna Ċubriva najveći efekat postiţu kada se upotrebljavaju u kombinaciji sa azotnim u koliĉini od 80-120 kg/ha K2O u obliku kalijumovog hlorida. Đubrenje pirinĉa organskim Ċubrivima ima pozitivan uĉinak na prinos pirinĉa, pogotova ako se gaji u monoprodukciji. Đubrenjem sa 30-40 t/ha stajnjaka moguće je udvostruĉenje prinosa. Uslov za to je Ċubrenje stajnjakom u jesen. Za zelenišno Ċubrenje se koriste zimski meĊuusevi, koji se zaoravaju u jesen. Dobre rezultate je pokazalo zaoravanje inkarnatke. Ipak, najuspešnija je kombinacija organskih i mineralnih Ċubriva. Preporuĉuju se koliĉine od 15 do 20 t/ha stajnjaka u jesen, 40-60 kg/ha azota i 50-80 kg/ha P2O5 u proleće. Kod Ċubrenja sa mineralnim Ċubrivima, cela koliĉina fosfora i kalijuma i 1/2 azota unose se pre setve i zaorava se na dubinu od 6 do 10 cm dok se druga polovina azota daje u prihranjivanju. Najbolje je da se prihranjuje dva puta i to prvo prihranjivanje u poĉetku bokorenja a drugo u fazi vlatanja. Kod svakog prihranjivanja vodeni sloj se dovodi do 2 do 5 cm visine, zatim se pirinĉana polja zatvaraju i rastura Ċubrivo. Posle razlaganja Ċubriva, pušta se voda do neophodnog nivoa. Setva. - Semenski materijal ne sme da sadrţi oljuštena zma i zrna ostećenih plevica. On treba da se ĉuva u skladištima namenjenim za ĉuvanje semena. Pre setve, dobro je semenski materijal izneti na sunce i provetriti. Ova mera povećava prinos za 10-15%. Za razliku od drugih ţita, seme pirinĉa se pre setve nakvasi, kako bi moglo kasnije u vodi potonuti i pasti na zemlju. Setva se u evropskim uslovima obavlja od sredine aprila do sredine maja. Ranija setva, kod niţih temperatura zemljišta i vode dovodi do uginuća semena, dok kasnija oteţava normalan završetak vegetacije i smanjuje prinos. Koliĉina semena se kreće od 160 do 240 kg/ha, to jest 600 do 650 klijavih zrna/m2. U retkom usevu javlja se jako bokorenje pri ĉemu veliki broj metlice ostaje nedozreo sa šturim zrnima. Vrlo gusti usevi ĉešće poleţe i strada od bolesti, što opet onemogućuje normalan razvitak zrna, smanjuje prinos i kvalitet. Setva pirinĉa se izvodi ruĉno (omaške), avionom, sejalicama u redove na suvoj parceli. Ruĉna setva se izvodi tako da se najpre polja potapaju vodom, zatim se voda muti i nakon toga obavlja setva. Pirinĉana polja se zatvaraju nekoliko dana i za to vreme usled taloţenja sitnih zemljišnih ĉestica iz mutne vode, dolazi do pokrivanja semena pirinĉa. Nakon toga, voda se ispušta iz pirinĉanog polja da se zemljište zagreje što ubrzava proces nicanja.

. Ručna setva

Setva pirinča avionom

Setva pirinča helikopterom

Avionska setva se vrši u vodenom sloju od 3 do 5 cm. Koliĉina semena se povećava za 12 do 15% jer veliki deo semena pada na bankove i kanale. Kod setve sa klijalim semenom, setvena norma se povećava za 20%. Ovaj naĉin sertve je vrlo brz, i za jedan dan mogu se zasejati 150 do 160 ha što omogućava setvu pirinĉa u najoptimalnijem roku. Setva u redove se vrši sejalicama na suvo zemljište. Ova setva ima dosta prednosti i daje vrlo dobre rezultate. Osnovni uslov je dobra priprema zemljišta koja mora omogućiti ravnomernu setvu. Preporuĉuje se meĊuredno rastojanje na 20 do 30 cm. Dubina setve je 1 do 2 cm što omogućava dobro ukorenjavanje i razvitak biljaka, otpornije su na poleganje, a vetar ih teško ĉupa.

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

96

Mašinska setva moţe se izvesti i unakrsno što daje bolji raspored semena, rezultati su bolji, ali je znatno skuplja. RasaĊivanje se vrši pomoću rasada iz leja. Rasad se proizvodi u posebnim lejama. Kad pirinaĉ u lejama dostigne visinu od 12 do 14 cm, ĉupa se tako da na korenu ostaje stajnjak, pa se po 2 do 3 biljke rasaĊuje ruĉno u unapred odreĊena i dobro potopljena pirinĉana polja vodom. RasaĊivanje se vrši u redove, sa 20 do 25 cm meĊurednog rastojanja i 12 do 15 cm u redu. Ovaj naĉin je rasprostranjen u azijskim zemljama pa i u nekim evropskim. RasaĊivanje se moţe izvesti znatno kasnije u junu ili poĉetkom jula. RasaĊeni pirinaĉ sazreva ranije za 2 do3 nedelje a štedi se semenski materijal.

Mašinska setva pirinča u suvo zemljište

PresaĎivanje pirinča

Nega useva. - Jedna od osnovnih mea nege pirinĉa je navodnjavanje.Oblici navodnjavanja se moţe grupisati u tri grupe: 1. Neprekidno navodnjavanje sa vodenim slojem od setve do ţetve. Voda se smanjuje na 3 do 4 cm u fazi nicanja za bolji priliv vazduha i ukorenjavanje biljaka. Voda se ispušta u sluĉaju pojave algi i u vreme nicanja, kada se zemljište zasušuje na 2 do3 dana. Ovo je u svetu najrašireniji naĉin navodnjavanja pirinĉanih polja. 2. Periodiĉnim navodnjavanjem se voda pušta u pirinĉana polja odmah posle setve u sloju od 10 cm. Posle nicanja, odnosno posle pojave prvih listića, voda se ispušta i površina zasušuje. Posle potpunog nicanja vodeni sloj se odrţava na 3/4 visine biljaka. U fazi bokorenja voda se ispušta na 3 do 4 dana. Tada se vrši prihranjivanje, a zatim podiţe nivo vode na 15 do 20 cm, koji se odrţava do poĉetka voštane zrelosti. Do kraja voštane zrelosti, iz pirinĉanih polja se polako ispušta voda i do pune zrelosti ostaju bez vode 3. Navodnjavanje bez vodenog sloja. U ovom sluĉaju vlaţnost zemljišta se mora odrţavati na oko 85% punog vodnog kapaciteta. Od faze bokorenja do faze mleĉnog stanja, pirinaĉ se navodnjava svakih 5 do 6 dana. Ovim naĉinom navodnjavanja štede se velike koliĉine vode i nije potrebna naroĉita priprema piranĉanih polja. Borba protiv korova. -Vrlo znaĉajna agrotehniĉka mera u proizvodnji pirinĉa je borba protiv korova od ĉije efikasnostli u velikoj meri zavisi obezbeĊenje visokih prinosa.

Scirpus sp.

Cyperus sp.

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

97

U pirinĉanim poljima najrasprostranjeniji su korovi Echinochloa sp., Scirpus sp., i Cyperus sp. Korovi se mogu suzbijati reţimom navodnjavanja kada se neki korovi potpuno uništavaju dok se drugi vrlo uspešno razvijaju. Ruĉno plevljenje je vrlo efikasna mera. Dva plevljenja koja se izvode, jedno posle nicanja, a pred ukorenjavanje korova i drugo pred poĉetak bokorenja pirinĉa, daju dobre rezultate. MeĊutim, ruĉno plevljenje je skupa mera nege jer traţi mnogo radne snage. Najbolja zaštita, od korova je hemijsko suzbijanje. Za suzbijanje korova iz porodice Echinocloa sp. koriste se herbicidi stam F-34, jondax 60-DF, orizan E-35, ordram E-6 i ordram G, dok za korove iz porodice Scirpus sp., i Cyperus sp. herbicidi basagran, tripon, facet, kojii daju odliĉne rezultate. Naĉin primene ovih herbicida je sa traktorskim prskalicama ili avionom. Avionska primena ima prednost jer je pravovremena i brza, sa većim efektom, bez fiziĉkih oštećenja useva. U borbi protiv algi upotrebljava se bakarni sulfat (plavi kamen , modra galica) ili brestan, ili se ruĉno skupljaju alge sa parcele. Ţetva. - Ţetva pirinĉa se izvodi u jesen kada su uslovi znatno lošiji nego kod ţetve većine ţita. Jesen je obiĉno kišovita pa teţe dolazi do prosušivanja površina, tako da pirinĉana polja ostaju blatnjava. Ĉesto dolazi do poleganja useva što povećava vlaţnost slame (od 65 do 75%) i zrna (od 20 do 24%) te je ţetva jako oteţana. Pre ţetve, parcelu treba osušiti tako da se voda polako ispušta u odvodne kanale. Kod brzog ispuštanja vode, dolazi do poleganja pirinĉa. Nasipi oko parcele moraju da se oĉiste radi boljeg strujanja vazduha kroz parcelu što dovodi do lakšeg sušenja površine. Merkantilni pirinaĉ se ţanje kad je 80%, a semenski kada je 90 do 95 % zrna u punoj zrelosti. Kod ranije ţetve zrno je slabijeg kvaliteta i prinos je manji, dok pri kasnijoj, usev ĉešće poleţe, rastur zrna je veći a uslovi ţetve teţi. Ţetva se izvodi ruĉno ili mašinski. Ruĉna ţetva se izvodi srpom ili kosom a mašinska ţetelicom ili kombajnom. Ruĉna ţetva se primenjuje na malim parcelama a na velikim Kombajniranje pirinča kombajniranjem. Kod ruĉne ţetve snopovi se ostavljaju na nasipima da se prosuše ili se pri jako lošem vremenu skupljaju u krstine van parcele, a zatim se nose i vršu. Kod kombajniranja je vaţna dobra regulacija kombajna da bi se izbeglo oštećenje plevica i lom zrna. Ostećena zrna se kasnije teţe skladište i ĉuvaju. Zbog veće vlaţnosti zrna, kod ţetve preko 13-14%, potrebno je dodatno sušenje. Poţnjeveno zrno sa normalnom vlaţnošću skladišti se u posebne magacine ili silose.

Ručna ţetva pirinča

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

98

Mlatilica (odvajanje semena pirinča sa metlice)

Ţetva pirinča kombajnom

Najvaţnije bolesti pirinča Rhyzoctonia solani

Xanthomonas campestris

Gibberala fujkuroi

Puccinia graminis f.oryzae

Cercospora janseana

Bipolaris oryzae

Ustilago oryzae

Pyrucularia grisea

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

99

Navaţniji štetnici pirinča Apus cancriformis

Scirpophaga incertuas

Oebalus pugnax

Chilo plejedullus

Lissorhoptrus oryzophilus

Spodoptera frugiperda

Blissus leucopterus

Schizaphis graminum

Cnaphlocrasis medinalis

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

100

Heljda (Fagopyrum esculentum Moench.) Sinonimi: ajda, eljda, elda, elja, jeljda, hajdinje, cigančica; Ruski: гречиха; Еngleski: buchweat; Francuski: ble noir, ble saracin; Nemaĉki: Buchweizen, Heidenkorn. Heljda se gaji zbog plodova orašĉića (carcerulus) koji se prekrupljeni ili oljušteni troše kao ljudska hrana za spravljanje kaše (nadev u ćurkama, punjenoj paprici ili sarmi umesto riţe), hleb, kolaĉe itd. Plod je bogat hranljivim materijama. Pored toga sadrţi neka jedinjenja veoma korisna za ĉoveka, kao što su fosforna, kalcijumova, bakarna i gvoţĊena.U njemu se nalaze limunska, jabuĉna i okslana kiselina koje povoljno utiĉu na varenje. Belanĉevine heljdinog zrna se sastoje uglavnom od globulina i glutenina, dva je puta više vitamina B i B2 nego u prosenom zrnu. Ostaci pri preradi heljde u krupu dobra su koncntrovana stoĉna hrana. Heljdina slama sluţi za ishranu stoke i kao prostirka. Pepeo od slame i omotaĉa zrna sadrţi kalcijum karbonat, te se iz njega dobija potaša ili se iskorišćava za Ċubrenje.

Fagopyrum esculentum Moench.

Heljda je znaĉajna kao medonosna biljka. Pored toga ona ima veliki agrotehniĉki znaĉaj jer je dobar predusev za strna ţita, a odlikuje se kratkom vegetacijom, te se vrlo ĉesto gaji kao postrni ili naknadni usev. U SAD se nakon pĉelinje paše, heljda zaorava za zelenišno Ċubrenje. Njena glavna privredna vrednost je kratka vegetacija, pa moţe dati prinos i u takvim geografskim širinama i nadmorskim visinama gde drugi usevi to ne mogu.

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

101

Prosečan hemijski sastav ploda heljde BEM 61%

Voda 11%

Proteini 13%

Pepeo 2%

Celuloza 10%

Masti 3%

Poreklo heljde Heljda je poreklom iz brdskih podruĉja srednje i severoistoĉne Azije (gorske doline Pendţaba i zapadnog Tibeta i u Poamurju . Samonikle vrste mogu se naći i danas u Kini (Himalaji) do visine od 4 500 m, a u Sibiru, na Dalekom istoku sreće se kao korov duţ puteva kao uz reke Ob, Jenisej, Amur i oko Bajkalskog jezera. Diploidna heljda uzgajala se u Kini pre 10. veka. Mongoli su je preneli u Evropu krajem 14. veka i prvi put se spominje u arhivama 1396. godine. U Rusiji su je gajili i pre toga. Iz Evrope se posredstvom naseljenika proširila u Ameriku 1625. godine. Danas se heljda gaji od krajnjeg severa (680 severne geografske širine) i na nadmorskoj visini do 4000 m (himalajske doline).

Centar porekla i rasprostranjenost heljde

Danas se heljda u svetu proizvodi na oko 2 000 000 hektara. Najveći svetski proizvoĊaĉi heljde su zemlje bivšeg SSSR-a, Kina, Brazil, Poljska, Francuska, Japan, SAD, Juţna Afrika, Australija. Zemlje bivšeg SSSR-a u proizvodnji heljde uĉestvuju sa 54% a Kina sa 38%. Proseĉni svetski prinosi ploda heljde kreću se u rasponu od 700 do 1200 kg/ha.

Botaniĉka klasifikacija Heljda pripada redu Polygonales, porodici Polygonaceae, rodu Polygonum. Naziv heljde potiĉe od grĉke reĉi phegos - bukva i pyros - pšenica, jer je semenka heljde sliĉna semenci bukve. Rod Fagopyrum obuhvata 15 vrsta, od toga se gaje samo tri: 1.

Fagopyrum cymosum Meisn. Višegodišnja je, a gaji se samo na brdima Indije kao povrtna, krmna i lekovita biljka (ima oko 8,5% rutina) a kao divlja jednogodišnja biljka, nalazi se u juţnoj i istoĉnoj Aziji. Smatra se praroditeljem prave heljde. Cvast joj je kratka u vidu sabijenog grozda (racemus).

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

102

2.

3.

Fagopyrum esculentum Moench – obiĉna heljda (sin: Fagopyrum sagittatum Gilib., Fagopyrum vulgare Hill., Fagopyrum emarginatum Roth., Fagopyrum fagopyrum Karsten, Fagopyrum cereale Raf., Polygonum fagopyrum L). Obiĉna heljda se dalje deli na dve podvrste: 1. Fagopyrum esculentum ssp.vulgare i 2. Fagopyrum esculentum ssp. multifolium. Fagopyrum tataricum (L./J. Gaertn)- tatarska heljda, ima grozdove u dugoj cvasti - gronji (corymbus) sa zelenkasto ţutom bojom cvetova i neravnim ivicama ploda orašĉića. Tatarska heljda je samooplodna vrsta, a za poljoprivrednu proizvodnju je interesantna kao ĉitava biljka (za silaţu) jer zrno daje slab kvalitet brašna i mekinja.

Morfološke osobine Koren. -Iz glavnog korena duţine 80-120 cm izbija mnoštvo korenĉića i korenovih dlaĉica, koje se odlikuju velikom usisnom moći, premda zauzimaju svega 3% od ukupne mase biljke. Stablo.-Glavno stablo je uspravno, ĉvrsto, šuplje, visine od 50 do 300 cm. Moţe biti bez grana (unicaulum) ili razgranata sa granama prvog drugog, trećeg reda i više, od 1 do 6 pojaseva grananja. Ako je prisutan antocijan, stablo dobije crvenkastu boju koja pri sazrevanju prelazi u mrku. Iznad poslednjeg pojasa grananja poĉinje plodni pojas stabla i grana, gde već nakon 19 dana moţe poĉeti cvetanje u grozdovima otvorenog tipa gradeći tako gronju.

Opšti izgled heljde

GraĎa heljde (levo)

List. - Listovi su naizmeniĉni, široki, srcoliko streliĉasti, 5-10 cm dugi, donji s peteljkom i kratkim zaliscima (stipules) u obliku koţice (ochrae) karakteristiĉnog oblika za pojedine vrste koji mogu biti u velikom broju ili malobrojni. Cvet. –Cvetovi su sloţeni u grozdolike cvasti (gronja) a ponekad u štitolike. Na dobro razvijenoj biljci moţe biti od 1500 do 2000 cvetova. Cvetovi su dvopolni, po pravilu dimorfni ili heterostilni. To znaĉi da su u jednim cvetovima prašnici duţi od stubića, a u drugih kraći. I jedan i drugi tip cvetova zastupljen je na biljkama u pribliţno istom broju. Iz toga proistiĉe osobenost heljde u pogledu oploĊivanja cvetova, pa postoji normalno ili legitimno oploĊivanje kada polenovi prah iz prašnika na dugaĉkim drškama padne na dugaĉke stubiće cvetova, ili ako polen iz prašnika sa kratkim drškama padne na kratke stubiće. Nenormalno ili nelegitimno oploĊivanje je onda kada na ţigove stubića padne polen iz prašnika koji nisu jednako dugi kao stubići. Tada se u poreĊenju sa normalnim oploĊavanjem, zametanje semena smanjuje i do 50%. Selekcijom stvorene su i homostilne forme sa jednakom duţinom stubića i prašnika koji imaju veći postotak autofertilnosti. Cvetanje traje paralelno sa formiranjem zrna u mnogih sorti sve do kraja vegetacije. Krunice cvetova su bele, ruţiĉaste ili bele sa ruţiĉastom nijansom. Kod tatarske heljde krunica je zelenoţućkasta.

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

103

Cvast heljde (gronja)

Heterostilija cvetova heljde (cvetovi sa različitom duţinom stubića tučka i prašnika)

Plod. – Plod je trogran, sa krilima ili bez njih, crn, mrk, srebrenast ili ţutocrvenkast sa šarama ili bez njih. Krajnje uške ĉašice su pripojene uz osnovu orašĉića, a jedro (orašica) ili aheniju pokriva ĉvrst omotaĉ (pericarp). Ovaj obrazuje na ivicama krila (alata) ili ih ne obraz:uje (aptera), ili su pak deformisane, pa to sluţi za odreĊivanje vrste heljde. Po sastavu je plod sliĉan plodu drugih ţita. Ljuska ploda (perikarp) ĉinu 18 do 40% od ukupne teţine ploda. Semenka unutar ljuske je tamnomrka, takode je trouglastog oblika. Endosperm je bele boje, neproziran i sadrţi više skroba nego ţita.

Plod heljde

Seme heljde

Oljštena semena heljde (endosperm)

Klica (embrio) je smeštena u središte endosperma, a kotiledoni su nalaze u obliku slova S. Iz kotiledona se moţe regenerisati ĉitava biljka. Apsolutna masa (1000 zrna) kreće se od 18-32 g a kod tetraploidne vrste i do 38 g. Hektolitarska masa mora biti za prvu klasu iznad 62 kg, za drugu izad 58 kg, a za treću ne sme biti manja od 54 kg.

Uslovi uspevanja Odnos prema toploti. -Minimalna temperatura za klijanje je od 4 do 5°C, a optimalna 26°C, tada proklija za 3 dana. Seje se, kada se zemljište na dubini 10 cm zagreje na 15°C. Vrlo je osetljiva prema hladnoći. pa je i najmanji mrazevi (oko -1°C) uništavaju. Oset1jiva je prema visokoj temperaturi, naroĉito iznad 300C. Prema zemljišnoj i vazdušnoj suši je vrlo osetljiva, pa moţe potpuno podbaciti u prinosu. Iz toga se razloga ne moţe se gajiti u suviše suvim krajevima. Transpiracioni koeficijent dosta je visok, izmedu 500 i 600. Za vreme cvetanja optimalna je temperatura od 17 do 19°C. Kod temperatura ispod 100C prestaje efikasna asmilacija, a iznad 24°C prestaje oplodnja. Odnos prema vodi. - Minimalne padavine od klijanja do cvetanja iznose 70 mm i još 20 mm do kraja vegetacije. Obilne i ĉeste kiše uz visoke temperature izazivaju bujan vegetativni rast na uštrb formiranja zrna. Vreme dozrevanja zavisi od sorte i duţine dana. U svim stadijima razvića skraćivanjem dana odnosno produţenjem noći, zadrţava se rast biljaka, a znatno povećava prinos zrna. Intenzitet svetla takoĊe utiĉe na povećanje prinosa zrna.

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

104

Najjaĉe raste izmeĊu 1l i 12 ĉasova, najmanje izmedu 18 i 21. Grana se, stvara nove listove, razvija korenov sistem i posle cvetanja, pa ĉak istovremeno sa sazrevanjem semena. UtvrĊen je presudan uticaj vlage na formiranje prinosa od cvatnje do ţetve. Najviše vode troši u (prvom mesecu, a u drugom znatno manje, iako se lisna površina udvostruĉila. Posle cvetanja, naroĉito kod nalivanja zrna, utrošak vode se opet u trećem mesecu više nego udvostruĉuje, što ukazuje na prirodan ontogenetski ritam evapotranspiracije. Odnos prema zemljištu. – Nije velik probiraĉ pa uspeva na razliĉitim zemljištima, poĉev od lakih i peskovitih pa do teških. Heljda je biljka brzog rasta, stablo se poĉne diferencirati i granati ĉim se pojavi prvi stalni list. Pupoljci se formiraju 8 do 10 dana po nicanju, a 25 do 30 dana posle toga heljda cveta. Period cvetanja je dug, cvetanje ide usporedo sa intenzivnim porastom stabla i listova. U ranih sorti cvetanje traje 20 do 30 dana, a kasnih 30 do 40 dana.

Faze razvoja heljde od klijanja do pojave drugog pravog lista

Heljda u fazi tri lista

Agrotehnika za heljdu Plodored. - Heljda ne podnosi monoprodukciju. Najbolje uspeva posle okopavine i jednogodišnjih leguminoza, ali se moţe uspešno uzgajati i kao postrni usev. Veoma visok prinos postiţe se i nakon graška. Heljda je dobar predusev za druge useve, jer uspešno potiskuje korovske biljke On je u plodoredu dobar postrni usev na zemljištu slabije efektivne plodnosti, i to nakon useva koji se skida od 15. juna do 15. jula (uljane repice ili ogrštica, grašak, ozimi jeĉam ili pšenica, semenski krompir) ako nije upotrebljen herbicid dugotrajnog rezidualnog delovanja. Đubrenje. - Na zemljištu slabe plodnosti, heljda bolje uspeva nego druga ţita. Na zemljištu visoke efektivne plodnosti postoji opasnost suviše bujnog rasta što uzrokuje poleganje sa malo oploĊenih cvetića, pogotovo ako se ne vodi raĉuna o nivou azota u zemljištu. Heljda moţe usvajati fosfornu kiselinu iz slabije rastvorljivih fosforita što ne mogu druga ţita. Iznosi iz zemljišta do 2 puta više fosfora, 3 puta više kalijuma i 5 puta više kalcijuma u odnosu na jaru pšenicu. Na plodnom zemljištu obiĉno se ne Ċubri direktno, samo ponekad na osnovu hemijskih analiza zemljišta i biljnog materijala.Orijentacione koliĉine NPK za ishranu heljde kreću se u rasponu od 44 do 88 kg/ha N, od 26 do 132 kg/ha P2O5 i od 33 do 165 kg/ha K2O. Prihranjivanje heljde se vrši na osnovu hemijskih analiza biljnog mterijala, a primenjuje se u stadijumu 3. lista i nakon formiranja prvog cvetića. Obrada zemljišta. – Ako se heljda gaji kao glavni usev, tada obrada poĉinje u jesen što ranije. Ore se na dubinu do 25 cm. Ako se heljda seje kao postrni ili meĊusev, moţe se primeniti setva posebnim oruĊem koji u jednom prohodu obraĊuje, priprema zemljište i seje, ali je to moguće samo na dobrom strukturnom zemljištu pri optimalnom rasporeda padavina pod uslovom da nema perenih korova. U suprotnom, treba orati na 12 cm ili nešto dublje. Predsetvena priprema zemljišta uz prethodno, rasturanje mineralnih Ċubriva mora se obaviti odmah posle oranja, da se ne gubi vlaga. Setva. Od više mogućih naĉina setve, tri se primenjuju u praksi: 1) Uskoredna sa rastojanjem izmeĊu redova 7 do 8 cm i u redu 5 do 6 cm. 2) Širokoredna setva sa rastojanjem izmedu redova 45 cm, što omogućava mehanizovano meĊuredno rahljenje i prihranjivanje heljde. Akumulira se više vlage, jaĉe se razvija korenov sistem. 3) Trakasta setva sa razmakom izmeĊu traka 45 cm, a izmeĊu redova u traci 15 cm. To je kombinacija prvog i drugog naĉina setve ali još nije prihvaćen u praksi. Seje se u rasponu od 175 do 250 klijavih zrna/m2. U našim uslovima, vreme setve je izmeĊu 15 do 25. jula. Ranija setva nije povoljna jer glavno cvetanje dolazi u doba viših temperatura. Kasnijom setvom povećava se

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

105

rizik do jesenskih mrazeva. U brdsko planinskom podruĉju seje se kao glavni usev izmedu 20. i 30 maja a najkasnije do 10. juna u istoj godini.

Nega useva. - Nega useva se sastoji od drljanja, ako se na zemljištu pre nicanja useva pojavila pokorica i korovske biljke. Posle nicanja, ako je usev posejan širokoredno, primenjuje se meĊuredna kultivacija i nešto kasnije ako je to potrebno. Borba protiv korova. - Iza setve moţe se primeniti lasso 4-6 l/ha protiv Echinochloa crus-galli, ili preparatom aminske soli 2,4-D 1,2 kg/ha, alahlor 4 l/ha. Posle nicanja herbicidi se ne primenjuju. Uništavanje korova je moguće bez herbicida samo kod širokoredne setve. Prvo meduredno kutiviranje vrši se kad biljke dostgnu visinu 10 d 15 cm, to je za 7 do 10 dana nakon nicanja. Pred drugo kultiviranje ili zajedno sa njim obavlja se prihranjivanje azotom. Da bi poboljšala oplodnja, za vreme cvetanja košnice sa pĉelama postavljaju se na dve suprotne strane parcele (2 do 4 košnice na hektar). Time se prinos moţe povećati i do 100%. Moţe se preko useva prevlaĉiti konopac sa vrećama, i na taj naĉin poboljšati oplodnju heljde.

Usev obične heljde

Usev tatarske heljde

Borba protiv bolesti i štetoĉina. -Sorte heljde se razlikuju po otpornosti prema parazitskoj gljivici koja uzrokuje pegavost lista (Ramularia i Ascochyita fagopyrii Bres). Bipolaris sorokiniana (Sacc. et Sorok.) Shoem., prouzrokuje nekrotiĉke pege na listovima, ali ekonomska šteta nije ispitana. Da bi se spreĉio razvoj bolesti tretira se tri puta ridomilom . Buhaĉi kod mladih biljaka posle nicanja mogu prouzrokovati veće oštećenje listova. Povremeno je heljda ilzloţena napadu ţiĉnjaka i lisnih vaši (Aphidula nasturtii i rhamni), stenica (Adelphocoris lineolatus) i drugih (Agrostis tritici i segetum, Ostrinia nubilalis). Na heljdi parazitira nematoda Longidorus elongatus. Ţetva. - Ţetva heljde vrši se višefazno i jednofazno. Pokošene biljke slaţu se u krstine, koje se zatim sakupljaju kombajnom i vrše. Kod dvofazne ţetve moţe se kositi pre podne, kada ima dosta rose, ako je bar 75% plodova zrelo. Nakon 7 do 10 dana, kombajnira se prosušena masa kada vlaţnost zrna padne ispod 16%. Kod direktnog kombajniranja, broj okretaja bubnja mora biti usaglašen sa kretanjem kombajna da bi se spreĉio lom zrna. Sita trebaju biti podešena tako da što manje plodova ispada sa slamom. Za desikaciju moţe se upotrebiti i 1 % magnezijum hlorid, pa se moţe već posle 7 dana kombajnirati ( 15 do 20 kg/ha pentadina).

Višefazna ţetva heljde (kosidba)

Sušenje heljde u krstinama

Prerada. - Krupnoplodna heljda je bolja za mlinare, jer se ljuske lakše odstranjuju. Tatarska heljda se manje melje, jer je njeno brašno tamne boje i gorkog ukusa. Pre mlevenja mora se zrno dosušiti na 12% vlage. Od 100kg ĉiiste heljde dobija se 60 do 70 kg brašna, 4 do 18 kg mekinja, 18 do 26 kg ljuske.

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

106

Jednofazna ţetva heljde (kombajniranje)

Ručna ţetva heljde (Van Gogh)

Ĉistog belog brašna dobija se samo 52 kg. Pri meljavi za krupicu, prvo se odvoje semenke koje su u proseku jednake veliĉine, a onda se propuštaju izmeĊu dva mlinska kamena koji su tako podešeni da lome ljuske, ali ne melju zrno. Proĉišćena cela krupica upotrebljava se za kašu ili supe. Izlomljena krupica melje se u brašno.

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

107

Zrnene mahunjaĉe Ovoj grupi poljoprivrednih biljaka pripadaju sve mahunjaĉe (leguminoze), koje se gaje radi proizvodnje zrelog smena. To su: soja (Glycine max), pasulj (Phaseolus vulgaris), lupina (Lupinus sp.), grašak (Pisum sativum), bob (Faba vulgaris), soĉivo (Lens esculenta), kikiriki (Arachis hypogea) i naut (Cicer arientinum).

Soja Glycine max (L.) Mer; syn: Glycine hispida (Moench.) Sinonimi: japanski bob; Engleski: soybean, soya bean; Francuski: soya, soja; Nemaĉki: Soja Bohne; Ruski: соя U zemljama Kini i Japanu i zemljama jugoistoĉne Azije, seme soje se upotrebljava za ljudsku ishranu već nekoliko hiljada godina. Od njega se spravljaju i raznovrsni proizvodi, mleko, maslac, razni sirevi kao na primer sir tofu. Sojino ulje kao sirovina sluţi za proizvodnju margarina i lecitina, a upotrebljava se i neposredno u ishrani kao konzumno ulje. Seme soje sadrţi od 24 do 55%, belanĉevina, a ulja od 17 do 24%. Pored toga, sadrţi i oko 20% bezazotnih ekstraktivnih materija (BEM) od kojih je vrlo mali procenat skrob. Od belanĉevina soje izraĊuju se sojino meso, kobasice, razliĉiti sosevi, surogat kafe, bombone, biskviti, makarone i hleb, koji je podesan za ishranu dijabetiĉara i drugih bolesnika, kao i razna peciva.

Glycine max (L.) Merr.

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

108

U preraĊivaĉkoj industriji od semena soje, izraĊuje se raznovrsni proizvodi kao što su plastiĉne mase, lepak, furnir, šperploĉe, veštaĉka guma, eksplozivi, linoleum, boje, lakovi, proizvodi. Sojino ulje se mnogo primenjuje i u automobilskoj industriji. U Japanu se od njega izraĊuje visokokvalitetno avionsko ulje, koje po svome viskozitetu stoji ispred ricinusovog ulja. U poslednje vreme od soje se izraĊuju i neki lekovi, te se ona smatra i medicinskom biljkom. Za ishranu stoke, koriste se sojina pogaĉa koja je preostala od sojine saĉme nakon ceĊenja ulja. Sojino brašno je uobiĉajena stoĉna hrana bogata proteinima. Ova dva proizvoda se dodaju drugim koncentrovanim hranivima siromašnim proteinima. Sojina uljana pogaĉa sadrţi oko 43% proteinima, a u njima se nalaze aminokiseline veoma vaţne za ishranu stoke (lizin -2.6%, triptofan – 0.53% i metionin – 0,79%). Soja se koristi u ishrani stoke kao silaţa, seno ili se osušena masa melje da se dobije sojino zeleno brašno.. Vrlo je znaĉajna sojina zelena masa koja se silira s drugim biljkama (naroĉito sa kukuruzom). Najzad, soja je veoma znaĉajna i sa stanovišta agrotehnike. Cenjena je kao predusev svim usevima, jer svojim moćno razvijenim i razgranatim korenom poboljšava strukturu zemljišta, obogaćava azotom (simbioza sa Bacterium radicicola). Soja rano stasava pa se posle ţetve soje zemljište za naredni usev moţe kvalitetno i pravovremeno obraditi. Soja se danas u svetu gaji na površini od 81 490 000 ha. Najveće površine pod sojom se nalaze u Severnoj i Juţnoj Americi, zatim u Aziji. U Evropi se gaji na oko 1 279 000 ha (zajedno sa Rusijom). U skladu s tim, najveća proizvodnja se nalazi u Severnoj Americi, posebno u SAD ĉija je proizvodnja soje u 2002. godini iznosila oko 74 290 000 tona, zatim sledi Brazil (49 00 000 tona) i Argentina (33 500 000 tona). Proizvodnja soje u svetu u 2002. godini (izvor podataka FAS, USDA) Zemlja SAD Argentina Bolivija Brazil Kanada Kina Kolumbia Indija Indonezija Japan Severna Korea Juţna Korea Meksiko Paragvaj Rusija Thajland Ukrajina Ostali Svet (ukupno)

Površina (ha) 29 200 000 12 500 000 680 000 18 000 000 1020 000 9 400 000 30 000 5 600 000 800 000 150 000 320 000 80 000 80 000 1 450 000 430 000 210 000 110 000 1 450 000 81 490 000

Prinos (t/ha) 2.54 2.68 1.91 2.72 2.29 1.74 2.32 0.89 1.16 1.87 1.14 1.43 1.67 2.55 0.86 1.43 1.00 1.88 2.34

Proizvodnja (t) 74 290 000 33 500 000 1 300 000 49 000 000 2 340 000 16 400 000 60 000 5 000 000 930 000 280 000 360 000 110 000 130 000 3 700 000 370 000 300 000 110 000 2 720 000 190 890 000

U Aziji su najveći proizvoĊaĉi soje Kina sa 16 400 000 tona i Indija sa 5 000 000 tona zrna soje a u Evropi bez Rusije, Rumunija, Francuska i Jugoslavija. Procentualna zastupljenost površina pod sojom u svetu (izvor podataka USDA) J. Amerika 31%

S.Amerika 43%

Evropa 2%

Ostali 0,10%

Australija 0,07%

Afrika 1%

Azija 23%

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

109

Poreklo soje Soja je poreklom iz Azije odnosno. Smatra sea je postala od divlje soje Soja usuruensis Rgl. et Maack. (Glycine soja Sieb et Zucc.). Inaĉe, soja je veoma stara gajena biljna vrsta. U Kini je gajena još pre 5. milenijuma. Iz Kine, ona se proširila u druge zemlje istoĉne i jugoistoĉne Azije (Koreju, Japan, Vijetnam, Indoneziju, ldiju). U daleko istoĉnom delu današnjeg SSSR-a soja je gajena dosta davno. Za ostale delove sveta je relativno mlada gajena biljna vrsta.

Poreklo i rasprostranjenost soje

Njeno gajenje u Evropi poĉinje u 19. veku. Prvi put je gajena Francuskoj 1840. godine. Odavde se proširila u Austriju i druge zemlje Evrope. U Ameriku je soja preneta 1804. godine, ali njeno gajenje u širim razmerama poĉinje znatno kasnije. U evropskim delovima SSSR-a gajenje soje je poĉelo pred kraj 19. veka. Na naše prostore doneta je poĉetkom 20. veka i to prvo Osijek (1910. godine). MeĊutim tada nije trajnije i šire ušla u proizvodnju. Njeno intenzivnije gajenje u nas je poĉelo u periodu pred drugi svetski rat. Tada je gajena na površini od oko 17.000 ha.

Botaniĉka klasifikacija Soja pripada familiji Fabaceae, rodu Glycine, vrsti Glycina hispida (Moench) Max, a ona se dalje deli na tri glavne podvrste: 1. Glycine hispida ssp. japonica Enk., (cvetovi i seme su krupni.Teţina 1000 zrna se kreće do 520 g, okruglo je, na bokovima malo spljošteno. 2. Glycine hispida ssp.manshurica Enk., (seme je srednje krupno ili sitno, teţina 1000 semenki do 250 g, ovalno, reĊe okruglo, stablo je debelo, uspravno, listovi grubi a cvetovi sitni). 3. Glycine hispida ssp.chinensis Enk,. (cvetovi su sitni, stablo je tanko i sklono poleganju, listovi su neţni a seme pljosnato i sitno ( masa 1000 zrna iznosi od 70 do 130 g). Najveći broj sorti pripada pripada podvrsti manshurica Enk. Pored ovih podrvrsta postoje podvrste koje su od manjeg znaĉaja a to su: a) poludivlja soja Glycine hispida ssp. gracilis, b) indijska - Glycine hispida ssp. indica, c) korejska - Glycine hispida ssp. korejensis, d) slavonska Glycine hispida ssp. slavonica. U okviru svake podvrste izveden je manji ili veći broj varijeteta koji se grupišu na osnovu boje i oblika semena, boje i obliku pupka, stepenu maljavosti biljaka, boji dlaĉica. Postoji i podela sorti prema svrsi gajenja (sorte za proizvodnju zrna, sorte za proozvodnju zelene mase i kombinovane sorte). Najvaţnija klasifikacija sorti izvedena je prema duţini vegetacionog perioda. Tako se one dele na rane, srednje rane, srednje, srednje kasne i kasne. Danas se najviše koristi podela po kojoj su sorte svrstane u grupe prema duţini vegetacionog perioda sa intervalima od po 10 dana poĉev od izrazito ranih sa vegetacijom od 80 dana. Ove sorte se obeleţavaju sa dve nule (00), a sorte sa vegetacijom od 90 dana jednom nulom. Ostale sorte se obeleţavaju rimskim brojevima poĉev od I do VII. Ova poslednja oznaka je za jako kasnostasne isorte. Za naše uslove, odnosno za proizvodnju u našim uslovima interesantne su sorte 0-III grupe. Sorte grupe 00 interesantne su u našim uslovima za jako kasnu setvu i eventualno za postrnu setvu.

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

110

Podela podvrsta soje na osnovu boje semena i oblika pupka i maljavosti biljke Grupa

Boja dlaĉica stabljike, listova, grana i mahuna

I

Bele dlaĉice

II

RiĊe dlaĉice

Seme Ţuto Ţuto Ţuto Ţuto Ţuto Ţuto Ţuto Ţuto Zeleno

Karakteristike Oţiljak semenovog pupka Ţut Otvoreno mrk RiĊ Crn Ţut Kestenjast Kesenjast s belom mrljom crn Zelen

Varijetet var. communis Enk. var. immaculata Enk var. stricta Enk var. seratina Enk var. flavida Enk var. sorida Enk var. ucrainica Enk var. atifolia Enk var. viridis Enk

U proizvodnji soje u nas, danas su uglavnom zastupljene inostrane sorte, a najviše ameriĉke, koje poseduju dosta veliku proizvodnu sposobnost, premda postoje domaće sorte koje daju dosta visoke prinose. Glavne domaće i strane sorte soje koje se gaje kod nas Red. broj 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14.

Sorta Evans Hejson Emsol Korsoj Vels Evans Afrodita Aura Jelica Krajina Baĉka Proteinka Balkan Morava

Grupa zriobe 0 I II II II 0 0 I 00 00 0 0 0 II

Red. broj 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28.

Sorta Marija Mura Ratarka Ilova NS-6 BL 4 Jošava NS -16 Balkan Ravnica Novosadska VojvoĊanka Venera Srbobranka

Grupa zriobe 000-00 00 00-0 0 0 0 0-I I I I I II II II

Morfološke osobine Koren soje je vretenast, veoma dobro razgranat. Glavni koren prodire u dubinu od 100 do 150 cm. Dubina prodiranja korena zavisi od sorte i osobina zemljišta.

Koren soje

Kvrţice bakterija azotofiksatora na korenu soje

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

111

U sorata kratkog vegetacionog perioda, koren je plići i obrnuto. Znatan deo mase boĉnih ţila razvija se u dubljim slojevima zemišta, odnosno u podoraniĉnom sloju (od 30 do 50 cm). Pošto je dobro razgranat, korenov sistem soje veoma dobro proţima zemljište. Otuda on ima i veoma dobru moć za usvajanje hranljivih materija. Upijajuća moć korena soje je veća nego u ostalih zrnenih mahunjaĉa. Na korenu soje, kao i ostalih mahunjaĉa, formiraju se kvrţice u kojima ţive bakterije azotofiksatori (Rhizobium japonicum). Bakterije koje ţive na korenu drugih mahunjaĉa ne mogu se prilagoditi korenu soje. Broj kvrţica na korenu soje se koleba u jako širokim granicama (do 90) u zavisnosti od ĉitavog niza faktora.

Stablo soje je uspravn, ĉlankovito, broj ĉlanaka najĉešće 12 do 15. Duţina ĉlanaka je od 60 do 130 mm. Visina stabla je u granicama od 20 do 200 cm. U izrazito rano kasnih sorti stablo jedva dostiţe od 35 do 40 cm dok u izrazito i kasnostasnih dostiţe 150 cm više. Inaĉe visina stabla zavisi i od uslova uspevanja i primenjene agrotehnike. Dosta je velika zavisnost visine stabla i od gustine useva. Sa njenim povećavanjem povećava se visina stabla do odreĊene granice. Inaĉe postoje forme sa polegljivim i polupolegljivim stablom, meĊutim, one nisu interesantne za proizvodnju. Stablo je na popreĉnom preseku okruglo. U poĉetku je zeljasto, a kasnije odrvenjava i postaje veoma grubo. Debljina stabla se takoĊe menja u dosta širokom rasponu (od 5 do 20 mm i više). Sorte tankog stabla u gustom usevu lako poleţu. Soja je sklona i grananju, a njegov intenzitet zavisi od sorte i uslova uspevanja. Intenzitet grananja u visokom stepenu zavisi i od gustine useva. Biljke koje se slobodno razvijaju, odnosno u uslovima velikog vegetacionog i prostora (u celini se znatno jaĉe granaju tako da imaju manje - više ţbunast izgled. U gustom usevu grananje ĉesto sasvim izostaje. Inaĉe, zavisno od sorte broj boĉnih grana na jednoj biljci se koleba od 2 do 15. Visina izbijanja prvih grana na stablu je razliĉita i kreće se od 1 do 20 cm. Ĉesta je pojava da prve boĉne grane izbijaju već iz pazuha Stablo soje kotiledona. Obiĉno u sorti sa kraćim vegetacionim periodom prve boĉne grane izbijaju niţe na stablu. Ugao pod kojim izbijaju grane je razliĉit (od 150 do 700). Grane mogu izbijati u jednoj ili više ravni. Ako izbijaju u jednoj ravni onda je ona najĉešće postavljena uspravno na pravac redova. Stablo mladih biljaka je zeleno u raznim nijansama, a nekad sa jaĉe ili slabije izraţenom ljubiĉastom nijansom usled prisustva antocijana. Ono je najĉešće gusto posednuto dugim maljama (dlaĉicama) koje mogu biti ili stršeće ili pripijene uz stablo. One su beliĉaste, ţućkaste ili svetlomrke boje. Zrelo stablo je ţutosivo ili ţutomrko. Porast stabla soje moţe biti ograniĉen ili neograniĉen. Nasuprot ovome, nalaze se odlike u kojih se rast stabla sa formiranjem poslednjih (vršnih) cvetova potpuno prekida. MeĊutirn najveći broj, sorti se odlikuje poluograniĉenim porastom. Kod njih stablo posle formiranja poslednjih cvetova nastavlja nešto intenzivniji rast samo pod izuzetno povoljnim uslovima. List soje je troperast. Samo su prvi pravi listovi prosti, odnosno imaju samo jednu lisku u listu. Liske su na glavnoj lisnoj dršci postavljene na kratkim drškama. Drška srednje liske je najduţa. Liske u listu su razliĉitog oblika. Troperi list soje One mogu biti skoro okrugle, ovalne, izduţeno ovalne, jajaste, izduţeno jajaste i kopljaste. Vrh lista moţe biti jaĉe ili slabije zašiljen. Duţina liske se koleba od 6 do 12 cm, a širina od 3 do 9 cm. Postoji mišljenje da su sorte sa izduţenim liskama otpornije na sušu, ali manje prinosne od sorti sa širokim liskama. Površina liske moţe biti ravna i glatka ili blago naborana. Cvet je leptirast, sastavljen od 5 ĉašiĉnih sraslih listića, 5 ljubiĉastih, bledoljubiĉastih, bledoruţiĉastih ili belih kruniĉnih listića. Kruniĉni se listići meĊusobno razlikuju po obliku, a sastoje se od velike gornje latice koja se zove zastavica ili jedro, dve boĉne latice – krilca i donja najmanje u obliku ĉamca pa se naziva ĉunić. Cvet ima 10 prašnika od kojih je 9 sraslo i tuĉka. Oni su srednje krupnoće (5 do 9 mm). Zastavica je, malo pomerena unapred, a na gornjoj strani je blago je blago useĉena. Skupljeni su u kratke ili duge cvasti koje izbijaju u pazuhu lista. Na osovini cvasti postavljeni su na kratkim drškama. Broj cvetova u cvasti se koleba od 2 do 20 pa i više, zavisno od sorte i uslova uspevanja. Cvasti sa malim brojem cvetova su veoma kratke. Na stablu se formiraju postupno od osnove prema vrhu, manje-više uporedo sa porastom stabla. Prve cvasti na stablu se formiraju dosta nisko, nekad već u pazuhu trećeg sloţenog lista, a najĉešće u pazuhu 5 ili 6-og sloţenog lista. U sorti kratkog vegetacionog, perioda prve cvasti se formiraju niţe na stablu nego u kasnostasnih sorti.

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

112

Opšti izgled cveta soje

Uzduţni presek cveta soje

GraĎa cveta i oblici latica soje

Plod (mahuna) soje

Sorte sa zelenim potkotiledonim kolenom stabla imaju bele cvetovi, a u onih sa ljubiĉastim, ljubiĉaste cvetove. Cvetovi se otvaraju u jutarnjim ĉasovima. U oploĊavanju autogamija je skoro iskljuĉiva. Cvetanje soje traje dosta dugo. Ono traje od 15 do 80 dana pa i više, zavisno od sorte. U sorti kratkog vegetacionog perioda i period cvetanja je kratak i obrnuto.. U soje kao i u nekih drugih mahunjaĉa opadanje cvetova je manje-više normalna pojava. Smatra se da i u normalnilm uslovima kod soje opadne do 20% cvetova. U nepovoljnim uslovima, opadanje cvetova se pojaĉava. Tako u uslovima jako visokih temperatura i nedostatka vlage moţe da opadne i preko 90% cvetova. I niske pozitivne temperature (niţe od 10°C) u periodu cvetanja mogu da izazovu jako opadanje cvetova. Plod soje je mahuna, srednje duga (od 3 do 6 cm), najĉešće prava ili blago srpasto povijena, na popreĉnom preseku ovalna, jaĉe ili slabije ugnuta izmedu semena (segmentirana), najĉešće maljava, prljavo ili mrkoţuta, a ponekad skoro crna. Mahuna soje je veoma gruba, tvrda i koţasta.

Plod i seme soje

Duţina ploda soje

Plod (mahune soje) na stabljici

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

113

U njoj se nalazi od 1 do 5 semenki a najĉešće 2 do 3. Na biljci moţe biti od 10 do 300 mahuna u zavisnosti od sorte, uslova upevanja i agrotehnike. Prve mahune na stablu mogu se formirati veoma nisko (3 do 4 cm od površine zemljišta) što je izrazito nepovoljno za jednofaznu ţetvu. Pucanje mahuna i osipanje semena je razliĉito i zavisi od sorte. U nekih starih sorti su se sa pucanjem mahune polovine naglo spiralno uvijale, pa je na taj naĉin odbacivano seme. Kod sadašnjih sorti pucanje mahuna i osipanje semena je vrlo slabo. Ono nastupa samo u prezrelosti, a naroĉito ako se ĉešće smenjuje vlaţno i suvo vreme. Seme soje moţe biti okruglo, ovalno, jajasto, a sa boĉnih strana blago spljošteno. Pupĉani deo je blago istaknut, a semenjaĉa oko njega moţe biti blago naborana. Pupak je ovalan, izraţeno ovalan i skoro linearan. Semenjaĉa je dosta gruba i ĉvrsta. Na nju otpada od 7 do 8% od ukupne mase semena. Glatka je, polusjajna reĊe sasvim sjajna. Boja semenjaĉe odnosno semena je razliĉita u zavisnosti od sorte. Moţe biti sasvim bledoţuta, intenzivno ţuta u raznim nijansama, (zelena, mrka svetlomrka, crvenkasto mrka, tamnomrka i crna). Postoje odlike i sa šarenim semenom. U nekih sorti semenjaĉa puca u doba sazrevanja. Od ukupne mase semena na kotiledone otpada skoro 90% Inaĉe oni su ţute ili zelenkaste boje. Krupnoća semena soje koleba se u dosta širokim granicama. Duţina semena se kreće od 5,7 do 14, mm, širina od 4,5 do 10 mm, a masa 1 000 semenki od 40 do preko 450 g, najĉešće 100 do 200 g.

GraĎa semena soje

Seme soje

Bledo ţuto seme soje

Šareno i crno seme soje

Svetlo smeĎe seme soje

Različiti oblici i boje semena soje

Duţina vegetacionog perioda soje iznosi od 80 do 170 dana. a Postoje sorte i sa vegetacioni.m periodom od 250 dana.

Uslovi uspevanja Odnos prema toploti. - Soja je biljka umereno toplog i toplog podneblja ali dovoljno vlaţnog. Potrebe u toploti su joj dosta velike. Temperaturna suma za kraći vegetacioni period iznosi 2 400 do 2 600 0C. Za sorte izrazito duge vegetacije ona iznosi, 3 5000C pa i do 4 0000C. Minimalna temperatura za klijanje semena iznosi 5 do 70C. MeĊutim, pri ovoj temperaturi proces klijanja i nicanja traje veoma dugo, klijavost semena se jako smanjuje, jer veliki broj semenki biva oštećen bolestima. Otuda je praktiĉni minimum viši. On iznosi od 8 do 120C. Optimalna temperatura klijanja iznosi od 22 do 250C, a smatra se da je praktiĉki optimum od 15 do 180C. Suma temperatura za period setva-nicanje iznosi od 130 do 1400C. Od poĉetka vegetacionog perioda potrebe soje u toploti se povećavaju. One su najveće u periodu formiranja cvetova i cvetanja. Minimalna temperatura za rast i razviće soje do formiranja generativnih organa iznosi 10 do 110C, u fazi formiranja cvetova i cvetanja 17 do 180C, u fazi formiranja mahuna i nalivanja semena od 13 do 140C. Pri niţim temperaturama od ovih, nastupa zastoj u porastu i razviću. Prekida se proces formiranja generativnih organa, zaustavlja se cvetanje i nastupa masovno opadanje cvetova, izostaje formiranje mahuna, a tek formirane mahune opadaju.

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

114

Klijanje semena soje

Klijanje i nicanje soje

Optimalna temperatura za formiranje generativnih organa iznosi 21 do 220C, optmalna temperatura cvetanja od 23 do 250C, a optimalna temperatura formiranja ploda od 21 do 230C. Medutim, temperature koje omogućavaju normalan tok navedeniih procesa su dosta niţe. Tako se normalno formiranje generativnih organa odvija pri temperaturama od 18 do 190C, cvetanje pri temperaturama od 19 do 200C, formiranje ploda pri temperaturama od 18 do 190C.

Razvoj organa soje prilikom nicanja

Faze dozrevanja ploda i zrna soje

Sazrevanje soje teĉe normalno pri temperaturama od 160C, a smatra se da je optimalna temperatura od 19 0

do 20 C. Mlade, tek iznikle biljke soje mogu bez štete izdrţati prolećne mrazeve do -2,50C, a rane jesenje do -3°C. Jaĉi mrazevi oštećuju vegetativnu masu, a jesenji izazivaju prekid nalivanja semena. Ako se seme nalazi u voštanoj zrelosti, jaĉi jesenji mrazevi mu ne nanose štetu niti pak izazivaju, smanjenje klijavosti. Odnos prema vodi. -Soja ima umerene potrebe za vlagom. Transpiracioni koeficient iznosi od 500 do 600 Najveće potrebe za vlagom su u fazi cvetanja. U prvom delu vegetacionog perioda ona je dosta otporna na sušu. U fazi formiranja generativnih organa i cvetanja, suša joj nanosi dosta veliku štetu. Izaziva opadanje cvetova, remeti oplodnju i formiranje mahuna te otuda izaziva znatno smanjenje prinosa. Ranije se smatralo da u fazi cvetanja presudan uticaj na prinos ima relativna vlaţnost vazduha i da je nepovoljan uticaj vazdušne suše neuporedivo jaĉi od uticaja zemljišne suše. Preciznija istraţivanja, pokazala su da zemljišna suša, i to ne samo u toj fazi ima jaĉi uticaj od vazdušne. No ipak je zavisnost prinosa od relativne vlaţnosti vazduha u periodu od formiranja cvetova do formiranja mahuna i semena dosta znaĉajna. Optimalna relativna, vlaţost vazduha u ovoj fazi je 70 do 80%. Odnos prema svetlosti. – Soja je biljka kratkog dana. S obzirom da ima velike potrebe prema svetlsoti, zasenjivanje ne podnosi. Smanjen broj sunĉanih dana povlaĉi za sobom izvesno smanjenje prinosa. Odnos prema zemljištu. - Soja najbolje uspeva na dubokim plodnim zemljištima, dobrih fiziĉkih osobina, dobrog vodnog, vazdušnog i toplotnog reţima. Slabije uspeva na teškim zbijenim zemljištima jer su ona

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

115

hladna i vlaţna. Isto tako, ne odgovaraju joj izrazito laka i rastresita zemljišta, jer su jako ocedna i nedovoljno vlaţna. Najbolje rezultate soja daje na ĉernozemima, livadskim i dubokim aluvijalnim zemljištima. Soja teţe podnosi kisela zemljišta a najbolje joj odgovarju slabo kisela do neutralna zemljišta (pH od 6 do 7,2). Slana zemljišta su sasvim nepodesna za soju.

