Porodicno i Nasledno Pravo

Prof. Dr Dragan Golijan [email protected] tel: 062 809 15 60 Asistent: Vladan Stanković [email protected] tel: 062 809 15 15

PORODIČNO I NASLEDNO PRAVO  Obavezna literatura:  Porodično pravo i porodično pravna zaštita

Autori Milan Počuča i Nebojša Šarkić  Nasledno pravo

Autor Oliver Antić  Zakon o nasleđivanju (komentor Zakona od Olivera Antića)  Porodični zakon (komentor zakona od Ilije Babića)

1. Pojam i razvoj porodičnog prava  Stara i značajna disciplina  Uticaj ekonomski, pravno-politički, religijski i drugi uslovi  Bavi se odnosima u braku, vanbračnoj zajednici, usvajanje,

starateljstvo, zaštita  Spada u privatna prava (elementi javnopravnog karaktera)  Tradicionalna – nova porodica (human i kvalitetan odnos)

2. Podela porodičnog prava  Značajna i nadasve razgranatapravna disciplina

(crkvena i državna)  Podela na: A. Materijalno pravo B. Procesno pravo C. Organizaciono pravo

2. Podela porodičnog prava  Materijalno - uređuju se porodični odnosi

 Procesno - građansko procesno, upravno procesno, upravni

spor, vanparnično-produžetak roriteljskog staranja, dozvola za zaključivanje braka, lišavanje poslovne sposobnosti

 Organizaciono – organi starateljstva i ostali u porodično

pravnoj zaštiti (imamo i primjenu upravnog postupka)

 Mirno rješavanje bračnih sporova i konflikata u porodici

(sistem zaštite porodičnih odnosa – predstavlja sveobuhvatnost porodičnog prava). Odredbe su svrstane u više zakona.

3. Metode izučavanja   Porodično pravo je živa materija (menja se i prilagođava).

Smanjuje se uticaj običajnog prava  Istorijsko-pravna metoda

(istorijske okolnosti, miraz)  Komparativno-uporedna metoda

(drugi pravni sistemi, u svijetu, danas i zemlje bivše Jugoslavije, dostizanje pravnih standarda, edukovanja i širenja znanja)  Sociološka metoda

Sociološka komponenta (predmet se zvao porodično pravo i sociologija porodice)  Normativni metod

4. Srodne grane prava  Deo je sistema građanskog prava i ukupnog sistema

pravne zaštite  Ciljevi izučavanja-rašanje, formiranje porodice,

odrastanje, odnosi u braku  Radno, nasljedno, upravno, krivično, imovinsko pravo,

ustavno

5. Pojam i načela porodičnog prava i mjesta u pravnom sistemu A. Pojam – skup pravnih normi kojima se uređuju odnosi između

članova porodice, srodnika, odnosi u braku i bračnoj zajednici (moral, običaji, tradicije, opšte prihvaćena pravila ponačanja dopunjavaju domete norme) (porodično pravna nauka)  Subjekti porodičnog prava – samo fizička lica – poslovna i pravna

sposobnost  Objekti ili predmeti porodičnog prava jesu ljudske radnje i stvari

(radnje među sobom i prema drugim zainteresovanim) (stvari ili predmeti - javljaju se kod imovinskih prava)

5. Pojam i načela porodičnog prava i mjesto u pravnom sistemu Porodično pravo možemo podijeliti da više načina: 







U užem i širem smislu (samo u porodici i van porodice) Prema načinu zasnivanja porodičnog odnosa (bračno, roditeljsko i starateljsko pravo) Materijalno i procesno pravo(materijalno pravoodredbe koje se bave sadržinom odnosa, a procesno-postupak za ostvarenje porodičnih odnosa) Odnosi lični i imovinski

5. Pojam i načela porodičnog prava i mjesto u pravnom sistemu Načela – principi – značaj pravu daju 

Načelo posebne zaštite porodice (ustavno pravna zaštita bez obzira da li je bračna, vanbračna, usvojenička), osnovna grupa društva



Načelo posebne zaštite majke i djeteta (trudnoća, materinstvo i život djeteta – faktori uticaja na majku i djete)



Načelo funkcije roditeljskog prava(roditelji da se staraju o djeci, a i djeca o roditeljima, društvo ne dozvoljava da funkcija roditeljskog prava ostane van društvenog interesa i brige)

5. Pojam i načela porodičnog prava i mjesto u pravnom sistemu  Načela – principi – značaj pravu daju 

Načelo ravnopravnosti bračne i vanbračne zajednice(ustav dozvoljava slobodu o odluci o zaključenju i razvodu braka)



Načelo ravnopravnosti polova(ne samo na porodično pravne odnose nego i sve građane-u našem pravu od 1946)



Načelo slobodnog odlučivanja o rađanju djeceUstavslobodno odlučivanje o potomstvu (rađanju ili nerađanju), pravilno vođenje pronatalne politikeUstav utvrđuje podsticanje.

5. Pojam i načela porodičnog prava i mjesto u pravnom sistemu Mjesto u pravnom sistemu  Mjenjan je kroz periode-od Hamurabijevog zakonika

(o braku i porodici), zakonik XII tablica, Justinijanova kodifikacija.  U privatna prava, poslednje vreme i elemente javnog

prava (zaštita djece-prekid biološke veze roditelja i djece-drastični slučajevi).

6. Izvori porodičnog prava  Materijalni i formalni izvori a sve njih na domaće i

maĎunarodne

 Ustav kao izvor porodičnog prava

(najznačajniji nacionalni izvor prava pa i porodičnog prava, zaštita porodice, diskriminacije, ljudsko manjinsko pravo, prava djeteta, porodice, zaštita porodice, neka se Ustavna nečela)  Zakon kao izvor porodičnog prava

(zakon kao izvor u dva oblika-kao osnovni i kao dopunski)

6. Izvori porodičnog prava  Zakon

kao osnovni izvor porodičnog prava

 Porodični zakon Republike Srbije (17. februar 2005), do tada

važio Zakon o braku i porodičnim odnosima.

 Četiri perioda porodičnog prava: 1. I period – od 1918 do II svetskog rata-šest područja-uticaj 2. 3. 4.

verskih organizacija, patrijarhalna porodica, nejednakost bračne i vanbračne II period – II svetski rat do FNRJ-jedinstveno ureĎenje zakonom III period – od FNRJ do 1974, Zakon o braku, Zakon o odnosima roditelja i djece IV period – Ustav 1974 do raspada Jugoslavije, od tada republike imaju sopstvene zakone iz porodičnih odnosa

6. Izvori porodičnog prava  Zakoni kao dopunski uzvori prava  Jednim svojim delom dopunjuju osnovni porodični zakon, bez tih zakona ne bi se mogla rešiti sva pitanja:  - Zakon o obligacionim odnosima (naknada nematerijalne štete, zastarelost, rokovi, odgovornost za postupke dece)  - Zakon o nasleđivanju Republike Srbije (normira pitanja srodstva, krugove zakonskih i nužnih naslednika, izdržavanja)  - Zakon o porodičnom postupku  - Zakon o vanparničnom postupku (proglašenje nestalog lica za umrlo, oduzimanje poslovne sposobnosti, dokumentacija o smrti)  - Zakon o uređenju sudova (stvarna nadležnost)  - Zakon o opštem upravnom postupku  - Zakon o stanovanju  - Zakon o državljanstvu Republike Srbije (državljanstvo deteta, supružnika)  - Krivični zakon Srbije  - Zakon o krivičnom postupku (izuzeće)  - Zakon o radu  - Zakon o matičnim knjigama

7. Sudska praksa kao izvor porodičnog prava  Propisi se donose da ljudi po njima vladaju, Normativnost i

stvarnost nisu uvijek u skladu, kod nas sudska praksa ne predstavlja formalan izvor prava, sudovi primjenjuju pravo, postoje različita mišljenja (slučaj pravnih praznina), sudska praksa supsidijarni izvor prava-kad se ne može primeniti propis

 Nesklad norme i stvarnosti – sud ne može čekati da se

donese novi propis

 Sudska praksa postoji: u formi pravosnažnih sudskih

presuda, u formi pravnih shvatanja (sudsko odlučivanje), u formi načelnih pravnih stavova (opšta sednica vrhovnog suda)

7. Sudska praksa kao izvor porodičnog prava  Sudska praksa kao izvor porodičnog prava (nije izvor

porodičnog prava)  anglosaksonsko pravo se oslanja na sudsku praksu  presude suda za ljudska prava u Strazburu (Engleska-

batinanje dece u privatnim školama)  i kod nas se sudska praksa mora uvažavati kao dopunski izvor (odluke nižestepenih sudova ne), vanbračna zajednica-do tri godine, to je mišljenje suda-ili kraće  pravna nauka kao izvor porodičnog prava (u nekim spornim slučajevima poslužićemo se i dostignućima nauke),(najčešće-pitanja novorođenčeta-DNK analiza, osim pravnih i medicinski i genetski

8. Običaj kao izvor porodičnog prava  Justinijanove kodifikacije ga priznaju za izvor prava  Društvene norme koje nastaju dugotrajnim ponavljanjem istog    



ponašanja Običaji još iz neuređenih zajednica-stečena znanja i iskustva Za neke običaje građani mogu biti sankcionisani, dok im neki nisu zabranjeni Običaji se razlikuju vremenski i prostorno, značajni su za porodično pravo Ne predstavljaju tradicionalni relikt, nego kasne za vremenom i savremenošću, ali mogu da budu korektiv nekih normi Ustanove kojih više nema u porodičnom zakonodavstvu: napredak i civilizacijske promene, ali i danas imaju neke institute

8. Običaj kao izvor porodičnog prava  Porodična zadruga  Zajednica života – porodična zajednica, uzrok mali  

 

zemljišni fondovi i mali stočni fondovi, žive svi živi srodnici, sve generacije. Karakteristčna je zajednička imovina – neopredeljeni delovi (suvlasnici na idealnim dijelovima). Valtazar Bogišić – starješina nema pravo da raspolaže porodičnom imovinom ni testamentom, zadrugar može tražiti dio imovine, danas negdje u brdsko-planinskim krajevima. Oblici „zajedničke ruke u u savremenom pravu“ (zajednička imovina supružnika, posle starešine, zajednička ograda)

8. Običaj kao izvor porodičnog prava  Miraz

(žena donosi prilikom zaključivanja braka, da se ojača novonastala porodica, dobijaju i muška i ženska djeca imovinu, muž ima pravo raspolaganja) Miraz se danas pojavljuje kao posebna predbračna imovina.  Veridba

(Nije regulisana zakonskim odredbama, to je dogovor o zaključivanju braka /ugovor o obećanju braka/ može se raskinuti sporazumom ili izjavom jednog verenika, smrću i na druge načine, naknada štete. To je javno objavljivanje namere za brak, te slede neke zajedničke radnje, ima pozitivne elemente).  Oglašavanje braka

(na neki način oglašavanje, da se utvrde okolnosti koje bi dovele do nevažnosti braka – gubi svaki smisao i značaj, tehnika elektronizacije)

8. Običaj kao izvor porodičnog prava  Muževljeva vlast

(vlast muškarca, uloga starešine)  Rastava od stola i postelje

(povremeno ili trajno razdvajanje supružnika /emotivna i seksualna veza/, po hrišćanstvu strogo zabranjena rastava supružnika).  Kumstvo

Kumstvo je obred kojim kum uvodi dete u religijsku zonu, značajna uloga, kumovi su bliske osobe, sa generacije na generaciju-neka vrsta porodične veze, danas svjedočenje i dokazivanje stepena bliskosti.  Pobratimstvo i posestrinstvo

(bratimljenje-čin izuzetne bliskosti-zahvalnost lica za uslugu, za pomoć u nevolji ili stepen bliskosti, to je duhovni odnos i nema srodničkih odnosa, to su i obaveze budućih generacija-poštovanje ).

9.

MeĎunarodni ugovori kao izvor porodičnog prava

 Ustav kaže da su opšte prihvaćena pravila međunarodnog

prava i potvrđeni međunarodni ugovori sastavni dio pravnog poretka Srbije i neposredno se primjenjuju, mora biti u skladu sa ustavom. To pravo je sa kraćom istorijom.  Dokumenti međunarodnog karaktera:  Konvencije o pravima deteta  Konvencie o zaštiti materinstva  Konvencije o eliminisanju diskriminacije žena  Konvencije o najgorim oblicima dečjeg rada

9.

MeĎunarodni ugovori kao izvor porodičnog prava

-

Konvencije o pravima deteta  Najvažniji međunarodni dokument koji reguliše pravni položaj djece.  Pravna zaštita najširim potrebama djeteta.  Za provođenje konvencije formiran je Odbor za prava djeteta, sastaje se jedanput.  Sva prava iz konvencije možemo potpisati na temeljna i lična.

- Temeljna: život, zdravlje, život sa roditeljima, odgoj, obrazovanje. - Lična: pravilan fizički, duhovni razvoj, prijava rođenja, državljanstvo, održavanje porodičnih odnosa, pravo na privatnost.

9.

MeĎunarodni ugovori kao izvor porodičnog prava

• Detetu pripadaju i sva druga građanska prava. • Najviši standardi zaštite, zdravlje, olakšice. • Ekonomska prava (zabrana izrabljivanja, štetni poslovi, životni standard). • Kulturno pravo (veroispovest, kulturološki običaji, jezik). • Odnos, slobodno vreme, igra i dr. • Prava na pravosudnu zaštitu (kao stranke u postupku). • Uloga porodice u životu djeteta, uslovi za odvajanje djeteta.

9.

MeĎunarodni ugovori kao izvor porodičnog prava

Međunarodni ugovori u Evropi

- Konvencije za zaštitu ljudskog prava i osnovnih sloboda (2003 Srbija) 47 zemalja potpisnica. - Evropske konvencije o priznavanju i izvršavanju odluka, o staranju o deci i niz drugih konvencija koje nisu ratifikovane osim ove. - Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava-pravo na poštovanje privatnog i porodičnog života i na sklapanje braka (Evropski sud za ljudska prava).

9.

MeĎunarodni ugovori kao izvor porodičnog prava

• Praksa evropskog suda za ljudska prava i slobode Značaj suda (Evropske komisije za ljudska prava-ukinute 1994 godine a uveden sud). Nadležnost: - Donošenje odluka o svim pitanjima, tumačenja imaju obavezujući karakter - Donošenje savetodavnih mišljenja koja se tiču pravnih tumačenja - Članice predlažu sudije-47 sudija-karakteristike-6 godina-odbori od tri i veliko vijeće od 17 sudija.

10. Pojam i struktura porodice - Najstarija društvena grupa, u svim sistemima - Razvoj porodice (Engels)

- Definicija: porodica predstavlja krug lica vezanih brakom i vanbračnom zajednicom i srodstvom između kojih postoje zakonom utvrđena prava i dužnosti čije nepoštovanje povlači određene sankcije. - Po formi: bračna i vanbračna - Po stepenu srodstva i broju članova: velika i nuklearna porodica

10. Pojam i struktura porodice Funkcije porodice: a. Biološko reproduktivna funkcija (potreba čoveka da se

razmnožava i brine o potomstvu) b. Ekonomska-zajednica da se lakše preživi, sposobnost, firme c. Socijalna-prenošenje vrednosti, škola, društvo, pravo da žive zajedno, stvaraju odnose poštovanja  Planiranje porodice i populaciona politika

Slobodno odlučivanje o planiranju porodice, nekad i ograničavano, nekad nagrađivano (moć države i verska učenja)

10. Pojam i struktura porodice  Metode planiranja  Metode planiranja sa ciljem rađanja dece (najčešće u braku)  Metode planiranja s ciljem sprečavanja rađanja (preventivni i korektivni) • Preventivni-koncepcije i sterilizacija • Korektivni-prekid trudnoće • Zakon o postupku prekida trudnoće u zdravstvenoj ustanovi • Prekid na zahtjev trudnice • Prekid na zahtjev trudnice za koju je potrebna dozvola određenih • • • • • • •

organa Zahtjev do 10 nedelje trudnoće-nisu bitni razlozi Lekar upozorava Posle roka-razlog medicinski, eugenički, krivično pravni (silovanje, obljuba, nemoćnim i maloljetnim, rodoskrnavljenje, zloupotreba položaja). Između 10 i 20 nedelje-konzilijum ljekara Preko 20 nedelje-etički odbor Mjesto izvršenja i pismena saglasnost Srbija negativan priraštaj-Ćuprija 35000

11. Nasilje u porodici  Istorijat  Krivično pravna zaštita  Prekršajna odgovornost  Subjekti i mjere

 Postupak povodom zaštite od nasilja u porodici  Posebni slučajevi zaštite u porodici

11. Nasilje u porodici  Zaštita djece ometene u razvoju

 Djeca ometena u razvoju ili psihofizičke osobenosti, dovode do

nemogućnosti normalnog odrastanja i školovanja imaju posebnu zaštitu. • roditelji, medicinsko-socijalna zaštita, pomoć društvene zajednice • utvrđivanje uzroka poremećaja (nasledni, stečeni, privremeni, uslovi

odrastanja, ekonomski) • upućivanje u zdravstvenu ustanovu, upućivanje u posebnu ustanovu za

djecu, upućivanje u hraniteljsku porodicu, te blaži slučajevi pomoći

• lišavanje roditeljskog prava, ograničavanje roditeljskog prava, upućivanje u

hraniteljsku porodicu.

11. Nasilje u porodici Zaštita djece sa poremećajem u ponašanju

Do 14 nema odovornosti, od 14-18 maloletnici, mlađi i stariji, od 18-21 mlađi punoletnici. ‐ Vaspitni nalozi (do 6 mjeseci): poravnanje sa oštećenim, redovno pohađanje škole i posla, uključivanje u rad humanitarnih organizacija, podvrgavanje ispitivanju i odvikavanju. - Vaspitne mjere: kaznama maloletničkog zatvora i mere bezbednosti.

11. Nasilje u porodici  Mere bezbednosti (sudski ukor, mere pojačanog nadzora,





 

roditelja, staraoca, usvojioca u drugoj porodici, dnevni boravak). Zavodske mere (vaspitno popravni dom, ustanova za lečenje i osposobljavanje, uzrast i zrelost i druga svojstva). Sud vrši stalni nadzor nad sprovođenjem mera. Sudije i tužilac moraju imati određena znanja iz oblasti prava deteta. Organ starateljstva ima značajnu ulogu

12. Srodstvo  Pojam srodstva

Posledica postojanja porodice je srodstvo, odnos dva ili više lica. Tri vrste srodstva: 1. krvno srodstvo 2. adaptivno srodstvo 3. tazbinsko srodstvo Srodstvom nastaje čitav niz važnih i značajnih posledica (prava, obaveze, zabrane i smetnje).

12. Srodstvo  Ti odnosi srodstva traju.  agnatsko srodstvo (Rim), zajednica života i rada  srodstvo po mleku-šelijatsko  Definicija - Srodstvo je pravom priznati prirodni i

društveni porodični odnos između dva ili više lica na osnovu koga se zasnivaju određena prava i obaveze.

12. Srodstvo  Krvno srodstvo

 Najznačajniji oblik i predstavlja prirodnu biološku vezu

između dva ili više lica. • Prava linija (linea recta) krvni srodnici potiču jedan od drugog neposredno ili posredno-uzlazna ili silazna linija (prema precima i prema potomcima). • Pobočna linija (linea colateralis) – srodnici imaju zajedničkog pretka. Zajednički predak i po muškoj i po ženskoj lozi – punorodni – srodnici, a po jednoj polurodni. Ako je po muškoj – jednokrvnim, a po ženskoj – jednoutrobnim.

12. Srodstvo • Računanje krvnog srodstva po stepenima  Kod nas je parentelarno – linearni sistem.  Podjela srodnika u određene grupe parentele.  U okviru linije po stepenima – koliko rođenja toliko i

stepeni.  Majka – dete baka – majka – dete to je prava linija  Pobočna linija →  Srodstvo nastalo u braku i van braka

12. Srodstvo Prava, obaveze i smetnje krvnih srodnika u

porodičnom pravu Prava:  pravo najbližih srodnika na izdržavanje  pravo na nastavljanje parnice za razvod ili poništaj braka  pravo da traže poništaj braka u slučaju apsolutne ništavosti  pravo roditelja prema imovini i ličnosti njihove dece

12. Srodstvo Obaveze: • obaveza izdržavanja zakonom utvrđenog kruga srodnika • obaveza roditelja prema djeci • obaveza dece prema roditeljima Smetnje: • smetnja za usvojenje • bračne smetnja do IV stepena • zabrana seksualnih odnosa • smetnja izbora sudija, branioca

12. Srodstvo  Adaptivno srodstvo – po usvojenju nastaje – pravnim putem

prestaje veza između deteta i krvnih srodnika, nova građanska veza, dobija ista prava i obaveze kao djeca – nova pažnja, ljubav, normalan život predstavlja bračnu smetnju

 Tazbinsko srodstvo Nastaje kao posledica zaključenja braka –

nastanak pravnim putem između jednog supružnika i srodnika drugog supružnika, supružnici – ne.

 Stepeni srodstva su kao i kod krvnog ali za drugog supružnika.  Predstavlja bračnu smetnju – sud može dati sudsku

dispenzaciju.

12. Srodstvo  Matične knjige

Pojam:  Evidencije državljanstva, boravišta, prijave stana, oružja, vlastitog motornog vozila  Lična stanja – matične knjige ( Zakon o matičnim knjigama, vode upravni organi - matičar)  knjige rođenih  knjige venčanih  knjige umrlih

12. Srodstvo  Javne knjige, javne isprave  Dokumenti koji se izadju su javne isprave.

 U matičnim knjigama su: osnovni podaci, dopunski

podaci, naknadni podaci.  Uvid u knjige lično ili članovi porodice.

12. Srodstvo • Načela:  Oficijalnosti – službena dužnost – matičar

 Svetovnosti – (vođene u crkvama i one su i danas

značajne)  Verodostojnosti  Jednoobraznosti

12. Srodstvo  Vrste:  Rođenih – od rođenja – osnovni podaci i zabeležbe o

promenama.Prijavu vrše: zdravstvena ustanova, najbliži srodnici, vlasnik stana, službena lica po porođaju, lice koje je saznalo. Živo rođeno 15 dana, a mrtvo 24 časa. Kasnije dolazi do promjena statusa (očinstvo, materinstvo, usvajanje, starateljstvo, promjene državljanstva, smrt). Svi ovi podaci su zabeležbe.  Venčanih – zaključenje braka, prestanak braka, poništenje i promjena imena i prezimena, prisustvo punomoćnika.  Umrlih – upis činjenice smrti (članovi porodice, zdravstvena ustanova ili druga ustanova – rok tri dana), proglašenje nestalog lica za umrlo.

12. Srodstvo Lično ime  Za razlikovanje i identifikaciju, ime i prezime  Roditelji daju ime sporazumno u roku 60 dana, a ako     

ne onda organ starateljstva. Dijete preko 10 godina, daje saglasnost za promjenu, a ima pravo na promjenu imena. Nema promjene ako se vodi krivični postupak ili izbjegava kaznu (zabrana davanja imena – Adolf) Promjena prezimena Djeca istog braka – isto prezime

13. Bračno pravo i sklapanje braka

 Dio porodičnog prava, deo pravne nauke  Manji dio normi su dispozitivne, a ostalo je prepuštano

subjektima  Brakovi vladajućih dinastija  Različite forme i oblici, sloboda volje.  Crkva – brak je sveta tajna

13. Bračno pravo i sklapanje braka • Definicija: Brak je zakonom uređena zajednica života muškarca i žene 1. da ispunjava zakonske uslove 2. monogamija – muškarac i žena 3. zajednica života je temelj (osjećaji, biološki, materijalni, kulturni i dr.)

13. Bračno pravo i sklapanje braka • Načela (nalazimo u Ustavu i Porodičnom zakonu) načelo institucionalnosti (pravni društveni odnos, uređeni zakoni) načelo slobodnog pristanka na brak – slobodna volja načelo ravnopravnosti – nekad patrijarhat načelo monogamije načelo laiciteta – svetovnosti braka – (crkveni nekad) načelo potpunosti i trajnosti – nema na određeno vreme načelo slobodnog raskida braka

13. Bračno pravo i sklapanje braka • Sklapanje braka Osnovno ljudsko pravo, ali treba ispuniti zakonske pretpostavke pozitivne i negativne pretpostavke (negativne-ništavan, rušljiv, bračne smetnje). Zajednica života (mornari, vozači, vojna lica i dr.) namera da žive zajedno i potomstvo Fiktivna namera

13. Bračno pravo i sklapanje braka  Pretpostavke:

1. Različitost polova – i prirodno je i zakonski, potomstvo i produženje (Homoseksualni brakovi Holandije, Belgije, Danske, Argentine...). Sudu u Strazburu se obraćaju homoseksualci. 2. Saglasna izjava volje Da bi izjava volje bila relevantna potrebno je ispunjenje uslova: član 15. Brak skalapaju dva lica različitih polova davanjem izjava volje pred matičarem. Prećutno se brak ne zaključuje (neke osobe ne mogu izjaviti svoju volju). Izjava mora biti ozbiljna, razumljiva Izjava mora biti istovremena – ne može se opozvati niti povući. Ne mogu se postaviti uslovi Prisustvo oba bračna druga pred matičarom (uz odobrenje punomoćnika

13. Bračno pravo i sklapanje braka 3. Zakonska forma zaključivanja braka Zahteva se forma, samo građanski brak je punovažan, forma je konstitutivni element, forma se mora ispuniti. Kroz zakonsku formu država vodi evidenciju i vrši kontrolu ispunjenosti pretpostavki. Svečana forma zaključivanja braka (u poslednje vreme gubi na značaju). • Svedoci pri zaključivanju braka obavezno prisustvo (kumovi-svedoci) – ne moraju znati okolnosti vezane za lica koja zaključuju brak. Može se desiti da zahtevaju. Ako su upoznati sa nedostacima ozbiljne prirode trebali bi upoznati službeno lice. Ne treba minimizirati

13. Bračno pravo i sklapanje braka • Nadležnost za zaključivanje braka (postupanje u nekoj pravnoj stvari) 1. stvarna nadležnost 2. mesna nadležnost – porodični zakon ostavlja slobodu da izaberu opštinski organ 3. funkcionalna nadležnost – specifična stvarna nadležnost – matičar Prisustvo matičara je konstitutivni element (radnje)

13. Bračno pravo i sklapanje braka Postupak sklapanja braka (svečana forma)  1.

Predhodni postupak Pokreću zainteresovani budući supružnici – usmeno ili pismeno uz isprave (identitet i pretpostavke), matičar utvrđuje uslove, pravo žalbe, ako ne, onda datum, nema roka, a matičar razgovara o obavezama i planiranju porodice, imovinski odnosi.

13. Bračno pravo i sklapanje braka Postupak sklapanja braka (svečana forma)  2.

Postupak venčanja Posupak venčanja na propisan način – svečani izgled prostorije, zastava, izvještaj matičara o identitetima, punomoć, postupak – odgovor jasan – DA, tumač, proglašenje, prezime.

13. Bračno pravo i sklapanje braka Postupak sklapanja braka (svečana forma)  3.

Postupak registracije sklapanja braka Pristupa se registraciji u matičnu knjigu, potpisuju novim prezimenom, svedoci, izvod iz matične knjige vjenčanih

13. Bračno pravo i sklapanje braka Postupak sklapanja braka (svečana forma)  4.

Sklapanje braka radi ostvarivanja zajednice života Osnovni elemenat je zajednica života (brak je ništavan) ali se može konvalidirati.  5.

Zaključivanje braka uz predhodnu saglasnost suda Punoletstvo, neke smetnje su apsolutno neotklonjive, brak maloletnika, ispod 16 nikako, biloška i svesna granica.

13. Bračno pravo i sklapanje braka Zaključivanje braka maloletnika – oba lica ili jedno, između 16 i 18 godina matičar upozorava, imena roditelja i budućih supružnika i podaci o njima.  Sud to sve pribavlja, provjerava volju, zrelost lica, sveobuhvatan postupak i organ starateljstva.  Saslušanje i roditelja – te maloletnika (bez prisustva javnosti), volja, mišljenje lekara, trudnoća, povećanje slučajeva, starosne granice nema.  a.

13. Bračno pravo i sklapanje braka b. Zaključivanje braka po tazbini te usvojenika i usvojioca Krvno srodstvo apsolutna smetnja: vertikalna linija (roditelji, baba, deda, unuci), po svim osnovama pobočna do četvrtog stepena, braća i sestre od stričeva i tetaka usvojilac i usvojenik te njihovi rođaci tazbinsko srodstvo samo prvi stepen Relativne smetnje – podnosioca zahteva uputiti na sud-postoji li opravdanost utvrđuje sud. Zalbe i revizije prema vrhovnom sudu.

13. Bračno pravo i sklapanje braka  Bračne smetnje

Bračne smetnje predstavljaju zakonom negativno određene činjenice čije postojanje u trenutku zaključivanja braka prouzrokuje ništavosttakvog braka. Takav brak se ne bi trebao ni zaključivati-može se poništiti.  Podela bračnih smetnji: 1. Postojanjem u trenutku povlače ništavost braka – apsolutno (bračnost, nesposobnost za rasuđivanje, srodstvo i starateljstvo). 2. Posledice koje povlače rušivost braka – relativnu ništavost (maloletstvo, mane volje i nesposobnost za rasuđivanje koja je prestala brakom). 3. Druge bračne smetnje delimo na otklonjive i neotklonjive (zavisno od toga da li se može dobiti sudsko oslobađanje). Smetnje mogu biti i privremene i trajne.

13. Bračno pravo i sklapanje braka  Bračnost  Bračnu smetnju predstavlja brak i nevažeći brak.  Povlači apsolutnu ništavost – prema svima (erga

omnes) i kod crkve smetnja (crkva dozvoljava do četri sklapanja i razvoda).

13. Bračno pravo i sklapanje braka  Nesposobnost za rasuđivanje  Nemogućnost lica da shvati značaj i posledice zaključenja   



pravnih poslova, duševna bolest. Rasuđivanje je psihička funkcija – duševna bolest (značaj i posledice sklapanja braka). Nesposobnost za rasuđivanje kao bračna smetnja opravdava se. Pravni razlozi – brak je ugovor (lišenje poslovne sposobnosti). Etički razlozi – zbog zaštite lica nesposobnih za rasuđivanje od prevare i iskorištavanja (nije stabilan i željen brak, pitanje je i zdravlja dece ili bolesna ili zdrava u bolesnoj porodici).

13. Bračno pravo i sklapanje braka  Srodstvo (bračna smetnja) Krvno srodstvo, neotklonjiva i trajna smetnja (brak ne

mogu sklopiti krvni srodnici u pravoj liniji, a pobočnoj brat i sestra, brat i sestra po ocu ili majci, stric i sinovica, ujak i sestričina, tetka i bratanac, tetka i sestrić, deca rođenih braće i sestara i deca polubraće i polusestara (u pobočnoj do četvrtog stepena srodstva).  Ništavan je – nije prihvatljivo iz iz moralnih i bioloških razloga (mešanje iste krvi kroz potomstva, poštovanje, pomačanje).  Tazbinsko srodstvo – trajna, relativna, otklonjiva smetnja samo u prvom stepenu.  Adaptivno srodstvo (neotklonjivo, trajna smetnja – apsolutna ništavost, usvajanje)

13. Bračno pravo i sklapanje braka Maloletstvo  Ko je maloletnik, interes sa se spreče maloletnički

brakovi, psihofizički smisao, stvaranje potomstva.  Maloletstvo ispod 16 godina i iznad 16 godina (ispod 16 – neotklonjivo).  Sud u vanparničnom postupku:  podnosilac zahteva  opravdani razlozi  duševno i fizički zreo za brak

13. Bračno pravo i sklapanje braka  Mane volje  Volja je važan konstitutivni element, svečana izjava

volje.  Prinuda (psihička i fizička prinuda)  Nedozvoljeni akt prisiljavanja na davanje izjave, postoji

svesna nesaglasnost – volja je drugačija.

13. Bračno pravo i sklapanje braka Prinuda mora ispuniti sledeće uslove: A. a. mora biti ozbiljna – opravdan strah

B. b. odnos takav da je vidljivo da je prinuda uticala  Fizička prinuda – fizička sila – prisiljavanje na potpis,

hipnoza ili zlostavljanje.  Psihička prinuda – pretnje – slobodne volje nema, ona je rezultat straha (pretnje na ličnost, telesni integritet, bliske srodnike – strah većeg intenziteta).

13. Bračno pravo i sklapanje braka  Zabluda

Predstavlja nesvesnu nesaglasnost između prave i izjavljenje volje, kriva predstava o stvarnosti. 1. Zabluda o fizičkoj ličnosti supružnika ili zabluda o identitetu (rijetka). 2. Zabluda o građanskoj ličnosti (i fizički izgled a i podaci o identitetu). 3. Zablude o bitnim osobinala ličnosti ( ne zna neku od bitnih osobina drugog supružnika).

13 A. Dejstvo braka Sklapanjem braka - novi odnosi, neki su normirani, neki su trajni. a. Dejstvo braka na poslovnu sposobnost supružnika Ako maloletna osoba dobije saglasnost, može od suda tražiti potpunu poslovnu sposobnost, da ispuni uslove: navršenih 16 godina da je postala roditelj duševna zrelost (za samostalno staranje), potreban vanparnični postupak b. Dejstvo braka na lične odnose supružnika Cilj braka je i stvaranje socijalno i društveno prihvatljivog odnosa za supružnike u društvu, uzajamno poštovanje i pomaganje, rod, zanimanje, vođenje zajedničkog domaćinstva i dr.

Ravnopravnost supružnika Po zakonu ravnopravni i po Ustavu – poštovanje ličnog dostojanstva. Vođenje zajedničkog života Zajednica života je konstitutivni element, bez toga je apsolutno ništavan. Elementi su: Intelektualni – ljubav kao emocija, ispunjavanje bračnih obaveza, Materijalni – zajedničko stanovanje, zajedničko domaćinstvo, briga o djeci, seksualni odnosi.

13 A. Dejstvo braka Uzajamno poštovanje i pomaganje Zajedničko nastojanje i uzajamna ljubav da brak opstane, poštovanje i tolerancija, pomaganje, uzajamna vernost (član 25. Porodičnog zakona o tome govori). Brak nije statičan i dolazi u krizu, nasilje u porodici. Sloboda izbora rada i zanimanja Samostalnost izbora, ekonomska samostalnost. Izbor prezimena Mogućnost sporazuma (da zadrži, da promeni, da ima dva prezimena).

13 A. Dejstvo braka Određivanje mesta stanovanja – sporazumno, zajedničko mesto stanovanja, odlazak iz mesta zbog materijalnih razloga. Vođenje zajedničkog domaćinstva – sporazum o obavljanju poslova Dejstva braka na imovinske odnose supružnika i izdržavanje supružnika Zakonski imovinski režim i ugovorni imovinski režim Pravne i moralne obaveze i u braku i van braka (lični imovinski odnosi)

13 B. Prestanak braka a. Prestanak braka smrću Zakonom zasnovana zajednica – smrću na prirodan način prestaje zajednica, prestaju sva prava i obaveze, a preživjeli drug dobija najšira prava u pogledu prestalog braka. Izvod iz matične knjige rođenih ili pravosnažnim rešenjem

13 B. Prestanak braka b. Prestanak braka proglašenjem nestalog lica umrlim nije naveden u porodičnom zakonu. Nestanak jednog lica - može se pokrenuti vanparnični postupak. Uslovi za proglašenje: od rođenja proteklo više od 70 godina, a pet godina nema vesti pet godina nema vesti, a okolnosti su verovatne da nije u životu ako je nestalo u neposrednoj smrtnoj opasnosti, a nakon prestanka opasnosti 6 meseci nema vesti nestalo u ratu a za godinu dana nema vesti po prestanku neprijateljstava.

13 B. Prestanak braka Postupci za utvrđivanje smrti i proglašenje  Konstatacija smrti: u bolnici – »umrlica« - vreme i čas.  Van bolnice – mrtvozornik, da li trebaju dodatne analize.  Pitanje uzroka smrti – krivični problemi.

 Dan smrti je značajan u porodičnom pravu – zbog rodbine,

koji je to trenutak smrti. Postupak je zbog zaštite prava preživjelih članova porodice ili korisnika naslednih prava.

