Poresko Pravo 3 i 4

PORESKO PRAVO Prof. dr Gordana Ilić-Popov

PORESKOPRAVNI ODNOS Poreska vlast = Poreska jurisdikcija = Subjektivno poresko pravo drţave  PORESKI ZAHTEV U ŠIREM SMISLU: usmeren prema svim poreskim duţnicima  PORESKI ZAHTEV U UŢEM SMISLU: Ovlašćenje poreskog upravnog organa da traţi saradnju od konkretnog poreskog duţnika kod utvrĊivanja i naplate konkretnog poreza. 

PORESKOPRAVNI ODNOS   a) b)

Poreski zahtev drţave naspram poreske obaveze poreskog duţnika PORESKA OBAVEZA: materijalna strana (smanjenje dohotka – imovinska promena) formalna (upravna) strana (saradnja sa poreskim organima)

POJAM PORESKOPRAVNOG ODNOSA 

Javnopravni odnos izmeĊu dve strane, na osnovu kojeg jedna strana (poreski poverilac) ima pravo da od druge strane (poreskog duţnika) zahteva odreĊeno davanje, ĉinjenje, neĉinjenje ili trpljenje, a druga strana je duţna da to ispuni.

PORESKOPRAVNI ODNOS JE: 

Sa stanovišta poverioca – PORESKI ZAHTEV, a



Sa stanovišta duţnika – PORESKA OBAVEZA.

SADRŽINA PORESKOG ODNOSA Skup prava i obaveza (imovinske i neimovinske prirode).  npr. obaveza plaćanja poreza; pravo na utvrĊivanje poreza; obaveza podnošenja poreske prijave; obaveza da se vodi propisano knjigovodstvo; pravo na povraćaj poreza i dr. 

VRSTE PORESKOG ODNOSA 

PORESKI IMOVINSKI ODNOS (predmet je obaveza davanja)



PORESKI UPRAVNI ODNOS (predmet su obaveza ĉinjenja, neĉinjenja i trpljenja)

STRANKE U PORESKOM ODNOSU 

1. PORESKI POVERILAC (aktivan poreski subjekat)



2. PORESKI DUŢNICI (pasivni poreski subjekti)

PORESKI POVERILAC   a) b) c)

Drţava (centralna vlast, federalne jedinice, lokalne jedinice) Parastatalne institucije: na samostalan naĉin obavljaju javnu delatnost (delatnost u javnom interesu) vršenje ove delatnosti im je povereno na osnovu zakona samostalnost delovanja je ĉešće relativna (ciljevi institucije su istovremeno i ciljevi drţave); ReĊe je samostalnost apsolutna (drţava ne ostvaruje nikakvu suštinsku kontrolu, niti ograniĉava delovanje)

PORESKI POVERILAC 

Relativno autonomne parastatalne instutucije: javni fondovi socijalnog osiguranja (Fond za penzijsko i invalidsko osiguranje; Zavod za zdravstveno osiguranje; Nacionalna sluţba za zapošljavanje)  Apsolutno autonomna parastatalna institucija: crkva (Nemaĉka)

PORESKI DUŽNICI Pravna i fiziĉka lica koja su duţna da izvrše dugovanu radnju iz poreskopravnog odnosa.  PORESKOPRAVNA SPOSOBNOST: posebna pravna sposobnost; sposobnost da se preuzmu prava i obaveze iz poreskog zakona. 

PORESKOPRAVNA SPOSOBNOST 

FIZIĈKO LICE: – stiĉe se roĊenjem (+ pravilo nasciturusa) – prestaje smrću ili proglašenjem nestalog lica za umrlo

PORESKOPRAVNA SPOSOBNOST 

PRAVNO LICE: – stiĉe se upisom osnivaĉkog akta u odgovarajući registar (Agencija za privredne registre, organ uprave (za udruţenja graĊana) i sud (za ustanove) – prestaje brisanjem iz registra

VRSTE PORESKIH DUŽNIKA PORESKI OBVEZNIK: fiziĉko i pravno lice koje je po zakonu duţno da plati porez.  Moţe da uĉestvuje u poreskom postupku preko: – PORESKOG PUNOMOĆNIKA = lice 

koje u granicama dobijenog punomoćja, u ime i za raĉun poreskog obveznika, izvršava poslove u vezi sa poreskim obavezama obveznika.