Agrotehnika za soju Izbor sorte. - Prilikom izbora sorte, prednost treba dati sortama koje formiraju prve mahune višlje na stabljici, zatim kod kojih se prilikom sazrevanja mahuna listovi i stablo brzo suše. Prednost takoĊe treba dati sortama ĉiji je rast ograniĉen i sa debljim stablom kao i sortama kod kojih mahune prilikom sazrevanja ne pucaju. Sve ovo je jako bitno kod jednofazne ţeve (kombajniranja), jer u suprotnom nastupaju gubici (donje mahune ne bivaju pokošene, zeleni listovi i stabljika se omotavaju oko vitla što izaziva smetnju prilikom ţetve i povećavaju se gubici u zrnu). Kod setve soje za zelenu masa (silaţu), treba izabrati kasne sorte, sa visokim stablom, neţnog lista, sa većim sadrţajem proteina, vitamina i mineralnih materija u vegetativnoj masi.

Nicanje soje

Plodored. – Soja nije izbirljiva na predusev. Ona moţe u plodoredu doći posle gotovo svih useva, osim mahunjaĉe. Daje najveće prinose posle okopavinskih useva koji ostavljaju zemljište u rastresitom stanju, bogato asimilativima i nezakorovljeno. Tako se kao najbolji predusevi mogu smatrati krompir i šećerna repa. Kukuruz je slabiji predusev. Soju ne treba gajiti posle suncokreta zbog pojave bolesti koje su zajedniĉke za oba useva. U našoj ratarskoj proizvodnji soja najĉešće dolazi posle kukuruza, a znatno reĊe posle strnih ţita. Pošto iza sebe ostavlja zemljište u dobrom fiziĉkom stanju, manje-više nezakorovljeno, obogaćeno biološki aktivnim azotom i organskom materijom u celini, soja je odliĉan predusev za skoro sve njivske biljke. Nekada se smatralo da posle soje ne treba gajiti pivski jeĉam zbog toga što se u njegovom zrnu povećavao sadrţaj belanĉevina i sitnolisne orijentalne duvane, pošto u njih intenzivnija ishrana azotom naziva povećanje dimenzija lista, razreĊivanje arome i povećanje sadrţaja belanĉevina i nikotina. Novija istraţivanja su pokazala da su pogoršanja kvaliteta skoro sasvim beznaĉajna. U našoj ratarskoj proizvodnji soja je posebno vaţna kao predusev strnim ţitima, a naroĉito ozimoj pšenici. Pored ostalog, znaĉajna prednost soje kao preduseva ozimim strnim ţitima je u tome što ona dosta rano napušta površinu, tako da ima dovoljno vremena da se izvrši osnovna obrada, predsetvena priprema i setva strnina u optimalnim rokovima. Otuda su sorte soje sa relativno dugim vegetacionim periodom manje podesan predusev. Na površini na kojoj se gaji ona je veoma podesna za razdvajanje kukuruza i pšenice u postojećem dvopoljnom plodoredu sistemu smenjivanja ova dva useva. Soja ne podnosi monoprodukciju, iako se ranije preporuĉivala ponovljena setva samo pod uslovom da se ona na nekoj površini seje prvi put, a ne postoji mogućnost inokulacije semena bakterijama azotofiksatorima. U tom sluĉaju, u drugoj godini uzastopne proizvodnje soje, azotofiksacija je intenzivnija pa je moguće postići veći prinos u odnosu na prvu godinu gajenja. Obrada zemljišta. - Soja je biljka koja ima moćan korenov sistem te snaţno reaguje na dubinu osnovne obrade zemljišta jer se koren bolje razvija, prodire dublje u oraniĉni sloj zemljišta, odnosno povećava rizosfernu površinu. Posebno je vaţno da na dublje obraĊenom zemljištu soja formira na korenu veći broj kvrţica. Dubina osnovne obrade zemljiišta na teţim zemljištima iznosi od 25 do 30 cm. Plića osnovna obrada moţe da doĊe u obzir samo na lakim rastresitim zemljištima.

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

116

Osnovnu obradu zemljišta treba obavezno obaviti u jesen. Osnovnu obradu u proleće treba ako je moguće, izbegavati jer ona smanjuje prinos. Samo na plavnim i jako nagnutim terenima prolećna osnovna obrada moţe biti opravdana. Najbolje reaguje na ranu jesenju obradu premda slabije od niza drugih njjvskih biljaka. Zbog toga, oranje treba obaviti krajem leta i poĉetkom jeseni. Kada soja dolazi posle strnina, obavezno se izvodi prethodno ljuštenje strništa (po pravilu jednovremeno sa ţetvom preduseva ili neposredno posle ), a posle ovoga rano u jesen oranje na punu, odnosno planiranu dubinu. Posle širokoredo sejanih useva ore se odmah na punu dubinu. Poorano zemljište ostaje u otvorenim brazdama da prezimi. Ako je oranje loše obavljeno, preporuĉljivo je da se tokom jeseni obavi samo grubo ravnanje dubokih razora i visokih slogova. U proleće, što ranije, ĉim se zemljište toliko prosuši da se ne lepi za oruĊe, pristupa se zatvaranju brazda i ravnanju površine. Na zemljištima dobre strukture koja su iz zime izašla u dovoljno rastresitom stanju, ovaj se posao moţe uspešno obaviti samo drljaĉama ili drljaĉama i ravnjaĉirna u jednom agregatu. Na teţim zemljištima nuţno je da se u agregat ukljuĉi i kultivator odnosno tanjiraĉa. U izvoĊenju ovog posla, strogo se mora voditi raĉuna o stanju vlaţnosti zemljišta jer se na vlaţnom zemljištu postiţe negativan efekat. Isto tako, svako zakašnjavanje sa zatvaranjem brazda, nepovoljno utiĉe na prinos. Pored ovoga, a naroĉito ako je zemljište vlaţnije, treba izbegavati teška oruĊa pošto na jaĉe sabijaju zemljište. Danas se na mnogi gazdinstvima zatvaranje brazda i ravnanje površine vrši posebnim kombinovanim oruĊima za predsetvenu pripremu zemljišta. Ovakav postupak nije naroĉito preporuĉljiv. Do predsetvene pripreme zemljišta treba nastojati da ono ostane u rastresitom stanju i nezakorovljeno. Otuda treba u ovom periodu obaviti još jedno kultiviranje.

Zalivanje soje

Predsetvena priprema zemljišta obavlja se nekoliko dana pre setve (5 do 6). Ona ima zadatak da formira rastresit sloj zemljišta dubine od 7 do 10 cm i konaĉno poravna zemljište. Ovim se stvaraju povoljni uslovi za klijanje i nicanje i uslovi za kvalitetno obavljanje setve. Jednovremeno sa predsetvenom pripremom se unose u zemljište odgovarajući herbicidi, sredstva za zaštitu od zemljišnih štetoĉina i azotna Ċubriva. Za predsetvenu pripremu danas se koriste posebna kombinovana oruĊa, odnosno mašine raznih tipova. Inaĉe za ovaj posao se mogu koristiti odgovarajuća oruĊa (drljaĉe, kultivatori, razne mrvilice i ravnjaĉi) koje treba obavezno koristiti agregatirano. Ukoliko teška zemljišta iz zime izaĊu jako zbijena, u proleće ih treba dublje rastresti. U ovom cilju ne bi trebalo pristupiti preoravanju. Treba koristiti oruĊa koja podrivaju, a ne otvaraju zemljište. Đubrenje. - Soja kao biljka sa velikim sadrţajem proteina, ima velike potrebe prema azotu. Od ishrane azotom ovisi tempo porasta i razvića. On ispoljava neposredan uticaj na masu lista pa prema tome, i na veliĉinu asimilacione površine. Intezitet fotosinteze i njena produktivnost takoĊe pokazuje znaĉajnu ovisnost od ishrane azotom, što znaĉi da je prinos semena i njegov kvalitet neposredno zavise od ovog hranivog elementa. Potrebe soje u azotu u toku vegetacionog perioda nisu podjednake. One su najveće u toku cvetanja i nalivanja zrna. MeĊutim, u ishrani soje azot je veoma znaĉajan i u poĉetku vegetacije mada su koliĉine koje tada usvaja su dosta male. Porast soje u poĉetnim fazama, brzina formiranja kvrţica i vreme poĉetka kao i intenzitet azotofiksacije pokazuju veoma veliku zavisnost od ishrane azotom. Kada je reĉ o azotofiksatorima, mora se imati u vidu da samo soja koja je imala normalnu ishranu azotom, predstavlja dobrog partnera u simbiotskom odnosu sa bakterijama. Zato se nedostatak azota već u poĉetnim fazama porasta i razvića izrazito nepovoljno odraţava na prinos.

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

117

Velike koliĉine azota u ishrani soje nepovoljno utiĉe na azotofiksaciju. Naime, ono usporava formiranje kvrţica na korenu, smanjuje aktivnost bakterija, i na taj naĉin na itenzitet azofiksacije. Poznato je da soja azotofiksacijom podmiruje od 60 do 70% ukupnih potreba za azotom. U ishrani soje i fosfor ima veliki znaĉaj. Od ishrane fosforom u znaĉajnom stepenu zavisi proces formiranja kvrţica i intenzitet azofiksacije. Tempo usvajanja fosfora se postupno povećava od poĉetka vegetacije tako da najveću vrednost dostiţe u periodu nalivanja semena sve do voštane zrelosti . Uloga kalijuma u ishrani soje je takoĊe izrazito velika. Na azotofiksaciju i formianje kvrţica kalijum utiĉe indirektno. Usvajanje kalijuma je najintenzivnije u periodu od formiranja mahuna pa do kraja nalivanja zrna. U ovom periodu soja usvaja od 70 do 75% od ukupne koliĉine kalijuma. Pored toga što su potrebe u kalijumu u prvom delu vegetacije manje, njegov nedostatak i u ovom periodu se krajnje nepovoljno odraţava na razviće i prinos soje. Stajsko Ċubrivo se u proizvodnji soje dosta retko koristi. Njegova primena ima opravdanje, samo onda kada su u pitanju teška zbijena zemljišta, siromašna organskim materijama. Na takvim zemljištima se preporuĉuju do 20 t/ha dobro zgorelog stajnjaka. Samo u izuzetnim sluĉajevima koriste se veće koliĉine (do 40 t/ha). Ostala organska Ċubriva u proizvodnji soje se praktiĉno ne koriste. Za Ċubrenje soje se danas gotovo iskljuĉivo koriste mineralna Ċubriva. Azotna Ċubriva se unose predsetveno ili sa setvom, a koliĉine treba da se kreće od 20 do 30 kg/ha N. Samo izuzetno, na jako siromašnim zemljištima koliĉinu azota treba povećati do 40 kg/ha. Uporedo sa ovim treba istaći da u proizvodnji soje ne dolazi uopšte u obzir prihranjivanje azotnim Ċubrivima, sem u onom sluĉaju ako iz bilo kojih razloga, izostane formiranje kvrţica. Ovo prihranivanje se obavlja pred poĉetak cvetanja sa 40 do 60 kg/ha N. Soja slabo reaguje na Ċubrenje fosforom i kalijumom jer zemljištima dobrih fiziĉkih osobina, a koja su obezbeĊena ovim elementima povećanje prinosa pri Ċubrenju fosfornim i kalijumovim Ċubrivima je minimalno, a ponekad i sasvim beznaĉajno. Pored ovoga, danas se preporuĉuje da se zavisno od osobina zemljišta, Ċubrenjem unese od 50 do 70 kg/ha P2O5 i 40 do 60 kg/ha K2O i to u osnovnom ili delimiĉno u osnovnom, delimiĉno u predsetvenom Ċubrenju. MeĊutim, kod nas se u proizvodnju soje najjaĉe koliĉine fosfora i kalijuma unose u zemljište u predsetvenoj pripremi ili sa setvom. Od mikroelemenata najĉešće se koriste bor, bakar, mangan i molibden. Setva. - Za setvu soje treba obavezno koristiti doraĊen semenski materijal odreĊenog kvaliteta (ĉistoća 98%, a klijavost najmanje 80%). U pripremi semena soje za setvu obaveznu meru predstavlja inokulacija semena odnosno bakterijama azotofiksatorima. U savremenoj proizvodnji, za inokulaciju se koriste preparati kultura ĉistih bakterija koji se u prometu nalaze pod raznim nazivima (nitragin - isporuĉuje zajedno sa semenom). Najbolje rezultate daju vlaţni preparati. Suvi preparati dobiveni liofilizacijom su podesniji za upotrebu ali su manje efikasni. Prilikom inokulacije semena, treba se strogo drţati uputa. Naroĉito treba voditi raĉuna da se inokulacija izvrši u senovitom mestu, da se masa semena dobro izmeša, posle toga ne bude izloţena ultraljubiĉastom zraĉenju, odnosno sunĉevoj svetlosti, a kod vlaţnih preparata da se seme do setve ne osuši. Inokulalacija semena se obavlja pre setve. Tretiranje veće koliĉine semena, koje se ne utroši isti dan, sigurnije je sutradan ponovo inokulisati. Soja je usev srednje prolećne setve. Nju treba sejati kada tempetura zemljišta dostigne 8 do 100C. Prema ovome, soju treba sejati kada i kukuruz. MeĊutim, optimalno vreme za setvu soje je praktiĉno u prvoj polovini setvenog perioda kukuruza. To je kod nas obiĉno od 15. do 20. aprila. Soja se moţe sejati i Kvrţice bakterija nekoliko dana pre kukuruza.

Kotiledone soje

Klijanac soje

Soja u fazi stvaranja prve troliske

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

118

Setvu soje kao postrnog useva treba obaviti neposredno posle ţetve strnina, pri ĉemu se koriste sorte izrazito kratke vegetacije. U proizvodnji zelene mase, soja se seje kasnije. Vreme setve zavisi od planiranog vremena iskorišćavanja. Ako se koristi kao zelena hrana, moţe se sejati sukcesivno da bi se period iskorišćavanja produţio. Soja je usev širokorede setve. Rastojanje izmeĊu redova se kreće od 40 do 70 cm. Veliĉina meĊurednog rastojanja u znatnom stepenu zavisi od sorte. Za ranostasne sorte ono je manje i obrnuto. U našim uslovima najviše odgovara rastojanje izmedu redova 50 do 60 cm. Kada su u pitanju sorte kraćeg vegetacionog perioda, rastojanje izmeĊu redova se moţe smanjiti i obrnuto. Setva soje se moţe obaviti u trake od 2 do 3 reda na rastojanju od 15 do 20 cm. Rastojanje izmeĊu traka iznosi oko 60 cm. Ovakav naĉin setve se primenjuje samo kada su u pitanju sorte kratkog vegetacionog perioda. Optimalna dubina setve u našim agroekološkim uslovima se u proseku kreće od 4 do 5 cm. Prilikom setve soje posebnu paţnju treba posvetiti odreĊivanju koliĉine semena pošto se gustina useva, odnosno veliĉina vegetacionog prostora odreĊuje koliĉinom semena za setvu po jedinici površine. Gustina useva u proizvodnji soje zavisi od ĉitavog kompleksa faktora, a najviše od duţine vegetacionog perioda sorte. Za sorte koje se gaje u nas, gustina useva treba da iznosi 500.000 do 800.000 biljaka/ha. Da bi se ovo postiglo koliĉina semena za setvu treba da se kreće u granicama od 80do 120 kg/ha. Nega. - U periodu od setve do nicanja najĉešće se ne primenjuju mere nege soje osim u izuzetnim sluĉajevima kada se usled jakih i ĉestih kiša stvori pokorica. Tada se rotacionom kopaĉicom ili zvezdastim valjkom razbija pokorica. Drljaĉa se za razbijanje pokorice u usevu soje ne sme koristiti. Prva meĊuredna obrada (kultiviranje ili ruĉno okopavanje) obavlja se kada soja formira prvi troperi list, a druga i treća kultivacija na razmaku od 10 do 15 dana. Treće meĊuredno kultiviranje se mora završiti pre nego što soja zatvori redove. Dubina kultiviranja mora biti u skladu s porastom korenovog sitema, a to znaĉi da je prvo kultiviranje najdublje oko 10 cm, drugo od 7 do 5 cm i treće najpliće od 5 do 6 cm. Na zemljištima dobrih fiziĉkih osobina izostavljanje meĊuredne obrade povlaĉi sa sobom smanjenje prinosa. Uspešna primena herbicida pruţa mogućnost da se smanji broj meĊurednih kultiviranja. Danas se na znatnom broju gazdinstava u uslovima uspešne primene herbicida potpuno izostavlja meĊuredna obrada, što znaĉajno doprinosi smanjivanju troškova proizvodnje. Herbicidi se mogu primeniti pre setve uz inkorporaciju, posle setve a pre nicanja i posle nicanja soje i korova. Herbicidi za primenu pre setve uz inkorporaciju naješće se primenjuju u aridnim podruĉjima, jer za delovanje ne zahteva padavine za razliku od herbicida koji se primenjuju posle setve. Ĉesta praksa proizvoĊaĉa soje je primena herbicida posle setve, a pre nicanja. Najĉešće se primenjuju dvojne kombinacije, gde jednu komponentu ĉine antigraminearni herbicidi na bazi alahlora, metahlora (dual 960-EC) i poslednih godina acetohlor (Relay) i dimenetamida (frontier 900-EC), a druga komponenta su herbicidi za suzbijanje širokolisnih korova kao što su linuron (afalon teĉni, Liron teĉni i dr.), prometrin (gesagard SO-WP, prometrin SSO, prometrex SO-SC ) i metribuzin (sencor 70-WG). Gotove kombinacije su liron-comby, lasso-linuron i afalon-comby. Usev soje Jedna od mogućnosti ekonomiĉnije proizvodnje soje je primena ovih herbicida u trake širine 20 do 25 cm, a naknadnom meĊurednom kultivacijom uništavaju se korovi izmeĊu redova. Herbicidi za primjenu posle setve, a pre nicanja, efikasni su na jednogodišnje širokolisne i uskolisne korove koji niĉu iz plitkog površinskog sloja zemlje. MeĊutim, korovi sa krupnijim semenom (veće od 2 mm u preĉniku), niĉu i iz dubljih slojeva zemlje, a efikasnost ovih herbicida ĉesto nije zadovoljavajuća ni u godinama sa dovoljno padavina neposredno nakon primene. Posle nicanja soje i korova mogu se primeniti herbicidi na bazi bentazona (basagran, deltazon), imazetapira (pivot 100E), oksasulfurona (dynam 7S-WG), gotove kombinacije acifluorfena i benzatona (galaxy), acifluorfena (blazer 2-S), fomesafena (Flex), kao i njihova kombinacija. Ovi herbicidi koriste se prvenstveno za suzbijanje širokolisnih korova, a primenjuju se kada su korovi u fazi 2 do 4 lista, a soja od 1 do 2 trolista. Prednosti primene herbicida posle nicanja su: a) Na osnovu poniklih korova i njihovog porasta lako se moţe odabrati odgovarajući herbicid ili kombinacija, naĉin, vrijeme i koliĉina primene; b) Efikasni su prema korovima koji niĉu u duţem vremenskom periodu ili iz dubljih slojeva zemljišta do kojih se ne dopire delovanjem herbicida koji se primenjuju posle setve a pre nicanja (Arctium lappa, Abutilon theophrasti, Datura stramonium, Ambrosia artemisifolia). c) Efikasni su ili imaju depresivno delovanje na neke višegodišnje korove (Sorghum halepense i Cirsium arvense).

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

119

Soja veoma dobro reaguje na navodnjavanje. Navodnjavanje se obavljaju prema potrebi, ali su ipak najvaţnija zalivanja od poĉetka cvetanja. U jednom zalivanju normativ je 40 do 50 l/m2 vode. Ţetva. - Mahune soje postupno sazrevaju od osnove stabla prema vrhu. U sorti kraće vegetacije postupnost je slabije izraţena i obrnuto. Znaĉajna osobina u pogledu sazrevanja je dosta dobro naknadno dozrevanje zrna. Mahune su sklone pucanju pa otuda kod prezrele soje moţe doći do osipanja zrna. U savremenih sorti pucanje mahuna nije izraţeno U savremenoj proizvodnji ţetva je jednofazna ili dvofazna. Dvofazna ţetva se obavlja nešto ranije, kada je seme u gornjim mahunama u voštanoj zrelosti. Usev se kosi ostavlja u otkosima da se osuši, a posle nekoliko dana (8 do 10) kombajn sa dodatnim ureĊajem za podizanje na heder pokošene mase obavlja vršidbu. Jednofazna ţetva se obavlja, kada je seme u gornjim mahunama u punoj zrelosti. O ţetvi se mora misliti još pri izboru sorti, tako se, bilo da je u pitanju dvofazna ili jednofazna ţetva, mora voditi raĉuna o visini prvih mahuna na stablu. Sorte koje nisko formiraju prve mahune su nepodesne, osim ako se umesto košenja vrši podsecanje korena neposredno ispod površine zemljišta odgovarajućim oruĊima. Za jedno faznu ţetvu prilikom izbora sorte mora se imati u vidu da su krajnje nepodesne sorte koje zadrţavaju list i imaju soĉnu stabljiku i u punoj zrelosti gornjih mahuna. I pored okolnosti da su savremene sorte manje sklone pucanju mahuna, sa ţetvom soje se ne sme kasniti. Treba je obaviti u roku od 5 do 6 dana. U ţetvi soje najvise se koriste kombajni sa standardnim ţitnim hederom. Za kvalitetan rad ovim kombajnom neophodno je pridrţavati se sledećeg: a) Heder mora biti horizontalan, a izravnava se promenom pritiska u prednjim pneumaticima. b) Izabrati odgovarajući poloţaj vitla hedera (gore-dole, naprijed-nazad, poloţaj pick-up prstiju) u zavisnosti od stanja useva. c) Obavezno uskladiti broj obrtaja vitla sa brzinom kretanja kombajna. d) Broj obrtaja bubnja treba sniziti na 500 do 700 o/min u zavisnosti od vlaţnosti semena. e) Zazor bubnja se mora podesiti u zavisnosti od vlaţnosti zrna uz obaveznu 'repernu" podešenost. f) Otvore sita podeseti u zavisnosti od krupnoće zrna, a limove ventilatora potpuno otvoriti.

Usev soje u tehnološkoj zrelosti

Ţetva soje

Tek ovršeno zrno soje ima skoro uvek veću vlaţnost od kondicione, otuda je nuţno da se ona pre skladištenja dosuši. Ako se suši u sušnicama, temperatura sušenja treba da se kreće od 40 do 450C. Zagrevanje kao i hlaĊenje treba da bude postupno da ne bi došlo do pucanja semenjaĉe. Pre konaĉnog skladištenja, nuţno je da se zrno oĉisti, a naroĉito da se oslobodi delova polomljenog zrna. Zbog visokog sadrţaja ulja polomljeno zrno se brzo kvari i moţe biti uzrok pojavi neţeljenih procesa u ĉitavoj masi zrna. Ako se od ţetve do predaje na preradu ili skladištenje soja ĉuva na gazdinstvu, neophodno je da se ona ĉuva u što tanjem sloju i da se svakodnevno lopata sve dok se vlaţnost ne svede na kondicionu. Ţetva soje za zelenu masu odnosno seno, pa i za proizvodnju zelenog sojinog, brašna izvodi se u poĉetku cvetanja, a najĉešće u fazi formiranja prvih mahuna, a za silaţu pred kraj mleĉnog stanja zrna u donjim mahunama.

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

120

Ţetva soje na velikim proizvodnim površinama u Brazilu sa istovremenim strnjikanjem

Najvaţnije bolesti soje Peronospora manshurica

Alternaria sp.

Cercospora sojina

Cercospora kikuchii

Carynospora cassicola

Microsphaera manshurica

Septoria glycines

Rhyzoctonia solani

Najvaţniji štetnici soje Tetranychus urticae

Ditylenchus dipsaci

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

121

Pasulj Phaseolus vulgaris (L.) Savi Sinonimi: grav, grah, fasulj, fiţol; Engleski: bean, french bean; Francuski: haricot; Nemaĉki: Bohne, Falsohle; Ruski: фасоль Pasulj je osnovno varivo u ishrani našeg stanovništva. Po svojoj hranljivosti, jedan je od najbogatijih izvora biljnih proteina, biološki najvrednijih u ljudskoj ishrani. Zbog toga je, pored pšeniĉnog hleba, krompira i kupusa, najĉešća ţivotna namirnica.

Phaseolus vulgaris (L.) Savi (naslikao W. Müller)

Hranjiva vrednost pasulja se ne sastoji samo u velikom sadrţaju proteina (23 do 30%), već i u ukupnoj koliĉini najvaţnijih aminokiselina (tirozin, triptofan, lizin, arginin, histidin, cistin i metionin). Od semena pasulja se priprema niz razliĉitih ukusnih jela, kao i od mladih mahuna, odnosno nedozrelih plodova kod nekih odlika pasulja, u kojih su mahune soĉne i bez grubog vezivnog tkiva (boranija). Pasulj je već duţe vreme našao primenu u prehrambenoj preraĊivaĉkoj industriji kao konzervirana hrana sa mesom. Zrno pasulja je je odliĉna koncentrovana a zelena masa kao kabasta stoĉna hrana. Slama pasulja i mahune se koriste za ishranu preţivara posebno ovaca i koza. U savremenoj proizvodnji, slama pasulja se zaorava a neke se koriste kao zelenišno Ċubrivo. Pasulj se odlikuje time, što se lako ĉuva i transportuje što je naroĉito vaţno za promet pasulja kao robe. Kao leguminoza, od velikog je agrotehniĉkog znaĉaja jer iza sebe ostavlja zemljište u veoma dobrom fiziĉkom i biološkom stanju pa je izvrstan predusev za mnoge ratarske i druge useve.

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

122

Najveći proizvoĊaĉi pasulja u svetu su Indija, Brazil, Kina, Meksiko i SAD. U Evropi se najviše gaji u Italiji, Francuskoj, Rumuniji, Španiji, Bugarskoj i MaĊarskoj. Na podruĉjima bivše Jugoslavije pasulj je zauzimao 40% površina pod leguminozama, a gaji se u ravniĉarskim i brdsko-planinskim rejonima do 800 m nadmorske visine. Postoji trend smanjenja površina pod pasuljem, jer se u nas ranije retko gajio kao ĉisti usev, najĉešće u konsocijaciji sa kukuruzom. UvoĊenjem hibrida kukuruza, povećala se gustina useva kukuruza 2 do 2.5 puta uz primenu herbicida, ĉime je u znatno meri gajenje pasulja u kukuruzu onemogućeno. Od tada se pasulj kod nas gaji kao ĉisti usev na znatno manjim površinama. Proizvodnja pasulja u svetu u 2000 I 2001. godini (izvor podataka FAO) Zemlja Indija Brazil Kina SAD Mianmar Meksiko Indonezija Argentina Kanada Uganda Ostali Svet ukupno

Godina proizvodnje 1999/2000 2000/01 4 550 000 4 500 000 2 890 000 2 800 000 1 810 000 1 700 000 1 470 000 1 110 000 1 210000 1 250 000 1 080 000 1 170 000 900 000 900 000 310 000 290 000 290 000 290 000 300 000 280 000 4 560 000 4 610 000 19 370 000 18 900 000

Prema Jevtiću (1992), proseĉni svetski prinos pasulja je oko 560 kg/ha, a po kontinentima, se kreće oko 440 kg/ha (Evropa) do 1.800 kg/ha (bivši SSSR). Sa višim proseĉnim prinosom izdvajaju se SAD (1.330 kg/ha), Argentina 920 kg/ha), Brazil (670 g/ha). U nas su proseĉni prinosi pasulja oko 1 t/ha.

Poreklo pasulja Najvaţnija vrsta pasulja Phaseolus vulgaris je poreklom iz Amerike (severozapadna Argentina, a po drugim Meksiko, Gvatemala i Peru. Kao rodonaĉelnik gajenih vrsta smatra se Phaseolus aborigenus Bruk. Prenet je u Evropu krajem 16.veka. Njegovo širenje je bilo dosta brzo. Na naše prostore prenet je iz Italije u 17. veku. Pasulj ima veoma širok areal rasprostranjenosti. Ako se pri ovom ima u vidu proizvodnja zelenog pasulja odnosno boranije, areal je još širi. On se proteţe od 600 severne do 500 juţne širine. Pasulj se proizvodi i u ekvatorijalnoj zoni.

Centri porekla pasulja

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

123

Botaniĉka klasifikacija Pasulj je jednogodišnja zeljasta biljka iz porodice Fabaceae, rod Phaseolus. Rod Phaseolus je jako polimorfan. Po nekim autorima, opisano je 150, a po nekim 230 vrsta. Smatra se da danas ima 17 gajenih vrsta. Duţina vegetacionog perioda pasulja je od 75 do 90 dana kod ĉuĉavih formi a kod pritkaša 120 i više dana. Botanička klasifikacija pasulja R.b.

Vrste pasulja

Podvrste (po osobini stabla)

1.Phaseolus vulgaris ssp. nanus Stablo uspravno i ţbunasta

2. Phaseolus vulgaris var.elipticus Seme eliptiĉno, debljina i širina ista, duţina 1.5 puta veća 3. Phaseolus vulgaris var. oblongus Seme valjkasto, šririna i debljina iste, a duţina 2 puta veća

Phaseolus vulgaris (L) Savi 1.

Varijeteti (po obliku semena) 1.Phaseolus vulgaris var. sphaericus Seme skoro loptasto, duţina, širina i debljina ista.

4.Phaseolus vulgaris var.subcompressus Seme poluspljošteno, duţina 2.5 puta veća od širine, širina 1.5 puta veća od debljine

Stablo je uspravno ili je povijuša, liske u listu krupne, široke u bazalnom delu zaobljene, seme krupno, razliĉitog oblika i boje

2.Phaseolus vulgaris ssp. valubilis Povijuša.

5.Phaseolus vulgaris var.compressus Seme poluspljošteno, duţina 2.5 puta veća od širine, a širina 2.5 puta veća od debljine 6.Phaseolus vulgaris var.carinatus Seme rebrasto 7.Phaseolus vulgaris var.gonospermus Seme uglasto.

Phaseolus multiflorus Wild 2.

Mnogocvetni pasulj. Stablo je dugo, povijušavo, cvetovi krupni beli i jarkocrveni, seme krupno. Dekorativna je. Sluţi za proizvodnju zelene mase.

Phaseolus akutifolius Aza.Gray 3.

Oštrolisni uskolisni pasulj – tapari. Stablo ţbunasto, mahune spljoštene, seme sitno.

Rodu Phaseolus se veoma bliski rod Vigna i rod Dolichos. Iz roda Vigna gaje se za proizvodnju zrna i boranije (Vigna sinensis, V. sesquipedalis i V. catjang). Vigne su poreklom iz Afrike, a gaje se u Indiji, Kini, maloj Aziji, bivšem SSSR-u i zemljama Mediterana, a zatim u juţnim drţavama SAD, Meksiku i Kubi. U bivšoj Jugoslaviji gajila se samo na podruĉju Makedonije. Iz roda Dolichos, gaje se Dolichos lablan i Dolichlos biflarus.

Morfološke osobine Koren pasulja je vretenast a iz njega izbija veći ili manji broj drugorazrednih dobro razgranatih korenova. Glavna masa se razvija u plićim slojevima zemljišta.

Korenovi sistem pasulja

Klijanje i nicanje pasulja (levo)

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

124

U gornjem delu izbija nekoliko snaţnih ţila koje se pruţaju skoro horizontalno. Iz dela stabla ispod površine zemljišta, formiraju se adventivni korenovi. Koren pasulja nešto sporije raste od korenja većine drugih zrnenih leguminoza. Od poĉetka klijanja, pa do nicanja raste hipokotil stabaoca. Zato ova mahunjaĉa iznosi kotiledone. Stablo pasulja je zeljasto, u preseku rebrasto, moţe biti povijušavo (visoko), polunisko ili nisko (ĉuĉavo) pa se ove forme pasulja nazivaju “ĉuĉavci”. U toku razvoja u manjem ili većem stepenu odrvenjava. U optimalnim uslovima razvića, stablo ĉuĉavih pasulja je visoko oko 60 cm ţbunastog izgleda, poluĉuĉavih 60 do 130 cm, a povijušavih više od 130 cm. Kod povijušavih formi stablo je polegljivo. Uvijanjem se prihvata uz oslonac. Porast im je neograniĉen a cvetovi izbijaju samo u pazuhu lista. Slabo razgranata. Gaje se uz oslonac, pa se ove forme nazivaju “pritkaši”. Ovde spadaju preteţno boranije i manji broj sorata za proivodnju zrelog zrna. Pritkaši se u savremenoj njivskoj proizvodnji ne gaje.

GraĎa klijanca pasulja

Pasulj pritkaš

Pasulj čučavac

List pasulja je sloţen (troper) sem prvog lista koji je dvoper. Liske su krupne, srcolike, izrazito zelene (svetlije ili tamnije). Površina liske je glatka ili blago naborane, naliĉje im je ĉesto pokriveno finim dlaĉicama. U osnovi glavne lisne drške nalaze se dva mala zaliska. Pored ovoga, na glavnoj lisnoj dršci u osnovi vršne liske nalaze se dva a u osnovi boĉnih liski po jedan mali zalisak. Listovi na stablu su postavljeni spiralno. Prvi pravi listovi pasulja su prosti i imaju samo po jednu lisku, a postavljeni su naspramno. Na jednom stablu izraste 8 do 18 listova. Cvet je beo, ljubiĉast ili neke druge boje, prema tome da li je seme pasulja belo ili je neke druge boje. GraĊa cveta je kao kod ostalih leguminoza. Cvetovi izbijaju u pazuhu lista obiĉno 5 do 6 u vidu grozdastih cvasti. U cvasti u proseku ima 5 cvetova. Svi cvetovi nisu ferti1ni. Izvestan broj cvetova uvek opadne. Suša i visoke temperature pojaĉavaju opadanje cvetova. Cvetanje ĉuĉavaca nastupa 25 do 30 dana od nicanja, a traje do 25 dana. U povijušavih formi poĉinje 30 do 40 dana od nicanja, a traje i do 90 dana. Kod pasulja sa uspravnim stablom prvo cvetaju cvetovi na glavnom stablu.

List pasulja

Cvet pasulja

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

125

Cvet je otvoren 2 do 3 dana ako je oplodnja završena pre otvaranja cveta. Samooplodnja je retka, a dolazi do izraţaja samo pod uticajem jako visokih temperatura praćenih nedostatkom vlage. Plod je mahuna duga 5 do 25 cm, najĉešće 15 cm. Mahune mogu biti prave, cilindriĉne, sabljaste, pljosnate ili srpasto povijena, na popreĉnom preseku okrugle, ĉešće ovalne ili izduţeno ovalne (spljoštene sa bokova). Na vrhu su zašiljene. Površina je glatka, s boĉne strane ravne ili ugnute izmeĊu semena (segmentirana mahuna). U mahuni se nalazi od 2 do 7 semenki. Nedozrele mahune su zelene u raznim nijansama od svetlo do mrkozelene ili ţute. Mogu biti šarene (zelene sa ljubiĉasto mrkim šarama). Zrele mahune su prljavo ţute ili mrkoţute. Zrela mahuna ima veoma grubo tkivo, odnosno tzv. pergamentni sloj, a na šavovima jako vezivno tkivo (konci). Mahuna boranije nema pergamentni sloj i “konce” ili se oni formiraju tek u voštanoj zrelosti semena. Zbog toga je zelena mahuna mesnata, soĉna, krta i lako se kuva.

Zrela mahuna pasulja

Različiti oblici mahuna pasulja

Jako izduţeni tip mahune pasulje (vignja)

Seme pasulja moţe biti, ovalno, izduţeno ovalno, loptasto, bubreţasto, cilindriĉno, a sa boĉnih strana jaĉe ili slabije spljošteno. Moţe takoĊe biti sitno (masa 1000 semenki do 350 g), srednje (masa 1000 semenki 350 do 500 grama) i krupno (masa l000 semenki 500 do 800 g). Semenjaĉa je dosta ĉvrsta, na površini glatka sjajna, bela, bledoţuta, intenzivnije ţuta, zelena, plaviĉasta, ljubiĉasta, mrka i crna. Pored ovoga semenka moţe da bude šarena. Na svetlijoj osnovi mogu nalaziti tamnije sitne taĉkice ili pege razliĉite veliĉine ili tamne paralelne pruge (zebrinus).

GraĎa semenki pasulja

Oblici semenki pasulja

Različiti oblici i boje semenki pasulja

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

126

Uslovi uspevanja Odnos prema toploti - Pasulj je biljka toplog i umereno toplog podneblja. Minimalna temperatura za klijanje semena iznosi od 12 do 130C. Optimalna temperatura klijanja i nicanja je 22 do 250C. Minimalna temperatura porasta, do faze formiranja generativnih organa je oko 12°C, optimalna od 18 do 230C, dok je minimalna temperaturna faza formiranja generativnih organa viša za 3 do 50C. Neposredno posle nicanja, biljĉice pasulja ugibaju pri najslabijim mrazevima (od -0,5 do -l°C). Odrasle biljke izdrţavaju kasne mrazeve do -20C. Slabiji rani jesenji mrazevi oštećuju pupoljke, cvetove i list, a nešto jaĉi uništavaju celu biljku. Optimalne temperature za formiranja cvetova i cvetanje je od 20 do 250C. Izrazito visoke temperature, a naroĉito ako su praćene nedostatkom vlage izazivaju pojaĉano opadanje pupoljaka i cvetova, remete oplodnju, usled ĉega se smanjuje broj semena u mahunama ili one ostaju “šture”.

Pasulj u fazi nicanje

Dinamika razvoja pasulja

Pasulj u toku vegetacionog perioda ne podnosi jaka temperaturna kolebanja. Niske pozitivne temperature nešto duţeg trajanja izazivaju zastoj u porastu i razviću koji se nepovoljno odraţava i na prinos. Na pasulj nepovoljno utiĉu i velike razlike izmeĊu dnevnih i noćnih temperatura. Odnos prema vlazi. - Ima dosta skromne potrebe za vlagom. Velika vlaţnost u toku vegetacje na njega nepovoljno utiĉe. Kritiĉan period za vlagu je od formiranja pupoljaka pa do kraja nalivanja semena. Pasulj daje najbolje rezultate pri ravnomernom rasporedu vlage u toku vegetacije. Optmalni rejoni za proizvodnju su oni u kojima u toku vegetacionog perioda pasulja padne 200 do 250 mm padavina. S obzirom da je kod nas raspored padavina neravnomeran, treba najĉešće u drugoj polovini jula i u avgustu. Otuda setvu treba obavljati ranije (u prvom delu njegovog setvenog perioda) i izbegavati sorte duţeg vegetacionog perioda. Pasulj ne podnosi sušu, premda posle kratkotrajne suše u prvom delu vegetacije, dobro se oporavlja. MeĊutim suša u periodu formiranja reproduktivnih organa, pa nadalje nanosi veliku štetu. Odnos prema svetlosti. - Pasulj ima dosta velike potrebe prema svetlosti, premda dobro podnosi slabije zasenjivanje. Fotoperiodska reakcijia obiĉnog pasulja je razliĉita kada su u pitanju razne sorte. Tako, postoje sorte dugog, kratkog dana i neutralne. Pored ovoga postoji grupa sorata koje reaguju na skraćivanje dana, ali ne reaguju na njegovo produţavanje. Odnos prema zemljištu. –Prema zemljištu je veoma izbirljiv. Laka, rastresita, kao ni teška, zbijena, vlaţna i hladna zemljišta nisu podesna za ovaj usev. Ne podnosi ni kisela zemljišta (optimalna pH = 6 do 7,5). Najbolje mu odgovara ĉernozem, a isto tako i dobro aluvijalno zemljište i livadske crnica. Uspešna proizvodnja se ipak moţe organizovati i na smonicama i gajnjaĉama pod uslovom da se obradi posveti više paţnje. Zemljišta sa visokim nivoom podzemne vode nisu dobra za pasulj (graniĉna vrednost je oko 1 m).

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

127

Agrotehnika za pasulj Plodored. -Pasulj ne podnosi monoprodukciju pa se obavezno gaji u plodoredu. Ne podnosi ni brzo vraćanje na istu površinu. Plodored mora biti podešen tako da doĊe na istu površinu tek posle ĉetvrte ili pete godine. Najbolji predusevi za pasulj su krompir i šećerna repa. Kod nas on najĉešće dolazi posle kukuruza i suncokreta a reĊe posle strnih ţita. Odliĉan je predusev za skoro sve ratarske useve, a naroĉito za ozima strna ţita. Prednosti mu je i što kao predusev dosta rano napušta proizvodnu površinu, zbog ĉega se obrada i priprema zemljišta za setvu ozimih strnina moţe izvesti na vreme. Obrada zemljišta – Pasulj povećava prinos kada se oranje obavlja rano, krajem leta i poĉetkom jeseni. Pozitivno reaguje na dublje oranje. To je vaţno zbog toga što se na dublje obraĊenom zemljištu formira veća rezerva vlage, koren pasulja bolje razvija a glavna masa ţila se formira dublje u zemljištu. Stoga dubina osnovne obrade za pasulj treba da iznosi 25 do 30 cm. Posle širokorednih useva osnovna obrada se izvodi odmah na setvenu dubinu. Posle strnina obavezno je zaoravanje strništa, a posle se ore na punu dubinu. Posle oranja se moţe obaviti grubo ravnanje dubokih razora. Zatvaranje brazde ravnanje treba obaviti što ranije u proleće, ĉim se zemljište dovoljno prosuši. ne zemljišta obavi još jedno . Predsetvenom pripremom se fino izravna površina i usitni do mrviĉaste strukture zemljišta do dubine od 10 cm. Za ovaj posao se koriste razna kombinovana oruĊa ili kombinovani agregati za predsetvenu pripremu zemljišta. Đubrenje. – Pasulju pogoduju organska Ċubriva. U osnovnom Ċubrenju moţe se Ċubriti se 10 do 20 t/ha zgorelog stajnjaka ili sa 5 do 10 t/ha stajnjaka sa delom mineralnih Ċubriva. Pasulj ipak bolje reaguje na Ċubrenje stajnjakom ako je on dat za predusev. Za prinos veći od 2 t/ha semena potrebno je dati 70 kg/ha N, 80 kg/ha P2O5 i 90 kg/ha K2O. Dve trećine od ukupne norme Ċubriva NPK unosi se dubokim oranjem, a jedna trećina sa predsetvenom pripremom zemljišta.Na kiselim zemljištima moţe se kao Ċubrivo unositi, saturacioni mulj ili kreĉ. Setva. –Priprema semena pasulja za setvu sliĉna je kao za soju. Mora se izvršiti inokulacija semena bakterijama izotofiksatorima. Pri tome se mora paziti da seme nije napadnuto ţiškom (Acanthoscelides obtecus). Vreme setve u našim agroekološkim uslovima je poslednja dekada aprila. Bolje reĉeno setvu pasulja treba obaviti u drugom delu setvenog perioda kukuruza. Rast useva pasulja u polju Klijanci pasulja 5-7 dana posle setve

Klijanci pasulja 10-12 dana posle setve

Razvoj prostog lista

Pojava troperih listova

Razvitak troperih listova

Redovi pasulja

Usev pasulja pred cvatnju

Cvatnja pasulja

Pasulj je širokoredni usev. Rastojanje izmedu redova iznosi najĉešće 50 cm.. Setva se moţe obaviti u kućice (50 X 20 cm sa po 4 do 5 semenki u kućici). Ovakav naĉin setve se primenjuje kod nas samo na seljaĉkim gazdinstvima na malim površinama. Gustina useva u proizvodnji pasulja u proseku iznosi oko 400 000 biljaka/ha. Kada su u pitanju sorte povijušavog stabla, setva se moţe obaviti u redove sa meĊurednim rastojanjem 65 do 70 cm. Ĉešće se pritkaši seju u kućice 60 do 65 x 20 do 25 cm, sa po 3 do 5 semenki u kućici. Koliĉina semena za setvu pasulja zavisi o krupnoći semena i gustini useva. Koliĉina semena za setvu sitnosemenog pasulja iznosi od 80 do 120 kg/ha (za gušći usev do 150 kg/ha) a srednje krupan 120 do 150 kg/ha (za gušći usev do 200 kg/ha). Za krupnosemeni pasulj, koliĉina semena je iznad 200 kg/ha. Kada su u pitanju povijušave forme koliĉina semena za setvu obiĉno je u granicama od 120 do 200 kg/ha. Dubina setve je od 3 do 6 cm, pri ĉemu se sitnosemeni pasulj seje pliće a krupnosemeni dublje.

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

128

Nega. - U periodu od setve do nicanja ne primenjuju se mere nege. MeĊuredne kultivacije i okopavanje predstavljaju redovne mere nege. Obavezna su tri meĊuredne kultivacije. Prvo kultiviranje i okopavanje se izvodi 7 do 10 dana posle nicanja (dubina kultiviranja iznosi oko 5 cm). Drugo kultiviranje se izvodi kad biljke dostignu visinu od 10 do 15 cm na dubinu od 8 cm, a treće 2 nedelje posle drugog, na istu dubinu. U savremenoj proizvodnji pasulja suzbijanje korova se obavlja herbicidima. Primenjuju se herbicidi sa aktivnom materijom bentozan, imazetapir, trifluraline, metalohlor + linuron, prometrin, fluasifop –P- butil i drugi. Primenom herbicida, pojednostavljuju se mere nege pa se sve više izostavlja meĊuredna kultivacija. U proizvodnji povijušavih sorti, a naroĉito boranije posebnu meru predstavlja postavljanje oslonaca, odnosno pritki visine 150 do 200 cm. Pritke se postavljaju onda kad biljke formiraju 4 do 5 troperih listova. Posle postavljanja pritki, ne izvode se više nikakvi radovi. Pasulj izvanredno pozitivno reaguje na navodnjavanje.Najjaĉe pasulj reaguje na zalivanje u periodu cvetanja i nalivanja semena. U nas se najĉešće javlja potreba za zalivanjem u fazi nativanja semena, nešto reĊe u fazi formiranja pupoljka i cvetanja. Ţetva. - Sazrevanje pasulja je postupno. Ono teĉe od osnove stabla prema vrhu. Ova osobina je slabije izraţena kod ĉuĉavaca, a znatno jaĉe kod pritkaša. Sliĉno ovome ona je slabije izraţena, u ranijih a jaĉe kod kasnijih sorata. U pritkaša, a naroĉito kod boranije ĉesto se na istoj biljci u donjem delu mogu naći već potpuno zrele mahune, a u gornjem delu stabla cvetni pupoljci i cvetovi. Problem kod ţetve pasulja je pucanje zrelih mahuna i osipanje semnki. U pogledu sazrevanja, pasulj ima osobinu da posle košenja naknadno dozreva. Ţetva pasulja, sa uspravnom stablom moţe biti višefazna i jednofazna. Višefazna ţetva poĉinje kada su 2/3 mahuna u donjem delu stabla zrele. U ovom trenutku listovi su u donjem delu stabla opali, a na gornoj trećini već imaju ţutu boju osim nekoliko vršnih koji su još zeleni.

Zdruţeni usev (pasulj u kukuruzu)

Ručna berba mahuna boranije

Jednofazna ţetva pasulja

Višefazna ţetva pasulja se moţe obaviti ruĉno kada su u pitanju male površine. Biljke se ĉupaju (reĊe odsecaju srpom), zatim suše na gomilicama ili na brkljama. Posle toga se obavlja ruĉno mlaćenjem ili na vršaj obiĉnim vršalicama za ţita. Mehanovana višefazna ţetva pasulja sastoji se iz košenja ili podsecanja biljaka (podsecanje ima prednost ako su u pitanju sorte koje nisko formiraju prve mahune), odlaganja u otkose gde stoje nekoliko dana radi sušenja (5 do 10 dana), i vršaja kombajnom koji pick-up ureĊajem podiţe pokošenu masu. Jednofazna ţetva se obavlja kasnije kada su biljke potpuno odbacile listove. Prilikom ţetve, bez obzira na to da li su u pitanju obiĉne vršalice ili ţitni kombajni, nuţno je da se smanji broj obrtaja bubnja na 200 do 400, da se stave drvene šine i da se poveća rastojanje izmeĊu bubnja ii podbubnja. Ovako se postupa da bi se izbeglo lomljenje semena koje se dosta lako pod jaĉim udarom cepa po kotiledonima ili lomi.

Ručna berba pasulja

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

129

Vučena mašina za berbu pasulja

Pick-up ureĎaj za podizanje pokošenog pasulja pri dvofaznoj ţetvi

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

130

Lupine Lupinus sp. Sinommi: vučika, vučiji grah, vučiji bob, obrnika, divlja kafa, turska kafa, fiolni bob; Engleski: lupine; Francuski: lupin; Nemaĉki: Lupinen; Ruski: люпин Lupine se gaje za proizvodnju semena i zelene mase. Seme je bogato sirovima proteinima, mastima bezazotnim ekstraktivnim materijama a najviše sluţi za ishranu ćurki, svinja, krava u vreme telenja i laktacije te jagnjadi.

Lupinus luteus L. (naslikao W. Müller)

U nekim krajevima upotrebljava se za ishranu ljudi u obliku variva. Danas se u preraĊivaĉkoj industriji lupine koriste za proizvodnju brašna, paste, oljušteno zrno za dijetalna sirova vlakna. Brašno slatke lupine se dodaje pšeniĉnom brašnu u proizvodnji hleba (Putnam, et. al. 1998). Osim u prehrambenoj industriji, belanĉevine lupine se koriste kao sirovine za proizvodnju veštaĉkih tkanina, a masti za proizvodnju sapuna boja i lakova.

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

131

Hemijski sastav semena lupine Proteini 35 - 60

Masti 4 -6 i 10 - 20

Hemijski sastav semena lupine (u %) Ugljenihidrati Celuloza Alkaloidi 29 13 0.8-3.5

Min.materije 3.5

Seme je bogato mineralnim materijama koje se sastoje najviše od kalijumovih i magnezijumovih soli i fosforne kiseline. U semenu lupine se nalaze i alkaloidi lupinin, lupinidin i lupanin i još neke gorke materije. One štetno utiĉu na zdravlje domaćih ţivotinja, pa se seme pre upotrebe za ishranu stoke mora moĉiti u luţinama, prokuvavati i ispirati hladnom vodom da bi se ova materije odstranile. Najmanje alkaloida ima ţuta a najviše bela lupina. Selekcijom su stvorene lupine sa znatno manje alkaloida (0.0025%). Njihovo seme i zelena masa mogu se normalno koristiti u ishrani stoke (slatke lupine). Zelena masa lupine ima 14 do 28% belanĉevina, zavisno od vrste i sorte, ali se masa od obiĉnih (gorkih) lupina ne moţe upotrebiti za ishranu stoke zbog alkaloida. Zato se slatke lupine mogu koristiti u ishrani bez ikakvih štetnih posledica po zdravlje ţivotinja, u zelenom, suvom (seno) i siliranom obliku. Slatke lupine su osetljive na fuzarioze i bakterioze. Lupine imaju sposobnost da posredstvom azotofiksacije veţu znatnu koliĉinu azota, oko 200 kg. Zbog toga kao i zbog okolnosti da formira veliku vegetativnu masu, dobro razvijen korenov sistem kao i da veoma dobro uspeva na jako lakim, peskovitim zemljištima, ona ima veliki privredni znaĉaj i kao biljika za zelenišno Ċubrenje. Kao biljka za zelenišno Ċubrenje najpre je upotrebljavana u Nemaĉkoj još potkraj 18. stoleća. Lupine imaju i veliki agrotehniĉki znaĉaj. One su izvanredno dobra komponenta u plodoredu.

Poreklo lupina

Centar porekla i rasprostranjenost lupina

Sve forme lupine postale su od istoimenih divljih vrsta, od kojih su jedne evropske (sredozemlje), a druge ameriĉkog porekla koje su brojnije, ali su u proizvodnji manje zastupljene. Bela lupina je gajena još u vreme 12. dinastije faraona u Egiptu (pre 4 000 godina). Rimljani su takoĊe gajili lupinu i njeno seme upotrebljavali za jelo. U Evropi se poĉela gajiti potkraj 18. stoleća najpre u Nemaĉkoj. Lupine su uglavnom usevi severne hemisfere. Njihov areal je ograniĉen izmeĊu 200 i 600 severne geografske širine. Lupine se u svetu gaje na površlini od oko milion hektara..Od ukupne površine pod lupinama u svetu na bivši SSSR otpada oko 60%, a na Evropu oko 16%. U Evropi najveće površine pod ovim biljkama su u pribaltiĉkim zemljama. Na podruĉju bivše Jugoslavije, malo se gaje samo u Sloveniji. Svetski proseĉan prinos lupina iznosi nešto preko 800 kg/ha semena. U nekim zemljama prinosi su znatno viši od 2 000 do 2 500 kg/ha. Inaĉe o proizvodnji lupina u svetu ima malo statistiĉkih podataka jer su one od

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

132

manjeg opšteg znaĉaj u odnosu na glavne zrnate mahunarke.