13 C. Poništenje braka Kada nisu ispunjeni zakonom utvrđeni uslovi – posledica je ništavost ili rušivost. Poništeni brak prestaje na dan pravosnažnosti presude o poništenju. Slučajevi za poništenje: 1. ukoliko nisu ispunjene pretpostavke za postojanje braka: različitost polova, saglasna izjava volje, zaključen bez zakonske forme (matičar). 2. ukoliko postoje bračne smetnje 3. brak nije zaključen sa ciljem zajednice života

13 C. Poništenje braka  Ništavost braka  apsolutna i relativna  Apsolutna ništavost ima za cilj zaštitu javnog interesa, dok

relativna štiti privatni interes jadnog užeg kruga, najčešće dve osoce.  Ništavost je ovde (ex nunc) u porodičnom pravu od trenutka donošenja odluke o poništenju. Do tog trenutka brak proizvodi sve pravne posledice punovažnog braka, za razliku od građanskog prava.

13 C. Poništenje braka  Razlozi ništavosti: 1. nepostojanje različitih polova 2. nepostojanje saglasne izjave volje 3. nepostojanje zakonom propisane forme sklapanja braka 4. nepostojanje namere za stvaranje zajednice života supružnika 5. bračnost 6. nesposobnost za rasuđivanje 7. srodstvo 8. Starateljstvo

Osnaženje ništavih brakova Ništav brak pred sudom može validirati, ostati na pravnoj snazi (zajednica života – se uspostavi, brak između tazbinskih srodnika – ako sud utvrdi opravdane razloge, bračnost – prestao I brak).

13 C. Poništenje braka  Rušljivost braka

Uzroci su: 1. maloletstvo 2. mane volje (prinuda i zabluda) 3. nesposobnost za rasuđivanje (koja je prestala tokom braka). Maloletstvo ispod 16 godine predstavlja uzrok za poništenje, sklopljen brak bez sudske dozvole, pravo na tužbu roditelj ili staratelj, a i sam maloletnik- rok godina od dana sticanja punoletstva za maloletno lice. Rok za roditelje je do sticanja punoletstva. prinuda i zabluda – prinuda fizička i psihička supružnik može podneti tužbu za poništenje – rok je godina dana od dana kada je prestala prinuda ili uočena zabluda. lice koje je u trenutku zaključivanja braka bilo nesposobno za rasuđivanje, ako je nesposobnost prestala tokom braka. Rok je godina dana od dana ozdravljenja.

13 C. Poništenje braka  Postupak poništenja braka  U slučajevima ništavosti braka – prava na podnošenje

   

tužbe, osim supružnika ima lice koje ima pravni interes i javni tužilac. U slučajevima rušivosti braka imaju supružnici pravo tužbe. Lično je pravo i ne može preći na naslednika, oni mogu nastaviti započeti postupak od strane supružnika. Kad je supružnik maloletan ili poslovno nesposoban u ime njega tužbu može podneti staratelj. Brak prestaje – danom pravosnažnosti presude – ako se tužba odbaci brak ostaje na snazi.

14. Razvod braka Istorija razvoda  Razvod noguć između živih supružnika, patrijarhat na

strani muža.  Hamurabijev zakonik – dva glavna razloga preljuba i neplodnost žene.  Rimsko pravo – razvod braka po sporazumu i jednostran raskid može i jednostrana izjava – slanje glasnika.

14. Razvod braka Po crkvi brak je sveta tajna. Rimokatolička crkva – nema razvoda, samo rastava od stola i postelje (doživotno i privremeno), dozvoljeno je poništenje. Pravoslavna dopušta mogućnost razvoda kao i protestantska. Islam prihvata učenje o raskidivosti braka (sporazumi, sudskom odlukom i otkazom brak) Savremena zakonodavstva dozvoljavaju razvod braka.

14. Razvod braka - Brakorazvodni uzroci 1. Opšti i posebni uzroci za razvod raka Opšti uzroci - ozbiljna i trajna poremećenost bračnih odnosa, nepovratni propast braka, nepostojanje duhovne i materijalne zajednice, neuspjeh braka Posebni uzroci - preljuba, sadističko ponašanje prema bračnom partneru, zlostavljanje, neopravdano napuštanje bračnih partnera, duševna poremećenost i nerazumno ponašanje

14. Razvod braka 2. Apsolutni i relativni uzroci za razvod braka

Apsolutni samostalno dovode do razvoda braka, to je sasvim dovoljno. Najčešći je: odvojen život (koja je to dužina odvojenog života – najčešće od dve do pet godina).

Relativni uzroci – ako samostalno postoje nisu dovoljni

14. Razvod braka 3. Skrivljeni i neskrivljeni uzroci Zavise od supružnika (zlostavljanje, preljuba, napuštanje i dr.). Neskrivljeni – bolest, nezaposlenost, neimanje sredstava. U našem pravu: - ozbiljna i trajna poremećenost odnosa u braku - ako se objektivno ne može ostvariti zajednica života. • Vrste razvoda braka Dva načina: Razvod braka na osnovu sporazuma supružnika Na osnovu tužbe za razvod

14. Razvod braka - Sporazumni razvod braka  Saglasna izjava volje oba supružnika da brak prestane.  Samo kod supružnika koji imaju dobru komunikaciju i

spremnost da to reše.  Pismena izjava – pismeni sporazum, pooštreno, traži

se i sporazum o vršenju roditeljskog prava i o deobi imovine, jer su ova dva sporazuma i teža (objasniti).

14. Razvod braka - Sporazumni razvod braka Potrebno je sledeće:  predlog za sporazumni razvod braka,  pismeni sporazum o vršenju roditeljskog prava,  pismeni sporazum o deobi zajedničke imovine. Sud će tražiti dopunu ako treba i procjenjivati sporazume. (zajedničko vršenje roditeljskog prava) – odrediti prebivalište. Mnogo pitanja u ovim sporazumima, najbolji interes deteta. Eliminacija, troškovi. Niz prednosti – lakši i brži za supružnike, ne provodi se posredovanje, da da zadrže solidnu komunikaciju. Sporazum je u najboljem interesu deteta, sve se završava na jedan do dva ročišta.

14. Razvod braka - Razvod braka po tužbi  Podnošenje tužbe, ozbiljan i trajan poremećaj ili se ne     

može ostvariti trajna zajednica života, razvod je izlaz. Poremećaj mora biti ozbiljan i trajan. Sud je nadležan. Objektivna nemogućnost ostvarenja zajednice života, dužina poremećaja i ozbiljnost. Volja jednog supružnika dovoljna je da se brak razvede. Sudija na osnovu subjektivne procjene donosi odluku. Oba supružnika mogu podneti tužbu, to pravo ne prelazi na naslednike, a mogu nastaviti započeti postupak, može podneti i punomoćnik: staratelj.

14. Razvod braka  Postupak prestanka braka  postupak spada u bračne sporove, postupak pokreće jedan

od supružnika.  Tužbe mogu da budu: tužba za poništenje braka, tužba za utvrđenje postojanja braka i tužba za razvod braka.  Aktivnu legitimaciju imaju supružnici, lično je pravo i nenasledivo. Nadležnost je područje prebivališta ili boravišta. Prvostepeni – jedan sudija i dva porotnika. Drugostepani – veće od troje sudija. Znanje o porodici, deci i dr.  (pokretanje postupka, pripremanje glavne rasprave, donošenje odluke i eventualno ulaganje pravnih lekova).

14. Razvod braka Specifičnosti i načela bračnih sporova Lični odnosi supružnika, karakter braka uslovljavaju i specifični postupci. Posebna načela: Načelo isključenja javnosti (službena tajna u svim fazama) Istražnp načelo (ići i van granica tužbenog zahtjeva) Načelo posebne zaštite pojedinih lica u postupku Načelo ograničenosti i raspolaganja predmetom spora (nema presude zbog propuštanja, na osnovu odricanja i priznanja) ne može se okončati poravnanjem Načelo hitnosti postupka – ročište u roku 15 dana, ne može čekati odgovot na tužbu, završiti na 2 ročišta, drufostepeni sud u roku 30 dana Načelo slobodne ocene troškova Uglavnom dozvoljena revizija, moguća objektivna kumulacija zakona, odricanje tužbenih zahtjeva kao i povlačenje. Tužilac može povući tužbu do zaključivanja glavne rasprave a uz saglasnost do pravosnažnosti. Presude kod poništenja ili razvoda – nama vanrednih pravnih lekova.

14. Razvod braka  Postupak posredovanja

Faze: 1. Postupak mirenja Samo u postupcima koji su pokrenuti tužbom, svrha mirenja, značaj i posledice razvoda, razgovor, ako se poire – tužba je povučena. Rok je dva mjeseca, nakon toga sud 15 dana. 2. Postupak nagodbe Kad mirenje nnije uspjelo sprovodi se nagodba ili pokušaj sporazumnog okončanja. Pokušava se postići sporazum o vršenju roditeljskog prava i sporazum o podjeli imovine,, supružnici i punomoćnici. Sud cijeni da li su sklopljeni sporazumi u najboljem interesu djece te ga može izmeniti. Može se dogovoriti i zajedničko ršenje roditeljskog prava ili jednog roditelja, ako ne odlučiće sud.

15. Posledice prestanka braka Pravna dejstva u zavisnosti od načina na koji je prestao odnose se na supružnike i na decu. Posledice prestanka braka smrću supružnika Smrću ili proglašenjem nestalog lica za umrlo – preživjeli ima prava: a) Sklapanja novog braka b) Prezime supružnika (u roku od 60 dana daje predlog matičaru) Kasnije promene u upravnom postupku. c) Zajednička imovina – ima pravo na izdvajanje imovine.

15. Posledice prestanka braka Posledice prestanka braka poništenjem i razvodom

Proizvode iste posledice ali i još dve pravne posledice a to su: 1. Izdržavanje supružnika 2. Povraćaj poklona

15. Posledice prestanka braka  Posledice prestanka braka na decu

Posledice mogu da budu i u odnosu na decu i to: a) Vršenje roditeljskog prava U braku to vrše oba roditelja, a nakon smrti jednog to pravo vrši drugi, a nakon razvoda to pravo mogu vršiti oba ili jedan roditelj (sporazum ili sudska odluka). Roditelj koji ne vrši roditeljska prava ima obavezu da izdržava i da ima kontakte i da dogovata o bitnim pitanjima. b) Pravo stanovanja – uvodi se pravo stanovanja Roditelj kome je povereno vršenje roditeljskog prava ima pravo stanovanja u stanu drugog roditelja (do punoletstva).

15. Posledice prestanka braka c) Poveravanje dece Ako postoje maloletna deca sud odlučuje o njihovoj deci: Briga, čuvanje, vaspitanje i uređenje odnosa sa drugim roditeljem. Deca se daju jedinstveno jednom roditelju, sem izuzetno opravdanih razloga Sud prvo saslušava roditelje, sud neme uvek prihvatiti sporazum, sud pazi na interese deteta Ako nema sporazuma sud će odlučiti nakon izvođenja određenih dokaza uz prihvatanje mišljenja određenih institucija Pribavljanje pravno – relevantnih podataka o roditeljima, njihov status. Može se doći do sveobuhvatne analize. Imovno stanje nije ni jedini ni glavni kriterij, sve zavisi od roditelja i njihove ukupne ličnosti. Odluka je složena, šta saslušati i koje dokaze sprovesti. Poslednjih pet godine 18% odluka poverava decu ocu.

15. Posledice prestanka braka • Izmena odluke o poveravanju dece U novom parničnom postupku čest je slučaj podnošenja tužbe od strane roditelja kome sud nije dodelio decu, ali mora navesti razloge da je došlo do promene okolnosti. Pogoršanja i poboljšanja stanja kod roditelja. Ne treba donositi preterano česte odluke, jer će promene kod deteta biti česte (samo izuzetni slučajevi) Ne treba prekinuti odnose deteta i drugog roditelja (on ima i prava da aktivno učestvuje u održavanju kontakata, donošenju odluka, te vaspitanju, čuvanju, kontroli).

15. Posledice prestanka braka • Utvrđivanje načina viđanja U slučaju maloletne dece sud će urediti odnos roditelja prema deci. Dete i deca se poveravaju jednom roditelju, ali i drugi roditelj ima prava da učestvuje u vaspitanju i odgoju dece. Izuzetak – lišavanje rodteljskog prava ili ograničavanje vršenja roditeljskih prava. Sporazum o načinu viđanja djece – konkretne okolnosti i mogućnosti, i ovde se pribavljaju mišljenja stručnih organa i ustanove gde dete boravi. Neophodan je dogovor roditelja, bitna je njihova posvećenost deci. Problem je kada su odnosi razvedenih supružnika poremećeni i ne žele da sarađuju između, a ni sa organima.

15. Posledice prestanka braka Izmena odluke o uređenom načinu viđanja Moguća je promena odluke, promena rada, mesta boravka, tužba može odvojeno a i sporazumno, traži se: Potpuno ukidanje načina viđanja (lišen roditeljskog prava) Promena rasporeda viđanja Privremeno neviđanje deteta (razlozi loši) Sud ima velika ovlaštenja

16. Vanbračna zajednica  Zajednica života jedne žene i jednog muškarca koji 

  

nisu u braku. Stabilna i dugotrajna zajednica kojoj nedostaje zakonska forma (dva lica različitog pola i trajanje i stabilnost). Istorijat Rimsko pravo (konkubinat) trpe žene i deca, hrišćanstvo U Srbiji 1980 i zakon prihvata, danas su izjednačene i bračna i vanbračna zajednica.

16. Vanbračna zajednica  Vanbračnu zajednicu karakterišu sledeći uslovi:  Različitost polova  Monogamija  Zajednica života vanbračnih partnera (volja za stanovanje,

ishranu, brigu)  Trajnost zajednice vanbračnih partnera (ne zasniva se na formi, papiru, partneri zadovoljavaju sve svoje potrebe (emotivne, seksualne, kulturne, ekonomske)  Bračne smetnje (bračnost, nesposobnost za rasuđivanje, srodstvo, starateljstvo, maloletstvo i mane volje)

16. Vanbračna zajednica Zajednica lica istog pola  Istopolne zajednice (Belgija, Holandija, Norveška,

Španija i Švedska, od aprila 2013 i Francuska)  Veliki broj država priznaje koncept registrovanog partnerstva.  Hrvatska i Portugalija priznaje neregionalne zajedice.  Usvajanje dece od istopolnih parova: Andora, Belgija, Ujedinjeno kraljevstvo, Holandija, Island, Norveška, Švedska, Španija, Argentina.

17. Dečja i roditeljska prava  Potrebno je rođenje i pravni osnov – usvajanje.  Subjektivno pravo oca i majke nastalo rođenjem ili na

osnovu prava prema detetu, nazivamo roditeljskim pravom.  Dečje pravo kao skup individualnih, apsolutnih prava deteta utvrđenih zakonom, da traži od roditelja i da uživa samostalnu, pojačanu i posebnu zaštitu društva u odnosu na ostale članove.  Termin roditeljsko pravo su uglavnom obaveze roditelja to je subjektivno pravo, ne može se ustupati lično je i apsolutno  To pravo roditelji vrše u interesu deteta

17. Dečja i roditeljska prava  Istorijat

 Rimsko pravo – neograničena vlast nad decom (pater    



familijas) Prodaja ženske dece Srednji vek – otac gospodar žene i dece, počinju i dužnosti Roditeljsko pravo u kodifikaciji XIX veka i dalje ima pravo nad decom Van braka deca Savremena prava uspostavljaju ravnopravnost muškarca i žene u roditeljskim odnosima, bračna i vanbračna deca izjednačena.

17. Dečja i roditeljska prava Prava dece se štite i međunarodnim dokumentima:

1. Deklaracije o pravima deteta – UN – 1959 – posebna kategorija prava nije imala obavezujući karakter. 2. Konvencije o pravima deteta iz 1989 - obavezujući karakter  Osnovan je komitet za prava deteta. Urođeno dostojanstvo i jednaka i neotuđiva prava.

17. Dečja i roditeljska prava  Načela dečjeg i roditeljskog prava

1. Načelo posebne zaštite majke i deteta (porođaj i nakon porođaja, samohrani roditelj) 2. Načelo ravnopravnosti roditelja i jednakosti roditelja i usvojitelja (zabrana diskriminacije i ravnopravnost roditelja-polova) 3. Načelo posebne zaštite dece bez roditeljskog staranja i dece ometene u razvoju (bez roditelja – pod zaštitom države kroz razne oblike staranja) – konkretni slučajevi. 4. Načelo ravnopravnosti bračne, vanbračne i usvojene dece. Svako dete ima pravo da raste i da se razvija u najboljem interesu, to je civilizacijska tekovina

17. Dečja i roditeljska prava  Porodični status deteta  Bračno i vanbračno dete  Status je izjednačen  Razlika kod utvrđivanja statusa očinstva

17. Dečja i roditeljska prava  Odnos majke i deteta.  Za bračno dete tri uslova: da postoji brak, da ga rodi majka   

 

u braku i pretpostavka bračnog očinstva. Materinstvo – Rimsko pravilo majka je uvek poznata (mater semper in jure). Žena koja ga je rodila – nije bitan status u roku od 15 dana upis. Ko prijavljuje? Utvrđivanje materinstva sudskom odlukom (može da se desi da se ne upiše – legitimisane osobe su: dete, žena koja tvrdi da je majka, žena koja tvrdi da je majka na način da osporava materinstvo druge žene). Majka – 10 godina od rođenja deteta U trećem slučaju – samo ako je upisano u matičnu knjigu rođenih.

17. Dečja i roditeljska prava 

Pravne posledice sudske odluke: 1. Utvrđno je poreklo deteta 2. Nastupaju prava i obaveze (od trenutka rođenja) – erga om nes 3. Promena ličnog imena (10 godina)  Osporavanje materinstva - Dešava se ali retko – osporavanje nije dopušteno:  Materinstvo koje je utvrđeno sudskom odlukom  Posle usvojenja deteta  Posle smrti deteta

17. Dečja i roditeljska prava  Pravo na tužbu je lične prirode.  Ko ima pravo isto ko ima pravo da utvrđuje  Dete – nema roka  Majka koja je upisana – 10 godina  Koja nije upisana a tvrdi da je majka, mora dokazivati  Muškarac koji se smatra ocem – godinu dana od

saznanja da majka koja je upisana nije rodila dete.

17. Dečja i roditeljska prava Očinstvo  Očinstvo se utvrđuje u odnosu na postojanje činjenice

da li je u braku li van braka. Dete u braku rođeno ima za oca muža svoje majke.  Očinstvo van braka na osnovu priznanja muškarca ili

ljudskom presudom

17. Dečja i roditeljska prava  Utvrđivanje očinstva  Bračnog:

1. Da je dete rodila žena koja je bila u braku u vreme začeća ili rođenja 2. Da dete potiče od muža majke (u vreme začeća ili rođenja) 300 dana od dana prestanka braka (trudnoća 280 dana) Pater is est quem nuptiae demonstrant (otac j na koga ukazuje brak) (Pretpostavka bračnog očinstva je oboriva – medicina?) Sklapanje braka u roku 300 dana od dana prestanka braka.

17. Dečja i roditeljska prava  Utvrđivanje vanbračnog očinstva  Utvrđivanje očinstva priznanjem oca  Je lični, dobrovoljni čin, neopozive izjave kojem neko dete priznaje za

svoje (pred matičarem, organom starateljstva – ili pred sudom (ne može preko zakonskog zastupnika).  Uslovi su: 1. Prvi uslov je da muškarac ima 16 godina i da je sposoban za rasuđivanje 2. Drugi uslov da je dete živo u vreme priznanja, ili da je začeto 3. Treći uslov je davanje saglasnosti od majke. Priznanje pred matičarem u zapisnik ili pred organom starateljstva koji je dostavlja matičaru, matičar poziva majku u roku od 30 dana, takvu izjavu je majka mogla dati pri upisu. Data izjava se ne može opozvati (samo prevara, zabluda, prinuda, u roku od godine dana). Može i u praničnom i vanparničnom postupku.

17. Dečja i roditeljska prava  Postupak priznanja u testamentu  Ostavilac ili testator – pored poslednje izjave volje

može dati izjavu o priznanju – sve zavisi od proglašenja testamenta, ništavan testament  Ako je delimično ništavan – priznaje se izjava o očinstvu.  Dete dobija oca, zasnivaju se roditeljski odnosi.

17. Dečja i roditeljska prava  Utvrđivanje putem suda (vanbračno očinstvo)  Odbija da prizna očinstvo.  Aktivno legitimisana lica za utvrđivanje su dete, majka,

otac koji traži priznanje. Dete pokreće spor bez obzira na vreme, praksa kaže 25 godina.  Majka – godina dana od saznanja da otac ne priznaje a do 10 godina nakon rođenja deteta.  Pasivno legitimisani muškarac je koji ne priznaje (protiv naslednika ili Republike Srbije).  Presuda deluje (ex tunc) od dana rođenja i prema svima (erga omnes) i trajno jer se ne može osporavati.

17. Dečja i roditeljska prava  Osporavanje očinstva  Upisani muškarac ne mora uvek biti otac. Ko je bračni

– ko vanbračni  Osporavanje bračnog očinstva  Smatra se muž majke deteta , cilj je utvrđivanje materijalne istine biološkog oca. Nije dozvoljeno utvrđivati posle smrti ili usvojenja deteta.  Ukoliko je očinstvo utvrđeno putem suda nije dozvoljeno njegovo osporavanje.

17. Dečja i roditeljska prava  Majka – godinu dana od dana saznanja ili 10 godina od

rođenja deteta. Pretpostavka da se rodilo u braku ili posle 300 dana braka (prestanka).  Muž majke – može se sumnjati – u roku od godine dana od dana saznanja ili 10 godina od rođenja. Ako je lišen poslovne sposobnosti – njegov staratelj.  Dete – traži prirodnog oca, nije ograničeno rokom, ako je maloletno mora mu se odrediti koliziciski staratelj.  Muškarac koji tvrdi da je otac deteta, ali da istovremeno traži utvrđivanje svoga očinstva (jedna godina od saznanja ili 10 godina od rođenja deteta). Ne prelazi na naslednika ali mogu nastaviti postupak

17. Dečja i roditeljska prava  Osporavanje vanbračnog očinstva  Može se osporavati samo ako je učinjeno na osnovu

priznanja (očinstvo utvrđeno na osnovu sudske presude se ne osporava)  Majka, dete i muškarac koji tvrdi da je otac (zahtev za osporavanje i zahtev da utvri vlastito očinstvo).  Više se ne smatra ocem muškarac koji je priznao očinstvo (za svoje dete).

17. Dečja i roditeljska prava Začeće uz biomedicinsku pomoć  Različite reproduktivne tehnologije telesnog i

vantelesnog začeća kad biološkim putem nije moguće, primenjuje se i prema ženama i prema muškarcima – ne može se utvrđivati ni materinstvio ni očinstvo.  Smatraju se bračni i vanbračni partneri.

17. Dečja i roditeljska prava  Maternitetski i paternitetski sporovi  Neka modifikovana načela:  Pokretanje postupka – aktivno legitimisana lica  Nadležnost suda – opšte nadležnosti (viši i apelacioni) Mesto      

prebivališta i boravišta – mesni. Hitnost postupka (I ročište za 15 dana, II stepeni sud – 30 dana) Posebno znanje sudije i porotnika Istražno načelo Isključenje javnosti Slobodna ocena sudskih troškova – pravičnost Nedozvoljenost nekih presuda (propuštanje, odricanje, priznanje, sudsko poravnanje) Pravila punomoćja

17. Dečja i roditeljska prava  Dokazivanje u maternitetskim i paternitetskim

sporovima.  Dokazivanje je zadatak i suda i stranaka, proveravanje istinitosti navoda.  Strane u sporu nisu dužne da se podvrgnu medicinskom veštačenju.  Analiza krvnih grupa, antropološko – genetski metod (kojim se upoređuju nasledne osobine (otisci prstiju, pigmentacije, boji kose), analiza DNK otiska. DNK – kod utvrđivanja 99,8 a kod isključenja 100 procenata

18. Prava deteta  Pojam i sadržina  Dete nije sposobno da se samo brine, nije uvek bilo isto.  Dodatna posebna zaštita, prava su bila inkorporirana u 

  

prava roditelja. Roditeljska prava su lična i apsolutna, ne mogu se odreći i prava deteta su u direktnoj vezi sa datim pravima roditelja, povećanje prava deteta na teret roditeljskih prava. Konvencije o pravima deteta 1989. Život, opstanak i razvoj, da ga čuvaju roditelji. Najbolji interesi deteta, sprečiti zanemarivanje, te fizičko i psihičko zlostavljanje. Obavezno – porodica, hraniteljska porodica, institut kolektivnog zbrinjavanja.

18. Prava deteta Pojedina prava deteta Pravo deteta da zna svoje poreklo  Da zna svoje poreklo, upis u matičnu knjigu rođenih

(način, postupak i lica, ko su mu roditelji i državljanin, da dobije lično ime, državljanstvo).  Sa 15 godina uvid u državljanstvo može da izvrši i drugu dokumentaciju.  Pravo da utvrđuje svoje poreklo.

18. Prava deteta Pravo deteta na život sa svojim roditeljima  Najbolji uslovi su u porodici, razvoj, školovanje,

pripremanje. Roditelji imaju prirodnu i biološku odgovornost prema detetu, u najboljem interesu.  Može se ograničiti sudskom odlukom i to zbog najboljeg interesa deteta (hraniteljska porodica ili upućivanje u ustanove – za decu ometenu u razvoju).  Sa 15 godina će dete moći da odluči sa kojim roditeljem će da živi (ali da izrazi želju samo), život maloletnika je nemoguć.

18. Prava deteta Pravo deteta na održavanje ličnih odnosa  Međusobne odnose i kontakte. To pravo se daje detetu.

 Posebno je pitanje prilikom hraniteljstva i usvojenja, ti

odnosi se ne mogu ograničavati – osim sudskom odlukom u slučaju lišenja roditeljskog prava. Navršenjem 15 godina dete samostalno odlučuje o kontaktima i viđenjima.  Lični kontakti sa srodnicima – bliskim.

18. Prava deteta Prava deteta na potpuni i pravilan razvoj  Potpuni i pravilan razvoj, obezbeđivanje moguđih i

najboljih životnih i zdravstvenih uslova, obaveza roditelja da vode računa o životu i zdravlju dece.  Zaštita i podizanje dece, fizičko, psihičko i socijalno blagostanje.  Roditelji sarađuju sa ostalim institucijama.

18. Prava deteta Pravo deteta na obrazovanje  Obavezno do završetka osnovne škole, apsolutno i

lično pravo.  To je opšta norma, roditelji pravo na izbor i pomoć.  Materijalni uslovi u porodici, društvo je obavezno da stvara uslove

18. Prava deteta  Pravo deteta da preduzima pravne poslove  Maloletni nemaju poslovnu sposobnost, ali ima i pravo da

preduzima neke poslove, zavisi od uzrasta deteta i poslova.  Razlikujemo:  Mlade maloletnike: nije navršilo 14 godina, poslovi kojima preduzima samo pravne poslove, kojim pribavlja neka prava, pravne poslove i poslove malog značaja, svi drugi poslovi bili bi apsolutno ništavi i ne bi proizvodili pravno dejstvo.  Starije maloletnike: 14 navršenih godina života, može preduzimati gore navedene poslove i druge poslove uz saglasnost roditelja.

18. Prava deteta  Nakon navršene 15. godine stariji maloletnik ima pravo

zaposlenja i sticanja vlastitih prihoda i zarade, zakonodavac daje pravo raspolaganja zaradom i imovinom stečenom vlastitim radom.  Maloletnik čije su izjave volje uslov za punovažnost pravnog posla  Stariji maloletnik – 16 godina – sam mora izvršiti priznanje očinstva.  Trudnica koja ima 16 godina prekid trudnoće može izvršiti samo na njen zahtev.  Maloletno lice preko 15 godina sačinjava testament.  Dete starije od 10 godina – saglasnost za usvojenje.  Promena ličnog imena dete preko 10 godina daje saglasnost.  Navršenih 16 godina – traži dozvolu za sklapanje braka.  Ovi i slični poslovi su pobrojani u zakonu.

18. Prava deteta Pravo deteta na slobodno izražavanje mišljenja  Dete u nekim poslovima ličnom voljom da izjavi i

odluči.  Kad navrši 10 godina ima pravo da izrazi svoje mišljenje u sudskom i upravnom postupku.  U tom smislu dete postaje partner roditelju u skladu sa godinama, psihičkom i fizičkom zrelošću. Škola mora da vodi računa o obrazovanju.

19. Roditeljska prava  Skup prava i dužnosti roditelja prema svojoj deci nazivamo    

 

roditeljsko pravo, to su ustvari dužnosti roditelja. Pravo je da imaju decu, ostala prava su ograničena pravima deteta. U rimskom pravu očinska vlast - pravo ima samo otac. Tek u XIX veku imamo roditeljska prava. Roditeljska prava postoje u meri koja je potrebna za zaštitu ličnosti prava i interesa dece. Lično je i ne može se prenositi. S njim se ne može raspolagati, apsolutno je pravo. Roditeljsko pravo ne podrazumeva neograničenu vlast i pravo nad detetom. Mogućnost intervencije u roditeljsko pravo.

19. Roditeljska prava  Sadržina roditeljskog prava

Staranje o ličnosti deteta  Određivanje ličnog imena – po rođenju određuju lično ime, pravo deteta na lični identitet. 30 dana od dana rođenja, stvar je izbora i dogovora, kakvo će ime dati detetu.  Matičar upozorava roditelje – pogrešna ima,

nemoralna imena, suprotna običaju.  Zajednička deca ne mogu nositi različita prezimena.  Ako nema dva roditelja jedan roditelj određuje ime, ako i nema organ starateljstva, čak i prezime (razlozi).

19. Roditeljska prava Sadržina roditeljskog prava  Čuvanje deteta – smeštaj deteta, ima pravo da živi

zajedno sa roditeljima (osiguravaju opstanak i izgradnju ljudskih osobina). To je njegov opstanak.

Trajan nadzor nad kretanjem deteta. Može da živi i odvojeno od svojih roditelja ako je to u interesu.

19. Roditeljska prava Sadržina roditeljskog prava Podizanje deteta



Kontinuirani proces – briga o životu i zdravlju deteta.  Hrana, odeća, zdravstvena zaštita, preventivne zdravstvene mere.  Nema ponižavajućeg postupka i kazni a i da ga štite od drugih osoba.

19. Roditeljska prava  Sadržina roditeljskog prava  Vaspitanje deteta

 Ovo je najkompleksnije pravo i dužnost roditelja, to je

najprijatniji i najteži zadatak. Roditelji da budu moralno i mentalno sposobni. Odnos ljubavi, poverenja, uzajamnog poštovanja.  Bitan je skladan odnos roditelja, više vrsta obrazovanja:  Moralno vaspitanje – stvaranje i prihvatanje etičkih vrednosti: ljubav, poštovanje drugih, solidarnost, humanost, da nauče dete da razlikuje dobro od zla, moralno od nemoralnog, dozvoljeno od nedozvoljenog, zakonito od nezakonitog

19. Roditeljska prava  Njihov odnos i lični primer od presudne su važnosti.  Društveno vaspitanje – priprema deteta da se uklopi u društvenu 

      

zajednicu i postane poštovan i koristan član, poštovanje ličnih i imovinskih prava. Seksualno vaspitanje - Savremeno društvo postavlja nove zahteve u pogledu seksualnog vaspitanja. Tradicionalno se o tome u porodici malo govorilo. Dete će samo o tome saznati. Zbog negativnosti roditelji moraju razgovarati na tu temu. Ostali oblici vaspitanja Fizičko, intelektualno i emocionalno vaspitanje omogućuje da se formira kao zdrava, kreativna i samostalna ličnost. Nekad ne prihvata roditeljske metode vaspitanja, nastupalo je fizičko kažnjavanje i psihičko maltretiranje. Zabrana upotrebe sile.

19. Roditeljska prava Sadržina roditeljskog prava Obrazovanje deteta

 Dužnost roditelja, do nivoa završene osnovne škole

zakonska je obaveza. Dalja je obaveza u mogućnostima roditelja i sposobnostima i sklonostima dece.  Koliko je besplatno dalje školovanje, stipendije, domovi, odlični učenici, ostalo.

19. Roditeljska prava  Sadržina roditeljskog prava  Zastupanje deteta

 Punoletstvo 18 godina. Maloletna deca ograničena posl.

sposobnost.  Svako lice po rođenju stiče neograničenu pravnu sposobnost.  Puna poslovna sposobnost – 16 godina za brak, 16 godina ako radi - roditeljsko pravo.  U ostalim slučajevima roditelji su kao zakonski zastupnici.  Roditelji su ravnopravni.  Roditelji zastupaju dete u svim poslovima koji izlaze iz zakonom utvrđenih granica poslovne i procesne sposobnosti deteta.  Sticajem punoletstva prestaje zakonsko zastupanje roditelja.  Zakonsko zastupanje nakon 18 godina može da se produži (odluka suda – duševna bolest, lični i imovinski odnosi).

19. Roditeljska prava  Sadržina roditeljskog prava  Izdržavanje deteta

 Odnosi se i na maloletno i na punoletno lice i nerođeno dete tri

meseca pre rođenja.  Obaveza oca i na izdržavanje majke u periodu tri meseca pre porođaja i godinu dana posle porođaja.  Pravo na izdržavanje od roditelja, ako roditelji ne mogu ili nisu živi pravo izdržavanja prelazi na ostale srodnike u uspravnoj liniji. Ovo je najznačajnija obaveza roditelja (zdravstvena zaštita, hrana, odeća, obuća, obrazovanje, kultura, socijalne potrebe).  Od uzrasta deteta zavisi i nivo potreba.  Mogućnost roditelja zavisi od njihovih prihoda i materijalnog statusa porodice. Izdržavanje sporazumno.  Ostalo sa jednim roditeljem, obaveza drugog roditelja stupa na snagu.

19. Roditeljska prava Sadržina roditeljskog prava Staranje o imovini deteta

Roditelji raspolažu i upravljaju imovinom deteta,

zavisi od uzrasta deteta. Ako je imovinu steklo besteretnim raspolaganjem, staraju se roditelji. Ako je imovina stečena vlastitim radom onda ono raspolaže i upravlja tom imovinom – uslov je da je navršilo 15 godina. Iz ove imovine da podmiruje dio troškova.

19. Roditeljska prava  Vršenje roditeljskih prava  Zajednički i sporazumno, postoje izuzeci. Kad su zajedno

bilo u braku ili vanbračnoj zajednici zajednički i na osnovu dogovora vrše roditeljsko pravo. Razlikujemo kad su zajedno ili razdvojeni. Postoji prećutna saglasnost drugog roditelja.  Vršenje roditeljskog prava od strane oba roditelja  Roditelji stiču roditeljska prava automatski rođenjem bračnog deteta.  Ako nisu u braku, majka stiče automatski, a očinstvo na uređen način. Dve vrste zajedničkog staranja:

19. Roditeljska prava  Zakonsko ili pravno staranje i faktičko staranje.  Obuhvata donošenje odluka o bitnim pitanjima za

dete i njegovu imovinu.  Faktičko staranje je donošenje dnevnih odluka.  I nakon prestanka braka roditelji imaju priliku da nastave vršenje prava.  Dete treba da u najmanjoj meri oseti razlaz svojih roditelja.  Sporazumno prebivalište deteta.

19. Roditeljska prava Vršenje roditeljskog prava od strane jednog

roditelja  Preuzima drugi roditelj  Jedan od roditelja nije poznat,  umro,  lišen roditeljskog staranja,  nisu roditelji u mogućnosti, jedan ili oba.

19. Roditeljska prava  Samostalno vršenje roditeljskih prava zbog

faktičke ili pravne nemogućnosti drugog roditelja  Faktički sprečen roditelj može biti u slučaju teže bolesti, odlaska na izdržavanje kazne zatvora, rata i mobilizacije, prirode posla.  Pravna sprečenost – kad je roditelj maloletan i nema poslovnu sposobnost (manje od 16 godina), lišen poslovne sposobnosti ili se odrekao roditeljskog prava. Ako oba roditelja nisu u situaciji, dete će biti stavljeno pod starateljstvo (ako razlozi prestanu može tražiti povraćaj roditeljskih prava).

19. Roditeljska prava  Samostalno vršenje roditeljskog prava na osnovu sporazuma        

roditelja Ako roditelji ne žive zajedno, mogu se sporazumeti da jedan roditelj samostalno vrši roditeljsko pravo. Takav sporazum mora da prihvati i sud. Sporazumom se poverava vršenje roditeljskog prava jednog roditelja. Sporazum o visini doprinosa od drugog roditelja i sporazum o načinu održavanja deteta s drugim roditeljem. Roditelj koji ne vrši roditeljsko pravo ima pravo i dužnost: Da izdržava dete Da održava lične kontakte Da o bitnim pitanjima dogovara sa drugim roditeljem koji ima roditeljsko pravo (bitna pitanja: medicinski zahvati, promena prebivališta, raspolaganje detetovom imovinom).