PORESKI OBVEZNIK 

ZAKONSKOG ZASTUPNIKA (roditelji, usvojioci, staralac)

 a) b)

c) d)

ZASTUPNIKA PO SLUŢBENOJ DUŢNOSTI postavlja Poreska uprava poreskom obvezniku: fiziĉkom licu koje nije poslovno sposobno, a nema zakonskog zastupnika; nerezidentu koji nema stalnu poslovnu jedinicu u Srbiji; nepoznatom vlasniku imovine koja je predmet poreskog postupka; koji oĉigledno izbegava da uĉestvuje u poreskom postupku.

PORESKI DUŽNICI 

PORESKI PLATAC: fiziĉko ili pravno lice koje zakon obavezuje da obraĉuna i uplati dugovani porez (npr. isplatilac prihoda, poslodavac i dr.)



PORESKI DESTINATAR: lice koje po intenciji zakonodavca treba da ponese poreski teret (prevaljivanje poreza).

PORESKI DUŽNICI 

PORESKI JEMAC: lice koje na osnovu zakona ili ugovornoj osnovi (reĊe) odgovara za poresku obavezu obveznika. npr. kupac kod kupoprodaje nepokretnosti; braĉni drug; poreski platac moţe da bude i poreski jemac i dr.

PORESKI DUŽNICI 

PORESKI POSREDNIK: banka ili drugi nosilac platnog prometa koji je duţan da (u svoje ime, a za raĉun obveznika) sa raĉuna poreskog obveznika, poreskog placa ili poreskog jemca, na osnovu njihovog naloga za prenos sredstava, obustavi i po odbitku uplati utvrĊeni porez na propisani uplatni raĉun javnih prihoda.

PORESKI DUŽNICI 

OSTALI PORESKI DUŢNICI npr. sud koji dostavlja pravosnaţno rešenje o nasleĊivanju ili kupoprodajni ugovor Poreskoj upravi; Zavod za patente i Zavod za zaštitu autorskih prava koji Poreskoj upravi dostavljaju podatke o izvršenom prenosu ovih intelektualnih prava i dr.

PORESKI IMOVINSKI ODNOS: karakteristike  

Imovinski elemenat; Sloboda volje postoji samo za jednu stranu, tj. drţavu;  Stranke u poreskom odnosu nisu ravnopravne;  Ne vaţi princip quid pro quo;  Sankcija za neizvršenje poreske obaveze je dvojaka: imovinska (novĉana kazna) i personalna (kazna zatvora);  Naĉelna neprenosivost prava i obaveza;  Zaštita prava i obaveza poreskog poverioca ostvaruje se ex officio (kad god se ostvari poreski prekršaj ili kriviĉno delo).

NASTANAK PORESKE OBAVEZE 

Kada se u realnom ţivotu desi dogaĊaj (ekonomski ili pravni) koji moţe da se podvede pod zakonski opis poreskog ĉinjeniĉnog stanja.

NASTANAK PORESKE OBAVEZE Kod periodičnih poreza (npr. porez na imovinu, porez na dohodak graĊana, porez na dobit preduzeća) poreska obaveza traje više godina, a prestaje samo izuzetno (npr. ako se sruši zgrada koja je predmet oporezivanja).  Predmet poreske obaveze kod periodiĉnih poreza (a to je poreski dug) nastaje svake godine, svakog tromeseĉja, svakog meseca... i gasi se prilikom svakog ispunjenja.

NASTANAK PORESKE OBAVEZE 

Kod neperiodičnih poreza (npr. porez na prenos apsolutnih prava, porez na nasleĊe i poklon, porez na kapitalne dobitke, porez na dobitke od igara na sreću i dr.) poreska obaveza traje samo dok se ne ugasi poreski dug (tj. dok se ne plati dugovani porez).