Botaniĉka klasifikacija Lupine su jednogodišnje ili višegodišnjie vrste, pripadaju familiji Fabaceae rodu, Lupinus. U rodu Lupinus postoji više od 300 vrsta (Potnam et. al., 1998), ali se samo 4 vrste koriste kao gajene biljke. Vrste lupina i njihove odlike Odlike vrste

Vrsta

Bela lupina (Lupinus albus L )

Stablo

Razgranato , visoko do 150 cm, grubo, obraslo finim dlaĉicama, jednogodišnja vrsta

List

Sloţen od 7-9 izduţenoovalni h maljavih liski

Cvast i cvet

Mahune i seme

Cvast je kratka, cvetovi beli, sivi ili svetloplavi, oprašivanje autogamno i ksenogamno

Mahuna krupna, 7 – cm duga, gruba, blago segmentirana, završava oštrim zupcem na vrhu, sadrţu 4 do 8 semenki, seme krupno, okruglouglasto, na bokovima spljošteno, belo ili ruţiĉasto belo, apsolutna masa 340-520 g

Ţuta lupina (Lupinus luteus L)

Varijeteti

var. albiflorus

var.vavilovi

var.subresus

var. vulgaris

var. abyssinicus

var. leucospermus

Razgranato, visoko do 80 cm, cela biljka maljava, jednogodišnja vrsta

Sastavljen od 8 do 11 širokolancetast ih liski

Cvast kratka, cvetovi ţuti, oprašuje se ksenogamno

Mahune krupne, 6-8 cm duge, grube, maljave, seme krupno, po bokovima malo spljošteno, pokriveno sitnim ili krupnim pegama, moţe biti crno ili belo bez pega, masa 1000 zrna do 470 g

var. mascultus

var.melanospermus

var. sulfureus

var. subsulfureus

Plava lupina (Lupinus angustifolius L).

var.albescens

Razgranato, visoko do 100 cm, jednogodišnja vrsta

Sastavljen od 7 do 9 uskih, linearnolancet astih liski

Cvast je kratka, cvetovi plavi, mogu biti sivi, ljubiĉasti i beli

Mahune krupne, široke, grube sa 5 do 6 semenki, seme krupno, bubreţasto, sivo, mrkosivo, reĊe belo, površina mramorirana

var. albens var. subroseus var. roseus var. subcoeruleus var. coeruleus

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

133

var. leucantus Odlike vrste

Vrsta

Višegodišnja lupina (Lupinus polyphyllus Lindl.)

Stabljika

Razgranato, visoko do 100 cm, višegodišnja biljka

List

Krupan, sastavljen od 9 do 16 izduţenih ovalnojajastih liski

Mahune i seme

Varijeteti

Sitno, ovalno, tamno, prekriveno šarama

-

Cvast i cvet

Plavi, plavoljubiĉasti, oprašuje se ksenogamno

Pored pomenutih vrsti, veći znaĉaj imaju još i Lupinus mutabilis Sweet., (kao ukrasna biljka) Lupinus hirsutus L.,i Lupinus termis L.

Ukrasne vrste lupine kao baštansko cveće

Morfološke i biološke osobine Koren je veoma snaţan, duboko prodire u zemljište do 200 cm, razgranat, veoma dobre usisne moći. Stablo je okruglo, zavisno od vrste, dosta debelo, grubo, visine od 60 do 200 cm, slabije razgranato, preteţno u gornjem delu jaĉe ili slabije obraslo maljama. List je prstasto sloţen sa 5 do 11 izduţenih obrnuto jajastih, ovalnih ili skoro linearnih liski, koje su kod nekih vrsta manje ili više obrasle maljama, a naroĉito po obodu. Cvast je grozdasta, izbija na vrhu stabljike i boĉnih grana, razliĉite je duţine. U jednogodišnjih vrsta obiĉno 8 do 12 cm, a u višegodišnjih je duţa. Boja cveta zavisi od vrste (bela, plava, ljubiĉasta, purpurna, ruţiĉasta). Specifiĉnost u graĊi cveta je da su svih 10 prašnika srasli. Plava i bela lupina su autogame biljke, a ţuta i višegodišnja ksenogame.

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

134

Vrste lupina

Plod je mahuna koja je u svih vrsta gruba koţasta, blago segmentirana, manje ili više maljava, na vrhu zašiljena. U bele i plave 1upine prezrela mahruna ne puca. Broj semenki u mahuni kod jednogodišnjih lupina je najĉešće od 3 do 8. Seme je okruglo i ovalno, na bokovima moţe biti jaĉe spljošteno, razliĉite krupnoće (masa 1.000 semenki u jednogodišnjih lupina je od 100 do 500 g. Semenjaĉa debela, gruba, glatka, bela, bledoruţiĉasta, sivkasta, mrko i crno, ili pak svetlih boja sa crnim pegama ili mrljama. Vegetacioni period 1upina je razliĉite duţine zavisno od vrste. On je najduţi kod višegodišnje kanadske lupine, a od jednogodišnjih vrsta najkraći kod plave, najduţi u bele lupine. Intezivan porast stabljike poĉinje sa diferenciranjem zaĉetka cvasti.

GraĎa cveta ţute lupine

GraĎa lista lupine

Listovi lupine

Kod lupine cvetanje, formiranje ploda i sazrevanje, je postupno, idući od cvasti na glavnoj stabljici ka cvastima na boĉnim granama. Prema ovome, neravnomernost zavisi od intenziteta grananja, koje je u ratarskoj proizvodnji ograniĉeno gustinom useva .

Mahune lupine

Seme lupine

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

135

Uslovi uspevanja Odnos prema toploti. – Bela i ţuta lupina su usevi toplog i umereno toplog dok su višegodišnja i plava lupina usevi umereno toplog i više prohladnog podneblja. Potrebe u toploti su razliĉite, a bez sumnje, najveće u bele lupine, a najmanje u plave lupine. Minima1na temperatura za klijanje semena lupine iznosi 3 0C. Mlade biljke bele lupine izdrţavaju mrazeve jaĉine do -50C, plave od -5 do -6, a ţute od -2 do -30C. U prvim fazama plava lupina uspešno raste i razvija se pri temperaturama od 12 do 150C. U celini, njene potrebe u toploti su veoma sliĉne potrebama graška i boba, dok su potrebe bele lupine s1iĉne onima u soje. Odnos prema vodi. - Lupine u celini imaju velike potrebe u vlazi. Otuda se gaje preteţno u vlaţnim podruĉjima. Ipak meĊu njima najveće potrebe u vlazi ima plava lupina, a najmanje bela. Pravi kritiĉan period za vlagu je u fazi stvaranja pupoljaka i cvetanja, mada se za plavu lupinu ovo moţe protegnuti na skoro ĉitavu vegetaciju. Lupine su biljke dugog dana. Odnos prema zemljištu.- Dobro uspevaju i na lakim rastresitim i peskovitim i zemljištima. U dovoljno vlaţnim rejonima, uz odgovarajuću agrotehniku mogu se gajiti na skoro ĉistom pesku. Uspevaju i na slabije kiselim zemljištima. Zemljišta sa visokim sadrţajem kalcijuma ne podnose. Plava lupina dosta dobro podnosi i nešto zbijenija zemljišta.

Agrotehnika za lupine Plodored. -Lupine su relativno tolerantne na monoprodukciju naroĉito na peskovitim zemljištima, mada je ona neracionalna. U odnosu na predusev, lupine nisu izbirljive što znaĉi da u plodoredu mogu doći i pos1e širokororednih useva i posle strnina. Inaĉe lupine su odliĉan predusev za strnine. Višegodišnja lupina najĉešće se gaji van plodoreda na posebnim površinama. Obrada zemljišta izvodi se obavezno u jesen. Samo na peskovitim zemljištima moţe se primeniti prolećno oranje. U podruĉjima sa veoma slabim zimskim mrazevima gde se lupina gaji kao ozimi usev, osnovna obrada se izvodi krajem leta. Dubina oranja na peskovitim zemljštima nije veća od 20 cm, na normalnim od 25 do 30 cm, a na teţim ne treba da je manja od 30 cm. Poorano zemljište se najĉešće ostavlja u otvorenim brazdama da prezimi. U proleće sa zatvaranjem brazda vrši se i predsetvena priprema zemljišta. Đubrenje. -Lupine imaju dosta velike potrebe u prema hranljivim materijama. Usvajanje hranljivih materija je u poĉetku sporo tako od poĉetka cvetanja do prvih 70 dana vegetacionog perioda usvoje 35 % od ukupne koliĉine kalijuma i oko 40% od ukupne koliĉine fosfora. Zbog moćnog korenovog sistema veoma dobro koriste fosfor i kalijum iz zemljišta, a azotofiksacija je veoma intenzivna, tako da se biljke veoma dobro snabdevaju azotom. Otuda se kod Ċubrenja koriste vrlo male koliĉine azota (od 20 do 30 kg/ha aktivne materije) i to predsetveno ili sa setvomi. Što se tiĉe fosfora i kalijuma, koliĉina iznosi po 40 do 60 kg/ha aktivne materije.

Dinamika razvoja lupine

Setva. - Lupine se seju u proleće. U proizvodnji semena se seju u prvoj ili najdalje u drugoj nedelji od poĉetka poljskih radova. Izuzetak ĉini bela lupina koja se seje nešto kasnije. U proizvodnji zelene mase, moţe se sejati i nešto kasnije. U vlaţnijim rejonima daju dobru zelenu masu i kao naknadni usev. Sliĉno ovome, kao naknadni usev moţe se sejati i za zelenišno Ċubrivo. Za proizvodnji zrna seje se širokoredno sa meĊurednim rastojanjem od 30 do 50 cm. Veće rastojanje izaziva pojaĉano grananje, prodaţavanje vegetacionog perioda i povećanu neravnomernost u sazrevanju. Kada su u pitanju plava i ţuta tupina usev treba da ima od 800.000 do 900.000 biljaka/ha, što odgovara koliĉini semena od Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

136

oko 110 do 140 kg/ha, a bele lupine od 500.000 do 650.000 biljaka/ha, sa koliĉinom semena od 160 do 180 kg/ha. U proizvodnji zelene mase, koliĉinu semena odnosno broj biljaka, treba povećati za 20%. Dubina setve je od 3 do 5 cm.

Nicanje lupine

Klijanci lupine

Nega. - Od nicanja do ţetve sistem nege zavisi, od cilja gajenja. U proizvodnji lupine namenjene zelenišnom Ċubrenju ne primenjuju se nikakve mere nege. Ako je zakorovljenosit useva velika, zelena masa se ranije zaorava. Kod proizvodnje semena, nega se svodi pa jedno od dva meĊuroona kultiviranja. Danas se sve više koriste herbicidi. Uspešna primena herbicida omogućava da se potpuno izostavi meĊuredna obrada, a naroĉito na lakim zemljištima. U nezi 1upine za seme ponegde se kose vrhovi stabljike, odnosno boĉnih grana, da bi se ubrzalo sazrevanje semena.

Pojava sloţenih listova lupine

Usev višegodišnje lupine

Usev ţute lupine

Ţetva. – Zbog toga što mahne lupine pucaju a seme se osipa, ţetva se semena obavlja višefazno ili dvofazno. Pokošen usev ostaje u otkosima da se osuši, a posle toga se vrše. U ovom sluĉaju ţetva se obavlja kada je seme u mahunama na glavnoj stabljici na kraju voštane zrelosti. Ako su u pitanju sorte koje ravnomernije sazrevaju, a manje su sklone pucanju mahuna, ţetva moţe biti jednofazna. Ipak se u ovom sluĉaju se nameće potreba da se prethodno usev tretira desikantima. Potreba za tretiranjem ovim sredstvima je i onda kada se lupina, naroĉito kasnije sorte, gaje kao naknadni usev.

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

137

Usev bele lupine

Stanje zrelosti lupine

Kod proizvodnje zelene mase za stoĉnu hranu, prvenstveno slatke lupine, ţetva odnosno košenje se obavlja sa formiranjem mahuna glavnm stablu. U isto vreme se kosi i lupina za zelenišno Ċubrenje.

Grašak Pisum sativum L. Sinonimi: grah, gra, grah loznjak, šećerac, zečak; Engleski: garden pea, dry pea; Francuski: pois de jardin; Nemaĉki: Germüseerbse; Ruski: горох Grašak se zbog velike hranljive vrednosti i izvanredno prijatnog ukusa upotrebljava na raznovrsne naĉine u obliku mahuna (šećerac) ili mladih zrna (krunac). Mlada zrna graška se preraĊuju sterilisanjem, konzerviranjem, sušenjem i smrzavanjem. Njivski grašak se upotrebljava za ljudsku ishranu samo u obliku zrelog zrna u lomljenom i poliranom stanju, ali kao celo i nepolirano zrno. U samlevenom obliku (brašno) upotrebljava se za spravljanje razliĉitih jela. Nadzemna vegetativna masa povrtarskog graška iskorišćuje se kao sveţa stoĉna hrana ili se od nje spravlja seno ili silaţa. Slama graška je vrlo dobra za stoku, posebno za ovce.

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

138

Pisum sativum L. (naslikao W. Müller)

Njegova vaţnost u ishrani ljudi i stoke, proistiĉe iz hemijskog sastava zrna i zelene mase. Proteina u semenu graška u proseku ima od 15.5 do 39.7%.

Hemijski sastav zrna graška (Davies et.al, 1985; Bresani i Elias, 1988; Duke, 1981 i Hulse 1994)) Hemijski sastav Zeleno zrno (u 100 g) Brašno (u 100 g) Hemijski sastav Zeleno zrno (u 100 g) Brašno (u 100 g)

Kalori ja 44 343 P (mg) 102 338

Voda (%) 75.6 10.9 Fe (mg) 1.2 11.3

Protein (g) 6.2 22.8 Na (mg) 6 -

Ulje (g) 0.4 1.2 Niacin (mg) 2.8 2.8

Ugljenihidrati (g) 16.9 62.3 Riboflavin (mg) 0.11 0.18

Sirova vlakna (g) 2.4 4.2 Tiamin (mg) 0.28 0.86

Pepeo (g)

Ca (mg)

0.9 2.8 -karoten (μg) 405 -

32 72 Askorbinska kiselina (mg) 27 -

Zrelo zrno (%) Voda

Proteini

Ulje

Pepeo

10.9

22.9

1.4

2.7

Ugljenihidrati 60.7

Sirova vlakna 1.4

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

139

U 100 g proteina iz zrna graška ima 6.9 do 8.2 g lizina, 1.4 do 2.7 g metionin+cistina, 3.9 g treonina, 0.9 g triptofana, 0.8 do 1.7 g cistina (Huisman i van dr Poel, 1994). Zelena masa konzumnog graška ima dosta visok sadrţaj proteina (oko 12%) pa predstavlja dobru zelenu stoĉnu hranu i veoma dobro sirovinu za pripremanje silaţe a slama sadrţi oko 8% belanĉevina i oko 34% bezazotnih ekstraktivnih materija pa je dosta dobra kao kabasta stoĉna hrana naroĉito za preţivare. Grašak ima veliki agrotehniĉki znaĉaj. Kao i ostale zrnene leguminoze obogaćuje zemljište azotom (povoljno utiĉe na njegove fiziĉke, hemijske i biološke osobine). Rano dozreva pa se posle njega uspešno mogu gajiti naknadni i postrni usevi. Grašak se gaji kao ratarski i povrtarski usev u celom svetu . Povrtarski grašak zauzima znatno veće površine u Evropi i SAD, dok se njivski usev (za proizvodnju zrelog zrna) gaji na većim površinama u Kini i zemljama bivšeg SSSR-a. Proizvodnja graška u svetu u 2001 i 2002. godini (izvor podataka FAS, USDA) Zemlja Kanada Francuksa Ukrajina Rusija Kina Australija Danska Indija Velika Britanija SAD Ostali Ukupno u svetu

Proizvodnja (t) 2001. god 2002. god 1 800 000 2 000 000 3 100 000 3 200 000 900 000 900 000 1 200 000 1 200 000 1 300 000 1 300 000 300 000 300 000 300 000 300 000 600 000 600 000 300 000 300 000 200 000 200 000 1 500 000 1 500 000 11 700 000 12 000 000

Prema podacima FAO (2002), grašak se u svetu gaji na 8 060 000 hektara. Najveći proseĉni prinos zrna graška postignut je u Francuskoj (5 088 kg/ha), što je 8 puta više nego prosjeĉni prinos postignut u Afriĉkim zemljama. Prosjeĉni prinos zrna graška u SAD iznosi 2 587 kg/ha. U bivšoj Jugoslaviji prosjeĉni prinosi su se kretali u rasponu od 870 do 1 400 kg/ha, a ukupna proizvodnja je iznosila 18 000 t (Jevtić, 1992).

Poreklo graška Grašak je usev Starog sveta i ubraja se u najstarije gajene biljne vrste. Najstarija nalazišta graška datiraju iz neolita. NaĊen je u grobnicama egipatskih faraona XII dinastije, a bio je poznat Grcima i rimljanima. Grašak se kao povrće poĉinje upotrebljavati u 16. stoleću a krajem 17. stoleća jela od mladog zrna graška su bila u velikoj modi. U Ameriku grašak je prenet odmah po njenom otkriću, ali se intenzivnije gaji od poĉetka 18. veka. Grašak za ljudsku hranu nije naĊen u divljem stanju. Smatra se da je njegova ishodna forma Pisum sativum var. eltius Steven et. Bieb., odnosno Pisum elatum DC. Po de Candolleu, grašak za ljudsku ishranu je pre nego što je uveden u proizvodnju, rastao u divljem obliku u zapadnoj Aziji (juţno od kavkaza pa do Irana). Po drugoj teoriji, grašak je poreklom iz severozapadne Indije i Avganistana. Najverovatnije je sitnosemeni grašak poreklom iz jugozapadne i centralne Azije, a krupnosemeni iz oblasti Mediterana. On je prvenstveno usev severne zemljine hemisfere. Areal rasprostranjenja mu je od 200 do 670 severne geografske širine. On je biljka prohladnog i umereno toplog podneblja.

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

140

Poreklo i rasprostranjenost graška

Botaniĉka klasifikacija Gajeni grašak (Pisum sativum L.) je jednogodišnja zeljasta biljka iz porodice Fabaceae, rod Pisum. Broj hromosoma je n = 7; 2 n = 14. Ova vrsta se deli na tri podvrste: 1. Pisum sativum ssp. asiaticum Gov. 2. Pisum sativum ssp. transcaucasicum Gov. 3. Pisum sativum ssp. commune Gov. Pisum sativum ssp. commune Gov., ima najveći znaĉaj za proizvodnje semena. Ţukovski grašak deli na dve vrste: 1. Pisum sativum L.. (grašak za ljudsku hranu ili povrtni grašak) 2. Pisum arvense L. (stoĉni grašak)

Vrste graška (Pisum sativum L., i Pisum arvense L)

On se dalje deli na krunce i šećerce. Za krunce je karakteristiĉna mahuna koja ima jako razvijen pergamentni sloj i vezivno tkivo. Oni se gaji iskljuĉivo za zrno . U šećerca mahuna nema pergamentni sloj, tkivo joj je veoma neţno, pa se nedozrele mahune šećerca koriste u ishrani kao povrće. Šećerac se veoma malo gaji, za proizvodnju zrna. Podela krunaca zasnovana je na osobinama stabljike. Kod jednih krunaca je stablo u gornjem delu zadebljalo a internodije su kratke. Kod drugih, stablo je obiĉno.

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

141

Grašak krunac

Grašak šećerac

Šećerci se dele prema osobinama mahune, odnosno prema tome da li je ravne površine ili je segmentirana. Podela na varijetete je izvedena na osnovu niza osobina: visine stabljike, broja cvetova u pazuhu lista, boje, oblika i krupnoće semena i boje pupka.

Odlike varijeteta graška

GraĎa graška

Morfološke osobine Koren graška je vretenast, u dubinu prodire od 100 do 120 cm, jako razgranat, boĉne ţile se šire u preĉniku od 50 do 80 cm. Usisna moć mu je velika. Njegova glavna masa se razvija u plićim slojevima zemljišta. Na korenu se nalazi veći broj kvrţica.

Korenov sistem graška

Oblici lista graška

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

142

Stablo je tanko, zeljasto, zeleno, polegljivo, na popreĉnom preseku uglasto, glatko, šuplje, prekriveno voštanom prevlakom i razgranato. Visina varira od 15 do 250 cm. U viskoih sorti (pritkaši), ĉlanci su duţi od niskih (ĉuĉavci). List je sloţen, parno perast sa 1do 3 para liski. Liske srednje krupne, ovalne ili široko jajaste. U osnovi glavne lisne drške se po dva zaliska. Oni su veoma krupni, krupniji od liski u listu i potpuno obuhvataju stablo svojim donjim delom. Stoĉni grašak u osnovi zalistaka uz samo stablo ima izduţenu ljubiĉastu mrlju. Glavna lisna drška završava viticom (rašljikom). Pored ove vitice, sa strane lisne drške, formiraju se još 1 do 3 para vitica tako da ih moţe biti 3-7. Njima se biljka prihvata za oslonac. Cvet je leptirasti, izbija u pazuhu lista po 1 do 2. U graška sa zadebljalim stablom u gornjem delu se formira se neka vrsta sloţene štitolike cvasti. Cvetovi su krupni. Zastavica je jako razvijena, široka, u odnosu na osovinu cveta postavljena pod pravim uglom . Cvet u povrtnog graška je preteţno beo a u njemu se nalazi 10 prašnika, od kojih je 9 sraslo a 1 je slobodan. Cvet stoĉnog graška je uvek obojen, zastavica ljubiĉasta, krila purpurna, a ĉunić beliĉasto-zelen.

Presek cveta graška

Cvet stočnog graška

Cvet povrtnog graška

Period cvetanja jedne biljke varira od 10 do 20, a u nekih sorti i preko 30 dana. Cvetanje jednog cveta traje 3 dana. Samooplodna je biljka. Plod je mahuna, razliĉitog oblika i veliĉine. Ona je najĉešće prava, na vrhu zašiljena, na preseku kod krunaca ovalna ili skoro okrugla, a u šećeraca sa bokova spljoštena. Površina mahune ravna ili blago segmentirana, najĉešće glatka ali moţe biti s mreţastom nervaturom. Mahune (perikarp) mogu biti bez pergamentnog sloja, te se, dok su mlade, kuvaju kao boranija (šećerci), ili su sa pergamentnim slojem, pa se koristi samo mlada zrna (krunci). Broj semenki u mahuni je u rasponu od 1 do 10. Nedozrela mahuna je zelena, a zrela je prljavo ţuta, mrko ţuta ili reĊe mrka.

Plod (mahuna) graška

Seme graška moţe biti okruglo, ovalno, glatko ili smeţurano. Semenjaĉa je glatka ili veoma fino naborana. Boja semena moţe biti razliĉita: bela, u raznim nijansama, ţuta, zelena, mrka i crna. Pupak je izduţen, tamnije ili svetlije od semenjaĉe. Veliĉina semena se je razliĉita zavisno od uslova uspevanja, (masa 1000 zrna od 100 do 500 g).

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

143

Seme graška

Oblici, veličina i boje semena graška

Uslovi uspevanja Vegetacioni period graška je u granicama od 70 do 160 dana. Za naše uslove za proizvodnju zrelog semena interesantne su sorte kod kojih duţina vegetacije iznosi 90 do100 dana. Za proizvodnju zelenog zrna pogodne su sorte sa kraćom vegetacijom. Grašak za ljudsku hranu je jari usev. Prave ozime forme ne postoje. MeĊutim on se, u rejonima u kojima nema jakih zimskih mrazeva moţe gajiti kao ozimi usev.

Klijanje zrna graška

Faze razvoja graška

Odnos prema toploti. - Potrebe za toplotom su mu skromne. Minimalna temperatura za klijanje semena iznosi od 1 do 20C, a optimalna 250C. Mlade biljke mogu da izdrţe bez štete mrazeve jaĉine -5 do -6°C, a kod nekih sorti i do -8°C. Odrasle biljke su osetljivije i ugibaju već na -2 do -3°C. Optimalna temperatura za prolaţenje kroz toplotni stadijum iznosi 3 do 50C, a maksimalna 200C. Porast u fazi formiranja vegetativnih organa poĉinje pri temperaturi od 4 do 5°C. U formiranju generativnih organa i cvetanju optimalna temperatura iznosi 16 do 200C. Grašak ne podnosi, jako visoke temperature i letnje vrućine kao ni veća temperaturna kolebanja. Odnos prema vodi. – Grašak ima velike potrebe prema vlazi. Transpiracioni koeficijent iznosi od 300 do 600. Optimalna vlaţnost zemljišta iznosi 60 do 80% poljskog vodnog kapaciteta. Najveće potrebe za vlagom su u fazi cvetanja. Prema zemljišnoj i vazdušnoj suši je veoma osetljiv, pa suša izaziva veliki podbaĉaj u prinosu. Odnos prema svetlosti. – Grašak je biljka dugog dana. Ima velike potrebe prema svetlosti te ne podnosi zasenjivanje. U nedostatku svetlosti produţava vegetaciju, zato ga ne treba sejati u voćnjacima sa malim rastojanjem izmeĊu voćaka. Odnos prema zemljištu. – Grašak nema posebne zahteve prema zemljištu. Za ranu proizvodnju podesnija su laka, peskovita zemljišta, a za kasniju duboka, plodnija zemljišta obezbeĊenija vlagom. Najbolje mu odgovaraju zemljišta u kojih je pH od 7.5 do 8.0. MeĊutim zemljišta sa vrednošću pH ispod 6 nisu podesna za ovaj usev. U celini mu najbolje odgovaraju ĉernozemi, lakša aluvijalna zemljišta, livadske crnice, smonice sa većim sadrţajem kreĉa.

Agrotehnika za grašak Plodored. - Grašak blagotvorno utiĉe na zemljište pa je odliĉan predusev za skoro sve njivske biljke. U nas je najpogodnije da doĊe posle širokorednih useva. Kao predusev je dobar za ozime strnine pošto dosta rano dozreva pa se na vreme mogu obaviti svi radovi za proizvodnju ozimih strnina.

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

144

Obrada zemljišta. –Grašak daje bolje prinose kada se osnovna obrada izvede ranije u jesen. Najbolje da se ona obavi poĉetkom jeseni. Ukoliko se do zime pojave korovi, moţe se obaviti jedno kultiviranje, kada se u isto vreme zemljište grubo poravna. Bolje je ipak da zemljište prezimi u otvorenim brazdama. Grašak povećava prinos pri dubljoj obradi, pa dubina oranja treba da iznosi 25 do 30 cm. Posle širokoredih useva osnovna obrada se odmah izvodi na punu dubinu, dok se posle strnina izvodi zaoravanje strništa, a 15 do 20 dana posle ovoga, osnovna obrada. U proleće, ĉim se zemljište toliko prosuši da se ne lepi za oruĊe, treba izvršiti zatvaranje brazda i predsetvenu pripremu. Predsetvena priprema se obavlja kombinovanim oruĊima (setvospremaĉ). U predsetvenoj pripremi treba formirati rastresit sloj zemljišta do dubine od 8 do 10 cm. S obzirom da je grašak usev rane prolećne setve, radovi se oko predsetvene pripreme zemljišta moraju obaviti u što kraćem roku. Đubrenje. –Grašak ima velike potrebe za hranjivim materijama. U odnosu na ostale zrnene leguminoze, ima najveće potrebe prema azotu, a najmanje prema fosforu. Usvajanje hranljivith materija kod graška je dosta neravnomerno. Od nicanja do poĉeta cvetanja usvoji 40% od ukupne koliĉine azota, a od pocetka cvetanja pa do kraja ovog perioda preostalih 60%. U periodu od cvetanja do pune zrelosti više ga ne koristi. Sliĉno ovome, i usvajanje kalijuma završava sa krajem perioda cvetanja. Inaĉe iskorišćavanje kalijuma u periodu od setve do nicanja je nešto intenzivnije nego azota (iskoristi ga oko 50 %). Usvajanje fosfora je tako najintenzivnije u periodu cvetanja, ali traje sve do kraja vegetacije. Već je ranije reĉeno, da korenov sistem graška ima veliku moć usvajanja biljnih hranjiva pa veoma dobro usvaja fosfor i kalijum iz zemljišta. To je vrlo vaţno kada su u pitanju zemljišta koja su dugo vremena u intenzivnoj ratarskoj proizvodnji. U proizvodnji graška najĉešće se koriste mineralna Ċubriva dok se organska Ċubriva primenjuju samo izuzetno, (na zemljištima loše strukture ili siromašnim u organskim materijama). Zgoreli stajnjak se primenjuje u koliĉini od 10 do 15 t/ha. Primena većih koliĉina stajnjaka (30 do 40 t/ha) izaziva pojaĉano formiranje vegetativne mase što produţava vegetacioni period. Grašak preko bakterija azotofiksatora koristi atmosferski azot, pa se u proizvodnji koriste male koliĉine azota (od 20 do 30 kg/ha). Cilj ovog Ċubrenja koje se izvodi predsetveno ili startno je, da se mladim biljkama obezbedi azot do poĉetka azotofiksacije, odnosno pojave kvrţica na korenu. Fosfor ne ispoljava snaţnijii uticaj na povećanje prinosa, ipak mu se mora posvetiti paţnja, tim pre što on izaziva povećanje sadrţaja belanĉevina u semenu. Pošto grašak dobro koristi fosfor iz zemljišta, koliĉina ovog Ċubriva ne treba da bude veća od 40 do 60 kg/ha. Samo na siromašnim zemljištima treba da iznosi od 60 do 90 kg/ha. Kvrţice Rhizobium sp. na korenu graška

Kalijum se pri proizvodnji graška za seme daje u koliĉini od 40 do 60 kg/ha, a samo retko do 80 kg/ha. Na kiselim zemljištima preporuĉljivo je Ċubrenje kreĉnim Ċubrivima (npr. saturacioni mulj od 500 do 600 kg/ha).

Setva. –Prirema semena za setvu, sliĉna je kao kod ostalih leguminoza. Grašak se seje rano u proleće. Svako zakašnjenje setve, a naroĉito u toplijim i suvljim rejonima izaziva znaĉajno smanjenje prinosa. Zato setvu graška treba obaviti u proleće ĉim se zemljište prosuši da se moţe obaviti predsetvena priprema. Po pravilu, setva graška za zrelo seme se mora obaviti u prvoj polovini marta. U rejonima sa slabim zimskim mrazevima grašak za ljudsku hranu moţe da se gaji kao ozimi usev. U ovom sluĉaju on se seje rano u jesen odnosno u prvoj dekadi oktobra.

Kotiledoni graška

Grašak za proizvodnju zrelog semena seje se u uske redove sa razmakom od 15 do 20 cm izmeĊu redova i širokoredo sa rastojanjem do 50 cm izmeĊu redova. Razmak izmeĊu redova u znatnom stepenu zavisi od sorte. Za rane sorte ono je manje i obrnuto. Setva se obavlja i u trake od po nekoliko redova (2 do 4) na razmak od 12 do 15 cm. Razmak izmeĊu traka je od 50 do 60 cm. Uspeh u proizvodnji zrelog graška u znatnom stepenu zavisi od gustine useva. Zavisno od sorte i uslova uspevanja, ona treba da se kreće izmeĊu 800 000 i 1 300 000 biljaka/ha. Ovaj broj biljaka moţe se postići setvom od 150 do 300 kg/ha semena odgovarajućeg kvaliteta.

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

145

Usev graška

Okolčavanje graška

Vezanje graška za armaturu

Nega. - Posle nicanja useva, a naroĉito ako je uskoredo posejan, preporoĉuje se razbijanje pokorice rotacionom drljaĉom. Ovaj posao se moţe obaviti i obiĉnom drljaĉom. U širokorednom usevu toku vegetacije obavlja se 2 do 3 meĊuredna kultiviranja. Prvo meĊuredno kultiviranje se izvodi kad biljke imaju 2 do 3 lilsta, a ostala po potrebi. Suzbijanje korova obavlja se i herbicidima. Koriste se aziprotrin (mesoranil (R) 50) u koliĉini 3.5 do 4 l/ha posle setve pa do 10 cm visine graška, bentozan (basagran) sa 3 do 4 l/ha u fazi 2 do 4 lista korova, fluizifopP-butil (fusilade super) sa 1 do 2 l/ha kada je korov u fazi 3 do 5 listova, imazetapir (pivot 100-E) sa 0.8 do 1 l/ha pre setve graška uz inkorporaciju i nakon setve u fazi prve troliske, prometrin (prometrine -500) sa 1.5 do 3.0 l/ha posle setve a pre nicanja graška. Pravilnom primenom herbicida i dobrim kombinovanjem preparata mogu se sa punim uspehom suzbiti korovi u grašku. Kod nege graška u poĉetku cvetanja nuţno je da se preduzmu mere radi suzbijianja graškovog ţiška (Sitona lineatus), što se postitţe zaprašivanjem ili prskanjem odgovarajućum preparatima (heksahloran ili dr). U sluĉaju nedostatka vlage, navodnjavanje daje veoma dobre rezultate. Treba zalivati ako se nedostatak vlage javi u bilo kom delu vegetacionog perioda. Ipak navodnjavanje ima najveći uticaj u fazi formiranja pupoljaka i cvetanja. Zalivanje treba vršiti sa 30 do 50 mm vode. Ţetva. - Grašak postupno sazreva. Mahune u prezrelom stanju pucaju i seme se osipa, pa se ţetvi mora posvetiti posebna paţnja radi smanjenja eventualnih gubitaka zrna. Povoljna je okolnost što seme graška dosta dobro naknadno dozreva. Ţetva graška moţe biti višefazna, dvofazna i jednofazna. Višefaznu i dvofaznu ţetvu treba poĉeti onda kada se seme u mahunama na nekoliko donjih etaţa nalazi na kraju voštane zrelosti.. Višefazna ţetva se obavlja ruĉno. Usev se ĉupa ili kosi, ostavlja izvesno vreme (5 do 6 dana) da se osuši, a zatim se mlati ili vrši na obiĉnim vršalicama za ţito. U dvofaznoj ţetvi, kombajn sa dodatim ureĊajem u hodu podiţe pokošenu osušenu masu i obavlja vršidbu.

Grašak šećerac pred ţetvu

Grašak krunac pred ţetvu

Jednofazna ţetva se obavlja kada se seme u gornjim mahunama nalazi pri kraju voštane zrelosti. Kada je u pitanju jednofazna ţetva treba posebno vodti raĉuna prilikom izbora sorte i prednost dati sortama u kojih je sukcesivnost u sazrevanju slabo izraţena, ili koje su manje sklone pucanju mahuna i osipanju semena Za skladištenje je potrebno da se vlaţnost semena svede na 14%, da se masa semena oslobodi stranih primesa i delova polomljenog semena. U proizvodnji zelenog graška za konzervisanje, ţetva se izvodi u tehnološkoj zrelosti, jednofazno posebnim kombajnima.

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

146

Jednofazna ţetva graška

Priprema graška za industrijsku preradu

Najvaţniji štetnici i bolesti graška i zrnatih mahunjača Sitona lineatus

Aphis cracivora

Acyrthosiphon pisum

Acanthoscelides obtecus (ţiţak)

Cydia nigricana

Bolest -Pseudomonas pisi

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

147

Bob Vicia faba L. syn: Faba vulgaris Moench, Vicia vulgaris M Sinonimi: bobić, bobovac, veliki bob, konjski bob; Engleski: broad bean; Fancuski: fév; Nemaĉki: Ackerbohne,Dicke Bohne, Puffbohne, Saubohne; Ruski:бобов, конский боби Seme boba sluţi za ishranu ljudi prvenstveno kao povrće. U ishrani se upotrebljavaju sasvim mlade i neţne mahune, ili mlado zrno (rujav bob). Zrelo zrno se ponegde melje, a od brašna se priprema supa i kaša. U Nemaĉkoj se brašno boba, pod imenom Kastormehl, dodaje pšeniĉnom brašnu radi poboljšanja osobina lepka. Prţeno zrno boba je dobar surogat kafe. Bob se smatra lekovitim i upotrebljava se kod odliva krvi.

Vicia faba L. (naslikao W. Thomé)

Bob je dobro hranivo za sve vrste domaćih ţivotinja i odavno se koristi u prekrupljenom i kuvanom obliku. Kao zelena stoĉna hrana reĊe se upotrebljava u ĉistom obliku (Engleska), već više u smeši sa srugim usevima (Italija). Za seno je nepodesan, jer mu se stablo teško i sporo suši. Mleveno stablo se takoĊe upotrebljava za ishranu stoke.

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

148

Bob ima veliku hranivu vrednost. U zrelom zrnu belanĉevine su u obliku legumina, manjim delom u obliku albumina. Zrno sadrţava još lecitin, holesterin, nuklein, glicerede, skrob, tršćani šećer, kiseline, masti, pektin i pepeo. Hemijski sastav 100 g zelenog zrna boba (Schmidt-Hebbel et al, 1992.) Voda (%) 77,40

Ugljeni hidrati (g) 14,30

Protein i (g) 6,90

Masti (g)

Ca (mg)

P2O5 (mg)

Fe (mg)

Tiamin (mg)

0,50

35,00

85,00

3,20

0,17

Riboflavi n (mg) 0,02

Niacin (mg) 1,30

Askorb kiselina (mg) 6,40

Energija kalorija 72,00

Hemijski sastav boba Faza useva Zelena biljka Suva biljka Slama Zrelo zrno Zelene mahune Zeleno zrno

Suva materija 16.4 85.7 82.5 86.8 20.5 15.3

Proteini

Masti

4.2 18.9 9.0 25.3 6.5 5.4

0.5 2.0 1.5 1.7 0.43 0.3

Sadrţaj (%) Ugljeni hidrati 0.5 34.2 28.8 48.3 9.8 7.4

Sirova vlakna 3.2 24.0 36.5 8.0 2.91 2.1

Pepeo

Voda

2.0 6.6 5.8 3.1 0.9 0.7

83.6 14.3 17.5 13.8 79.5 84.1

Poreklo boba Jedni istraţivaĉi su mišljenja da je bob nastao od vrste Vida narbonensis koja je poreklom je iz oblasti Mediterana. Drugi pak smatraju da mu je postojbina Jugozapadna Azija. Bob je u divljem stanju naĊen u Aziji (Tibet) i u Africi (Alţir). Iz Azije vodi poreklo sitnosemeni bob, a iz Afrike krupnosemeni. Bio je poznat u Evropi, Egiptu i Arabiji još u praistorijsko vreme. Smatra se jednom od najstarijih leguminoznih useva. Gajen je u antiĉkoj Grĉkoj i Rimu. Do otkrića Amerike, imao je veliki znaĉaj u ishrani evropskog stanovništva. Posle otkrića Amerike, u Evropi se dosta brzo proširio pasulj, pa se proizvodnja boba znatno smanjila. Bob je uglavnom usev seveme hemisfere. Juţna granica njegovog rasprostranjenja je 100 severne geografske širine. Na sever se proširio do 630 severne geografske šririne.

Centar porekla i rasprostranjenost boba

Najveći proizvoĊaĉi boba u svetu su Kina i afriĉke zemlje (Etiopija, Egipat i Maroko). Kina u ukupnoj proizvodnji boba u svetu uĉestvuje sa 61,42% a afriĉke zemlje sa 18.2%. Najveći proseĉan prinos u svetu postignut je u Evropi (Nemaĉka), a najmanji u Africi. Proseĉan prinos boba u svetu iznosi 1 350 kg/ha.

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

149

Proizvodnja boba u svetu (izvor podataka FAS, USDA) Zemlja Kina Etiopija Egipat Maroko Nemaĉka Svet ukupno

1979-2001. godine Proizvodnja (t) Prinos (kg/ha) 2 630 000 1 160 480 000 1 450 220 000 2 130 100 000 506 28 000 2 700 4 295 000 1 160

2002. godine Proizvodnja (t) Prinos (kg/ha) 2 500 000 1 470 280 000 1 160 390 000 2 380 70 000 310 56 000 3 100 4 070 000 1 350

Na našim prostorima, bob za proizvodnju zrelog zrna i vegetativne mase se veoma malo gaji, tako da njegovu proizvodnju statistika ne beleţi.

Botaniĉka klasifikacija Bob je jednogodišnja zeljasta biljka, pripada porodici Fabaceae, rodu Vicia, vrsta Vicia faba (fava) L. Pored vrste Vicia faba (po Muratovoj), postoji još vrsta Vicia pliniana. Vrsta Vicia faba se deli na dve podvrste: Vicia faba ssp. eufaba i Vicia faba ssp. paucijuga. Za poljoprivrednu proizvodnju znaĉajna je Vicia faba ssp. eufaba. Ona se dalje deli na varijetete. Varijeteti boba Vicia faba ssp. eufaba i njihove odlike Varijeteti

Odlike varijeteta

Sitnosemeni bob Vicia faba ssp.eufaba var. minor (Beck.)

Mahune tanke, cilndriĉne sa 3 do 4 semenke, seme loptasto , dugo 5.5 do 13 mm, masa 1000 zrna je od 300 do 650 g.

Konjski bob Vicia faba ssp.eufaba var. equina (Pers.) Baštanski, krupnosemeni bob Vicia faba ssp.eufaba var.maior (Harz.)

Mahune, uske i cilndriĉne sa 4 do 5 semenki, seme dugo 15 do 20 mm, široko 12 do 15 mm i debelo 5 do 8 mm, masa 1000 zrna je od 650 do 800 g. Ima mali broj semenki u mahuni, seme dugo 25 do 35 mm, široko 20 do 30 mm i debelo 8 do 10 mm, masa 1000 zrna je od 800 do 1200 g.

Subvarijeteti celtica pliniana paucijuga agrorum minuta megalosperma macrosperma

Krupnosemene sorte boba gaje se kao povrtarski usevi. Sitnosemeni bob se gaji kao lokalne (autohtone) sorte (niski crveni i tirinški bob). Konjski bob ima nešto veće zahteve prema uslovima uspevanja (šperlingov , ekendorfski bob i drugi).

Morfološke osobine Koren je veoma snaţan, glavni koren prodire dosta duboko u zemljište (preko 110 cm ). Slabo je razgranat, nešto bolje u gornjem delu. Stablo je zeljasto, uspravno, na preseku ĉetvrtasto, šuplje, debelo, a visina mu je od 60 do 150 cm. Slabo je razgranato, samo u donjem delu izbijaju od 2 do 3 boĉne grane koje rastu manje više paralelno sa stablom. List je parno perast. Liske u listu su krupne, debele, soĉne, ovalne ili jajaste, sivozelene, Ima ih od 1 do 3 para. Broj liski u listu, kao i kod ostalih mahunjaĉa, raste od osnove stabljike ka vrhu. Glavna lisna drška završava malim crtiĉavim izraštajem (rudiment vitice, odnosno neparne liske). U osnovi lista nalaze se dva zaliska polustrelastog oblika na kojima se nalazi po jedna pega crne boje. Cvetovi izbijaju u pazuhu lista po 5 do 6. Oni su krupni beli sa po jednom crnom pegom na krilcima. Samo izuzetno u nekih formi cvetovi su ţuti ili ruţiĉasti.

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

150

GraĎa biljke boba

Mahuna je razne krupnoće, zavisno od odlike, skoro, cilindriĉno ili blago spljoštena, ponekad blago segmentirana, završava, kratkim zupcem na vrhu. Zelena je, debela, mesnata i soĉna, ponekad pokrivena finim maljama. Zrela mahuna je mrka ili skoro crna, gruba, koţasta, a unutrašnjost je srebrnasto bela. U mahuni se nalaze od 1do 4 semenke, najĉešće od 3 do 4.

GraĎa cveta boba

Cvet boba

Mahune boba

Seme je razliĉite krupnoće i oblika, zavisno od tipa i sorte. U krupnosemenog boba najĉešće je izduţeno ovalno, sa bokova jako spljošteno, na pupĉanoj strani manje a na suprotnoj jaĉe. U konjskog boba je ovalno, jaĉe ili slabije spljošteno sa strana dok je u sitnosemenog blago ovalno, skoro loptasto, veoma blago spljošteno. Semenjaĉa je dosta gruba, debela , glatka i polusjajna. Boja varira od neodreĊeno ţute, preko ţutozelene, mrke i ljubiĉaste do skoro crne. Seme, dobro ĉuva klijavost i do 10 godina.

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

151

Seme boba

Seme i mahune boba

Duţina vegetacionog perioda varira od 90 do 160 dana. U ranih sorti se kreće od 90 do 110 dana, a u kasnih od 130 do 160 dana. Cvetanje poĉinje dosta rano. U sorti kraćeg vegetacionog perioda vegetacija traje 20 do 30 dana. Bob je autogama biljka.

Uslovi uspevanja Odnos prema toploti. -Bob je prvenstveno usev umereno toplog i podnebIja, ali se uspešno gaji i u prohladnom podneblju (ranije sorte). Potrebe u toploti su mu dosta skromne. Minimalna temperatura za klijanje semena iznosi od 3 do 4°C. Praktiĉki minimum za normalno nicanje je od 5 do 6°C, a optimum od 9 do 12°C. Mlade biljke bez štete podnose mrazeve do -6 pa i -70C. Minimalna temperatura formiranja generativnih organa i cvetanja je od 8 do 100C, a optimalna od 16 do 200C. Odnos prema vodi.-Bob ima velike potrebe u vlazi u toku ĉitave vegetacije, a naroĉito u fazi cvetanja i formiranja ploda. Ovaj period je pravi kritiĉan period za vlagu. Sušu ne podnosi, a naroĉito ako je praćena visokim temperaturama. Otuda su za naše uslove podesnije sorte kraćeg vegetacionog perioda. Odnos prema svetlosti. - Bob je biljka dugog dana. MeĊutim, reagovanje svih sorti na duţinu dana nije istog intenziteta. Odnos prema zemljištu.- Bob najbolje uspeva na dubokim zemljištima dobrog vodnog reţima. Za razliku od ostalih zrnenih mahunjaĉa on izvanredno dobro uspeva i na teškim zbijenim, vlaţnim i hladnim zemljištima. Rastresita ocedna zemljišta bob ne podnosi. Na kiselim zemljištima daje niske prinose.

Klijanje i nicanje boba

Agrotehnika za bob Plodored. -Bob ne podnosi monoprodukciju. U plodoredu moţe doći posle gotovo svih njivskih biljaka, osim mahunjaĉa. Odliĉni predusevi su mu širokoredno sejani usevi (okopavine), a naroĉito šećerna repa i krompir.

Klijanac boba

Mlada biljka boba

Mahune na biljci boba

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

152

Bob je izuzetno dobar predusev za gotovo sve njivske biljke, a posebno za strnine. U našim uslovima najbolje je da bob prethodi ozimim strninama, odnosno ozimoj pšenici. Obrada zemljišta. -Osnovnu obradu zemljišta za bob treba izvesti ranije u jesen. Dubina oranja je od 25 do 30 cm. Ako je za predusev izvedena dublja obrada, za bob se moţe orati pliće na oko 20 cm, pošto on dosta dobro koristi produţeno dejstvo duboke obrade. Zemljište se najĉešće ostavlja da prezimi u otvorenim brazdama. U proleće, ĉim se zemljište dovoljno prosuši, pristupa se zatvaranju brazda i predsetvenoj pripremi u kojoj treba formirati rastresit sloj do dubine od 10 cm. Za ovaj posao treba koristiti kombinovana oruĊa. Đubrenje. -Bob ima dosta velike potrebe u hranljivim materijama. Za razliku od ostalih zrnenih mahunjaĉa, veoma dobro reaguje na direktno Ċubrenje stajnjakom, a naroĉito kada se gaji na teţim zemljištima. Otuda se moţe koristiti i do 40 tona stajnjaka. Koristi za predsetveno Ċubrenje, a koliĉina treba da se kreće od od 30 do 40 kg/ha aktivne materije. Bob veoma dobro koristi iz zemljišta fosfor i kalijum. Fosfor nešto bolje. Otuda se preporuĉuje da koliĉine u Ċubrenju budu nešto niţe. Potrebe boba za fosforom se mogu zadovoljiti sa 40 do 60 kg/ha P205. Samo na siromašnijim zemljištima, koliĉinu fosfora treba povećati na 80 a moţda i 90 kg/ha. Što se tiĉe kalijuma, preporuĉuje se da koliĉina iznosi od 60 do 80 kg/ha. Na zemljištima koja su u intenzivnoj ratarskoj proizvodnji dovoljno je i 40 do 60 kg/ha K20.

Cvet i mahne

Mahune boba

Setva. - Svako zakašnjavanje sa setvom povlaĉi za sobom smanjenje prinosa. Po pravilu, setvu treba obaviti u isto vreme kad i setvu graška za proizvodnju zrelog zrna ili odmah posle ove. Bob treba sejati u prvoj i eventualno drugoj nedelji od poĉetka poljskih radova. On ima nešto duţi setveni period od graška. Gustina useva zavisi od varijeteta, odnosno sorte, duţine njenog vegetacionog perioda i od uslova uspevanja, a naroĉito od obezbeĊenja vlagom. U vlaţnijim rejonima gustina useva treba da bude veća za 30 do 35%. U našim proizvodnim podruĉjima broj biljaka boba treba da se kreće oko 30 biljaka/m2. S obzirom da je masa 1000 semena razliĉita, te je i masa semena za setvu razliĉita. Zato je najbolje da se ona izraĉunava u svakom konkretnom sluĉaju. U proseku, za krupnosemeni bob, koliĉina semena za setvu treba da iznosi od 250 do 300 kg/ha, za sorte varijeteta equina 220 do 250 kg/ha i za sitnosemeni 180 do 220 kg/ha. Za proizvodnju semena rastojanje izmedu redova iznosi 50 do 60 cm, a za proizvodnju zelene mase 30 do 40 cm. Dubina setve iznosi od 5 do 8 cm, na nešto lakšim zemljištima do 10 cm, a u krupnosemenog ĉak i do 12 cm. Nega. -U periodu od setve do nicanja samo u sluĉaju potrebe obavlja se valjanje. U periodu od nicanja, do cvetanja, obavezno je da se izvedu bar dva meĊuredna kultiviranja. Prvo se obavlja kad biljke dostiţu visinu od 10 do 12 cm, a drugo posle ovog 10 do 15 dana. Ako se ukaţe potreba izvodi se i treće kultiviranje, ali ono mora biti završeno do poĉetka cvetanja. Ranije se preporuĉivalo da se pre prvog prašenja obavi drljanje pop reko na pravac redova radi razbijanja pokorice i suzbijanja korova. Danas se za suzbijanje korova koriste herbicidi (sliĉno kao za grašak i pasulj). Ako je primena herbicida uspešna, dovoljno je da se obavi samo jedno kultiviranje, a na zemljištima dobre strukture i ono moţe da izostane. Specifiĉnu meru nege u proizvodnji boba predstavlja zakidanje, odnosno košenje vrhova stabala. Ono se obavlja posle formiranja mahuna u gornjem delu stabla, da bi se spreĉio njegov dalji porast i ubrzalo sazrevanje.

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

153

Ţetva. - Sazrevanja boba je postepeno. Pored ovoga prezrele mahune pucaju i seme se osipa. MeĊutim, pozitivna osobina boba u pogledu sarzrevanja je ta što dobro naknadno dozreva. Ţetva boba se obavlja višefazno ili dvofazno. U višefaznoj ţetvi pokošeni usev se ostavlja u otkasima da se prosuši, a zatim se vezuje u snopove i tako dosušuje. Pošto se biljke dobro osuše obavlja se vršidba na obiĉnim vršalicama za ţita. U savremenoj proizvodnji ţetva je dvofazna. Pokošen usev ostaje u otkosima da se dobro osuši, a posle toga kombajn u hodu podiţe pokošenu masu i obavlja vršidbu. Jednofazna ţetva boba se retko primenjuje, pošto stabla ostaju dugo soĉna. Otuda je za jednofaznu ţetvu nuţno da se 10 do 15 dana ranije usev tretira sredstvima za desikaciju. Kosidba za zelenu masu obavlja se u poĉetku formiranja prvih mahuna. U ovom momentu je najpovoljniji odnos izmeĊu prinosa i kvaliteta.

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

154

Soĉivo Lens culinaris Medik syn :Lens esculenta Moench. , Lentilla lens (L.) W.Wight ex D.Fairchild, Cicer lens (L.) Willd., Ervum lens L., Vicia lens (L.) Cosson & Germ., Lens lens Huth) Sinonimi: leća, sočivo krupno, leča, rogačica, sočivica, soška; Engleski: lentils; Francuski: lentille; Nemaĉki: Linse; Ruski:чечевица Seme soĉiva se upotrebljava za ljudsku hranu kao varivo i kao dodatak pri pripremanju raznih jela. Raskuvava se relativno brzo i lako. Pored celog semena, koristi se i prekrupa. Brašno soĉiva se upotrebljava spravljanje raznih vrsta peciva, a u proizvodnji hleba je odliĉan dodatak pšeniĉnom brašnu (dodaje se oko 20%).

Lens culinaris Medik. (naslikao W. Thomé)

Soĉivo je visoke hranjive vrednosti Seme je visokokvalitetna koncentrovana stoĉna hrana, a u tu svrhu se znatno više upotrebljava sitnosemeno soĉivo, uglavnom prekrupa i brašno (neprekrupljeno seme izaziva u nekih vrsta domaćih ţivotinja poremećaje u organima za varenje. Visoka hraniva vrednost semena proizlazi iz njegovog hemijskog sastava.