19. Roditeljska prava  Samostalno vršenje roditeljskog prava na osnovu sudske   



odluke Odluku o vršenju roditeljskog prava ako ne postoji sporazum doneće sud. Dete ne može da ostane bez roditeljskog staranja. Pribavlja se mišljenje organa staratelja, porodičnog savetovališta i druge specijalne ustanove. Sud ceni i druge okolnosti: stavovi i želje roditelja, stav i želje deteta, opšte i materijalne prilike roditelja, ponašanje roditelja, uzrast deteta. Sud donosi odluku: sva deca da ostanu na čuvanju i vaspitanju kod jednog roditelja, da neka ostanu kod majke, a neka kod oca, da budu poverena nekom trećem licu ili ustanovi.

19. Roditeljska prava Pravni položaj roditelja koji ne vrše starateljsko

pravo Roditelj koji ne vrši roditeljsko pravo je i dalje titular prava, bez obzira da li je o poveravanju deteta odlučio sud ili sporazum:  Pravo i dužnost da izdržava dete  Ne može se osloboditi obaveze izdržavanja deteta, to je pravo i dužnost, visina doprinosa se određuje sporazumom ili sudskom odlukom, čak i u slučaju lišenja prava postoji obaveza izdržavanja.

19. Roditeljska prava Pravo i dužnost održavanja ličnih odnosa sa

detetom  Kad prestane da živi sa svojim detetom zakon mu daje pravo da održava lične odnose.  Kontakti su značajni za pravilan razvoj deteta. I ovo se reguliše sporazumom ili putem suda (određujući vreme, mesto viđanja i trajanja viđanja, korištenje nedeljnih i godišnjih odmora).  Sud može ograničiti pravo i dužnost na održavanje ličnih odnosa (u slučaju nasilja u porodici i dr.).

19. Roditeljska prava  Pravo na zajedničko odlučivanje o bitnim pitanjima koja

utiču na život deteta.  Saglasnost oba roditelja, u ovim pitanjima to su: obrazovanje, medicinski zahvati, prebivalište, raspolaganje imovinom deteta, sudu je ostavljeno da ceni koja su to još pitanja.  Pravo roditelja koji ne vrše roditeljsko pravo da traže da se odluka o poveravanju deteta drugom roditelju izmeni.  Roditelj može tražiti izmenu odluke ako su se promenile prilike. Prilike se mogu promeniti na strani roditelja koji se stara o detetu (bolest, alkohol, lišen slobode, droga) ili na strani drugog roditelja (vratio se, zaposlio se), zahtev mogu podneti oba roditelja, staratelj i dete. Roditelji donose novi sporazum koji potvrđuje sud.

19. Roditeljska prava  Pravo roditelja da u slučaju smrti roditelja koji je vršio

roditeljsko pravo sam počne vršiti roditeljsko pravo.  Ima pravo da mu se preda dete na čuvanje i vaspitanje, ako mu spreče odluku donosi sud (može biti nepovoljno – nasilje).  Pravo roditelja koji ne vrši roditeljsko pravo na davanje saglasnosti na usvojenje  (mora dati saglasnost na eventualno usvajanje svoga deteta od strane drugih lica, ako su oba roditelja živa mora postojati saglasnost osim ako je jedan od roditelja potpuno lišen roditeljskog prava).

19. Roditeljska prava Nadzor nad vršenjem roditeljskog prava  Postoje ograničenja, kroz istoriju da se država ne meša

u porodične odnose.  Savremeni sistemi ograničavaju i pooštravaju odgovornost roditelja.  Biološki je prirodno da roditelji vole svoju decu (nisu nekad sposobni, a nekad to pravo zloupotrebljavaju ili krše, zanemaruju, tad država preko svojih organa preduzima mere, a to su organi starateljsva i sud).

19. Roditeljska prava  Preventivni nadzor  Vrši organ starateljstva preko centra za socijalni rad, kad roditelji    



imaju nedoumice, neslaganja ili ne znaju kako. Posledica još nije nastala. Još uvek je zajednički i sporazumno. Nesporazumi – nesporazumi oko škole, izbor slobodnih aktivnosti Slobodno vreme deteta, druženje deteta. Organ starateljstva nekad daje saglasnost na određene pravne poslove – upravljanje imovinom, lično ime i sl. Nekad je potrebno da se sa savetima ili davanjem saglasnosti uključi centar za socijalni rad. Roditelji se obraćaju zahtevom za preventivni nadzor, može se uključiti i sud.

19. Roditeljska prava  Korektivni nadzor  U preventivnom nadzoru se omogućava vršenje prava, a u korektivnom      

koriguje. Roditelji kad donose odluke, znači korekcija već učinjenog Upozorenje roditelja na nedostatke u vršenju roditeljskog prava Ovo je prva i najblaža mera, ovlašćenje da ukaže roditeljima na nedostatke (neuredna deca, nedolazak u školu, agresivnost, zapuštenost, bolest). Ako i treba dužni su da dolaze u centar kako bi dobili određene savete (neznanje i neiskustvo roditelja). Da roditelji posećuju predavanja, obilazak roditelja u stanu i na radnom mestu, sve u interesu deteta. Upućivanje roditelja na razgovor u porodično savetovalište i ustanovu specijalizovanu za posredovanje u porodičnim odnosima Ako mera upozorenja ne uspije, organ će obavezati roditelje da se obrate

19. Roditeljska prava  Polaganje računa o upravljanju imovinom deteta  Zaštita imovinskih prava i interesa deteta, roditelji imaju

pravo da samostalno upravljaju imovinom deteta, nemaju obavez da polažu račune. Ali ako postoji smetnja organ starateljstva ima pravo da zahteva da roditelji polože račun o upravljanju imovinom, bez obzira zbog čega je nastupilo štetno upravljanje (sve do punoletstva). Trajanje mera nije propisano.  Pokretanje sudskih postupaka  Ako mere ne daju rezultate organ starateljstva može preduzeti i ovu meru, sudski postupak.

19.1 Lišenje roditeljskog prava  Najteža porodično – pravna sankcija, radi zaštite prava i

interesa deteta. Lišenje u pojedinim slučajevima može imati i krivično pravnu odgovornost.  Potpuno lišenje roditeljskog prava  Može potpuno a razlozi su:  Zloupotreba prava – kad ugrožava osnovna prava deteta na njihov nesmetan i pravilan psihički i intelektualni razvoj, posledice se direktno odnose na život, zdravlje, razvoj i vaspitanje deteta. Zakon navodi:  Fizičko, seksualno i emocionalno zlostavljanje  Izrabljivanje – preteranim radom i zabranjenim radom  Ako ga navikava rđavim sklonostima  Druge zloupotrebe

19.1 Lišenje roditeljskog prava  Svesno i voljno ponašanje roditelja da se to ponavlja.  Namernim ponašanjem se dete upropaštava,

ponavljanje se ne sme čekati već odmah reagovati.  Grubo zanemarivanje roditeljskih dužnosti – je nevršenje roditeljskih prava prema detetu, ne brine o svome detetu.  Vršenje roditeljskih prava je aktivna uloga kroz činjenje i vršenje obaveza.

19.1 Lišenje roditeljskog prava  Postupci grubog zanemarivanja su:  Ako napušta dete

 Ako se uopšte ne stara o detetu  Ako izbegava da izdržava dete, ne održava lične

kontakte i odnose  Ako izbegava stvaranje uslova za zajednički život  Ako na drugi način zanemaruje dužnosti.

19.1 Lišenje roditeljskog prava  Ovo ponašanje mora biti okrivljeno. Vlada Srbije je

2005. godine usvojila Opšti protokol za zaštitu dece od zlostavljanja i zanemarivanja (uvod i peta glava, poziva se na Konvenciju UN o pravima deteta, treba da donese i doprinese poboljšanju prijavljivanja i registrovanja svih vidova zloupotrebe i zanemarivanja dece).  Osnovni su ciljevi: pravo deteta na život, opstanak i razvoj, nediskriminacije i najbolji interes.

19.1 Lišenje roditeljskog prava Zloupotreba ili zlostavljanje deteta obuhvata sve oblike

fizičkog ili emocionalnog zlostavljanja, seksualnu zloupotrebu, zanemarivanje, nemaran postupak, kao i komercijalnu i drugu eksploataciju, što dovodi do stvarnog ili potencijalnog narušavanja detetovog zdravlja, ugrožavanja razvoja i dostojanstva.

19.1 Lišenje roditeljskog prava  Fizičko zlostavljanje  Koje dovodi do stvarnog ili potencijalnog fizičkog

povređivanja deteta usled činjenja i nečinjenja.  Primeri fizičkog zlostavljanja su: udaranje, šutiranje,

trošenje, davljenje, bacanje, posipanje vrelom vodom.

19.1 Lišenje roditeljskog prava Seksualna zloupotreba  Uključivanje deteta u seksualnu aktivnost koju ono ne

shvata potpuno, sa kojom nije saglasni i nije doraslo.  Aktivnost između deteta i odrasle osobe.  Seksualnom zloupotrebom smatra se:  navođenje ili primoravanje deteta na učešće u seksualnim aktivnostima, bilo da je reč o kontaktnim ili nekontaktnim.  eksploratorsko korištenje deteta za prostituciju ili druge nezakonite radnje.

19.1 Lišenje roditeljskog prava Emocionalna zloupotreba  Propuštanje da se obezbedi razvojno prikladna sredina

uključujući i dostupnost primarne figure, kako bi dete moglo razviti stabilne emocionalne i socijalne sposobnosti koje odgovaraju njegovom potencijalu.  Emocionalnom zloupotrebom vrši se omalovažavanje, ocrnjivanje, okrivljivanje bez razloga, zastrašuje, ograničava kretanje deteta, diskriminacija, ismejavanje i drugi oblici odbacujućeg ponašanja.

19.1 Lišenje roditeljskog prava Zanemarivanje i nemarno postupanje  Propuštanje pružaoca njege, roditelja ili druge osobe

koja je preuzela odgovornost da obezbedi razvoj deteta: zdravlje, obrazovanje, emocionalni razvoj, ishrana, smeštaj, sve u okviru raspoloživih mogućnosti i sredstava porodice.

19.1 Lišenje roditeljskog prava Eksploatacija  Komercijalna i druga eksploatacija odnosi se na

korištenje deteta za rad ili druge aktivnosti u korist drugih osoba (rad dece, prostitucija, kidnapovanje, prodaja dece u svrhu radne ili seksualne eksploatacija.  Sve ovo narušava zdravlje i obrazovanje. Lišavanje – roditelj gubi pravo i dužnost da se stara o detetu, njegovom životu i zdravlju i drugom, ali ima obavezu izdržavanja.  Unosi se u matičnu knjigu rođenih lišavanje roditeljskog prava.

19.1 Lišenje roditeljskog prava  Delimično lišavanje roditeljskog prava  Kad nesavesno vrši neka roditeljska prava može da se

delimično liši, a ostala prava vrši koja mu nisu oduzeta.  Dva slučaja: 1. Delimično lišenje roditeljskog prava roditelja koji vrši roditeljsko pravo  Ako sud utvrdi da je roditelj nesavesno vršio ta prava može ga lišiti sledećih prava: pravo i dužnosti na čuvanje, vaspitanje, podizanje, obrazovanje, zastupanje deteta te upravljanje i raspolaganje imovinom deteta.  Kog roditeljskog prava će biti lišen zavisi od njegove radnje ili postupka

19.1 Lišenje roditeljskog prava 2. Delimično lišenje roditeljskog prava roditelja koji ne vrši roditeljsko pravo  U ovom slučaju može biti lišen roditeljskog prava da održava odnose sa detetom i prava da odlučuje o pitanjima koja bitno utiču na život deteta (mera se izriče u slučajevima veće ili manje nesavesnosti roditelja.  Odluka se donosi na neodređeno vreme i može se odnositi na jedno ili svu decu. U delu u kome nije lišen normalno nastavlja vršenje roditeljskog prava.  Mora se postaviti privremeni staratelj ili pak u socijalnu ustanovu.

19.1 Lišenje roditeljskog prava Vraćanje roditeljskog prava  Da li je potpuno ili delimično oduzeta može se vratiti

odlukom suda. Odluka suda je privremenog karaktera i donosi se na neodređeno vreme.  Ko može podneti tužbu za vraćanje roditeljskog prava: roditelji, deca, OJT, organ starateljstva. Postupak je isti, i vraćanje se beleži u matičnu knjigu rođenih i u knjige nepokretnosti.

19.2. Prestanak roditeljskog prava  Nakon 18 godina života, može i ranije kad dobije punu

poslovnu sposobnost (sklapanje braka i roditeljstvo) – emancipacija.  Roditeljsko pravo se gubi i usvojenjem deteta od strane drugih, prava prelaze na usvojitelja (izuzetak je usvojenje od strane očuha ili maćehe).  Prestaje smrću roditelja ili dece ili proglašenjem nestalog lica za umrlo.

19.3. Produžetak roditeljskog prava  Sa 18 godina dete postaje punoljetno i stiče punu

poslovnu sposobnost.  Ex lege prestaje roditeljsko pravo. Ako zbog bolesti i smetnji ne dostigne zrelost, kad nije sposobno da se samo stara o svojim pravima i interesima zakon predviđa produženje.  Osnov je bolest ili smetnje u psihofizičkom razvoju jer će ugrožavati sopstvena prava i interese.

19.3. Produžetak roditeljskog prava  Neophodna je sudska odluka, roditelji nastavljaju

roditeljsko pravo pripada za oba roditelja, ako je imao samo jedan roditelj tako se i nastavlja, i to se upisuje u matičnu knjigu rođenih i registar nepokretnosti ako ih ima.  Produžetak roditeljskog prava razlikujemo od roditeljskih obaveza.  Sud cijeni do kada to traje, a prestaje poboljšanjem zdravstvenog stanja, sticanjem poslovne sposobnosti, smrću roditelja, smrću deteta, nemogućnošću vršenja daljeg roditeljskog prava i drugo.  Obaveza je da se brinu o školovanju u vreme studiranja a najkasnije do 26 godine (prestaje gubitkom zaposlenja, lošeg zdravstvenog stanja i drugo).

19.4. Postupak u sporovima za zaštitu prava deteta i vršenju roditeljskih prava  Postupak u sporovima za zaštitu prava deteta i vršenju

roditeljskih prava  Vode se prema pravilima parničnog postupka, ali uz specifičnosti.  pokreću se tužbom: tužba za zaštitu, za vršenje, za lišenje.  Aktivnu legitimaciju imaju: dete, roditelji, OJT i organ starateljstva.  sudovi opšte nadležnosti, u mestu prebivališta  sudije i dva porotnika  U drugom stepenu – troje sudija  Da budu stručni  Sa deset godina dete može tražiti kolizijskog staratelja

19.4. Postupak u sporovima za zaštitu prava deteta i vršenju roditeljskih prava  Najbolji interesi deteta  Može i privremeni zastupnik, ako nije dobro zastupano.  Istražno načelo  Isključenje javnosti, nužna je zaštita privatnosti  Postupak je hitan (prvo ročište 8 dana, drugostepeni sud u

roku od 15 dana)  Sud može tražiti stručno mišljenje  Nema presude zbog propuštanja, priznanja ili odricanja  Nema sudskog poravnanja  Može izreći i meru zaštite od nasilja osim navedenih presuda

20. Dete bez roditeljskog staranja  Pojam i zaštita bez roditeljskog staranja  Porodično pravna zaštita u dva pravca: 1. zaštita dece pod roditeljskim staranjem i zaštita dece koja

nemaju roditeljsko staranje. U prvom slučaju provodi se putem opšteg nadzora (preventivni i korektivni) – organ starateljstva. 2. Porodični zakon daje sledeću definiciju:  Dete koje nema žive roditelje, dete čiji roditelji su nepoznati ili je nepoznato njihovo boravište, dete čiji su roditelji i potpuno lišeni roditeljskog prava odnosno poslovne sposobnosti, dete čiji roditelji još nisu stekli poslovnu sposobnost, ili su lišeni prava na čuvanje i podizanje, odnosno vaspitanje deteta i dete čiji se roditelji ne staraju o detetu ili se staraju o detetu na neodgovarajući način (čl. 113).

20. Dete bez roditeljskog staranja  U istu kategoriju svrstavamo i dete čiji je roditelj ili oba

roditelja dao saglasnost za usvojenje, takođe i deca čiji su se roditelji odrekli roditeljskog prava.  Deca bez roditeljskog staranja uživaju odgovarajuću pravnu i socijalnu zaštitu. 1. Država je obavezna da preduzme sve potrebne mere da zaštiti dete od zanemarivanja, zlostavljanja i eksploatacije. 2. Država prati efekte preduzetih mera. Kolektivni oblik zaštite nije uvek u stanju da zameni porodicu i odrastanje u njoj. 3. Načelo slobodnog izbora oblika zaštite

20. Dete bez roditeljskog staranja  Zakon je propisao: usvajanje, hraniteljstvo,

starateljstvo.  Kolektivni smeštaj i zbrinjavanje deteta u ustanove (Zvečanska ulica – Beograd). Postoje i specijalne zdravstvene ustanove za decu. Ne treba mešati decu bez roditeljskog staranja sa problemom zdravstvenog stanja deteta.  Danski smeštaj je nešto izuzetno (iz nužde) i vremenski ograničeno.

20. Dete bez roditeljskog staranja  Usvojenje (adoptio)  - Ustanova socijalne zaštite i porodičnog prava kojom se

veštačkim putem formira roditeljski odnos između tuđeg maloletnog deteta (usvojenika) i punoletne poslovno sposobne osobe (usvojitelja).  - Između njih nastaje neraskidiv odnos srodstva i sva prava i dužnosti koja iz toga proizilaze. Znači roditeljski odnos ne može biti uvek zasnovan na biološkoj vezi. Usvojenjem nastaje roditeljski odnos. Postoji od 2005. godine potpuno usvojenje.  Moguća ograničenja se navode u ugovoru o usvojenju.  Usvojenje je dopušteno ako je to u najboljem interesu deteta.

20. Dete bez roditeljskog staranja Istorijski razvoj – adoptio naturam imitatur (usvojenje

podržava prirodu i prije nastanka države).  U Rimu – adopcije – izabrati nekog – posiniti, napušta se ranija porodica.  adrogacija – samo odrasla lica muškog pola.  U Justinijanovom pravu – adoptio plena – potpuno usvojenje i adoptio minus plena – nepotpuno usvojenje.  Cilj je zaštita interesa usvojitelja i obezbeđenje naslednika.

20. Dete bez roditeljskog staranja  Razlika između usvojitelja i usvojenika – 18 god.  u srednjem veku usvojenje gubi na značaju.  period posle II svetskog rata – velike promene vezane

za usvojenje, veliki broj ratne siročadi podstaklo je na usvajanje.  Donešen je i zakon o usvojenju (maloletnik mlađi od 5 godina može biti potpuno usvojen).

20. Dete bez roditeljskog staranja  Zakonski uslovi za zasnivanje usvojenja  Usvojenje je institut javnog prava, postoje određeni uslovi

koji se mogu ispuniti.  Odluka organa starateljstva – rešenjem.  Faktički odnos u kome je dete usvojeno u porodicu novu kao svoje.  Uslovi:  uslovi koji se odnose na usvojenika  uslovi koji se odnose na usvojitelja  zajedničke uslove  Usvojiti se može samo lice koje je subjekt u pravu, ne može začeto, a ne rođeno dete. Starost deteta tri meseca.

20. Dete bez roditeljskog staranja Za pasivnu adoptivnu sposobnost potrebno je (za

usvojenika): Interes deteta Osnovni je uslov – uslov svih uslova, ako nije u najboljem interesu deteta nema usvojenja – odlučuje organ starateljstva. Dete starije od 10 godina da da saglasnost na vlastito usvojenje, ako je dete protiv iako je u najboljem interesu do usvojenja neće doći. Dete ima apsolutno pravo.

20. Dete bez roditeljskog staranja  Maloletstvo deteta  Usvojiti se može samo maloletno lice do navršene 18

  

 

godine, najmanje tri mjeseca da nije steklo punu poslovnu sposobnost (prije punoletstva) tada nije dopušteno. Porodični status usvojenika: dete koje nema žive roditelje roditelji nisu poznati ili nije poznato boravište da su roditelji lišeni poslovne sposobnosti i roditeljskog prava da su saglasni sa usvojenjem (tad su i živi).

20. Dete bez roditeljskog staranja Krvno i adoptivno srodstvo usvojenika  Zabranjuje usvajanje deteta koje je usvojitelju krvni

srodnik u pravoj liniji. Izuzetak nije moguć. Sprečavanje dupliranja porodičnih obaveza. Nema ponovnog usvojenja dok usvojenje traje.  Starateljstvo usvojitelja nad usvojenikom – staratelj ne

može usvojiti svog štićenika, nakon prestanka može.

20. Dete bez roditeljskog staranja Saglasnost roditelja ili staratelja usvojenika  Roditelji koji su živi i imaju roditeljsko pravo i

poslovnu sposobnost moraju dati saglasnost. Pre davanja saglasnosti preporučuje centar za roditelje – psihosocijalno savetovanje, da shvate sve posledice. Dva načina: označavanje usvojitelja i bez označavanja. Ne može bez dva meseca života i rok od 30 dana da mogu povući saglasnost, tako da je to tri meseca, pravo povlačenja iskoristiti samo jednom. Ako nema roditelja – starateljstvo najbolji interes deteta. Organ starateljstva može pokrenut sudski postupak.

20. Dete bez roditeljskog staranja Saglasnost usvojenika –  nakon 10 godina potrebna i njegova saglasnost, ako je

sposobno za rasuđivanje.

20. Dete bez roditeljskog staranja  Uslovi koji se odnose na usvojitelja  Usvojitelj treba da ispuni neke uslove, mora biti stariji od

usvojenika najmanje 18, a najviše 45 godina.  Starost usvojitelja – ne manja od 18, a najviše 45, razlika. Samo uz saglasnost ministarstva može drugačiji odnos godina.  Poslovna sposobnost usvojitelja Lice koje je delimično ili potpuno poslovno nesposobno ne može usvojiti. Samo sposobni su aktivno legitimisani za usvojenje. Zašto razlika 18 Zbog emancipacije pre navršene 18 godine.

20. Dete bez roditeljskog staranja  Lična svojstva usvojitelja  Ako ima lična svojstva da se može zaključiti da će se

roditeljsko pravo vršiti u najboljem interesu. Organ starateljstva to ispituje. Cijeni moralne i ljudske osobine, porodične i materijalne prilike kao i sposobnost za podizanje dece. Dobro je da pribavi nalaz i stručno mišljenje psihologa, pedagoga, socijalnog radnika, pravnika i lekara. Da se utvrde motivi za usvojenje i stabilnost. Ko ne može usvojiti: potpuno i delimično nesposobno lice, delimično ili potpuno lišeno roditeljskog prava, lice obolelo od bolesti koja će štetno delovati na usvojenika, lice koje je osuđeno za krivično delo protiv braka i porodice, protiv slobode. (Frete protiv Francuske).

20. Dete bez roditeljskog staranja  Bračni i roditeljski status usvojitelja  Zakon je dao pravo na usvojenje supružnicima ili

vanbračnim partnerima ako usvajaju zajedno. Usvojenje je dozvoljeno ako postoje dva roditelja. Postoje dva izuzetka – jedan roditelj – supružnik, kad on usvaja svog supružnika ili vanbračnog partnera ili davanje odobrenja od strane ministarstva osobi koja živi sama.

20. Dete bez roditeljskog staranja  Priprema usvojitelja – novim zakonom ostavljeno je

potpuno usvojenje, došlo je do poštovanja da bi došlo do pravno valjanog usvojenja. Jedan od važnih uslova je priprema usvojitelja. Priprema po pose – priprema da budu dobri roditelji.  Državljanstvo usvojitelja Državljani Srbije. Da bi stranac usvojio dete treba dva uslova: da ne postoji usvojitelj među domaćim državljanima i da se saglasi nadležni ministar. Potreban je rok od godinu dana da bi se utvrdilo da nema domaćeg usvojitelja, ali ako je u dobrom interesu onda ministar može i ranije odobriti.

20. Dete bez roditeljskog staranja Zajednički uslovi – da bi bilo pravovaljano i da bi

proizvodilo pravne posledice:  Forma usvojenja – da usvojenje provede nadležni organ i da je usvojenje provedeno u propisanom postupku. Nadležnost stvarna, mesna i funkcionalna. U prvostepenom postupku – centar za socijalni rad, u drugostepenom postupku – nadležni ministar.  Postupak usvojenja – regulisan je kroz tri faze

20. Dete bez roditeljskog staranja predhodni postupak – sastoji se od inicijative organa.

Pismeni zahtev budućih usvojitelja, pismeni zahtev roditelja ili staratelja.  Strani državljanin podnosi zahtev ministarstvu.  nadležni organ starateljstva je gde dete ima prebivalište  uz zahtev izvod iz MKR kao i druge dokaze (dokaz da nisu lišeni roditeljskog prava, da se ne nalaze u krvnom srodstvu, lekarsko uverenje).

20. Dete bez roditeljskog staranja  Roditelji deteta dostavljaju dokaze o podobnosti deteta

 

 

za usvojenje a pre toga roditelji na psihološko savetovanje. saglasnost u pismenoj formi, određuje se privremeni staratelj organ starateljstva je dužan da utvrdi opštu podobnost obe strane ako nema podobnosti u roku od 60 dana zahtev će biti odbijen žalba ministru od 15 dana

20. Dete bez roditeljskog staranja  Ako postoji opšta podobnost podaci se unose u Jedinstveni

registar koji je javna isprava i vodi se evidencija o usvojiteljima: usvojenicima. Registar vodi ministarstvo.  Nakon izbora usvojitelja dete ide u tu porodicu radi prilagođavanja (izuzetak stranci) – najduže do 6 meseci.  Organ starateljstva prati prilagođavanje, da li dete to može prihvatiti u novoj sredini.  Proverava se i posebna podobnost (lična i međusobna), ako prilagođavanje nije uspelo odbiće se zahtev za usvojenje. Žalba ministru u roku 15 dana.

20. Dete bez roditeljskog staranja  Postupak donošenja odluke  Ako se ispune sve pretpostavke doneće se konačno rešenje

o usvojenju. Rešenje se uručuje usvojiteljima i staratelju usvojeniku i dete može prisustvovati svečanom činu, ako je zrelo da to shvati.  Nakon toga bez javnosti službeno lice obavlja razgovor – upoznavanje sa pravnim posledicama, može i sa detetom.  Ukupan postupak je tajan, podaci su službena tajna (za sve učesnike u postupku).  Prekid da bude potpun i definitivan (sakrivanje i držanje u tajnosti, da nikada više ne dođu u kontakt), stav psihologa, princip istine i nesakrivanja. Nakon 15 godina života ima pravo uvida u matičnu knjigu.

20. Dete bez roditeljskog staranja  Postupak registracije  Nakon rešenja o usvojenju, donosi se rešenje o novom

upisu rođenja usvojenika i bez odlaganja se dostavlja matičaru, poništava se raniji upis i podaci o roditeljima se zamenjuju podacima za usvojitelje (samo ih precrtava, a u naknadnim upisima upisuje podatke iz rešenja o usvojenju). Uvid ima dete i usvojitelji, upozorenje detetu daje matičar

20. Dete bez roditeljskog staranja  Upravne posledice usvojenja  Nastaju prava i dužnosti nakon usvojenja – neraskidiv 



 

odnos srodstva Lično ime usvojenika – (kao upravne posledice) Od čega se sastoji, dobija prezime jednog od usvojitelja ili zajedničko, ime ne bi trebalo menjati (ali nakon 10 godina života saglasnost, a nakon 15 godina ima samostalnost u tome). Kao porodično pravna dejstva Zasnivanje građanskog srodstva

20. Dete bez roditeljskog staranja  Stvara se pravni odbor odnos između usvojitelja i

njegovih srodnika i usvojenika i njegovih potomaka.  Adoptivno srodstvo – krvno srodstvo na osnovu toga

prestaje u smislu postojanja prava i obaveza (zakonska obaveza izdržavanja roditelja i dece, te nasledno pravne obaveze) biološka veza ne može prestati.  Zabrana osporavanja porekla usvojenika

20. Dete bez roditeljskog staranja  dozvoljava se osporavanje očinstva i materinstva, jer se po

rešenju upisuju usvojenici kao roditelj »novo roditeljstvo«.  Ustanovljavanje bračne smetnje  Konstituisanje roditeljskog prava - zasnivanje svih prava i dužnosti koje roditelji imaju prema vlastitom detetu. Ova prava se konstituišu danom donošenja rešenja, bez izuzetka i bez ograničenja, sadržina je identična u svim roditeljskim pravima, primenjuju se ista pravila.  Raskida se pravni odnos prema biološkim roditeljima (prestaju prava naslednog, socijalnog obligacionog prava i dr.)

20. Dete bez roditeljskog staranja  Najznačajnija posledica usvojenja je konstituisanje roditeljstva

identičnog kao biološko. Počinje novi život i integracija u novu porodicu (ne određuje se vremenski), ako zloupotrebljavaju desiće se lišavanje roditeljskog prava.  Jedini pravni osnov prestanka jeste poništenje. 1. Usled postojanja činjenica koje dovode do ništavosti (apsolutna ništavost) Nastaje ako nisu bili ispunjeni uslovi 2. Relativna ništavost (saglasnost data pod prinudom ili zabludom)  Tužbu daje lice koje je dalo saglasnost na usvojenje u roku godinu dana.  Nadležni Osnovni sud – a u drugom stepenu – viši – nadležnost po sjedištu organa starateljstva. Prestaje danom pravosnažnosti presude, dostavlja je organu starateljstva, na osnovu čega on pravi novo rešenje, na osnovu čega se osnažuje prvobitni upis.

20. Dete bez roditeljskog staranja  Dejstva prestanka  Samo poništenjem – sudskim putem, gase se sva prava

i obaveze između subjekata usvojenja, o starateljstvu nad detetom odlučuje organ starateljstva.  Sve se očituje u gašenju adoptivnog srodstva, ne vraća se bivše roditeljsko pravo, dete dobija staratelja.  Roditeljima ostaje mogućnost pokretanja sudskog spora kojim traže poništenje izjave o davanju saglasnosti na usvojenje svoga deteta. Promena i prezimena.

20. C Hraniteljstvo (porodični smeštaj)  Novi pojam u porodičnom zakonu.  Uzimanje tuđeg deteta na besplatnu brigu i staranje,

kao društveno organizovan oblik zbrinjavanja u drugoj porodici.  Zaštita dece bez roditeljskog staranja ili dece ometene

u razvoju. U odnosu na porodični smeštaj hraniteljstvo je besplatno, hranitelj može biti i pojedinac.

20. C Hraniteljstvo (porodični smeštaj) Pojam hraniteljstva  Porodica - značaj, sposobnost, sigurnost – kad nema

dete bez roditeljskog staranja.

 Tad treba da uživaju zaštitu od države smeštajem u drugu porodicu smeštajem u institucionalni kolektivni smeštaj (država)  Prednost je porodice, najbliži vlastitoj porodici.

20. C Hraniteljstvo (porodični smeštaj)  Razlike u odnosu na usvojenju

 Roditeljska zaštita života i ličnosti dece i njihovog pravilnog  

   

odgajanja. Hraniteljstvom se na hranjenika ne prenosi roditeljsko pravo. Prenose se neka prava i obaveze iz sadržine roditeljskog prava kao što su čuvanje, hranjenje, vaspitanje, obrazovanje. Izvan toga hranitelj i hranjenik nemaju nikakvih međusobnih prava i dužnosti (za razliku od usvojenja). Hraniteljstvo je kvaziporodični odnos. Kod hraniteljstva se postavlja staratelj koji će brinuti o njegovim ličnim i imovinskim pravima i zastupa u pravnim poslovima. Hranitelj može da bude postavljen za staratelja. Odnos sa ranijom porodicom – zadržana sva prava i obaveze po rođenju i krvnom srodstvu. Samo privremeno smeštanje radi zbrinjavanja Lični odnosi ostaju (ograničeno do 18 godine).

20. C Hraniteljstvo (porodični smeštaj)  Uslovi za zasnivanje hraniteljstva

 Opšti uslov je da bude u najboljem interesu deteta. Može i posle 18 godine ako ima smetnje u

psihofizičkom razvoju.  Formalni – na osnovu organa starateljstva, kad se utvrdi postojanje potrebe za zaštitom dece (odredbe ZUP-a)  Materijalno – zakon propisuje uslove za oba subjekta.

20. C Hraniteljstvo (porodični smeštaj)  Opšta podobnost hranitelja  Hranitelj – koji ima lična svojstva, da se stara o detetu, najbolji

interes i da prođe program priprema.  Lična svojstva:  Hranitelj ne mora biti lice koje živi u porodici, ili pojedinac može biti.  Lica koja ne mogu biti hranitelji:  lice koje je delimično ili potpuno lišeno roditeljskog prava  delimično ili potpuno lišeno poslovne sposobnosti  obolelo od bolesti  koje je osuđeno za KD iz grupe protiv braka i porodice, protiv polne

slobode i protiv života i tela.

 Priprema hranitelja - treba da prođe poseban program obuke

20. C Hraniteljstvo (porodični smeštaj)  Opšta podobnost hranjenika  Samo u slučaju postojanja interesa hranjenika uz

pretpostavke:  Interes hranjenika  Razlozi detetove porodice i na strani samog deteta.  Unutar porodice subjektivni: osuda na kaznu zatvora, lišenje roditeljskog prava, narkotik, alkos, vaspitna zapuštenost, smetnje u psihofizičkom razvoju, izbeglištvo.  Na strani deteta objektivni: teška bolest roditelja, lišenje poslovne sposobnosti, duže vreme inostranstvo.

20. C Hraniteljstvo (porodični smeštaj) Maloletstvo hranjenika – do navršene 18 godine, nakon

toga govorimo o smeštaju odraslih. Porodični status hranjenika  Daje se dete bez roditeljskog staranja, kao i dete pod roditeljskim staranjem, ali ima smetnje u psihofizičkom razvoju (kad roditelji ne mogu da pruže adekvatnu pomoć (loši uslovi, udaljenost zdravstvene ustanove, neobrazovanje roditelja).  Zatim loše navike stečene u porodici, roditelji skitnice, prosjače, prostitucija, droga, alkosi, nema preduslova za normalan život.

20. C Hraniteljstvo (porodični smeštaj)  Organ starateljstva povremeno smešta u hraniteljsku

porodicu.  Obavezno lečenje roditelja.  Saglasnost roditelja ili staratelja: saglasnost je neophodna, a ako je dete bez roditeljskog staranja saglasnost daje staratelj.  Saglasnost hranjenika – ako je starije od 10 godina i sposobno za rasuđivanje - njegova lična saglasnost potrebna.

20. C Hraniteljstvo (porodični smeštaj) Dejstva hraniteljstva  Hranitelji imaju prava da čuvaju, podižu, vaspitavaju i      

obrazuju dete, da ga osposobe za samostalan život. Odlučuju zajedno sa roditeljima, o svim pitanjima. Posete roditelja, saradnja sa organima starateljstva. Nadzor nad hraniteljstvom. Za svoje staranje ima naknadu i namenska sredstva. Nadležno ministarstvo. Roditelji deteta – da zastupaju dete, da održavaju kontakte i druga pitanja, osim ako nisu lišeni poslovne sposobnosti ili roditeljskog prava.

20. C Hraniteljstvo (porodični smeštaj)  Prestanak hraniteljstva  Prestanak potrebe za hraniteljstvom  kad navrši 18 godina (može se produžiti do okončanja škole)  kad prestanu razlozi (ozdravljenje, prestanak loših navika,

povratak iz zatvora)  kad dete stekne potpunu poslovnu sposobnost pre punoletstva  kad bude usvojeno  kad stavi primedbu na rad hranitelja  kad hranitelj ne može više da obavlja poslove  kad umre dete ili hranitelj  kad odluči organ starateljstva da valjano ne obavlja svoju funkciju  smrt hranitelja (mogućnost prestanka nastavka hraniteljstva licu koje je sa njim živelo)

20. C Hraniteljstvo (porodični smeštaj)  Raskid hraniteljstva  Odlukom organa starateljstva, a na zahtev:  Hranitelja, roditelja – odnosno staratelja, na osnovu  

 

sporazumnog zahteva. Organ ima pravo da po službenoj dužnosti, ako utvrdi da je prestala potreba ili da nije u najboljem interesu. Zahteve stranaka razmatra organ starateljstva (dokazi, razlozi). Traži se najbolji interes deteta. Organ nastavlja da vodi brigu o detetu kroz druge oblike zaštite.