NASTANAK PORESKE OBAVEZE 

POREZ NA IMOVINU – –

Poreski objekat: pravo svojine na nepokretnosti Modalitet sticanja ovog prava: pravni posao inter vivos (kupovina, poklon, razmena) (a) danom upisa prava svojine u zemljišne knjige; (b) momentom prenosa tapije (retko); (c) danom zaključenja ugovora

NASTANAK PORESKE OBAVEZE 

POREZ NA IMOVINU – Poreski objekat: pravo svojine na nepokretnosti – Modalitet sticanja ovog prava: nasleĊivanje (a) momentom delacije (a ne danom pravosnaćnosti rešenja onasleĊivanju!)

NASTANAK PORESKE OBAVEZE 

POREZ NA IMOVINU – Poreski objekat: pravo svojine na nepokretnosti – Modalitet sticanja ovog prava: na osnovu rešenja nadleţnog drţavnog organa (eksproprijacija, rešenje o vraćanju nacionalizovanog poljoprivrednog zemljišta) (a) danom konaĉnosti, odnosno pravosnaţnosti rešenja nadleţnog drţavnog (sudskog ili upravnog) organa

NASTANAK PORESKE OBAVEZE 

POREZ NA IMOVINU – Poreski objekat: pravo svojine na nepokretnosti – Modalitet sticanja ovog prava: odrţaj (a) istekom roka za odrţaj (b) danom sticanja uzukapione državine

NASTANAK PORESKE OBAVEZE 

POREZ NA IMOVINU – –

Poreski objekat: pravo svojine na nepokretnosti Modalitet sticanja prava: kod izgradnje ili dogradnje nepokretnosti (a) u naĉelu, upisom u zemljišne knjige (b) dva dodatna uslova (da bi se spreĉila evazija): momenat konaĉnosti rešenja o upotrebnoj dozvoli i momenat otpoĉinjanja korišćenja ili osposobljavanja nepokretnosti.

NASTANAK PORESKE OBAVEZE 

POREZ NA IMOVINU – Poreski objekat: lične službenosti (pravo plodouţivanja, pravo upotrebe i pravo stanovanja) – Ako se sluţbenost stiĉe ugovorom ili jednostranom izjavom volje vlasnika: momentom uknjiţbe u teretni list zemljišnih knjiga; – Ako se sluţbenost stiĉe nasleĊivanjem: momentom uknjiţbe posle pravosnaţnosti rešenja o nasleĊivanju.

NASTANAK PORESKE OBAVEZE POREZ NA NASLEĐE - danom pravosnaţnosti rešenja o nasleĊivanju;  POREZ NA POKLON 

– danom zakljuĉenja ugovora o poklonu – danom prijema poklona (ako ugovor nije zakljuĉen u pismenoj formi)

NASTANAK PORESKE OBAVEZE 

Ako je na nepokretnosti koja je predmet nasleĊivanja ili poklona konstituisano pravo plodouţivanja, poreska obaveza nastaje danom prestanka tog prava (izuzev kada je naslednik, odnosno poklonoprimac osloboĊen obaveze plaćanja poreza na nasleĊe ili poklon).

NASTANAK PORESKE OBAVEZE 

POREZ NA PRENOS APSOLUTNIH PRAVA – danom zakljuĉenja ugovora o prenosu prava svojine i drugih apsolutnih prava – danom smrti primaoca izdrţavanja (ako se prenos apsolutnih prava vrši po osnovu ugovora o doţivotnom izdrţavanju) – danom pravosnaţnosti odluke suda, odnosno danom konaĉnosti rešenja upravnog organa (ako se prenos apsolutnog prava vrši na osnovu odluke suda ili rešenja upravnog organa)

NASTANAK PORESKE OBAVEZE 

POREZ NA DOBIT PREDUZEĆA – danom upisa pravnog lica u odgovarajući registar

NASTANAK PORESKE OBAVEZE POREZ NA DOHODAK GRAĐANA  Kod ZARADA: danom zakljuĉenja ugovora o radu  Kod PRIHODA OD POLJOPRIVREDE I ŠUMARSTVA: 31. decembra godine koja prethodi godini za koju se utvrĊuje porez, ako su se u njoj stekli uslovi poreske podloţnosti 