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

155

Hemijski sastav zrna sočiva ( u %) Belanĉevine (%) 21.3-35.8

Masti (%) 0.5-2.1

*BEM (%) 47.3-67.8

Celuloza (%) 2.4-4.9

Pepeo (%) 2.3-3.6

* Bezazotne ekstraktivne materije

Hemijski sastav proteina i BEM-a u zrnu sočiva (u%) Tirozin 2.95

Triptofan 0.92

Aminokiseline (u %) Lizin Arginin Histidin 3.88 7.05 2.41

Cistin 1.03

Metionin 1.92

Skrob 40-56

Šećeri (u%) Šećer Dekstrin 7.7 3

Znaĉajan je i sadrţaj vitamina iz grupe B. Zelena masa soĉiva i seno kao kabasta stoĉna hrana imaju visoku hranljivu vrednost i po vrednosti se moţe porediti sa crvenom detelinom. Hemijski sastav vegetativne mase sočiva (u %) Vrsta hrane Izvor hrane Voda Belanĉevine Masti Celuloza BEM Pepeo Soĉivo 81.0 3.4 0.7 4.6 7.2 2.1 Zelena masa Crvena detelina 77.8 3.1 0.9 5.0 10.7 1.9 Soĉivo 16.0 14.6 1.7 17.0 36.5 8.9 Seno Crvena detelina 17.0 10.2 2.7 24.4 36.3 7.0 15.0 5.9 2.2 33.5 34.6 7.0 Slama soĉiva

Poreklo soĉiva Divlje soĉivo nije naĊeno, pa je time oteţano odreĊivanje porekla. Na osnovu prouĉavanja svetske kolekcije Vavilov, zakljuĉuje se da je primarni ishodni centar soĉiva jugozapadna Azija. Ovde postoji niz endemiĉnih formi sitnosemenog soĉiva. Krupnosemeno soĉivo je mlaĊe i nastalo je na podruĉju Mediterana. U Indiji i Egiptu gaje se od pradavnih vremena, a gajeno je i u antiĉkoj Grĉkoj i Rimu. Areal rasprostranjenja soĉiva je veoma širok što je obrim delom posledica izraţenog polimorfizma. Na severnoj hemisferi se prostire od 200 do 670 severne geografske širine (Norveška). U bivšem SSSR-u dopire do 570 severne geografske širine. Na juţnoj hemisferi se gaji na prostoru izmedu 110 i 500 juţne geografske širine.

Centar porekla i rasprostranjenost sočiva

Soĉivo se u svetu gaji na 1,4% ukupne površine pod zrnenim mahunjaĉama u svetu. Posmatrano po pojedinim delovima sveta, najveći proizvoĊaĉi soĉiva su zemlje Azije.

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

156

Proizvodnja i prosečni prinosi sočiva u svetu (izvor podataka FAS, USDA) 1979-2001. godine Proizvodnja (t) Prinos (kg/ha) 220 000 1060 410 000 440 60 000 770 50 000 500 32 000 820 1 330 000 600

Zemlja Turska Indija Siria Nepal Kanada Svet ukupno

2002. godine Proizvodnja (t) Prinos (kg/ha) 600 000 770 750 000 650 50 000 600 75 000 630 350 000 1 300 2 400 000 760

Glavni proizvoĎači sočiva u svetu (u %) Turska 52%

Kanada 30% Nepal 7%

Siria 4%

Indija 7%

Botaniĉka klasifikacija Soĉivo je jednogodišnja zeljasta biljka, pripada porodici Fabaceae, rodu Lens, vrsti Lens culinaris Medik. Broj hromosoma je n=7, 2n=14. Posvrste i varijeteti sočiva Lens culinaris Medik. Podvrste Lens culinaris Medik

Stablo

Krupnosemeno soĉivo

Lens culinaris ssp. macrosperma

Visina 2575 cm

Sitnosemeno soĉivo

Lens culinaris ssp. microsperma

Visina 15 -35 cm

List

Liske krupne, ovalne,

Liske sitne, linearne ili kopljaste

Odlike podrvrste Cvet Mahuna Krupan, reĊe svetloplav, po 2-3 izbijaju iz pazuha lista, zupci ĉašice dugi

Krupne, spljopšene, duge od 15 do 20 mm, široke 7.5 do 10.5 mm

Sitan, svetloljubiĉast i, svetloplavi ili beli izbijaju po 1-4 u pazuhu lista

Srednje krupne ili sitne duge 615 mm, ispupĉene

Seme Krupno, spljošteno, pupak linearan, izduţen i smešten na grebenu, kotiledoni ţuti ili narandţasti

Varijeteti var. nummularia var. atrovirens var.glaukosperma var. pulmani var. vulgaris

Sitno, jaĉe ispupĉeno, razliĉitih boja

var. mutabilis var. violescens

Morfološke osobine Koren soĉiva je plitak (od 40 do 50 m), glavna masa boĉnih ţila razvija se u plitkim slojevima zemljišta. U širinu prodire od 25 do 30 cm. Bez obzira što ima slabije razvijen korenov sistem od ostalih zrnenih mahunjaĉa dobro proţima zemljište i ima dosta dobru usisnu moć. Stablo je uspravno ili polupolegljivo, a samo izuzetno polegljivo, tanko, ĉetvrtasto, razgranato sa kratkim finim maljama, zeleno, ĉesto sa ljubiĉastim nijansama. Visina stabla je od 15 do 75 cm. Listovi su postavljeni naizmeniĉno. Parno su perasti sa 2 do 3 para liski u donjem i 4 do 8 pari u gomjem delu stabla. Liske su ovalne i izduţene. Ovalne su u krupnosemenog, a izduţeno ovalne i kopljaste u

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

157

sitnosemenog soĉiva. Glavna lisna drška završava viticom koja je ĉesto veoma slabo razvijena. U osnovi lisne drške nalaze se sitni zalisci. Cvetovi izbijaju u pazuhu lista u sitnosemenog soĉiva po 1 do 4, a u krupnosemenog po 2 do 3. Tipiĉne su graĊe kao kod svih mahunjaĉa, dosta sitni od 5 do 8 mm, sitniji u sitnosemenog soĉiva. Beli su, svetloplavi, svetloruţiĉasti ili svetloljubiĉast.

GraĎa sočiva

Cvet sočiva

Mahuna je sitna, od 6 do 15 mm u sitnosemenog, od 15 do 20 mm u krupnosemenog, ovalna ili rombiĉna, sa bokova jaĉe ili slabije spljoštena, sa 1 do 3 semena. Slamasto je ţuto-mrka, ljubiĉasta ili tamnomrka. Seme je okruglo, na ivici se suţava, tako da liĉi na bikonveksno soĉivo. Postoje i forme sa skoro loptastim semenom. Sitno je, u sitnosemenog preĉnika je 3 do 6 mm, u kropnosemenog 6 do 9 mm. Pupak je u vidu crtice. Masa 1.000 zrna sekreće od 19 do 90 g. Semenjaĉa je koţasta, glatka, zelena, ţuta, mrka ili crna. Ona moţe biti jednobojna ili pak sa tamnijim mozaikom, pegama ili sitnim taĉkama. Kotiledoni su zeleni, ţuti narandţasti. Seme veoma dugo ĉuva klijavost, ĉak i do 10 godina.

Mahune sočiva

Seme sočiva

Seme sočiva

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

158

Soĉivo u poĉetku veoma sporo raste, sve do formiranja prvih pupoljaka. Raste do 2 do 3 puta sporije od pasulja. Cvetanje je razvuĉeno na dug period (1/2- do 2/3 vetacionog perioda). Ono poĉinje 30 do 50 dana od nicanja. Polenove kesice pucaju pre otvaranja cveta što uslovljava autogamiju. Duţina vegetacionog perioda iznosi od 65 do 110 dana.

Uslovi uspevanja Odnos prema toploti. -Soĉivo ima dosta specifiĉne potrebe prema toploti. Postoje velike razlike izmeĊu prvog i drugog dela vegetacionog perioda. Minimalna temperatura za klijanje je od 3 do 50C, a praktiĉki minimum je od 7 do 100C, optimalna 300, a maksimalna 360C. Klijanci podnose mrazeve jaĉine do -5 do -60C. Odrasle biljke u fazi cvetanja mogu da izdrţe mrazeve jaĉine -6°C, a u fazi sazrevanja i jaĉe mrazeve. Soĉivo normalno raste i razvija ako vrednosti srednjih dnevnih temperatura nisu niţe od 170C. Optimalna temperatura sazrevanja je od 19 do 200C. Temperaturna suma za vegetacioni period je od 1 500 do 19000C. Odnos prema vodi. - U odnosu na druge mahunjaĉe, soĉivo ima manje potrebe prema vlazi, lakše podnosi sušu osim sastrice i nauta. Potrebe prema vlazi su veće u prvom delu vegetacionog perioda, a od poĉetka cvetanja manje. Otpornost na sušu je do poĉetka cvetanja veća, a zatim se smanjuje. U ovom periodu bolje podnosi zemljišnu sušu nego vazdušnu. Veoma dobro reaguje na navodnjavanje. Soĉivo ne podnosi suviše veliku vlagu. U uslovima visoke vlaţnosti u toku vegetacije suviše bujno se razvija vegetativna masa, smanjuje se otpornost na bolesti i produţava vegetacioni period. Odnos prema svetlosti. - Soĉivo je biljka dugog dana. Reagovanje na duţinu dana je razliĉito što zavisi od varijeteta i sorti. Odnos prema zemljištu.- Najbolje mu odgovaraju ĉernozem i aluvijalna zemljišta. Dobro uspeva i na smonicama i gajnjaĉama. Uz odgovarajuću agrotehniku, gaji se i na pseudoglejnim zemljištima. Ne podnosi zaslanjena zemljišta i zemljišta sa visokim nivoom podzemne vode.

Agrotehnika za soĉivo Plodored. - Ne podnosi monoprodukciju pa se obavezno gaji u plodoredu. U odnosu na predusev je dosta skromno. Ipak bolje rezultate daje posle širokoredih useva, a naroĉito posle šećerne repe i krompira. Kukuruz je manje podesan predusev.Posle strnina daje nešto slabije rezultate. U izboru preduseva, mora se voditi raĉuna o zakorovljenosti zemljišta, pošto se soĉivo u poĉetku sporo razvija i raste jer ga korovi mogu ozbiljno ugroziti. Soĉivo se ne sme vraćati na istu površinu pre 5 do 6 godina. Soĉivo je veoma dobar predusev za skoro sve njivske biljke.

Usev sočiva

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

159

Obrada zemljišta. -Osnovna obrada zemljišta se izvodi krajem leta i poĉetkom jeseni. Zbog plitkog korenovog sistema, dobro reaguje na dubinu obrade povećanjem prinosa. U dublje obraĊenom zemljištu, koren raste brţe, bolje se grana pa mu se povećava usisna moć. Zato dubina osnovne obrade ne bi trebala biti manja od 25 cm. Preko zime zemljište treba da ostane u otvorenim brazdama. Ukoliko je površina jaĉe zakorovljena, treba da se do zime obavi jedno plošno kultiviranje, a time i grubo ravnanje. Predsetvenu pripremu zemljišta treba obaviti veoma kvalitetno. Nuţno je da se površina što je moguće bolje poravna i zemljište dobro usitni do dubine ne manje od 8 cm. Treba posebno istaći da se u predsetvenoj pripremi zemljišta ne smeju koristiti teška oruĊa, i da gaţenje zemljišta treba svesti na najmanju moguću meru. Ovo se danas postiţe korišćenjem modernih agregata za predsetvenu pripremu zemljišta. Đubrenje. - Za soĉivo se primenjuju manje koliĉine mineralnih hranjiva jer dobro koristi hraniva iz zemljišta a isto tako i produţno dejstvo stajnjaka. Direktna upotreba stajnjaka se ne primenjuje a samo izuzetno na jako siromašnim zernljištima se koristi od 10 do15 tona zgorelog stajnjaka. Veća koliĉina stajnjaka izaziva veliku bujnost useva, a primenjuje se samo za proizvodnju zelene mase. Za proizvodnju semena daje se 20 kg/ha azota da bi se obezbedila ishrana mladih biljaka do poĉetka azotofiksacije. Fosfor, kalijum se unose u zemljište u koliĉini od 40 do 60 kg/ha aktivne materije. Setva. - Soĉivo se seje u prvoj ili drugoj nedelji od poĉetka poljskih radova. Zakašnjenje sa setvom izaziva smanenje prinosa. Seje se u uske redove na razmak od 12 do 15 cm. Koliĉina semena za setvu zavisi od potrebne gustine useva. Sitnosemeno soĉivo se seje sa 250 do 300, a krupnosemeni sa 200 do 250 klijavog zrna/ m2. Prema tome, masa semena sitnosemenog soĉiva je od 80 do 100 kg/ha, a krupnosemenog od 100 do 120 kg/ha. Dubina setve je od 3 do5 cm.

Usev sočiva u fazi cvetanja

Usev sočiva u punoj zrelosti

Nega. – Posle setve a pre nicanja, pristupa se valjanju radi podizanja vlage i razbijanja pokorice ali vrlo retko. Razbijanje pokorice se izvodi rotacionom drljaĉom. Ako je usev dobro nikao, odmah po nicanju moţe se obaviti drljanje popreko na redove. Pored ovoga preporuĉuje se jedno drljanje kad biljke dostignu visinu od 6 do 7 cm. Suzbijanje korova se vrši herbicidima.Ako je soĉivo posejano u trake ili u široke redove primenjuje se meĊuredno kultiviranje. Soĉivo veoma dobro reaguje na navodnjavanje, a najveći uticaj na prinos ima zalivanje u fazi formiranja cvetova i cvetanje. Ţetva. -Soĉivo neravnomerno sazreva. Pored ovoga prezrele mahune pucaju i seme se osipa. Ţetva se izvodi vršefazno ili dvofazno, kad su 2/3 mahuna na donjem delu stabljike zrele. Pokošen usev ostaje u otkosima 3 do 4 dana, a zatim se prevozi na vršidbu. U dvofaznoj ţetvi vršidba se obavlja kombajnom. Sa ţetvom se ne sme kasniti niti pak pokošena masa sme dugo stajati na suncu, odnosno ,da se isuši, jer se jako povećavaju gubici usled osipanja, a pogoršava se i kvalitet semena.

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

160

Kikiriki Arachis hypogea L. Sinonimi: arahis, zemljin orah, zemljin orašac, arašid; Engleski: peanut, ground nut; Francuski: arachide; Nemaĉki: Еrdnuss, Еrdebohne: Ruski: арахис, земляной орех, земляной миндаль; Kikiriki se gaji radi semena koje bogato uljem (42 do 60%), belanĉevinama (28%), ugljenim hidratima (13 do 22%). U belanĉevinama kikirikija ima dve vaţne aminokiseline: tiamin i niacin. Upotrebljava na razliĉite naĉine, prvenstveno u proizvodnji konzumnog ulja hladnim presovanjem, margarina i drugih prehrambenih proizvoda. U industriji sardina je nezamenjiv.

Arachis hypogea L. (naslikao W. Müller)

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

161

Drugi deo ulja koji se dobija toplim presovanjem koristi se u kozmetici za izradu kremova, toaletnih sapuna i drugih kozmetiĉkih sredstava. Hemijski sastav semena kikirikija (u 100 g semena) Jedinice* Kikiriki

E kJ

EAK mg

B g

M g

UH g

Vl g

Ca mg

P mg

Fe mg

Zn mg

Fk mg

2545

11,2

25,2

48

12,1

7,1

59

372

2,11

3,1

53

*E-energija /EAK - esencencijalne amino-kiseline / B - belanĉevine / UH - ugljenihidrati / M - mast / Vl vlakna / Fk- folna kiselina

Njegovo seme, prethodno posoljeno i ispeĉeno koristi se za jelo i kao poslastica. Od isušenog i samlevenog zrna se pravi arašidovo brašno koje se daje deci i iznemoglim licima. Od njegovih belanĉevina proizvodi se hemijska vlakna ardil (saleron). Trop, zaostao pri izdvajanju ulja iz semena, veoma je bogat belanĉevinama pa se koristi u obliku pogaĉa za ishranu muznih krava i mlade stoke. Ovi nus proizvodi se koriste kao sirovina za proizvodnju prostijih vrsta ĉokolade, alve i biskvita. Nadzemni deo biljke, suha stabljika i listovi, koriste se za ishranu stoke Sadrţi od 11 do 19% sirovih proteina, pa se po hranjivoj vrednosti pribliţava senu lucerke i deteline. Ima i veliki agrotehniĉki znaĉaj jer ţivi u simbiozi sa Bacerium radicicola kao i ostale zrnate mahunjaĉe, ĉime obogaćava zemljište azotom iz atmosfere, a svojim duboko prodirućim korenovima poboljšava strukturu zemljišta. Zato je odliĉan predusev za mnog druge useve a posebno za strna ţita.

Proizvodi od kikirikija

Poreklo kikirikija Kikiriki je poreklom iz Juţne Amerike, a uţa domovina mu je Brazil, Paragvaj, Urugvaj i Gvatemala, gde se gaji od drevnih vremena.

Centar porekla i rasprostranjenost kikirikija

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

162

Portugalci su ga preneli u Evropu, a kasnije se proširio po celom svetu. Praroditelj mu nije poznat, ali se u njegovoj domovini nalazi više divljih vrsta. Verovatno je neka od njih uĉestvovala u njegovom stvaranju ili je postao kao rezultat uĉešća više vrsta. Kao gajena vrsta, zastupljena je u tropskim predelima i juţnim oblastima subtropskog podruĉja. Oblast proizvodnje kikirikija se nalazi izmeĊu 400 severne i juţne geografske širine. Naveći proizvoĊaĉi kikirikija u svetu su na prvom mestu Kina (44% svetske proizvodnje), Indija (27% svetske proizvodnje) i SAD (7% svetske proizvodnje). Po proizvodnim površinama Indija je na prvom mestu, ali zbog niskih prinosa (940 kg/ha) ukupna proizvodnja kikirikija je manja nego u Kini. U Evropi kikiriki se gaji u juţnim zemljama: Grĉka, Španija, Italija, Bugarska i Makedonija. Glavni rejoni u Makedoniji u kojima se gaji kikiriki su strumiĉki, ĊevĊelijski, valandovski, u dolinama Vardara i Bregalnice, dokle dopire uticaj mediteranske klime. U Makedoniji proseĉni prinos iznosi oko 1 200 kg/ha. Procentualna zastupljenost proizvodnje kikirikija u svetu Indija 27%

SAD 7%

Nigerija 5% Indonezija 4% Senegal 3%

Kina 44% Ostali 2%

Ĉad 2

%

Argentina 2%

Mianmar 2% Zair 2%

Proizvodnja kikirikija u svetu (prosek za period od 1996 do 2000. godine),(izvor podataka FAS, USDA, 2001) Zemlje Kina Indija SAD Nigerija Indonesija Senegal Mianmar Zair Argentina Ĉad Ostali Svet ukupno

Proizvodnja kikirikija u svetu (prosek 1996/2000. god.) Površina (ha) Prinos (kg/ha) Proizvodnja (t) 4 029 000 2 840 11 463 000 7 842 000 910 7 131 000 569 000 2 910 1 655 000 118 000 1 110 1 310 000 646 000 1 520 979 000 688 000 1 020 676 000 484 000 1 160 563 000 576 000 770 442 000 286 000 1 470 412 000 391 000 980 393 000 4 497 000

850

408 4000

21 188 000

1 370

29 010 800

Botaniĉka klasifikacija Kikiriki je jednogodišnja zeljasta biljka iz porodice Fabaceae, roda Arachis, vrsta Arachis hypogea L. U rodu Arachis poznato je 9 vrsta od kojih su 8 divlje i jedna gajena (Arachis hypogea L.). Gajena vrsta (A. hypogea) se deli na tri podvrste.

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

163

Botanička klasifikacija kikirikija (Arachis hypogeja L). Vrsta (species)

Podvrsta (subspecies) 1. Arachis hypogea ssp. australiamericana Z.Luz (juţnoameriĉki) 2. Arachis hypogea ssp. asiatica Z.Luz. (azijski)

Arachis hypogea L. 3. Arachis hypogea ssp. vulgaris Z.Luz. (obiĉni)

Varijeteti (var.) Arachis hypogea ssp. vulgaris var.microcrocarpa (španski tip) Arachis hypogea ssp. vulgaris var. media (poboljšani španski tip) Arachis hypogea ssp. vulgaris var. brachicarpa (java tip) Arachis hypogea ssp. vulgaris var.subrosea (tenesi tip) Arachis hypogea ssp. vulgaris var.anthocyana (valencija tip) Arachis hypogea ssp. vulgaris var. eryhtrina (tenesi - crveni tip)

Morfološke osobine Koren je vretenast sa mnogobrojnim ĉvrstim ţilama koje prodiru duboko u zemljište do 1,8 m, a u širinu do 1,4 m. Najveća masa korena nalazi se u zemljišnom sloju do 50 cm. Na njima se formiraju bakterijalne kvrţice kao i kod drugih leguminoza. Stablo je ĉetverouglasto ili peterouglasto, u osnovi razgranato. Visoko je oko 30 do 50 cm. Grane se razgranavaju dajući grane drugog a ove trećeg reda. Stablo i grane su zelene ili ljubiĉaste. List je perast a sastoji se od dva para obrnuto jajasta eslipsoidna listića., s lica sjajnih a s naliĉja maljavih . Cvetovi su leptirasti, mali, dvopolni, izbijaju na kratkoj dršci u pazuhu lista 1 do 2 a reĊe 2 do 3. Kruniĉni listići su ţuti ili narandţasti, u tuĉku se nalazi 2 do 6 semenovih pupoljĉića. Pored normalnih cvetova, arašid stvara na podzemnim delovima stabljike sitne kleistogame bezbojne cvetove. Oprašivanje cvetova s vrši autogamo. Plod je mahuna, koja ne puca i nema unutrašnjih pregrada. Ljuspa je spolja glatka ili sa izraţenom mreţastom površinom, a iznutra ima neţnu koţicu. Mahuna sadrţi od 1 do 7 semenki, a najĉešće 2 ili 3 do 4, u zavisnosti od sorte i uslova gajenja. Seme je okruglo ili izduţeno, pokriveno tankom ljuspom po boji mesnato-crvenom, bledo crvenom ili plavom. Masa 1000 semenki se nalazi u rasponu od 503 do 713 g, a hektolitarska masa od 59 do 64 kg. GraĎa kikirikija

Cvet u pazuhu lista kikirikija

List i cvet kikirikija

GraĎa cveta kikirikija

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

164

Po cvetanju i formiranju plodova, kikiriki se razlikuje od ostalih mahunarki i drugih biljaka. Posle oprašivanja cvetova, tuĉak poĉinje da raste u duţinu, u obliku valjkaste izrasline (ginofore). Ona je pozitivno geotropna, te se, kad dostigne normalnu veliĉinu, uvlaĉi u zemljište na dubinu 8 do 9 cm. Tada se iz oploĊenog tuĉka, koji se nalazi na drugom kraju ginofore, razvija plod, a on raste i sazreva u zemljištu. Ginofore koje ostaju izvan zemljišta se osuše i uginu.

Formiranje ginofora i ploda

Ginofore i plod kikirikija

Faze razvoja ginofora i ploda kikirikija

Plod (mahune) i seme kikirikija

Kotiledone semena kikirikija

Vegetacija kikirika završava prvim jesenjim mrazem, a duţina vegetacije u našem podruĉju traje od 160 do 165 dana.

Uslovi uspevanja Odnos prema toploti. - Kikiriki zahteva bezmrazni period ne manji od 5 do 6 meseci. Potrebna mu je suma temperatura od 3 000 do 35000C za vegecioni period od 5 meseci. Minimalna temperatura za klijanje semena je od 12 do 140C, za cvetanje 200C, a za sazrevanje 180C. Vrlo jeosetljiv na velika temperaturna kolebanja i zbog toga se ne moţe gajiti umerenom klimatskom pojasu iznad 400 m nadmorske visine.

Nicanje kikirikija

Klijanac

Poĉetak cvetanja

Nakon oplodnje, poĉetak rasta ginofore prema zemljištu

Odnos prema svetlosti. - Kikiriki traţi intenzivno sunĉano osvetljenje. Oblaĉno vreme smanjuju formiranje plodova.

Odnos prema vodi. - Vlaga je jedan od najvaţnijih uslova za normalno formiranje plodova. Plodovi se ne mogu formirati u suvom zemljištu, pa je kritiĉni period u pogledu vlage, period cvetanja i formiranja plodova (juli, i avgust). Nedostatak vlage u površinskom sloj u zemljišta u ovom periodu uslovljava prestanak cvetanja.

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

165

MeĊutim, u toku sazrevanja plodova neophodno je suvo i vedro vreme. Rejoni sa ranim jesenjim kišama nisu pogodni za gajenje kikirikija jer kiše u toku berbe ometaju normalno sušenje plodova. Iz ovoga proizlazi da za kikiriki nije vaţna samo opšta koliĉina vodenog taloga već i njegov raspored u toku vegetacije.

Način rasta ginofora

Biljka kikirikija

Formiranje mahuna

Odnos prema zemljištu.- Kikiriki se moţe gajiti samo na strukturnim zemljištima. Najbolje uspeva na toplim, lakim, peskovito glinastim, aluvijalnim zemljištima bogatim kalcijumom, a srednje bogatim humusom. Ne podnosi slana zemljišta, a ne preporuĉuju se ni obojena crna i crvena zemljišta jer plodovi poprimaju njihovu boju ĉime gubi na trţišnoj vrednosti.

Ginofore i mahune kikirikija

Agrotehnika za kikiriki Plodored.- Najbolje uspeva posle Ċubrenih okopavinskih kultura: duvan, suncokret, kukuruz, krompir,povrtarske biljke. Mogu doći posle ozimih ţita (pšenice i jeĉma) samo ako se zemljište dobro obradi i oĉisti od korova na koje je kikiriki vrlo osetljiv. Kao predusev, dobar je za kukuruz, krompir, suncokret, dok za pšenicu dolazi u obzir ukoliko se berba izvrši blagovremeno i ima dovoljno vremena za pripremu zemljišta i setvu pšenice. Obrada zemljišta. -Za kikiriki zemljište mora biti potpuno ĉisto od korova, pošto se on u poĉetku vegetacije vrlo sporo razvija. Osim toga, plodovi kikirikija najbolje se razvijaju na zemljištima sa mrviĉastom strukturom. Osnovna obrada poĉinje sa dubokim oranjem. Dubina oranja treba da iznosi od 28 do 32 cm. Dubokim oranjem u leto (kraj jula ili poĉetak avgusta) obezbeĊuje se duţi period za razlaganje organskih ostataka prethodnog useva. Isto tako, duţi period poboljšava aeraciju i temperaturu zemljišta ĉime se pojaĉava aktivnost i zemljišnih mikroorganizama. Kao rezultat svega toga, u zemljištu se nagomilava više azota i fosfora, zemljište je ĉistije od korova. Posle dubokog oranja, vrši se dopunska obrada zemljišta da se unište korovi i bolje saĉuva vlaga. Đubrenje. – Kikiriki posredstvom kvrţiĉnih bakterija na korenu vezuje slobodni azot iz vazduha, iz tog razloga ima veće potrebe za Ċubrenjem fosfornim i kalijumovim Ċubrivima. MeĊutim, u poĉetnoj fazi vegetacije, a i u periodu formiranja plodova, kikiriki troši dosta azota, pa prema tome, treba ga Ċubriti izvesnim koliĉinama azota. Đubrenje stajskim Ċubrivom direktno pod kikirikijem se ne preporuĉuje se pošto time pojaĉava bujnost a smanjuje broj normalno ravijenih mahuna. Osim toga, s njime se mogu uneti štetoĉine koje oštećuju mahune. Odlikuje ravnomernim usvajanjem hraniva u toku vegetacije. Nešto intenzivniji je proces usvajanja hraniva u periodu cvetanja i formiranja plodova. U vezi sa ovim, sistem Ċubrenja kikirikija treba da se sastoji od osnovnog i predsetvenog Ċubrenja i prihranjivanja u toku vegetacije.

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

166

U osnovnom Ċubrenju, unosi se od 50 do 70 kg/ha fosfora i 60 kg/ha kalijuma. Pred setvu, unosi se 25 kg/ha azota. Prihranjivanje kikirikija pozitivno utiĉe samo ako postoje uslovi za navodnjavanje, odnosno ako ima dovoljno vlage u zemljištu. Ukoliko se vrše dva prihranjivanja, prvo treba izvršiti u poĉetku vegetacije sa 100 do 150 kg/ha sa KAN-om. Drugo prihranjivanje vrši se u uslovima navodnjavanja u periodu cvetanja i onda se unose isto Ċubrivo u koliĉini od po 100 kg/ha. Setva. - Setva se moţe izvršiti oljuštenim semenom ili neoljuštenim mahunama. Bolje je oljuštenim semenom, jer brţe klija i za setvu treba dvostruko manje semena. Kada se setva vrši mahunama, dobija se gusti usev koji se mora proreĊivati odmah posle nicanja. Ljuštenje kikirikija za setvu vrši se neposredno pre setve pazeći pri tome da se semena ljuspica ne povredi, usled ĉega se kotiledoni mogu razdvojiti tako da seme postane nepodesno za setvu. Oljušteno seme se zaprašuje radosanom (200 do 300 g na 100 kg semena) protiv gljiviĉnih oboljenja. Ako se iz bilo kog razloga setva mora vršiti mahunama, onda se preporuĉuje natapanje u vodi u trajanju od 2 do 3 dana. Od natopljenih mahuna biljke niĉu za isto vreme kao i od oljuštenog semena. Kikiriki se seje kada proĊe opasnost od poslednjih mrazeva i zemljište na dubini od 10 cm bude zagrejano na oko l50C. Pri ranijoj setvi, u hladnijem zemljištu, seme moţe da istrune, a pri kasnijoj setvi period sazrevanja plodova odlaţe se za kasnije u jesen, kada temperaturni uslovi nisu tako povoljni i veliki broj plodova ne uspeva da sazri.

Setva u redove kikirikija

Setva u trake (dvostruke redove)

Optimalni period za setvu kikirikija u juţnim i jugoistoĉnim delovima Makedonije je od 25. aprila do 5 maja. Setva se vrši ruĉno ili mašinski ako je seme oljušteno. Za ruĉnu setvu (na manjim površinama) njiva se prvo izbrazda i u tim brazdicama dubokim 8 do 10 cm, na samom dnu puštaju se po 1 do 2 semenke ili ceo plod, a odmah zatim pokrivaju zemljom. Seje se na razmak izmeĊu redova od 70 do 80 cm, a izmeĊu biljaka u redu 10 cm. Razmak biljaka u redu i izmeĎu redova i količina semena za setvu. Koliĉina semena za setvu (kg/ha) Oljušteno seme Neoljušteno seme Razmak (cm) Razmak (cm) 70 x 10 80x 120 70 x 10 80x 10 63 - 84 80 80 - 120 120 U SAD se primenjuje setva u trake. Dvostruki redovi u traci se seju na razmak od 20 do 30 cm, a izmeĊu traka je razmak 80 cm. Dubina setve varira od 4 do 10 cm i zavisi od tipa zemljišta, vlaţnosti i da li se setva vrši semenom ili mahunama, koje se stavljaju na najmanju dubinu od 8 cm. Nega. - Okopavanjem se poĉinje odmah ĉim se ukaţu redovi. Prvo okopavanje vrši se plitko, na dubinu od 8 do 10 cm i ima vrlo veliki znaĉaj za razvoj kikirikija pošto u poĉetku vegetacije sporo raste i korovi mogu jako da mu štete. Jednovremeno sa ovim okopavanjem, ako je setva bila izvršena celim, višesemenim mahunama, vrši se proreĊivanje ostavljajući u gnezdu po jednu biljku. Kikiriki se okopava 2 do 3 puta. Drugo okopavanje vrši se dve nedelje posle prvog, a poslednje u prvim danima jula.

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

167

Korovi u usevima kikirikija se uništavaju i herbicidima. MeĊutim, u vezi sa biološkom osobenošću da kikiriki formira plodove u zemljištu, upotreba herbicida ne moţe potpuno da eliminiše meĊuredno okopavanje zemljišta u usevima. Ovde je okopavanje potrebno ne samo da bi uništili korove već da bi razrahlili zemljilšte, kojim se poboljšava vazdušni, toplotni i vodni reţim u zemljištu za dobar razvitak plodova. Ogrtanje. -Nagrtanje biljaka vrši se samo kod uspravnih formi kikirikija, da bi mogle gornje ginofore da se nadu u zemJjištu i formiraju plodove. Najveći prinos se postiţe sa tri nagrtanja. Prvo ogrtanje vrši se ĉim se pojave ginofore iz donjih cvetova. Po drugi put kikiriki se ogrće krajem jula i pri tome se nanose najveće koliĉine zemlje do biljke. Treće ogrtanje vrši se ako ima još rastresite zemlje meĊu redovima. U svakom sluĉaju, poslednje (treće) ogrtanje treba izvršiti polovinom avgusta, da bi mogli Zaštita useva kikirikija ogrnuti cvetovi da daju plodove koji će na vreme sazreti. Pri svemu ovome, treba paziti da se ne ogrne cela biljka već gornji deo mora ostati, slobodan. Vaţno je takode, da se ogrtanje ne vrši suvom zemljom. Zato se ogrtanje vrši posle kiše ili navodnjavanja useva. Navodnjavanje se vrši u julu i avgustu, kada kikiriki ima najveće potrebe za vodom, kad nastaje toplo i sušno vreme. Obiĉno se vrše 3 do 4 navodnjavanja, a ponekad i 6 u zavisnosti od tipa zemljišta i vremenskih uslova odnosno da li ima i nema kiše. U periodu od nicanja do poĉetka masovnog cvetanja, nema potrebe za navodnjavanjem budući da u tom delu godine (maj-juni) ima dovoljno padavina, a i same biljke su još male i ne crpe mnogo vode iz zemljišta. Prvo navodnjavanje je poĉetkom masovnog cvetanja - poĉetkom jula. Ako nema navodnjava se svakih 10-15 dana. Sa navodnjavanjem se mora prestati poĉetkom treće dekade avgusta, a najkasnije do kraja meseca. Koliĉina vode za svako navodnjavanje kreće se oko 400 do 500 m3/ha. Bolje je navodnjavati veštaĉkom kišom jer se voda ravnomernije raspoĊuje po površini. Ţetva. - Karakteristiĉan znak za zrelost kikirikija je kada lišće poţuti. Tada su mahune dobro ispunjene i lako se otkidaju od ginofora. Ljuspa je tvrda i sa unutrašnje strane je sa izraţenim tamnim venama, a seme ima boju karakteristiĉnu za sortu i odvojeno je od ljuspe. Sve mahune na jednoj biljci u to vreme obiĉno nisu zrele, ali je većina plodova zrela.. Ţetva se obavlja po suvom vremenu i pre prvih mrazeva. Ţetva kikirikija se obavlja izmeĊu 15 i 20. oktobra.

Izoravanje (vaĎenje) mahuna kikrikija

Vršidba kikirikija

Na malim površinama vadi se motikom. Na većim površinama prvo se prolazi plugom bez daske ĉiji se raonik uvlaĉi pod osnovu biljke gde su skupljeni plodovi i na taj naĉin podseca glavni koren. Zatim se biljke rukama ili vilama odvajaju od zemljišta, otresaju od zemlje i ostavljaju na istom mestu sa plodovima da bi se prosušili na suncu. Posle toga se kombajnom sa pick-up ureĊajem vršidba mahuna. Kikiriki se moţe vaditi i mašinski obiĉnim krompirovim vadilicama.

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

168

U vreme berbe plodovi kikirikija sadrţe vlage i do 50%. Da bi mogli da se skladište za ĉuvanje, plodovi ne smeju da sadrţe više od 10% vlage. Dosušivanje plodova se vrši u polju, promajnim prostorijama ili specijalnim sušnicama, na temperaturi ne većoj od 35°C. U sušnicama mahune se postavljaju u sloju od 7 do 8 cm i svaka 2 ĉasa se mešaju. Sušenje mahuna završeno kada seme u njima zveĉi, a mahune pri mešanju odaju šum karakteristiĉan za suve orahe. Kikiriki se ĉuva u vrećama, u suvim, promajnim i ne mnogo hladnim prostorijama. U mesecima kada spoljna temperatura padne ispod -15°C, temperatura prostorije treba da je oko od 2 do 40C.

Transport mahuna kikirikija

Priprema kikirikija kao poslastica Zagrijavanje duboke masnoće

CeĊenje zaostale masnoće

Sipanje kikirikija u vrelo ulje

Prţenje mahuna kikirikija

HlaĊenje kikirikija

U slast!

Navaţniji štetnici kikirikija Agrotis segetum

Elasmopalpus lignosellus

Nezera viridula

Ephastia elutella

Heliothis amigera

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

169

Nematode Pratylenchus brachyurus

Meloidogyne arenaria

Najvaţnije bolesti kikirikija Cercosporidium personatum

Cercospora arachidicola

Didymella arachidicola

Leptosphaerulina crassiaca

Puccinia arachidis

Botrytis cinerea

Phanarocheta sp.

Pythium myriatilum

Rhizoctonia solanii

Asperillus niger

Thieloviopsis basicola

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

170

Naut Cicer arietinum L. syn: Cicer album Hant., Cicer grossum Salisb., Cicer physodes Reichb., Cicer rotondum Alef.) Sinonimi: bijeli slani grah, grah slanutak, čiček, leblebija; Ruski: chomapea; Francuski: cicerole, pois chiche; Nemaĉki: Kicher.

нут; Engleski:chickpea, egyptian pea,

Kao belanĉevinasta biljka, naut je vrlo vredan za ljudsku ishranu. Seme se upotrebljava kao varivo. U istoĉnim zemljama od njegovog brašna pripremaju se posebna peciva, a dodaje se pšeniĉnom brašnu u koliĉini 10 do 20%. Prţeno seme je poznato kao orijentalni specijalitet “leblebije”. Upotrebljava se kao surogat za kafu, a nedozrelo seme sluţi kao povrće.

Cicer arietinum L.

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

171

Vrednost semena nauta proizlazi iz njegovog hemijskog sastava. Hemijski sastav semena nauta (Duke, 1981; Huisman i van der Poel, 1994). Hemijski sastav semena nauta (u 100 g) Voda (%)

Proteini (%)

BEM (%)

Masti (%)

Sirova vlakna (%)

Pepeo (%)

Ca (mg)

P (mg)

Fe (mg)

βkaroten (μg)

Tiamin (mg)

Riboflav (mg)

Niacin (mg)

15.69

14.9-24.6

38-59

0.8-6.4

2.1-11.7

2-4.8

140440

190382

5.023, 9

0-225

0.21-1.1

0.120.33

1.3-2.9

Seme ili brašno nauta je lako probavljivo jer je probavljivost proteina u semenu 79 do 78% a ugljenih hidrata 57 do 60%. Aminokiselinski sastav proteina semena nauta ( u %),(Duke, 1981; Huisman i van der Poel, 1994; Williams et al., 1994). Lizin 7.2

Metionin 1.4

Arginin 8.8

Treonin

Valin

Alanin

3.5

4.6

4.1

Glicin 4.0 Asparaginska kiselina 11.7

Histidin 2.3 Glutaminska kiselina 16.0

Izoleucin 4.4

Leucin 7.6

Fenilalanin 6.6

Prolin

Serin

Tirozin

4.3

5.2

3.3

Zrna nauta sadrţe znatne koliĉine provitamina A i vitamina B1. Belanĉevine nauta su bliske onim iz ţivotinjskog porekla.. Naut kao hrana za ljude ima i terapeutski, znaĉaj jer povećava sekreciju pankreasa i diuretski znaĉaj zbog velikog sadrţaja asparagina. Nekada se gajio i zbog prikupljanja jabuĉne kiseline koje luĉe ţlezdane dlaĉice zbog spravljanja osveţavajućih napitaka. Zrno nauta je kvalitetna koncentrovana hrana za stoku, naroĉito za mleĉne krave, ovce, svinje i ţivinu. Vegetativna masa se moţe upotrebiti za ishranu domaćih ţivotinja samo u minimalnoj koliĉini, pošto ima visok sadrţaj jabuĉne i oksalne kiseline, koje pri intenzivnoj ishrani zelenom masom izazivaju teške poremećaje u organizmu domaćih ţivotinja. Kao mahunasta biljka, cenjena je kao predusev jer obogaćuje zemljište azotom. Rano se skuplja pa je odliĉan predusev za ozima ţita.

Poreklo nauta O centru porekla nauta postoje razna mišljenja. Van der Maesen (1972) je ranije smatrao da je centar porekla nauta juţni Kavkaz i severni Iran. MeĊutim, Ladizinskiy (1975), smatra da je centar porekla jugoistoĉna Turska. Kasnije je Van der Maisen (1987) je locirao jugoistoĉni deo Turske i delove Sirije kao mogući centar porekla nauta na osnovu divlje vrste Cicer reticulatum Ladizinsky i Cicer echinospermum P.H. Davis.

Centar porekla i rasprostranjenost nauta

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

172

Cicer reticulatum je stranooplodna vrsta, morfološki blizu gajenom nautu. Na osnovu toga, smatraju da je Cicer reticulatum praroditelj gajenom nautu. Naut se prvo poĉeo gajiti u Srednjem Istoku, Indiji, Etiopiji i mediteranskom podruĉju. U novi svet je prvo prenešen u Meksiko, Argentinu, Ĉile, Peru a ona se proširio u SAD i Australiju. Divlje vrste nauta još postoje u Turskoj, Iranu, Afganistanu i Centralnoj Aziji (Duke, 1981). Naut ima veoma širok areal rasptrostranjenosti. Susreće se od tropske i suptropske zone do 52 0 -550 severne geografske širine. Gornja granica gajenja nauta je 2 900 m nadmorske visine (Etiopija). U 2001. godini, proizvedeno je 8 810 000 t zrna nauta na oko 10 000 000 ha u 45 zemalja sveta. Indija je najveći proizvoĊaĉ sa oko 69% zatim slede Pakistan, Turska, Kanada, Mekisko, Iran i Australija sa 23 % svetske proizvodnje. U Evropi je rasprostranje na oko 170 000 ha, a proizvodi se u Španiji, Portugaliji, Grĉkoj, Italiji, Bugarskoj i Makedoniji. Proseĉan svetski prinos nauta je oko 600 kg/ha, a najviši svetski prinos postiţe se u Italiji sa 1350 kg/ha. Proizvodnja nauta ima tendencija blagog rasta.

Botaniĉka klasifikacija Naut je jednogodišnja zeljasta biljka, pripada porodici Fabace, rodu Cicer, vrsti Cicer arietinum L. Ima n=8, 2n= 16 hromosama. Po savremenoj klasifikaciji, vrsta Cicer arietinum L. ,se deli na ĉetiri podvrste. Botanička klasifikacija podvrsti Cicer arietinum L. Vrsta

Cicer arietinum L.

Podvrsta Cicer arietinum ssp. orientale Cicer arietinum ssp. asiaticum Cicer arietinum ssp. mediteraneum Cicer arietinum ssp. euroasiaticum

Grupa Juţnoevropska Srednjeevropska Anadolska

Morfološke osobine Koren je vretenast, dobro razvijen, dostiţe dubinu i do 100 cm pa i više. Boĉno korenje je dobro razvijeno. Veći deo, korenske mase razvija se u gornjem sloju zemljišta. Na korenu se razvijaju kvrţiĉne bakterije koje formiraju kvrţice veliĉine kao i samo zrno. Stablo je tanko, ispunjeno, uspravno, ţbunasto, a reĊe polegljivo. Grana se od osnove. Boja zelena, a kod nekih odlika ima ljubiĉastu nijansu. U vreme zrelosti stablo odrvenjava. Visina stabla je od 20 do 50 cm, ali ĉesto neke grane dostiţu 60 do 70 cm. List je sloţen, neparno perast sa 12 do 17 listića. Liske su sitne, po obliku eliptiĉne ili jajaste jako nazubljenih ivica. List ima od 3 do 4 sitna i jako nazubljena zaliska. Svi nadzemni delovi su obrasli dlaĉicarna. Listovi su zeleni, sivozeleni ili zeleni sa ljubiĉastom nijansom. Kod nauta sa tamnim semenom, stablo, grane i drške lista imaju slabije ili jako izraţenu ljubiĉastu nijansu.

Opšti izgled biljke nauta

List, cvet i mahune nauta

Različiti tipovi stabla nauta

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

173

Cvet je leptirast, pojedinaĉan. Postavljen je na tankoj dršci, sitan i izlazi iz pazuha lista. Najĉešće su beli, ruţiĉasti, ruţiĉasto-crveni, ţuti ili plavi. Varijeteti sa svetlim semenom imaju bele ili ţute, dok oni sa tamnim semenom ruţiĉaste ili crveno-ljubiĉaste cvetove. Broj cvetova po jednoj biljci kreće se od 40 do 100, zavisno od sorte, agrotehnike i klimatskih uslova.

Shema cveta nauta

Cvet nauta

Plod je mahuna, valjkastog ili romboidno-ovalnog oblika, puna, naduvena. Mahuna je dugaĉka od 15 do 3,5 cm. Kod odlika sa svetlim semenom, boja zrele mahune je slamatoţuta, dok je sa tamnim pepeljastoljubiĉasta.

Mahuna nauta

Različiti oblici mahuna nauta

Seme je po obliku uglasto (kao glava ovna), uglasto-loptasto ili loptasto. Belo je ili ţuto, retko ruţiĉasto, narandţasto, pepeljasto, pepeljastomrko, tamnomrko ili crno. Seme ima apsolutnu masu od 60 do 600 g. Prema apsolutnoj masi podeljen je u tri grupe: a)sitnozrnasti do 200 g, b) srednjezrnasti od 200 do 300 g i c) krupnozrnasti preko 300 g.

Seme nauta

Različiti oblici i boja nauta

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

174

Uslovi uspevanja Odnos prema toploti:- Naut je termofilna biljka, premda izdrţi i dosta niske temperature. MeĊu zrnastim mahunjaĉama skoro je najotporniji na niske temperature. Od njega je otporniji samo grašak. Seme klija na temperaturi od 2 do 30C. Optimalna temperatura za klijanje je od 20 do 250C. Kod niţih temperatura nicanje se usporava, a ĉešće dolazi i do truljenja semena. Mlade biljĉice mogu podneti do -160C. Potrebe u toploti posle nicanja se povećavaju, a najveće su u cvetanju i nalivanju zrna. Tada je optimalna temperatura 250C. Za normalnu vegetaciju nauta potrebna je temperaturna suma od 1800 do 2 0000C. Odnos prema vodi.- Odlikuje niskim transpiracionim koficijentom i kserofitnom graĊom stabla (nisko je i tanko), male lisne mase s dlakavim nadzemnim organima. Posle nicanja otporan je na sušu i lako podnosi zem1jišnu i vazdušnu sušu. Razvijenijoj biljci relativna vlaga vazduha onemogućuje pravilan razvitak, naroĉito u vreme cvetanja kada izaziva opadanje pupoljaka u velikom procentu. Vlaţni uslovi doprinose napadu antraknoze, koja uveliko smanjuje prinos a ponekad uništava ceo usev. Odnos prema zemljištu.- Naut nema posebne zahteve prema zemljištu. Uspeva na svim, osim na kiselim i teškim zemljtštima. Dobre prinose daje na peskovitim i slabo zaslanjenim zemljištima na kojim druge kulture daju mnogo slabije rezultate. Najbolji prinosi su dobijeni na ĉernzemu i smonici. Naut se ne moţe gajiti kao postrni usev, jer je biljka dugog dana. Kod uslova kratkog dana, cvetanje i sazrevanje kasni, dejstvo kvrţiĉnih bakterija slabi, a prinos je nizak.

Agrotehnika za naut Plodored. -Naut nema posebne zahteve prema plodoredu. Moţe se gajiti posle svakog useva pa i u monoprodukciji. Bolje rezultate daje posle krompira, suncokreta, nego posle strnih ţita. Naut je odliĉan kao preusev za ţita. Obogaćuje zemljište azotom, ostavlja površinu u dobrom stanju, rano se ţanje i oslobaĊa zemljište radi pripreme za naredni usev.

Mlada biljka nauta

Formiranje mahuna nauta

Obrada zemljišta. - Obrada zavisi od preduseva. Ako su predusevi bila strna ţita, nakon ţetve strnište se zaorava, zatim sledi duboko oranje i drljanje. U proleće dolazi jedno tanjiranje i drljanje na dubinu od 8 do 10 cm. Đubrenje. -Naut treba Ċubriti sa 30 do 40 kg/ha azota, 80 kg/ha fosfora i 40 do 50 kg/ha kalijuma. Fosforna i kalijumova Ċubriva unose se dubokim oranjem, azotna u predsetvenoj pripremi. Na peskovitim zemljištima stajnjak ima jak uticaj na prinos nauta. Koliĉina stajnjka za Ċubrenje peskovitih zemljišta pod nautom iznosi od 15 do 40 tona. Pozitivni rezultati su dobijeni kada se sa azotom i fosforom unosi i molibden. On povećava prinos do 20%, sadrţaj belanĉevina za 3-4%.Ukoliko kvrţiĉne bakterije nisu razvijene, tada treba prihranjivanjt naut pre cvetanje sa oko 100 kg/ha 27% KAN-a. Setva. - Kod nauta je vaţno vreme setve. S obzirom na to da seme niĉe kod relativno niske temperature zemljišta (4-6°C), a mlade biljke podnose kasno prolećna zahlaĊenja, setva se mora izvesti rano u proleće. Sa zakašnjenjem setve produţava se vegetacija nauta, tako da faza cvetanja i oplodnje dolazi u vreme najvećih vrućina. To izaziva opadanje cvetova i plodova, a tim i prinosa. Seje se u redove ruĉno i sejalicom. Na malim površinama najĉešće je ruĉna setva u redove. Seje se na meĊuredna rastojanja od 40 do 50 cm zbog meĊurednog kultiviranja. U velikim površinama, setva se izvodi sejalicom, širokoredno, na meĊuredna rastojanja od 40 do 45 cm i uskoredno na rastojanju od 15 do 20 cm. Uobiĉajeno je, da se setva u široke redove izvodi kada se ne upotrebljavaju herbicidi, gde je ukljuĉena i meĊuredna obrada. Kod uskoredne setve moraju se koristiti herbicidi. Ova setva daje i bolje rezultate.

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

175

Kod širokoredne setve norma semena je 35 do 40, dok kod uskoredne 50 do 60 klijalih zrna/m2. Za sorte sa srednjekrupnim semenom, za širokorednu setvu potrebno je 70 do 100 kg/ha, dok za uskorednu 100 do 150 kg/ha. Kupnozrnaste sorte seju se sa 110 do 140, odnosno 160 do 200 kg/ha. Optimalna dubina setve je 5 do 7 cm. Kod ranije setve i dovoljno vlage u zemljištu setva se vrši na 4 do 5 cm, dok kod kasnije setve i u suva i laka zemljišta dubina setve je 8-10 cm.

Usev nauta

Nega useva. - U obaveznu negu spadaju i dva okopavanja ili meĊuredna kultiviranja. Prvo se izvodi kod porasta od oko 10 cm, drugo pred pupoljĉenje (butonizaciju). MeĊuredno kultiviranje se izvodi ruĉno ili mašinski. Kod uskoredne setve nema kultiviranja, već se površina brana lakom branom u podnevnim ĉasovima kada su biljke sa manjim turgorom. Borba protiv korova se izvodi mehaniĉkim ili hemijskim putem. Navodnjavanje je najbolje izvesti u fazi grananja, butonizacije i cvetanja.

Ţetva. -Zrelost svih mahuna nastaje u jako kratkom roku za 3 do 5 dana. Zrele mahune ne pucaju ali u prezrelosti i kod kiše suše se drške mahune i one otpadaju. Ţetva se moţe izvesti ruĉno ĉupanjem i košenjem i kombajniranjem. Najgori naĉin je ĉupanje, jer pored slabe produktivnosti, sa stablom se iznosi i korenje sa kvrţicama iz zemljišta. Ovaj naĉin je najrasprostranjeniji kod sitnih proizvoĊaĉa. Košenje je bolji naĉin, ali isto tako je neproduktivan. Najbolji naĉin ţetve je kombajniranje koje se izvodi ţitnim kombajnima nakon izvesnog podešavanja. Kombajniranje se vrši kod pune zrelosti. Ranija i kasnija ţetva donosi gubitke.

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

176

Uljane biljke U grupu uljanih biljaka pripadaju veliki broj vrsta iz razliĉitih familija. U ovom delu knjige je obraĊeno nekoliko najvaţnijih vrsta; suncokret (Helianthus annuus - familija Asteraceae), uljana repica (Brassica sp. familija Brassicaceae), ricinus (Ricinus communis - familija Euphorbiaceae), sezam (Sesemum indicum familija Pedaliaceae), mak (Papaver somniferum - familija Papaveraceae).

Suncokret Helianthus annuus L. Sinonimi: sončogled, solnčnica, slunčogled, одосольнечник

Engleski: sunflower, Nemaĉki: Sonnenblume;

Ruski:

Suncokretovo ulje je jedno od najkvalitetnijih biljnih ulja i zbog toga preteţno sluţi za ljudsku ishranu. U njegovom sastavu preovlaĊuju nezasićene masne kiseline (80 do 90 %) – linolna (do 60 %) i oleinska. U njemu je vrlo vaţan sadrţaj fosfatida. Osobita vrednost njegovog ulja je u tome što su u njemu rastvoreni vitamini: A, D, E i K. Ljudski organizam u većem procentu uzima vitamin E (tokoferol) iz suncokretovog ulja nego iz kukuruznog, jer je optimalniji odnos izmedu alfa-tokoferola i linolne kiseline (odnos je 0,7 : 1). U kukuruznom ulju, taj odnos je nepovoljniji jer veća je razlika izmeĊu alfa-tokoferola i linolne kiseline. Inaĉe ulje ove kulture se odlikuje lepom svetloţutom bojom, prijatnim mirisom i vrlo dobrim ukusom. Ubraja se u polusušiva ulja (jodni broj 119-144 ).

Helianthus annus L.