21. Starateljstvo  Starateljstvo se odnosi na decu bez roditeljskog

staranja, lica lišena poslovne sposobnosti, strane državljane i druga lica.  U ovom slučaju ustanova porodičnog prava, razlozi starost (maloletstvo), zdravstveno stanje ili sprečenost lica  maloletno lice bez roditeljskog staranja  punoletna lica koja nisu sposobna da brinu o svojim pravima i interesima (lišeni sposobnosti)  druga lica – privremeno starateljstvo

21. Starateljstvo  Pravna sposobnost – rođenjem – smrću – svako lice subjekt 

    

pravnog prometa. Poslovna sposobnost – pravno priznata relevantna volja za sklapanje punovažnih poslova u pravnom prometu, sa 18 godina, maloletno lice zastupaju roditelji. Punoletno lice – mentalna bolest Staratelj – štićenik - Rimsko pravo – tutorstvo (tutelo), kuratorstvo (cura) - Prve građanske kodifikacije U srbiji - zakon regulisao

21. Starateljstvo  Opštinski centri – centar za socijalni rad (pravnici, sociolozi,

psiholozi, pedijatri – timski rad)  Obavljaju i druge poslove, u nužnom slučaju – stavljanje lica pod starateljstvo, postavljanje i razrešenje starateljstva i nadzor, tri vrste poslova: - Neposredno i posredno obavljanje poslova starateljstva Zavisi od odluke organa starateljstva – kadrovske i materijalne mogućnosti - Neposredno kad sam organ obavlja funkciju – imenuje se stručno lice, može angažovati i stručno lice van centra. Ovo starateljstvo nastaje ukoliko organ nije uspeo da obezbedi staratelja ili je baš ova stručna pomoć potrebnija. - Posredno - kad organ postavlja staratelja, da on brine o ličnosti.

21. Starateljstvo  - Obaljanje nadzora i pomoći u ostvarivanju poslova

starateljstva radi mogućih zloupotreba, pravilnog, savjesnog i zakonitog rada i pružanja neophodne pomoći, stalna je obaveza organa starateljstva da vrše nadzor i pružaju pomoć (obavezno je dostavljanje izveštaja), redovni na kraju godine. Razmatranje pritužbi od štićenika i zainteresovanih lica – rok 15 dana. Pritužba na rad organa Ministarstvu.

21. Starateljstvo  Rukovođenje poslovima starateljstva:

- donošenje rešenja o stavljanju pod starateljstvo - preduzimanje mera prema staratelju - potrebno odobrenje staratelju - nagrada staratelju - naknada staratelju - vođenje dokumentacije - donošenje odluke o prestanku starateljstva

21. Starateljstvo  Prestanak pred organom starateljstva  Postupak pokreće organ starateljstva po službenoj

dužnosti.  Sve počinje od obaveštenja od zdravstvene, obrazovne, socijalne, pravosudne i druge ustanove da neko nije sposoban. Postupak pred mesno nadležnim organom u prvom stepenu centar za socijalni rad. Javnost isključena najkasnije u roku od 30 dana. Nakon postupka donosi odluku.  - Rešenjem se konstituiše starateljstvo nad štićenikom, nakon sprovedenog postupka, ako postoje razlozi. Imovina se predaje staratelju na upravljanje i raspolaganje. U rešenju su i prava i dužnosti staratelja.

21. Starateljstvo  Staratelj  Staratelj je poslovno sposobno fizičko lice, izuzetno i

pravno koje postavlja organ starateljstva da se samostalno i savesno stara o drugom licu koje nije u stanju da se stara o sebi, svojim pravima i interesima po njegovom dobrovoljnom pristanku i to pod nadzororm organa starateljstva.  Posredno i neposredno starateljstvo (uglavnom fizičko lice, ali kroz centar za socijalni rad i pravno lice).

21. Starateljstvo Izbor i postavljanje staratelja  Osnovni zadatak starateljstva je da punoletnom licu

razreši pitanje egzistencije. Štićenik može da ostane i u krugu porodice ili u specijalnim zdravstvenim ustanovama.  Nakon rešenja smeštaja rešava se pitanje finansiranja (penzija, renta, socijalna pomoć, naknada porodice).  Zatim potpis imovine, brižljivo se stara o imovini, te sa tu imovinu uvećava, te izveštava centar.

21. Starateljstvo  Ko može da bude staratelj:  lična svojstva i potrebne sposobnosti  prvenstveno supružnik, srodnik, hranitelj (ako interes ne nalaže

drugačije)  Kod maloletnika se uglavnom poslovi staratelja poklapaju sa roditeljima.  Ne može se postaviti:  lice koje je potpuno ili delimično lišeno poslovne sposobnosti, roditeljske sposobnosti  čiji su interesi u suprotnosti  licu koje već ima neke odnose sa štićenikom i neće se očekivati da pravilno obavlja poslove staratelja.  Princip dobrovoljnosti izbora, samo tako se može odgovorno i svesno obavljati posao staratelja, ali je prirodno da najbliži najbolje brinu o štićeniku.  Ako maloletno lice ima 10 godina i sposobno je za rasuđivanje zakon mu daje da predloži staratelja.

21. Starateljstvo  Vrste staratelja  Sve vrste staratelja imaju iste funkcije.  Prema prirodi starateljske funkcije:

 Posredni staratelj - Najčešći oblik – porodični krug uz

zakonski okvir, dobrovoljno se prijavljuje – donosi se rešenje.  Neposredni staratelj - Ne može naći odgovarajućeg staratelja, a i u interesu štićenika obavljaće organ starateljstva (pravno lice) obavljaće jedno lice u ime organa starateljstva.

21. Starateljstvo Prema obimu starateljske funkcije  matični staratelj – obavlja sve poslove – osnovni –

glavni.  staratelj imovine – imovina u drugom mestu onda će se odrediti staratelj imovine – pored matičnog staratelja (stara se samo o imovini).  poseban staratelj – postavlja se u svim slučajevima radi obavljanja posebnih poslova, jer matični staratelj nema dovoljno stručnog znanja (zastupanje pred sudom ili državnim organima).  Po završenom poslu prestaje posebno starateljstvo.

21. Starateljstvo  Prema trajanju starateljske funkcije  Stalni staratelj – svakoj osobi, traje dok postoji potreba.  Privremeni staratelj – kad je neophodno privremeno

zaštititi prava i interese pojedinih lica, bez obzira koliko će trajati (dete pod roditeljskim staranjem i poslovno sposobnom licu ako je neophodno).  Specifičnosti konkretnog slučaja i nužnost hitne i neodložne zaštite nečijeg interesa.  Razlikovati privremenog procesnog od privremenog, jer njega postavlja parnični ili upravni sud, a obaveštava organ starateljstva.  Razlog za postavljanje privremenog procesnog zastupnika leži u ekonomičnosti postupka i obostranosti postupka.

21. Starateljstvo  Privremeni staratelj postavlja se:  licu čije je boravište nepoznato a nema zastupnika  nepoznatom vlasniku imovine  licu čiji su interesi u suprotnostima sa interesima

njegovog zastupnika  stranom državljaninu koji ima imovinu na teritoriji Srbije  licu koje to zahteva  Razrešava se čim se stvore uslovi da se lice može samostalno starati.

21. Starateljstvo  Prema broju lica pod starateljstvom  inokosni staratelj – staratelj za jedno lice – najčešće je tako  staratelj većeg broja lica – dobrovoljnost, stručnost,

postojanje pogodnih uslova,  međusobni odnos lica ne postoji koja su pod starateljstvom.  kolektivni staratelj – u ustanovama za kolektivni smeštaj dece bez roditeljskog staranja nalazi se veći broj lica kojima je potrebna starateljska njega.  Može se postaviti direktor ustanove.

21. Starateljstvo  Dužnosti staratelja  Savesno, odgovorno, na zakonit način obavlja poslove za

štićenika.  Dužnost da se stara i dužnost da odgovara za štetu.  Staranje o štićeniku  Normalan i pravilan razvoj osobe, normalan život, neprestana briga o imovini. Obuhvata: staranje o ličnosti, zastupanje štićenika i pribavljanje sredstava za život i upravljanje imovinom.  Odgovornost za štetu  Organ starateljstva – kontroliše jer se mogu pojaviti propusti, ali se stvaraju uslovi za odgovornost za učinjeno (imovinsko pravna i krivična odgovornost).  Staratelj sam odgovara za prouzrokovanu štetu, dužan je da pokaže pažnju.

21. Starateljstvo  Važno je da je imovinska i neimovinska šteta nastupila

kao posledica ponašanja staratelja (Zakon o obligacionim odnosima). Potrebno je postojanje krivice, krivica prouzrokovana namerno ili nepažnjom. Organ starateljstva obaveštava komisiju. Ako ne nadoknadi štetu, štićeniku se postavlja privremeni staratelj da putem tužbe u sudskom postupku nadoknadi štetu.

21. Starateljstvo  Odgovornost - Može i solidarno i staratelj i organ.  Imovinsko pravna odgovornost staratelja. Princip odgovornosti

za drugog. Osnov je u propuštanju dužnog nadzora od strane staratelja. Staratelj se može osloboditi ako dokaže da je vršio nadzor na način na koji je trebalo.  Krivično pravna odgovornost - Nastaje zbog zloupotrebe ovlašćenja (obljuba, protivpravna blud, zloupotreba položaja, zapuštanje i zloupotreba maloletnika – vezano za imovinu utaje štićenikovih stvari, krađa, oštećenje).  Izveštavanje - Staratelj je dužan podnositi izveštaje. Redovni na početku kalendarske godine, vanredni na zahtev organa, a završni nakon prestanka starateljstva.  Sadrži podatke o ličnosti, o uslovima, smeštaju, zdravlju, vaspitanju, obrazovanju i svemu drugom, podatke o upravljanju i raspolaganju imovinom, prihodi, rashodi.

21. Starateljstvo  Prava staratelja  Dobrovoljno i u interesu štićenika.  Pravo na naknadu troškova. Ima troškove, priznaju se samo

opravdani troškovi. Troškovi se naknađuju iz imovine štićenika i prihoda, ali da se ne ugrožava štićenikovo izdržavanje. Ako nema imovinu a ni prihode onda iz sredstava socijalne zaštite, ako ni ovako, onda putem suda.  Pravo na nagradu – Porodični zakon je uveo pravo na nagradu. Razlog je u principu dobrovoljnosti, potrebno je vreme, odricanje, znanje. Zbog toga što su nekad članovi porodice staratelji upravo je nagrada iz imovine štićenika.

21. Starateljstvo  Evidencija lica pod starateljstvom  Pravilnik o evidenciji (a sastoji se iz):  registar štićenika  starateljske knjige maloletnih štićenika  starateljske knjige punoletnih štićenika  Registar – podatke o štićeniku  Starateljska knjiga maloletnih štićenika – podatke o štićeniku

(ime, prezime, roditeljski dom, mesec i godina rođenja, opština, MB, boravište, državljanstvo, nacionalnost, smeštaj, rešenje, imovina, vrednost, podaci o starateljstvu), podatke o prestanku starateljstva.  Starateljska knjiga punoletnih lica – sve kao kod maloletnih ali i podaci o lišenju poslovne sposobnosti, broj i datum, sadržina odluke. Svi podaci su poverljivi i čuvaju se odvojeno, ovlašćena lica i u cilju naučno – istraživačkog rada.

21. Starateljstvo  Prestanak dužnosti 1. Smrću staratelja. Bitne su lične karakteristike, lični odnos, 2.

smrću staratelja, gasi se i lični odnos. Ne može se naslediti niti preneti. Razrešenjem dužnosti staratelja. Po službenoj dužnosti – organ starateljstva cijeni i razrešava ga.

 Razlozi (prestanak obavljanja, zloupotreba prava, grubo

zanemarivanje dužnosti, nastupanje nekih okolnosti).  Odluka o razrešenju u roku od 30 dana, a žalba 15 dana (ministarstvu).  Na zahtev staratelja treba da se razreši u roku od 60 dana.  Treba blagovremeno sprovesti postupak postavljanja novog staratelja.

21. Starateljstvo Prestanak starateljstva  Kad prestanu razlozi i potreba:  kad maloletni štićenik navrši 18 godina

 kad maloletni štićenik stekne potpunu poslovnu    

sposobnost pre punoletstva kad maloletni štićenik bude usvojen kad se presudom vrati roditeljsko pravo kad mu se presudom vrati poslovna sposobnost kad štićenik umre

21. Starateljstvo Posebne vrste starateljstva  Zbog specifičnosti konkretnih poslova delimo na:

 starateljstvo nad maloletnim  starateljstvo nad osobama lišenim poslovne

sposobnosti  privremeno starateljstvo

21. Starateljstvo  Starateljstvo nad maloletnim licima

       

Stavljaju se deca bez roditeljskog staranja: dete koje nema žive roditelje dete čiji su roditelji nepoznati ili je nepoznato boravište čiji su roditelji potpuno ili delimično lišeni roditeljskog prava odnosno poslovne sposobnosti dete čiji roditelji nisu stekli poslovnu sposobnost ako su roditelji lišeni prava na čuvanje i podizanje deteta dete čiji se roditelji ne staraju o detetu ili se ne staraju na odgovarajući način. Odluku o lišenju roditeljskog prava donosi sud.

21. Starateljstvo  Dužnosti staratelja nad maloletnikom

 Obim dužnosti i prava zavisi od starosti deteta, staratelj ima

samo dužnosti:  Staranje o ličnosti deteta 

Čuvanje i podizanje

 Nije smešteno kod staratelja, ne mora biti (bliski srodnici).  Staratelj brine o smeštaju, jer je to bitno. Staratelj predlaže a

organ daje saglasnost i konačnu odluku.  Smeštaj se može obezbediti u:  srodničkoj porodici, hraniteljskoj porodici, ustanovi koja se bavi čuvanjem i vaspitanjem.  Srodnička porodica, hraniteljska porodica, ustanova (podmirivanje njegovih svakodnevnih potreba - ishrana, odeća, obuća, zdravstvena zaštita).

21. Starateljstvo 

Vaspitanje i obrazovanje

 U saradnji sa porodicom i ustanovom, staratelj treba da obezbedi najbolje mogućnosti štićeniku za obrazovanje i vaspitanje.  Uključena je osnovna škola, a i kasnije ostale ustanove za obrazovanje, materijalne mogućnosti uslovljavaju dalje obrazovanje, veoma je teško.

21. Starateljstvo Zastupanje maloletnih štićenika Staratelj je zakonski zastupnik. Maloletni štićenik je kao i dete pod roditeljskim staranjem, razlike za uzrast od 14 godina pa na više, može preduzimati neke poslove, raspolagati imovinom i zaradom nakon 15 godine. Staratelj kao zakonski zastupnik obavlja sve pravne poslove u ime i za račun štićenika – odnosi se na zaštitu prava i interesa ličnosti i na zaštitu u pogledu imovine i imovinskih prava. U cilju sprečavanja zloupotrebe i zaštite štićenika nekad će biti obavezan da traži saglasnost za donošenje određenih odluka a to je: da odluči o školovanju da odluči o preduzimanju medicinskih zahvata nad štićenikom da da saglasnost na preduzimanje pravnih poslova štićenika starijeg od 14 godina da preduzme pravne poslove kojim upravlja i raspolaže prihodom koji je stekao štićenik mlađi od 15 godina. 

        

21. Starateljstvo  Pribavljanje sredstava

za izdržavanje

 Staratelj brine kao roditelj, ali nema obavezu da

izdržava štićenika, ali mora preduzimati mere da obezbedi potrebna sredstva a to su materijalna i finansijska sredstva koja obezbeđuju pravilan i normalan život i zadovoljenje njegovih potreba, a pribavljaju se iz:  štićenikovih prihoda  sredstava dobijenih od lica koja su po zakonu dužna  sredstava socijalne zaštite  drugih izvora (da se zaštiti imovina štićenika).  Upravljanje i raspolaganje imovinom maloletnog

štićenika

21. Starateljstvo Starateljstvo nad licem lišenim poslovne

sposobnosti  Pored staratelja nad maloletnim licem zakon poznaje i starateljstvo nad punoletnim osobama koje nisu sposobne da se staraju o svojim pravima i interesima, te svojim postupcima ugrožavaju vlastita prava, a i tuđa prava.  Ne uspostavlja se po automatizmu već je osnov sudska presuda kojom se oduzima poslovna sposobnost.

21. Starateljstvo  Razlozi stavljanja  Osnovni razlog je činjenica da je odraslo lice lišeno

poslovne sposobnosti i da više nije sposobno da se samo stara i brine o sebi.  Pravosudna presuda se odmah dostavlja organu, da odmah lice stavi pod starateljstvo (vanparnični postupak).  Poslovna sposobnost se stiče punoletstvom »ex lege«. Mimo toga još dva načina: emancipacijom – roditeljstvo, sklapanje punovažnog braka (sudska dispenzacija).

21. Starateljstvo  Dva načina lišenja:  potpuno lišenje poslovne sposobnosti  delimično lišenje poslovne sposobnosti  Potpuno se lišava lice koje zbog bolesti ili smetnji nije sposobno

za normalno rasuđivanje, te nije u stanju da se samo stara o sebi i o zaštiti svojih prava.  Delimično se lišava lice koje zbog bolesti ili smetnje u psihofizičkom razvoju neposredno ugrožava sopstvena prava i interese odnosno prava i interese drugih.  Razlika je u težini posledica koje proizilaze iz takvog stanja.  Pod pojmom bolesti i psihofizičkih smetnji može biti ponašanje lica koje za posledicu ima nemogućnost staranja o sebi i svojim interesima na normalan i prihvaćen način (alkohol, rasipništvo, kockanje, igre na sreću) a za bolesti – važeće bolesti.

21. Starateljstvo  Postupak lišenja poslovne sposobnosti  Postupak pokreće sud po službenoj dužnosti, na predlog organa

    

starateljstva, bračnog druga, deteta ili roditelja lica, mogu i lica sa kojim živi u porodičnoj zajednici, pa i samo lice koje treba da se liši poslovne sposobnosti. Sud zakazuje ročište, pozivaju se predlagač, lice prema kome se postupak vodi, privremeni staratelj i organ starateljstva. Da se sasluša lice (ili u ustanovi), ako nije moguće neće se ni saslušati, medicinsko veštačenje – obavezno je (dva lekara), mogu predložiti lečenje do tri meseca. Ako ga liše poslovne sposobnosti – da se odmah odredi staratelj. Izjednačuje sa poslovnom sposobnosti mlađeg maloletnika. Poslovna sposobnost delimično lišenog izjednačuje se sa poslovnom sposobnošću starijeg maloletnika, određuje se koje poslove može obavljati.

21. Starateljstvo  Vraćanje poslovne sposobnosti  Ako prestanu razlozi može se vratiti. Pokreće sud po

službenoj dužnosti, te organ starateljstva i ostala lica. I jedna i druga odluka se upisuju u MKR. Ako ima nepokretnosti upisaće se u javni registar.

21. Starateljstvo  Dužnosti staratelja nad punoletnim licem lišenim

poslovne sposobnostiPrioritet je savesno staranje a obuhvata:  Staranje o ličnosti  Zastupanje punoletnog lica lišenog poslovne sposobnosti  Upravljanje i raspolaganje imovinom štićenika  Pribavljanje sredstava za izdržavanje – dužnost je da se pribave sredstva.

21. Starateljstvo Privremeno starateljstvo  Privremeno starateljstvo nad imovinom nepoznatog    

sopstvenika Kolizijsko starateljstvo Privremeno starateljstvo nad stranim državljanima Privremeno starateljstvo osnovom volje lica Privremeno starateljstvo u drugim slučajevima.

22. Imovinski odnosi bračnih i vanbračnih partnera  Pojam izdržavanja  Važna ustanova za brak je izdržavanje, porodična

solidarnost i međusobni odnosi, unutar porodice i unutar celog društva.  Kao porodični odnos veoma je staro, mesto za zadovoljenje potreba lica koja nemaju sredstava za život ili nije sposobno da ih stvara, te da bude izdržavano od ostalih članova porodice.  Izdržavanje je humana, etička obaveza lica koje se nalazi u određenom srodničkom i porodičnom odnosu i možemo ga posmatrati kao pravnu obavezu između dva lica ili dva subjekta porodičnog odnosa.

22. Imovinski odnosi bračnih i vanbračnih partnera    

Pravna priroda izdržavanja Ima svoje karakteristike: Uređeno je imperativnim normama Iako osnov leži u porodičnim i srodničkim odnosima i da postoji obaveza i prirodna i humana, nužno je zakonsko uređenje, da to lice ne bi trpilo posledice. Zakon je uredio da poverilac izdržavanja nema pravo da se odrekne svog prava na uzdržavanje.  Zakonsko izdržavanje je lično i imovinsko pravo  Obligacija nastala iz porodičnog odnosa, stogo su lične prirode.  Vezano je za poverioca i dužnika, ne može se ustupati niti prenositi, zabranjena je kompenzacija.

22. Imovinski odnosi bračnih i vanbračnih partnera  Pravo ne zastareva  Ostvarenje svoga prava može tražiti putem suda, ne  

  

zastareva. Dva izuzetka: Radi se o pravu na izdržavanje razvedenog supruga i partnera iz vanbračne zajednice. Zastarevaju dospele obaveze davaoca izdržavanja (Zakon o obligacionim odnosima), zastarni rok tri godine. Pravilo neprenosivosti dospelih obaveza. Zakonsko izdržavanje daje se za buduće vreme U prošlosti se ne živi (in praeteritum non vivitur), Rimljani. Pravo se priznaje od trenutka podnošenja tužbe a ne unazad.

22. Imovinski odnosi bračnih i vanbračnih partnera  Isplaćeno izdržavanje se ne vraća  Međusobno pomaganje i izdržavanje. Nije trebalo da daje ili je   





davao, više nema zakonskog osnova za povrat. Zakonsko izdržavanje može se menjati Menja se u smislu povećenja ili smanjenja. Promena okolnosti na osnovu kojih je odluka doneta. U obzir se uzimaju i potrebe i mogućnosti (lice raste – rastu i potrebe). Mimo suda može se i sporazumno doći do promene visine izdržavanja, utiču i okolnosti u društvu. Može i u procentualnom i u fiktivnom iznosu u odnosu na redovna mesečna primanja (ni manji od 15% ni viši od 50% zarade, naknade, penzije, honorara, umanjeni za poreze i doprinose). Minimalna suma izdržavanja – ovaj iznos utvrđuje Ministarstvo.

22. Imovinski odnosi bračnih i vanbračnih partnera  Zavisi od okolnosti i na strani primaoca i davaoca.  Zakonsko izdržavanje ima privilegovan status u izvršenom        

postupku Ima prvenstvo prilikom namirenja od izvršnog dužnika. Od prodaje se namiruju troškovi postupka, pa troškovi zakonskog izdržavanja. Izvršenje na plati i penziji može da bude do dve trećine. Ako se radi o minimalnoj zaradi ne preko 50 procenata. Postupak u sporovima je hitan Parnični postupak se zakazuje u roku 8 dana, drugostepeni 15 dana po žalbi. Postupak je specifičan u odnosu na klasični pp Sud nije vezan granicama tužbenog zahteva.

22. Imovinski odnosi bračnih i vanbračnih partnera  Odstupanje od načela dispozicije staranaka, ostavlja    



mogućnost da sud izvede sve potrebne dokaze i rasvetli okolnosti. Nadležan je sud prebivališta, boravišta tužioca. Zakonsko izdržavanje ima krivično pravne i nasledne posledice Za nepoštovanje obaveze krivična sankcija. Ko ne daje ... kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine i KD kršenja porodičnih obaveza. Ako se teško ogreši prema ostaviocu (vezano za izdržavanje) ne može biti zakonski ili testamentarni naslednik.

22. Imovinski odnosi bračnih i vanbračnih partnera  Zakon je precizirao redosled u izdržavanju  U novom zakonu preciziranje redosleda u izdržavanju:  supružnik – prvenstveno od drugog supružnika

 krvni srodnici međusobno pravo na izdržavanje

(redosledom kojim nasleđuju)  tazbinski srodnici posle krvnih  ako ima više poverioca – pravo deteta ima prvenstvo  ako više lica istovremeno daje izdržavanje obaveza je podeljeno

22. Imovinski odnosi bračnih i vanbračnih partnera

Izdržavanje supružnika  Tokom braka i nakom braka. U braku se potrebe

dobrovoljno i ravnomerno izdržavaju, isti životni standard.  Uporedno pravni pregled. Izdržavanje supružnika u braku  Da bi se ostvarila obaveza izdržavanja potrebne su zakonske pretpostavke, pretpostavke koje se odnose na poverioca izdržavanja i na dužnika  (supružnik nesposoban za rad a nema sredstava ima pravo na izdržavanje).

22. Imovinski odnosi bračnih i vanbračnih partnera Pretpostavke za poverioca:  Nedostatak sredstava za izdržavanje

Nije u stanju da sam podmiruje troškove, nema sredstava za život, nema prihoda, nema egzistencije. Supružnik može imati određena sredstva i prihode, ali je odlučujuće da li su ta sredstva dovoljna za egzistenciju. Odluku donosi sud. Ceni se u momentu odlučivanja. Uzeće se u obzir i okolnosti koje mogu nastupiti.

22. Imovinski odnosi bračnih i vanbračnih partnera  Nesposobnost za rad ili nezaposlenost

Predstavlja drugi uslov za priznavanje prava izdržavanja. Ili supružnik nije sposoban ili nije zaposlen, dobro je da se ovaj uslov kumulativno ispuni, u protivnom je zahtev neosnovan. Nesposobnost je bolest, invalidnost, starost, nesposobnost privremena i trajna, delimična i popuna. Uslov nezaposlenosti je teže definisati i odrediti. Formalno – zavod za zapošljavanje

22. Imovinski odnosi bračnih i vanbračnih partnera  Očigledna nepravda

Nema pravo na izdržavanje supružnik ako bi prihvatanje njegovog zahteva predstavljalo očiglednu nepravdu (sam se doveo u besparicu i nemaštinu, kocka, rasipa, otuđuje imovinu). Bilo bi to pogrešna primena, sud ceni sve okolnosti.

22. Imovinski odnosi bračnih i vanbračnih partnera  Grubo ponašanje

Ponašanje koje vređa fizički integritet drugog supružnika. Vređa, omalovažava, ponižava, zlostavlja, zapostavlja i dr.  Nedolično ponašanje Ponašanje prema spoljnoj sredini, suprotno moralu, tako da nanosi štetu drugom supružniku (kocka, prosjačenje, prostitucija, besposličarenje).

22. Imovinski odnosi bračnih i vanbračnih partnera  Zlonamerno napuštanje

Kad napuštanjem želi da ponizi i uvredi drugog supružnika, ispoljava bezobzirnost.  Neopravdano napuštanje

Napuštanje bez zle namere, ali iz neopravdanih razloga zbog želje da promeni način života.

22. Imovinski odnosi bračnih i vanbračnih partnera  Mogućnost za davanje izdržavanja

Jedini je uslov na strani davaoca izdržavanja. Zakon štiti davaoce time što će davalac davati srazmerno svojim mogućnostima (ne po cenu vlastite oskudice), može se desiti delimično davanje. Drugi deo davanja može tražiti putem suda od drugih srodnika (postoje kriteriji).

22. Imovinski odnosi bračnih i vanbračnih partnera Prestanak izdržavanja u braku  Odluka se donosi na neodređeno vreme. Prestaje u

sledećim slučajevima:  Smrt poverioca ili dužnika izdržavanja  Razvod braka ili poništenje braka  Prestanak izdržavanja usled prestanka okolnosti koje su dovele do izdržavanja u braku  (promene okolnosti i na jednoj i na drugoj strani), obraćanje sudu radi nove odluke (očigledna nepravičnost), dostojnost dosuđenog izdržavanja.

22. Imovinski odnosi bračnih i vanbračnih partnera Izdržavanje posle prestanka braka i izdržavanje

posle poništenja braka  Pravna posledica prestanka braka je izdržavanje.  Postojanje posebne i zajedničke imovine i njihova podela utiče na imovinsko stanje (EU sopstvena sredstva za samostalni život).  Kod nas veliki broj nezaposlenih a i veliki broj žena su domaćice.

22. Imovinski odnosi bračnih i vanbračnih partnera Tri različita shvatanja:

Alimentaciona teorija – nastavak jedne od bračnih dužnosti, pomaganje od strane jačeg partnera, zadržavanje nekih odnosa i brige. 2. Odštetna teorija – naknada štete nevinom partneru u smislu postojanja krivice za razvod. Izvor obligacije je u činjenici razvoda. 3. Mešovita teorija – (osnov i u činjenici postojanja, ali i u činjenici krivice za razvod). 1.

22. Imovinski odnosi bračnih i vanbračnih partnera  Pretpostavke – uslovi za sticanje prava na

izdržavanje  Slične su sa pretpostavkama za izdržavanje za vreme trajanja braka.  Na strani poverioca izdržavanja potrebno je da lice nema dovoljno sredstava, da je nesposobno za rad, da je nezaposleno (objektivni uslov), subjektivni uslovi su da ne postoji očigledna nepravda za davaoca.  Na strani davaoca – da ima mogućnost davanja.

22. Imovinski odnosi bračnih i vanbračnih partnera  Pokretanje postupka

 Postupak za izdržavanje tužbom za razvod braka ili

poništenje braka, ako nije iznet u tužbi onda, može se zahtev postaviti najkasnije do zaključenja glavne rasprave ili podneti tužbu najkasnije u roku godine dana.  Trajanje

izdržavanja

 Trajanje je ograničeno najduže pet godina.  Ako postoje naročito opravdani razlozi, izdržavanje se

može produžiti. Sudu je ostavljena mogućnost da tvrdi koji su to razlozi (bolest, starost).  Vremensko ograničenje pokušava da natera primaoca izdržavanja da pokuša obezbediti sopstvene izvore.

22. Imovinski odnosi bračnih i vanbračnih partnera

 Prestanak izdržavanja supružnika nakon razvoda

braka  Na osnovu zakona (ex lege) prestaje:  smrću poverioca ili dužnika  istekom vremena trajanja  kad poverilac izdržavanja sklopi brak ili vanbračnu zajednicu

 Na osnovu odluke suda:  kad poverilac stekne dovoljno sredstava za izdržavanje  dužnik izgubi mogućnost za davanje  kad izdržavanje za davaoca izdržavanja postave nepravično  U ovim slučajevima podnosi se zahtev.

22. Imovinski odnosi bračnih i vanbračnih partnera

 Izdržavanje vanbračnih partnera  Ovo pravo je uvedeno Zakonom iz 1980. godine, do tada

ovo pravo nije bilo priznato. Porodični zakon je potpuno izjednačio pravo bračnih i vanbračnih partnera.  Izdržavanje u vanbračnoj zajednici  Svojevoljno je formirana zajednica života, nosi i obavezu izdržavanja.  Da bi se to pravo konstituisalo potrebne su pretpostavke i na strani poverioca i na strani dužnika. Potrebno je da poverilac nema sredstava a da dužnik ima sredstava. Poverilac je nesposoban ili nezaposlen. Pitanje nepravde rešava sud.

22. Imovinski odnosi bračnih i vanbračnih partnera Potrebni su još neki uslovi:

Postojanje zajednice života.To je konstitutivni element, zajednica u kojoj zadovoljava sve svoje individualne i zajedničke potrebe. 2. Trajanje zajednice – mora biti trajna – trajne i stabilne prirode, zakon nije utvrdio neki vremenski period. 3. Nepostojanje bračnih smetnji. Ovaj uslov je bitan. 1.

22. Imovinski odnosi bračnih i vanbračnih partnera Izdržavanje nakon prestanka vanbračne zajednice  Priznaje se pravo, tužba u roku od godine dana od

prestanka zajednice ili od dana kada je učinjeno poslednje izdržavanje, predhodno pitanje utvrđivanja zajednice života što je neizvesno i komplikovano. Do 5 godina izdržavanje, iz opravdanih razloga može se produžavati.

22. Imovinski odnosi bračnih i vanbračnih partnera

Prestanak izdržavanja  Prestaje:  smrću jednog od vanbračnih partnera  istekom vremena na koje je dosuđeno  kad poverilac izdržavanja sklopi brak ili stupi u novu vanbračnu zajednicu.  Mimo ovih zakonom utvrđenih razloga, izdržavanje

može da prestane i na osnovu sudske odluke:  kad poverilac stekne dovoljno sredstava za izdržavanje  kad dužnik izgubi mogućnost za davanje izdržavanja ili

ono postane nepravično

22. Imovinski odnosi bračnih i vanbračnih partnera  Izdržavanje majke i deteta  Žena koja je postala majka a ne živi u braku ili vanbračnoj

zajednici po pravilu se nalazi u teškoj situaciji (pogotovo u prvoj godini života deteta, materijalne potrebe se povećavaju, a mogućnost zarade manja). Zakonska obaveza je tri meseca pre rođenja i godinu dana nakon rođenja, ako ona nema mogućnosti, to je izvor sigurnosti za majku.  Razlikuje se obaveza izdržavanja majke i izdržavanja deteta. Očinstvo je uređeno ili priznanjem ili sudskom odlukom. Činjenica postojanja vanbračne zajednice nije dovoljna, bitno je očinstvo (ono je osnov za izdržavanje).

22. Imovinski odnosi bračnih i vanbračnih partnera Izdržavanje između roditelja i dece  Obaveza roditelja da izdržava svoju decu je osnovna

dužnost, bez obzira na status. Deca nisu sposobna da se staraju o sebi.  Ova obaveza ima prvenstvo. I roditelj koji je lišen roditeljskog prava ima obavezu da izdržava decu.

22. Imovinski odnosi bračnih i vanbračnih partnera Izdržavanje maloletne dece  Strožija je obaveza izdržavanja maloletne dece, dužni

su na svaki mogući način da izdržavaju decu po cenu vlastite egzistencije. Ako je dete starije od 15 godina i radi, i ono je dužno da doprinosi. Ako dete poseduje veće vrednosti pokretne i nepokretne imovine roditelji uz saglasnost organa mogu otuđiti ili opteretiti imovinu u cilju izdržavanja deteta. Sud vodi računa po službenoj dužnosti.

22. Imovinski odnosi bračnih i vanbračnih partnera  Izdržavanje punoletnog deteta  Roditeljska prava prestaju navršenom 18 godinom,

roditeljsko pravo izdržavanja i još neko mogu se produžiti:  ako su deca nesposobna za rad i nemaju sredstava za

izdržavanje  ako se deca redovno školuju

22. Imovinski odnosi bračnih i vanbračnih partnera  Ima pravo na nastavak izdržavanja samo ako je nesposobno

ili da nema dovoljno sredstava za izdržavanje. Ovaj drugi uslov je kumulativan, postojanje jednog uslova nije dovoljno. Ograničeno je trajanjem lošeg zdravstvenog i psihofizičkog stanja. Da li je produženo ili ne obaveza izdržavanja postoji.  Ako roditelji nisu živi ili ako nemaju sredstava obaveza prelazi na krvne srodnike (shodno njihovim mogućnostima).  Za redovno školovanje do 26 godina, uz savesno ispunjenje obaveza.  I ovde obaveza može da pređe na krvne srodnike.

22. Imovinski odnosi bračnih i vanbračnih partnera Izdržavanje roditelja  Da se deca staraju o roditeljima i da im pomažu,

utvrđeno zakonom.  Roditelj koji je nesposoban i nema sredstava ima pravo na izdržavanje od deteta ili krvnog srodnika u pravoj ushodnoj liniji, ima pravi i od maloletnog deteta ako ono zarađuje.  Zakon i ovde utvrđuje pravične standarde

22. Imovinski odnosi bračnih i vanbračnih partnera  Izdržavanje srodnika  Uporedno pravo retko poznaje, naše poznaje kao izraz

solidarnosti između brata i sestre, između krvnih srodnika, između adoptivnih i između tazbinskih.  Ova obaveza nastaje ukoliko nema lica koja imaju prvenstveno pravo izdržavanja prema nekom licu.  Izdržavanje između brata i sestre  Pravo je maloletnih lica da ga izdržavaju punoletni a koji imaju zaradu i imovinu, a ako roditelji nemaju dovoljno sredstava ili da nisu živi.

22. Imovinski odnosi bračnih i vanbračnih partnera Izdržavanje između krvnih srodnika  Obuhvata sve srodnike u pravoj ushodnoj i nishodnoj

liniji u pobočnoj između braće i sestara.  između tazbinskih → maćeha i očuh, može se pojaviti i maloletni pastorak.  - između adoptivnih srodnika (kao između roditelja i deteta).