NASTANAK PORESKE OBAVEZE Kod PRIHODA OD SAMOSTALNE DELATNOSTI: danom registrovanja samostalne delatnosti ili danom otpoĉinjanja obavljanja delatnosti (ako delatnost nije registrovana)  Kod PRIHODA OD KAMATA: zakljuĉenjem ugovora o zajmu ili ugovora o otvaranju štednog depozita 

NASTANAK PORESKE OBAVEZE 

Kod PRIHODA OD DIVIDENDI: danom upisa privrednog društva u odgovarajući registar akcionara, odnosno ĉlanova  Kod PRIHODA OD NEPOKRETNOSTI i kod PRIHODA OD DAVANJA U ZAKUP POKRETNIH STVARI: danom predaje stvari zakupcu po osnovu zakljuĉenog ugovora o zakupu nepokretnosti, odnosno pokretne stvari.

NASTANAK PORESKE OBAVEZE Kod PRIHODA OD AUTORSKIH I SRODNIH PRAVA I PRAVA INDUSTRIJSKE SVOJINE: danom ostvarivanja prihoda  Kod KAPITALNIH DOBITAKA: danom prodaje akcija, udela, stvarnih prava na nepokretnosti, prava intelektualne svojine 

NASTANAK PORESKE OBAVEZE Kod DOBITAKA OD IGARA NA SREĆU i kod PRIHODA OD OSIGURANJA LICA: danom isplate prihoda  Kod PRIHODA PO OSNOVU UGOVORA O DELU i kod DRUGIH PRIHODA (npr. primanja ĉlanova upravnog i nadzornog odbora): danom ostvarivanja prihoda 

NASTANAK PORESKE OBAVEZE 

GODIŠNJI POREZ NA DOHODAK GRAĐANA: istekom kalendarske godine u kojoj je ostvaren dohodak iznad propisanog neoporezivog iznosa

NASTANAK PORESKE OBAVEZE 

PDV –

Poreska obaveza nastaje danom dostavljanja potvrde o izvršenom evidentiranju za PDV. – Poreski dug (predmet poreske obaveze) nastaje danom kada se najranije izvrši jedna od sledećih radnji: (a) promet dobara i usluga (dan izdavanja raĉuna); (b) naplata (ako je naknada naplaćena pre prometa dobara i usluga); (c) nastanak obaveze plaćanja carinskog duga,kod uvoza dobara.

NASTANAK PORESKE OBAVEZE 

AKCIZE – u naĉelu, momentom stavljanja u promet akciznih proizvoda. Stavljanjem u promet smatra se: • otpremanje akciznih proizvoda iz fabrike; • otpremanje akciznih proizvoda iz akciznog skladišta; • iskazivanje manjka proizvoda u akciznom skladištu (osim manjka koji se pravda višom silom); • iskazivanje rashoda (kalo, rastur, kvar i lom) iznad propisane koliĉine

NASTANAK PORESKE OBAVEZE U sluĉaju formiranja akciznih skladišta, poreska obaveza se odlaţe, tj. ona nastaje tek u momentu otpremanja akciznih proizvoda iz tih skladišta.  Kod uvoza akciznih proizvoda: danom kada je nastala obaveza obraĉunavanja uvoznih daţbina, tj. danom nastanka obaveze plaćanja carinskog duga. 

NASTANAK PORESKE OBAVEZE 

POREZI NA UPOTREBU DOBARA – u momentu registracije ili produţenja registracije motornih vozila; – danom upisa plovećih objekata u odgovarajući registar; – danom upisa vazduhoplova u odgovarajući registar; – izdavanjem oruţanog lista ili dozvole za drţanje, odnosno nošenje oruţja.

NASTANAK PORESKE OBAVEZE 

POREZ NA PREMIJE NEŢIVOTNIH OSIGURANJA – momentom zakljuĉenja ugovora o neţivotnom osiguranju – Vrste neţivotnog osiguranja: osiguranje od posledica povrede na radu; dobrovoljno zdravstveno osiguranje; osiguranje motornih vozila; osiguranje robe u prevozu; osiguranje imovine od poţara i drugih opasnosti; osiguranje kredita; osiguranje od opšte odgovornosti; itd.