Kiselinski broj ili koliĉina slobodnih masnih kiselina u nerafinisanom ulju zavisi od kvaliteta sirovine (semena) i duţine njezinog skladištenja. U suncokretu koji se ĉuva u magacinu 8 do 10 meseci, a sadrţi veći procenat oljuštenih i oštećenih zrna, slobodne masne kiseline se kreću od 4 do 5,5%. Medutim, rafinisanjem one se

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

177

uklanjaju i svode na procenat koji se toleriše odredenim standardom. Zahvaljujući svojem kvalitetu, rafinisano ulje se moţe vrlo dugo ĉuvati, a da ne promeni boju, miris i ukus. Suncokretovo ulje se upotrebljava kao sirovinu za biljnu mast, margarin (razliĉitih aroma i sa vitaminom) i majonezu. Veoma znaĉajno u industrijiu za izradu boja koje se sporo suše, lakova, sapuna, stearina za sveće i u industriji konzervi. Pored toga, ono sluţi kao sirovina za izradu specijalnih ulja za podmazivanje mašina. Hemijski sastav apsolutno suhog zrna suncokreta (u %) Sirovo ulje

Hemijski sastav zrna (u %) Sirovi Ljuska Vlakna proteini

46-50 16-20% * Nikotinska kiselina

24-27%

Hemijski sastav zrna (u mg) Ugljeni hidrati

Ca

P

Fe

Zn

B1

B2

Nk*

12

116

100

6,8

5,1

2,3

0,25

10,3

6.3

Pri preradi suncokretovog semena dobija se oko 35% uljanih pogaĉa, koje su veoma dobra stoĉna hrana. Kvalitet saĉme zavisi od sadrţaja ljuske. Izvesne uljare oplemenjuju saĉmu u specijalnim uredajima, kojima se regu1iše procenat ljuske. Tom metodom se sadrţaj ljuske moţe sniziti do 7%, a sadrţaj belanĉevina povisiti do 48%. Oplemenjenom saĉmom se mogu hraniti i nepreţivari (svinje, ţivina i dr). Pored osnovne komponente.saĉma sadrţi i ulje ĉiji procenat zavisi od tehnologije prerade. Glavama suncokreta moţe se takode hraniti stoka. Hemijski sastav glave suncokreta (u %) Sirovi proteini 7%,

Ulje 4%

BEM 43%

Mineralne materije 14%,

Celuloze ima znatno manje nego u lucerki. Pepeo od sagorelog suncokretova stabla moţe da posluţi za proizvodnju potaše ili za Ċubrenje. U njemu je oko 36% K2O i oko 4% P2O5. Od ljusaka semenki proizvodi se furfurol i špiritus, a donedavno su se njima loţile uljare. Neplodni, jeziĉasti cvetovi sluţe u medicini za izradu suncokretovih kapljica. U zalivnim i vlaţnijim podruĉjima, ili u vlaţnim godinama, suncokret se moţe gajiti u postrnoj setvi radi proizvodnje silaţe (ili se daje kao sveţa stoĉna hrana), ali ga valja pokositi pre cvetanja. Suncokret je i medonosna biljka, a pored toga ima veliki agrotehniĉki znaĉaj. Po skidanju (ţetvi) suncokreta, zemljište ostaje u dobrom fiziĉkom stanju, nezakorovljeno te je stoga dosta dobra komponenta u plodoredu. Dosta rano napušta zemljište i zato je dobar kao predusev za ozima strna ţita.

Poreklo suncokreta Smatra se da je uţa domovina suncokreta Meksiko i Peru. Španjolci su ga preneli u Evropu 1510. godine. Najpre su ga gajili u botaniĉkoj bašti u Madridu. Zatim je prenet u Francusku, Englesku, Nemaĉku i ostale evropske zemlje. U prvo vreme, suncokret se gajio kao ukrasna biljka po baštama i vrtovima.. Seme se grickalo, a njime su hranili i ptice. Kao ratarski usev poĉeo s gajiti u poĉetkom XIX veka najpre u Rusiji.

Poreklo i rasprostranjenost suncokreta

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

178

U Nemaĉkoj se poĉeo gajiti za vreme prvog svetskog rata. U našim prostorima se najpre gajio po baštama i vrtovima kao ukrasna biljka. U toku prvoga svetskog rata, Austro-Ugarska je poĉela da forsira njegovo gajenje radi ulja u uţoj Srbiji. MeĊutim, u većim razmerama poĉeo je da se proizvodi od 1930. godine naroĉito u Vojvodini. Svetska proizvodnja suncokretova zrna je povećana sa 23 500 000 t u 1990. godini na 26 900 00 t u 2000. godini. Najveći proizvoĊaĉi suncokret su, Rusija, Ukrajina, Argentina, Indija, Kina, Juţna Afrika, Rumunija i SAD. Oko 95% proizovdnje suncokreta se odnosi na uljani tip, a 5% za stoĉnu hranu i ostalo. Proseĉni svetki prinos zrna suncokreta su oko 1 400 kg/ha. Procentualno (%) učešće regiona u proizvodnji suncokreta (izvor podataka USDA) Argentina 24%

ex. SSSR 26% (Rusija i Ukrajina)

EU 12%

(Francuska , Španija i Italija)

Ostali 14%

Istoĉna Evropa 1

(Indija, Juţna Afrika i T

u

r

s

k

a

)

Kina 5%

SAD 7%

2

%

(Rumunija, Jugoslavija, MaĊarska i Bugarska)

Botaniĉka klasifikacija Suncokret je jednogodišnja zeljasta biljka, pripada familiji Asteraceae, rodu Helianthus. U rodu Helianthus se razlikuje više vrsta od kojih su neke jednogodišnje a druge višegodišnje. Privredno je najznaĉajnija jednogodišnja vrsta Helianthus annuus L. obiĉni suncokret i ĉiĉoka (Helianthus tuberosus L) koji je od manjeg znaĉaja a koristi se kao stoĉna hrana i za proizvodnju alkohola. Kalifornijski i teksaški suncokreti imaju razgranato stablo i pancirni sloj. Pored toga, srebrnasti je otporan prema rĊi. Zbog tih svojih osobina oba varijeteta se primenjuju u selekciji. Privredno je najznaĉajniji uljani suncokret. Pored njega u SR Nemaĉkoj su stvorene sorte od kojih se iskorišćuje iskljuĉivo zelena masa za ishranu stoke. U poslednje vreme se stvaraju sorte pogodne za ishranu ptica. Zrno sadrţi veći procenat belanĉevina, a ljuska se lako odvaja od jezgra.

Shema klasifikacije suncokreta (po Wenceloviču)

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

179

Morfološke osobine Koren je vretenast, jako razgranat po ĉitavoj dubini (u dubinu prodire 2 do 3 m). Pri obilnim kišama, u fazi cvetanja i nalivanja, u površinskom sloju se razvijaju sitni korenĉići (kišni korenĉići). Oni se mogu jasno zapaziti na površini zemljišta. U sušnijim godinama ili rejonima glavni koren dostiţe veću dubinu nego u vlaţnijim. Boĉni koreni iviĉnih biljaka se mogu razvijati u širinu do 120 cm. MeĊutim, boĉni koreni biljaka u sklopu se meĊusobno preklapaju na 5 do 10 cm, a potom se spuštaju naniţe. U prvim razvojnim fazama koren raste vrlo brzo. U fazi kotiledona, glavni koren dostiţe dubinu od 14 do 15 cm. U fazi dva para listova dostiţu dubinu od 20 do 21 cm, pri butonizaciji od 100 do 122 cm, u punom cvetanju od 167 do 246 cm, a pri na1ivanju od 225 do 290 cm. Odnos izmedu visine stabla i duţine korena varira u toku vegetacije. U fazi dva para listova, koren je duţi 2,8 puta, u fazi 4 para 2,9 puta, a potom opada sve do poĉetka cvetanja, kad je duţi 1,2 puta. Zatim se povećava u fazi nalivanja zrna i iznosi 1,5 do 1,8 puta u korist korena. Jaki vetar najlakše izaziva poleganje pred samo cvetanje. Najveća masa korenovog sistema (66%) nalazi se na dubini od O do 40 cm, a 34% je na većoj dubini. Teţinska masa korenovog sistema, pri većoj v1aţnosti, iznosi 25 do 35% od teţine Opšti izgled biljke suncokreta nadzemne mase, a ako je vreme sušnije, nešto više od 40%. Zahvaljujući tako moćnom i razvijenom korenovom sistemu, suncokret je otporan prema suši. Stablo je u poĉetku vegetacije tanko, soĉna i dosta neţno, a kasnije veoma snaţno, debelo, grubo i odrvenjeno. Dostiţe visinu od 1,2 do 2,3 m, već prema uslovima uspevanja, a sorte za silaţu dostiţu i do 4 m visine. Sorte kraće vegetacije su niţe, i obratno. U peiodu od klijanja i nicanja raste hipokotil stabaoceta pa suncokret iznosi kotiledone. Oni su obrnuto jajastog oblika, dugi od 15 do 20 mm, zeleni i fotosintetski aktivni. U prvim razvojnim fazama stablo raste vrlo sporo, sve do butonizacije. Tada poĉinje faza intenzivnog porasta. Dnevni porast stabla iznosi od 7 do 12 cm, već prema koliĉini vode i hrane. Unutrašnjost je ispunjena parenhimom, a po duţini je više-manje rebrasta, izbrazdana i maljava.

Stablo suncokreta

List

Listovi su pojedinaĉni, spiralno postavljeni, osim prvih 2 do 6 koji su naspramni (1 do 3 para). Sastoje se od duge drške i srcolike liske koja je pri vrhu zašiljena. Tkivo liske je u prvim fazama meko, neţno i elastiĉno, kasnije postaje grubo, maljavo s izraţenom nervaturom i krto. Obiĉno imaju 25 do 30 listova. Donje etaţe listova završavaju s porastom do butonizacije, a ostali do punog cvetanja. Kotiledoni odumiru u fazi 5 do 6 pari listova. Na donjoj i gornjoj etaţi listova su izduţeniji, a srednji su dugi koliko i široki. Listovi se razlikuju po veliĉini. Najmanja je površina donjih, najveća srednjih, a gornji su po površini izmedu donjih i srednjih. Srednje etaţe listova su 10 do 12 puta veće površine nego donji. Lisna površina po 1 ha zavisi od većeg broja faktora: sorte, koliĉine Ċubriva, zemljišta, padavina. Cvast suncokreta je glavica a formira se na vrhu stabla i boĉnih grana. Sastoji se od osnovne loţe cvasti na kojoj su postavljeni cvetovi. Cvat (glavica) suncokreta Loţa cvasti je postala razrastanjem vršnih internodija stabla. Okrugla je, a moţe biti potpuno ravna, malo ugnuta u sredini ili pak jaĉe ili slabije ispupĉena. Preĉnik loţe cvasti, odnosno veliĉina glavice, u zavisnosti od odlike, sorte i uslova uspevanja je od 10 do 40 cm (u uljanog od

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

180

15 do 25 cm). Na periferiji glavice nalazi se višeslojni omotaĉ koji grade sitni trouglasti zeleni listići. Oni pokrivaju diferenciranu glavicu do poĉetka njenog razrastanja. Listići omotaĉa cveta su postali metamorfozom listova razraslih vršnih internodija stabla.

Presek glavice suncokreta

Povezanost sudovnih snopića u loţi suncokreta

Koţasti listići glavice suncokreta

Osnova cvasti je kratkim koţastim listićima pregraĊena na “ćelije” kao pĉelinje saće. Pregrade ĉine pricvetni listići (po 3 ), a u svakoj pregradi, odnosno “ćeliji” smešten je po jedan cvet. U cvasti suncokreta postoje dva tipa cvetova: jeziĉasti i trubasti. Jeziĉasti cvetovi se nalaze na periferiji glavice. Oni imaju jako razvijenu krunicu koja je nastala od 5 kruniĉnih listova koji su meĊusobno srasli po ĉetiri šava, tako da je krunica praktiĉno jednodelna, podseća na jeziĉak po ĉemu su dobili naziv. Ovi cvetovi su ţuti i neplodni su.

Jezičasti cvet suncokreta (neplodan)

Trubasti cvet suncokreta (plodan)

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

181

krugovima. cvetova su:

Ĉitav ostali deo glavice ispunjavaju trubasti cvetovi. Oni su postavljeni u koncentriĉnim U glavici uljanog suncokreta ima obiĉno 600 do 1 200 cvetova. Sastavni delovi plodnih, trubastih

a) pricvetnik, koji nosi 1do 3 izraštaja (zuba) a spreĉava osipanje zrna, b) ĉašica, koja se sastoji od 2 jako redukovana listića, nalik na, rošĉiće, koji su priĉvršćeni na gornjem delu semenog pupoljka c) krunica, koja se sastoji od ţutonaranĉastih sraslih listića, nazubljenih pri vrhu (na donjem, suţenom delu krunice nalazi se tkivo koje luĉi nektar, što privlaĉi insekte potrebne radi oprašivanja d) prašnici, kojih ima po 5 u svakom cvetu, prašniĉke niti slobodne, antere srasle, polen je loptast, po površini nazubljen, sa 3 simetriĉno rasporeĊena ispupĉena okca e) tuĉak, koji se sastoji od semenog pupoljka, stubića i dvolopatastog ţiga koji se otvara posle antera, stubić je okruglast, a u njegovoj unutrašnjosti je kanalić

Plod je ahenija, a sastoji se od ljuske, dva kotiledona (jezgre) i klice. Jajastog je oblika, blago rebrast, razliĉite krupnoće. Duţine je od 7 do 23 mm (kod uljanog od 7 do 14 mm). Bele je boje, sive ili crne, a veoma ĉesto se na crnoj ili sivoj osnovi nalaze uţe ili šire uzduţne bele pruge. U nekih odlika kod kojih je seme crne boje sa ljubiĉastim prelivom, obojena je i kora. U ovom sluĉaju pigment, koji je inaĉe rastvorljiv u vodi, boji ulje tako da ono postaje tamno. Na ljusku otpada od 20 do 45% teţine zrna, već prema sorti. U samoj ljusci nalazi se pancirni sloj, koji štiti seme od suncokretovog moljca i ţiška. To je sloj fitomelana crne boje koji se nalazi izmeĊu sloja od pluta i sklerenhima. Omotaĉ ploda (perikarp), je veoma grub, ĉvrst, i na njega otapada 22 do 56% zrna.

Presek ploda suncokreta

Plod (ahenija suncokreta)

Ljuska i seme (jezgra) suncokreta

Masa 1000 zrna iznosi najĉešće od 65 do 80 g. U svih sorti najteţa i najkrupnija zrna su u perifernoj zoni glave. Što su bliţa centru, zrna su manja i lakša. Seme centralne zone lakša su za 25 % od zrna iz periferne zone. Unutar jedne i te iste glave, zrna se i razlikuju i prema sadrţaju ulja. Biljke u kojima se sinteza ulja odvijala normalno, odlikuju se time što zrna centralne zone sadrţe više ulja.

Plod s uzduţnim prugama

Crni plod suncokreta

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

182

Biologija cvetanja. Plodni cvetovi otvaraju se u pojedinoj glavi suncokreta postupno, u razliĉito vreme. Cvetovi se otvaraju po kruţnim prstenovima. Najpre oni u spoljnoj zoni, a najkasnije u centralnoj. Svakog dana se otvore 2 do 3 nova reda cvetova, i a isto ih se toliko opraši. MeĊutim, neplodni cvetovi se najpre otvaraju i njihovi veliki ţutonarandţasti kruniĉni listići ostaju otvoreni u srednjestasnih sorti 25 dana, a posle toga se suše i otpadaju. Fertilni cvetovi se otvaraju ujutru u 6 – 7 ĉasova. Najpre puca opna koja štiti prašnike. Posle pola ĉasa se otvaraju antere i polen se širi. Istog dana predveĉe iz istih cvetova izrasta iznad prašnika tuĉak, ĉiji se ţig posle 1-2 ĉasa provedenih na vazduhu razdvaja u dva dela. Od tog momenta je sposoban za oprašivanje. Polen najbolje klija pri vlaţnosti vazduha od 100%. Najpogodnija temperatura za klijanje je 200-300C, a moţe da klija i pri 50 do 100C, pa sve do 40°C. Polen pri povoljnoj vlazi i temperaturi moţe da saĉuva klijavost i do 30 dana, a sunĉano svetlo vrlo jako utiĉe na njegovu ţivotnu sposobnost. Posle desetoĉasovnog izlaganja suncu, gubi sposobnost za oplodnju. Ĉim polen padne na ţig, vrlo brzo nabubri i u roku od 5 do 10 min proklija. Posle jednog ĉasa u dolazi do oplodnje. Ţig je najsposobniji za oplodnju prva od 3 do 4 dana Faze rasta i razvića i etape organogeneze suncokreta (Kuperman i Podoljni) I-II etapa org.

Diferenciranje stabla i zaĉetak listova, II etapa.

III etapa org.

III etapa org.

IV etapa org.

Segmentacija konusa rasta,III etapa. Zaĉeci listova omotaĉa cvasti , IV etapa.

IX etapa org.

Pojaĉan rast cvetne loţe glavice i pokrovnih organa

Glavica suncokreta pre cvetanja

V etapa org.

Diferencijacija cvetova, prašnika, tuĉka i pokrovnih organa, V etapa.

X-XI etapa org.

XII etapa org.

Cvetanje

Nalevanje zrna i sazrevanje

Početak cvetanja suncokreta

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

183

Suncokret u punoj cvatnj

Suncokret u mlečnom zrenj

Kraj cvatnje i početak nalevanja zrna

Puna zrelost ploda suncokreta

Etape razvoja cveta i ploda suncokreta V etapa orga.-obraz. arhesporijalnih ćelija

X etapa org.- poĉetak formiranje ploda

VI etapa org.

VII etapa org

XI etapa org.-nalevanje zrna

XII etapa org. – sazrevanje ploda

IX etapa org.-cvetanje

Uslovi uspevanja Odnos prema toploti.- Suncokret je usev sunca, te u svakoj svojoj fazi razvoja traţi odredenu koliĉinu toplote. Za nicanje (bubrenje, razvijanje korenka, stabaoceta i izbijanje kotiledona na površinu zemlje), suma potrebnih efektivnih temperatura zemljišta na dubini od 5 cm iznosi od 960 do l200C. Ako je zemljište toplije, seme brţe upija vodu (bubri) i obratno, ali moţe da bubri i pri od 20 do 30C. Nabubreno seme poĉinje da k1ija, i ta se faza odvija u dva dela: razvoj korenka i razvoj stabaoceta. Najniţa temperatura za razvoj korena je od 20 do 40C. Stabaoce se razvija pri višoj temperaturi od ove, pa suncokret valja sejati onda kad zemljište na dubini od 5 cm nekoliko dana ima 80 do 100C. Iznikle biljke podnesu temperaturu sve do -60C. Na -70C izmrzava konus rasta.

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

184

Temperatura jako utiĉe na sintezu ulja. Najbolje je kad srednja dnevna temperatura, u fazi sinteze ulja, ne prelazi 250C. Pri višoj temperaturi turgor lista pada, a sinteza ulja se svodi na manji obim. Ako je temperatura vazduha 10 dana viša od 250C, ulje se smanjuje za 5% (vlaţnost zemljišta treba da je pri tome optimalna).

Dinamika razvoja suncokreta

Odnos prema vodi. - Zahvaljujući razvijenom i moćnom korenovom sistemu, suncokret veoma dobro podnosi sušu. Suncokret ima veću moć usvajanja vode iz zemljišta od izvesnog broja ratarskih useva. Suncokret, repa i lucerka se ubrajaju u veće potrošaĉe vode. Iz tih razloga ga ne treba gajiti posle repe ili lucerke u suvim rejonima ili na oceditom zemljištu. Koeficijent transpiracije kreće se izmedu 469 i 765. Suncokret se normalno razvija sve dok se vlaga u zemljištu ne spusti na 14%. Pri toj granici opada turgor, listovi venu i ţivotne funkcije prestaju. Od nicanja do butonizacije troši 19% vode od ukupne koliĉine koju uzima u toku cele vegetacije. Usled toga dobro podnosi sušu u toj fazi. Najviše vode treba od butonizacije do cvetanja (u proseku za veći broj godina 43%). U fazi sinteze ulja utroši nešto manje (38 %). Ako u toj fazi nema dovoljno vlage, smanjuje se i prinos, kao i procenat ulja. Odnos prema svetlsoti.- Suncokret je biljka kratkog dana. Ako mu se dan još više skrati, pre će procvetati i pri tome će obrazovati manji broj listova. Ako se svetlosni dan produţi, biljka procveta kasnije i ima veći broj listova. Jedna te ista sorta, pri istoj duţini dana u godini ali sa većom sumom efektivnih temperatura, ima kraću vegetaciju. Odnos prema zemljištu. Suncokretu najviše odgovaraju vrlo plodna zemljišta, dubokog humusnog sloja. Na slabije produktivnom zemljištu treba veću dozu dubriva. Zaslanjena zemljišta podnosi znatno bolje od kukuruza i šećerne repe. Na slabo kiselim zemljištima daje dobre rezultate, ali uz dobru ishranu. Veoma dobre prinose daje i na ritskim zemljištima sa visokom podzemnom vodom. Dobro uspeva i na peskovitim zemljištima. Nepogodna su jedino zemljišta plitkog orniĉnog i podorniĉnog sloja. Najpovoljnija pH reakcija zemljišta za suncokret iznosi 6 do 8. U ranijim razvojnim fazama, biljke usvajaju asimilative intenzivnije nego u kasnijim. U fazi 2 para listova, list (apsolutno suva masa) sadrţi 5,5% N i 5,1 % K.O; za butonizacije -4,7% N i 2,8% K.O; za cvetanja -3,9% N i 2,6% K.O; u punoj zrelosti 1,2% N i 2,2% KaO. Medutim, koliĉine asimilativa u prvim fazama su malene. Njihova dinamika je ovakva: u fazi 4 para listova biljke usvajaju (na 1 ha) 3,5 kg N i 4,2 kg K.O; u fazi butonizacije -43 kg N i 68 kg K.O; u fazi cvetanja -116 kg N .i 36 kg P.06 te 180 kg KaO; 20 dana posle cvetanja -128 kgN te 44 kg P 206 i 207 kg K2O. U fiziološkoj zrelosti biljke usvajaju 133 kg N, 52 kg P2Os i 278 kg K.O. Asimilativi nisu ravnomerno zastupljeni u svim organima biljke. .Azota ima najviše u lišću i semenu; kalijuma u stablu, glavici i lišću (u semenu ga ima vrlo malo). Fosfora ima najviše u semenu i lišću.

Agrotehnika za suncokret Plodored.- Suncokret ne podnosi monoprodukciju ali je zato dobar predusev i za pšenicu i za kukuruz. Na ĉernozemu, suncokret je bolji predusev za pšenicu nego kukuruz. Pored toga, kukuruz gajen posle suncokreta daje iste rezultate kao i onda kad mu je predusev pšenica. Ne treba ga gajiti neposredno posle razoravanja travnjaka i posle višegodišnjih mahunjaĉa. U suvljim rejonima, lucerka moţe biti nepodesan predusev za suncokret jer isušuje zemljište, a naroĉito dublje slojeve iz kojih se suncokret snabdeva vodom u kritiĉnim periodima. Tamo gde godišnja koliĉina oborina iznosi oko 600 mm, suncokret je nepovoljan predusev za lucerku i šećernu repu. Suncokret, šećerna repa i lucerka su nepovoljni predusevi jedni drugima samo onde gde je godišnja suma padavina manja od 600 mm. U plodosmeni ga treba gajiti sa minimalnom pauzom od 4 godine. Ukoliko je ta pauza manja, razna obolenja suncokreta će biti intenzivnija.

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

185

Rano napušta proizvodnu površinu što omogućava da se obrada i setva ozimih strnina izvede na vreme i kvalitetno. Obrada zemljišta. - Dubinu osnovne obrade za suncokret ne treba izolovano posmatrati već u sklopu obrade zemljišta ostalih useva na gazdinstvu. Ako se suncokret gaji posle useva za koju je zemljište obraĊeno 35 do 40 cm duboko, za njega je dovoljna dubina od 30 cm a ako je za predusev zemljište obraĊeno 20 cm duboko, tada je za suncokret potrebna dubina od 35 cm. Na smonicama i gajnjaĉama dubinu obrade treba posmatrati u sistemu obrade strnina - okopavina. Za suncokret treba orati na dubinu od 35 do 40 cm, Za suncokret je najbolje ako se ĉernozem obradi u toku jula ili avgusta, najkasnije u septembru. Ako je reĉ smonicama, gajnjaĉama, ritskim crnicama ili slatinastim zemljištima, ona se oru što ranije (u junu), kako bi oraniĉni sloj bio što duţe izloţen suncu, kiši, vetru i mrazu. Osnovnu obradu zemljišta treba obavljati pri vlaţnosti niţoj od 20%, kako bi na usitnjeno zemljište (posle obrade) delovali navedeni prirodni faktori. Njihovim dejstvom, sa površine grudava postepeno se odvajaju strukturni agregati tako da se u proleće dobija sloţen, rastresit oraniĉni sloj po ĉitavoj dubini. Ako se zaoravaju ţetveni ostaci (kukuruzovina slama), za njihovo razlaganje treba upotrebiti 25 do 40 kg/ha azota, a zatim sve zaorati. Ako je predusev neka strnina, strnjika se zaorava neposredno posle ţetve 12 do 15 cm duboko. Najbolje je oranje plugovima strnjikašima. Kada proklijaju korovi (u julu i avgustu), ore se drugi put, na punu dubinu. Đubrenje. - Suncokret se po ishrani razlikuje od drugih useva, pa ga treba i Ċubriti prema posebnim zahtevima. Za prinos od 3 t/ha zrna, i odgovarajuće vegetativne mase, suncokret troši oko 120 kg/ha azota, 55-60 kg/ha P205 i 280 do 340 kg/ha K2O. Usvaja dva puta više zota od fosfora i 2,5 puta više kalijuma nego azota. Na obrazovanje 100 kg semena usvoji 4,4 do 6 kg azota, 1,6 do 3,0 fosfora i 8 do18 kg kalijuma. Suncokret (opet za razliku od ostalih useva) usvaja tu koliĉinu hranljivih materija u vrlo kratkom vremenu. Upravo iz te specifiĉnosti i proizlazi osobenost ishrane suncokreta. Naime, zbog kratkoće vremena usvajanja, i kraće gladovanje moţe u većoj meri da snizi prinos. Koliĉina asimilativa odreĊuje se prema planiranom prinosu i plodnosti zemljišta. Za prinos od 2,5 do 3,0 t/ha zrna, na zemljištu gdje je više godina primenjivana intenzivna agrotehnika, treba upotrebiti od 60 do 80 kg/ha azota, od 80 do 90 kg/ha fosfora i 60 do 70 kalijuma. Azotna Ċubriva ubrzavaju rast biljaka, utiĉući na veliĉinu lisne površine, stabla i glavice. Preterano velika doza azota povećava sadrţaj belanĉevina, a smanjuje sadrţaj ulja. Zbog toga ga treba upotrebljavati u navedenoj koliĉini (inaĉe azot osigurava velik prinos). Fosforna Ċubriva smanjuju koeficijent transpiracije i povoljno utiĉu na sintezu ulja. Kalijeva Ċubriva povećavaju otpornost prema bolestima. Odnos N : P : K vidno utiĉe na prinos i sadrţaj ulja. Na plodnijem zemljištu ili u vlaţnijem rejonu, odnos N : P treba da je širi, i obratno. U vlaţnijim rejonima, usled prevelike doze azota obrazuje se ogroman lisni aparat neţnog tkiva, na kome se bolesti intenzivno razvijaju. Odnos hranljivih elemenata treba da je N : P : K = 1 : 1,1-1,3 : 0,7-1. Prihranjivanje treba uskladiti sa dinamikom usvajanja i sa plodnošću zemljišta. Na slabije plodnim zemljištima prihranjuje se dva puta, a na plodnijim jedan put. Prvi put se prihranjuje u fazi 3 do 4 para listova, a Usev suncokreta drugi put u fazi 7 do 8 pari listova. Azotna Ċubriva se primenjuju tako da se polovina daje na prihranjivanje, jedna ĉetvrtina se zaorava, a druga ĉetvrtina daje se sa setvom. Polovinu fosfora i kalijuma treba zaorati, a drugu polovinu dati uz setvu. Startne koliĉine Ċubriva unose se istovremeno sa setvom. Ako se u startu unese više od 60 gk/ha azota, dolazi do izraţaja depresivno dejstvo zbog visoke koncentracije. Setva.- Za setvu treba birati seme ĉija klijavost ne sme biti manja od 95%, a ĉistoća 98%. Apsolutna masa tog semena kreće se od 80 do 100 g. Seje se onda kada zemljište na dubini od 5 cm postigne temperaturu od 80 do 100C (to je treća dekada marta i prva dekada aprila). Na ritskim zemljištima sa visokom podzemnom vodom setvu treba završiti do kraja aprila. Dubina setve treba da se kreće na rastresitijim zemljištima od 5 do 7 cm, a na teţim i hladnijim od 4 do 5cm. Koliĉina semena, ako je ono visoke upotrebne vrednosti i ako se seje preciznim mašinama, kreće se od 5 do 6 kg/ha. Tako se obezbeduje 66 000 biljaka/ha. Ako se ne raspolaţe dobrim semenom (ili sigurnom zaštitom od štetoĉina), sa 8 do 9 kg/ha semena. Kod nas se najĉešće seje da broj biljaka po hektaru iznosi oko 40 000 biljaka. U intenzivnoj proizvodnji, na gustinu useva suncokreta treba gledati kao na jednu od osnovnih mera, preko koje se realizuju sve ostale mere. Najveći deo površina treba sejati u redove na rastojanju 70 x 35 cm.

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

186

U vlaţnijim podruĉjima, rastojanje izmedu redova treba da bude 80 x 30 cm. Takvim rastojanjem smanjuje se intenzitet bolesti. Nega. - Predsetvenu pripremu zemljišta treba obaviti što kvalitetnije, jer to omogućava pravilnu setvu. Danas postoji veliki izbor kvalitetnih naĉina za pripremu zemljišta za setvu, pa treba odabrati one koji najbolje odgovaraju mehaniĉkom sastavu zemljišta. Ako se pre nicanja obrazuje debela pokorica, ona se razbija rotacionom kopaĉicom. Suncokret je najosetljiviji prema blagovremenom prvom okopavanju i proreĊivanju. Ako te dve mere zakasne, stablo se izduţuje, a prinos smanjuje. ProreĊivanje treba obaviti kada biljke formiraju dva lista. Prvo meĊuredno kultiviranje se obavlja s proreĊivanjem, a drugo i treće na vremenski razmak po 15 dana. Okopavanje se retko primenjuje zbog uvoĊenja herbicida. UvoĊenjem herbicida u široku praksu, meĊuredno kultiviranje i okopavanje je izostavljeno ili se prema potrebi kultivira samo jednom. Vaţniji herbicidi i njihove kombinacije za usev suncokreta Herbicidi Alahlor E-48,Alanex-48 Alaherb -48 Galolin comby Modown 4-F Focus Furore-super Racer 25-EC Gallant 125-EE Targa super Stomp-super Agil 100-EC Igran comby (R) 400-EC

Aktivna materija Alahlor

Koliĉina (l/ha) 3-6

Alahlor-linuron Bifenox Cikloksidim Fenoxiprop-P-butil Flurohloridon Haloksifop Kvizalofop P-etil Pendimetalin+prometrin Propakvizafop Trifluralin

7-9 1.0-2.0 0.5-2.0 1-2 2-4 2-4 0.5-1.5 8-10 08-1.5 1.0-2.5

Vreme primene Posle setve a pre nicanja Posle setve a pre nicanja Od setve do faze 2 lista Korov u fazi 2-3 lista Korov u fazi 2 listado pjave prvog kolenca Posle setve a pre nicanja Posle setve a pre nicanja Kad je korov u fazi 3-5 listova Posle setve a pre nicanja Od faze 3 lista do poĉetka bokorenja Posle setve a pre nicanja

Suncokret veoma dobro reaguje na navodjavanje ukoliko je ono prilagoĊeno njegovim potrebama u vlazi i reţimu padavina u toku vegetacionog perioda. U našim uslovima zalivanje se najĉešće vrši u fazi intenzivnog porasta stabla ili neposredno pred njegov poĉetak ili u poĉetku cvetanja. Znatno reĊe se nameće potreba da se obavi i treće zalivanje i to u fazi nalivanja zrna. Inaĉe, ukoliko nedostaje v1age, veoma dobre rezultate daje i zalivanje u fazi 4-6 pravih istova. Koliĉina vode za jedno zalivanje treba da iznosi oko 60 1/m2. Najbolji rezultati se postiţu navodnjavanjem u brazdama. Povećanje prinosa koje se postiţe navodnjavanjem moţe da do stigne vrednost i do 50%. Suncokret ipak ne podnosi jako veliku vlaţnost. Ĉesto zalivanje velikim koliĉinama vode izaziva veći intenzitet bolesti, smanjenje prinosa semena i smanjenje sadrţaja ulja u semenu.

Heder za ţetvu suncokreta

Ţetva. - Obavlja se kombajnima ili ruĉno. Ţetva kombajnom treba da poĉne kada zrno dostigne od 10 do 11 % vlage. Za ţetvu suncokreta sluţi isti kombajn kao i za ţetvu pšenice, s tim što mu se dodaju specijalni ureĊaji na hederu. Na bubnju treba skinuti rebraste šine i ĉetiri leţišta, tako da ostanu samo ĉetiri od osam leţišta, a na podbubnju se izvuĉe svaka druga ţica. Ako u zrnu ima 10 do 11% vlage, broj njegovih obrtaja treba da iznosi 600, a ako je ona manja (6 do 7%), broj obrtaja iznosi 450. Ruĉna berba se obavlja pri većoj vlaţnosti zrna, kako bi se izbeglo osipanje. Danas se ruĉno bere samo na vrlo malim površinama.

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

187

Usev suncokreta u zreobi

Ţetva suncokreta

Uskladištenje. - Prilikom preuzimanja od proizvoĊaĉa, seme suncokreta se klasira prema vlaţnosti. Sva sirovina sa vlagom manjom od 8% izdvaja se i u skladištu se moţe ĉuvati godinu dana, pa i više. U drugu grupu se izdvaja suncokret sa vlagom od 8 do 10%, a u treću onaj sa 10 do 13% vlage (taj se odmah preraĊuje u fabrici, jer nije podesan za skladištenje).

Suncokret za silaţu i zelenu krmu Suncokret je poznat i kao biljka koja daje veliku koliĉinu zelene mase i dobar materijal za silaţu. Uzgojene su mnoge sorte koje daju obilnu zelenu masu. Seme tih sorti je krupnije od semena suncokreta za proizvodnju ulja. Snaţnim korenovim sistemom, koji prodire u zemljište dublje od 2 m, dobro iskorišćuje vlagu u tlu pa time podnosi i sušu bolje od mnogih drugih useva. Suncokret je biljka kojoj pogoduju toplina i velika koliĉina vode, kao i kratak dan. U uslovima dugog dana raste u visinu, stvara veliku koliĉinu zelene mase, a zaustavlja se cvetanje i sazrevanje. Prednost suncokreta za silaţu i zelenu krmu je u tome što se on zadovoljava sa malo vlage, tj. treba 35 do 40% od ukupne koliĉine vode potrebne suncokretu za proizvodnju ulja. Suncokret za silaţu kosi se u stadiju cvatnje, a za zelenu krmu i ranije. Suncokret za silaţu dozrije za 75 do 110 dana. Visoka temperatura i niska vlaţnost zraka skraćuju njegovu vegetacionu periodu. Selekcionirano je više sorti krmnog suncokreta, za odredene zemljišne i klimatske prilike. Suncokret veoma dobro reagira na stanjak pa ga treba dati u jesen, za predusev i to 20 do 30 t/ha. Od mineralnih Ċubriva preporuĉuje se: 60--100 kg/ha N, 60-80 kg/ha P2O5 i 100-120 kg/ha K2O. Dvije trećine fosfornih i kalijumovih Ċubriva daju se pre oranja, a preostala trećina pre tanjiranja, sa 20-30 kg/ha N. Seje se od poĉetka do kraja jula. Suncokret za zelenu krmu seje se na meĊuredni razmak od 25 do 30 cm, sa 25 do30 kg/ha semena mase 1000 zrna od 80 g. Za silaţu seje se na razmak od 40 do 50 cm, sa 20 do 25 kg/ha semena mase 1000 zrna od 80 g. Na teţim tlima dubina setve iznosi 4 do 5 cm, a na lakšim i sušim 6 do 7 cm. Preporuĉuje se lagano drljanje pre nicanja, popreĉno na pravac redova. Drljanje mladih useva povećava prinos zelene mase za 30 do 40%. Prije meĊurednog kultiviranja treba ga prihraniti sa 40 kg/ha N, a ostatak N se daje kad je biljka visoka 30 do 40 cm. Za zelenu krmu, suncokret treba kositi onda kada su biljke u fazi formiranja glava. Za silaţu preporuĉuje se košnja kad poĉne cvatnja pa sve do onda kad je oko 2/3 cvetova u cvatu. Tada se postiţe najveći prnos zelene mase i najbolja kvaliteta silaţe. Hranljiva vrednost silaţe povećava se ako se suncokret seje sa razliĉitim leguminozama i drugim usevima. Mogu se uzeti ove smese leguminoza: grahorica, stoĉni grašak, grahor (sastrica), stoĉni bob, soja i lupina. Prirod zelene mase i šećera povećava se ako se suncokret seje sa sudanskom travom. Kako navedene leguminoze i sudanska trava imaju kraću vegetaciju nego suncokret, seju se tek onda kad suncokret nikne. Seje se uskorednom sejaĉicom, nakon drljanja. Prinos zelene mase kreće se od 40 do 50 t/ha u godinama kada su prilike bar donekle povoljne.

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

188

Navaţnije bolesti suncokreta Phomopsis helianthi

Puccinia helianthi

Albugo tragopogonis

Helianthus mozaik virus

Phoma sp.

Sclerotina sclerotiorum

Najvaţnij štetnici suncokreta Homoesoma nebulellum

Opatrum sabulosum

Passer domesticus

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

189

Uljane repice Brassica sp. Sinonimi: olajna repica, uljevka; Engleski: rapeseed, swedish turnips, turnip rooted, canola, cabbage; Francuski: colza; Nemaĉki: Raps, Winterfuterraps; Ruski: масличная репа. Repica se gaji radi semena koja sadrţi od 40 do 49% ulja, i 18 do 25% belanĉevina.Ulja su polusušiva sa jodnim brojem 95-120, a upotrebljava se za ishranu kao rafinirano i u tehniĉke svrhe za proizvodnju boja, lakova, maziva, elektriĉnih ulja, biodizela, kao i za proizvodnju raznih sapuna i u industriji tekstila i koţe.

Brassica napus var. olleifera DC. (naslikao W. Thomé)

Ranije su repice sadrţavale do 50% eruka kiseline, koja je štetna za zdravlje a nema hranivu vrednost. To je monozasićena dugolanĉana 13-dokosan kiselina. Ova kiselina oštećuju sistem za krvotok ljudi i ţivotinja i izaziva hemolitksu anemiju. Zato su mnoge zemlje sveta zabranile upotrebu i promet ţivotnih namirnica koje sadrţe više od 5% eruka kiseline. Današnje sorte dobivene selekcijom imaju znatno manje ili minimalne koliĉine eruka kiseline.

Proizvodi od uljane repice

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

190

Uljane pogaĉe i saĉma kao nus proizvod ekstrakcije ulja, sadrţe u proseku oko 23% probavljivih proteina i oko 8% sirove masti, 0.9% sirovih vlakana, 22% bezazotnih ekstraktivnih mterija (BEM) pa su odliĉna stoĉna hrana. Repica je bitan ĉlan u zelenom konvejeru, jer daje najraniju proletnju i najkasniju jesensku zelenu stoĉnu hranu. Korisna je medonosna biljka jer daje oko 50 kg/ha meda. Ona ima veliki agrotehniĉki znaĉaj jer rano napušta zemljište pa omogućava pravovremenu i kvalitetnu obradu za sledeći usev, kao i za setvu postrnih useva ĉime se dobije dve ţetve godišnje.

Botaniĉka klasifikacija Uljane repice pripadaju familija Brassicaceae, rodu Brassica. To su jednogodišnje i dvogodišnje zeljaste biljke sa n = 19 (2n=38) hromosoma u kupusne uljane repice (Brassica napus oleifera DC), i n = 10 (2n = 20) u ogrštice (Brassica rapa oleifera DC). Kupusna uljana repica (Brassica napus oleifera DC), na dve grupe: 1. jare forme (jednogodišnje) i 2. ozime forme (dvogodišnje). Botanička klasifikacija uljanih repica po Sinskoj

Brassica napus oleifera DC Ozima (dvogodišnja forma) Odlike forme 1. Cvetovi beli, malo ţućkasti Cvast prstolika

Cvetovi prljavoţuti Otvoreno ţuti, seme 1,2-1,5 mm Seme 2.5 mm

Cvast štitolika

Plodovi dugi, u zrelom stanju vise

2. Cvetovi ţuti

Jara (jednogodišnja forma) 1. Manje obrasli listovima, biljka manjih dimenzija, lisne drške u donjem delu stabla plaviĉaste, 2. Manje obrasli listovima, biljka manjih dimenzija, lisne drške u donjem delu stabla zelene ili mestimiĉno obojene antocijanom, donji listovi useĉeni

Varijeteti var. albiflora Sinskaja var. rassica Al. var. hyemalis Döll var. italica Al. var. subcorymbosa Sinskaja var. subrubescens Sinskaja var. corymbosa Sinskaja

Brassica rapa oleifera DC 1. Donje listovi i cela biljka glatka

2. Donje listovi maljavi, cvast štitolika

Listovi po obodu celi ili malo useĉeni, vršni listovi obuhvataju u celosti stablo. Donji listovi na grade gustu rozetu, većim delom zupĉasto , biljke ovlaš maljave Donji listovi sloţeni u gustu rozetu, useĉenost oboda donjih listova manja a u gornjem veća, biljka maljava

Donji listovi ne obuhvataju stablo. Listovi potpuno obuhvataju stablo.

Rozeta leţeća Rozeta uspravna

var. pomirica Sinskaja

var. vulgaris Sinskaja var. aserbaidjanica Sinskaja

Biljke moćnog debelog stabla

var. prostrata Sinskaja var. altaica Sinskaja

Biljke slabije i ranije se granaju

var. caucasica Sinskaja

Poreklo uljane repice Uljane repice su poznate u kulturi odavno. Antiĉki Grci i Rimljani upotrebljavali su ulje iz njihovog semena za osvetljenje. One su poreklom iz Starog sveta - iz Azije i Evrope, a njihovi praroditelji, iako nisu taĉno utvrĊeni, nalaze se medu divljim biljkama iz roda Brassica; najverovatnije je da su hibridnog porekla. Prema japanskim istraţivaĉima, kupusna uljana repica je hibridna forma izmeĊu ogrštice (Brassica campestris L.) i vrste kupusa (Brassica oleracea L. et DC.). MeĊutim, ogrštica je postala od divlje ogrštice (Brassica campestris L.). Kupusna uljana repica je srodna sa korenastom biljkom Brassica napus rapifera Metzg., a ogrštica sa repom ugarnjaĉom (Brassica rapa rapifera Metzg.). Uljane repice, naroĉito kupusna uljana repica, najvaţnije su biljke za proizvodnju ulja u srednjoj i zapadnoj Evropi. Najveći proizvoĊaĉ uljane repice u svetu je Evropska Unija, a pojedinaĉno Kina.

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

191

Ozima uljana repica

Ozima ogrštica

Najveći proizvoĎači uljane repice u svetu EU 11 000 000

Kina 9 800 000

Proizvodnja zrna uljane repice u 2000. godini (ut) Kanada Indija SAD Ostali 8300000 6 200 000 1 792 000 9 208 000

Svet ukupno 46 300 000

Najvaţnije zemlje proizvoĎači uljane repice u svetu (u %) EU 24% Ostali 20%

Kina 21%

SAD 4% Indija 13%

Kanada 18%

Morfološke osobine U obe vrste uljanih repica razlikuju se ozime i jare forme, odnosno sorte. Za gajenje su vaţnije ozime forme, jer su prinosnije a naroĉito kupusne vrste uljane repice. Koren im je vretenast. Slabe je usisne moći. S jeseni brzo raste i dostiţe u dubinu od 50 do 60 cm. IzmeĊu pravog korena i lisnog korena nalazi se vrata korena, iz koga izbijaju boĉni korenovi. U jesen poĉinje da deblja i u njemu se gomil razervna hrana. Stablo je zeljasto, uspravno i razgranato, na preseku okruglo. U visinu moţe da izraste 100 do 150 cm, pa i više, već prema sorti i uslovima u kojima uspeva. Razlike izmeĊu kupusne uljane repice i ogrštice u morfološkom pogledu su što u kupusne uljane repice stablo i listovi su plaviĉastozeleni, boĉne cvetne drške izbijaju iz stabla pod nešto većim uglom, a vršno listovi svojom osnovom obuhvata stablo do polovine njegove debljine. U ogrštice sustablo i listovi su zeleni i manje-više maljavi, boĉne cvetne drške izbijaju iz stabla pod nešto manjim (oštrijim) uglom, dok vršni list svojim donjim delom obuhvata stablo potpuno.

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

192

Stablo ogrštice

Različiti oblici listova uljanih repica

Koren uljane repice

Listovi ovih biljaka izbijaju po celoj duţini stabla, oni su manje-više useĉeni i sedeći. U ogrštice listovi su tanji, maljavi, travnastozeleni, a u kupusne uljane repice deblji, glatki, plaviĉasto zeleni. Kod ogrštice, vršni listovi svojom osnovom potpuno obuhvataju stablo. Ozime forme do ulaska u zimu stvaraju rozetu. Cvetno stablo se pojavljuje tek u proleće. Cvetovi kupusne uljane repice su u grozdolikoj a cvetovi ogrštice u štitolikoj cvasti. Oni se sastoje od 4 zelena ĉašiĉna listića, 4 ţuta kruniĉna listića razliĉitih nijansi, te od 6 prašnika (4 su duţa, a 2 kraća) i tuĉka. Oprašivanje je ksenogamo i autogamo. Pri ksenogamom oprašivanju, glavnu ulogu imaju insekti, naroĉito pĉele, stoga su uljane repice i vaţne biljke za pĉelinju pašu. Cvetanje traje 25-30 dana. Ozime forme poĉinju da cvetaju u proleće, 25-30 dana posle poĉetka vegetacije, a jare nešto kasnije. Zbog dugog perioda cvetanja, uljane repice sazrevaju dosta neravnomerno.

GraĎa cveta uljane repice

Plod je ljuska, uzduţno pregradena pregradom, zvanom tin, u dva dela. Seme je priĉvršćeno za ovu pregradu po celoj njenoj duţini sa sveke strane.

Plod (ljuska)

Seme

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

193

U kupusne uljane repice ljuske su duţe, deblje, duţine od 5 do 10 cm sa 25 do 40 semenki. U ogrštice plod je manji, duţine 3 do 8 cm, sa 25 do 40 semenki.Zreli plodovi pucaju, pa se seme osipa. Seme je poredano s jedne i druge strane pregrade, sitno je i okruglasto. U kupusne uljane repice seme je nešto krupnije i plaviĉasto-crnkasto, u ogrštice nešto sitnije i mrkocrvenkasto. Masa 1000 zrna iznosi 3-7 g, a hektolitarska teţina 65-66 kg. U semenu se nalazi 40-44% ulja. Fabriĉkom preradom dobija se iz 100 kg semena 3538 kg ulja. Ulje je zatvorenomrko.

Uslovi uspevanja Kupusna uljana repica i ogrštica znatno se razlikuju u pogledu uslova uspevanja. Odnos prema toploti.- Potrebe uljanih repica u toploti su umerene. Kupusna uljana repica je biljka umereno toplog, ali vlaţnijeg podneblja. Prema mrazevima je osetljiva, naroĉito ako nije pokrivena snegom. Pod sneţnim pokrivaĉem moţe da izdrţi mrazeve i do -25°C, a bez snega, ako zemljište nije mnogo vlaţno, do -15°C. MeĊutim, ako je zemljište preterano vlaţno, ona strada pri mrazevima od -7° do -10°C. Najnepovoljnije na ozimu kupusnu repicu deluju nagle temperaturne promene u toku jeseni i zime - zamrzavanje i kravljenje zemljišta, a pogotovo ako je ono vlaţno kada koren poĉinje trunuti. Na ozimoj kupusnoj uljanoj repici nepovoljno se odraţava i periodiĉno ponavljanje mrazeva u toku proleća, naroĉito kad vegetacija otpoĉne. Na ovu biljku nepovoljno utiĉe i ledena kora. Zbog svega toga, ova je biljka nepodesna za krajeve u kojima su zime oštre, vetrovite i bez snega. Najbolje joj odgovaraju krajevi podesni za gajenje ozime pšenice. Nasuprot tome, ozima ogrštica manje je osetljiva prema oštrom podneblju te se moţe gajiti u krajevima surovijih zima. Jare forme i jedne i druge uljane repice mogu se uspešno gajiti svuda, samo ako im je obezbeĊeno dovoljno vlage.

Listovi u formiranoj rozeti

Mladi usev uljane repice

Odnos prema vlazi.- Potrebe u v1azi su veće, naroĉito u kupusne uljane repice. Ona se odlikuje velikim transpiracionim koeficijentum koji znosi 734. Naroĉito je vaţno da imaju dovoljno vlage u fazi nalivanja zrna. Sušu ne podnose pa jako podbacuju u prinosu. Odnos prema svetlosti.- Uljane repice, i ozime i jare forme, biljke su dugog dana. Period jarovljenja u njih traje 30-40 dana, a jarovizacija se obavlja pri temperaturi od 2°C. Odnos prema zemljištu.- U pogledu zemljišta, ove dve biljke se razlikuju. Ozima kupusna uljana repica mora se obavezno gajiti na plodnim, strukturnim i dubokim zemljištima, dok ogrštica podnosi i nešto slabija zemljišta. Medutim, na zemljištima u kojih je nivo podzemne vode visok, koren truli. Kisela zemljišta ne podnose. Najbolje uspevaju na zemljištima u kojih se pH kreće izmedu 6,5-6.

Dinamika razvoja uljane repice

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

194

Agrtoehnika za repice Plodored. - Uljane repice se moraju obavezno gajiti u plodoredu. Prema monoprodukciji su osetljive. Kao najbolji predusevi za ozime forme smatraju se ranostasne okopavine, zrnene mahunarke i crvena detelina. MeĊutim, za prolećne forme kao predusevi podesne su i kasne okopavine. Inaĉe su uljane repice, a naroĉito ozima kupusna uljana repica, vrlo dobri predusevi za ozima ţita. Na isto mesto mogu se vraćati kad proĊu bar 3-4 godine. Đubrenje. - Uljane repice trebaju mnogo hranivih materija, naroĉito kupusna uljana repica. za formiranje srednjeg prinosa uljanim repicama potrebno je oko 140 kg/ha azota, 60 kg/ha fosfora i 160 kg/ha kalijuma. Iz toga razloga se zemljište mora obilato Ċubriti. Upotrebljavaju se stajsko Ċubrivo i mineralna Ċubriva. Stajsko Ċubrivo unosi se u zemljište pod duboko oranje u koliĉini od 30 do 40 t/ha. Ono je naroĉito znaĉajno za zemljišta koja oskudevaju u organskim materijama. Od mineralnih Ċubriva daju se: azotna, fosforna i kalijumova. Azotna Ċubriva pospešuju opšte razviće biljaka, dok fosforna i kalijumova pored toga povećavaju otpornost uljane repice prema mrazevima. Stoga su ona vrlo znaĉajna za gajenje ozimih Uljana repica je dobra medonosna biljka sorti. Kalijumova Ċubriva povećavaju sadrţaj ulja u semenu.

Faza cvetanja uljane repice

Azotna Ċubriva unose se u zemljište delom pre setve (1/3 od predvidene koliĉine za dubrenje), a delom u proleće (2/3) za prihranjivanje. Fosforna i kalijumova Ċubriva daju se tako da se polovina koliĉine predvidene za dubrenje unosi u zemljište pod duboko oranje, a druga polovina pred setvu -pri pripremanju zemljišta za setvu. No azotna Ċubriva, ako uljane repice dolaze posle leguminoza, treba obazrivo upotrebljavati, da še eventualno ne bi produţila vegetacija, a smanjio prinos. Obrada zemljišta -.Zemljište se obraduje što dublje (oko 30 cm), a posebnu paţnju treba pokloniti uništavanju korovskih biljaka. Za ozime uljane repice zemljište se mora obraditi ranije u toku leta ili potkraj leta, za prolećne repice u jesen, a moţe se obraditi i nešto docnije. Ako uljane repice dolaze u plodoredu posle zrnenih mahunarki, crvene deteline ili drugih biljaka posle kojih na površini zemljišta ostaju organski ostaci, onda se zemljište obraduje tako da se najpre zaoru ti ostaci, a duboko oranje poĉinje 4-5 nedelja posle toga. Posebnu paţnju treba obratiti pripremi za setvu, jer je seme uljanih repica sitno, površina zemljišta mora da bude dobro poravnata i isitnjena. Setva. - Za setvu treba upotrebiti kvalitetno seme. Ĉistoća semena treba da iznosi 98%, klijavost 90%, a vlaţnost 12%. Najbolje je seme iz prethodne godine. Ozima kupusna uljana repica je usev najranije setve; ona se seje potkraj leta ili u poĉetku jeseni. Ranom setvom postiţe se i bolje razviće useva, a ona je i profilaktiĉka mera u

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

195

borbi protiv štetoĉina. Pored toga, pri ranijoj setvi, ona ranije i stasava i donosi veći prinos. Ozima ogrštica moţe se sejati 10-15 dana kasnije. Proletne forme uljanih repica treba sejati rano u proleće, u isto vreme kada se seju i jara strna ţita. Seje se u redove širokoredo na rastojanju izmedu redova od 30 do 60 cm. U nas, najbolji rezultati postignuti su pri setvi na rastojanju od 35 do 40 cm izmedu redova. Ako se te biljke gaje za stoĉnu hranu, onda se seju uskoredo na razmak od 15 cm. Pošto je seme uljane repice sitno, seje se plitko na 1,5- do 2,5 cm. Za setvu je potrebno 5 do 8 kg/ha semena, već prema rastojanju izmedu redova. Posle setve seme treba pokriti, drljanjem lakšim drljaĉama i valjanjem površine. Nega. - Mere nege su: drljanje, valjanje, kultiviranje, proreĊivanje, prihranjivanje, katkad i ogrtanje. Drlja se samo izuzetno, ako se pre nicanja useva po površini zemljišta uhvati pokorica. Ona se razbija drljanjem lakšim drljaĉama ili valjanjem rebrastim valjcima popreko na smer redova. MeĊuredno kultiviranje je obavezna mera, a izvodi se u jesen i u proleće. U jesen se kultivira samo onda ako se za to ukaţe potreba, tj., ako se i korovske biljke pojave u većim razmerama u proleće je kultiviranje obavezno, kultivira se rano ĉim to vreme dozvoli. ProreĊivanje se moţe obavljati u jesen ili u proleće. U jesen se usev proreduje samo u onim krajevima gde ne postoji opasnost od izmrzavanja biljaka; inaĉe se proreĊivanje odlaţe za proleće, i to što ranije -pre nego što u biljaka poĉnu da rastu stabla. ProreĊivanje je ruĉno, a biljke se ostavljaju na rastojanju od 10 do 20 cm u redu. Prihranjuje se u proleće, azotnim dubrivima. Za tu svrhu daju se 2/3 od predvidenih koliĉina tih Ċubriva. Prihranjuje se jednovremeno uz prašenje, a posle proreĊivanja.