23. Imovinski odnosi supružnika  Porodica ne može postojati ni razvijati se ako među

članovima ne postoje i određeni imovinski odnosi. Osnov je rad člana porodice. Može se steći i na drugi način (poklonima, nasledstvom, besteretnim raspolaganjima).  Imoninski odnosi su regulisani zakonom i sporazumom.  Posebna imovina  Je ona imovina u braku koju je supružnik stekao pre sklapanja braka, kao i imovina stečena u braku deobom zajedničke imovine ili nasleđem, poklonom ili drugim p/p kojim se stiču isključiva prava. Stečena pre braka, drugi deo imovine stiče se deobom zajedničke imovine i drugo, ali ne stečena radom.

23. Imovinski odnosi supružnika  Supružnici stvore određenu imovinu, da porodična

  



zajednica opstane, potrošnja, stanovanje, školovanje, ishrana. Zajednička imovina skup prava i obaveza predstavlja njihovu imovinu. Činjenice za postojanje zajedničke imovine: Rad – je osnov za sticanje (stvaranje, uvećavanje ili održavanje, mogu raditi zajednički a i odvojeno), neki poslovi nemaju neki ekonomski efekat (čuvanje dece...). Ne mogu podjednako doprinositi, postoji nemogućnost izračunljivog doprinosa svakog supružnika.

23. Imovinski odnosi supružnika  Zajednica života supružnika – zavisi zajednička imovina. Sve što

je stečeno ulazi u zajedničku imovinu: 1. prihodi od zajedničke imovine (prirodni plodovi) rezultat rada, civilni (kamate, zakupnine). 2. prihodi od posebne imovine (zajednički rad) 3. prihod posebni – radom supružnika 4. stvari nabavljene iz zajedničke imovine 5. naknade dobijene za stvari 6. naknade koje su dobijene po osnovu rada (otpremnine, nagrade...) 7. autorsko – pronalazačko pravo 8. igre na sreću 9. imovina stečena ugovorom o doživotnom izdržavanju 10. imovina nabavljena sredstvima kredita • Sud određuje sporna pitanja. Rad domaćice.

23. Imovinski odnosi supružnika  Pravna priroda i upravljanje zajedničkom imovinom  Zajednička imovina predstavlja celinu, nema ni idealnog ni

realnog dela. Imovina uživa porodično pravnu zaštitu.  skup stvarnih prava na neodređenim delovima pokretnih i nepokretnih stvari i obligacionih prava čiji iznos nije unapred određen. Ni jedan supružnik ne može samostalno raspolagati svojim pravom svojine nad zajedničkom imovinom.  Normalno da pripadaju supružniku koji se služi tim stvarima, te stvari mu obezbeđuju egzistenciju. Dužan je da isplati drugog supružnika u slučaju velikih nesrazmera u odnosu na ostalu zajedničku imovinu (nešto skupoceno).

23. Imovinski odnosi supružnika Odgovornost supružnika za obaveze  Pretpostavka je da su oba supružnika poslovno

sposobna. Za preuzete obaveze supružnik odgovara svojom posebnom imovinom (lične obaveze).  Solidarna odgovornost postoji za preuzete obaveze radi podmirenja zajedničkih potreba kao i obaveze koje po zakonu terete oba supružnika.  Ova odgovornost proizilazi iz načela ravnopravnosti supružnika. Njihova imovina je jedinstvena prema trećim licima

23. Imovinski odnosi supružnika Imovinski odnosi vanbračnih partnera  Porodični zakon je izjednačio ove zajednice. I

vanbračna zajednica mora ispunjavati određene uslove.  Mogu imati i vlastitu i zajedničku imovinu (zajednička je koja je stečena zajedničkim radom). Važno je da je to faktička zajednica.

23. Imovinski odnosi supružnika  Imovinski odnosi roditelja i dece (tri vrste odnosa)  Upravljanje i raspolaganje imovinom deteta:  I pravo i dužnost (roditelji kao zakonski zastupnici).

Ovlašćenja nisu ograničena. Ponašati se kao dobri domaćini, nastojeći da se imovina očuva, a i poveća (stiče se dobročinim - besteretnim i vlastitim radom).  Upravljanje imovinom  Imovinom koja je stečena nasleđem, poklonom i slično, upravljaju samostalno (čuvanje, održavanje i uvećavanje).  Imovinom stečenom radom maloletnik upravlja samostalno, ali ima i obavezu da iz te imovine učestvuje u sopstvenom izdržavanju.

23. Imovinski odnosi supružnika  Raspolaganje imovinom deteta  Vršenje pravnih radnji na imovini deteta (otuđenje, upis),

gubitak svojine, predhodna i naknadna saglasnost centra, ako se otuđuje ili opterećuje.  Mogu imovinu opteretiti samo iz razloga detetovog izdržavanja ili drugih interesa.  Odgovornost roditelja za štetu  Princip deliktne odgovornosti – opšta pravila odgovornosti za štetu.  Zajednička ili pojedinačna (roditeljsko pravo).  Kolizijski staratelj za decu ako im roditelji naprave štetu.  Za štetu trećim licima odgovaraju roditelji.  Krivica deteta i odgovornost za štetu može se dokazivati i utvrđivati.

23. Imovinski odnosi supružnika  Pravo stanovanja (Habitatio)  Još od rimskog prava.  Kod nas se pravo stanovanja ustanovljava do punoletstva deteta.  Uspostavlja se ako ne predstavlja nepravdu za drugog roditelja.  Imovinski odnosi staratelja i štićenika  Odnosi upravljanja i raspolaganja.  Odgovornost staratelja za štetu pričinjenu štićeniku i štetu

pričinjenu trećim licima od strane deteta.  Staratelj da brižljivo i savesno se odnosi prema poverenoj imovini koju štićenik nije stekao radom (popis i procena). Staratelj je samostalan. U pogledu raspolaganja mora imati saglasnost centra ili ministarstva.  Ako je imovina stečena radom raspolaganje vrši štićenik.  Staratelj će za pričinjenu štetu odgovarati samo u slučaju postojanja grube namere ili nepažnje. Teret dokaza je na staratelju.

23. Imovinski odnosi supružnika  Ugovorni imovinski režim  Zakonom uređen imovinski režim, ali dozvoljeno je i

     

ugovorno raspolaganje (kako posebnom, tako i zajedničkom). Zaključenjem bračnog ugovora isključuje se zakonski imovinski režim. Zakon je normirao neke od ugovora: bračni ugovor ugovor o upravljanju i raspolaganju zajedničkom imovinom ugovor o poklonu ugovor o doživotnom izdržavanju.

23. Imovinski odnosi supružnika  Bračni ugovor (pacta nuptialia)  Porodični zakon je uredio da to može. Ugovor da bude u

pismenoj formi, svečani je pravni akt. Overen od sudije, da pročita i upozori da se isključuje zakonski režim zajedničke imovine. Ako se radi o nekretninama ugovor se upisuje u registar prava na nepokretnostima.  Forma javne isprave – zaštita bračnih partnera.  Pošto je pre braka – predbračni ugovor – i matičar upozorava (ugovor koji nije suprotan pozitivnim propisima).  Nužno poštovanje impetarivnih odredbi u pogledu svojine, izdržavanja, vršenja roditeljskog prava.

23. Imovinski odnosi supružnika Ispunjenje određenih uslova:  sposobnost za zaključivanje ugovora  saglasnost volja budućih supružnika

 Oba supružnika poslovno sposobna.  Prestanak pacte nuptialie – prirodnim i pravnim

putem (smrt – pravni – usljed razvoda braka ili poništaja braka, može i raskidom i poništenjem ugovora).

23. Imovinski odnosi supružnika Ugovor o upravljanju i raspolaganju zajedničkom

imovinom  Supružnici bi trebali ova pitanja da urede bračnim ugovorom.  Ovaj ugovor se može sklopiti nakon sklapanja braka i nakon sticanja zajedničke imovine. Može jedan supružnik upravljati ili samo raspolagati, raspolaganje u okviru redovnog poslovanja (ako se odnosi na nepokretnosti upisuje se u javni registar prava na nepokretnosti). Ograničen je postojanjem imperativnog zakona.

23. Imovinski odnosi supružnika  Ugovor o poklonu  Poklonodavac – poklonoprimac prenosi pravo svojine određene

stvari ili drugo, imovinsko pravo bez naknade.  Porodični zakon to reguliše samo u delu koji se odnosi na poklone između supružnika u braku. Izraz ljubavi i međusobnog poštovanja. Prestankom braka dovodi se u pitanje osnovni motiv poklanjanja, dve vrste poklona, uobičajeni i pokloni velike vrednosti. Uobičajeni se ne vraćaju u slučaju spora sud ceni imovinske prilike.  Nesrazmerno veliki pokloni se vraćaju. Pravo na povraćaj nema supružnik ako bi to predstavljalo očiglednu nepravdu za drugog supružnika. Ako se vraćaju zakon nalaže da se vraćaju u stanju kako su bili u trenutku prestanka zajedničkog života. Ako je otuđen – protunovčana vrednost.

23. Imovinski odnosi supružnika  Ugovor o doživotnom izdržavanju  Klasičan ugovor obligacionog prava.  Ovim ugovorom jedan supružnik se obavezuje da izdržava

drugog supružnika doživotno, a da mu drugi supružnik prenese pravo svojine na posebnoj imovini i delu zajedničke imovine.  Ugovorom se pojačava sigurnost supružnika u pogledu izdržavanja. Ugovor nastaje kad su se ugovarači saglasili o njegovoj sadržini i o tome sastavili pismenu ispravu, overenu od strane sudije.  Da bi ugovor bio punovažan, supružnik koji se obavezuje na izdržavanje čini to preko okvira zakonskog izdržavanja jer ako toga nema i nema razlike, ugovor o doživotnom izdržavanju ne bi bio punovažan.

23. Imovinski odnosi supružnika  Upravno pravna zaštita i upravno pravni postupak  Učešće države i njenih organa u ostvarivanju određenih

porodičnih odnosa.  Intervencija države (in adiceto) u suprotnosti je sa osnovnim pojmom i bićem porodice (puna sloboda i slobodna volja) Evropska konvencija – poštovanje privatnog i porodičnog života.  Postupci pred organima uprave su:  poslovi vezani za sklapanje braka, postupak priznavanja očinstva, postupak zasnivanja usvojenja i postupak stavljanja pod starateljstvo (da se vode pred nadležnim organima, po pravilima ZUP-a, konačna upravna rešenja u ovoj materiji mogu da budu predmet Upravnog spora - sudska zaštita).

23. Imovinski odnosi supružnika  Sklapanje braka – registrovano Porodičnim zakonom –

postupak pred matičarom (nekad se sklapao pred predstavnikom skupštine opštine, danas RS). Sva pitanja toga postupka su registrovana Porodičnim zakonom. Zaključivanje braka je u potpunosti upravni akt. Malo je prigovora i žalbi.  Postupak priznavanja očinstva Procesne radnje i ovlaštenja upravnog organa koje ima. Postupak vodi matičar. Izjava lica upisuje se u MKR. Izjava je validna ukoliko se sa njom saglasi majka, u protivnom se prelazi na sudski postupak. Potpuna usaglašenost – sporovi su retki (Rasmusen – kraljevina Danska).

23. Imovinski odnosi supružnika  Postupak zasnivanja usvojenja Da brigu o detetu preuzmu drugi roditelji – usvojioci. Ovo je administrativni postupak pred centrom za socijalni rad. Inicijativu daju roditelji, budući usvojioci, staratelj ili organ starateljstva (najbolji interes deteta), donosi se rešenje i upisuje se u MKR (postupak bez prisustva javnosti).

23. Imovinski odnosi supružnika  Postupak stavljanja pod starateljstvo  Tradicionalni, efikasan i vrlo raširen instrument zaštite lica

koja nisu u mogućnosti da sama organizuju svoje životne aktivnosti i zaštite svoje interese. Inicijativu daju zdravstvene ustanove, obrazovanja, socijalne zaštite, sudski i drugi organi, udruženja, građani, po službenoj dužnosti organ starateljstva koji i vodi postupak.  Hitan – javnost isključena, proverava, sagledava ispunjenost uslova i donosi rešenje koje se dostavlja organu za MKR, a organ vodi posebnu evidenciju o štićenicima.  U postupcima o vrlo delikatnim i osetljivim odnosima, suprotstavljenim i nepomirljivim interesima neke prvostepene odluke bivaju usporene u žalbenom postupku – upravni spor.

23. Imovinski odnosi supružnika  Finansijska podrška porodici sa decom  Neposredna materijalno finansijska intervencija države radi       

očuvanja i razvoja porodice, kao osnovnog činioca socijalne, demografske i razvojne politike zemlje. (Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom 2002. god.) naknada zarade za vreme porodiljskog odsustva i radi nege deteta roditeljski dodatak dečji dodatak naknada troškova boravka dece u predškolskoj ustanovi za decu bez roditeljskog staranja naknada troškova boravka dece u predškolskoj ustanovi za decu ometenu u razvoju regresiranje troškova boravka u predškolskoj ustanovi dece iz materijalno ugroženih porodica.

23. Imovinski odnosi supružnika  Izvršenje sudskih uodluka sporovima iz porodičnih  





odnosa Opšta pitanja Pravno regulisanje položaja dece u porodici i njihova zaštita. Problemi (pravno politički, ekonomski, sociološki, kulturološki, religijski, tradicionalni), negiranje novih intencija, izvršenje sudskih odluka). Reforma 2005. god. – moderan i sveobuhvatan način, brojne obaveze državnim organima, sudovi aktivnije uloge, ubrzava se postupak, zaoštrava parnična disciplina. Nije realizovana ideja o formiranju porodičnih sudova (specijalizovane sudije, manja opterećenost, uključivanje stručnjaka). Posredovanje, medijacije mogu dati značajne rezultate.

23. Imovinski odnosi supružnika  Izvršavanje odluka o poveravanju deteta  Odluku o poveravanju dece donosi opštinski sud (osnovni) i to

     

prilikom donošenja presude o razvodu braka. Koji će od roditelja neposredno vršiti roditeljsko pravo. Sva deca jednom roditelju najčešće (iz razloga da drugi ne može pravilno vršiti roditeljska prava ili drugi razlozi), emocionalna veza i smanjenje traume. Poveravanje trećem licu. Briga, čuvanje, vaspitanje. Obaveza drugog roditelja da ovu odluku prizna, izvršenje odluke (predaja deteta, a ako žive u istom stanu – ne) Faktičke radnje. Sporni momenti predaje, uloga suda. Poverilac može da bira nadležnost gde je on ili gde je dete. Zaprećenje novčanom kaznom i njeno uvećanje do desetostrukog iznosa – do sprovođenja izvršenja. Fizičko oduzimanje deteta i predaja (posebne odredbe).

23. Imovinski odnosi supružnika  Izmena odluke o poveravanju deteta  Ako postoje opravdani razlozi drugi roditelj, organ

starateljstva ili ustanove tražiće izmenu odluke o poveravanju deteta.  Sud procenjuje razloge, jer je reč o presuđenoj stvari i ove odluke ne treba često menjati niti prihvatiti beznačajne situacije  Kao razlog (povećanje zarade, pogoršanje zdravstvenog stanja, lišenje slobode, prestanak radnog odnosa, gubitak stana, duševna bolest itd).  Izvršni dužnik postaje sada izvršni poverilac. Naznačena odluka primenjuje se i na sva druga lica. Postupak sprovođenja odluke podrazumeva sprovođenje svih naznačenih faza oko predaje deteta.

23. Imovinski odnosi supružnika  Oduzimanje deteta  Postoji razlika oko predaje i oko oduzimanja deteta.  Primenom sile dete se fizički oduzima od jednog

roditelja ili trećeg lica i predaje drugom roditelju ili trećem licu (radi zaštite interesa deteta). Nekad ta lica ili roditelji možda ne mogu da shvate.  Brzo reagovanje u interesu zaštite deteta.

23. Imovinski odnosi supružnika  Tri grupe sporova:  kad predhodne faze ne urode plodom, ni posedovanje ni

novčane kazne – pristupa se oduzimanju deteta.  kad sud u toku brakorazvodnog postupka utvrdi da jedan od roditelja seksualno zlostavlja ili teže fizički narušava integritet deteta, donosi se privremena mera o oduzimanju ili udaljenju deteta.  oba roditelja lišena roditeljskog prava (potpuno ili delimično) (zloupotreba roditeljskih prava i zanemarivanje roditeljskih prava). Sudska odluka o potpunom lišenju roditeljskog prava lišava roditelje svih prava i dužnosti iz sadržine roditeljskih prava, osim dužnosti da izdržava dete. Sud može doneti i neku od mera zaštite deteta od nasilja u porodici.

23. Imovinski odnosi supružnika  Zakonodavac uvodi i delimično lišenje roditeljskih prava.  





(lišenje jednog ili više prava, osim dužnosti izdržavanja deteta) Roditeljska prava se mogu vratiti kad prestanu razlozi – zakonodavac ne utvrđuje razloge – navesti. Najkompleksnije i najkomplikovanije pitanje odnosa, jer se biološkim roditeljima uskraćuje pravo, »Deca nisu u situaciji da biraju svoje roditelje«. Ovi standardi nisu ujednačeni ni u okviru jednog nacionalnog zakonodavstva (patrijarhalni odnosi, ekonomska beda, religijska shvatanja, tradicionalno viđenje i drugo). Generalni standardi – grubo zanemarivanje i zlostavljanje dece.

23. Imovinski odnosi supružnika Deoba zajedničke imovine  Zajednička imovina može se podeliti na zahtev jednog

   

ili oba supružnika. Deobu mogu zahtevati i naslednici, može i treće lice kao poverilac. Dogovor ili sporazum supružnika Najpovoljniji, potreban je u pismenoj formi. Sporazumni razvod, traži i sporazum o podeli imovine. Deli se imovina sa kojom raspolažu u momentu podele – deobe.

23. Imovinski odnosi supružnika  Sudska deoba  Ako se supružnici nisu mogli dogovoriti. Zakon polazi od

pretpostavke da se imovina deli na jednake delove, zbog ravnopravnosti bračnih partnera, zajedničkom doprinosu, ljubav, želja, emotivnost, povezanost, stvaranje potomstva (ne sticanjem – nego odricanjem). Teško je utvrditi doprinos.  Ko želi da dobije veći deo dokaz je na njemu.  Potrebno je utvrditi obim imovine, izdvojiti stvarna i obligaciona prava, kao i obaveze.  Kad sud namiri sve obaveze ostatak će podeliti na jednake delove ili po doprinosu. Ako se ne dogovore sud će sprovoditi podelu.

23. Imovinski odnosi supružnika  Deoba privilegovanih stvari:  Stvari za ličnu upotrebu - Dodeljuje se supružniku bez uračunavanja u

     

njegov deo (ako se radi o stvarima manje vrednosti). Ako je to velika vrednost ostaće supružniku, ali će se uračunati u vrednost njegovog dela. Stvari namenjene detetu – dodeljuju se onome ko dobija roditeljsko pravo, ako oba dobiju roditeljsko pravo onda i te stvari imaju pravo zajedničke imovine. Predmeti domaćinstva – nakon tri godine pripadaju kome su ostali u državnini Predmeti domaćinstva – predmeti koji ostanu kod jednog supružnika u državnini u trajanju tri godine nakon prestanka zajedničkog života pripadaju mu. Vrednost se uračunava u njegov deo. Stvari za vršenje zanata ili zanimanja. Izvršni sud ima aktivniju ulogu Predaja nije uspela – nastupa oduzimanje

23. Imovinski odnosi supružnika  Uređivanje načina viđanja deteta  Odlukom o razvodu braka, poveravanjem dece uređuju se odnosi     

deteta i roditelja kome dete nije povereno na čuvanje (isto je i sa poveravanjem ustanovi). Sud može delimično lišiti roditelja prava održavanja ličnih kontakata sa detetom. Ako se roditelji ne dogovore, sud to mora ugovoriti svojom presudom, pravilno utvrđenje činjenice i konsultacije stručnjaka. Antagonizam se prenosi na decu, merenje ljubavi deteta. Određivanje termina viđanja, neophodno je doneti odluku, izvršni sudija, odluka se može menjati, a njom će se zaprijetiti. Sud može izaći i na lice mesta, gde će urediti i neka sporna pitanja.

23. Imovinski odnosi supružnika  Izdržavanje  Detaljno je razrađeno pitanje obaveze izdržavanja,

   

egzistencijalna pitanja članova porodice (supružnika, vanbračnog partnera, majke deteta, deteta, roditelja i drugih srodnika). Utvrđena su prava na izdržavanje. Mogućnosti dužnika izdržavanja. Minimalna suma izdržavanja može biti ograničena i neograničena, rešenje se dostavlja poslodavcu. Ako je davalo izdržavanje, a nije trebalo ima pravo na naknadu od lica koje je trebalo da daje izdržavanje. Sprovodi se kao i svako drugo novčano potraživanje od ukupnih primanja, a ako boravi u inostranstvu – prodajom nekretnina ili pokretnih stvari.

23. Imovinski odnosi supružnika  Imovinski sporovi  Imovina koju su supružnici stekli tokom trajanja braka je

zajednička imovina, oni to mogu uređivati bračnim ugovorima.  Za obaveze koje preuzima jedan bračni drug, odgovara svojom sopstvenom imovinom kao i delom zajedničke imovine.  Bračni ugovor i njegove odredbe predmet su mnogih nedoumica i zloupotreba.  Nakon razvoda supružnici mogu podeliti svoju imovinu, podela bračne tekovine. Neophodno je precizno odrediti predmete izvršenja.

23. Imovinski odnosi supružnika Privremene mere  Značajno i veoma moćno sredstvo u rukama suda.  Na brz i efikasan način bez preterane procedure može

privremeno rešiti sporni odnos (Zbog sprečavanja ogromne štete).  Sve privremene mere sprovode se po pravilima izvršnog postupka, u težim situacijama koristi se sudska praksa (iseljenje iz stana).  Uvek zaštita deteta i najboljeg interesa.

23. Imovinski odnosi supružnika  Ovlašćenje centra za socijalni rad u sistemu porodično

pravne zaštite - Upravnostručni položaj, oni su stožer rada u oblasti socijalne zaštite.  Ustav Srbije – zaštita deteta i majke, porodice, roditelja.  Koordinirajuća uloga centra.  kontrola nad ostvarenjem roditeljskog prava,

preventivna i korektivna  briga o deci bez roditeljskog staranja (hraniteljstvo, starateljstvo, zaštita dece bez roditelja u upravnom postupku).

23. Imovinski odnosi supružnika  Položaj organa starateljstva u vanparničnom postupku  U zemljama Evrope beležnik je preuzeo dosta ovlašćenja iz

vanparničnog postupka.  Za sada kod nas organ starateljstva je ovlašćen da preduzima sve radnje u postupku radi zaštite prava i pravnih interesa maloletnika i drugih lica pod posebnom društvenom zaštitom, da predlože izvođenje dokaza i da izjavljuje pravne lekove.  U svakom trenutku može uzeti učešće u postupku.  postupak za lišavanje poslovne sposobnosti (teška bolest i smanjena uračunljivost (od strane suda, a mogu pokrenuti i druga lica)  smeštaj u zdravstvenu ustanovu  proglašenje nestalog lica za umrlo i dokazivanje smrti (sud odlučuje) zloupotrebe  punoletstvo pre 18 god.  produženje roditeljskih prava  lišavanje i vraćanje roditeljskih prava

23. Imovinski odnosi supružnika  Položaj organa starateljstva u parničnom postupku  Različite procesne pozicije (tužilac, umješač, zakonski zastupnik,           

veštak, davalac stručnog mišljenja i dr.). Sveobuhvatnost njegove pozicije. izdržavanje deteta – podnosi tužbu konsultovanje od strane suda u pogledu potreba maloletnog deteta voditi imovinske sporove imovinski odnosi roditelja i dece nasilje u porodici saglasnost centra za podnošenje tužbe mirno rešavanje sporova utvrđivanje materinstva i očinstva lišavanje roditeljskog prava (roditelj, dete i organ starateljstva) delimično i trajno (centar je tužilac, a može pre vračanja biti i tuženi) poništavanje usvojenja o usvojenju.

23. Imovinski odnosi supružnika  Položaj organa starateljstva u izvršnom postupku  Organ starateljstva može biti u različitim procesnim položajima: izvršnog poverioca, izvršnog dužnika, punomoćnika, zastupnika trećeg lica, obaveznog učesnika ili fakultativnog učesnika  Dva vida ovlašćenja:  Stručna pomoć

zaštita interesa dece

Nasledno pravo

1. Predmet nasleđivanja  Nasleđuje se zaostavština.  Zaostavštinu čine sva nasleđivanju podobna prava koja su

ostaviocu pripadala u trenutku smrti. Zaostavštinu ne čine predmeti domaćinstva manje vrednosti (pokućstvo, nameštaj, posteljina i slično) koji služe svakodnevnim potrebama ostaviočevih potomaka, njegovog bračnog druga i roditelja, ako su sa ostaviocem živeli u istom domaćinstvu, već oni postaju zajednička svojina ovih lica.  Zaostavštinu ne čine dobra za koja su ostaviočevu imovinu uvećali njegovi potomci koji su s njime živeli u zajednici i svojim trudom, zaradom ili inače mu pomagali u privređivanju, već ta dobra pripadaju potomku, srazmerno delu za koji je uvećao ostaviočevu imovinu.  Naslediti se može na osnovu zakona i na osnovu zaveštanja (testamenta).

2. Nasleđivanje  Nasleđivanje je prenos duhovnih i materijalnih

osobina i vrednosti sa predaka na potomke, vremenska veza međuzavisnosti svih generacija, lanac kontinuiteta.  Nasleđivanje otuda ne predstavlja samo pravni pojam, naprotiv javlja se i u mnogim drugim naukama, kako prirodnim tako i društvenim.  To je dalo povoda da se da se nasleđivanje označi kao uslov svakog ljudskog progresa.  U istoriji prava nasleđivanje se dugo nije moglo odvojiti od svoje biološke i religijske osnove.

2. Nasleđivanje  Sposobnost za nasleđivanje  Naslediti može samo onaj ko je živ u trenutku

ostaviočeve smrti.  Naslediti može i dete već začeto u trenutku ostaviočeve smrti ako se rodi živo.  Na osnovu zaveštanja može naslediti i pravno lice, ako posebnim propisima nije što drugo određeno.  Odredbe prethodnih stavova važe i za isporuku (legat) i druge koristi iz zaveštanja.

2. Nasleđivanje  Nedostojnost za nasleđivanje  Ne može naslediti na osnovu zakona ili zaveštanja, niti

steći kakvu korist iz zaveštanja (nedostojan je): 1) Onaj ko je umišljajno usmrtio ostavioca, ili je to pokušao; 2) onaj ko je prinudom, pretnjom ili prevarom naveo ostavioca da sačini ili opozove zaveštanje ili neku njegovu odredbu, ili ga je u tome sprečio; 3) onaj ko je u nameri sprečavanja ostaviočeve poslednje volje uništio ili sakrio njegovo zaveštanje, ili ga je falsifikovao; 4) onaj ko se teže ogrešio o zakonsku obavezu izdržavanja ostavioca, ili mu je uskratio nužnu pomoć; 5) (prestala da važi odlukom USRS).

2.Nasleđivanje  Sud na nedostojnost pazi po službenoj dužnosti.  Ostavilac može oprostiti nedostojnost.  Oproštaj mora biti učinjen u obliku potrebnom za

zaveštanje.  Nedostojnost ne smeta potomcima nedostojnog i oni

nasleđuju kao da je nedostojan umro pre ostavioca.

3. Nasleđivanje na osnovu zakona  Na osnovu zakona, ostavioca nasleđuju: njegovi

potomci, njegovi usvojenici i njihovi potomci, njegov bračni drug, njegovi roditelji, njegovi usvojioci, njegova braća i sestre i njihovi potomci, njegovi dedovi i babe i njihovi potomci i njegovi ostali preci.  Nasleđuje se po naslednim redovima.  Naslednici bližeg naslednog reda isključuju iz nasleđa naslednike daljeg naslednog reda.  Republika Srbija je poslednji zakonski naslednik.

3. Nasleđivanje na osnovu zakona  Prvi nasledni red  Ostaviočevi potomci i bračni drug  Prvi nasledni red čine ostaviočevi potomci i njegov bračni

drug.  Ostaviočeva deca i bračni drug nasleđuju na jednake delove.  Kad postoji ostaviočevo dete kome ostaviočev bračni drug nije roditelj, a imovina bračnog druga je veća od one koja bi mu pripala pri podeli zaostavštine na jednake delove, onda svako ostaviočevo dete može naslediti do dva puta više nego bračni drug ako sud, pošto razmotri sve okolnosti, oceni da je to opravdano.

3. Nasleđivanje na osnovu zakona Pravo predstavljanja  Ako ostaviočevo dete ne može ili neće da nasledi,

njegov deo na jednake delove nasleđuju njegova deca (unuci ostaviočevi), a kad neki od ostaviočevih unuka ne može ili neće da nasledi, njegov deo na jednake delove nasleđuju njegova deca (praunuci ostaviočevi) i tako redom sve dokle ima ostaviočevih potomaka.  Kad ostavilac nema potomstva, bračni drug ne nasleđuje u prvom naslednom redu.

3. Nasleđivanje na osnovu zakona  Drugi nasledni red Ostaviočev bračni drug i roditelji  Drugi nasledni red čine ostaviočev bračni drug i

ostaviočevi roditelji i njihovo potomstvo.  Ostaviočev bračni drug nasleđuje polovinu zaostavštine, a drugu polovinu na jednake delove nasleđuju ostaviočevi roditelji.  Ako ostaviočev bračni drug ne može ili neće da nasledi, zaostavštinu na jednake delove nasleđuju ostaviočevi roditelji.

3. Nasleđivanje na osnovu zakona  Ako ostaviočevi roditelji imaju potomstva  Ako ostaviočev roditelj ne može ili neće da nasledi, njegov

deo na jednake delove nasleđuju njegova deca (braća i sestre ostavioca), njegovi unuci i praunuci i njegovi dalji potomci, po pravilima koja važe kada ostavioca nasleđuju njegovi potomci.  Ako ostaviočevi roditelji ne mogu ili neće da naslede, njihov deo nasleđuju njihovi potomci, onako kako je određeno u prethodnom stavu.  Ako ostaviočev roditelj nema potomstva a ne može ili neće da nasledi, njegov deo nasleđuje drugi ostaviočev roditelj, a ako ni on ne može ili neće da nasledi, njegovi potomci nasleđuju sve što bi pripalo roditeljima, onako kako je određeno u prethodnom članu.

3. Nasleđivanje na osnovu zakona Ako ostaviočevi roditelji nemaju potomstva

 Ako ostaviočevi roditelji nemaju potomstva a ne mogu

ili neće da naslede, bračni drug nasleđuje celokupnu zaostavštinu.

3. Nasleđivanje na osnovu zakona Treći nasledni red Ostaviočevi dedovi i babe  Treći nasledni red čine ostaviočevi dedovi i babe i

njihovo potomstvo.  Ostaviočevi deda i baba sa očeve strane (očeva loza) nasleđuju polovinu zaostavštine, a drugu polovinu nasleđuju deda i baba s majčine strane (majčina loza).

3. Nasleđivanje na osnovu zakona Prava dede i babe iste loze  Deda i baba iste loze nasleđuju na jednake delove.  Ako neki od ovih predaka ne može ili neće da nasledi,

njegov deo nasleđuju njegova deca, njegovi unuci i njegovi dalji potomci, po pravilima koja važe kada ostavioca nasleđuju njegovi potomci.  U svemu ostalom što se tiče naslednog prava dede i babe iste loze i njihovog potomstva važe pravila po kojima nasleđuju ostaviočevi roditelji i njihovi potomci.

3. Nasleđivanje na osnovu zakona Ako deda i baba iste loze nemaju potomstva

 Ako deda i baba iste loze nemaju potomstva a ne mogu

ili neće da naslede, njihov deo nasleđuju deda i baba druge loze, njihova deca i unuci i njihovi dalji potomci, onako kako je određeno u prethodnom članu.

3. Nasleđivanje na osnovu zakona  Četvrti nasledni red  Ostaviočevi pradedovi i prababe  Četvrti nasledni red čine ostaviočevi pradedovi i prababe.  Ostaviočevi pradedovi i prababe sa očeve strane nasleđuju

na jednake delove polovinu zaostavštine, a drugu polovinu na jednake delove nasleđuju ostaviočevi pradedovi i prababe s majčine strane.  Ako neki od ovih predaka ne može ili neće da nasledi, njegov deo nasleđuje njegov bračni drug, ako je predak ostaviočev.  Ako par predaka iste loze ne može ili neće da nasledi, njihov deo nasleđuje drugi par predaka iste loze.  Ako pradedovi i prababe jedne loze ne mogu ili neće da naslede, njihov deo nasleđuju pradedovi i prababe druge loze.

3. Nasleđivanje na osnovu zakona Ostali nasledni redovi Ostaviočevi ostali preci  Posle ostaviočevih pradedova i prababa, zaostavštinu

nasleđuju njegovi dalji preci, redom, shodno pravilima pod kojima nasleđuju njegovi pradedovi i prababe

3. Nasleđivanje na osnovu zakona Republika Srbija kao zakonski naslednik  Republika Srbija nasleđuje ako ostavilac nema drugih

zakonskih naslednika.  Republika Srbija ne može se odreći nasleđa.  Zaostavština koju Republika Srbija nasledi postaje državna imovina.

4. Posebna pravila za neke zakonske naslednike Ostaviočev bračni drug

 Kada bračni drug gubi pravo zakonskog nasleđivanja  Bračni drug gubi pravo zakonskog nasleđivanja:

1) ako je ostavilac bio podneo tužbu za razvod braka a posle njegove smrti se utvrdi da je tužba bila osnovana; 2) ako je njegov brak sa ostaviocem poništen posle ostaviočeve smrti, a iz razloga koji su bračnom drugu bili poznati u trenutku zaključenja braka; 3) ako je njegova zajednica života sa ostaviocem bila trajno prestala njegovom krivicom ili u sporazumu sa ostaviocem.

4. Posebna pravila za neke zakonske naslednike  a) Povećanje naslednog dela bračnog druga u drugom naslednom 

  

redu Kad je pozvan na nasleđe s naslednicima drugog naslednog reda a nema nužnih sredstava za život, bračni drug može u roku od jedne godine od smrti ostaviočeve zahtevati doživotno uživanje (plodouživanje) na celini ili delu zaostavštine koju su nasledili ostali naslednici. Kad je vrednost zaostavštine tako mala da bi njenom podelom zapao u oskudicu, bračni drug može zahtevati u svojinu celokupnu zaostavštinu. Pri odlučivanju sud naročito ceni dužinu trajanja zajednice života ostavioca i bračnog druga, imovno stanje i sposobnost za privređivanje bračnog druga i ostalih naslednika i vrednost zaostavštine. Ako bračni drug umre pre ostvarenja prava na povećanje naslednog dela, to pravo ne prelazi na njegove naslednike.

4. Posebna pravila za neke zakonske naslednike Preinačenje i ukidanje doživotnog uživanja  Bračni drug i ostali naslednici uvek mogu

sporazumom doživotno uživanje preinačiti u doživotnu rentu.  Kad se promene prilike zbog kojih je bračnom drugu pripalo doživotno uživanje ili renta, sud može, na zahtev ostalih naslednika, doživotno uživanje ili rentu ukinuti.  Pri odlučivanju sud naročito ceni lično, bračno i imovno stanje bračnog druga i ostalih naslednika.

4. Posebna pravila za neke zakonske naslednike  Smanjenje naslednog dela bračnog druga u drugom

naslednom redu  Kad je bračni drug pozvan na nasleđe s naslednicima drugog naslednog reda, a ostaviočeva nasleđena dobra čine više od polovine njegove posebne imovine, ostali naslednici mogu u roku od jedne godine od smrti ostaviočeve zahtevati smanjenje naslednog dela bračnog druga do četvrtine zaostavštine ako zajednica života ostavioca i bračnog druga nije trajala duže vremena.  Pri odlučivanju o obimu smanjenja naslednog dela bračnog druga sud ceni vrednost ostaviočevih nasleđenih dobara i dužinu trajanja zajednice života ostavioca i bračnog druga.  Deo za koji je nasledni deo bračnog druga smanjen sud dodeljuje samo nasledniku koji je zahtev postavio.

4. Posebna pravila za neke zakonske naslednike  Ostaviočevi roditelji  Uslovi za povećanje naslednog dela roditelja  Kad su pozvani na nasleđe sa ostaviočevim bračnim

drugom a nemaju nužnih sredstava za život, ostaviočevi roditelji mogu u roku od jedne godine od smrti ostaviočeve zahtevati doživotno uživanje na celini ili delu zaostavštine koju je nasledio bračni drug.  Ako je zajednica života ostaviočevih roditelja trajno prestala, roditelj koji nema nužnih sredstava za život, a zajednica života nije prestala njegovom krivicom, može zahtevati doživotno uživanje i na celini ili delu zaostavštine koju je nasledio drugi ostaviočev roditelj.