Usev uljane repice

Ogrtanje se primenjuje samo izuzetno, ako postoji opasnost od izmrzavanja biljaka u toku zime. Ogrće se što kasnije u jesen, pošto prestane vegetacija, inaĉe biljke mogu da poteraju u stabla, a tada usev sigurno ugiba. Na isti naĉin se neguju i prolećne forme ovih biljaka. Ţetva. - Zreli plodovi uljanih repica pucaju, a seme se osipa. Zbog toga se ţanje pre potpunog sazrevanja plodova dok su oni još mekani (elastiĉni) i dok seme u njima još ĉvrsto stoji. Ţetva se vrši dvofazno (ţetelicama) i jednofazno (kombajnima), na koje se prethodno postavljaju odgovarajuća sita. Usev poţnjeven ţetelicama veţe se u snopove, a snopovi stavljaju u krstine. Seme u snopovima brzo dozreva, pa se oni prenose sa njive pod kakvu nastrešnicu gde se suše, a seme, ako se ospe, moţe se prikupiti. Pri ţetvi ţetelicama seme se ovrši na obiĉnim vršalicama za ţita. Poţeljno je radi sukcesije dozrevanja (po etaţama) obaviti desikaciju, ĉime se u velikoj meri smanjuje gubitak zrna prilikom kombajniranja.

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

196

Uljana repica u fazi zreobe

Ţetva uljane repice

1

Bolesti i štetnici biljaka iz porodice kupusnjaĉa dati u u povrtarskom delu knjige.

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

197

Ricinus Ricinus communis L. Sinonimi: ricin, harapka, kloščevina, krlja, krlj, klošč, čudika, krljeţ, čudno drvo; Engleski: castor oil plant; Francuski: ricin; Nemaĉki: Hundsbaum; Ruski: клещевина.

Ricinus se gaji za proizvodnju semena koje je veoma cenjena sirovina za dobivanje ulja zbog njegovog hemijskog sastava.

Sl. 1- Ricinus communis L. (naslikao W. Thomé)

Koliĉina ulja u semenu ricinusa zavisi od uslova u kojima uspeva biljka i od sorte (variranje po sortama iznosi 12%).Ta koliĉina zavisi i od vremena ţetve, jer ima razliĉite vrednosti u raznim fazama zrelosti. U mleĉnoj zrelosti iznosi oko 55% od koliĉine ulja u punoj zrelosti, a u voštanoj oko 90%. Pored toga, sadrţaj ulja u prezrelom semenu veći je nego u punoj zrelosti.

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

198

Hemijski sastav semena ricinusa (u %) Deo smena Celo seme Omotaĉ Jezgra

Ulje 55,42 1,66 70,15

Belanĉevine 19.97 7.14 24,24

BEM 2,34 8.49 1,61

Celuloza 19,60 79,98 1,48

Pepeo 2.67 2,72 2,52

Jodni broj ulja iznosi 81-91. Kiselinski broj se menja prema ekološkim prilikama, odnosno prema rejonu proizvodnje. Hemijski sastav ricinusovog ulja Stearinska 3

Dioksistearinska 3

Masne kiseline (u%) Oleinska 3,9

Ricinolna 80-90

Linolna 3,3

Ricinusovo ulje (alizarinsko ulje) veoma je viskozno, minimalno se menja pri promeni temperature, ne mrzne na niskim temperaturama, a na vazduhu se ne suši. Zbog tih osobina ono je izvanredno kvalitetno motorno ulje. Široko se primenjuje u tekstilnoj i koţarskoj industriji, a upotrebljava se i za proizvodnju traka za pisaće mašine. Ricinusovo ulje je i sirovina za proizvodnju sintetiĉkog kauĉuka, veštaĉke koţe te nekih drugih plastiĉnih masa, kao i za proizvodnju sapuna i kozmetiĉkih preparata. Dobiveno hladnim ceĊenjem, sluţi kao medicinsko ulje, a u nekim zemljama (Italija i neke zemlje Azije i Afrike) upotrebljava se i kao jestivo ulje. Od belanĉevina u semenu ricinusa najviše su zastupljene albumin (oko 54%) i globulin (oko 23%) od ukupne koliĉine belanĉevina. Skroba nema, a šećera veoma malo. U semenu se nalaze i fosfatidi (preraĉunato na lecitin, oko 0,26%), a ustanovljeno je i prisustvo ćilibarne kiseline. Sadrţi i otrovnu materiju ricin, koja deluje na krvne sudove, krv i nervni sistem. Za ĉoveka je smrtonosna doza od 0,2 g a ta se koliĉina nalazi pribliţno u 6 semenki. Ĉisti ricin nije izdvojen, pa ni njegov hemijski sastav nije poznat. Pretpostavlja se da je to belanĉevinasta materija. Pri zagrevanju lako se raspada. Ricin je prisutan u svim delovima biljke. U semenu se nalazi i alkaloid ricinin (0,15%). Ostaci pri ceĊenju ulja upotrebljavaju se za proizvodnju biljnog kazeina, izradu lepkova, za ogrev i kao Ċubrivo. I pored dosta visokog sadrţaja belanĉevina, ovi ostaci zbog ricina ne mogu se upotrebiti za ishranu stoke. U novije vreme razraĊen je sistem za oslobaĊanje ricinusove saĉme od ricina. Iz stabla ricinusa moţe se izdvojiti likino vlakno, koje je veoma grubo i dosta slabo, a sluţi samo u proizvodnji grubih prediva (kanapi i uţad). U Kini listom ricinusa hrane svilene bube.

Poreklo risinusa Ricinus porek1om iz Afrike. Po nekim autorima, samo je krupnosemeni ricinus porek1om iz Afrike, a sitnosemeni potiĉe iz Azije. Divlji ricinus se susreće u Africi, i to u Etiopiji, Eritreji, Alţiru, Maroku. Pošto se u Aziji ricinus nalazi kao korovska biljka, verovatnije je da je ricinus poreklom iz Afrike, odakle je prenet u Aziju, Evropu i Ameriku. Ricinus je bio poznat antiĉkim Egipćanima i Grcima. Njegovo se ulje upotrebljavalo prvenstveno za osvetljenje, jer pri sagorevanju ne ĉadi.

Centar porekla ricinusa

Godišnja svetska proizvodnja ricinusovog ulja iznosi oko 460 000 t, odnosno 1 100 000 tona zrna. Najviše ricinusa se proizvede u Indiji, Brazilu i Kini. Godišnja produkcija ricinusovog ulja u Evropi je oko 90 000 t, a uvozi još 30 000 t. S obzirom da ricinusovog ulje ima snaţan antikorozivni efekt, potrošnja takvog ulja u zadnjih

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

199

deset godina u EU je povećan. Na prostorima bivše Jugoslavije ricinus se proizvodi u Vojvodina, istoĉnoj i juţnoj Srbiji, Makedonija i Hercegovini.

Ricinusovo ulje

Botaniĉka klasifikacija Ricinus je jednogodišnja ili višegodišnja biljna vrsta. Pripada porodici Euphorbiaceae, rodu Ricinus. Postoji nekoliko razliĉitih klasifikacija ricinusa. Po staroj klasifikaciji, Ricinus communis L. bio je podeljen na krupnosemeni i sitnosemeni. Danas se kao najpotpunija klasifikacija smatra ona po kojoj se Ricinus communis L., tretira kao zbirna vrsta. Popova ih i deli na tri elementarne vrste. Botanička klasifikacija Ricinus communis L., (Popova) Vrste ricinusa

Krupnosemeni Ricinus macrocarpus

Geografske grupe

Morfološke odlike

crveni pr.sanguineus

Stablo crveno ili ljubiĉasto, retko zeleno, prekriveno maljicama, cvast je grozd cilindriĉan, rastresit ili polurastresit, ĉahure na gornjoj polovici grozda, ĉahure izduţene , površina nabrana sa ili bez bodlji, ne puacaju, seme s svetloljubiĉastim mozaikom na crvenoj ili tamnoj osnovi, masa 1000 zrna – 360 do 470 g

indijski pr. indicus japanski pr. japonicus kineski pr. chinensis

Stablo belo, retko ljubiĉasto, jako razgranato, grozdovi cilindriĉni, jako rastresiti, ĉahure kao kod pr.sanguineus, mouaik na semenu siv do srebrnast na mrkoj osnovi, masa 1000 zrna 225- 340 g

divlji ricinus ssp spontaneus Sitnosemeni Ricinus microcarpus

Zanzibarski Ricinus zanzibarinus

gajeni ssp. cultus

persijski pr. persicus

Stablo zeleno ili sivo sa crvenom nijansom na osnovi, slabo razgranato, grozd koniĉan ili cilindriĉan, srednje zbijen ili zbijen, ĉahura loptasta, glatka sa bodljama ili bez, seme sitno, masa 1000 zrna 180-225 g

indijski -pr. hindustanicus korovski -pr. ruderalis egipatski -pr. aegyptiacus

meksikanski ssp. mexicanus

Biološke osobine Od gajenih formi ricinusa, za proizvodnju u umereno toploj klimatskoj zoni od interesa su samo jednogodišnje forme i to one kratkoga vegetacionog perioda. Višegodišnje forme, meĊu kojima ima i drvenastih, dostiţu visinu i od desetak metara. Koren je jako razvijen. Kod jednogodišnjih formi dopire i dublje od 2 m. Na suvljim zemljištima prodire dublje, na vlaţnijim pliće. Neposredno ispod korenovog vrata izbija nekoliko (4-7) veoma snaţnih ţila, koje se jako

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

200

razgranjuju. Koren ricinusa veoma dobro usisava hranive materije.

GraĎa stabla ricinusa

Stablo je u poĉetku zeljasto, kasnije odrvenjava, kolencima je izdeljeno na ĉlanke. U jednogodišnjih odlika visoko je 70 do 400 ili 500 cm. Na popreĉnom preseku je okruglo i šuplje, ispunjeno samo na kolenu, tako da je šupljina stabla pregraĊena. Na površini je glatko, a po duţini blago izbrazdana. Boja stabla je razliĉita, bela ili siva (usled jaĉe ili slabije voštane prevlake), zatim zelena, ruţiĉasta, crvena ili ljubiĉasta, u raznim nijansama.

Ricinus – opšti izgled

Stablo ricinusa (detalj)

Pored toga, ruţiĉasta i ljubiĉasta boja mogu se pojaviti i samo na pojedinim delovima stabla. Vlakna od lika u stablu su dosta kompaktna. Na vrhu glavnog stabla se formira cvast, usled ĉega je njegov porast ograniĉen. Iz pupoljaka u vršnom delu stabla izbijaju boĉne grane od kojih jedna ĉesto preuzima ulogu glavnog stabla. Intenzitet grananja je razliĉit, već prema odlici i sorti. Listovi su naizmeniĉni, imaju dosta duge cevaste drške, koje su obojene istom bojom kao i stablo. List je sloţen i sastoji se od liski. Liske su krupne, reţnjevito seĉene na 6 do 9 reţnjeva, po obodu moţe biti nazubljene. Nervi lista su ĉesto obojeni (istom bojom kao i stablo). Površina liske je glatka i sjajna. Cela liska moţe biti zelena ili obojena ruţiĉastom ili ljubiĉastom nijansom (kao i stablo).

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

201

List ricinusa (različiti oblici)

Cvet.- Ricinus je jednodoma biljka razluĉenih polova. Ţenski muški cvetovi smešteni su u istoj cvasti. Ţenski su postavljeni u gornjem delu cvasti, a muški u donjem. U pogledu rasporeda polova pojavljuju se razne anomalije, medu kojima i dvodomost.

GraĎa cveta ricinusa

Ţenski cvet ricinusa

Muški cvet ricinusa

Muški cvet ricinusa (detalj)

Cvast je grozd. Duţina mu varira, već prema sorti (i uslovima uspevanja), od 20 do 70 cm. U jednoj cvasti moţe biti 30 do 500 cvetova. Osovina cvasti moţe biti duţa ili kraća, ugled ĉega grozd moţe biti zbijen ili rastresit. Grozdovi se formiraju postepeno. Prvi se formira grozd kojim završava glavno stablo, zatim grozdovi na boĉnim granama prvoga reda itd. Zaĉetak prve cvasti se diferencira u fazi 5 do 6 listova. Prvi grozdovi cvetaju 45 do 50 dana posle nicanja, a u toku sledećih 15 do 20 dana cvetaju drugi grozdovi (na granama prvoga reda). Grozdovi ricinusa mogu biti koniĉni ili cilindriĉni. Veliĉina svih grozdova na biljci nije ista. Pod normalnim uslovima, najveći su prvi grozdovi. Cvetni omotaĉ je prost, jednoslojan, izgraden od 5 sitnih listića, u muških cvetova pokriva samo mnogobrojne prašnike, a u ţenskih samo tuĉak koji završava sa 3 dvodelna ţiga.

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

202

Cvasti na stabljici ricinusa

Cvast ricinusa (detalj)

Cvast ricinusa (detalj)

Plod je trodelna ĉahura, loptasta ili ovalna. Površina joj moţe biti glatka ili naborana sa bodljama ili gola. Bodlje na ĉahuri mogu biti kratke ili duge (10 do 12 mm), fine, tanke ili grube i debele. Zrele ĉahure su obiĉno svetlomrke ili ţutomrke, dok nezrele mogu biti bele, sivozelene, ruţiĉastocrvene ili ljubiĉaste. Ĉahure ricinusa su razliĉite veliĉine i svrstavaju se u 3 kategorije: 1. 2. 3.

sitne – od 1,0 do 1,8 cm srednje – od 1,9 do 2,1cm krupne – od 2,2 do -3,0 cm.

U nekih odlika ricinusa one u doba sazrevanja pucaju i seme se osipa ili raspada na komorice u kojima seme ostaje vezano (zatvoreno). U nekih ĉahure ostaju cele (što zavisi od posebnoga konĉastog zadebljanja na šavu gde srastaju komorice). Od ukupne teţine ĉahure na seme otpada oko 70%.

Plod (čahura) ricinusa

Čahure ricinusa sa bodljama

Glatka čahura ricinusa (bez bodlji

Čahura ricinusa sa bodljama (detalj)

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

203

Seme ricinusa je ovalno, na prednjem kraju malo suţeno, a sa bokova spljošteno. Na prednjem kraju mu je gotovo uvek jasno izraţeno ispupĉenje -karunkula. Sastoji se od omotaĉa, endosperma i k1ice sa 2 kotiledona. Na omotaĉ semena otpada u proseku 23%, a na unutarnji deo (tzv. jezgru) 77%. Duţina semena varira od 5 do 30 mm, a širina je do 10 mm. Masa 1000 semenki iznosi 80 do 1000 g. Seme dugo do 8 mm ĉija masa 1000 zrna iznosi do 250 g, tretira se kao sitno.

Seme ricinusa (oblici i boje)

Semenjaĉa je petoslojna. Poslednji sloj, ponekad kao prozraĉna opnasta tvorevina, srasta sa unutarnjim delom semena (jezgrom). Semenjaĉa je tvrda, krta, glatka i sjajna. Osnovna boja joj je tamnocrvena, otvorenomrka do zatvorenomrka. Na njoj se skoro uvek nalaze svetlije mozaiĉne šare, skoro bele, svetlosive do srebrnaste, svetlomrke, a ponekad i ruţiĉaste. Unutrašnji deo semena (jezgra) je mek, mesnat, beo do krem, a sastoji se od klice sa dva listasta kotiledona i endosperma. Seme moţe da saĉuva klijavost 3 do 6 godina.

Uslovi uspevanja Ricinus je biljka tropskih i suptropskih rejona, ali njegove ranostasne odlike i sorte veoma dobro uspevaju i u rejonima kontinentalne klime. Odnos prema toploti. - Ricinus treba mnogo toplote. Po nekim autorima, toplotna suma za sazrevanje drugih grozdova (grozdova na boĉnim granama prvoga reda) iznosi 3000 do 35000C. Minimalna temperatura za klijanje semena iznosi 100C, a optimalna 20 do 250C. Pri 12 do 150C, nicanje traje od 12 do 15 dana. Optimalna temperatura vegetacionog perioda iznosi 25 do 300C. Neposredno posle nicanja, biljĉice ricinusa su jako osetljive na kasne prolećne mrazeve, tako da ugibaju već na –l0C. Razvijenije biljke mogu bez štete da izdrţe mrazeve do -30C. Odnos prema vodi. - Pošto formira veliku vegetativnu masu, ricinus traţi mnogo vlage, i pored toga što je relativno ekonomiĉan potrošaĉ vode. Moţe se gajiti u rejonima u kojima godišnje ne pada manje od 400 mm taloga, a u toku vegetacije 200 mm. Pozitivno reaguje na navodnjavanje. Kratkotrajne suše izdrţava dosta dobro. Jaka i dugotrajna suša izaziva opadanje listova i cvetova, što se sve nepovoljno odraţava na prinos semena i sadrţaj ulja. Sve sorte ricinusa nisu podjednako osetljive na sušu. Odnos prema svetlosti. - Ricinus ima velike potrebe u svetlosti. Zasenjivanje ne podnosi. Povećana oblaĉnost u toku vegetacije nepovoljno utiĉe i na prinos i na sadrţaj ulja. U pogledu fotoperiodske reakcije, ricinus je biljka kratkoga dana. Odnos prema zemljištu. - U odnosu na zemljište, ricinus je veoma izbirljiv. On je biljka dubokih plodnih i strukturnih zemljišta. Nepodesna su jako rastresita zemljišta kao i teška i zbijena. Teška zemljišta (usled toga što imaju nepovoljan toplotni reţim) naroĉito su nepodesna u anektiĉkim rejonima ricinusa. Najbolje mu odgovaraju ĉernozemi i duboka aluvijalna zemljišta. Proizvodnja se sa punim uspehom moţe organizovati i na lakšim smonicama i gajnjaĉama. Podnosi slabije zaslanjena zemljišta. Optimalna reakcija zemljišnog rastvora za ricinus je pH 6,0 do 7,3.

Agrotehnika za ricinus Plodored.- Ricinus ne podnosi monoprodukciju, ali u odnosu na preduseve ne postavlja posebne zahteve. U vlaţnim rejonima najbolji predusev su višegodišnje trave.U suvljim su nepodesne, jer iscrpljuju vlagu iz dubljih slojeva zemljišta. Dobar predusev su i jednogodišnje mahunarke. U proizvodnji najĉešće dolazi posle strnina, Ricinus je dobar predusev za skoro sve njivske kulture.

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

204

Obrada zemljišta.- Ricinusa dobro reaguje na produbljivanje orniĉnog sloja jer izvanredno dobro iskorišćuje sve prednosti duboke obrade. Povećanje prinosa semena i sadrţaja ulja usled povećanja dubine obrade najveće je u sušnim rejonima i na nešto teţim zemljištima. U savremenoj proizvodnji dubina obrade zemljišta za ricinus ne sme biti manja od 30 cm, a poţeljno je da se kreće izmeĊu 35 i 45 cm. Osnovnu obradu zemljišta za ricinus treba obaviti obavezno u jesen, i to što ranije, a najbolje krajem leta i poĉetkom jeseni. Svako zakašnjenje sa osnovnom obradom povlaĉi za sobom smanjenje prinosa semena i sadrţaja ulja. Posle strnina i jednogodišnjih mahunarki potrebno je zaoravanje strništa, a tek posle toga se zemljište obraĊuje na punu dubinu, dok se posle okopavina ore odmah na punu dubinu. Zimi zemljište ostaje u otvorenim brazdama. U proleće, ĉim se zemljište malo prosuši, drlja se kako bi se brazde zatvorile. Posle desetak dana dopunski se obraĊuje tanjiranjem na dubinu 6 do 8 cm, a nekoliko dana pre setve, ponovo dopunski se obraĊuje tanjiranjem na 10 do 12 i setvospremaĉem. Nezakorovljeno zemljište koje je iz zime izašlo u izuzetno dobrome fiziĉkom stanju, samo se jednom dopunski obraĊuje, i to na veću dubinu. Đubrenje.-Ricinus troši znatne koliĉine hranivih materija. U 100 kg zrna uz odgovarajuću vegetativnu masu iznosi iz zemljišta oko 7,2 kg azota, 1,7 kg fosfora i 5,9 kg kalijuma. Usled toga, on veoma dobro reaguje na Ċubrenje. Stajsko Ċubrivo se u proizvodnji ricinusa upotrebljava samo u zgorelom stanju. Normativi su niţi i kreću se obiĉno izmedu 15 i 20 t/ha, a samo na izrazito siromašnim zemljištima i do 30 t/ha. U savremenoj proizvodnji ricinusa uglavno se koriste mineralna Ċubriva i to u proseĉnim koliĉinama: 40 do 80 kg/ha N, 50do 90 kg/ha P 2O5 i 40 do 60 kg/ha K2O. Najbolji rezultati u proizvodnji ricinus postiţu se kombinovanim Ċubrenjem stajnjakom i mineralnim Ċubrivima, pri ĉemu koliĉina stajnjaka obiĉno ne prelazi 15 t/ha. Stajsko Ċubrivo se unosi pri osnovnoj obradi. Tada se unosi i 1/2 fosfornih i kalijumovih Ċubriva, a ostatak se upotrebljava za startno Ċubrenje. Negde se primenjuje i takav postupak da se startno unese samo 1/4 od ukupne koliĉine fosfornih Ċubriva, a ostatak se daje pri prihranjivanju. Trećina azotnih Ċubriva se unosi startno, a 2/3 se ostavlja za prihranjivanje. Medutim, ukoliko se planira samo jedno prihranjivanje, u startnom Ċubrenju upotrebljava se 1/2 od ukupne koliĉine, a 1/2 se ostavlja za prihranjivanje. Setva. - Za setvu se uzima samo seme iz prvih grozdova, pošto se iz njega razvijaju biljke najveće ţivotne sposobnosti, što obezbeĊuje velik prinos. Pored toga, takvim se semenom dobiva ujednaĉen usev. Seme za setvu mora biti zdravo, ĉistoće najmanje 99%, a klijavost mu ne sme biti manja od 950 %.

Mlada biljka ricinusa

Ricinus na početku cvetanja

Pri odabiranju semena za setvu, seme se potapa u vodu gde ostaje oko 4 sata. Sve što posle toga ispliva na površinu vode odbacuje se, a za setvu se upotrebljava samo teţe seme, potonulo na dno suda. Kad se izvadi iz vode, seme treba osušiti. Ricinus se u nas seje onda kad temperatura zemljišta dostigne 10 do120C, što u proseĉnim godinama biva polovinom aprila. Ranija setva je nepogodna, jer je temperatura nepovoljna za k1ijanje semena i nicanje, a seme je u zemlji izloţeno truljenju i napadu štetoĉina. MeĊutim, ricinus ne podnosi ni kasnu setvu. Pri kasnoj setvi, sigurno podbacuje u prinosu. Tada se grozdovi na boĉnim granama kasno formiraju, a seme u njima ne stigne normalno da sazri. Seje se u redove i u kućice, odnosno “gnezda”. Gustina useva zavisi pored ostalog od osobina sorte. Sortama, koje su bujnije i formiraju veću vegetativnu masu, daje se veći vegetacioni prostor i obrnuto. MeĊutim, gustina useva se jednovremeno javlja i kao regulator bujnosti. Pri manjoj gustini biljke su bujnije, u izvesnom stepenu im se produţava vegetacija, sazrevaju neravnomernije, i obrnuto. Ako se vegetacioni prostor jaĉe smanji, biljke se izduţuju, a njihovo grananje smanjuje, kao i broj grozdova, a prema tome i prinos. Posledica toga je i smanjenje sadrţaja ulja u semenu. Za sorte ricinusa koje se gaje u našim rejonima, vegetacioni prostor kreće se izmedu 2000 i 3000 cm2, a to se postiţe rastojanjem izmeĊu redova od 50 do 80 cm i rarastojanjem izmeĊu biljaka u redu, odnosno izmedu kućica od 30 do 50 cm. Inaĉe se mogu na jednome mestu u jednoj kućici ostavljati po dve biljke. Tada se ostavlja veće rastojanje izmedu biljaka u redu, a ponekad i izmedu redova, tako da se dobija pribliţno ista veliĉina vegetacionog prostora. Kada se ricinus seje u kućice, potrebno je 15 do 20 kg/ha semena, a za

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

205

setvu u redove 25 do 30 kg/ha. Seje se na dubinu od 6 do 7 cm. MeĊutim, ako je zemljište suvo, bolje rezultate daje setva na dubinu od 10 do 12 cm. Nega. - Posle setve primenjuje se ĉitav niz mera nege. Neposredno po nicanju, kad biljke imaju 2 do 3 prava lista, prvi put se meĊuredno kultivira, a uz to se usev i proreĊuje (sa proreĊivanjem se ne sme kasniti). Usev posejan u redove proreĊuje se u dva poteza: buketiranjem i rašĉupavanjem buketa. Kada je usev posejan u kućice, ĉupanju se suvišne biljka. Zatim se još dva puta meĊuredno kultivira, u intervalima od po 12 do 15 dana. Ukoliko je to potrebno, kultivira se još jednom. Dubina meĊuredne kultivacije je 8 do 10 cm. Primenjuju se i specifiĉna mere nege, a to su zakidanje vrhova stabaljike kada biljke imaju 4 do 5 pravih listova. Time se prekida porast glavnog stabla, izaziva jaĉe grananje, a prvi grozdovi formiraju se na boĉnim granama. Tada se u usevu formira veći broj prvih grozdova, i tako se povećava prinos semena. Zakidaju se i vrhovi boĉnih grana.Time se spreĉava izbijanje grozdova u kojima seme neće sazreti do kraja vegetacije. Boĉne grane zakidaju se posle formiranja poslednjeg reda grozdova koji će normalno moći da sazru. Prihranjivanje je veoma znaĉajna mera nege. Usev se prihranjuje dva puta u toku vegetacije. Prvi put uz proreĊivanje, a drugi put u poĉetku formiranja prvih grozdova. Ricinusu treba najviše vode za cvetanja i nalivanja zrna. MeĊutim, potkraj vegetacije vlaţnost ne sme da bude suviše velika, ne jer bi to produţilo vegetacioni period i pojaĉalo grananje biljaka. Tada bi se intenzivno formirale grane na kojima se zaĉeci cvasti obrazuju kasno. Od vaţnog znaĉaja su zalivanja u toku cvetanja i nalivanja zrna. Zalivna norma treba da se kreće izmedu 40 i do 70 l/m2 vode. Veoma je znaĉajno u sušnim rejonima rano zalivanje, pre setve ricinusa.Time se u zemljištu stvaraju rezerve vode i izbegava zalivanje u prvim fazama razvića. Taj postupak utiĉe pozitivno i na porast i razviće korenovog sistema. Seme ricinusa sazreva postepeno. Najpre sazreva seme u prvim grozdovima formiranim na vrhu stabla, zatim grozdovi na granama prvog reda itd. U nas se normalno formiraju i sazrevaju samo grozdovi prvoga i drugoga reda, a eventualno u povoljnim godinama i grozdovi trećega reda. Na prve grozdove u nas otpada 70 do 75% ukupnog prinosa zrna. Zreli grozdovi ricinusa dobivaju mrku, odnosno ţutomrku boju. U mnogih sorti, zrele ĉahure pucaju i raspadaju se na komorice u kojima seme ostaje vezano, ili se pak ono sasvim oslobaĊa. Posledica je u oba sluĉaja osipanje Ţetva.- Ricinus se ţanje sukcesivno onako kao pojedine grupe grozdova sazrevaju. Grozdovi se odsecaju ruĉno, zatim se dosušuju, a posle toga vrše se specijalnim mašinama. Ricinus, u koga nije izraţeno osipanje semena, ţanje se jednofazno, adaptiranim kombajnima. Da bi kombajn mogao normalno da radi, usev se prska preparatima koji izazivaju opadanje lista (npr. 3-5% rastvor dinitrokrezola, magnezijum hlorat, herbicidi iz grupe paraquata). Kondiciona vlaga za ĉuvanje semena ricinusa iznosi 8-10%.

Zrela semenka ricinusa

Ispucale čahure ricinusa

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

206

Sezam Sesamum indicum L. Sinonimi: suzam, suzan; Engleski: sesame, benne, till, sim sim; Francuski: sesame; Nemaĉki: Sesam; Ruski: конжут. Gaji se za proizvodnju kvalitetnog ulja koje se u kulinarstvu smatra najboljim po ukusu i aromi. Sadrţi druge cenjene hranive materije.

Sesamum indicum L. (naslikao W. Thomé)

Sezamovo ulje moţe se meriti s orahovim uljem, a moţe da zameni maslinovo ulje. Primenjuje se pri izradi margarina i u konzerviranju hrane. Hladnim presovanjem semena dobije se ulje svetle boje. Ne fermentira, odnosno ne moţe se uţeći jer sadrţi sezamin. Hidrolizom sezamina dobija se sezamol, koji je dobar antioksidans. Sezamin se dodaje uz piretrin za pojaĉavanje efikasnosti insekticida. Ulje dobijeno toplim presovanjem slabijeg je kvaliteta, a sluţi za podmazivanje, izradu sapuna, parfema, hartije za kopiranje, za fiksiranje cvetnih mirisa. ĆaĊ od sagorelog sezamovog ulja upotrebljava se za izradu crne boje za crtanje i pisanje (tuša).

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

207

Hemijski sastav zrelog semena sezama (u %) Minimum Maksimum Proseĉno

Voda 5,17 6,05 5,71

Sirovo ulje 51,58 57,59 53,85

Sirovi proteini 17,06 21,44 19,18

Ugljeni hidrati 16,22 21,98 17,69

Pepeo 3,19 4,21 3,57

Sezamova saĉma, preostala pri toplom presovanju, odliĉna je koncentrovana stoĉna hrana, koja sadrţi 33,23% belanĉevina, 5,81 % ugljenih hidrata i oko 8% ulja, a uz to i veći procent kalcijuma, fosfora i vitamina. U Makedoniji se od sezamovog semena izraduju veće koliĉine tahanovog ulja, tako da se seme potapa u vodu, potom ljušti, suši i na kraju samelje. Od ulja i šećernog sirupa prireduje se tahanhalva. Kvalitet i koliĉina ulja zavisi od sorte sezama, boje i krupnoće zrna, a i od porekla semena. Belosemene sorte smatraju se boljima. Randman tahanovog ulja kreće se od 75 do 80%. U Makedoniji i na Orijentu seme sezama upotrebljava se i direktno u ishrani, zatim za slatkiše i bombone. Njime se pre peĉenja posipaju razne vrste peciva. U Indiji se koristi i za leĉenje rana, a dobar je lek protiv obolenja od kiseline u ţelucu.

Poreklo sezama Sezam se matra starom gajenom vrstom. Potiĉe iz tropskih predela Afrike. Poĉeo se najpre gajiti u Vavilonu i Asiriji pre 4000 godina. Od 35 vrsta roda Sesamum opisano je 28 vrsta u juţnoj i jugozapadnoj Africi. U Aziju je prenesen verovatno putem Etiopije i Eritreje, pa se proširio u Indiju i Kinu, zatim po srednjoj Aziji, maloj Aziji, Zakavkazju i zatim po mediteranskim zemljama. Na većim površinama gaji se u ravnicama. U Makedoniju su ga doneli Turci. U juţnim rajonima uspeva na 800 do 900 m nadmorske visine, u Avganistanu do 1200 m, u Etiopiji do 2700 m. U Evropi, na manjim površinama, gaji se u Grĉkoj, Bugarskoj i Makedoniji.

Poreklo i rasprostranjenost sezama

Danas se najviše gaji u Indiji (35% svetske proizvodnje) , Kini (11% svetske proizvodnje), a zatim slede Mianmar (bivša Burma), Sudan, Meksiko, Nigerija, Venecuela i Turska. Ukupna svetska proizvodnja je 2 530 000 t, a proseĉni svetski prinos se kreće od 300do 350 kg/ha, premda se mogu postići i veći prinosi (1 200 kg/ha – Etiopija).

Botaniĉke klasifikacija Sezam je jednogodišnja zeljasta biljka, pripada familiji Pedaliaceae, rodu Sesamum. Od svih 35 vrsta samo su tri znaĉajne za poljoprivrednu proizvodnju: Sesamum indicum L., Sesamum radiatum Schum. et Thonn Sesamum alatum Thonn. Za poljoprivrednu proizvodnju najvaţnija je prva vrsta (Sesamum indicum L.), a podvrsta Sesamum indicum ssp. bicarpellatum Hilt., je najrasprostranjenija.

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

208

Botanička klasifikacija sezama Vrste sezama

Podvrste sezama

1.Sesamum indicum L

Odlike podvrste

Sesamum indicum ssp. bicarpellatum Hilt.

Ĉahura sa 2 oplodna istića i 4 loţe

Sesamum ssp. quadricarpellatum Hilt.

Ĉahura sa 4 oplodna listića i 8 loţa).

Grupe (proles) azijski pr. asiaticum Hilt. abisinski pr. abyssinicum Hilt

2.Sesamum radiatum Schum. et Thonn 3.Sesamum alatum Thonn

Morfološke osobine Koren je vretenast i dopire 70 do110 cm u dubinu. Razgranat je i najveća masa razvija se do 30 cm, u sušnijim krajevima ponekad i do 50 cm. Najintenzivnije se razvija za cvetanja i pre zrenja ĉahura. Stablo je uspravno, maljavo ili golo, visoko 40 do 100 cm, u preseku ĉetvrtasto ili osmorouglasto. Ima 2 do 4 ili 6 boĉnih grana, koje izbijaju po celoj duţini ili pri osnovi stabla. Boje je zelene ili ljubiĉaste, a takve mogu biti i ĉahure. Listovi su naizmeniĉni, otvorenozeleni do zatvorenozeleni, na duţoj peteljci, slabo nazubljeni ili jako useĉene liske. Većinom su maljavi. Pri zrenju ĉahura, listovi poĉinje ţuteti i opadati od osnove ka vrhu stabla.

Plod (čahura) i zvonasti izgled cveta sezama

Korenov sistem sezama

Cvet je zvonast, petorodelan, bel, ruţiĉast ili ljubiĉast. Cvetovi izbijaju po 1 do 3 u pazuhu lista. Od pet prašnika jedan je nerazvijen. Tuĉak je maljav, sa 2 do 4 oplodna listića, dugaĉkim stubićem i 2 do 4 plosnata ţiga. Sezam je samooplodna ili stranooplodna biljka. OploĊuje se pomoću vetra i insketima. Cveta 35 do 50 dana.

GraĎa cveta sezama

Izgled tučka sezama

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

209

Plod je izduţena ĉahura (duga 2 do 4 cm), u osnovi zaobljena, pri vrhu zašiljena. Ĉahura ima 4 ili 8 pregrada. U pregradama se nalzi seme, poslagano u vertikalne redove. Zrele ĉahure postaju ćilibarne boje. Na jednoj stabljici ima 40 do 60 ĉahura, a u selekcionisanih sezama i do 300.

Čahura sezama

GraĎa čahure sezama

Seme je sitno, po obliku nalik na seme lana, poreĊano je u ĉahuri u 4 ili 8 redova. Sazreva postupno, zato se pri pucanju ĉahure osipa. Belo je, ţuto u razliĉitim nijansama, pa i crno ili drugih boja. Najcenjenije je belo seme. Dugo je 2,7 do 4 mm, promera oko 1,9 mm. Masa 1000 zrna je 2,80 do 3,20 g, hektolitarska masa iznosi od 61 do 64 kg.

Izgled i boja semena sezama

Uslovi uspevanja Odnos prema toploti. - Sezam je osetljiv na niske temperature. Ugiba od mraza na 00C. Minimalna temperatura za klijanje je od 150 do 18°C. Niţe temperature od 150C temperature zaustavljaju rast i razvoj sezama. Za period vegetacije koja traje 90 do 120 dana , treba mu oko 25000C. Vegetacioni period nekih sorti traje i 150 dana. Odnos prema vlazi. - Otporan je na sušu. Semenjaĉa je tanka pa seme brzo bubri i klija ako u zemljištu ima dovoljno vlage i toplote. Klija za 24 sata, a niĉe za 4 do 5 dana, samo ako je zemljište dobro obraĊeno i nezakorovljeno. Najbolje uspeva ako vlage ima od 70 do 80% od poljskoga vodenog kapaciteta zemljišta. Najveće zahteve prema vlazi ima u fazi cvetanja i u poĉetku zrenja. Atmosferska suša ispod 15% relativne vlaţnosti vrlo je štetna za sezam. Prevelika vlaţnost u toku cvetanja izaziva bakteriozu. Odnos prema zemljištu. - Sezamu najbolje odgovaraju strukturna zemljišta, odnosno aluvijalna, karbonatne smonice, ĉernozem. Na vrlo lakim zemljištima kao što su peskuše daje vrlo slabe prinose. Nepodesna su i zaslanjena, teška, zbijena zemljišta, na kojima se lako stvara pokorica. Sezam voli svetlost. Odnos prema svetlosti.- Biljka je kratkog dana i kratkog stadijuma jarovizacije. Na ekvatoru se razvija brzo, a na severu se vegetacija produţuje. Rane forme sezama nisu toliko osetljive na duţinu dana. Prva dva ovalna zatvorenozelena listića pojavljuju se 5 do 10 dana posle nicanja a zatim svakih 2 do 5 dana drugi parovi.

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

210

Butonizacija poĉinje 20 dana posle nicanja, a posle 20 do 25 dana javljaju se cvetovi. Cvetanje traje 35 do 50 dana. Listovi poĉinju opadati 60 dana od poĉetka cvetanja, a tada dozrevaju i pucaju prve ĉahure.

Agrotehnika za sezam Plodored. - Sezam treba sejati posle useva koji ostavlja zemljište nezakorovljeno i s dobrom strukturom. Svejedno je da li su prethodne godine posejana strna ţitţ ili kasne okopavine, jer sezam kao kasni proletni usev, ostavlja dovoljno vremena da se zemljište dobro obradi. Monoprodukciju treba izbegavati. Vrlo dobri predusevi za sezam su jednogodišnje i višegodišnje leguminoze. Ti usevi ostavljaju zemljište nezakorovljeno i bogato azotom. Sezam je mnogo bolji predusev za ozimu pšenicu i jeĉam nego što su to suncokret, kukuruz, šećerna repa.. Svi predusevi u istoj godini treba da stignu do ţetve do 15. juna, najkasnije do poĉetka jula kako bi se obrada i priprema zemljišta za setvu obavila na vreme. Obrada zemljišta. - Seme sezama je sitno pa traţi ravno i dobro obradeno zemljište. Ako se seje kao glavni usev u suhim rejonima treba nastojati da se obradom zemljišta saĉuva vlaga do setve i u toku vegetacije sezama. Ako su kao predusev zasejana strna ţita, strništa treba zaorati što ranije na 10 do 20 cm, ili treba izvršiti osnovnu obradu na dubinu do 30 cm, odmah posle ţetve. Posle okopavina zemljište treba odmah duboko obraditi. Posle osnovne obrade zemljište se u proleću predsetveno obraĊuje. Ukoliko je zemljište ulegnuto ili veoma zakorovljeno, ono se ponovo ore, i to pliće, a posle odmah drlja. Pre same setve zemljište se drlja izvrnutom branom, daskom ili kembridţ-valjcima kako bi se što bolje izravnalo. Nakon setve usev se valja drvenim valjcima, kako bi vlaga iz donjih slojeva zemljišta mogla priticati kapilarnim usponom, i kako bi usev ravnomernije ponikao.

Sezam neravnomerno cveta

Cvet i čahura

Zemljište za sezam kao drugi usev obraĊuje se sliĉno kako je navedeno za glavni usev. Ako je zemljište suvo, obavezno se pre setve navodnjava, a osnovna i predsetvena obrada zemljišta treba da se izvrši što brţe. Đubrenje. - U poĉetku, dok se nadzemni delovi razvijaju jaĉe a koren slabije, sezamu su potrebne lako rastvorljive hranljive materije. Iskorišćavanje i upotreba Ċubriva nisu kod sezama dovoljno prouĉeni. Dinamika uzimanja hraniva najjaĉa je za vreme cvetanja i formiranja ĉahura. Smatra se da u sušnim krajevima ne treba Ċubriti sezam već predusev. Na navodnjavanim zemljištima Ċubri se pre setve i u toku vegetacije (prihranivanje). Đubriti se moţe pre osnovne obrade, sa 15 do 20 t/ha stajskog Ċubriva ili sa 50 do 60 kg/ha P2O5, 40 do 60 kg/ha K2O. Azotna Ċubriva daju se u proleće pre setve u koliĉini od 30 do 40 kg/ha N. U uslovima navodnjavanja za visokorodne sorte doza Ċubriva je veća. Setva. - Seme treba da je od rejoniranih sorti, prvoklasnog kvaliteta. Uzima se iz ĉahura donje etaţe kako bi bilo ujednaĉeno i krupno. To se moţe postići tako da se uzme seme iz prvog osipanja posle ţetve. Na 2 do 3 dana pre setve seme se obavezno zaprašuje preparatima ili potapa u rastvore preparata te rastvore plavog kamena ili formalina protiv bolesti i za zaštitu od mrava i drugih štetoĉina. Seje se u prethodno dobro pripremljeno zemljište sa dovoljno vlage, u vreme kad je temperatura 15 0 do 180 C. Setva poĉinje sredinom maja, a završava sredinom juna. U nekim rejonima moţe se produţiti i do poĉetka jula ali samo uz navodnjavanje. Ako se sezam seje kao drugi ili postrni useva, seje se noću ili ranije ujutro, kako bi se izbegle visoke dnevne temperature i isparavanje vlage zaostale od poslednje predsetvene obrade zemljišta. Rok setve ne treba mnogo produţavati, jer pri kasnoj setvi u jesen zbog nedovoljne toplote ĉahure ne pucaju,a biljka strada i od ranih jesenjih mrazeva. Sezam se seje ruĉno i mehanizovano. Najbolje je sejati sejalicama za kukuruz u redove, na rastojanju od 40 do 60 cm. Tako se, u izvesnim okolnostima, moţe izbeći i skupo ruĉno proredivanje.Koliĉina semena varira od 8 do 12 kg/ha što zavisi

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

211

od privredne vrednosti semena, od naĉina sejanja i od kvaliteta obrade zemljišta. Seme se seje na dubinu od 2 do 3 cm. Nega useva. - Sezam se sporo razvija, pa za vreme nicanja treba obratiti paţnju na eventualno stvaranje pokorice i razvoj korova. Zato se u to vreme usev okopava izmedu redova ili se primenjue meĊuredno kultiviranje. Kultivatori treba da budu snabdeveni delovima koji spreĉavaju uništavanje i zagrtanje neţnih biljĉica. Istovremeno, pri ovom ili pri ruĉnom okopavanju, kad biljke dobiju ĉetvrti list, usev treba prorediti, ostavljajući u redu po jednu biljku na svakih 10 cm. Vegetacioni prostor za jednu biljku treba da iznosi od 300 do 450 cm2 . Drugo i treće meĊuredno kultiviranje se izvodi na dubinu od 8 do 10 cm. Uz navodnjavanje, broj okopavanja (kultiviranja) je veći. U fazi cvetanja i formiranja ĉahura pod uslovom da se sezam ne navodnjava, treba prestati sa meĊurednom obradom. U vreme jaĉih suša, (od druge polovine jula do prve polovine avgusta) sezam se 2 do 3 puta navodnjava pomoću brazda dubokih 8 do 10 cm, Veštaĉkim Ċubrivima, posebno azotom, prihranjuje se pre same kiše ili pre navodnjavanja, s tim što se posle toga zemljište izmeĊu redova i obraĊuje. Navodnjavanjem se prinos semena moţe uvećati dva puta pa i više (više od 1000 kg/ha). Ţetva. - Sezam cveta neravnomerno, prema tome ni ĉahure ne sazrevaju, odnosno ne pucaju istovremeno. Najpre pucaju ĉahure u donjoj etaţi stabla, odnosno pucaju od dole prema vrhu. Ţetva poĉinje pre sazrevanja svih ĉahura (posle bi se seme osipalo). Vreme ţetve odreĊuje se onda kad poĉnu pucati prve ĉahure. Ţetvu treba obaviti za 2 do 3 dana. Na manjim površinama, ţetva je ruĉna. Ţanje se srpom a posle toga, sezam se veţe u snopove i slaţe na zbirnom mestu u kupove. Na suncu i na promaji ĉahure uskoro poĉinju pucati i seme se osipa. Posle toga snopovi se s vremena na vreme mlate motkom sve dok seme ne ispadne iz popucalih ĉahura. Ruĉna ţetva sezama skup je i mukotrpan posao. Pored toga, za vlaţna vremena pri ţetvi, seme brzo isklije, jer je stadijum mirovanja veoma kratak. Po suvom vremenu, nespremljeno seme raznose mravi. Mehanizovana ţetva se obavlja ţetelicama ili samovezaĉicama. Pri vršidbi treba broj okretaja doboša na vršalici smanjiti do 600 o/min. Preporuĉuje se i to da se ţelezne šine na dobošu zamene drvenima, kako se seme ne bi oštetilo. Seme sezama ĉuva se u dţakovima, u suvim i promajnim prostorijama. Vlaţnost semena sezama ne bi smela da preĊe 10 %. Vezanje sezama u snopove pre vršidbe

Tahanhalva

Sezamovo seme na pecivu

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

212

Mak Papaver somniferum L. Sinonimi: veliki mak, afion; Engleski: poppy, oil poppy, opium poppy; Francuski: pavot; Nemaĉki: Schlafmohn; Ruski: мак. Mak se gaji za proizvodnju semena (uljani mak) i za proizvodnju opijuma i semena (opijumski mak), koji ima mnogo veći privredni znaĉaj od uljanog koji se uglavnom gaji kao povrtna biljna vrsta.

Papaver somniferum L. (naslikao W. Thomé)

Makovo seme se upotrebljava za proizvodnju ulja, a delom i za spravljanje posebnih kolaĉa (makovnjaĉe).

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

213

Hemijski sastav semena maka (u %) Voda 5,73

Sirovi proteina 22,10

Sirova ulja 52-61

Uljeni hidrata 10,27

Sirova celuloze 7,81

Mineralne materija 6,29

Dve trećine ovog ulja, koje se dobija hladnim presanjem semena, upotrebljava se za ljudsku ishranu. To je bledoţuto ulje, vrlo prijatnog mirisa i ukusa. Ulje, koje se dobija toplim presanjem, spada u polusušiva tehniĉka ulja i sluţi za izradu lakova, kvalitetnih slikarskih boja, spuna. Uljane pogaĉe koje ostaju posle benzinske ekstrakcije ulja iz semena su vrlo dobra za mleĉnu i tovnu stoku. Hemijski sastav makove pogače (u %) Voda 12-14

Sirovi proteina 35-40

Masti 2-3

Uljeni hidrata 15-22

Sirova celuloze 12

Mineralne materija Ca P 4.3 3.8

Sirovi opijum, koji se dobija zarezivanjem makovih ĉahura u odredenome momentu je stvrdnuti sok ploda, tamnokafene boje. U njegov vrlo sloţeni sastav ulazi 26 akaloida, koji sluţe kao vrlo vaţno sredstvo za izradu lekova. Medu njima je najvaţniji morfijum po kome se opijum ceni i plaća. Sadrţaj morfijuma u opijumu moţe da varira od 3 do 21 %. Ima primenu u medicini za ublaţavanje bolova, smirenje nerava, savlaĊivanje nesanice. Morfijum i drugi vaţni alkaloidi izdvajaju se iz mleĉnog soka biljaka. Zato se koriste forme maka bogate mleĉnim sokom (opijumski mak). Zasecanjem ĉahura opijumskog maka u odreĊenom stepenu razvoja, na površinu ĉahure izbija mleĉni sok koji u dodiru sa vazduhim postaje gust i dobija tamnomrku do crnu boju koji se naziva sirovi opijum. Sirovi opijum se dalje industrijski preraĊuje i iz njega izdvajaju ţeljene komponente.

Kolači (makovnjače)

Proizvodi od maka

Od ostalih alkaloida koje opijum sadrţi vaţni su: kodein (0,2-4%), papaverin (0,5-1,20;0) tebain (0,10,50 %) narkotin (4-10%), narcein (0,5-1 %), laudanozin, hidrastin, neocin, ksantamin, lantopin, mekonidin. U medicini, kao droga, upotrebljava se samo opijum koji pri 15% vlage sadrţi više od 11 % morfijuma. Otpaci makovih ĉahura posle vršidbe takode se upotrebljavaju za ekstrakciju morfijuma i drugih alkaloida. Oni sadrţe 0,4% morfijuma, 0,007 % papaverina, 0,005 % kodeina.

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

214

Poreklo maka Praroditelj gajenog maka još nije odreĊen. Jedni smatraju da je gajena vrsta maka nastala od divlje vrste Papaver setigerum. MeĊutim, Bazilevskaja ovu pretpostavku odbacuje, s obirom na to što se Papaver setigerum nalazi samo zapadno od ostrva Kipra, a ne istoĉno gde je postao Papaver somniferum. Mak je nastao u Maloj Aziji. Antiĉki Grci su ga gajili još u 9. veku pre nove ere. Iz Male Azije je u 7. veku pre nove ere prenesen u Egipat. Od 8. veka poĉeo je da se širi prema istoku, prvo u Iran, a potom u Indiju i Kinu, koje su kasnije postale najveći proizvodaĉi opijumskog maka. U Makedoniju su mak doneli Turci u prvoj polovini 19. veka. Prvi ogledi sa opijumskim makom su otpoĉeli u štipskom rejonu 1835. Već u drugoj polovini 19 veka Makedonija je predstavljala znaĉajno podruĉje gde se proizvodilo godišnje oko 80 t odliĉnog sirovog opijuma.

Centar porekla i rasprostranjenost maka

Za razliku od uljanog maka, koji moţe da uspeva na nešto širem arealu, opijumski mak je više biljka suptropskog podneblja i ima ograniĉeni areal rasprostiranja. Oblast njegove kulture zapoĉinje od planina sa desne strane Vardara pa se prostire do korejskih obala na istoku, izmeĊu 110 severne geografske širine u Madrasu (Indija), kao najjuţnije granice, i 480 severne geografske širine u Mandţuriji, kao najsevernije granice. U Makedoniji, opijumski mak dopire do 42015′ severne geografske širine, u Bugarskoj do 430 severne geografske širine, u Turskoj do 450 severne geografske širine. Uljani mak se gaji i severnije od ovih granica kao i u našim prostorima uglavnom kao povrtni usev. Nema taĉnih podataka o proizvodnji maka u svetu. Statistika FAO ne daje ovakve podatke u javnost. Poznato je damo da se godišnja proizvodnja opijuma u svetu kreće nešto preko 1 000 000 kg. Najveći proizvoĊaĉi opijuma su Indija (62%), Turska (oko 19%), bivši SSSR (oko 12%) i Iran (3%). U zadnje vreme, znatno proizvodnju opijuma drţi i Afganistan. Proizvodnju uljnog maka svetska statistika ne biljeţi, jer se radi o malim koliĉinamaa a seme se uglavnom koristi u proizvodnji raznih slastica. Pored uljanog i opijumskog maka, postoje i ukrasne forme koje se gaje u vrtovima ili sakcijama.

Ukrasne forme maka

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

215

Botaniĉka klasifikacija Mak je jednogodišnja zeljasta biljka, pripada familija Papaveraceae, rodu Papaver. Prema poslednjoj sistematici, koju je dala Veselovskaja, gajena vrsta maka Papaver somniferum L. se deli na 8 podvrsta koje su se formirale u razliĉitim geografskim oblastima: 1. Papaver somniferum spp. subspontaneum Basil - poludivlji mak 2. Papaver somniferum spp. euroasiaticum N. Veselov, - evroazijski 3. Papaver somniferum spp. tianchanicum Basil. - tjanšanski 4. Papaver somniferum ssp. chinense Basil. - kineski 5. Papaver somniferum ssp. austroasiaticum Basil., juţnoazijski 6. Papaver somniferum ssp. turcicum Basil., - turski 7. Papaver somniferum spp. tarbagataicum Basil., - tarbagatajski 8. Papaver somniferum ssp. songoricum Basil. - dţungarski Kao osnova za klasifikaciju sluţila su graĊa ţiga, debljina zidova ĉahure, veliĉina i broj ĉahura na biljci, forma ĉahure, debljina i urezanost listova. U okviru tih podvrsta, dalja podela na varijetete uzima za osnovu boju cveta, ili boju gornjeg dela kruniĉnih listića, ili boju pega u osnovi kruniĉnih listića, ili boju semena. Prema boji semena, Hegi je determinisao 6 varijeteta: 1. Papaver somniferum var. nigrum -sa crnim sernenom, 2. Papaver somniferum var. album -sa belim, 3. Papaver somniferum var. caesium -sa plavim, 4. Papaver somniferum var. roseum -sa ruţiĉastim, 5. Papaver somniferum var. griseum -sa sivkastim i 6. Papaver somniferum var. luteum -sa ţutim. Po upotrebi mak se deli na opijumski i uljani. Te dve grupe razlikuju se po nizu morfoloških osobina. Za opijumski mak je karakteristiĉno da ima debele nesegmentisane zidove ĉahura, dobro razvijen sistem mleĉnih sudova bogat lateksom, debeli listovi jako pokriveno voštanim prevlakom i bele ili ljubiĉaste cvetove. Uljani mak ima ĉahure tankih i segmentisanih zidova, slabo razvijene mleĉne sudove oskudne lateksom, tanke listove, slabo prekriveno voštanom prevlakom.