4. Posebna pravila za neke zakonske naslednike  Ako ostaviočev roditelj ne može ili neće da nasledi, roditelj

koji nema nužnih sredstava za život može zahtevati doživotno uživanje i na celini ili delu zaostavštine koju su nasledili potomci drugog roditelja.  Kad je vrednost zaostavštine tako mala da bi njenom podelom zapali u oskudicu, ostaviočevi roditelji mogu zahtevati u svojinu celokupnu zaostavštinu.  Pri odlučivanju o zahtevu ostaviočevih roditelja, sud naročito ceni imovno stanje i sposobnost za privređivanje roditelja, ostaviočevog bračnog druga i potomaka roditelja koji ne može ili neće da nasledi, dužinu trajanja zajednice života ostavioca i bračnog druga i vrednost zaostavštine.

4. Posebna pravila za neke zakonske naslednike  Usvojenik  Usvojenik iz potpunog usvojenja, njegovi potomci i njegovi

usvojenici iz potpunog usvojenja i njihovi potomci nasleđuju usvojioca i njegove srodnike isto kao što deca i njihovi potomci nasleđuju svoje roditelje i njihove srodnike.  Usvojenik iz potpunog usvojenja i njegovi potomci ne nasleđuju usvojenikove krvne srodnike, niti ovi nasleđuju usvojenika i njegove potomke.  Usvojenik iz nepotpunog usvojenja, njegovi potomci i njegovi usvojenici iz potpunog usvojenja i njihovi potomci, nasleđuju samo usvojica isto kao što deca i njihovi potomci nasleđuju svoje roditelje ako ta prava pri usvojenju nisu ograničena ili isključena.  Nepotpuno usvojenje ne smeta nasleđivanju između usvojenika i njegovih krvnih srodnika

4. Posebna pravila za neke zakonske naslednike  Usvojilac  Usvojilac iz potpunog usvojenja i njegovi srodnici nasleđuju 



 

usvojenika i njegove potomke isto kao što roditelji i njihovi srodnici nasleđuju svoju decu i njihove potomke. Usvojilac iz nepotpunog usvojenja i njegovi srodnici ne nasleđuju usvojenika. Izuzetno, ako usvojilac nema nužnih sredstava za život a usvojenik nema naslednika iz prvog naslednog reda, usvojilac može u roku od jedne godine od smrti usvojenikove zahtevati doživotno uživanje na delu zaostavštine ako pri usvojenju nisu bila isključena usvojenikova nasledna prava. Pri odlučivanju sud ceni dužinu trajanja usvojenja, obim usvojenikovih naslednih prava, vrednost zaostavštine i imovno stanje naslednika pozvanih na nasleđe. Ako usvojilac umre pre ostvarenja prava na nasleđivanje, to pravo ne prelazi na njegove naslednike.

5. Nužni naslednici Ko su nužni naslednici

 Nužni naslednici su ostaviočevi: potomci, usvojenici i

njihovi potomci, bračni drug, roditelji, usvojilac, braća i sestre, dedovi i babe i ostali preci.  Usvojilac iz nepotpunog usvojenja, ostaviočeva braća i sestre, njegovi dedovi i babe i njegovi ostali preci nužni su naslednici samo ako su trajno nesposobni za privređivanje a nemaju nužnih sredstava za život.  Nužni naslednik može biti samo onaj ko je po zakonskom redu nasleđivanja pozvan na nasleđe.

5. Nužni naslednici  Nužni deo  Nužnim naslednicima pripada deo zaostavštine kojim ostavilac 



 

nije mogao raspolagati i koji se naziva nužnim delom. Nužni deo potomaka, usvojenika i njegovih potomaka i ostaviočevog bračnog druga je polovina, a nužni deo ostalih nužnih naslednika je trećina dela koji bi svakom od njih pripao po zakonskom redu nasleđivanja. Ako nužni naslednik ne može ili neće da nasledi, njegov nužni deo ne prirasta ostalim nužnim naslednicima. Nužni naslednik se namiruje posle ostaviočevih poverilaca a pre isporukoprimaca (legatara). Nužni naslednik ne odgovara za ostaviočeve dugove, do visine vrednosti nužnog dela.

5. Nužni naslednici  Nužni deo je povređen ako je vrednost ostaviočevih zaveštajnih



   

raspolaganja i poklona učinjenih nužnom nasledniku ili licu umesto koga ovaj dolazi na nasleđe manja od vrednosti naslednikovog nužnog dela. Nužnom nasledniku pripada novčana protivvrednost nužnog dela (obligaciono pravo). Na zahtev nužnog naslednika, sud može odlučiti da ovom pripadne određeni deo stvari i prava koji čine zaostavštinu (stvarno pravo). Odredbe prethodnih stavova važe samo ako ostavilac u zaveštanju ne odredi prirodu nužnog dela. Nužnom nasledniku novčanu protivvrednost solidarno duguju svi zaveštajni (testamentalni) naslednici i isporukoprimci, srazmerno delu zaostavštine koji su dobili ako iz zaveštanja nasledi što drugo. Kad je to nedovoljno, nužni naslednik može zahtevati dopunu novčane protivvrednosti, shodno pravilima za vraćanje poklona.

5. Nužni naslednici  Srazmerno smanjenje isporuka naloženih zaveštajnom 

 



nasledniku ili isporukoprimcu Zaveštajni naslednik koji je nužnom nasledniku isplatio nužni deo može zahtevati srazmerno smanjenje isporuke koja ga tereti ako iz zaveštanja ne sledi što drugo. Isto važi i za isporukoprimca kome je zaveštalac naložio da iz svoje isporuke nešto ispuni. Ako ostavilac nečim optereti nužni deo (isporukom, nalogom, uslovom ili rokom), smatraće se da je naslednikov nužni deo bez tereta. Kad ostavilac nužnom nasledniku zavešta više od nužnog dela i nečim ga optereti, nužni naslednik može izabrati uvećani deo, uz ispunjenje tereta, ili samo nužni deo, bez tereta.

5. Nužni naslednici  Izračunavanje nužnog dela  Utvrđivanje vrednosti zaostavštine na osnovu koje se

izračunava nužni deo  Najpre se popisuje i procenjuje celokupna imovina koju je ostavilac imao u trenutku smrti, zajedno sa svim njegovim zaveštajnim (testamentalnim) raspolaganjima, svim njegovim potraživanjima, pa i onim prema nekom od naslednika, izuzev očigledno nenaplativim.  Od tako utvrđene vrednosti odbija se zatim iznos ostaviočevih dugova, kao i iznos troškova popisa i procene zaostavštine i uobičajenih troškova njegove sahrane.

5. Nužni naslednici  Tako dobijenom ostatku dodaje se vrednost svih poklona

koje je ostavilac ma na koji način učinio nekom od zakonskih naslednika, nezavisno od toga kom naslednom redu pripadaju i da li mogu i hoće da naslede, kao i vrednost poklona za koje je ostavilac naredio da se nasledniku ne uračunaju u nasledni deo.  Konačno, svemu tome dodaje se i vrednost poklona koje je ostavilac u poslednjoj godini svog života učinio onima koji nisu zakonski naslednici.  U vrednost zaostavštine na osnovu koje se izračunava nužni deo ne ulaze dobra koja je zakonski naslednik stekao punovažnim ugovorom o ustupanju i raspodeli imovine za života, ono što je ostavilac utrošio na izdržavanje i školovanje zakonskog naslednika, pokloni učinjeni u dobrotvorne i druge opštekorisne svrhe ni manji uobičajeni pokloni.

5. Nužni naslednici  Šta se smatra poklonom  Poklonom se smatra svako odricanje od prava, pa i

odricanje od nasleđa u korist određenog naslednika, otpuštanje duga, ono što je ostavilac za života dao nasledniku na ime naslednog dela ili zbog osnivanja ili proširenja domaćinstva ili obavljanja zanimanja, kao i svako drugo besplatno raspolaganje.  Pri procenjivanju poklona ceni se vrednost poklonjene stvari u trenutku utvrđivanja vrednosti zaostavštine, ali prema njenom stanju u vreme kad je poklonjena.  Kad se poklon sastoji u osiguranju u korist poklonoprimca, kao vrednost poklona uzima se zbir uplaćenih premija ako je taj zbir manji od osigurane sume.  Ako je zbir uplaćenih premija veći od osigurane sume, kao vrednost poklona uzima se osigurana suma.

5. Nužni naslednici  Smanjenje zaveštajnih raspolaganja i vraćanje   

 

poklona Kad je nužni deo povređen, smanjuju se zaveštajna raspolaganja, a vraćaju se i pokloni ako je to potrebno da se nužni deo namiri. Zaveštajna raspolaganja smanjuju se u istoj srazmeri, bez obzira na njihovu prirodu i obim ako iz zaveštanja ne sledi što drugo. Ako je zaveštalac ostavio više isporuka i naredio da se neka od njih ispuni pre ostalih, ta se isporuka smanjuje samo ako vrednost ostalih ne doseže da se namiri nužni deo. Zaveštajni naslednik čiji je nasledni deo smanjen zbog dopune nužnog dela može zahtevati srazmerno smanjenje isporuke koja ga tereti ako iz zaveštanja ne sledi što drugo. Isto važi i za isporukoprimca kome je zaveštalac naložio da iz svoje isporuke nešto ispuni.

5. Nužni naslednici Zastarelost prava Ako je nužni deo obligaciono pravo

 Ako je nužni deo povređen zaveštanjem, isplata

novčane protivvrednosti može se zahtevati u roku od tri godine od dana proglašenja zaveštanja.  Ako je nužni deo povređen i poklonima, dopuna novčane protivvrednosti može se zahtevati u roku od tri godine od smrti ostaviočeve.

5. Nužni naslednici Ako je nužni deo stvarno pravo  Smanjenje zaveštajnih raspolaganja može se zahtevati

u roku od tri godine od dana proglašenja zaveštanja.  Vraćanje poklona može se zahtevati u roku od tri godine od smrti ostaviočeve.

5. Nužni naslednici Ko može zahtevati nužni deo i nasledivost prava  Isplatu novčane protivvrednosti, odnosno smanjenje

zaveštajnih raspolaganja i vraćanje poklona mogu zahtevati nužni naslednici.  Ako ostaviočev potomak ili usvojenik koji nije zahtevao nužni deo umre pre isteka roka za postavljanje zahteva, to pravo pripada njegovim naslednicima, u roku od šest meseci od njegove smrti.

5. Nužni naslednici  Razbaštinjenje nužnih naslednika Isključenje nužnih naslednika  Uzroci isključenja

 Zaveštalac može isključiti iz nasleđa nužnog

naslednika koji se povredom neke zakonske ili moralne obaveze teže ogrešio o njega (ako se uvredljivo ili grubo odnosio prema zaveštaocu, ako je umišljajno učinio krivično delo prema zaveštaocu, njegovom detetu, usvojeniku, bračnom drugu ili roditelju, ako se odao neradu i nepoštenom životu).

5. Nužni naslednici  Isključenje može biti potpuno ili delimično.  Isključenje mora biti učinjeno u obliku potrebnom za zaveštanje.  Isključenje mora biti izraženo na nesumnjiv način, a poželjno je navesti       

i uzrok isključenja. Uzrok isključenja mora postojati u vreme ostaviočeve smrti. Dokazivanje osnovanosti isključenja tereti onog ko se na isključenje poziva. Isključeni gubi nasleđe u meri u kojoj je isključen. Prava ostalih koji mogu naslediti određuju se kao da je isključeni umro pre ostavioca. Ako je potomak koji ima pravo na nužni deo prezadužen ili je rasipnik, zaveštalac ga može u celini ili delimično lišiti nužnog dela u korist potomaka lišenog. Lišenje mora biti učinjeno u obliku potrebnom za zaveštanje. Lišenje je punovažno samo ako u trenutku smrti ostaviočeve lišeni ima maloletno dete ili maloletnog unuka od ranije umrlog deteta.

6. Uračunavanje poklona i isporuka u nasledni deo  Zakonskom nasledniku uračunava se u njegov nasledni deo 



 

poklon koji je ma na koji način dobio od ostavioca. Plodovi i druge koristi koje je naslednik od poklonjene stvari ili prava imao do smrti ostaviočeve ne uračunavaju mu se u nasledni deo. Poklon se nasledniku ne uračunava u nasledni deo ako je ostavilac u vreme poklona ili docnije, ili u zaveštanju, izjavio da se poklon neće uračunati, ili se iz okolnosti može zaključiti da je to bila namera ostaviočeva. Time se ne dira u pravila o nužnom delu. Isporuka ostavljena zakonskom nasledniku uračunava se u njegov nasledni deo ako iz zaveštanja ne sledi što drugo.

6. Uračunavanje poklona i isporuka u nasledni deo  Pokloni i isporuke uračunavaju se tako što najpre ostali



  

zakonski naslednici dobijaju iz zaostavštine odgovarajuću vrednost, pa se posle toga ostatak deli među naslednicima. Ako je zaostavština nedovoljna da ostali naslednici dobiju odgovarajuću vrednost, naslednik kome se vrši uračunavanje nije dužan vratiti išta od primljenog. Time se ne dira u pravila o nužnom delu. Naslednik koji se odrekao nasleđa zadržava poklon samo u granicama u kojima ne dira u nužni deo ostalih naslednika. Naslednik koji se odrekao nasleđa može zahtevati isporuku samo u granicama u kojima ne dira u nužni deo ostalih naslednika.

6. Uračunavanje poklona i isporuka u nasledni deo  Pokloni učinjeni licu umesto koga naslednik dolazi na nasleđe

   

zbog smrti, odricanja od nasleđa, nedostojnosti, isključenja iz nasleđa ili lišenja nužnog dela uračunavaju se nasledniku u nasledni deo. Pri uračunavanju poklona ceni se vrednost poklonjene stvari u trenutku uračunavanja, ali prema njenom stanju u vreme kad je poklonjena. Kad se poklon sastoji u osiguranju u korist poklonoprimca, kao vrednost poklona uzima se zbir uplaćenih premija ako je taj zbir manji od osigurane sume. Ako je zbir uplaćenih premija veći od osigurane sume, kao vrednost poklona uzima se osigurana suma. Nasledniku se u njegov deo uračunava ono što je dugovao ostaviocu.

6. Uračunavanje poklona i isporuka u nasledni deo  Uobičajeni manji pokloni nikada se ne uračunavaju u

nasledni deo.  Ono što je utrošeno na izdržavanje i obavezno školovanje naslednika ne uračunava se u njegov nasledni deo.  Sud odlučuje o tome da li će se izdaci koje je ostavilac učinio za dalje školovanje naslednika uračunati u njegov nasledni deo i koliko, ceneći naročito vrednost zaostavštine i troškove školovanja i osposobljavanja za samostalan život ostalih naslednika.  Zahtevati da se u nasledni deo jednog naslednika uračunavaju pokloni i isporuke mogu samo njegovi sanaslednici.

7. Nasleđivanje na osnovu zaveštanja (testamenta, poslednje volje)  ZAVEŠTANJE  Zaveštanje je jednostrana, lična i uvek opoziva izjava

volje za to sposobnog lica kojom ono raspoređuje svoju imovinu za slučaj smrti, u zakonom određenom obliku.  Zaveštanje može sačiniti lice koje je navršilo petnaest godina života i sposobno je za rasuđivanje.  Gubitak sposobnosti za rasuđivanje posle sačinjenog zaveštanja ne utiče na njegovu punovažnost.

7. Nasleđivanje na osnovu zaveštanja (testamenta, poslednje volje)  Izuzetno, kad se bitno izmene prilike koje su u vreme

   

zaveštanja bile zaveštaočeva odlučujuća pobuda, sud može, na zahtev zainteresovanog lica, staviti van snage pojedine odredbe zaveštanja ili celo zaveštanje ako zaveštalac to nije mogao učiniti zbog gubitka sposobnosti za rasuđivanje. Zahtev se može postaviti u roku od tri godine od dana proglašenja zaveštanja. Zaveštaočeva volja za sačinjavanje zaveštanja mora biti ozbiljna, stvarna i slobodna. Zaveštaočeva namera za sačinjavanje zaveštanja mora biti određena i bezuslovna. Zaveštanje mora biti sačinjeno u obliku i pod uslovima određenim zakonom.

7. Nasleđivanje na osnovu zaveštanja (testamenta, poslednje volje) Svojeručno zaveštanje  Zaveštalac koji zna da čita i piše može zaveštanje

sačiniti tako što će ga svojom rukom napisati i potpisati.  Za punovažnost svojeručnog zaveštanja nije nužno da se u njemu naznači datum kada je sačinjeno, ali je to poželjno.

7. Nasleđivanje na osnovu zaveštanja (testamenta, poslednje volje) Pismeno zaveštanje pred svedocima  Zaveštalac koji zna da čita i piše može zaveštanje

sačiniti tako što će pred dva svedoka izjaviti da je već sačinjeno pismeno pročitao, da je to njegova poslednja volja i potom se na pismenu svojeručno potpisati.  Svedoci se istovremeno potpisuju na samom zaveštanju, a poželjno je da se naznači njihovo svojstvo svedoka.

7. Nasleđivanje na osnovu zaveštanja (testamenta, poslednje volje) Sudsko zaveštanje  Sudsko zaveštanje sačinjava se po pravilima koja važe

za sastavljanje isprava ako ovim zakonom nije drukčije određeno. Sudsko zaveštanje ako je zaveštalac u stanju da ga pročita  Zaveštanje može po kazivanju zaveštaoca sačiniti sudija, pošto prethodno utvrdi zaveštaočev identitet.  Pošto zaveštalac takvo zaveštanje pročita i potpiše, sudija na samom zaveštanju potvrđuje da ga je zaveštalac u njegovom prisustvu pročitao i potpisao.

7. Nasleđivanje na osnovu zaveštanja (testamenta, poslednje volje)  Sudsko zaveštanje ako zaveštalac nije u stanju da ga pročita  Kad zaveštalac nije u stanju da pročita zaveštanje koje mu

   

je sačinio sudija, ovaj ga zaveštaocu čita u prisustvu dva svedoka, pa onda zaveštalac u prisustvu istih svedoka izjavljuje da je to njegovo zaveštanje i potom zaveštanje potpisuje ili stavlja na njega svoj rukoznak. Svedoci se istovremeno potpisuju na samom zaveštanju. Sudija je dužan na samom zaveštanju potvrditi da su sve ove radnje učinjene. Kad je zaveštanje sačinjeno u sudu na čijem području zaveštalac nema prebivalište, sud je dužan o tome odmah izvestiti sud na čijem području zaveštalac ima prebivalište. Zaveštalac može svojeručno zaveštanje, pismeno zaveštanje pred svedocima i sudsko zaveštanje poveriti na čuvanje nadležnom sudu u otvorenom ili zatvorenom omotu.

7. Nasleđivanje na osnovu zaveštanja (testamenta, poslednje volje) Konzularno zaveštanje  Zaveštaocu može u inostranstvu zaveštanje sačiniti

konzularni predstavnik ili diplomatski predstavnik Savezne Republike Jugoslavije koji obavlja konzularne poslove, po pravilima koja važe za sastavljanje sudskog zaveštanja.

7. Nasleđivanje na osnovu zaveštanja (testamenta, poslednje volje) Međunarodno zaveštanje  Međunarodno zaveštanje je punovažno bez obzira na

mesto gde je sačinjeno i na to gde se nalaze dobra zaveštaočeva, bez obzira na državljanstvo zaveštaoca, na njegovo prebivalište ili boravište, ako je sačinjeno u obliku međunarodnog zaveštanja, u skladu sa odredbama člana 93. do člana 101. ovog zakona.  Ništavost međunarodnog zaveštanja ne utiče na njegovu punovažnost kao zaveštanja druge vrste.

7. Nasleđivanje na osnovu zaveštanja (testamenta, poslednje volje) Brodsko zaveštanje  Zaveštaocu može na jugoslovenskom brodu zaveštanje

sačiniti zapovednik broda, po pravilima koja važe za sastavljanje sudskog zaveštanja.  Tako sačinjeno zaveštanje prestaje da važi po isteku trideset dana od dana povratka zaveštaoca u Saveznu Republiku Jugoslaviju.

7. Nasleđivanje na osnovu zaveštanja (testamenta, poslednje volje) Vojno zaveštanje  Za vreme mobilizacije ili rata, zaveštanje onom ko je

na vojnoj dužnosti može sačiniti komandir čete i drugi starešina njegovog ili višeg ranga, ili neko drugi u prisustvu nekog od tih starešina, kao i svaki starešina odvojenog odreda, a po pravilima koja važe za sačinjavanje sudskog zaveštanja.  Tako sačinjeno zaveštanje prestaje da važi po isteku šezdeset dana od dana završetka rata, a ako je zaveštalac ranije ili docnije demobilisan - po isteku trideset dana od dana demobilisanja.

7. Nasleđivanje na osnovu zaveštanja (testamenta, poslednje volje)  Usmeno zaveštanje  Zaveštalac može poslednju volju usmeno izreći pred tri

istovremeno prisutna svedoka ako zbog izuzetnih prilika ne može sačiniti pismeno zaveštanje.  Usmeno zaveštanje prestaje da važi po isteku trideset dana od dana prestanka prilika u kojima je sačinjeno.  Svedoci pred kojima je zaveštalac usmeno izrekao svoju poslednju volju dužni su da bez odlaganja napismeno sastave zaveštaočevu izjavu i da je što pre predaju sudu, ili da je usmeno ponove pred sudom iznoseći pri tom kada je, gde i u kojim prilikama zaveštalac izrekao svoju poslednju volju.

7. Nasleđivanje na osnovu zaveštanja (testamenta, poslednje volje)  Pravila o zaveštajnim svedocima  Zaveštajni svedoci moraju biti pismeni, punoletni i poslovno

potpuno sposobni, izuzev kod usmenog zaveštanja, kada svedoci ne moraju biti pismeni.  Svedoci međunarodnog i pismenog zaveštanja pred svedocima moraju znati i jezik na kom zaveštalac izjavljuje da je zaveštanje njegovo, a svedoci usmenog i sudskog zaveštanja moraju znati i jezik na kom je zaveštanje sačinjeno.  Ne mogu biti zaveštajni svedoci niti mogu sačiniti zaveštanje po zaveštaočevom kazivanju u svojstvu sudije, odnosno ovlašćenog lica ako se zaveštanje sačinjava po pravilima sudskog zaveštanja: potomci zaveštaočevi, njegovi usvojenici i njihovi potomci, njegovi preci i usvojioci, njegovi srodnici u pobočnoj liniji do četvrtog stepena srodstva zaključno, bračni drugovi svih tih lica i bračni drug zaveštaočev.

7. Nasleđivanje na osnovu zaveštanja (testamenta, poslednje volje)  SADRŽINA ZAVEŠTANJA  Zaveštanjem se može postaviti jedan ili više naslednika.  Naslednik na osnovu zaveštanja je onaj kome je zaveštalac

ostavio celokupnu imovinu ili deo te imovine određen prema njenoj celini.  Naslednikom se smatra i onaj kome je zaveštanjem ostavljena jedna ili više određenih stvari ili prava ako je zaveštalac hteo da taj bude naslednik.  Naslednici, isporukoprimci i drugi kojima su ostavljene kakve koristi moraju biti određeni ili odredivi.  Odredivi su ako zaveštanje sadrži podatke na osnovu kojih se može utvrditi ko su oni.

7. Nasleđivanje na osnovu zaveštanja (testamenta, poslednje volje) Raspolaganje u dozvoljene svrhe i osnivanje

zadužbine  Zaveštalac može narediti da se kakva stvar ili pravo, deo imovine ili cela imovine upotrebe u dozvoljene svrhe.  Zaveštalac može narediti osnivanje zadužbine i odrediti sredstva za postizanje njenog cilja.  Zaveštalac može u pojedinim odredbama zaveštanja postaviti uslove i rokove.

7. Nasleđivanje na osnovu zaveštanja (testamenta, poslednje volje)

 Uslovi  Uslovi protivni prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim    



običajima smatraju se nepostojećim. Nepostojećim se smatraju i nemogući, nerazumljivi i protivrečni uslovi. Nepostojećim se smatra i uslov ostvaren pre ostaviočeve smrti ako iz zaveštanja ne sledi da uslov treba ponoviti. Smatra se da je uslov ostvaren ako njegovo ostvarenje, protivno načelu savesnosti i poštenja, spreči onaj na čiji je teret određen. Smatra se da uslov nije ostvaren ako njegovo ostvarenje, protivno načelu savesnosti i poštenja, prouzrokuje onaj u čiju je korist određen. Kad na mesto uslovno postavljenog naslednika dolazi ko drugi, smatraće se da ga uslov ne tereti ako iz zaveštanja ne sledi što drugo.

7. Nasleđivanje na osnovu zaveštanja (testamenta, poslednje volje) Rokovi  Rok koji nikada ne može nastupiti ili je neprimereno

dug smatra se nepostojećim.  Kad je očigledno da se zaveštalac prevario samo u preračunavanju vremena, dužinu roka odrediće sud, prema zaveštaočevoj pravoj nameri.  Istek odložnog roka nema povratno dejstvo ako iz zaveštanja ne sledi što drugo.

7. Nasleđivanje na osnovu zaveštanja (testamenta, poslednje volje) Tumačenje zaveštanja  Odredbe zaveštanja treba tumačiti prema pravoj

nameri zaveštaočevoj.  Kad se prava namera zaveštaočeva ne može utvrditi, zaveštanje se tumači u smislu koji je povoljniji za zakonske naslednike ili one kojima je zaveštanjem naložena kakva obaveza.

7. Nasleđivanje na osnovu zaveštanja (testamenta, poslednje volje)  Pripadanje nasledstva  Kad zaveštalac postavi jednog naslednika a ne odredi

njegov nasledni deo, on nasleđuje celokupnu zaostavštinu.  Kad zaveštalac postavi jednog naslednika i odredi njegov nasledni deo (polovina, trećina i slično), ostatak nasleđuju zakonski naslednici.  Kad zaveštalac postavi više naslednika a ne odredi njihove nasledne delove, oni nasleđuju na jednake delove.  Kad zaveštalac postavi više naslednika i odredi im nasledne delove koji ne iscrpljuju celokupnu zaostavštinu, ostatak nasleđuju zakonski naslednici.

7. Nasleđivanje na osnovu zaveštanja (testamenta, poslednje volje)  Kad zaveštalac postavi naslednike tako da jednima odredi

nasledne delove, a drugima ne odredi, oni čiji deo nije određen ostatak zaostavštine nasleđuju na jednake delove.  U slučaju kad ništa ne preostane naslednicima čiji deo nije određen, delovi naslednika sa određenim delom srazmerno se smanjuju sve dokle naslednici s neodređenim delom ne dobiju deo koji je jednak delu naslednika čiji je određeni deo najmanji.  Kad su delovi naslednika sa određenim delovima jednaki, a ništa ne preostane naslednicima čiji delovi nisu određeni, delovi naslednika sa određenim delovima srazmerno se smanjuju sve dokle svi postavljeni naslednici ne dobiju jednake delove.

7. Nasleđivanje na osnovu zaveštanja (testamenta, poslednje volje)  Priraštaj  Kad zaveštalac postavi više naslednika, a ne odredi njihove

nasledne delove, deo naslednika koji ne može ili neće da nasledi jednako prirasta ostalim postavljenim naslednicima.  Kad zaveštalac postavi naslednike tako da jednima odredi nasledne delove, a drugima ne odredi, deo naslednika koji ne može ili neće da nasledi jednako prirasta samo naslednicima čiji delovi nisu određeni.  Kad zaveštalac postavi naslednike i svima odredi nasledne delove, deo naslednika koji ne može ili neće da nasledi pripada zakonskim naslednicima.

7. Nasleđivanje na osnovu zaveštanja (testamenta, poslednje volje)  ISPORUKA  Zaveštalac može jednu ili više stvari ili prava ostaviti nekom

određenom ili odredivom licu, ili naložiti nasledniku da iz onoga što mu je ostavljeno da neku stvar ili pravo nekom licu, ili mu isplati sumu novca, ili ga oslobodi kakvog duga, ili ga izdržava ili, uopšte u njegovu korist nešto učini ili se uzdrži od kakvog činjenja, ili da nešto trpi.  Takvim se zaveštanjem po pravilu ne postavlja naslednik, već se ono naziva isporukom, lice kome je namenjeno isporukoprimcem, a onaj koga isporuka tereti naziva se dužnikom isporuke.

7. Nasleđivanje na osnovu zaveštanja (testamenta, poslednje volje)  Isporuka može biti naložena i isporukoprimcu i tada se

  



naziva podisporukom, a lice kome je ostavljena podisporukoprimcem. Zaveštaočevi poverioci se namiruju pre isporukoprimaca. Naslednik nije dužan ispuniti isporuku ili nalog ako se time dira u njegov nužni deo. Isto važi i za isporukoprimca ako vrednost podisporuke ili naloga koje treba da ispuni premaša vrednost njemu ostavljene isporuke. U tim slučajevima sve isporuke i nalozi smanjuju se u istoj srazmeri ako iz zaveštanja ne sledi što drugo.

7. Nasleđivanje na osnovu zaveštanja (testamenta, poslednje volje)  Isporukoprimac može isporuku zahtevati od onog kome je 

   

njeno ispunjenje naloženo. Kad je ispunjenje naloženo nekolicini, svako odgovara srazmerno delu zaostavštine koji dobija ako iz zaveštanja ne sledi što drugo. Kad zaveštalac propusti da odredi ko je dužnik isporuke, ispunjenje tereti sve zakonske i zaveštajne naslednike, srazmerno njihovim naslednim delovima. Isporukoprimac može isporuku zahtevati i ako dužnik isporuke ne može ili neće da nasledi. Tada isporuka tereti onog ko umesto dužnika isporuke dolazi na nasleđe ako iz zaveštanja ne sledi što drugo. Isporukoprimac ne odgovara za dugove zaveštaoca.

7. Nasleđivanje na osnovu zaveštanja (testamenta, poslednje volje)  Zaveštalac može narediti da isporukoprimac odgovara za 

  

sve ili neke njegove dugove, u granicama vrednosti isporuke. Isporuka pada ako isporukoprimac umre pre zaveštaoca, ili se odrekne isporuke, ili je nedostojan. Tada predmet isporuke ostaje onom ko je bio dužan da je ispuni ako iz zaveštanja ne sledi što drugo. Isporuka pada i ako zaveštalac otuđi ili potroši individualno određeni predmet isporuke ili taj predmet inače prestane da postoji za života zaveštaočevog. Isporuka pada i ako posle smrti zaveštaoca njeno ispunjenje postane nemoguće zbog događaja za koje dužnik isporuke ne odgovara.

7. Nasleđivanje na osnovu zaveštanja (testamenta, poslednje volje)  Posebne vrste isporuke  Kad zaveštalac isporuku ostavi svom poveriocu, on ima

pravo da pored isporuke traži i ispunjenje potraživanja ako iz zaveštanja ne sledi što drugo.  Kad zaveštalac svom poveriocu ostavi stvar koju mu je dugovao, on stvar može zahtevati kao isporukoprimac ili kao ostaviočev poverilac.  Isporuka ostavljena zaveštaočevom dužniku ima dejstvo otpuštanja duga ako iz zaveštanja ne sledi što drugo.  Kad je predmet isporuke zaveštaočevo potraživanje, dužnik isporuke je obavezan da ga ustupi isporukoprimcu.

7. Nasleđivanje na osnovu zaveštanja (testamenta, poslednje volje)  Kad su predmet isporuke stvari određene po rodu, a nije

određena njihova količina, tada sve te stvari koje se zateknu u zaostavštini pripadaju isporukoprimcu ako iz zaveštanja ne sledi što drugo.  Kad su predmet isporuke stvari određene po rodu, a nema ih u zaostavštini, dužnik isporuke je obavezan da ih pribavi i preda isporukoprimcu.  Isporuka pada ako su predmet isporuke stvari određene po rodu, a nema ih u zaostavštini, niti je njihova količina određena ili odrediva.  Pravo da se zahteva isporuka zastareva za jednu godinu od dana kada je isporukoprimac saznao za to pravo i bio ovlašćen da traži isporuku.

7. Nasleđivanje na osnovu zaveštanja (testamenta, poslednje volje)  Ništavost zaveštanja  Zaveštanje je ništavo ako je njegova sadržina protivna prinudnim 

 



propisima, javnom poretku ili dobrim običajima. Ništavo je zaveštanje lica koje nije navršilo petnaest godina života i lica koje je zbog nesposobnosti za rasuđivanje potpuno lišeno poslovne sposobnosti. Falsifikovano zaveštanje je ništavo. Ništavost neke odredbe zaveštanja ne povlači ništavost i samog zaveštanja ako ono može opstati bez ništave odredbe ili ako ta odredba nije bila odlučujuća pobuda zbog koje je zaveštanje sačinjeno. Ništava je odredba zaveštanja kojom zaveštalac određuje naslednika svom nasledniku ili isporukoprimcu.

7. Nasleđivanje na osnovu zaveštanja (testamenta, poslednje volje)  Ništava je odredba zaveštanja kojom zaveštalac svom

nasledniku ili isporukoprimcu zabranjuje da otuđi stvar ili pravo koje mu je ostavio.  Ništava je odredba zaveštanja kojom se zabranjuje ili ograničava deoba nasledstva.  Ništave su one odredbe sudskog, konzularnog, međunarodnog, brodskog i vojnog zaveštanja kojima se nešto ostavlja sudiji, odnosno ovlašćenom licu, kao i bračnim drugovima, precima, potomcima i braći i sestrama tih lica.  Ništave su one odredbe pismenog zaveštanja pred svedocima, sudskog, konzularnog, međunarodnog, brodskog i vojnog zaveštanja kojima se nešto ostavlja zaveštajnim svedocima, kao i bračnim drugovima, precima, potomcima i braći i sestrama svedoka.

7. Nasleđivanje na osnovu zaveštanja (testamenta, poslednje volje)  Ništave su one odredbe usmenog zaveštanja kojima se

   

nešto ostavlja zaveštajnim svedocima, njihovim bračnim drugovima, precima, potomcima i srodnicima u pobočnoj liniji do četvrtog stepena srodstva zaključno, kao i bračnim drugovima svih tih lica. Na ništavost sud pazi po službenoj dužnosti i na nju se može pozvati svako zainteresovano lice. Pravo na isticanje ništavosti ne gasi se. Time se ne dira u pravila o održaju, sticanju od nevlasnika i zastarelosti potraživanja. Ništavo zaveštanje smatra se zaveštanjem koje nikada nije ni bilo sačinjeno.

7. Nasleđivanje na osnovu zaveštanja (testamenta, poslednje volje)

 Rušljivost zaveštanja  Zaveštanje je rušljivo ako ga je sačinio onaj ko nije imao

 

 

zaveštajnu sposobnost, ako je u vreme zaveštanja bilo mana zaveštaočeve volje i ako pri sačinjavanju zaveštanja nisu poštovani oblik i uslovi određeni zakonom. Pravo na isticanje rušljivosti gasi se istekom zakonom određenog roka. Poništaj zaveštanja zbog rušljivosti može zahtevati samo lice koje za to ima pravni interes. Rušljivo je zaveštanje lica koje je u trenutku njegovog sačinjavanja bilo nesposobno za rasuđivanje. Rušljivo je zaveštanje sačinjeno pod uticajem prinude, pretnje i prevare ili u zabludi o činjenicama koje su zaveštaoca pobudile da sačini zaveštanje.

7. Nasleđivanje na osnovu zaveštanja (testamenta, poslednje volje)  Rušljivost odredaba zaveštanja koje su sačinjene pod

uticajem prinude, pretnje i prevare ili su sačinjene u zabludi ne povlači rušljivost preostalog dela zaveštanja ako ono može opstati bez rušljive odredbe ili ako ta odredba nije bila odlučujuća pobuda zbog koje je zaveštanje sačinjeno.  Rušljivo je zaveštanje koje nije sačinjeno u obliku i pod uslovima određenim zakonom.  Poništaj zaveštanja rušljivog zbog zaveštajne nesposobnosti i mana zaveštaočeve volje može se zahtevati u roku od jedne godine od dana saznanja za postojanje uzroka rušljivosti, a najkasnije u roku od deset godina od dana proglašenja zaveštanja.

7. Nasleđivanje na osnovu zaveštanja (testamenta, poslednje volje)  Rok od jedne godine ne može početi da teče pre proglašenja

zaveštanja.  Poništaj zaveštanja prema nesavesnom licu može se zahtevati u roku od dvadeset godina od dana proglašenja zaveštanja.  Poništaj zaveštanja rušljivog zbog povrede oblika i nepoštovanja uslova određenih zakonom može se zahtevati u roku od jedne godine od dana saznanja za zaveštanje, a najkasnije u roku od deset godina od dana proglašenja zaveštanja.  Rok od jedne godine ne može početi da teče pre proglašenja zaveštanja.

7. Nasleđivanje na osnovu zaveštanja (testamenta, poslednje volje) DOKAZIVANJE UNIŠTENOG, IZGUBLJENOG ILI

SKRIVENOG ZAVEŠTANJA  Zaveštanje koje je uništeno, izgubljeno ili skriveno posle smrti zaveštaočeve, ili pre njegove smrti ali bez njegovog znanja i volje, proizvodi dejstvo punovažnog zaveštanja ako zainteresovano lice dokaže da je zaveštanje postojalo, da je uništeno, izgubljeno ili skriveno, da je bilo sačinjeno u obliku propisanom zakonom i ako dokaže sadržinu zaveštanja.

7. Nasleđivanje na osnovu zaveštanja (testamenta, poslednje volje) IZVRŠIOCI ZAVEŠTANJA  U zaveštanju može biti određen jedan ili više izvršilaca

zaveštanja.  Izvršilac zaveštanja može biti svako ko je poslovno potpuno sposoban.  Izvršilac zaveštanja ne mora se primiti te dužnosti.  Kad zaveštanjem nije određen izvršilac ili je određen a ne primi se dužnosti, izvršioca može postaviti sud, ako nađe da je to neophodno, a naročito ako je zaveštalac odredio naloge, uslove ili rokove.

7. Nasleđivanje na osnovu zaveštanja (testamenta, poslednje volje)  Kad zaveštalac nije što drugo odredio, dužnost je izvršioca

zaveštanja naročito da se stara o čuvanju zaostavštine, da njome upravlja, da se stara o isplati dugova i isporuka i uopšte da se stara da zaveštanje bude izvršeno onako kako je zaveštalac hteo.  Ako ima više izvršilaca, oni zajedno vrše poverene im dužnosti ako iz zaveštanja ne sledi što drugo.  Izvršilac zaveštanja dužan je položiti sudu račun o svom radu.  Izvršilac zaveštanja ima pravo na naknadu troškova i nagradu za svoj trud koje mu se isplaćuju na teret zaostavštine, prema odluci suda.

7. Nasleđivanje na osnovu zaveštanja (testamenta, poslednje volje)  OPOZIV ZAVEŠTANJA  Zaveštalac uvek može u celini ili delimično opozvati    

zaveštanje. Zaveštanje se opoziva izjavom datom u bilo kom obliku u kome se može i sačiniti. Zaveštalac može pismeno zaveštanje opozvati i uništenjem pismena. Kad se docnijim zaveštanjem izričito ne opozove ranije, odredbe ranijeg zaveštanja ostaju na snazi ako nisu suprotne odredbama docnijeg. Ako zaveštalac uništi docnije zaveštanje, na snazi je ranije zaveštanje ako iz okolnosti ne proizlazi što drugo.

8. Ugovori u naslednom pravu UGOVOR O NASLEĐIVANJU I UGOVOR O  





BUDUĆEM NASLEDSTVU ILI ISPORUCI Ništav je ugovor kojim neko svoju imovinu ili njen deo ostavlja u nasleđe svom saugovoraču ili nekom trećem. Ništav je ugovor kojim neko otuđuje nasledstvo kome se nada, kao i svaki ugovor o nasledstvu nekog trećeg ko je živ. Ništav je ugovor o isporuci ili drugoj koristi kojima se jedan ugovornik nada iz nasledstva koje nije otvoreno. Ništav je ugovor kojim se zaveštalac obavezuje da unese ili ne unese kakvu odredbu u zaveštanje ili da kakvu odredbu iz svog zaveštanja opozove ili ne opozove.

8. Ugovori u naslednom pravu  UGOVOR O USTUPANJU I RASPODELI IMOVINE ZA 



 

ŽIVOTA Predak može ugovorom svojim potomcima ustupiti i razdeliti imovinu. Ugovor je punovažan samo ako su se sa ustupanjem i raspodelom saglasili svi ustupiočevi potomci koji će po zakonu biti pozvani da ga naslede. Ako neki potomak nije dao saglasnost za ustupanje i raspodelu imovine, može je dati naknadno. Ugovor je punovažan i ako potomak koji nije dao saglasnost, umre pre ustupioca ili se odrekne nasleđa ili je nedostojan a ne ostavi potomstvo.

8. Ugovori u naslednom pravu  Ugovor mora biti sačinjen u pismenom obliku i overen od

   

sudije koji je dužan da pre overe pročita strankama ugovor i naročito ih upozori da ustupljena imovina ne ulazi u ustupiočevu zaostavštinu i da se njome ne mogu namiriti nužni naslednici. U suprotnom, ugovor je ništav. Sudija na samom ugovoru potvrđuje da su te radnje učinjene. Ugovor može obuhvatiti samo ustupiočevu imovinu koja postoji u času ustupanja i raspodele, u celini ili delimično. Ništava je odredba ugovora koja predviđa raspodelu dobara koja će

8. Ugovori u naslednom pravu  Kad predak umre, njegovu zaostavštinu čine dobra koja

nisu obuhvaćena ugovorom o ustupanju i raspodeli, kao i dobra koja je naknadno stekao.  Kad se sa ustupanjem i raspodelom nije saglasio neki od potomaka koji je postao naslednik, delovi imovine koji su ustupljeni ostalim naslednicima smatraju se kao poklon.  Pri ustupanju i raspodeli, ustupilac može za sebe ili svog bračnog druga, ili za oboje, ili za kog drugog zadržati pravo uživanja na svim ili nekim ustupljenim dobrima, može ugovoriti doživotnu rentu u stvarima ili novcu, doživotno izdržavanje ili kakvu drugu naknadu.

8. Ugovori u naslednom pravu  Kad su uživanje ili doživotna renta ugovoreni za ustupioca i

njegovog bračnog druga zajedno, pa jedno od njih umre, uživanje ili renta pripadaju u celini drugome do njegove smrti ako što drugo nije ugovoreno ili ako što drugo ne proizlazi iz okolnosti.  Ustupilac može ugovorom obuhvatiti i svog bračnog druga, ako se bračni drug saglasi, i tada on ima isti položaj kao i ustupiočevi potomci.  Kad bračni drug nije obuhvaćen ustupanjem i raspodelom, njegovo pravo na nužni deo ostaje nedirnuto, a delovi ustupiočeve imovine koji su razdeljeni njegovim potomcima smatraju se kao poklon.

8. Ugovori u naslednom pravu  U svakom slučaju, ugovor između potomaka ostaje na

snazi.  Potomci između kojih je ustupilac razdelio svoju imovinu ne odgovaraju za njegove dugove ako šta drugo nije ugovoreno.  Ustupiočevi poverioci mogu ugovor pobijati pod uslovima za pobijanje besplatnih raspolaganja.  Obaveza jemstva koja posle deobe nastaje među sanaslednicima, nastaje i među potomcima i posle ustupanja i raspodele.

8. Ugovori u naslednom pravu  Opoziv  Ustupilac može zahtevati da mu potomak vrati sve što je primio

ako je potomak pokazao grubu neblagodarnost prema njemu.  Isto pravo ima ustupilac i ako potomak njemu ili kome drugome ne daje izdržavanje određeno ugovorom o ustupanju i raspodeli, ili ne namiri ustupiočeve dugove.  U drugim slučajevima neizvršenja tereta određenih ugovorom o ustupanju i raspodeli, sud, vodeći računa o važnosti tereta za ustupioca i drugim okolnostima, odlučuje da li ustupilac ima pravo na vraćanje datih dobara, ili pravo da traži prinudno izvršenje tereta.  Potomak koji je vratio primljeno može posle smrti ustupiočeve zahtevati nužni deo.

8. Ugovori u naslednom pravu UGOVOR O DOŽIVOTNOM IZDRŽAVANJU  Ugovorom o doživotnom izdržavanju obavezuje se

primalac izdržavanja da se posle njegove smrti na davaoca izdržavanja prenese svojina tačno određenih stvari ili kakva druga prava, a davalac izdržavanja se obavezuje da ga, kao naknadu za to, izdržava i da se brine o njemu do kraja njegovog života i da ga posle smrti sahrani.  Primalac izdržavanja ugovorom može obuhvatiti samo stvari ili prava postojeća u trenutku zaključenja ugovora.

8. Ugovori u naslednom pravu  Ako što drugo nije ugovoreno, obaveza izdržavanja

naročito obuhvata obezbeđivanje stanovanja, hrane, odeće i obuće, odgovarajuću negu u bolesti i starosti, troškove lečenja i davanja za svakodnevne uobičajene potrebe.  Ugovor o doživotnom izdržavanju mora biti zaključen u pismenom obliku i overen od sudije koji je dužan da pre overe pročita strankama ugovor i primaoca izdržavanja naročito upozori na to da imovina koja je predmet ugovora ne ulazi u njegovu zaostavštinu i da se njome ne mogu namiriti nužni naslednici.

8. Ugovori u naslednom pravu  Ništav je ugovor u kome je davalac izdržavanja fizičko ili

pravno lice koje se u okviru svog zanimanja, odnosno delatnosti i stara o primaocu izdržavanja (medicinsko osoblje, bolnice, različite agencije i slično), ako prethodno za ugovor nije dobijena saglasnost nadležnog organa starateljstva.  Kad je doživotno izdržavanje ugovoreno za dvoje ili više lica, svako od njih ima zasebno pravo na određena davanja i činjenja.  Kad je doživotno izdržavanje ugovoreno u korist trećeg lica, davalac izdržavanja stiče svojinu na predmetima ugovora u trenutku smrti njegovog saugovarača ako ugovorom nije određeno da svojina prelazi u trenutku smrti trećeg lica.

8. Ugovori u naslednom pravu  Obaveza izdržavanja traje do smrti trećeg lica.  Davalac izdržavanja može svoje pravo iz ugovora

obezbediti upisom u javnoj knjizi.  Isto pravo posle smrti saugovarača davaoca izdržavanja ima i treće lice u čiju je korist izdržavanje ugovoreno.  Potraživanja primaoca izdržavanja ne mogu se preneti na drugoga.  Ako se međusobni odnosi ugovornika iz bilo kog uzroka toliko poremete da postanu nepodnošljivi, svako od njih može zahtevati da sud raskine ugovor.

8. Ugovori u naslednom pravu  Kad sud izrekne raskid, primalac izdržavanja je dužan dati

naknadu za primljena davanja i usluge.  Ako je do raskida došlo zbog krivice jedne strane, druga strana ima pravo na pravičnu naknadu.  Kad je doživotno izdržavanje ugovoreno u korist trećeg lica, raskid ugovora posle smrti saugovarača davaoca izdržavanja može zahtevati i lice u čiju je korist izdržavanje ugovoreno.  Ako se posle zaključenja ugovora okolnosti toliko promene da njegovo ispunjenje postane znatno otežano, sud može, na zahtev jedne ili druge ugovornice, njihove odnose iznova urediti ili raskinuti.

8. Ugovori u naslednom pravu  Sud može pravo primaoca izdržavanja preinačiti u

doživotnu rentu ako se saglase ugovornice.  Kad je doživotno izdržavanje ugovoreno u korist trećeg lica, raskid ugovora posle smrti saugovarača davaoca izdržavanja može zahtevati i lice u čiju je korist izdržavanje ugovoreno.  Na zahtev zakonskih naslednika primaoca izdržavanja, sud može poništiti ugovor o doživotnom izdržavanju ako zbog bolesti ili starosti primaoca izdržavanja ugovor nije predstavljao nikakvu neizvesnost za davaoca izdržavanja.  Zakonski naslednici mogu poništaj ugovora zahtevati u roku od jedne godine od dana saznanja za ugovor, a najkasnije u roku od tri godine od dana smrti primaočeve.

8. Ugovori u naslednom pravu  Rok od jedne godine ne može početi da teče pre smrti    

primaočeve. Posle smrti davaoca izdržavanja njegove obaveze prelaze na njegovog bračnog druga i potomke koji su pozvani na nasleđe, ako pristanu. Ako oni ne pristanu na produženje ugovora o doživotnom izdržavanju, ugovor se raskida a oni ne mogu zahtevati naknadu za ranije dato izdržavanje. Ako bračni drug i potomci davaoca izdržavanja nisu u stanju da preuzmu ugovorne obaveze, mogu zahtevati naknadu od primaoca izdržavanja. Sud će tu naknadu odrediti po slobodnoj oceni ceneći imovno stanje primaoca izdržavanja i onih koji su bili ovlašćeni na produženje ugovora.

9. Prelazak zaostavštine na naslednike Smrt i proglašenje lica za umrlo  Smrću čovekovom otvara se njegovo nasleđe.  Isto dejstvo ima i proglašenje lica za umrlo.

 Danom otvaranja nasleđa lica koje je proglašeno za

umrlo smatra se dan koji je u rešenju o proglašenju lica za umrlo označen kao dan smrti, a ako to u rešenju nije označeno, danom otvaranja nasleđa smatra se prvi dan po isteku zakonom određenih rokova.

9. Prelazak zaostavštine na naslednike  Rokovi koji po ovom zakonu počinju da teku od dana

otvaranja nasleđa teku od dana pravnosnažnosti rešenja o proglašenju lica za umrlo.  Kad nije poznato ima li naslednika, sud će oglasom pozvati lica koja polažu pravo na nasleđe da se prijave sudu u roku od jedne godine od dana objavljivanja oglasa.  Oglas će se istaći na oglasnoj tabli suda, objaviti u "Službenom listu Savezne Republike Jugoslavije", "Službenom glasniku Republike Srbije", a, po potrebi, i na drugi način.

9. Prelazak zaostavštine na naslednike  Ako ima nagoveštaja da je prebivalište ili boravište

naslednika u inostranstvu, oglas će se objaviti i u odgovarajućem inostranom sredstvu javnog obaveštavanja.  Kad se po isteku roka od jedne godine od dana najkasnije objavljenog oglasa ne prijavi nijedan naslednik, sud će doneti rešenje kojim zaostavštinu predaje na uživanje Republici Srbiji.  Republika Srbija stiče svojinu na predatim stvarima u roku od tri godine za pokretne, a deset godina za nepokretne stvari, počev od otvaranja nasleđa.

9. Prelazak zaostavštine na naslednike  Ako nije poznato ima li naslednika, ili je njihovo

prebivalište ili boravište nepoznato, kao i u drugim slučajevima kad je to potrebno, sud će postaviti privremenog staraoca zaostavštine.  Sud može privremenog staraoca zaostavštine postaviti i na zahtev ostaviočevih poverilaca, isporukoprimaca ili korisnika naloga.  O postavljanju privremenog staraoca sud će obavestiti organ starateljstva, koji može postaviti drugog staraoca.  Privremeni staralac zaostavštine je ovlašćen da u ime naslednika tuži i bude tužen, da naplaćuje potraživanja, isplaćuje dugove i isporuke i uopšte da zastupa naslednike.

9. Prelazak zaostavštine na naslednike  Zaostavština prelazi po sili zakona na ostaviočeve     

naslednike u trenutku njegove smrti. Istovremeno naslednici stiču i pravo na odricanje od nasleđa. Naslednik se može odreći nasleđa izjavom pred sudom do okončanja prvostepenog postupka za raspravljanje zaostavštine. Naslednik se može odreći nasleđa samo u svoje ime. Smatra se da naslednik koji se odrekao nasleđa nikada nije ni bio naslednik. Ako je izjava o odricanju od nasleđa data pod uslovom ili rokom, smatraće se izjavom koja ne proizvodi pravno dejstvo.

9. Prelazak zaostavštine na naslednike  Odricanje od nasleđa ne može biti delimično.  Izjava o odricanju od nasleđa neopoziva je.  Naslednik koji se odrekao nasleđa može zahtevati

poništaj izjave o odricanju ako je ona posledica prinude, pretnje, prevare ili zablude.  Kad naslednik umre pre okončanja prvostepenog postupka za raspravljanje zaostavštine a ne odrekne se nasleđa, pravo odricanja prelazi na njegove naslednike.

9. Prelazak zaostavštine na naslednike  Odricanje u korist određenog naslednika smatra se izjavom 

   

o prijemu nasleđa uz istovremeno ustupanje naslednog dela. Po prijemu ustupljenog dela na odnose između ustupioca i prijemnika primenjuju se pravila o poklonu. Nasleđa se ne može odreći naslednik koji se izričito ili prećutno primio nasleđa. Odricanje od nasleđa koje nije otvoreno ništavo je. Ako se do okončanja prvostepenog postupka za raspravljanje zaostavštine naslednik ne odrekne nasleđa, smatraće se da se nasleđa primio. Smatraće se da se primio nasleđa i naslednik koji je raspolagao celom zaostavštinom ili njenim delom.

9. Prelazak zaostavštine na naslednike  Mere koje jedan naslednik preduzme samo radi očuvanja

   



zaostavštine i mere tekućeg upravljanja ne smatraju se prijemom nasleđa. Ako je izjava o prijemu nasleđa data pod uslovom ili rokom, smatraće se da uslov ili rok ne postoje. Prijem nasleđa ne može biti delimičan. Izjava o prijemu nasleđa neopoziva je. Naslednik koji se primio nasleđa može zahtevati poništaj izjave o prijemu ako je ona posledica prinude, pretnje, prevare ili zablude. Pravo naslednika da zahteva zaostavštinu ne zastareva.

9. Prelazak zaostavštine na naslednike  ODGOVORNOST NASLEDNIKA ZA DUGOVE 

 



OSTAVIOČEVE Naslednik odgovara za ostaviočeve dugove do visine vrednosti nasleđene imovine. Naslednik koji se odrekao nasleđa ne odgovara za ostaviočeve dugove. Sanaslednici solidarno odgovaraju za ostaviočeve dugove, svaki do visine vrednosti svog naslednog dela, bez obzira na to da li je izvršena deoba nasledstva. Dugovi se među sanaslednicima dele srazmerno njihovim naslednim delovima ako iz zaveštanja ne sledi što drugo.

9. Prelazak zaostavštine na naslednike  Poverioci ostaviočevi mogu u roku od tri meseca od dana

otvaranja nasleđa zahtevati da se zaostavština odvoji od imovine naslednika.  U tom slučaju naslednik ne može raspolagati stvarima i pravima iz zaostavštine sve dokle se ne naplate poverioci koji su odvajanje zahtevali, a ako je tim stvarima i pravima do odvajanja raspolagao, ta raspolaganja ostaju punovažna.  Poverioci naslednikovi ne mogu se namiriti iz odvojene zaostavštine sve dokle se ne namire ostaviočevi poverioci koji su zahtevali odvajanje.  Poverioci ostaviočevi koji su zahtevali odvajanje mogu svoja potraživanja naplatiti samo iz zaostavštine.

9. Prelazak zaostavštine na naslednike  DEOBA NASLEDSTVA  Deobu nasledstva može zahtevati svaki naslednik u svako    

doba, osim u nevreme. To pravo ne može zastareti. Ugovor kojim se naslednik odriče prava da zahteva deobu ništav je. Do deobe naslednici zajednički upravljaju i raspolažu nasledstvom. Kad nema izvršioca zaveštanja a naslednici se ne slože o upravljanju nasledstvom, sud će, na zahtev nekog od njih, postaviti upravitelja koji će za sve njih upravljati nasledstvom, ili će svakom nasledniku odrediti deo nasledstva kojim će on upravljati.

9. Prelazak zaostavštine na naslednike  Upravitelj može sa odobrenjem suda raspolagati

stvarima i pravima iz zaostavštine ako je to potrebno radi isplate troškova ili otklanjanja kakve štete.  Svaki naslednik može pre deobe svoj nasledni deo, potpuno ili delimično, preneti samo na sanaslednika.  Ugovor o prenosu naslednog dela mora overiti sudija.  Ugovor naslednika o ustupanju naslednog dela sa onim ko nije naslednik samo obavezuje naslednika da, po izvršenoj deobi, preda svoj deo saugovaraču, čime saugovarač do deobe ne dobija nikakvo drugo pravo.

9. Prelazak zaostavštine na naslednike  Na zahtev naslednika koji je živeo ili privređivao u

zajednici sa ostaviocem, sud može, ako to iziskuje opravdana potreba, odlučiti da mu se ostave pojedine stvari ili grupe stvari ili prava koje bi pripale u deo ostalim naslednicima, a da im on vrednost tih stvari ili prava isplati u novcu o roku koji sud prema okolnostima odredi.  Za tako određeni iznos ti naslednici imaju do isplate zakonsku zalogu na delovima zaostavštine dodeljenim nasledniku koji je dužan da im izvrši isplatu.  Ako im isplata ne bude izvršena o roku, oni mogu zahtevati isplatu potraživanja ili predaju stvari koje bi im inače pripale na ime naslednog dela.

9. Prelazak zaostavštine na naslednike  Kad u zaostavštini ima poljoprivrednog zemljišta, sud je

dužan na pravo iz prethodnog člana upozoriti poljoprivrednika koji je živeo ili privređivao u zajednici sa ostaviocem.  Predmeti domaćinstva veće vrednosti koji služe svakodnevnim potrebama ostaviočevog bračnog druga i naslednika koji je s ostaviocem živeo u istom domaćinstvu ostaviće mu se na njegov zahtev, a njihova će se vrednost uračunati u deo tog naslednika.  Ako vrednost tih predmeta premaši vrednost naslednog dela, naslednik kome su predmeti ostavljeni isplatiće tu razliku ostalim naslednicima u novcu, o roku koji sud prema okolnostima odredi.

9. Prelazak zaostavštine na naslednike  Svakom nasledniku ostali naslednici odgovaraju po samom

zakonu ako mu neko treći, pozivajući se na pravo zasnovano pre deobe, oduzme stvar koja je stavljena u njegov nasledni deo, ili inače smanji njegovo pravo.  Oni jemče i za to da stvari stavljene u njegov deo nemaju skrivenih nedostataka.  Naslednici jemče za postojanje i naplativost ostaviočevog potraživanja koje je stavljeno u deo jednog naslednika - do iznosa koji mu je stavljen u deo.  U svim slučajevima jemstva po ovom članu svaki naslednik jemči i duguje naknadu srazmerno svom naslednom delu.

10. Nasleđivanje

 U savremenim pravima nasleđivanje ima imovinski

karakter najčešće se označava kao sledovanje u pravne odnose umrlog,kao i prelaženje imovine umrlog na druga lica kao stupanje u nečija prava, usled smrti subjekta i prava umrlog na njegove naslednike i sl.

11. Nasledno pravo  Nasledno pravo nastalo je nastankom države,odnosno

njenim pravnim uređenjem.  Nasledno pravo ima dva osnovna značenja: -objektivno -subjektivno  Nasledno pravo u objektivnom smislu je skup pravnih

propisa koji uređuju nasleđivanje , a u subjektivnom smislu označava konkretno ovlašćenje određenog lica.  Nasledno pravo je deo građanskog prava.

12. Značaj i osnov  Pravo nasleđivanja najčešće asocira na novac i imanje,

ali ono se tu ne iscrpljuje, naprotiv ono, s druge strane, omogućava da se marljivost, ljubav,odanost, prijateljstvo i druge u svakom društvu poželjne osobine neguju i posebno nagrade( određivanje većeg naslednog dela, isporuke legata, poklona za slučaj smrti i sl.), a s druge strane one negativne sankcionišu (kroz ustanovu nedostojnosti, isključenja iz prava na nužni deo, lišenja prava na nužni deo i dr.).  Nasleđivanje ima i psihološku i moralnu komponentu,koja često blagotvorno deluje u okviru uže ili šire porodice, pa čak i u okviru jedne države.

13. Terminologija  Umrlo lice čija je imovina predmet nasleđivanja naziva se

ostavilac ''de cujus, defunctus'' , dok je za žensko lice uobičajen termin – ostavilja.  U koliko je dekujus ostavio testament odn. zaveštanje onda se naziva zaveštalac,testator (ovi termini su uobičajeni za oba pola, s tim sto se ponekad za žensko lice upotrebljava izraz testatorka). Trenutak smrti ostavioca, a to je ujedno i trenutak otvaranja nasleđa, naziva se delacija.  Imovina ostavioca ili testatora koja je podobna za nasleđivanje naziva se zaostavština, ostavina. Odredba u testamentu kojom se određenom licu ostavlja tačno određeno pravo (npr. umetnička slika P.Jovanovića “Seoba Srba“ ili iznos od 50.000 i sl.) naziva se isporuka ili legat,a lice u čiju je korist takva odredba sačinjena naziva se isporukoprimac ili legaar.

14. Osnovna načela  Načelo univerzalnosti nasleđivanja  Načelo univerzalnosti (jedinstvenosti) znači da su pravila

zakonskog nasleđivanja ista, odn. opšta, jedinstvena,univerzalna, bez obzira lične osobine i kvalitete ostavioca ili naslednika(njihov pol, uzrast, nacionalnost, imovinsko stanje, veroispovest, pripadnost određenom društvenom sloju, zanimanje i sl.), kao i bez obzira na vrstu, poreklo ili kvalitet dobra koja ulaze u sastav zaostavštine. Načelo suprotno ovome je načelo specijalnosti nasleđivanja.  Načelo specijalnosti znači da su pravila zakonskog nasleđivanja posebna, partikularna u zavisnosti od činjenica koje se odnose na lične kvalitete i osobine ostavioca i naslednika.  Načelo univerzalnosti karakteristično je, gledano ''grosso modo'', za države sa tržišnom privredom, a načelo specijalnosti za društva sa naturalnom privredom. U našem savremenom pravu usvojeno je načelo univerzalnosti nasleđivanja.

14. Osnovna načela Načelo ravnopravnosti  Ovo načelo, u osnovi, izvire iz prethodnog načela.

Naime, naše pravo proklamuje princip da svi građani pod istim uslovima imaju pravo na jednak nasledno pravni položaj. To se odnosi i na ravnopravnost polova,ravnopravnost bračne i vanbračne dece, kao i ravnopravnost domaćih i stranih državljana. Otuda, ukoliko ima više naslednika koji ispunjavaju zakonske uslove na podjednak način, ne može se bilo kome od njih dodeliti povoljniji nasledno pravni položaj.

14. Osnovna načela Načelo ograničenosti osnova pozivanja na nasleđe  U našem pravu dopuštena su dva osnovna pozivanja

na nasleđe:  zaveštanje odnosno testament (testamentalno nasleđivanje),  zakon (zakonsko,intestatsko nasleđivanje).

14. Osnovna načela  Načelo paralelnog odnosa osnova pozivanja na

nasleđe  U savremenim pravima moguće je paralelno nasleđivanje po svim osnovama pozivanja : i po ugovoru i po testamentu i po zakonu. Naravno, tada se radi o različitim delovima zaostavštine. Isto je i u našem pravu, s tim da pošto postoje dva dopuštena osnova pozivanja na nasleđe moguće je naslediti delimično intestatski, a delimično na osnovu zaveštanja. Na primer, zaveštalac je testamentom obuhvatio polovinu zaostavštine i to u korist svog srodnika koji je ujedno i njegov zakonski naslednik. Taj zaveštaočev srodnik nasleđivaće po oba osnova – delimično po zaveštanju( testamentalno), a delimično po zakonu (intestatski – na onom delu zaostavštine koji nije obuhvaćen testamentom). Ovo načelo se ponekad naziva i načelo kumulacije pravnih osnova pozivanja na nasleđe.

14. Osnovna načela  Načelo slobode zaveštanja  Načelo slobode zaveštanja (testiranja) znači da građani

imaju pravo da po zakonu utvrđenim uslovima slobodno raspolažu svojom imovinom za slučaj svoje smrti i da daju druge izjave sa određenim pravnim dejstvima za slučaj smrti. To pravo ostvaruje se u formi testamenta. Naravno sloboda zaveštanja ne podrazumeva, ni u našem niti u uporednom pravu nekakvu apsolutnu slobodu. Ograničenja su opšta- putem ustanove javnog poretka u i posebna – pravo na nužni deo (u Evropskokontinentalnom pravu) i pravo na izdržavanje (u Angloameričkom pravu).

15. Izvori nslednog prava  Ustav  Zakon o nasleđivanju  Zakon o osnovnim svojinsko-pravnim odnosima

 Zakon o obligacionim odnosima  Zakon o autorskom pravu  Zakon o parničnom postupku

16. OSNOVI NASLEDNOPRAVNIH ODNOSA  Predmet nasleđivanja (čl.2)  „Nasleđivati se mogu stvari i prava koja pripadaju

pojedincima“, odnosno, drugim rečima, u sastav zaostavštine ulaze samo stvari i prava koja su podobna za nasleđivanje (ne mogu se nasleđivati lična prava, imovinska prava vezana za ličnost , stvari van prometa, odnosno prava koja se izdvajaju po nekom posebnom osnovu, prava obuhvaćena tzv. Društvenom svojinom i dr.) Ovo pitanje je, naravno, uređeno istoetno u svim jugoslovenskim zakonima o nasleđivanju, a neposredno ili posredno i u drzgim naslednopravnim propisima u savremenim pravima. Dakle, predmet nasleđivanja u navedenom smislu nije mogao biti drugačije postavljen, pa ga je suvišno navoditi kao element „Osnova“.

 Nasleđivanje nepokretnosti (čl.3) .  U ovom članu se ponavljaju ustavne odredbe da se na

osnovu nasleđivanja ne mogu zadržat u svojini nepokretnosti i sredstva rada u većem obimu nego sto je to ustavom ili zakonom određeno. Otuda jasno proizilazi da ove odredbe nije trebalo unositi ni u zakone o nasleđivanju, niti u „osnove naslednoprabvih odnosa“, u Srbiji posto se već nalaze u najvišim pravnim aktima.

16. OSNOVI NASLEDNOPRAVNIH ODNOSA  Ravnopravnost u nasleđivanju (čl.4) .  U ovom članu se predviđa da su građani pod ustim

uslovima ravnopravni u nasleđivanju a u stavu 2 i 3 ističe se da su muška i ženska lica, kao i bračna i vanbračna deca, ravnopravna u nasleđivanju. Svi ustavnopravni propisi u Jugoslaviji sadrže nedvosmislene odredbe o ravnopravnosti građana pred zakonom tako da su ove odredbe u zakonima o nasleđivanju pa i u ZON Srbije potpuno nepotrebene (razume se da nisu potrebne ni kao element „Osnova“).

16. OSNOVI NASLEDNOPRAVNIH ODNOSA  ZON Srbije u članu 5 (u bivšem Saveznom zakonu kao

i u nekim drugim zakonima o nasleđivanju ovaj član nosi naziv „ Nasledna prava stranaca“, dok je po srpskom ZON-u bez naslova odnosno obuhvaćen naslovom člana 4), određuje da strani državljani imaju pod uslovom reciprociteta ista nasledna prava kao ii domaći državljani. Međutim, imajući u vodi jugoslovnenske ustave propise iz kojih jasno proizilazi da je pravni položaj stranca uz navedeno ograničenje, izjednačen sa položajem domaćih državljana, može se konstatovati da ni ova odredba nije bila neophodni element „Osnova“.

16. OSNOVI NASLEDNOPRAVNIH ODNOSA  Osnovi pozivanja na nasleđe (čl.6) .  Naslediti se moze na osnovu zakona i na osnuvu

testamenta. To znači da je ugovor o nasleđivanju kao treći mogući osnov pozivanja na nasleđe nedopušten. Ugovor o nasleđivanju nije dopušten u velikoj većini savremenih prava, a u onim u kojima je dopušten njegova je primjena veoma sužena (npr. Može se zaključiti samo između supružnika).

16. OSNOVI NASLEDNOPRAVNIH ODNOSA  Raspolaganje testamentom (čl.7).  Ovom odredbom je predviđeno da zaveštalac moze

testamentom da raspolaze svojom imovinom „na način i u granicama koji su određeni u zakonu“. Bezizuzetno sva prava u svetu predviđaju određena ograničenja zaveštaočeve slobode testiranja, pa je to slučaj i sa našim zakonima o nasleđivanju. I bez ovoga člana testamentalna raspolaganja su podložna ograničenjima (npr.u imperativnim odredbama o nužnom delu), pa je očigledno nepotrebno navoditi ga u „Osnovima“.

16. OSNOVI NASLEDNOPRAVNIH ODNOSA  Zaostavština bez naslednika (čl.8).  „Zaostavština bez naslednika postaje društvena

svojina“. To je, naravno, u osnovi isto rešenje koje predviđaju sva prava (reč je o državi kao poslednjem nasledniku), od rimskog do savremenih.

16. OSNOVI NASLEDNOPRAVNIH ODNOSA  Krug zakonskih naslednika (čl.9).  U ovom članu (st.1) taksativno su navedena lica koja se

pozivaju na zakonsko nasleđivanje, tako da krug zakonskih naslednika u pokrajinskim zakonima ne može biti ni manji ni veći. Međutim,u članu 20 kosovskog zakona o nasleđivanju predviđeno je da se lica koja žive u vanbračnoj zajednici, pod određenim uslovima, pozivaju na zakonsko nasleđivanje (u osnovi isto kao supružnici). Na taj način izvršena je gruba povreda republičkog Zakona o nasleđivanju, kao i republičkih ustavnopravnih propisa. Prihvatajući inicijativu za ocenu ustavnosti i zakonitosti navedenog pokrajinskog propisa, Ustavno sud Srbije je utvrdio ( odlukom 22 decembra 1988.god.), da je odredba čl.20 Zakona o nasleđivanju u AP Kosovo u suprotnosti sa čl.9 ZON Srbije, pa je ta odredba izgubila pravnu važnost.

16. OSNOVI NASLEDNOPRAVNIH ODNOSA  Ko su nužni naslednici (čl 25.)  Ovim članom se određuje krug nužnih naslednika,

kriterujum koji treba da ispune neka lica da bi imala pravo na nužni deo i redosled njihovog pozivanja na nužno nasleđivanje. Materija ovog člana je ispravno uključena u „Osnove“,pošto se ta pitanja objektivno mogu i drugačije urediti.

16. OSNOVI NASLEDNOPRAVNIH ODNOSA  Nužni i raspoloživi deo (čl.26).  U prvom stavu ovog člana se objašnjava sta je nužni

deo tako da one nema praktične važnosti za „Osnove“. U poslednjem stavu se jednostavno deklariše da ostatkom zaostavštine testator može slobodno da raspolaže (tzv. Raspoloživi deo).

16. OSNOVI NASLEDNOPRAVNIH ODNOSA  Pravo na nužni deo je nasledno pravo (čl.27).  Tu se u stvari određuju pravna priroda prava na nužni deo.

Većina država koje prihvataju nužni deo kao oblik ograničenja slobode zaveštanja a među njima i naša, prihvata upravo naslednopravnu, stvarno pravnu varijantu tog ograničenja. U našem pravu to je izraženo na sledeći način:“ Nužnom nasledniku pripada deo svake stvari i prva koja sačinjavaju zaostavštinu“. Samo Nemačko i Austrijsko pravo prihvataju suprotno rešenje- nužni naslednik ima pravo na novčani iznos vrednosti nužnog dela ( Obligacionopravna priroda prava na nužni deo). Međutim, odredbe o pravnoj prirodi prava na nužni dio nisu imperativne, pa je i njihov značaj sa stanovišta „Osnova“ neznatan.

16. OSNOVI NASLEDNOPRAVNIH ODNOSA  Sposobnost za pravljenje testamenta (čl.59)  Ovim članom određena je starosna granica od 16

godina, kao objektivni element sposobnosti za sačinjavanje testamenta kao i sankcija ništabnosti u slučaju da je zaveštalac u trenutku pravljenja testamenta bio mlađi. Na kraju se propisuje da gubitak sposobnosti za rasuđivanje kao subjektivni element, koji naknadno nastane ne utiče na punovažnost testamenta.

16. OSNOVI NASLEDNOPRAVNIH ODNOSA  Forma testamenta kao u slov za njegovu

punovažnost (čl.62)  „Punovažan je onaj testament koji je napravljen u

obliku utvrđenom u zakonu i pod uslovima predviđenim zakonom.“ Svrstavanje ovako notorne stvari (nesporne od rimskog prava do danas) u „osnove naslednopravnih odnosa“ očigledno je bilo nepotrebno.

16. OSNOVI NASLEDNOPRAVNIH ODNOSA  Supstitucije (čl.80)  Na ovom mjestu Zakon predviđa da zaveštalac može da

odredi samo prostu, vulgarnu supstituciju, a u poslednjem stavu navodi da je fideikomesarna zamena naslednika zabranjena. Isto rešenje zastupljeno je i u Uporednom pravu, osim određenih izuzetaka u nemačkom, austrijskom i engleskom pravu.  Fideikomisarna supstitucija je u jugoslovenskom pravu nedopuštena još od Vidovdanskog ustava od 1921 god.pa je ovaj član ZON Srbije kao, element „Osnova“ više od teorijskog nego od praktičnog značaja.