Morfološke osobine Koren je slabo razvijen i plitka korenov sistem. Stablo je uspravno, glatko, okruglo i lako lomljivo, dostiţe visinu od 120 do 160 cm. Nešto iznad svoje osnove ono se razgranjava od 1 do 10, a ponekad i do 20 grana koji ĉesto nadvisuju glavno stablo.. I stablo i grane se završavaju cvetom i presvuĉeni su tankom voštanom prevlakom koja biljci daje plavo-zeleni odsjaj. Listovi su krupni i u manjoj ili većoj meri, naborani. Po ivici su celo ili slabo nazubljeni. Donji listovi su krupniji, lopatasti i sa drškom, a gornji sve sitniji, izduţen-ojajoliko, sedeći i 2 sa širokom osnovom koja obuhvataju stablo. Cvet je krupan, dvopolan i postavljen na dugaĉkoj dršci. Sastoji se od dva krupna zelena ĉašiĉna lista (koji opadaju u momentu kad se cvet otvori), ĉetiri kruniĉna lista rasporedena u dva kruga, plodnika sastavljenog od mnogo karpela sa zvezdastim ţigom koji ima oblik diska od ĉije sredine se širi ka periferiji 6 do 15 zraka. Ţig leţi iznad plodnika, a iznutra je privezan placentama. Prašnika ima od 150 do 200 koji su rasporeĊeni u pet krugova.

GraĎa cveta maka

Ţig tučka maka u obliku diska

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

216

Kruniĉni listići mogu biti beli ili ljubiĉasti te crvenkastoljubiĉasti po krajevima i sa tamnom pegom u osnovi. Polenov prah sazreva još u pupoljku i pada u velikim koliĉinama na zrakasti ţig na plodniku te tako obezbeduje samooplodnju, i pored toga što je ţig u momentu otvaranja cveta zreo za oplodnju. MeĊutim, stranooplodnja se ostvaruje u velikoj meri pomoću insekata. Plod je ĉahura, iznutra podeljena uzduţnim pregradama koje ne dopiru do sredine. To su u stvari placente na kojima je seme priĉvršćeno do sazrevanja. Spolja ĉahura moţe biti glatka ili rebrasta. Na njezinom vrhu zadrţava se odrvenjeni ţig, ĉiji su zraci najĉešće povijeni nagore. Po formi, ĉahura moţe biti okrugla, okruglopljosnata, konusna, valjkasta ili izduţenovaljkasta. U nekih formi maka zrele ĉahure otvaraju se ispod ţiga, a u drugih ostaju zatvorene. Ĉahure variraju po veliĉini, one u kojih je dijametar veći od 3,5 cm se (krupne ĉahure), a one sa dijametrom manjim od 2 cm (sitne ĉahure). U jednoj ĉahuri obiĉno ima od 6 000 do 18 000 semenki.

Rebrasta i glatka čahura maka i poprečni presek čahure

Oblik čahura maka

Uzduţni presek čahure maka

Uzduţni presek zrele čahure maka

Čahura sa otvorima pod ţigom tučka

Pregrade (placenta)

Čahura bez otvora pod ţigom tučka

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

217

Seme je bubreţastog oblika, mreţaste površine, vrlo sitno i razliĉito po boji, belo, sivo, plavo, ţuto, crvenkasto ili crno. Masa 1000zrna iznosi do 0,25 do 0,70 g, a hektolitarska masa proseĉno 60 kg.

Izgled semena maka (uvećano)

Crno i svetlo zrno maka

U vegetacionom periodu maka postoje glavne fenofaze razvoja, formiranje lisne rozete, porast u stablo, pupoljanje, cvetanje i sazrevanje semena. Mak posejan u jesen, ostaje u fazi lisne rozete sve do polovine aprila iduće godine, kada poĉinje da formira stablo, i već na kraju tog meseca ili poĉetkom maja ulazi u fazu pupoljanja. Faza cvetanja nastaje u drugoj dekadi maja a sazrevanje semena se završava krajem juna. Na taj naĉin, jesenji mak završava svoj vegetacioni ciklus za 240 do 250 dana. Proletnji mak prolazi brţe svoj ciklus razvitka i u fazu sazrevanja semena stiţe samo 15 dana kasnije od jesenjeg.

Cvetanje maka

Formirana čahura posle oplodnje

Stadijum jarovizacije najbrţe prolazi na temperaturi od 1 do 2°C. Tada stadijaum jarovizacije traje 25 do 30 dana.

Uslovi uspevanja Odnos prema toploti. - U pogledu pojedinih klimatskih faktora, u periodu od setve do poĉetka cvetanja, mak zahteva više vlage a manje toplote, dok u periodu od poĉetka cvetanja do kraja vegetacije zahteva više toplote i svetlosti a manje vlage. Makovo seme poĉinje da klija na 20 do 30C, a optimalno proklija na 100 do 110C. Osetljiv je prema mrazevima, i u fazi nicanja izmrzava na -6°C. Pod sneţnim pokrivaĉem moţe da izdrţi mrazeve od -150 do 200C. Mak zasejan u proleće moţe da podnese mrazeve od -100 do -120 C. Za jesenji usev, opasne su hladne zime bez snega i ĉesta temperaturna kolebanja. Za proletnji mak je vrlo vaţno da je posle njegovog nicanja nešto prohladno i da ne nastupi naglo povećanje temperature praćeno sušenjem zemljišta, jer se tada brţe razvija pa ostaje nizak i sa sitnom ĉahurom. Sa ulaskom u fazu cvetanja poĉinju da rastu potrebe maka u toploti i svetlosti, kao osnovnim faktorima za veće nakupljanje alkaloida u lateksu. Ukupna suma toplotnih jedinica u toku cele vegetacije maka iznosi oko 25000C. Odnos prama vodi .- Maku su potrebne veće koliĉine vlage za nicanje i za razvoj u prvoj fazi vegetacije do poĉetka cvetanja. Za klijanje makovog semena potrebno je 91 % vlage od njegove teţine. Za dalji razvoj potrebno je za jesenji usev da u periodu od oktobra do aprila ima 250 do 350 mm vodenog taloga. Za celu

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

218

vegetaciju mu je potrebno od 400 do 500 mm vlage. Nedostatak vlage u rano proleće uzrokuje oštro redukovanje prinosa. Odnos prema svetlosti. -Više nego uljani mak, opijumski mak je veoma osetljiv na nedostatak svetlosti u fazi cvetanja i obrazovanja ĉahura. Vlaţno i oblaĉno vreme u toj fazi razvoja izaziva smanjivanje prinosa u opijumu i sadrţaja morfijuma. Mak je biljka dugog dana. Odnos prema zemljištu. -Mak zahteva strukturna zemljišta, laka, ocedna, nezakorovljena, bogata u hranivim materijama i kreĉu. Osim toga, za mak treba birati mesta zaklonjena od jakih vetrova, jer on ima visoko i krto stablo te mu vetrovi nanose veliku štetu. Pri rezanju makovih ĉahura za opijum, vetrovi izazivaju mehaniĉko trenje zarezanih ĉahura i razmazivanje isteĉenog soka ĉime se onemogućuje njegovo skupljanje.

Agrotehnika za mak Plodored. - Mak se obavezno gaji u plodoredu, dakle ne podnosi monoprodukciju. Razlog tome je u tome što je osetljiv na plamenjaĉu (Peronospora arborescens) i pleosporu (Pleospora cadvescens). Isto tako, veliku štetu mu nanosi i makov korenov surlaš. Zbog toga, mak ne sme doći na istu površinu za 4 do 5 godina. Mak treba sejati iza onih useva koje zemljište ostavljaju nezakorovljeno i bogato u hranljivim materijama. Za jesenji mak posebno je vaţno da se prethodna kultura rano skine da bi se setva maka izvršila na vreme i na dobro pripremljenom zemljištu. Dobri prethodnici maka su ranostasne Ċubrene okopavine i jednogodišnje leguminoze. Mak je inaĉe odliĉan prethodnik za ozimu pšenicu, jer rano stasava a zemljište ostavlja nezakorovljeno i strukturno. Obrada zemljišta. - Zemljište treba tako obraditi da bude dobro oĉišćeno od korova te po površini isitnjeno i zaravnjeno. Za jesenju setvu maka, ukoliko on dolazi posle strnog ţita, mora se obavezno zaorati strnište, a nakon dvadesetak dana izvršiti letnje oranje na dubini od oko 22 do 25 cm i drljanje. Posle toga, do setve, zemljište se po potrebi podvrgava plitkoj kultivaciji i drlja da se odrţi nezakorovljeno i trošno po površini. Pre same setve, zemljište se još jedanput prodrlja i poravna daskom. Za proletnju setvu, zemljište se ore duboko u jesen, ostavlja u brazdama da prezimi pa se rano s proleća prodrlja, a pre setve plitko potanjira, prodrlja ili se dopunski obradi setvospremaĉem i na kraju poravna glatkim valjkom ili daskom. Đubrenje. - Za donošenje normalnog prinosa, mak iznese iz zemljišta 42 kg/ha N, 30 kg/ha P2O5 i 72 kg/ha K2O. Pored toga, zahteva i dosta kreĉa, a prema analizi pepela moglo se zakljuĉiti da za njega ima veći znaĉaj i magnezijum. Za uljani mak koji se gaji na ĉernozemu poseban znaĉaj ima fosforno Ċubrivo. Da se zadovolje potrebe maka u svim hranivima u najpovoljnijem odnosu i da se, pri tome, poboljšaju i fiziĉka svojstva zemljišta, najbolje je da se mak Ċubri kombinacijom stajskog i mineralnog Ċubriva. MeĊutim, mak vanredno dobro reaguje i ako se Ċubri samo mineralnim Ċubrivima. S obzirom na zahteve maka u kalcijumu, od azotnih Ċubriva treba upotrebljavati preteţno KAN ili kalcijum cijanamid. Ako se mak dubri kombinacijom stajskog i mineralnih Ċubriva, upotrebljava se 10 do 15 t/ha stajskog Ċubriva, 35 do 45 kg/ha KAN-a i 60 do 80 kg/ha P2O5. Ako se dubri samo mineralnim Ċubrivima, treba upotrebiti punu kombinaciju Ċubriva u ovim koliĉinama: 80 do 100 N kg/ha, 72 do 90 P 2O5 kg/ha i 40 do 60 K2Okg/ha. Na zemljištu nedovoljno snabdevenom kreĉom treba upotrebiti 400do 500 kg/ha kreĉa. Ako mak dolazi posle neke okopavine, stajsko Ċubre moţe biti uneto u zemljište pod prethodnu kulturu ali u dvostruko većoj koliĉini. MeĊutim, ako dolazi iza strnih ţita, ono se unosi pri dubokom oranju zemljišta. Zajedno sa njim se unosi i cela koliĉina kalijumovog Ċubriva ako je ono predvideno planom Ċubrenja. Od fosfornog Ċubriva, 2/3 se unose pri dubokom oranju, a 1/3 pri setvi. Azotna Ċubriva se unose od 1/2 do 2/3 pred setvu, a ostatak se zadrţava za prihranjivanje. Setva. -U ostalim delovima zemlje mak se seje samo u proleće u vreme kada se seju i jara ţita. Jesenja kultura daje mnogo veći prinos i u semenu i u sirovom opijumu. semena. Kao optimalni rok setve smatra se vreme od kraja septembra do polovine oktobra. Mak bolje izdrţava mrazeve ako se za setvu upotrebi seme iz zdravih i krupnih ĉahura odabranih još na njivi od najboljih biljaka. Najbolju klijavost ima seme od prethodne berbe. Seme ne sme da ima manju klijavost od 80%, a ĉistoću manju od 98%. Pred setvu ono se zaprašuje sa 0,5% germizana ili ceretana ili se 15 minuta potapa u 0,25% rastvor formalina, posle ĉega se ispere vodom i prosuši. Sejati treba u redove. Najveći prinos semena i sirovog opijuma dobije se pri setvi maka u redove na razmaku od 50 do 60 cm i kasnijim proreĊivanjem biljaka u redu na razmaku od 15 cm, nego sa uobiĉajenim razmakom od 40 x 15 cm. Ne postoje specijalne sejalice za setvu maka pa se za tu svrhu upotrebljavaju sejalice kojima se seju strna ţita. Setvena norma je 5 do 7 kg/ha semena. Radi bolje raspodele semena, ono se meša sa sitnim peskom ili suvom zemljom u odnosu 1: 4. U Bugarskoj su vrši setva granuliranim semenom (oblaganje semena smešom od gline, suvog pregorelog stajskog Ċubriva, koštanog brašna i biljnog pepela) radi povećanje obima. Takvo seme je podesno za mašinsku setvu. Sa setvenom normom od 4,5 kg/ha granuliranog semena (3 do 4 mm u promeru) postiţe se dobro nicanje i ukorenjavanje biljaka, a nije potrebno proreĊivanje, koje je inaĉe jedna od najteţih i najskupljih mera u proizvodnji maka. Mak se seje plitko, na 1,5 do 2 cm dubine. Posle setve zasejanu površinu treba povaljati. Nega useva. - Mak treba prorediti, prihraniti i 2 do 3 puta okopati. U veoma sušnim godinama potrebno ga je i 2 do 3 puta navodnjavati. Jesenji mak se proreĊuje rano u proleće, ako je moguće ĉak i u drugoj polovini februara. Prvi put se biljke u redu proreĊuju na razmak od 5 cm, a kasnije na 15 cm. Jednovremeno sa prvim

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

219

proreĊivanjem maka, on se prihranjuje i prvi put okopava. Prihranjuje se sa oko 100 kg/ha KAN-a. Ako ima dovoljno vlage u zemljištu, ili ako se ono navodnjava, mak treba prihraniti još jedanput pre poĉetka pupanja, pri ĉemu se pored azotnih primenjuje i izvesna koliĉina fosfornih Ċubriva. Za normalan razvoj maka potrebno je da vlaţnost zemljišta iznosi 60-80% od vodnog kapaciteta. Ako je vlaţnost zemljišta niţa, navodnjavanje je neophodno. To je posebno vaţno za proletnji mak. Otuda i broj navodnjavanja zavisi od toga da li je mak zasejan u jesen ili u proleće. Za jesenji mak dovoljna su 2 do 3 navodnjavanja, a za proletnji 4. Prvo navodnjavanje je kad je mak u fazi lisne rozete, drugo u fazi porasta u stablo i treće u fazi pupanja. Navodnjavaju se i brazde koje voda treba da ispunjava do 3/4 njihove dubine kako bi se izbeglo kvašenje biljaka vodom što one ne podnose. Dobijanje opijuma. - U odreĊenoj fazi razvoja ĉahura, koja nastupa oko 25 dana posle precvetavanja polovine biljaka u usevu, ĉahure maka prelaze u sivkastu boju i osetno otvrdnu tako da se na pritisak prstiju odupiru kao tvrda gumena lopta. Zasecanjem ĉahura u tome momentu dobija se najviše sirovog opijuma sa najvećim sadrţajem morfijuma. Zakašnjenje od samo dva dana smanjuje prinos sirovog opijuma za oko 34 %. Dobijanje opijuma se sastoji od dve operacije: 1. zasecanja ĉahura i 2. skupljanja sirovog opijuma. Ove dve operacije odvojene su izvesnim vremenskim intervalom koji je potreban da bi iz ĉahure istekao sav mleĉni sok i da bi se dovoljno stvrdnuo za lakše skupljanje.

Mlade biljke maka

Biljka maka u fazi cvatnje

Ĉahure se zasecaju po tihom, suvom i toplom vremenu, u popodnevnim ĉasovima. Rezaĉi se postavljaju prema suncu i krećući se unazad levom rukom prihvataju ĉahuru a desnom prave horizontalni zarez po njezinom najistaknutijem delu, zasecajući oko 3/4 njezinog obima. Ĉahure se zarezuju specijalnim noţem koji se sastoji od drvene drške sa 2- do 5 ĉeliĉnih zuba koji su utisnuti na jednome njenom kraju sa boĉne strane i izlaze iz drva za 1,5 do 2 mm. Na taj naĉin zid ĉahure se zaseĉe plitko, do 0,8 mm, i ne postoji opasnost od presecanja celog zida i isticanja mleĉnog soka u unutrašnjost ĉahure.

Usev maka

Usev maka

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

220

Mleĉni sok koji isteĉe iz ĉahure na vazduhu postepeno potamni, koaguliše i otvrdne. To je sirovi opijum koji se idućeg dana rano ujutru sastruţe sa ĉahura specijalnim tupim noţem i sakupi u levkastu limenu kutiju koju beraĉ nosi okaĉenu o pojasu. Ako je usev maka dobar i ĉahure ispuste obilan sok, iskusni beraĉ sakupi za 8 sati i do 1,5 kg sirovog opijuma. Po završetku berbe, sirovi opijum se izloţi suncu da se prosuši i kada dobije plastiĉnu konzistenciju, mesi se u hlepĉiće od 0,5 do 1 kg, koji se obaviju makovim listovima i tako drţe u promajnim prostorijama do prodaje. Sirovi opijum moţe se ĉuvati desetinu godina a da se pri tome ne izmeni. Nije preporuĉljivo da se ĉuva u glinenim ćupovima jer mu se smanjuje koliĉina morfijuma. U Turskoj se opijum ĉuva sa mirisnim semenjem neke aromatiĉne biljke ili u vuni. Berba. – Berba plodova se obavlja u vreme kada se makove ĉahure sasvim osuše i pri potresanju se ĉuje šum semena u njima. Usevi maka, sa preteţno otvorenim ĉahurama u zrelom stanju, beru se ruĉno, ĉahure se lome sa jednim delom drške i potom vrše na specijalnim mašinama sliĉnim krunjaĉima za kukuruz ili na obiĉnim vršalicama za ţita koje se regulišu tako da se broj obrtaja bubnja smanjuje na 600 do 650 puta u min, a jaĉina vazdušne struje u ventilatoru podešava da dobro ĉisti seme, ali da ga ne izbacuje u plevu. Na većim površinama pod makom sa zatvorenim ĉahurama, brati se moţe mašinskim putem, najĉešće kombajnom. Za mehanizovanu ţetvu upotrebljavaju se kombajni za ţita koje prethodno treba specijalno prilagoditi za ovu svrhu. Heder se postavlja za niţi rez, smanjuje se brzina kretanja ekscentrika, smanjuje se brzina bubnja na 750 obrtaja u minuti, u otvoru prijemnika postavlja se zaštitnik a biter se obavija platnom, smanjuje se broj obrtaja ventilatora prvog i drugog ĉistaĉa, na prvom ĉistaĉu poslednje rešeto se zamenjuje platnom itd. Makovo seme ĉuva se u lako provetrivim prostorijama. Pri ĉuvanju ne sme da sadrţi više od 10% vlage.

Opijumski mak (kapljice sirovog opijuma)

Zarezivanje čahura opijumskog maka

Jestivo ulje uljnog maka

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

221

Predive biljke U ovu grupu industrijskih biljaka ulazi veći broj biljnih vrsta koje u bilo kojem svom organu sadrţe vlakno. Vlakna se mogu tehniĉkim postupkom izdvojiti i u daljnjem tehnološkom postupku proizvesti razliĉiti tekstilni proizvodi (fine tkanine, uţad, ribarske mreţe, sanitetske gaze itd.). Iz nekih vrsta predivih biljaka iz semena se moţe izdvojiti kvalitetno ulje razliĉite namene. Ovoj grupi gajenih biljnih vrsta izmeĊu ostalih pripadaju: pamuk (Gossypium sp), konoplja (Cannabis sativa L.) , lan (Linum usitatatissimum L.), kenaf (Hibiscus cannabibus L.).

Pamuk Gossypium sp. L. Sinonimi: bombaševac, bombak, bombaţ; Engleski: cotton; Francuski: collonnier; Nemaĉki: Baumwolle; Ruski: хлопок . Pamuk je najznaĉajnija biljna vrsta za proizvodnju vlakna u svetu. Predstavnik je grupe biljaka koje formiraju vlakno na semenu. Od 100 kg sirovog pamuka (vlakno i seme zajedno) dobija se oko 32 kg vlakna, 1 kg lintera (kratko vlakno) i 67 kg semena.

Gossypium barbadense L (naslikao W. Thomé)

Vlakno je najvaţniji proizvod ove biljke. Od njega se pravi predivo za razne tkanine i konac. Pamuĉno vlakno ima bolja tehnološka svojstva za mašinsko predenje i tkanje. Pamuĉne tkanine se vrlo dobro peru, a pri pranju i sušenju mogu izdrţati visoke temperature kao nijedno drugo vlakno. Pamuĉna vlakna imaju veliku absorbtivnu sposobnost koje se veoma mnogo ceni, kako za odeću tako i za razne specijalne tehniĉke tkanine koje se koriste u elektroteniĉkoj, automobilskoj i u industriji aviona i veštaĉkih guma. Pamuĉno vlakno je najĉešće

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

222

upotrebljavano biljno vlakno i predstavlja osnovnu sirovinu za tekstilnu industriju u svetu. Kratko vlakno ili linter, koristi se za izradu medicinske vate, luksuznog papira za pisanje, veštaĉkog vlakna (rajon) , fitilja, filmske. trake, bezdimnog baruta, veštaĉke koţe i svile, plastiĉnih materija. Koristi se i kao ispuna za dušeke, jastuke, nameštaj, toplu zimsku odeću. Od semena pamuka dobija se od 17 do 19% crnog, nepreĉišćenog ulja koje se upotrebljava za izradu sapuna, stearina i glicerina, a ako se rafinira, moţe se koristiti za jelo ili za proizvodnju konzervi i margarina. Pri preradi semena za ulje, dobija se oko 40% ljuspi i 2 do 3% lintera. Uljane pogaĉe sadrţe oko 40 do 43% belanĉevina, 22% ugljenih hidrata i 3% ulja. Koristi se i za ishranu krupne stoke. Ne daje se svinjama i ţivini jer pamuĉno seme u jezgri sadrţi polifenolski pigment ”gosipol”, koji je toksiĉan za ovu stoku. Ljuspe pamuĉnog semena mogu se upotrebiti za dobijanje furfurola, za Ċubrenje, za izradu zavojne hartije. Posle berbe pamuka, stablo se koriste za potpalu ili pomoću specijalnih mašina seckaju se i zaoravaju u zemljište. Sada, u nekim zemljama, otkrivaju se mogućnosti za korišćenje stabla u raznim oblastima industrije, za izradu graĊevinskog materijala sliĉnog panel ploĉama od drvenih strugotina ili za dobijanje tehniĉkog alkohola, kvasca, kartona. Pamuk je dobra medonosna biljka. On ostavlja zemljište ĉisto od korova koje je bogatije lako usvojivim hranivima. Shema upotrebe pamuka

Poreklo pamuka Pamuk je vrlo stari usev i sa izuzetkom Evrope, gajio se na svim kontinentima još nekoliko vekova pre nove ere. Najverovatnije je da pamuk nezavisno potiĉe iz ĉetiri centra, iz Indokine i tropske Afrike i iz Meksika i Perua. Gajenje pamuka i korišćenje pamuĉnog vlakna za tkanje bilo je poznato prvo u Indiji. Od 15. veka pre nove ere do XV veka nove ere, Indija je bila glavni centar za proizvodnju pamuka i njegovu preradu. Iz Indije, pamuk je prenešen u Kinu, a preko Irana i u Srednju i Malu Aziju. Pretpostavlja se da je pamuk u Egiptu poĉeo da se gaji oko 500 godina pre nove ere. U Evropi su ga poĉeli gajiti Grci u II veku nove ere.

Prvi modeli gin mašina za odvajanje semena od vlakna (puha)

Gin mašina (manji model)

Shema rada gin mašine

U istorijskom razvoju proizvodnje pamuka u svetu veliki preokret je nastao u 1793. godini kada je Amerikanac Eli Uitnej –konstruisao prvu mašinu “cotton-gin” za odvajanje vlakna od semena. Dotle se pamuĉno vlakno

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

223

odvajalo ruĉno, a to je bilo izuzetno sporo i skupo pa je proizvodnja pamuka stagnirala. Novom mašinom vlakno pamuka se odvajalo znatno brţe što je pomoglo da od tada proizvodnja pamuka uzme veliki zamah.

Centar porekla i rasprostranjenost pamuka

Proizvodnja pamuka u svetu u 2002. godini ( izvor podataka FAS, USDA) Zemlje Kina SAD Indija Pakistan Uzbekistan Turska Brazil Evropa Ostali Svet ukupno

Površine (ha) 4 820 000 5 596 000 8 710 000 3 130 000 1 430 000 688 000 750 000 519 000 7 900 000 33 907 000

Prinos (kg/ha) 1 102 790 305 577 746 1 234 958 1 098 483 629

Proizvodnja (t) 5 443 000 4 421 000 2 656 000 1 807 000 1 067 000 849 000 718 000 570 000 3 810 000 21 341 000

U Evropi se pamuk u 2002. godini najviše gajio u Grĉkoj na 410 000 ha sa proseĉnim prinosom od 1 111 kg/ha pamuĉnih vlakana i ukupnom proizvodnjom od 2 093 000 t i Španiji na 90 000 ha, sa proseĉnim prinosom od 1 188 kg/ha i ukupnom godišnjom proizvodnjom od 491 000 t. U ostalim zemljama Evrope ( Italija, Albanija, Bugarska i Makedonija) u 2002. godini pamuk je gajen na 18 000 ha, proseĉni prinos je bio 399 kg/ha, a ukupna proizvodnja je iznosila 33 000 t (USDA, 2002).

Botaniĉka klasifikacija Pamuk pripada porodici Malvaceae (slezovi), rodu Gossypium. Postoji veliki broj vrsta od kojih samo 5 gajenih. Klasifikacija vrsta pamuka

1. Gossypium hirsutum

Poreklo

Meksiko, n=26 hromosoma

Odlike Stablo 60-150 cm, obraslo dlaĉicama, listovi plitko zaseĉeni na 3-5 trouglastih delova sa širokom osnovom i zaoštrenim vrhom.Cvet srednje krupan, bledo ţut. Ĉahura krupna, jajasta sa 4-5 gnezda po 5-11 semenki, lako puca. Seme pokriveno gustim puhom. Radman vlakna 3540%,vlakon belo, dugaĉko 20-35 mm, debljina17-20 μ, metriĉki broj 42005000. U svetu najrasprostranjenija.

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

224

2. Gossypium barbadense

3. Gossypium herbaceum

Poreklo

Odlike

Peru, n=26 hromosoma

Stablo glatko, visoka 100-300 cm, dobro razgranata, grane sa dugim internodijima. List tamnozelen, duboko zaseĉen na 3-5 konusoidnih delova. Cvet krupan, intenzivno ţut u centru sa crveno-malinastim pegama. Ĉahura mala, uzduţno konosoidna, s rupicama po površini,sa 3-4 gnezda po 5-8 semenki. Semepolugolo, maljavo. Vlakno svilasto, duţine 3260mm, debljine 12-18 μ, metriĉki broj 5 500 -8 000, radman 3032%. Ima najduţe i najkvalitetnije vlakno od svih vrsta pamuka.

Poreklo

Azija, Afrika, n=13 hromosoma

4. Gossypium arboreum

Poreklo 5. Gossypium tricuspidatum

Juţna Amerika, n=26 hromosoma

Odlike

Vlakno kratko i grubo, duţina 15-22 mm, debljina 25-30 μ, metriĉki broj 3000-4000, radman 20-25%.

Poreklo

Odlike

Azija, n=13 hromosoma

Višegodišnji (ima i jednogodišnjih i dvogodišnjih). Ĉahura mala, trodelna. Vlakno kratko i grubo, teško se odvaja od semena.

Odlike Gaji se na ograniĉenim površinama. Nije od privrednog znaĉaja.

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

225

Uslovi uspevanja Odnos prema toploti. - Kao biljka koja potiĉe iz tropskih krajeva, areal rasprostranjenosti pamuka je ograniĉen prvenstveno toplotom. Do stvaranja ranostasnijih sorata, njegov areal nalazio se izmeĊu 340 severne i 310 juţne geografske širine. Sada je taj areal proširen i zahvata geografsku oblast izmeĊu 37 0 severne i 380 juţne širine u Novom svetu (Amerika), i izmeĊu 470 severne i 320 juţne geografske širine (Ukrajina). Za gajenje pamuka potreban je minimalni period od 6 meseci u kome temperatura ne sme pasti ispod O0C, a opšta suma temperature ne sme biti manja od 36000C. Najbolje se razvija na temperaturi od 250 do 300C. U razliĉitim periodima njegovog razvoja razliĉite su i potrebe za toplotom. Za klijanje semena potrebna je minimalna temperatura od l20C, za poĉetak pupanja 190- 200C, a za period od poĉetka pupanja do pucanja ĉahure 200- 300C. Temperature veće od 330C štete pamuku, jer se tada u njegovim ćelijama stvaraju i akumuliraju otrovi. Pri umerenim koliĉinama vodenog taloga u toku vegetacije, rane sorte pamuka mogu se s uspehom gajiti ako srednje meseĉne temperature nisu manje od 170 u maju, 210 u junu, 240 u julu, 230 u avgustu, 18,50 u septembru i 130 C u oktobru. Odnos prema vodi. - Pamuk ima veliki transpiracioni koeficijent (368-650). No on je ipak otporan prema suši, jer razvija dubok korenov sistem, a vene pri maloj sadrţini vode u ćelijama. Za vreme suše, pamuk ne vene ali se porast biljke jako redukuje i Opšti izgled biljke pamuka njena se produktivnost svodi na 1-2 ĉahure. Nedostatak vode naroĉito se nepovoljno odraţava u periodu od pojave većeg broja pupoljaka do poĉetka pucanja ĉahura. Od poĉetka pucanja ĉahura pa do kraja vegetacije, veća vlaga u zemljištu zadrţava sazrevanje i pucanje ĉahura i smanjuje prinos pamuka. Odnos prema svetlosti. - Pamuk ima velike potrebe i za svetlošću. U toku dana njegovi listovi se okreće prema suncu. Ogledi vršeni zasenjivanjem biljaka u razliĉitom stepenu pokazali su koliko je veliki uticaj intenziteta svetlosti na produktivnost pamuka. Pri zasenjivanju vrha biljke, ĉime se intenzitet svetlosti svodi na 1/20, opali su svi plodni elementi biljke. Sa smanjivanjem intenziteta svetlosti na 1/5- 1/4, opadanje pupoljaka i zametaka dostizalo je do 90%. U vezi sa tim, rejoni sa oblaĉnošću većom od 3/5 nisu pogodni za pamuk. Odnos prema zemljištu. - Pamuk najbolje uspeva na umereno plodnim, dubokim, strukturalnim i toplim zemljištima neutralne ili slabo alkalne reakcije (pH = 7,8). Na teškim zemljištima, sa visokim nivoom podzemne vode, prekomerno buja a sazrevanje mu se produţava. Pogodna zemljišta su i duboki deluvijalni nanosi. Moţe se gajiti i na lakšim karbonatnim smonicama, dok teţe smonice treba pre gajenja pamuka obavezno kalcifikovati.

Morfološke osobine Pamuk je višegodišnja biljka dok je u umerenom kimatskom pojasu jednogodišnja biljka. Koren.- Korenov sistem je razvijen, ĉiji glavni, vretenasti koren moţe dostići dubinu od 2 do 3 m. Najaktivniji i veći deo korenovog sistema nalazi se na dubini od 30 cm. Korenov sistem se prostire u širini i dubini u svima pravcima od 1,5 do 2 m. Stablo je razgranato i u nas dostiţe visinu do 1 m. Na njemu se razlikuju dve vrste grana: monopodijalne ili neplodne i simpodijalne ili plodne. Najpre se razvijaju monopodijalne grane, i to u donjem delu stabla. Simpodijalne grane se pojavljuju kasnije, nalaze se uvek iznad monopodijalnih, nose direktno na sebi plodove, kolenĉaste su i u odnosu na stablo izbijaju pod većim uglom. One mogu biti ograniĉenog ili neograniĉenog tipa. Ograniĉeni tip predstavlja plodnu granu sa jednim jedinim internodusom koji se završava listom i sa 1-3 ploda. Neograniĉeni tip predstavlja plodnu granu sa više nodusa i internodusa. Postoje i sorte pamuka sa stablom tzv. “mula-tipa “na kome se plodne grane uopšte ne obrazuju, već se plodovi na nešto Način grananja biljke pamuka

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

226

duţim plodonosnim drškarna, razvijaju direktno iz pazuha listova na stabljici. Od tipa plodnih grana zavisi i habitus biljke koji moţe biti vrlo zbijen, zbijen, srednje zbijen i rastresit. Stablo i grane su zeleni, ali u nekih sorti, pred kraj vegetacije, dobijaju crvenkastu, antocijanovu boju. List. -List je prost, na dugoj dršci i raseĉen na 3-5 delova. Ovi delovi su razliĉiti po formi i sluţe kao odlika pamuka. List je zelen ali postoje i crvenolisne sorte. Sa donje strane obrastao je dlaĉicama, a po glavnom nervu ima nektarske ţlezdice. Pri osnovi drške ima dva prilisnika. Cvet. -Cvet je krupan i dvopolan. Stoji na cvetnoj dršci i zaštićen je spolja sa tri duboko narezana pricvetna listića koji ostaju kasnije i na zrelim plodovima. Sastavljen je od 5 ĉašiĉnih i 5 kruniĉnih listića. Ĉašiĉni listići su nejednaki po veliĉini i potpuno meĊusobno srasli. Kruniĉni lstići gore su širi, a dole uţi i srasli, medu sobom i osnovom prašnika. Imaju bledo-krem ili ţutu boju. Kod nekih vrsta pamuka kruniĉni listići sa unutrašnje strane u osnovi imaju purpunu pegu. Cvet se otvara izjutra, naveĉe se zatvara i pocrveni, a drugog dana poplavi i uvene. Prašnici (50-80) su srasli sa osnovom i formiraju trubu u kojoj se nalazi plodnica. Sa gornje strane na trubi izlazi stubić sa ţigom. List pamuka

Izgled cveta pamuka

GraĎa cveta pamuka

Izgled prašnika i tučka cveta pamuka

Plod. -Plod je valjkasta ili jajasta ĉahura, sastavljena od 3-5 oplodna listića (karpele) koje formiraju 3-5 gnezda. U svakom gnezdu normalno treba da ima 9 semenki, ali obiĉno ima 5-7. Ĉahura je zelena ili tamnozelena. Na površini je glatka ili rupiĉasta. Koliĉina sirovog pamuka u jednoj ĉahuri se koleba u zavisnosti od sorte i uslova gajenja, od 3-11 grama. Prema tome, i ĉahure se dele na krupne (7-11 g sirovog pamuka), srednje (5-7 g) i sitne koje imaju manje od 5 g sirovog pamuka. U zrelom stanju ĉahura puca od vrha prema osnovi po šavovima karpela.

Čahura pamuka

Gnezdo i seme u čahuri pamuka

Raspucala čahura pamuka

Seme. -Pamuĉno seme ima nepravilno kruškastu formu sa zaoštrenim vrhom -mikropilom, dugaĉko 5-9 mm, a široko 3-6 mm. Sastoji se od tanke vrlo tvrde ljuspe i jezgra. Ljuspa je tamnomrka sa voštanom prevlakom. Jezgro ispunjava celu unutrašnjost semena. Embrion se sastoji od dva krupna kotiledona. Kotiledoni su jako naborani i ĉvrsto obuhvataju sve delove embriona, a samo korenĉić izlazi i štrĉi izvan njih prema mikropili semena. Na popreĉnom preseku semena jasno se primećuju tamne taĉkice. To su ţlezdice u kojima se stvara toksiĉna materija ”gosipol”. Koliĉina ulja u jezgru iznosi 31- 37%. Masa 1000 semenki je od 80 do 150 grama. Na ljuspi semena formiraju se dva sloja vlakna, dugaĉko i kratko vlakno (linter). Kod nekih vrsta ili sorti ne razvija se puh ili se razvija u malom stepenu, pa, prema tome, seme moţe biti maljavo, golo ili polugolo. Boja puha moţe biti bela, zelenkasta ili bledomrka.

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

227

GraĎa semena pamuka

Izgled semena pamuka (obraslo puhom i golo)

Vlakno. - Svako vlakno, pojedinaĉno, predstavlja jedna jako izduţena ćelija iz epidermalnog sloja ljuspe semena. Odnos njegove debljine prema duţini stoji oko 1:1000-3000. Na popreĉnom preseku pod mikroskopom razlikuju se tri dela: 1. Spoljna pokoţica-kutikula 2. Ćelijski zid 3. Središnji uski kanalĉić-šupljina

Mikroskopsko uvećanje vlakna pamuka

Shema graĎe vlakna pamuka

Presek epiderme ljuspe pamuka

Kutikula sadrţi voštane materije i kutina od koje vlakno dobija svoj sjaj. Osnovni sastavni deo vlakna je celuloza. U apsolutno suvom vlaknu ona je zastupljena sa oko 98%. i U razvoju vlakna razlikuju se dva perioda: 1. period porasta u duţinu i 2. period sazrevanja, odnosno sekundarno debljanje njegovih zidova. Prvi period zapoĉinje sa otvaranjem cveta kada pojedine ćelije iz epidermisa poĉinju da se izduţuju i ako se izvrši oploĊenje, one ubrzano produţavaju svoj porast u duţinu, ostajući pri istoj debljini. Za oko 25 dana one dostiţu svoju punu duţinu i ulaze u period sazrevanja. U ovom momentu vlakna su ispunjena teĉnošću i imaju tanke zidove zatim prestanu da rastu, zidovi poĉinju da zadebljavaju sa unutrašnje otvorena strane prema sredini, potiskujući teĉnost i smanjujući unutrašnjost šupljine vlakna. Ovo debljanje nastaje na taj naĉin što se po zidovima sa unutrašnje strane naslaţe celuloza u slojevima. Ovi slojevi formiraju prstene porasta i idu od periferije prema sredini vlakna, obratno od onog što se primećuje na drvetu. Ukoliko se postepeno naslaţe celuloza, utoliko zidovi debljaju i vlakno postaje ĉvršće. Najzad, celuloza ispunjava svu unutrašnjost vlakna sa izuzetkom jednog uskog kanalĉića u sredini. Gubeći vodu, vlakno postaje pljosnato i uvija se oko svoje ose formirajući po celoj duţini vijuge. Ako su spoljni uslovi bili nepovoljni u ovom periodu formiranja i naslaganja celuloze, odnosno sazrevanja vlakna, vlakno ostaje tanjih zidova i ravno bez vijuga. Oblici krošnje pamuka Takvo vlakno smatra se nezrelim, mrtvim. Zbog toga se debljina zidova i vijugavost vlakna uzimaju kao obeleţja i njegove zrelosti. Period sazrevanja. vlakna traje oko 25 dana i završava se otvaranjem a ĉaura. Zato, jedan od osnovnih elemenata omotaĉ sa puhom za ocenu sorti je njihov randman vlakna. Pod ovim se podrazumeva koliĉina ĉistog vlakna, izraţena u procentima od teţine sirovog pamuka (vlakno i seme zajedno). Randman vlakna moţe da varira od 20-40 %, u zavisnosti od vrste, sorte i uslova gajenja.

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

228

Pamuĉno vlakno kao sirovina ceni se i klasira po boji, koja je svetla, bela i sjajina. Po ĉistoći, odnosno da ne sadrţi druge primese i po duţini koja treba da je što veća i ujednaĉenija. Zatim, u ocenu kvaliteta ulaze zrelost, jaĉina, debljina (odnosno finoća, tankost), vijugavost i vlaţnost vlakna. Najĉešće se duţina vlakna kreće od 20 do 40 mm, iako se koleba od 18 do 60 mm. Najduţe vlakno daje pamuk vrste Gossypium barbadense a najkraće daju vrste Gossypium herbaceum i Gossypium barboreum. Od zrelosti vlakna zavisi njegova jaĉina, vijugavost, finoća i boja. Stepen zrelosti vlakna zavisi od koliĉine celuloze naslagane u njemu, a izraţava se jednom uslovnom vrednošću -koeficijentom zrelosti. Debljina vlakna se utvrĊuje merenjem pod mikroskopom na dijametru (širini) vlakna i izraţava se u mikronima. Koliko je vlakno tanje toliko je finije i obratno. Debljina vlakna moţe kolebati od 7 do 10 do 30 mikrona. Debljina vlakna moţe se utvrditi i preko njegovog metriĉkog2 broja koji oznaĉava koliko metara vlakna ima u 1 gramu. Koliko je veći ovaj broj toliko je vlakno tanje. Za razne vrste i sorte, metriĉki broj iznosi od 3.000 do 8.000. Vijugavost vlakna je vaţna osobina zbog toga što se vijugava vlakna pri predenju bolje uvrću medu sobom i time predivo postaje jaĉe. Za ocenu ove osobine pod mikroskopom se utvrĊuje broj vijuga na 1 mm duţine. Taj broj moţe da se koleba od 820. Vlaţnost vlakna ne treba da je veća od 8-10%.

Korenov sistem pamuka

Uslovi uspevanja U toku svoje vegetacije pamuk prolazi kroz faze nicanja, pupanja, cvetanja i sazrevanja. U pogledu stadijumnog razvića, prvi stadijum je stadijum jarovizacije, a poĉinje u momentu kad seme proklija, a završava obiĉno nicanjem. Za proticanje tog stadijuma potrebna je minimalna temperatura od 15 0C na kojoj se on završava za oko 21 dan. Na temperaturi od 250 do 300C stadijum jarovizacije protiĉe najbrţe, za 7-9 dana. Za prolaz kroz svetlosni stadijum, pamuku je potrebna temperatura veća od 150C. Ovaj stadijum obiĉno traje 18-33 dana, već prema temperaturi i duţini dana.

Etape razvoja pamuka (do cvetanja)

2

Metrički broj predstavlja broj metara niti u jednom gramu vlakna.

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

229

Pamuk je biljka kratkog dana. Na duţinu dana najviše reaguju njegove kasne sorte. Za klijanje pamuĉnog semena potrebna je vlaga od 70 do 80% od njegove teţine i minimalna srednja dnevna temperatura zemljišta od 120C. Optimalna temperatura klijanja i poĉetnog porasta je 25 0-300C. Pamuk obiĉno niĉe za onoliko dana koliko iznosi razlika izmedu srednje dnevne temperature zemljišta i temperature od 300C. U fazu pupanja pamuk stupa za oko 40-45 dana od nicanja, a za 20-30 dana posle toga ulazi u fazu cvetanja.

Dinamika razvoja pamuka

Cvetovi se otvaraju po konusima. Prvo se otvara prvi cvet prve plodne grane, potom prvi cvet druge plodne grane, pa prvi cvet treće plodne grane. To je prvi konus. Posle toga, skoro jednovremeno, otvaraju se drugi cvet prve plodne grane i prvi cvet ĉetvrte plodne grane, pa drugi cvet druge i prvi cvet pete plodne grane i, najzad, drugi cvet treće i prvi cvet šeste plodne grane, i tako redom. IzmeĊu otvaranja cvetova dveju susednih plodnih grana proĊe oko 2-3 dana, a izmeĊu otvaranja susednih cvetova na istoj plodnoj grani 5-7 dana. Pamuk je autogama biljka, ali stranooplodavanje pomoću insekata, a naroĉito pĉela, moţe da dostigne i do 500%

Cveanje pamuka

Pucanje čahura pamuka

Od oplodavanja cveta pa do potpunog formiranja ĉahura proĊe obiĉno 25-30 dana, a s jeseni i nešto više. Medutim, u tome momentu vlakno još nije zrelo a nije završeno ni formiranje embriona u semenu pa je za sazrevanje ĉahure potrebno još toliko vremena koliko je bilo potrebno za njihovo formiranje. Pamuk ulazi u fazu pucanja ĉahura za 45 do 55 dana od poĉetka cvetanja.

Simpodijalna grana pamuka sa otvorenim čahurama

Čahura sa dugim vlaknom

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

230

Pamuk formira plodne pupoljke i cvetove neograniĉeno, sve do prve jesenje slane. MeĊutim, oko 60% ovih pupoljaka i mladih zametaka opada i ne obrazuje plod. Pupoljci i zameci opadnu uglavnom u prvih deset dana svog ţivota. U poĉetku cvetanja pamuka, opadanje plodnih elemenata je slabije, a kasnije sve jaĉe. Osnovni uzroci te pojave nisu još utvrĊeni. Nju uslovljava kompleks faktora, genetiĉkih i spoljašnjih. Nedovoljna ili prekomerna vlaga u zemljištu, jaki vetrovi, vrlo visoke temperature (360-400C), napad bolesti i štetoĉina, nedovoljna hrana, prekomerno bujanje biljaka. sve to povećava opadanje plodnih pupoljaka i zametaka. Vrlo visok negativan efekt ima smanjeni intenzitet sunĉeve svetlosti. Ĉahure pucaju do kasno u jesen. Vegetacioni period pamuka od nicanja do pucanja prvih ĉabura traje 100140 dana, već prema sorti i uslovima uspevanja i gajenja.

Agrotehnika za pamuk Plodored. -Pamuk nije mnogo probirljiv prema prethodnom usevu te moţe doći posle bilo kojeg useva. Iskustva iz mnogih zemalja ukazuju da pamuk u povoljnom plodoredu sa drugim usevima daje veći prinos. Na mesto pamuka u plodoredu bitan uticaj ima naĉin njegovog gajenja i stepen njegove zastupljenosti. Pri gajenju pamuka u uslovima navodnjavanja i pri potrebi njegove veće zastupljenosti, najbolje da se uvedu posebni plodoredi, u kojima se posle 2 do 3 godine lucerke, pamuk gaji 4 do 6 godina. Lucerka, pored toga što obnavlja plodnost i strukturu zemljišta, spreĉava njegovo zaslanjivanje, a smanjuje i nivo podzemne vode za 70 do 100 cm. Posle lucerke ostaje u zemljištu oko 20 do 25 t/ha korenove mase i znaĉajno se poboljšava vodopropusnost zemljišta. Na taj naĉin u zemljištu se stvara takav vodno-vazdušni i toplotni reţim koji najviše pogoduje pamuku. Pozitivni uticaj lucerke na prinos pamuka proteţe se ĉak i u petoj godini od njenog zaoravanja. Pri gajenju pamuka u uslovima suvog ratarenja, kao vrlo dobri prethodnici pokazale su se jednogodišnje zrnaste leguminoze - grašak, kikiriki, soja, pasulj, naut i dr. Osnovni nedostatak pamuka kao prethodne useve za ozimu pšenicu je što se on prikuplja kasnije od optimalnog roka za njenu setvu. Obrada zemljišta. -Osnovna obrada zemljišta zapoĉinje odmah posle berbe prethodnog useva i od ovog zavisi kako će se zemljište obraĊivati do kraja jeseni. Kada je pretusev pamuka lucerka, prvo se vrši plitko ljuštenje lucerkinog strništa, na 7 do 8 cm dubine da bi se podsekao i isušio ĉvor bokorenja lucerke, i tako spreĉilo njeno ponovno izrastanje u sledećem proleću. Ljuštenje se vrši krajem leta i najkasnije do poĉetka septembra da bi imalo dovoljno suvog i toplog vremena za isušenje ĉvorova bokorenja. Posle njihovog isušenja, kasnije u jesen pristupa se dubokom oranju Prolećna, predsetvena obrada zemljišta poĉinje ranim prolećnim drljanjem ili kultiviranjem, a na strukturnim zemljištima ĉak samo brananjem površine. Ovo se mora izvršiti na vreme, odnosno ĉim se moţe ući u njivu. Ako se zakasni, velike koliĉine zemljišne vlage će ispariti. Ova prolećna obrada zemljišta vrši se plitko, na 56 cm dubine. Posle toga, zemljište treba odrţavati ĉisto od korova i rastresito po površini. Na dan setve ili 1 do 2 dana ranije, vrši se predsetveno drljanje ili kultiviranje zemljišta na 5 do 6 cm dubine. Cilj ove poslednje predsetvene obrade je da se unište poslednji korovi i rastrese onaj zemljišni sloj u kome će se sejati seme. Najbolje je preko kultivirane njive preći branom ili daskom da se ne samo zaravni već i malo zbije. Đubrenje. -Pamuk iznosi iz zemljišta manje hranljivih materija nego mnogi drugi usevi. Pri normalnim uslovima vlage u zemljištu, za formiranje prinosa 1.000 kg sirovog pamuka, on iz zemljišta iznosi proseĉno 50 kg azota, 15 kg fosfora i 50 kg kalijuma. Potrebe pamuka u hranljivim materijama rastu sa povećanjem ukupne mase biljke. Od poĉetka vegetacije pa do pupanja (butonizacije) pamuk raste slabo i iznosi oko 3-5% od ukupne koliĉine azota i fosfora, a 2-3% od kalijuma. Od butonizaoije do masovnog cvetanja iznosi oko 25 do 30% od azota i fosfora i 15 do 20% od kalijuma, a od masovnog cvetanja do masovnog sazrevanja ĉahura oko 65 do 70 % od azota i 75 do 80% od fosfora i kalijuma. Ako se pamuk gaji bez navodnjavanja, mogu se uzeti kao primeri sledeće godišnje norme i odnosi hranivih materija. Norma glavnih biljnih hraniva zavisno o klasi zemljišta Klasa zemljišta Siromašno azotom Bogato azotom

Koliĉina hraniva (kg/ha) P2O5 K2O N 70-80 50-70 40 50-60 80-100 40

Ako se pamuk gaji u uslovima navodnjavanja, koliĉine Ċubriva treba povećati za oko 50%, zato što pri povoljnom vodnom reţimu zemljišta pamuk moţe koristiti više vlage, pa razvija veću lisnu masu i stvara veću organsku masu. Kao rezultat toga i prinos sirovog pamuka je veći za 1,5 do 2 puta. Moţe se Ċubriti organskim ili mineralnim Ċubrivima ili kombinovano. Ako se pamuk Ċubri samo stajskim Ċubrivom, potrebno je, od 15 do 30 t/ha

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

231

u zavisnosti od zemljišta, da li je siromašnije ili bogatije organskim materijama. MeĊutim, bolje je Ċubriti kombinacijom stajskog i mineralnog Ċubriva. Đubriva se mogu unositi pre dubokog oranja zemljišta, pre jesenjeg preoravanja ili prolećnog kultivtiranja površine, pre setve i u toku vegetacije u vidu prihranjivanja. Stajsko Ċubrivo i kalijumova Ċubriva rasturaju se pre dubokog oranja. Fosforna Ċubriva, pri gajenju pamuka bez navodnjavanja, najbolje je da se unose u većem delu (75%) pod duboko oranje, a ostatak (25%) uneti u zemljište u jesen sa preoravanjem površine na 10 do 12 cm dubine. MeĊutim, u uslovima navodnjavanja, najveći efekat se postiţe kada se 2/3 fosfora unese pod duboko oranje, a 1/3 pod prolećnu predsetvenu obradu zemljišta. Azotno Ċubrivo unosi se u zemljište sa prvom prolećnom obradom. MeĊutim, u uslovima navodnjavanja pamuka, deo azotnog Ċubriva moţe se iskoristiti za prihranjivanje biljaka u poĉetku butonizacije (sa oko 30 kg/ha) azota. Setva. - Za uspešno gajenje pamuka, sorta ima znaĉajnu ulogu. Treba obratiti paţnju pri izboru, i za setvu upotrebiti ĉisto sortno seme rejonirane sorte. I na samoj biljci plodovi ne daju seme jednakih setvenih kvaliteta. Plodovi koji na plodnim granama stoje do stabla i bliţe osnovi biljaka, daju seme veće mase, klijavosti i rodnosti. Ni u kom sluĉaju ne treba upotrebljavati seme pamuka prikupljenog posle mrazeva, pošto nije sasvim zrelo i ima vrlo slabu klijavost. Priprema semena za setvu sastoji se iz nekoliko operacija usmerenih ka njegovom osposobljavanju za mašinsku setvu, poboljšanja njegovih setvenih kvaliteta i dezinfekciji od bolesti. Semenski sirovi pamuk podvrgava se odvajanju vlakna od semena. U tom procesu mora se paziti na regulisanje mašina, da ne dode do oštećenja semena. Posle odvajanja dugog vlakna, pristupa se odstranjivanju puha (lintera) sa semena posle ĉega ono postaje pogodno za mašinsku setvu i sortiranje po veliĉini, teţini i zrelosti. Odstranjivanje puha, poznato kao proces delinterovanja semena, vrši se hemijskim iii mehaniĉkim putem. Ovaj naĉin sastoji se u tome što se seme tretira koncentrovanom sumpornom kiselinom. Za 100 kg semena upotrebljava se 18 do 20 kg kiseline. Seme se meša sa kiselinom 10 do15 minuta, koliko je potrebno da kiselina izgori linter,a da neošteti seme. Pri ispiranju, lakše, šturo i nedozrelo seme pliva po površini vode i odbacuje se kao nepogodno za setvu. Sa delinterovanjem semena sumpornom kiselinom ne samo što se olakšava sortiranje semena, već se sa njim jednovremeno dezinfikuje od dosta raširene bolesti Široki redovi u setvi pamuka bakterioze i brţe klija za 2-4 dana. Jedini nedostatak hemijskog delinterovanja pamuĉnog semena je taj što se troše velike koliĉine sumprne kiseline. Posle delintirovanja i ispiranja seme se prvo prosušuje, a zatim sortira obiĉnim selektorima za ţita, na kojima se menjaju samo sita. Seme se još jednom dezinfikuje ţivinim preparatima protiv gljiviĉnih bolesti, koje se prenose preko zemljišta. Klijavost semena mora da bude veća od 80 ili 85% Za pamuk je karakteristiĉno da u momentu otvaranja zrele ĉahure seme još nije potpuno zrelo i loše klija, zbog toga mora proći jedan kraći ili duţi period fiziološkog sazrevanja da bi postiglo svoju optmalnu klijavost i energiju klijavosti. Ovaj period moţe trajati od nekoliko nedelja pa ĉak 1 do 2 godine, što zavisi od vrste i sorte pamuka od uslova kako za vreme sazrevanja plodova tako i kasnije posle njegovog otvaranja i ĉuvanja do setve. Vreme setve pamuka se odreĊuje prema temperaturi i vlaţnosti zemljišta. Rano u proleće ima dovoljno vlage u zemljištu, ali temperatura je mala za isklijavanje semena. Zasejan u hladnom i vlaţnom zemljištu, seme vrlo sporo klija i period nicanja moţe se produţiti 30 do 40 dana, za koje vreme veći deo semena propadne. Kasnije u proleće, temperatura zemljišta postaje viša i pogodna za klijanje semena ali tada se smanjuje vlaţnost zemljišta, a u suvom zemljištu, isto tako, retko klija, neredovno niĉe, korenov sistem se slabije razvija, biljke formiraju mali broj ĉahura i smanjuje se prinos. Zbog toga, treba paziti da se setva pamuka izvrši u najkraćem roku, od 5- 6 dana, ĉim se zemljište na dubinu od 5 do 6 cm stalno zagreje, na temperaturi iznad 130C. Optimalnim periodom za setvu moţe se smatrati period izmeĊu 20 i 30 aprila, sa kolebanjenjem 5 dana ranije ili kasnije, prema tipu i vlaţnosti zemljišta i vremenskim uslovima godine. Najbolje je setvu vršiti u redove. Pri tome, ona moţe biti obiĉna ili punktirna. Punktirna setva moţe se izvršiti samo posebnim preciznim pneumatskim sejalicama, koje se regulišu tako što se na potrebnom rastojanju zasejavaju po jednu semenku da posle nicanja rastojanje biljaka u redovima bude oko 12 cm, pri ĉemu nije potrebno proreĊivanje.

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

232

U nedostatku preciznih sejalica, setva se moţe izvršiti obiĉnim sejalicama sa koliĉinom semena 65-70 kg/ha dok za setvu pneumatskim sejalicama ta koliĉina iznosi 23-33 kg/ha. U oba sluĉaja, meĊurednom rastojanje je 60-80 cm. Nega useva. -Osnovno je da se obezbedi blagovremeno i ujednaĉeno nicanje pamuka. Pri povoljnim uslovima, pamuk niĉe za oko 10 dana. Treba razbiti pokoricu, jer ona moţe onemogućiti nicanje i isušiti zemljište što se loše odraţava na dalji razvoj biljaka. Vaţne mere posle nicanja pamuka su: proreĊivanje, okopavanje, navodnjavanje, u posebnim sluĉajevima zalamanje biljaka i zaštita protiv bolesti i štetoĉina. ProreĊivanje ulazi u najneophodnije i neodloţne mere u gajenju pamuka koji je bio zasejan obiĉnim sejalicama. ProreĊivanje se treba izvršiti blagovremeno i što je moguće brţe, odnosno kada većina biljaka u usevu razvije prvi stalni list. Svako zakašnjenje dovodi do osetnog smanjenja prinosa. Treba ostavljati po jednu biljku u redu na rastojanju od 10 do 12 cm. Na taj naĉin, pri meĊurednom rastojanju od 60 cm dobija se gustina od 140 000 do 166 000 biljaka/ha, a pri meĊurednom rastojanju od 80 cm 104 000 do 125 000 biljaka/ha. ProreĊivanje se obiĉno vrši ruĉno. Na većim površinama moţe se prethodno izvršiti mašinsko buketiranje useva koje se vrši popreĉno na redove, a potom ruĉno razrediti biljke u buketima. Kultiviranje i okopavanje. –Pored upotrebe herbicida, uspešno uništavanje korova se vrši i kultiviranjem i okopavanjem pamuka. Ovo je naroĉito vaţno ako se ne upotrebljavaju herbicidi. U takvom sluĉaju, od neokopanog pamuka ne moţe se dobiti nikakav prinos jer ga korovi mogu potpuno ugušiti. Kultiviranje i okopavanje pamuka osim uništenja korova sluţi i za ĉuvanje zemljišne vlage. Na taj naĉin okopavanje doprinosi poboljšanju vodnog, vazdušnog, toplotnog i hranljivog reţima zemljišta za biljke pamuka. Tamo gde se ne upotrebljavaju herbicidi, pamuk se kultivira i okopava najmanje tri puta. MeĊutim, broj kultiviranja i broj okopavanja moţe biti veći MeĎuredno uništavanje korova plamenom (4 do 6), ukoliko je zakorovljenost jaĉa, zemljište zbijenije ili godina vlaţnija i hladnija. Prvo kultiviranje i okopavanje treba izvršiti odmah posle nicanja, drugo na oko 10 do 15 dana posle prvog. a sledeće prema padavinama ili pojavi korova. Pamuk se, uglavnom, okopava plitko, na 6 do 8 cm prvo, a druga ako se navodnjava. 12 do 15 cm, a ako se ne navodnjava na 8 do 10 cm.

Biljka pamuka

Pupoljak pamuka

Navodnjavanje. -Kritiĉni period za vodu kod pamuka je period cvetanja i formiranja plodova. Taj period pada u julu i avgustu. U takvim uslovima navodnjavanje je ĉinilac koji najviše povećava prinos pamuka (za 50 do 70%), a pri tome, poboljšava kvalitet vlakna povećavajući duţinu za 1 do 2 mm. MeĊutim, navodnjavanje produţava vegetaciju i odlaţe poĉetak pucanja ĉahura za 7 do 9 dana. Zbog toga, navodnjavanje treba primeniti samo ako zemljište nije dovoljno vlaţno i ako padavine u toku vegetacije nisu dovoljne da obezbede normalno plodonošenje pamuka. Navodnjavanje treba izvršiti na vreme. Ranijim navodnjavanjem, pre poĉetka butonizacije smanjuje se temperatura zemljišta i odlaţe poĉetak ove faze. Ako se navodnjava u poĉetku pucanja ĉahura, onda se usporava sazrevanje. U rejonima gde se gaji pamuk, navodnjavanje se vrši izmeĊu 10. jula i 15. avgusta, odnosno od poĉetka cvetanja pa do dve sedmice pre poĉetka pucanja ĉahura. Broj zalivanja, zalivne norme i moment zalivanja odreĊuju se prema vremenskim uslovima godine i zemljišta. Na lakim, peskovitim, vodopropusnim zemljištima i zemljištima sa dubokom podzemnom vodom, zaliva se ranije, ĉešće i manjom koliĉinom vode.

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

233

Nasuprot tome, na teţim zemljištima, manje vodopropusnim i sa visokim nivoom podzemne vode, zaliva se kasnije, reĊe i sa većom zalivnom normom. Zalivanje se moţe vršiti po brazdama ili veštaĉkom kišom. Pri zalivanju veštaĉkom. kišom pamuk ranije sazreva i troši se oko 30% manje vode u poreĊenju sa zalivanjem u brazdama. Koliĉina vode za zalivanje u brazdama iznosi oko 800 m3/ha, za zalivanje veštaĉkom kišom 500 m3/ha. Dva zalivanja ĉesto su sasvim dovoljna ako se izvrše u periodu cvetanja i formiranja plodova. Bez obzira na naĉin zalivanja, pamuk treba odmah posle zalivanja okopati ĉim se zemljište malo prosuši. Zalamanje. -Pamuk moţe rasti neprekidno, ali, u jednom odreĊenom momentu, porast glavnog stabla i pojava novih plodnih grana postaje suvišno, pošto se od ovih ne moţe dobiti vlakno. Prema tome, dalji porast i glavnog stabla i formiranje novih plodnih grana, samo pogoršavaju i ishranu biljke, što prouzrokuje opadanje plodova. Zalamanjem pamuka, odstranjuje se ova pojava. Berba. -U Makedoniji, prve ĉahure pucaju već krajem avgusta ili poĉetkom septembra. Prvo pucaju najniţe ĉahure zatim iznad njih, onako kako je išlo cvetanje po konusima. Pucanje ĉahura moţe trajati 2 do 3 meseca. Ne treba ĉekati da sve ĉahure ispucaju pa da se onda berba izvrši odjednom. Vetrovi mogu da raznesu vlakno iz otvorenih ĉahura, a pri duţem stajanju, od jesenjeg nevremena, vlakno gubi sjaj, prlja se zemljom i vrlo teško se prikuplja. Zato berbu treba vršiti nekoliko puta, a obiĉno 3-4. Prva berba se vrši kada na biljkama ima 2 do3 ispucane ĉahure.

Otvorena čahura pamuka

Prikupljanje pamuka od ispucanih ĉahura na jednoj biljci ide odozdo nagore da bi se izbeglo padanje delova listova na pamuk. Jedan beraĉ kod nas dnevno moţe nabrati oko 35 kg sirovog pamuka, a najviše 70 do 80 kg. Od ukupnih troškova u gajenju pamuka, na ruĉnu berbu otpada oko 40 do 50%. Zbog toga se mašinska berba pamuka u nekim zemljama (posebno u SAD) već masovna primenjuje, dobija se veći znaĉaj u uštedi radne snage i pojeftinjenje proizvodnje pamuka.

Polje zrelog pamuka

Ručna berba pamuka

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

234

Postoje dva tipa mašina za berbu pamuka: 1) tip mašina (striperi) sa kojima se odjednom beru ĉahure, a zatim se vlakno vadi drugom mašinom i 2) tip mašina sa vertikalnim vretenima (špindeli) sa kojima se bere vlakno više puta kao i kod ruĉne berbe. Ova mašina je najrasprostranjenija i sa njime se moţe zameniti 38 do 50 beraĉa. Prva berba vrši se kada je 60 do 70% ĉahura pamuka otvoreno. Da bi se smanjila neĉistoća i povećala efikasnost mašinske berbe, prethodno se vrši defolijacija sa raznim hemijskim sredstvima (defolijantima) koji suše listove i oni opadaju. Najviše se koriste: kalcijum cijanamid, natrijum hlorat, endotal i magnezijum hlorat, a u poslednje vreme koriste se sledeći defolijanti: foleks, parakvat, heksafloraceton, trihidrat i drugi totalni herbicidi.

Ţetva /berba pamuka kombajnom

Ţetva/berba pamuka striperom

Moment tretiranja mora se utvrditi na mestu, vodeći raĉuna o stanju useva, o osobenosti defolijanta i o mogućim vremenskim uslovima u sezoni. Glavni i odluĉujući ĉinilac je biološko stanje biljaka u momentu tretiranja. Biljke ne treba više da budu fiziološki aktivne, odnosno treba da su u fazi poĉetka otvaranja ĉahura kada poĉinje i prirodno opadanje listova. Ove koliĉine rastvaraju se u najmanje 600 l vode i biljke prskaju. Tretiranje useva defolijantima vrši se kada su na biljkama ispucane 1 do 2 ĉahure. To se izvodi izjutra, do 8 - 9 ĉasova i naveĉe, posle zalaska sunca. Pri povoljnim uslovima, za 10 do 15 dana posle tretiranja, treba da opadne više od 80% listova. Ukoliko se ovaj procenat ne postigne, vrši se ponovna defolijacija istim defolijantom i istim koliĉinama. Najboljim kvalitetom odlikuje se pamuk prikupljen pre mrazeva. On se odlikuje ţivom, sjajnom, belom bojom i potrebnom jaĉinom.

Striper za berbu pamuka

Pokretna presa za ubrani pamuka

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

235

Presovani pamuk u polju

Utovar presovanog pamuka spremnog za transport

Odvajanje vlakna. -Vrši se posebnim mašinama, maganima (dţin--mašinama, egrenir-mašinama. Ukoliko pamuk sadrţi više od 10% vlage, ako je neĉist, onda se prvo prosuši i ĉisti od stranih primesa, a zatim propušta kroz mašine za egreniranje (odvajanje vlakna). Posle odvajanja dugaĉkog vlakna, seme se propušta preko linter mašina da bi se odvojilo i kratko vlakno -linter. Radi lakšeg prevoza, i vlakno i linter se presuju u bale.

Industrijsko postrojenje za odvajanja vlakna od semena pamuka (gin-mašina)

Shema dorade vlakna pamuka

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

236

Seme s vlaknom

Prazna čahura posle odvajanja vlakna

Berba pamuka nekad (Harper’s News, 1854)

Muzejski eksponat gin- mašine (presa u pozadini)

Najvaţnije bolesti pamuka Ascochyta gossypii

Puccinia cacabata

Alernaria macrospora

Verticillium dahlie

Najvaţniji štetnici pamuka Ligus lineorus

Pipe

Trips sp

Zabrus sp.

Aphidae sp.

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

237

Konoplja Cannabis sativa L. Sinonimi: konop, kudelja, poskom, pitome konoplje; Engleski: hemp; Francuski: chanvre; Nemaĉki: Hanf; Ruski: конопля. Konoplja se prvenstveno gaji za proizvodnju vlakna i u manjem oimu za proizvodnju semena iz koje se dobije biljno ulje i uljane pogaĉe kao i lekovita sredstva. Njezino vlakno spada u kategoriju srednjogrubih vlakana, ali ima niz osobina po kojima je i danas u mnogim oblastima nezamenljivo.

Cannabis sativa L. (naslikao W. Thomé)

Odlikuje se velikom nosivosti (jaĉinom), dovoljnom elastiĉnošću i visokom rezistentnošću prema nekim spoljnim agensima. Usled toga je neobiĉno cenjena sirovina za izradu uţarije najrazliĉitije primene te za izradu grubih, jakih i ĉvrstih tkanina. Kanapi od konopljinog vlakna još uvek su ozbiljan konkurent sintetiĉkim vezivima. U savremenoj tehnologiji konopljinog vlakna razraĊeni su razni procesi oplemenjivanja (linizacija, kotonizacija). Oplemenjeno vlakno se upotrebljava za izradu finijeg prediva i tkanina, samo ili kao dodatak vlaknima drugog porekla. Ono je izvanredna sirovina za proizvodnju specijalnih kategorija finog papira. Sporedni proizvodi koji se dobivaju pri odvajanju vlakna takoĊe imaju privredni znaĉaj. Pozder (drvenasti deo stabla) je visokokalorijski ogrevni materijal (toplota sagorevanja 3911 kcal), kao i kvalitetna sirovina za proizvodnju papira, nitroceluloze, celuloida, benzola, raznih eteriĉnih derivata te pozder ploĉa koje sluţe u graĊevinarstvu za akustiĉku i termiĉku izolaciju. Otpadna voda posle moĉenja, uz prethodnu neutralizaciju kreĉom (CaO), dobro je Ċubrivo. Konopljino seme (sadrţi 30-33% ulja) je znaĉajna sirovina za proizvodnju ulja. Ono se ubraja u grupu sušivih ulja. Jodni broj je 140-165. U ĉvrsto stanje prelazi na -270C, specifiĉna masa je (na 150C) 0,925 -0,931. Upotrebljava se za proizvodnju firnajza, uljanih boja, lakova, sapuna i dr. Rafinirano ulje se upotrebljava za jelo. Iz 100 kg semena dobiva se ceĊenjem 23-28%, a ekstrakcijom 30-32% ulja. Uljane pogaĉe, odnosno uljana saĉma, je kvalitetna koncentrovana stoĉna hrana za sve kategorije domaćih ţivotinja. U suvoj materiji vegetativnih delova biljke najviše su zastupljene bezazotne ekstraktivne materije i celuloza.

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

238

Hemijski sastav delova stabla konoplje (u%) Koren Hemijske materija Vlakna 2.04 0.73 49.97

Sirove belanĉevine Masti BEM

Semena 2.13 0.60 48.97

Stablo U usevu za proizvodnju: Vlakna Semena 1.57 1.72 0.82 0.79 49.79 49.64

List Vlakna 12.48 8.30 41.08

Semena 13.12 9.96 43.28

List se po hemijskom sastavu jako razlikuje od stabla i korena. U listu se nalazi znatno manje celuloze, a više mineralnih materija i masti. Pored toga, postoje izvesne razlike u hemijskom sastavu pojedinih organa kod biljaka u usevu za proizvodnju vlakna i kod biljaka u usevu za proizvodnju semena. Hemijski sastav (u %) proizvoda od konoplje Plod Uljana pogaĉa Pozder

Voda 8,92 8,9

Belanĉevine 18,23 30,59 -

Ulje 32,58 9,79 -

BEM 21,06 19,9 42,1

Celuloza 14,97 20,52 -

Pepeo 4,24 7,97 8,4%

Suve materija 88,06 -

Poreklo konoplje Konoplja je poreklom iz Azije. Za uţu domovinu smatraju se doline Altajskih planina i Tien-Shana, gornji tok reke Irtysha, Barabinska i Ku1undinska stepa, priobalski pojas Bajkala i severozapadne oblasti Kine. Iz tih krajeva konoplja se širila u raznim pravcima. Smatra se da su postojali severni i juţni put kojima je prodrla u Evropu. Severni put je vodio preko stepa centralne Azije i severnih obala Kaspijskog jezera do Dunava i uz njega dalje na zapad te uz Volgu i Dnjepar prema severu. Tim putem konoplju su preneli Skiti, a veoma brzo prihvatili su je Sloveni i Germani. Smatra se da je intenzivnije prodiranje severnim putem poĉelo oko 15 veka. Juţni put kojim je konoplja prodrla znatno kasnije, vodio je preko stepa centralne Azije prema jugozapadu, a zatim preko Male Azije i Sicilije do Apeninskog poluostrva i prema severu do Galije. Konoplja je veoma stara gajena biljna vrsta. U Kini je gajena već 2500 god pre nove ere i nazivana je ma (ovaj naziv se docnije proširio na sve predive biljke), a u Indiji u 9 veku. MeĊutim, konoplju nisu poznavali mnogi stari Egipćani, Jevreji i Feniĉani. Grci i Rimljani nisu je gajili, ali im je bila poznata pre poĉetka nove ere. Grci su njeno vlakno donosili iz Galije i upotrebljavali ga za izradu brodske uţadi. U Afriku je u srednjem veku doneta indijska konoplja (za proizvodnju hašiša). Konoplja za vlakno doneta je iz Evrope i gajena je samo u Maroku. U Americi je najpre uneta u Ĉile 1545. godine, a zatim u Severnu Ameriku 1632. godine. Konoplja ima veoma širok areal rasprostranjenosti. Na sever dopire do 670, a na jug do ekvatorijalnih oblasti, što se objašnjava njenom plastiĉnošću i polimorfnošću. No ona je uglavnom biljka Evrope i Azije. U ostalim delovima sveta ima je veoma malo. Proizvodnja konopljinog vlakna u svetu pala je sa 300 000 t u 1960. godini na 66 500 t u 1998. godini. Konoplja Kina proizovodi oko 38% od ukupne svetske proizovodnje vlakna od konoplje. Pored Kine,znaĉajni proizvoĊaĉi su Rusija, Indija, Juţna Koreja, Ukrajina i Rumunija. Proizvodnja konopljnog semena stabilizovano je na 34 000 t godišnje. Kao i kod proizvodnje vlakna, Kina je i najveći svetski proizvoĊaĉ semena sa 80% od ukupne svetske proizvodnje, (Vantreese, 1998). Prinosi konopljinog vlakna su u Australiji i Ukrajini od 8 do 10 t/ha, Nemaĉkoj od 10 do 14 t/ha dok je u Velikoj Britaniji od 5 do 7 t/ha .

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

239

Centar porekla i rasprostranjenost konoplje

Botaniĉka klasifikacija Konoplja je jednogodišnja biljka za vlakno, spada u rod Cannabis L., porodica Cannabaceae -konoplje. Gajene forme postale su domestifikacijom divlje forme (Cannabis sativa spp. spontanea). Smatra se da je ĉovek najpre poĉeo da koristi divlju konoplju (prvo seme, a kasnije i vlakno), a zatim je postepeno poĉeo oplemenjivati odabirom jedinki koje su bile najpodesnije za iskorišćavanje. Nauĉnici su neusaglašeni u pogledu broja vrsta konoplje. Mnogi smatraju da rod konoplja sadrţi tri vrste, no ispravnije je gledište da je rod monotipan, tj. sastoji se iz jedne polimorfne vrste - Cannabis sativa – gajene konoplje. Sve sorte konoplje objedinjene su u dve ekološke grupe, koje se odlikuju nizom bioloških i ekonomskih osobenosti.

Opšti izgled konoplje

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

240

Botanička klasifikacija konoplje Ekološke grupe

Geografski tipovi Severnoruski

Evropska

Srednjeruski Juţni

Istoĉnoazijska

Primorski Kineski Japanski

Odlike Rane su sorte, stablo nisko (50 do 60 cm), seme sitno (apsolutna masa od 12 do 15 g, slabi se granaju , vegetacioni period miški od 30 do 25 dana, ţenskih od 60 do 80 dana (raste na severu Rusije). Ssrednje rane sorte (vegetacioni period od 110 do 115 dana), stablo visine 130 do 200 cm, tanka i grana se, listovi krupni, apsoluta masa zrna 15 do 20 gVisina stabla 250 do 450 cm, s velikim brojem listova, masa 1000 zrna iznosi 18 do 26 g, vegetacioni period 125 do 140 dana. Najprinosniji je tip za vlakno. Kasna konoplja, vegetacioni period više od 145 dana, stablo visoko od 400 do 600 cm. Kod nas se zvoe talijanski tip. Gaji se kod nas, na jugu Rusije, Ukrajine, severni Kavkaz, Rumunija, MaĊarska Bugarska.

Morfološke osobine Koren konoplje je vretenast, slabo razvijen i razgranat, slabe usisne moći i plitak. Glavna masa korena razvija se u površinskim slojevima zemljišta (do 25 cm). Ipak stepen razvijenosti korenovog sistema u velikoj meri zavisi od fiziĉkih osobina zemljišta. Na teškim, zbijenim i slabo obraĊenim zemljištima on ostaje plitak i slabije razvijen. Koren sporo raste. IzmeĊu razvijenosti korena i nadzemne vegetativne mase postoji veliki nesklad (od ukupne suve mase biljke na koren otpada 8-10%). Pošto je koren slabo razvijen i slabe usisne moći, biljka se moţe normalno razviti samo ako je zemljište osobito plodno. Podnosi veoma visoku koncentraciju zemljišnog rastvora, odnosno, velike koliĉine Ċubriva u zemljištu. Prema nekim autorima, konoplja izdrţi bez ikakve štete skoro 12 puta veću koncentraciju soli od korena drugih njivskih biljaka. Zahvaljujući osobinama korena, ona neobiĉno jako reagira na fiziĉke osobine zemljišta i njegovu plodnost. Stablo je uspravno, ĉlankovito u poĉetku neţno i zeljasto, kasnije odrveni. Maljavo je u manjem ili većem stepenu. Na stablo otpada 60-65% od ukupne vazdušno suve mase biljke. Visina stabla varira u dosta širokim granicama i zavisi od tipa konoplje ( do 200 do 500 cm) kao i od uslova uspevanja, primenjene agrotehnike, Koren konoplje a naroĉito od naĉina gajenja, odnosno gustine setve. Gusto posejana konoplja za proizvodnju vlakna, ima uvek niţe stablo od one koja je sejana u kućice ili širokoredo (za proizvodnju semena). Kod konoplje juţnog tipa, gajene za vlakno broj ĉlanaka na stabljici varira od 7 do 15, a kod konoplje za seme moţe biti i do 40. Duţina pojedinih internodija varira od 5 do 40 cm. Od osnove stabla prema vrhu, duţina internodija raste do treće ili ĉetvrte, a zatim se ponovo smanjuje. Debljina stabla varira od 2 do 40 mm, a zavisi od tipa konoplje, uslova uspevanja i naĉina gajenja. Pri uskoredoj setvi, stablo je uvek tanje nego pri setvi u kućice ili širokoredoj. Debljina pojedinih internodija takode je razliĉita. Od osnove stabla do kraja njegove donje trećine ili ĉetvrtine raste, a prema vrhu postepeno opada. Prema tome, najniţe internodije nisu i najdeblje. Proseĉna debljina stabla konoplje je aritmetiĉka sredina debljine svih internodija. Proseĉna debljina stabla jednaka je debljini srednje internodije, a po drugim, ona je ravna debljini one internodije u kojoj se nalazi teţište horizontalno poloţenog stabla. Sklono je grananju u razliĉitom stepenu, što na prvom mestu zavisi od tipa. Ova sklonost je najjaĉe izraţena kod juţnog tipa, znatno slabije kod srednjeg, a minimalno kod severnog tipa. Stepen grananja zavisi i od naĉina gajenja, odnosno od gustine setve. Uskoredo posejana konoplja se ne grana uopšte, dok se stablo širokoredo posejano jako razgranjava. Vlakno koje se nalazi u boĉnim granama nema nikakve praktiĉne vrednosti.

Vlakno (liko) konoplje

Poprečni presek stabla konoplje (uvećano 150x)

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

241

Popreĉni presek stabla je razliĉit u raznim njegovim delovima. U donjem delu je okrugao, u drugoj trećini uglat (šestougao), a prema vrhu zaobljen. MeĊutim, internodije u gornjem delu stabla su po duţini rebrasto izbrazdane, tako da je stablo na popreĉnom preseku skoro zvezdastog oblika. Centralni deo stabla ispunjava srţ. U doba sazrevanja, usled sušenja, srţ u srednjim internodijama poĉinje pucati i postepeno se to prenosi prema vrhu i osnovi stabla. Šupljina stabla koja se tako formira suţena je na mestu gde se nalaze kolenca. Na popreĉnom preseku, neposredno iznad srţi, nalazi se sloj drveta koji, u procesu izdvajanja vlakna, daje pozder. Iznad drvenastog dela, odvojena kambijalnim prstenom, nalazi se kora prekrivena epidermisom. U kori su smešteni elementi like, odnosno ćelije like, koje obrazuju vlakna skupljena u snopiće. Pored normalnih, tzv. primarnih vlakana, u kori se nalaze i sekundarna vlakna koja se formiraju kasnije u toku vegetacije kao proizvod aktivnosti kambijuma. Sa gledišta proizvodnje, ova vlakna nemaju posebnog znaĉaja, jer daju sasvim kratku kuĉinu. Ćelije like u tim vlaknima nisu duţe od 4 mm. Najviše sekundarnih vlakana ima u bazalnom delu stabla. Prema vrhu njihova koliĉina se smanjuje, a na samom vrhu stabla uopšte ih nema. Likine ćelije su elementarna vlakna (za razliku od tehniĉkog), duga 5 do 55 mm, pa i 100 mm (obiĉno 25 do 40 mm), a debela od 16 do 30 μ. Najdeblja su u donjem delu stabla, a po debljini su neujednaĉena, dok su u gornjem delu najtanja i manje-više ujednaĉena. Vlakna u donjim delovima stabla su najkraća, a ka vrhu njihova duţina raste. Elementarna vlakna imaju jako zadebljale membrane, tako da od njihovog popreĉnog preseka (površine) na lumen otpada od 4 do 6%. Broj elementarnih vlakana je najveći u srednjem delu stabla, a prema osnovi i vrhu postepeno opada. Muška biljka konoplje

Najveća apsolutna koliĉina vlakna nalazi se u donjem delu stabla, a najveća relativna koliĉina (randman) u gornjem i srednjem delu. Duţina tehniĉkog vlakna zavisi od visine stabla i varira od 20 do 400 cm. Jaĉina vlakna (reduktivno na popreĉni presek od 1 mm2) iznosi proseĉno 45 kg, maksimalna higroskopnost mu je 30%, kondiciona vlaţnost 12%, koeficijent istezanja (elastiĉnost) proseĉno 2%. Prekidna duţina vlakna, prema raznim autorima, iznosi 20 do 72 km. Boja tehniĉkog vlakna zavisi od vremena ţetve i postupka pri moĉenju te moţe biti prljavoţuta, sivoţuta, metalnosiva, zelenkastosiva i skoro bela. Randman tehniĉkog vlakna u konoplje iznosi 1423%, proseĉno 18,5%. Koliĉina vlakna i njegov kvalitet zavise od osobina stabla. Višlje stablo daje duţe tehniĉko vlakno. Pri istoj debljini, duţa stabla daju više vlakna, randman je veći, a vlakno je boljeg kvaliteta. Deblje stablo daju veću apsolutnu koliĉinu vlakna, medutim, randman vlakna je manji, a samo vlakno grublje. Pošto randman vlakna zavisi od duţine i debljine stabla, definisan je i poseban pokazatelj, tzv. koeficijent stabla, koji predstavlja rezultantu odnosa duţine i debljine stabla. Izraĉunava se deljenjem proseĉne duţine sa debljinom. Ukoliko koeficijent stabla ima veću vrednost, randman vlakna je veći i obratno. U pojedinaĉnih stabaljika ĉesta su odstupanja, medutim kada, je reĉ o proseĉnim vrednostima, odstupanja su retka. Grananje stabla utiĉe nepovoljno na randman i kvalitet vlakna. Kvalitet i randman dugog vlakna zavise od broja i duţine ĉlanaka. Stabla duţih ĉlanaka daju kvalitetnije vlakno i veći randman dugog vlakna. List. - Listovi su postavljeni naspramno, a u gornjoj trećini stabla naizmeniĉno, ali su po parovima zbliţeni. List konoplje je prstasto sloţen, sem prvog para pravih listova koji su prosti. Broj liski u sloţenim listovima konoplje je uvek neparan i varira od 3 do 13. Najveći broj liski imaju listovi u srednjem delu stabla, a njihov broj zavisi od geografske grupe i tipa konoplje. U listu je najveća srednja liska, dok su periferne najmanje. Liske su lancetaste (kopljaste), po obodu testerasto nazubljene. Lisna drška je srednje duga. Cvet. - Konoplja je dvodoma biljka. Ţenski cvetovi su skupljeni u klasolike cvasti koje izbijaju u pazuhu listova u gornjem delu stabla (i eventualno boĉnih grana). Inaĉe, deo stabla ţenskih biljaka, od mesta gde izbija prva klasolika cvast u pazuhu lista pa do vrha, tretira se kao cvast u širem smislu reĉi. List konoplje

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

242

Ţenski cvetovi su po graĊi veoma jednostavni. Sastoje se od jednog listića koji gradi cvetni omotaĉ perigonalni listić) i tuĉka sa dvodelnim ţigom. Muška cvast je metlica. Ona izbija na vrhu stabla i boĉnih grana, a njena glavna osa je produţenje poslednje internodije stabla. Iz glavne ose izbijaju boĉne grane prvoga reda. Izbijanje boĉnih grana daljih redova je razliĉito kod raznih tipova konoplje. Konoplja juţnog tipa imaju jako razvijenu i razgranatu metlicu, dok je ona kod severnog tipa slabo razvijena i praktiĉno skoro nerazgranata. Stepen razvijenosti i grananja metlice zavisi od gustine setve (uskoredo posejana konoplja uvek ima slabije razvijenu metlicu). Muški cvetovi se sastoje od petolisnog zelenkastoţutog perigona i 5 prašnika. Prašne kesice su jako razvijene a polenova zrnca su loptasta.

Muška cvast (metlica) i cvet konoplje

Polenovo zrnce

Ţenski cvet i plod konoplje

Plod je okrugli ili širokojajasti orašac, sa bokova blago spljošten. Boja mu je srebrnastosiva, tamnosiva, sivomrka ili mrka. Nervatura moţe biti nešto tamnija ili svetlija. Na plodovima nekih sorti nalaze se mozaiĉne šare. U doba sazrevanja veza nastala srastanjem sektorijalnog omotaĉa ploda sa perigonalnim listićem puca i od ostatka toga tkiva postaju mozaiĉne šare. Duţina ploda je od 2,5 do 4,5 mm, širina od 1,4 do 3,5 mm.

Plod (orašac) konoplje

Zeleni plod konoplje

Plod konoplje na biljci

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

243

Seme u potpunosti sipunava sadrţaj ploda. Hektolitarska teţina semena u proseku iznosi 46 kg, a masa 1 m3 zrna iznosi oko 460 kg.

Seme konoplje

Brojni odnos i karakteristike polova. Brojni odnos polova u usevu konoplje uvek je u manjem ili većem stepenu pomeren u korist ţenskih biljaka (na 100 muških biljaka dolazi od 115 do 117 ţenskih biljaka). Muške i ţenske biljke se razlikuju ne samo po graĊi cvasti i cvetova nego i po nizu drugih obeleţja. Muške biljke imaju slabije razvijen korenov sistem koji je i slabije usisne moći. Stablo im je tanje i u gusto sejanom usevu (za vlakno) veće od ţenskih dok je u usevu za proizvodnju semena najĉešće odnos obrnut. Stablo ţenskih biljaka je izgraĊeno od većeg broja kraćih ĉlanaka. Od poĉetka diferenciranja, cvasti muške i ţenske biljke se sve jaĉe razlikuju po boji. Muške biljke postaju sve svetlije, ţute sa slabom zelenkastom nijansom, usled ĉega su u narodu dobile naziv belojke, za razliku od ţenskih koje se nazivaju crnojke. Ţenske biljke su u većoj meri obrasle listovima, koji su krupniji i sastavljeni od većeg broja liski. One su robusnije i imaju veću fiziološku aktivnost. U pogledu randmana i kvaliteta vlakna, muške biljke su znatno ispred ţenskih i pored toga što ove daju veći apsolutni prinos vlakna. Randman muških biljaka je 26%, a ţenskih do 16%. Zbog brojnije zastupljenosti, veće teţine stabla i većeg apsolutnog sadrţaja vlakna, ţenske biljke neuporedivo više uĉestvuju u formiranju prinosa. Od ukupnog prinosa moĉenog stabla, na ţenske biljke otpada oko 79%, a na muške 21 %. Od ukupnog prinosa vlakna, na ţenske biljke otpada oko 69%, a na muške oko 31 %. Pošto muške biljke imaju vlakno boljeg kvaliteta, njihov je uticaj na formiranje kvaliteta vlakna veoma znaĉajan.

Biološke osobine Optimalna temperatura za prolaţenje kroz toplotni stadijum iznosi kod konoplje 10do 20C. Duţina tog stadijuma je od 5 do 18 dana. Svetlosni stadijum traje od 15 do 40 dana. Kod sorti sa kratkim svetlosnim stadijumom, on traje 15 do 20 dana, sa srednje dugim 20 do 30 dana i sa dugim 30 do 40 dana. Ulaţenje u svetlosni stadijum kod raznih tipova konoplje poĉinje u razliĉito vreme. Konoplje sevevernog tipa ulaze u svetlosni stadijum za 6 do 10 dana, srednjeg tipa za 12 do 15 dana i juţnog za 20 do 25 dana od nicanja. Vegetacioni ciklus konoplje se moţe podeliti na sledeće faze: 1. Klijanje konoplje traje pod optimalnim uslovima 2-3 dana, na temperaturi od 8 do 100C. 2. Nicanje traje 4-5 dana na istoj temperatuiri kao i klijanje. Konoplja ponikne za 11 dana kada iznosi kotiledone. 3. Faza usporenog porasta poĉinje formiranjem prvog para pravih listova i traje do formiranja petog para listova. Karakteriše se jako usporenim porastom nadzemne vegetativne mase. U toku ove faze, koren intenzivno raste i razgranava se. 4. Faza intenzivnog porasta poĉinje od formiranja petog para pravih listova. U toj fazi stabla raste izrazito brzo. Dnevni porast iznosi tada od 1,0 do 4,5% od ukupne visine stabla. Najveći je kod severnog, a najmanji kod juţnog tipa. Pod povoljnim uslovima kod juţne konoplje za proizvodnju semena dnevni porast stabla iznosi 2 do 3 cm, a pod izrazito povoljnim uslovima i do 10 cm. Konoplja dostiţe tada 80 do 90% od ukupne visine stabla. Sa poĉetkom formiranja cvasti završava se faza intenzivnog porasta 5. U fazi formiranja cvasti stablo raste, samo je taj rast poluaktivan. Biljka tada ostvaruje oko od 10 do 15% od ukupne visine stabla. 6. Cvetanje konoplje traje 10 do 35 dana, već prema tipu. Juţna konoplja cveta od 25 do 40 dana. Period cvetanja muških biljaka je nešto kraći nego ţenskih. Muške cvasti cvetaju od osnove prema vrhu. U horizontalnom pravcu cvetanje se od glavne osi prenosi ka vrhu boĉnih grana. Sliĉan tok ima i cvetanje ţenskih biljaka. Ono poĉinje obiĉno ranije nego cvetanje muških, kod konoplje juţnog tipa za 10 do15 dana, a kod srednjeg tipa za 3 do 5 dana. Ţenski cvetovi su sposobni za oplodnju 30 do 35 dana, ali najveći broj cvetova tu sposobnost zadrţava 20 dana. Polen konoplje gubi k1ijavost za 3-4 dana (treći dan klijavost iznosi 8,4-14,2 Ofo). U prostoru zasićenom vlagom polen moţe da saĉuva klijavost 8 do 9 dana. MeĊutim, po nekim podacima, pojedina zrnca ostaju vitalna i

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

244

posle 14 dana. OploĊavanje cvetova je anemofilno. Formiranje reproduktivnih organa traje 8 do 20 dana (kod severnog tipa 8 do 10, a kod juţnog 15 do 20 dana). Smatra se da se polen prenosi vetrom 5 do 6 km daleko.

Ţenski cvt konoplje pred cvetanja

Muški cvet konoplje pred cvetanje

7. Formiranje i sazrevanje plodova traje 30-40 dana. Proces teĉe sukcesivno kao i cvetanje, od osnove prema vrhu cvasti.

Uslovi uspevanja Odnos prema toploti. - Potrebe konoplje u toploti variraju u dosta širokim granicama, što je posledica polimorfizma i velike plastiĉnosti. Na ovo ukazuje variranje vrednosti toplotnih suma. Toplotna suma za konoplju severnog tipa iznosi 800-9000C, a juţnog tipa od 3500 do 40000C. Toplotna suma konoplje naših rejona kreće se u proizvodnji vlakna od 16000 do 20000 C, a u proizvodnji semena od 20000 do 28000C. Optimalna temperatura za razviće i porast konoplje iznosi od 20 do 220C. Srednje dnevne temperature iznad optima1nih veoma dobro podnosi, ukoliko je obezbeĊena dovoljnim koliĉinama vode. U toku razvića biljke srednje dnevne temperature ne bi smele da budu niţe od 150C. Minimalna temperatura za klijanje semena konoplje iznosi 1-20C, optimalna od 250 do 320C, a maksimalna 450C. MeĊutim, smatra se da je praktiĉki minimum od 7 do 90C. Tek nikle biljke konoplje u fazi kotiledona i u fazi prvog i drugog para listova mogu da izdrţe pozne prolećne mrazeve do -2 i -30C. U fazi trećeg para pravih listova otpornost prema mrazevima se pojaĉava, tako da biljke mogu bez štete da izdrţe mrazeve do -5 i -60C. Visoka otpornost biljaka traje do poĉetka intenzivnog porasta u stablo, posle ĉega se gubi. Odnos prema vodi. - Potrebe u vlazi su priliĉno velike, na što ukazuje i vrednost transpiracionog koeficijenta koji se kreće od 300 do 1200. Konoplja juţnog tipa ima transpiracioni koeficijent od 500 do 700. On je manji za muške biljke (450-550), a veći za ţenske (600-750). Za konoplju srednjeg tipa transpiracioni koeficijent iznosi od 700 do 900, a za konoplju severnog od 900 do 1200. Konoplja se normalno razvija pri vlaţnosti zemljišta od 40 do 90% od maksimalnog vodnog kapaciteta, medutim optimalna vlaţnost je 70-80%. Koliĉina padavina u toku vegetacionog perioda za sorte juţnog tipa konoplje za vlakno ne bi smela da budu manja od 250 mm, a u godinama kada su jeseni i zime suve donja granica je 280 mm. Kod konoplje gajene za seme koliĉina taloga u toku vegetacije ne bi trebalo da bude manja od 280 do 300 mm. Potrošnja vode u raznim fazama razvića konoplje je razliĉita. Od nicanja do formiranja cvasti konoplja troši 15-25 % a od formiranja cvasti do završetka cvetanja 50-55%, u periodu formiranja i na1ivanja zrna 20-30% od ukupne koliĉine vlage potrebne u toku vegetacije. Kritiĉan period za vlagu konoplje za vlakno je u fazi intenzivnog porasta stabla. Ukoliko u tom periodu nastupi suša, stabla ostaju niska, što se negativno odraţava na prinos stabala i prinos i kvalitet vlakna. Konoplja se najbolje razvija pri relativnoj vlaţnosti od 70 do 80%. Odnos prema svetloti.- Konoplja ima velike zahteve u svetlosti. Zasenjivanje ne podnosi. Povećani broj oblaĉnih dana u toku vegetacije utiĉe nepovoljno. U pogledu fotoperiodske reakcije, ona je biljka kratkog dana. Sa skraćivanjem dana, skraćuje se i duţina vegetacije. MeĊutim, razliĉiti tipovi razliĉito reaguju na skraćeni dan.

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

245

Konoplja severnog tipa skraćuje vegetaciju za 10 do 30%, srednjeg tipa za 20 do 40%, a juţnog tipa za 50 do 60%. Skraćeni dan utiĉe na smanjenje duţine stabla. Odnos prema zemljištu. - Konoplja je u punom smislu reĉi biljka izrazito plodnih zemljišta. Dobre rezultate daje samo na dubokim i plodnim zemljištima, bogatim humusom, veoma dobrih fiziĉkih osobina i neutralne reakcije. Na teškim i zbijenim zemljištima njen koren ostaje plitak i nedovoljno razvijen, pa ne moţe da obezbedi biljku potrebnim asimilativima. No isto tako joj ne odgovaraju ni suviše rastresita i peskovita zemljišta, kao ni zemljišta sa visokim nivoom podzemne vode.

Agrotehnika za konoplju Plodored. - I pored toga što konoplja dosta dobro podnosi monoprodukciju, prinos opada iz godine u godinu. Uspešna proizvodnja konoplje u monoprodukciji moţe se organizovati samo uz izuzetno jako Ċubrenje stajskim Ċubrivom. Ukoliko je proizvodnja konoplje normalna i intenzivna, a posebno ako se konoplja gaji za industrijsko vlakno, proizvodnju treba obavezno organizovati u plodoredu. U pogledu preduseva, konoplja nije naroĉiti probiraĉ. Ipak bolje rezultate daje posle onih useva iza kojih zemljište ostaje plodno i u dobrom fiziĉkom stanju. To je posledica osobina njenog korena. Najbolji predusevi za konoplju su višegodišnje mahunarke (lucerka i crvena detelina), ĉiste ili u smeši sa klasastim travama. Inaĉe, u specijalizovanim plodoredima konoplja se uvek stavlja u plodored posle višegodišnjih trava. Veoma dobri predusevi za konoplju su okopavine, Ċubrene stajskim Ċubrivom (krompir, šećerna i stoĉna repa), zatim jednogodišnje zrnene mahunarke.. Kao najslabiji predusevi smatraju se strnine. Medutim, ako se osnovnoj obradi i Ċubrenju obrati odgovarajuća paţnja, proizvodnja konoplje se moţe sa punim uspehom organizovati i posle strnina. Obrada zemljišta. - Zbog prirode korena treba obradi zemljišta pokloniti punu paţnju. Za uspešnu proizvodnju u našim rejonima nuţno je takoĊe da se u zemljištu akumuliraju što veće koliĉine vlage. Osnovnu obradu zemljišta za konoplju treba obaviti što pre u jesen. Rana obrada pozitivno utiĉe na prinos stabala te na randman i prinos vlakna.

Polje konoplje

Osnovnoj obradi zemljišta treba pristupiti odmah posle ţetve preduseva ili uporedo s njom, ako predusevi stasavaju krajem leta i poĉetkom jeseni. Posle strnina ili drugih gusto sejanih useva osnovna obrada poĉinje zaoravanjem (tanjiranjem) strništa. Posle višegodišnjih trava, posao treba takoĊe poĉeti zaoravanjem organskih ostataka. Konoplja izvanredno pozitivno reaguje na dubinu osnovne obrade. Samo pri dubokoj obradi moţe se raĉunati sa visokom proizvodnjom. Prema iskustvima u našoj zemlji, kod nas dubina obrade ne bi smela da bude manja od 40 cm. Osnovna obrada zemljišta izvodi se po pravilu dvofazno. Najbolje je da se najpre ore na punu

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

246

dubinu, a posle 10 do 15 dana da se ore plitko na 15 do 20 cm, pošto je Ċubrivo prethodno rastureno. Postupak moţe biti i obrnut, meĊutim prvi je bolji. Predsetvena obrada je obavezna. Ona zapoĉinje drljanjem da bi se zatvorile brazde, zatim se do setve vrši dopunska obrada tanjiranjem, drljanjem ili setvospremaĉem na dubinu od 12 do 15 cm, a na teţim zemljištima sa dva ili više prohoda. . Ako zemljište izaĊe iz zime jako zbijeno, neophodno je da se u proleće preore. Đubrenje.- Konoplja iznosi iz zemljišta velike koliĉine hranljivih materija te se stoga mora obilato Ċubriti. Konoplje raznih tipova iznose iz zemljišta razliĉite koliĉine hran1jivih materija. Juţna konoplja je veći potrošaĉ hran1jivih materija od srednje, a naroĉito uzima više fosfora i kalijuma. Ţenske biljke takoĊe iznose veće koliĉine hran1jivih materija, jer im je i prinos veći, a sadrţe i veću koliĉinu mineralnih materija. Azot u ishrani konoplje igra veoma znaĉajnu ulogu i moţe se smatrati nosiocem prinosa. To je naroĉito izraţeno u proizvodnji vlakna, mada i prinos semena pokazuje direktnu zavisnost od ishrane azotom. Azot u ishrani konoplje moţe da ispolji svoje pozitivno dejstvo samo u kombinaciji sa ostalim hranljivim materijama, a jednostrana ishrana azotom negativno utiĉe na prinos, randman i kvalitet vlakna. Ka1ijum ne ispoljava naroĉito veliki uticaj na prinos stabala, ali pozitivno utiĉe na randman i prinos vlakna i, što je posebno j znaĉajno, na kvalitet vlakna. Pri pravilnoj ishrani ka1ijumom, vlakno je ĉvrsto i elastiĉno. Jednostrana ishrana kalijumom ima kao posledicu da prinos stabjike opada. Pored toga izaziva odrvenjavanje vlakna, koje postaje grubo i manje elastiĉno. Pravilna ishrana kalijumom pozitivno utiĉe na prinos semena i sadrţaj ulja u njemu. Sliĉno dejstvo pokazuje i fosfor. Pri razmatranju problema Ċubrenja mora se imati na umu da je korenov sistem ove biljke slabe usisne moći i da normalno snabdeva biljku hranljivim materijama samo kada mu ove stoje na raspolaganju u velikim koliĉinama i u lako pristupaĉnom obliku. Konoplja podnosi veoma dobro visoku koncentraciju hranljivih materija u zemljištu, te se za nju mogu upotrebiti velike koliĉine Ċubriva. Najveću koliĉinu hranivih materija usvaja u prvom delu vegetacije, odnosno u fazi intenzivnog porasta stabla i to oko 75% N, 80% K2O i 70% P2O5 od ukupne potrebne koliĉine u toku ĉitave vegetacije. Dosta slabo iskorištava hran1jive materije iz Ċubriva, 55 do 58% N , od 10 do 16% P2O5 a 33 do 47%. K2O. Pri Ċubrenju zemljišta hran1jive materije treba unositi u ovim odnosima: N: P : K = 1 : 0,25 : 0,5 -0,75. Upotrebljavaju se organska i mineralna Ċubriva, no najbolje a rezultate daje kombinovano Ċubrenje. Iz grupe organskih Ċubriva najšire se primenjuje stajnjak jer pozitivno utiĉe ne samo na prinos stabjike nego i na prinos i kvalitet vlakna. Stajnjak se upotrebljava u koliĉinama od 40 do 80 t/ha. Ţenska biljka konoplje Normativi mineralnih Ċubriva u proizvodnji konoplje variraju u dosta širokim granicama. Danas se mogu dati široki okvirni normativi izraţeni u aktivnoj materiji: 60 -180 kg/ha N, 40 -140 kg/ha P2O5 i 40-140 kg/ha K2O. Najbolje rezultate pokazuje kombinovano Ċubrenje stajnja kom i mineralnim Ċubrivima te se stajnjak upotrebljava u koliĉinama do 30 t/ha, a ostatak potrebnih hranljivih materija nadoknaĊuje se mineralnim Ċubrivima. Pri Ċubrenju zemljišta za konoplju, 1/2 ili 1/3 ukupne koliĉine fosfornih i kalijumovih Ċubriva unosi se prilikom osnovne i obrade zemljišta, a ostatak u predsetvenoj pripremi zemljišta, odn. neposredno pre setve ili pak jednovremeno s njom. Ostatak, ½ odnosno 2/3 azotnih Ċubriva unose se prilikom predsetvene pripreme zemljišta ili sa setvom, a ostatak se upotrebljava za prihranjivanje. Smatra se da je prilikom osnovnog Ċubrenja najbolje da se Ċubriva zaoravaju na dubinu od 16 do 20 cm. MikroĊubriva utiĉu na prinos stabala i vlakna te na njegov kvalitet. Od njih dolaze u obzir bakarna (bakar-sulfat do 25 kg/ha), borna (boraks 1 kg /ha) i manganova Ċubriva. Prihranjivanje takode pozitivno utiĉe na prinos i kvalitet vlakna. Najveći znaĉaj za prihranjivanje imaju azotna Ċubriva, a fosforna i kalijumova samo onda ako pri osnovnom Ċubrenju nisu upotrebljena u dovoljnim koliĉinama. Biljke se obiĉno prihranjuju jedanput, i to u fazi ĉetvrtog para pravih listova. Ako se prihranjuju dvaput, prvo se prihranjivanje obavlja ranije, neposredno posle nicanja, a drugo 25 do 30 dana posle nicanja. U proizvodnji semena konoplje obavezna su dva prihranjivanja, prvo u fazi 3do 4 para pravih listova, a druga kad biljke formiraju 6 do 7 pari pravih listova. Najbolje je da se semenska konoplja prihranjuje u brazde izmeĊu redova. Setva. - Za setvu treba upotrebiti prvok1asno seme ĉistoće 97%, klijavosti 85% i vlaţnosti 13%. Seme pred setvu treba ujednaĉiti po teţini i krupnoći. Pored standardnih mera, u pripremi semena konoplje moţe doći u obzir i jarovljenje. Ono se vrši i na temperaturi od 20C, a traje 14 dana. Seje se kada se zemljište zagreje na 7 do 90C, a srednje dnevne temperature dostignu vrednost od 150C. Naĉin setve zavisi od cilja gajenja. Za proizvodnju vlakna seje se uskoredo (na 12 do 15 cm izmeĊu redova), a ako je reĉ o sortama jako visoka stabla, rastojanje izmeĊu redova iznosi 20 do 25 cm. Za proizvodnju vlakna i semena seje se širokoredo, na rastojanju 20-25-30 cm izmeĊu redova, a samo za proizvodnju semena rastojanje izmeĊu redova kreće se od 40 do 60 ili do 80 cm, Setva konoplje

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

247

ili se seje u kućice na rastojanju 45-50 x 75-90 cm. Koliĉina semena za setvu zavisi od gajenja konoplje. Pri gajenju za vlakno, za juţni tip konoplje se upotrebljava 60 do 80 kg/ha semena, a za srednju 100 do 150 kg/ha. Za kombinovanu proizvodnju vlakna i semena potrebno je oko 40 kg/ha semena juţne, a 60 do 100 kg/ha semena srednje konoplje. Pri gajenju samo za seme potrebno je 20 do 40 kg/ha, a u kućice oko 20 kg/ha semena. Seme se seje na dubinu od 3 do 7 cm, što zavisi od osobina zemljišta. Nega. - Od setve do nicanja, ako je zemljište suvo, površina se valja rebrastim valjcima da bi se nicanje ubrzalo. Ako se u tom periodu formira po površini zemljišta pokorica, treba je istim valjcima ili rotacionom motikom uništiti. Posle nicanja treba lakim drljaĉama drljati useve popreko na pravac njihovih redova. Dalje negovanje sastoji se u uništenju korova plevlenjem odmah pošto biljke niknu. Odrasla konoplja sama ugušuje korovske biljke. Nega konoplje za seme (širokoreda setva) sastoji se od jednog ili dva meĊuredna kultiviranja. Pored toga, da bi se dobio veći prinos semena, preporuĉuje se zakidanje stabla na drugom ili trećem paru listova, što podstiĉe biljke na jaĉe razgranjavanje, a dobiva se i veća koliĉina semena. Ţetva. Naĉin i vreme ţetve konoplje takoĊe zavise od cilja gajenja. Konoplja za vlakno ţanje se u jednom potezu, i to u tehniĉkoj zrelosti muških biljaka. Tada su ţenske biljke u punoj vegetaciji, pa se ova ţetva naziva ţetva u zeleno. U tehnološkoj zrelosti, stabla muških biljaka su u donjoj polovini ţuta, a u gornjoj zelenkastoţuta i sa donje polovine stabla listovi su potpuno opali. Ovo se dogada 10 do 12 dana posle precvetavanja muških biljaka. Ţanje se tako da se stabla kose specijalnim mašinama ili ţetelicama. Pokošena stabla, pošto se prosuše, vezuju se u snopove i klasiraju po debljini. Snopovi se stavljaju u kupe da se dosuše. Konoplja se ne sme vezivati u debele snopove, jer usled zagrevanja stabala njen kvalitet jako opada. U kombinovanoj proizvodnji (stablo i seme) ţanje se kada je seme u ţutoj zrelosti. Na manjim površinama posebno se ĉupaju muške biljke pošto precvetaju, a ne kada seme sazri. Semenska konoplja se ţanje kada je seme u donjim delovima cvasti u poĉetku pune zrelosti. Biljke se seku srpovima ili kosirima, ovlaš vezuju u snopove i dosušuju, a zatim upućuju na vršaj. Na malim površinama konoplja se vrše mlaćenjem. Veće koliĉine vrše se vršalicama za ţito, koje prethodno treba podesiti za vršidbu konoplje. Pri otkupu, konoplja se svrstava u ĉetiri klase. Klasifikacija vlakna konoplje Klasa

Duţina stabla (cm)

Debljina stabla (mm)

I

150

8

II

125-150

8-10

III IV

100-125 80-100