16. OSNOVI NASLEDNOPRAVNIH ODNOSA  Ugovor o nasleđivanju i o budućem nasledstvu ili legatu

(čl.103, 104, 105).

 Ovim naslovom obuhvaćena su u stvari tri člana sa svojim

naslovima: „Ništavost ugovora o nasleđivanju“, „Ništavost ugovora o budućem nasledstvu ili legatu“, „Ništavost ugovora o sadržini testamenta“. Ništavost ugovora o nasleđivanju predviđaju svi naši zakoni o nasleđivanju, a na isti način postupaju i prava u većini savremenih država. Određivanje univeralnog sukcesora putem aleatornog ugovora tako da se i najbliži srodnici mogu ostaviti bez ikakvih naslednih prava (mogla bi se izigrati pravila o nužnom delu), bilo bi u nesaglasnosti sa našim javnim poretkom, pa je od tuda i ova odredba od neznatnog značaja za „Osnove“. Ovo tim pre što je već kod pitanja osnova pozivnja na nasleđe čl.6 implincitno Nasleđivanje

16. OSNOVI NASLEDNOPRAVNIH ODNOSA  Nasleđivanje je prenos duhovnih i materijalnih

osobina i vrednosti sa predaka na potomke, vremenska veza međuzavisnosti svih generacija, lanac kontinuiteta.  Nasleđivanje otuda ne predstavlja samo pravni pojam,

naprotiv javlja se i u mnogim drugim naukama, kako prirodnim tako i društvenim.

16. OSNOVI NASLEDNOPRAVNIH ODNOSA  To je dalo povoda da se da se nasleđivanje označi kao

uslov svakog ljudskog progresa.  U istoriji prava nasleđivanje se dugo nije moglo odvojiti od svoje biološke i religijske osnove.  U savremenim pravima nasleđivanje ima imovinski

karakter najčešće se označava kao sledovanje u pravne odnose umrlog,kao i prelaženje imovine umrlog na druga lica kao stupanje u nečija prava, usled smrti subjekta i prava umrlog na njegove naslednike i sl.

16. OSNOVI NASLEDNOPRAVNIH ODNOSA  Sposobnost za nasleđivanje (čl.125)  Pravilo da naslednik mora doživeti trenutak otvaranja

nasleđa i fikcija u korist nasciturusa postoje još od rimskog prava i opšte su prihvaćeni u uporednom pravu. Uz to sva moderna prava dopuštaju da zaveštalac ostoji neku korist pravnom licu (uključujući i mogućnost da ga postavi za univerzalnog sukcesora ili pak da ga osnuje-zadružbina).

16. OSNOVI NASLEDNOPRAVNIH ODNOSA  Prelazak zaostavštine na naslednika (čl.130)  Ovom odredbom predviđa se da zaostavština prelazi

na naslednike po sili zakona trenutkom delacije ostavioca. Takav sistem ipso jure nasleđivanja postoji u svim kontinentalno evropskim pravima. Izuzetak predstavlja samo austrijski Građanski zakonik, prema čijim se odredbama u trenutku delacije stvara pravni osnov (justus titulus) , a zaostavština se stiče uručenjem modus aquirendi. Austrijsko pravo je ovaj sistem zadržalo iz razloga pravne tradicije.

16. OSNOVI NASLEDNOPRAVNIH ODNOSA  Obim naslednikove odgovornosti za dugove (čl.140)  Princip da naslednik odgovara do visine nasleđene imovine za

dugove ostavioca je opšte usvojen u svim savremenim pravima,a isto je i sa rešenjem da naslednik koji se odrekao nasleđa ne odgovara za dugove. Solidarna odgovornost sa naslednika i to do visine naslednog dela svakog od njih, takođe je prihvaćena u današnjim pravima, jer štiti kako interese poverioca ostavioca (nepogoršava njihov polažaj smrti njihovog dužnika), tako i položaj njegovih naslednika (odgovaraju uvek do visine vrednosti nasleđene imovine ne angažujući svoja sredstva ni kada je u pitanju solidarnost). Isto je i sa odredbom da se dugovi sanaslednika, u koliko testator nije naredio šta drugo, dele srazmerno njihovim naslednom delovima. Ustanova „Osnova naslednopravnih odnosa“, onako kako je postavljena i realizovana više svedoči o jednom vremenu u kome je bilo dopušteno sve što je omogućavalo sužavanje republičke nadležnosti nego što otkriva svoju pravu svrhua to je postizanje višeg stepena jedinstva i koherentnosti republičkog naslednopravno sistema i pravne sigurnosti.

17. SUDSKI POSTUPAK ZA RASPRAVLJANJE ZAOSTAVŠTINE  Sudski postupak za raspravljanje zaostavštine ili, kako

se najčešće naziva, ostavinski postupak urešen je Zakonom o vanparničnom postupku . Međutim treba istaći da pošto je parnični postupak opšt postupak za zaštitu građanskih subjektivnih prava, to se njegova pravila, kao opšta, primenjuju u vanprarničnom postupku,a time i u ostavinskom postupku. Razume se da postoje i izvesna odstupanja, veća ili manja koja čine ostavinsku proceduru specifičnom.

17. SUDSKI POSTUPAK ZA RASPRAVLJANJE ZAOSTAVŠTINE  Predmet postupka.  U ostavonskom postupku sud utvrđuje ko su naslednici

ostavioca, koja imovina ulazi u sastav njegove zaostavštine i koja prava pripadaju naslednicima,legatarima i eventualno drugim licima.  Ostavinski sud, u stvari ima tri osnovna zadatka: 1. Da utvrdi sastav zaostavštine,  2.Osnov nasleđivanja(zakonsko,testamentalno)  3.Da utvrdi ko su univerzalni sukcesori i nasledne kvote univerzalnih sukcesora (naslednika u užem smislu), kao i da utvrdi ko su singularni sukcesori (legatori odn. Isporukoprimci, ili lica kojima pripadaju određena prava po osnovu poklona za slučaj smrti) i eventualno neki korisnici (korisnici naloga) i koja prava pripadaju tim licima.

17. SUDSKI POSTUPAK ZA RASPRAVLJANJE ZAOSTAVŠTINE Način pokretanja postupka i dužnosti suda u odnosu

na zaštitu prava stranaka  Ostavinski postupak se,za razliku od parničnog

pokreće po službenoj dužnosti (načelo oficijalnosti pokretanja postupka). Dakle ostavinsko sud pokreće postupak za raspravljanje zaostavštine čim sazna za činjenicu delacije ili činjenicu da je neko lice proglašeno za umrlo.

17. SUDSKI POSTUPAK ZA RASPRAVLJANJE ZAOSTAVŠTINE  Ukoliko u toku postupka sud utvrdi da na nekim

stvarima ili pravima postoji poseban zakonski režim (npr. Određene restrikcije koje su uređene imperativnim propisima), onda je dužan da o tome izvesti nadležan organ.  O tim okolnostima ostavinski sud je ovlašćen da pribavlja i odgovarajuće dokaze. U svakom slučaju, dakle bez obzira da li u konkretnom slučaju postoje neka zakonska ograničenja, sud će od naslednika uzeti naslednu izjavu.

17. SUDSKI POSTUPAK ZA RASPRAVLJANJE ZAOSTAVŠTINE  Nadležnost ostavinskog suda se deli na

stvarnu,mesnu i funkcionalnu nadležnost.  -Stvarno nadležan sud za raspravljanje zaostavštine

je uvek opštinski sud. Za raspravljanje zaostavštine jugoslovenskog državljanina biće nadležan sud one federalne jedinice na čijoj je teritoriji ostavilac imao prebivalište.

17. SUDSKI POSTUPAK ZA RASPRAVLJANJE ZAOSTAVŠTINE  Mesna nadležnost se pre svega određuje prema

činjenici domicila, što znači da će mesno nadležan sud za raspravljanje zaostavštine biti onaj opštinski sud na čijem području je ostavilac imao prebivalište (ostavinski sud). U slučaju da ostavilac nije imao prebivalište u našoj zemlji, ostavinski sud će biti onaj opštinski na lijem području je ostavilac imao boravište. Međutim, ukoliko ostavilac vreme smrti, nije imao ni prebivalište ni boravište u našoj zemlji, ostavinski sud će biti onaj opštinski sud na čijem području se nalazi pretežni deo njegove zaostavštine .

17. SUDSKI POSTUPAK ZA RASPRAVLJANJE ZAOSTAVŠTINE  U slučaju da se na ovaj način ne može odrediti mesna

nadležnost, imaju se primeniti analogna pravila parničnog postupka,npr.uzeće se u obzir činjenica poslednjeg prebivališta ili boavišta ostavioca našoj zemlji. Ipak,ako se ni taj način ne može odrediti mesno nadležni sud, to će učiniti Savezni sud, rukovodeći se pre svega načelom ekonomičnosti postupka(uzeće u obzir činjenicu mesta nalaženja većine naslednika i sl.).

17. SUDSKI POSTUPAK ZA RASPRAVLJANJE ZAOSTAVŠTINE  Funkcionalna nadležnost je zasnovana na principu

inokosnosti. U ostavinskom postupku se nikad ne sudi u veću, naprotiv sve radnje sprovodi i sve odluke donosi sudija pojedinac. Zakon određuje da sve izjave i predloge učesnika u ostavinskom postupku mogu uzimati na zapisnik i stručni saradnici. U stvari saradnici mogu po pravilu voditi ceo ostavinski postupak,jer se on, kao vanparnični, zasniva na nespornosti činjeničnog stanja.

17. SUDSKI POSTUPAK ZA RASPRAVLJANJE ZAOSTAVŠTINE  Izuzetak u tom pogledu predstavlja negativna

nasledna izjava-nju može uzeti na zapisnika samo sudija. No imajući u vidu da propisi predviđaju posebni zaštitu za maloletna lica i lica koja nisu sposobna da se staraju os svojim pravima, smatramo da u slučajevima u kojima se u postupku javljaju zakonski zastupnici takvih lica ili organ starateljstva ostavinsku raspravu treba da vodi sudija.

17. SUDSKI POSTUPAK ZA RASPRAVLJANJE ZAOSTAVŠTINE Pravila ostavinskog postupka  Ostavinski postupak je deo šire celine koja se naziva

vanparnični postupak, a ovaj je ipak deo još šire celine koja se zove parničnipostupak. Cilj je svih ovih postupak je u krajnoj liniji potpuno isti.  Ostavinski postupak, razume se, ima i izvesnih specifikacija koje ponekad predstavljaju i znatna odstupanja od pravila parničnog postupka . Najznačajnije razlike su sledeće:

17. SUDSKI POSTUPAK ZA RASPRAVLJANJE ZAOSTAVŠTINE  Pokretanje parničnog postupka inicira ona stranka koja

smatra da je neko njeno građansko pravo povređeno ili ugroženo, pojavljujući se u ulozi tužioca u sporu. Nasuprot tome, ostavinski postupak se pokreće od strane samog suda,po službenoj dužnosti (ex officio) čim nadležni sud sazna za činjenicu delacije. Ostavinski sud dobija od nadležnog matičara smrtovnicu i potom sam pokreće postupak za raspravljanje zaostavštine. Ipak moguće je da sud sazna i na drugi način za delaciju,npr.moguće je da i sama zainteresovana stranka (naslednik, legatar, izvršilac testamenta, poverilac i dr.lice) podnese relativne dokaze o smrti ostavioca.

17. SUDSKI POSTUPAK ZA RASPRAVLJANJE ZAOSTAVŠTINE  To naravno ne menja pravilo o oficialnom karakteru

pokretanja ostavinske rasprave, jer aktivnost zainteresovanih lica u pomenutom smislu predstavlja samo obaveštavanje suda o pravno relativnim činjenicama za pokretanje postupka, a o samom pokretanju postupka odlučuje uvek ostavinski sud (pre nego što pokrene postupak sud može zatražiti didatne dokaze, izvršiti određene provere službenim putem i sl.)

17. SUDSKI POSTUPAK ZA RASPRAVLJANJE ZAOSTAVŠTINE U ostavinskom postupku pravilo je drugačije. Naime

ostavinski sud vodi pokrenuti postupak do kraja (do donošenja ostavinskog rešenja). Radnje stranaka ne mogu dovesti do okončanja ostavinskog postupka, naprotiv stranke ne mogu uticati ni na tok ostavinskog postupka. Od pravila da se pokrenuti ostavinski postupak mora sprovesti po načelu oficijalnosti sve do kraja, odn.do donošenja rešenja o nasleđivanju postoje i neki izuzeci.

17. SUDSKI POSTUPAK ZA RASPRAVLJANJE ZAOSTAVŠTINE U ostavinskom postupku, kao što smo već istakli, sud

donosi odluku na osnovu rezultata celokupnog raspravljanja imajući u vidu kako dokaze koje su stranke donele, tako i dokaze koje je sam sud obavio službenim putem. Na taj način ostavinski sud, po pravilu, igra značajnu ulogu u pribavljanju dokaza nego što je to slučaj sa parničnim sudom.

17. SUDSKI POSTUPAK ZA RASPRAVLJANJE ZAOSTAVŠTINE Ostavinsko rešenje se može zasnivati na dokazima koji

nisu izvedeni pred sudijom koji je rešenje doneo. Moguće je takođe da odluku donese sudija koji uopšte i nije vodio ostavinsku raspravu. Dakle, u ostavinskom postupku važi načelo posrednosti. Razlog ovog značajnog ostupanja uslovljen je potrebom ekonomičnosti i efikasnosti ostavinskog postupka koji se zasniva na nespornosti činjeničnog stanja među strankama a i činjenice da osluka ostavinskog suda uvek može biti korigovana u parnočnom postupku(parnični postupak kao korektivni postupak za raspravljanje zaostavštine).

17. SUDSKI POSTUPAK ZA RASPRAVLJANJE ZAOSTAVŠTINE  U ostavinskom postupku sud može doneti odluku i

bez usmenog obraćanja stranaka, dovoljno je da stranke svoje izjave i zahtjeve upute sudu u odgovarajućoj pisanoj formi. U tom postupku moguće je da se stranke uopšte ne pojave(bilo da radnje preduzimaju samo u pisanom obliku ili preko punomoćnika).

17. SUDSKI POSTUPAK ZA RASPRAVLJANJE ZAOSTAVŠTINE  U ostavinskom postupku sud svoju odluku nikada ne

donosi u obliku presude već, u obliku rešenja. Moguće je da ostavinski sud bazira na presudi parničnog suda(u toku ostavinskog postupka među strankama je bilo sporno neko činjenično pitanje pa ih je taj sud uputio na parnicu), ali i u tom slučaju donose rešenje o nasleđivanju. Kao što je to slučaj i u parničnom postupku, na svako rečenje prvostepenog(ostavinskog) suda koje ima karakter meritornog( ostavinsko rešenje, odnosno rešenje o nasleđivanju), nezadovoljna stranka ima pravo da uloži žalbu

17. SUDSKI POSTUPAK ZA RASPRAVLJANJE ZAOSTAVŠTINE  Razlozi žalbe su isti u oba postupka: bitne povrede

odredba parničnog postupka, pogrešno ili nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i pogrešna primena matreijalnog prava. Rok za žalbu počinje da teče od trenutka dostavljanja odluke stranci i iznosi 15 dana. U parničnom postupku protekom tog roka stranka gubi pravo na žalbu, a ne blagovremeno izjavljena žalba se rešenjem odbacuje. Nasuprot tome u ostavinskom postupku prvostepeni sud je dužan da dostavi drugostepenom sudu i ne blagovremno izjavljenu žalbu.

17. SUDSKI POSTUPAK ZA RASPRAVLJANJE ZAOSTAVŠTINE  Izjavljena žalba onemogućava pravosnažnost a time i

izvršnost ostavinskog rešenja. Ipak, kada nije po sredi meritorna odluka već kad sud rešava o nekom drugom pitanju (npr.donese privremenu meru odredi obezbeđenje zaostavštine ili njenog dela ili slično), može odlučiti i da izjavljena žalba ne zadržava izvršenje rešenja.

17. SUDSKI POSTUPAK ZA RASPRAVLJANJE ZAOSTAVŠTINE Ostavinski postupak ima za cilj da utvrdi činjenično

stanje koje je postojalo u trenutku delacije i da na osnovu toga utvrdi nasledna prava svih lica koja ostvaruju neke koristi iz zaostavštine. Otuda se strankom u ostavinskom postupku smatraju sva lica koja tvrde da im, po bilo kom osnovu pripada neko nasledno pravo. To znači da u ostavinskom postupku može biti i više stranaka (npr.dva zakonska naslednika, dva testamentalna naslednika, dva legatara i svi oni imaju karakter stranke u postupku).

17. SUDSKI POSTUPAK ZA RASPRAVLJANJE ZAOSTAVŠTINE  Upravo zbog razlikovanja pojma stranke u parničnom i

vanparničnom postupku a time i ostavinskom postupku, ponekad se stranke u vanparničnom postupku nazivaju učesnicima u postupku . Zakon o vanparničnom postupku, u zavisnosti od konteksta koristi i termine“stranka“ i „zainteresovano lice“, ali se iz celine teksta zaključuje da su u pitanju sinonimi. U ostavinskom postupku se u zavisnosti u izuzetnom smislu koriste sva tri termina : stranka, učesnik u postupku, zainteresovano lice(naravno koriste se i termini sa određenim značenjem npr.naslednik, legatar).

17. SUDSKI POSTUPAK ZA RASPRAVLJANJE ZAOSTAVŠTINE Postupak sa testamentom  Zakjon o vanparničnom postupku stavlja u zadatak

organu koji sastavlja smrtovnicu da proveri da li je iza ostavioca ostao testament(pisani testament ili isprava o usmenom testamentu). Dakle, zakon nalaže matičaru da u roku 30 dana od smrti ostavioca ili proglašenja lica za umrlog dostavi ostavinsko sudu smrtovnicu i ostaviočev testament, ukoliko ga posjeduje.

17. SUDSKI POSTUPAK ZA RASPRAVLJANJE ZAOSTAVŠTINE  Proglašenju testamenta mogu prisustvovati

zainteresovana lica(zakonski, nužni testamentalni naslednici, legatari i dr).koji su ovlašćeni da zahtevaju prepis testamenta (u savremenim uslovima to će biti fotokopija testamenta). Zainteresovana lica mogu biti ujedino i svedoci proglašenja testamenta (nasledničko svojstvo i svedočka funkcija nisu inkompatibilni kada se radi o proglašenju testamenta).

17. SUDSKI POSTUPAK ZA RASPRAVLJANJE ZAOSTAVŠTINE  Proglašenje testamenta je dužan da izvrši sud kod

koga se testament nađe(npr.testament je čuvan u tom sudu) ili mu bude podnet (neko lice slučajno nađe ostaviočev testament i donese ga u najbliži sud). Dakle, sud je dužan da proglasi testament koji se nađe u njegovoj državini bez obzira na činjenicu da li je to ostavinski sud,tj.sud nadležanza raspravljanje zaostavštine (irelevantna je činjenica da li je ostavinski sud u inostranstvu).

17. SUDSKI POSTUPAK ZA RASPRAVLJANJE ZAOSTAVŠTINE  Postupak u slučaju kada je testament izgubljen ili

slučajno uništen.  Ako je zaveštalac sačinio pismeni testament, ali je on izgubljen „nestao“ ili je uništen nezavisno od volje ostavica(ukoliko ga je uništio sam zaveštalac sa namerom opozivanja, onda je takav testament prestao da postoji), a među zainteresovanim licima nije sporno da je testament zaista sačinjen, nesporna forma u kojoj je sačinjen, kao i način nestanka ili uništenja, kao i njegova sadržina, ostavinski sud ce saslušati sva zainteresovana lica i po njihovim predlozima izevesti potrebne dokaze, pa ce o tome sačiniti zapisnik, a po tom taj zapisnik proglasiti po odredbama koje važe za proglašenje pismenog testamenta.

17. SUDSKI POSTUPAK ZA RASPRAVLJANJE ZAOSTAVŠTINE  Nasciturus

 Čim sazna za postojanje začetka koji ulazi u krug

naslednika, zakonskih ili testamentalnih, ostavinski sud je dužan da o toj činjenici obavesti organ starateljstva. Po pravilu će se o pravima nerođenog deteta starati jedan od njegovih roditelja ali je, organ starateljstva ovlašćen da to pitanje reši i drugačije( u slučaju sukoba interesa nasciturusa i roditelja organ starateljstva će začetku postaviti posebnog staraoca, a može preduzeti i mere zaštite zaostavštine odnosno njenog odgovarajućeg dela).

17. SUDSKI POSTUPAK ZA RASPRAVLJANJE ZAOSTAVŠTINE

 Slučajevi kada se zaostavština ne raspravlja

 Ostavinski sud obustavlja raspravljanje zaostavštine

kada prema podacima iz smrtovnce proizilazi da ostavilac nije imao imovinu(npr.celokupna imovina je obuhvaćena ugovorom o doživotnom izdržavanju). Ostavinski sud takođe obustavlja postupak za raspravljanje zaostavštine u slučaju da u njenom sastavu nema nepokretnosti, a zainteresovana lica ne zahtevaju da se postupak sprovede. No ako je sud obustavio postupak iz ovoga razloga, lica pozvana na nasleđe zadržavaju pravo da traže raspravljanje zaostavštine.

17. SUDSKI POSTUPAK ZA RASPRAVLJANJE ZAOSTAVŠTINE  Raspravljanje zaostavštine  Za raspravljanje zaostavštine ostavinski sud određuje

ročište i poziva zainteresovano lice. U pozivu, poredobaveštenja o pokredanju postupka, treba da stoji i podatak o činjenici postojanja ili nepostojanja testamenta,kao i obaveštenje o dužnosti dostaljanja pismenog testamenta sudu, odnosno isprave o usmenom testamentu(koju su sastavili testamentalni svedoci), kao i dužnosti dostavljanja podataka o svedocima usmenog testamenta.

17. SUDSKI POSTUPAK ZA RASPRAVLJANJE ZAOSTAVŠTINE  Zainteresovana lica će po pozivu takođe biti upozoreni

da mogu do okončanja postupka dati sudu izjavu da li se primaju ili se odriču nasleđa, zatim da ukoliko se ne odazovu na ročište za raspravljanje zaostavštine ili ako ne daju naslednu izjavu, primeniće se zakonsta pretpostavka o prihvatanju nasleđa, a sud će naslednim pravima zainteresovanih lica odlučiti prema podaci kojim raspolaže. Posebno upozorenje će se odnositi na to da izjava o delimičnom odricanju od nasleđa i izjava o odricanju od nasleđa, pod uslovom da ne proizvode pravno dejstvo.

17. SUDSKI POSTUPAK ZA RASPRAVLJANJE ZAOSTAVŠTINE

 U slučaju testamentalnog nasleđivanja, ostavinski sud je dužan

da o pokretanju postupka za raspravljanje zaostavštine obavesti i lica koja bi se na nasleđe posvala po intestatskom(zakonskom) nasleđivanju. U koliko nije poznato da li ostavilac ima naslednike, ostavinski sud je dužan da oglasom pozove laca koja polažu prava na nasleđe da se prijave sudu u roku od jedne godine od dana objavljivanja oglasa. Objavljivanje oglasa u tom slučaju podrazumeva sledeće: a. Pribijanje na oglasnu tablu suda; b. Objavljivanje u saveznom službenom listu; v. Objavljivanje u republičkom službenom glasniku odnosno listu (ovi načini objabljivanja od a do v moraju biti ispunjeni kumulativno), a po potrebi sud će obajvljivanje dopuniti i na drugi način(npr.ako postoje indicije da je naslednik u inostranstvu, sud treba da, na teret zaostavštine, objavi oglas u nekom dnevnom listu zemlje na koju ukazuju date indicije).

17. SUDSKI POSTUPAK ZA RASPRAVLJANJE ZAOSTAVŠTINE  Navedene radnje suda imaju u stavri pripremni

karakter i tek potom treba da seledi raspravljanje na ročištu (postupak za raspravljanje zaostavštine u užem smislu). Zakon stavlja u dužnost sudu da pristupajući raspravljanju zaostavštine ( u užem smislu) ispita sva pitanja koja se odnose na zaostavštinu, odnosno sva pitnja koja se odnose na prava univerzalnih i singularnih sukcesora ostavioca, naročito:pravo na nasleđe, veličinu nasledno dela i pravo na legat (isporuku).

17. SUDSKI POSTUPAK ZA RASPRAVLJANJE ZAOSTAVŠTINE  Nasledna izjava- kao što je za materijalno nasledno

pravo značajna delacija, tako je za ostavinski postupak značajna nasledna izjava:prijem ili odricanje nasleđa. Od tuda, kao što se trenutak delacije mora tačno i izvesno utvrditi i davanje nasledne izjave mora biti izvesno:bez obzira da li se primio nasleđa(pozitivna nasledna izjava) ili se odrekao nasleđa (negativna nasledna izjava) učesnik u postupku svoju naslednu izjavu mora potpisati (lično ili njegov zakonski zastupnik).

17. SUDSKI POSTUPAK ZA RASPRAVLJANJE ZAOSTAVŠTINE  Upućivanje na parnicu ili drugi postupak  Zakon nalaže ostavinskom sudu da prekine

raspravljanje zaostavštine i da uputi stranke na parnicu ili na postupak pred organom uprave, ako su među strankama sporne činjenice od kojih zavisi neko njihovo pravo. Ostavinski sud će ovako postupiti ako su sporne činjenice od kojih zavisi pravo na nasleđe.

17. SUDSKI POSTUPAK ZA RASPRAVLJANJE ZAOSTAVŠTINE  Tako zakoni o vanparničnom postupku naročito ističu spor

o činjenicama koje se odnose na:a) punovažnost ili sadržinu testamenta; b) odnos naslednika i ostavioca na osnovu koga se po zakonu nasleđuje;v) osnovanost zahteva supružnika ostavioca i ostaviočevih potomaka koji su živeli sa ostaviocem u istom domaćinstvu da im se iz zaostavštine izdvoje predmeti domaćinstva, koji služe za zadovoljavanje svakih potreba;g) činjenice od kojih zavisi veličina naslednog dela,naročito uračunavanje u nasledni deo(uračunavanje poklona i legata u naslaedni deo);d) činjenica od kojih zavisi osnovanost isključenja nužnih naslednika ili osnovanost razloga za nedostojnost;đ) činjenica da li se neko lice odreklo nasleđa.

17. SUDSKI POSTUPAK ZA RASPRAVLJANJE ZAOSTAVŠTINE  Dostavljanje rešenja-sud je dužan da rešenje o

nasleđivanju dostavi svim naslednicima i legatarima kao i drugim licima koja su u toku ostavinskog postupka isticala određene zahteve iz zaostavštine. Pravno-snažno ostavinsko rešenje dostaviće se i nadležnom organu uprave (npr. Javnom pravobraniocu, upravi prihoda i dr.).

17. SUDSKI POSTUPAK ZA RASPRAVLJANJE ZAOSTAVŠTINE

 Sprovođenje rešenja- po pravosnažnosti i rešenja o

nasleđivanju sud će, u pogledu prava na nepokretnostima narediti da se u zemljišne ili druge javne knjige izvrše potrebni upisi, a u pogledu pokretnih stvari naložiće predaju stvari koje se nalaze na čuvanju kod suda. Međutim ako naslednici imaju neke obaveze koje su im naložene testamentom i to u korist lica koja nisu sposobna da se sama staraju o svojim poslovima ili obaveze koje se tiču postizanja nekih opštih korisnih ciljeva(tzv.raspoloaganje u dozvoljene svrhe, npr.osnivanje nekog fonda u okviru određene humanitarne organizacije, pomaganje neke opšte korisne aktivnosti ili osnivanje određene zadužbine i sl.), sud će narediti pomenute mere u korist naslednika tek kada budu podneti dokazi o izvršenju i obezbeđenju tj obaveze

17. SUDSKI POSTUPAK ZA RASPRAVLJANJE ZAOSTAVŠTINE  Privremene mere za obezbeđenje dela

zaostavštine- Ukoliko je pravo naslednika ili legatara odloženo zbog nedospelosti vremena ili je ograničeno na izvesno vreme ili odloženo zbog još neispunjenog uslova ili je zavisno od raskidnog uslova, odnosno naloga koji se ima smatrati kao raskidni uslov, sud će na preslog zainteresovanog lica odrediti privremene mere za obezbeđenje odgovarajućeg dela zaostavštine, po odredbama zakona o izvršnom postupku, ako testamentom nije drugčije određeno.

17. SUDSKI POSTUPAK ZA RASPRAVLJANJE ZAOSTAVŠTINE  Posebno rešenje o legatu- U slučaju da univerzalni

sukcesori ne osporavaju isporuku(legat), sud može i pre donošenja rešenja o nasleđivanju,a na zahtev legatara (isporukoprimca) doneti posebno rešenje o legatu(isporuci). Po pravnosnažnosti tog posebnog rešenj o legatu shodno će se primenjivati odredbe o dostavljanju pravosnažnog rešenja o nasleđivanju organu uprave, o upisima u zemljišne knjige i o predaji pokretnih stvari koje se ne nalaze na čuvanju kod suda.

17. SUDSKI POSTUPAK ZA RASPRAVLJANJE ZAOSTAVŠTINE  Rešenje kojim se zaostavština predaje opštini-kada

ostavinski sud utvrdi da nema naslednika ili kada se ne zna da li ima nasledni, a u roku propisanom zakonom o vanparničnom postupku(godinu dana od objavljivanja oglasa kojim se pozivaju zainteresovana lica da se jave sudu) se ne javi niko ko polaže pravo na nasleđe, doneće rešenje da se zaostavština preda opštini na čijoj je teritoriji ostavilac imao prebivalište a ako nije imao prebivališteopštini na čijem području je imao boravište. Ako se radi o nepokretnostima koje se ne nalate na području ostaviočevog prebivališta ili boravištatakve nepokretnosti će se predatio opštini na čijoj se teritoriji nalaze. U slučaju da ostavilac nije imao prebivalište ili boravište na teritoriji Jugoslavije pokretne stvari će se predati opštini na čijoj se teritoriji nalaze.

17. SUDSKI POSTUPAK ZA RASPRAVLJANJE ZAOSTAVŠTINE  Ograničenja pravosnažnosti rešenja o nasleđivanju-

pravosnažno rešenje o nasleđivanju ima svoje subjektivne i objektivne granice: prve znače da rešenje vezuje samo lica koja su učestvovala u ostavinskom postupku, dok objektivne granice znače da to rešenje obuhvata samo one činjenice koje su bile poznate u vreme vođenju ostavinskog postupka. Otuda je moguće da se i posle pravosnažnosti ostavinskog rešenja pokrene parnični postupak (putem tužbe) u kome bi učestvovala lica kojima nije pružena mogućnost da učestvuju u ostavinskom postupku(npr.odsutno ili nestalo lice se vrati), ili u kome bi bile istaknute činjenice koje nisu bile poznate,odn.iznete u ostavinskom postupku (npr.pronađe se testament,naslednik bude osuđen zbog ubistva ostavioca i sl.).

17. SUDSKI POSTUPAK ZA RASPRAVLJANJE ZAOSTAVŠTINE  Naknadno pronađena imovina- Ukoliko se pravnosnažnosti

ostavinskog rešenja(rešenja o nasleđivanju ili rešenje o legatu) pronađe imovina za koju se u vreme donošenja rešenja nije znalo da ulazi u sastav zaostavštine,sud neće ponovo raspravljati zaostavštinu(jedanput pravosnažno okončan ostavinski postupak se neće ponovo pokretati), već će ovu imovinu novim rešenjem (tzv.dopunsko rešenje ) raspodeliti na osnovu ranijeg donetog ostavinskog rešenja. U takvom slučaju dopunsko rešenje se ni u čemu ne može razlikovati od ranijeg donetog, parvosnažnog, ostavinskog rešenja(isti naslednici – uključujući i one koji više nisu živi ali koji su oglašeni naslednicima u pravosnažnom ostavinskom rešenju; isti nasledni delovi; uslovi; rokovi i dr.) .

17. SUDSKI POSTUPAK ZA RASPRAVLJANJE ZAOSTAVŠTINE  Naknadno prnađeni testament- U slučaju da se posle

pravosnažnosti ostavinskog rešenja(tu se naravno podrzumeva i rešenje o isporuci-legatu) pronađe testament, odnosno utvrdi da je zaveštalac ostavio poslednju izjavu volje(dakle testament u bilo kojoj formi podrazumevajući tu i usmeni testament), sud će ga proglasiti i, u koliko to nije ostavinski sud već neki drugi,dostaviti ostavinskom sudu, s tim što će zadržati njegov prepis. Međutim, u takvom slučaju ostavinski sud neće ponovo otvarati ostavinsku raspravu, već će obavestiti zainteresovana lica o činjenici proglašenja testamentai upozoriti ih da svoja prava mogu ostvariti u parničnom postupku.

17. SUDSKI POSTUPAK ZA RASPRAVLJANJE ZAOSTAVŠTINE  Novi naslednik – Već je istaknuto da pravosnažno

ostavinsko rešenje ima svoje objektivne i subjektivne granice. Subjektivne granice odnose se na lica koja su imala priliku da učestvuju u tom postupku naime ako se posle pravnosnažnosti rešenja o nasleđivanju ili isporuci (legatu) nađe lice kome nije pružena prilika da učestvuje u ostavinskom postupku (npr.pojavi se lice koje je proglašeno za umrlo, ili lice čije su postojanje prikrili ostali naslednici i dr.) sud neće ponovo otvarati ostavinsku raspravu već će to lice poučiti da svoja prava može ostvariti u parničnom postupku.

17. SUDSKI POSTUPAK ZA RASPRAVLJANJE ZAOSTAVŠTINE  Pravosnažno ostavinsko rešenje i uslovi za

ponavljanje postupka- Zakonom o parničnom postupku određeni su uslovi za ponnavljanje postupka: ako je pri donošenju odluke učestvovao sudija(parnici i sudijaporotnik) koji je po zakonu morao biti iziuzet; ako stranci nije data mogućnost da raspravlja pred sudom;ako je u postupku učestvovalo lice koje ne može biti stranka u postupku ili lice koje nije imalo uredno punomoćje ili ako parnično nesposobnu stranku nije zastupao zakonski zastupnik ili za određene radnje u postupku ili vođenje parnice nije dato odgovarajuće naknadno odobrenje u slučajevima kada je ono neophodno; ako se odluka suda zasniva na sifikovanoj ispravi ili ispravi u kojoj je overen neistinit sadržaj ako je do sudske odluke došlo usled izvršenja krivičnog dela od strane suda.

17. SUDSKI POSTUPAK ZA RASPRAVLJANJE ZAOSTAVŠTINE  Zastarelost naslednopravnih zahteva- Prema

našim nasledno-pravnim propisima pravo zahteva zaostavštinu, kao univerzalni sukcesor zastareva u subjektivnom roku od dve godine, odn.u Crnoj Gori za jednu godinu i objektivnom roku od deset godina, ali pod pretpostavkom da je držalac prema kome je uporen zahtev savestan. Ti rokovi počinju teći od trenutka delacije za zakonske,odn.od trenutka proglašenja testamenta za testamentalne naslednike. S druge strane, prema nesavesnom držaocu pravo zahtevati zaostavštinu zastareva u roku od 20 god.

17. SUDSKI POSTUPAK ZA RASPRAVLJANJE ZAOSTAVŠTINE  Singularni sukcesor ima pravo koje je obligacione prirode.

Zato je rok zastarelosti zahteva(tužbe) kraći u odnosu na rok koji imaju univerzalni sukcesori. Pravo isporukoprimca se gasi istekom roka od jedne godine do saznanja za legat,radi se dakle o subjektivnom roku . To saznanje može se odigrati i pre delacije, ali rok ne može početi da teče pre delacije. Najčešće legatar saznaje za svoje pravo proglašenja testamenta. Objektivni rok određen je obligacionopravnim propisima i iznosi 5 god. Tužba za zaštitu prava na nužni deo zastareva u roku od 3 god. Ukoliko je nužni deo povređen zaveštanjem taj rok počinje teći od delacije, odn.od trenutka pravosnažnosti rešenja kojim se ostavilac proglašava za umrlo lice.

17. SUDSKI POSTUPAK ZA RASPRAVLJANJE ZAOSTAVŠTINE  Pravo na tužbu radi poništenja nasledne izjave zbog

mana volje gasi se istekom subjektivnog roka od jedne i objektivnog roka od tri godine. Pravo poverilaca ostavioca da zahtevaju scparatio bonoro gasi se istekom roka od tri meseca od delacije. Pravo na deobu nasledničke zajednice nije podložno zastarelosti.