Poreska Reforma

SADRŢAJ UVOD ...........................................................................................................................................................................2-3 1.PORESKI SISTEM......................................................................................................................................................4 1.1.Pojam i definicija poreza.............................................................................................................................................5 1.2.Svrha oporezivanja .................................................................................................................................................5-6 1.3.Ciljevi oporezivanja....................................................................................................................................................6 2.MINISTARSTVO FINANSIJA I PRIVREDE ......................................................................................................6-7 2.1.Poreska uprava-kao deo Ministarstva finansija i privrede ...................................................................................7-12 3.ORGANIZACIONE JEDINICE PORESKE UPRAVE....................................................................................12-15 3.1.Organizacija u sedištu(Centrali)Regionalni centar Beograd ..............................................................................16-21 3.2.Regionalni centri....................................................................................................................................................21-22 3.3.Centar za velike poreske obveznike(CVPO).......................................................................................................22-23 3.4.Filijale..........................................................................................................................................................................23 3.4.1.Filijale A...................................................................................................................................23-26 3.4.2.Filijale B...................................................................................................................................26-27 3.4.3.Filijale C...................................................................................................................................28-29 3.4.4.Ekspoziture...................................................................................................................................29 4.RADNOPRAVNI POLOŢAJ PORESKIH SLUŢBENIKA I NAMEŠTENIKA...........................................29-30 5.NAPLATA POREZA............................................................................................................................................29-31 6.EKONOMSKI PORESKI PRINCIPI.................................................................................................................30-32 7.STRUKTURA PORESKIH SISTEMA U ČLANICAMA EU..........................................................................32-33 8.ANALIZA NAPLATE POREZA U SRBIJI.......................................................................................................33-34 8.1.Analiza lokalne naplate poreza............................................................................................................................35-36 9.PORESKA UPRAVA DANAS-IZMENA ORGANIZACIJE.................................................................................37 9.1.Informatiĉka podrška radu-Web sajt..................................................................................................................38-40 9.2.Novi mehanizmi rada...........................................................................................................................................40-41 9.3.Moguća buduća rešenja.......................................................................................................................................42-44 ZAKLJUČAK...........................................................................................................................................................45-46 LITERATURA..............................................................................................................................................................47

1

UVOD

Ostvarivanje funkcije savremene drţave nemoguće je bez njihovog finansiranja. Za finansiranje javnih rashoda izdvaja i troši izmeĊu 30% i 50 % društvenog proizvoda. I to uvoĊenjem i ubiranjem javnih prihoda meĊu kojima je porez najznaĉajniji oblik. Obaveza plaćanja poreza je propisana Ustavom, ona je opšta i zasniva se na ekonomskoj snazi obveznika. Ubiranje poreza predstavlja prihod od prava na posedovanje, raspolaganje ili promet dobara unutaar drţavne teritorije jedne drţave i staro je koliko i drţavna organizacija. Novac od graĊana i privrednih subjekata, drţava prikuplja kao sredstva za rad uprave i za obavljanje javnih poslova koji su zajedniĉki interes svih graĊana. Poslove ubiranja poreza i drugih javnih prihoda obavlja Poreska uprava Srbije, kao organ uprave u sastavu Ministarstva finansija i privrede, nadleţna za utvrĊivanje, naplatu i kontrolu javnih prihoda i odgovorna Ministarstvu finansija i privrede i Vladi za ostvarenje budţetom projektovanih poreskih prihoda. Njena uspešnost se ceni prema ostvarenoj naplati, jer samo kontinuiranom naplatom obezbeĊuje finansiranje i realizaciju projekata, svih Ministarstava Republike Srbije.

2

Organizacija drţavne poreske sluţbe u Srbiji se nije bitno menjala od devedesetih godina prošlog veka, kada je formirana Republiĉka uprava javnih prihoda kao jedinstveni, centralizovani sistem ubiranja javnih prihoda. U vremenu kada je primarni cilj svake tranzicione zemlje modernizacija sistema drţavne uprave, Poreska uprava u Srbiji neizbeţno doţivljava promene. Pokrenuti reformski procesi u odreĊenim segmentima su otkrili nedostatke, pa je postavljeni cilj njene reforme: modernizacija, unapreĊenje funkcionisanja, poboljšanje koordinacije rada kao i temeljno pitanje-povećanje efikasnosti Poreske uprave. Uz to, pred Poresku upravu se postavljaju zadaci pripreme za široku i produbljenu meĊunarodnu saradnju u predstojećim procesima pridruţivanja Evropskoj Uniji. UtvrĊivanje, kontrola i naplata poreza vrše se poreskim postupcima. Jedan od najsloţenijih postupaka je naplata poreza. U tom postupku drţava štiti svoj, javni interes, ali i vodi raĉuna o slobodama graĊana kako ih postupkom naplate ne bi povredila u skladu sa Ustavom Republike Srbije:

NAĈELA USTAVA Republika Srbija "Pravni poredak Republike Srbije je jedinstven.Ustav je najviši pravni akt Republike Srbije. Svi zakoni i drugi opšti akti doneti u Republici Srbiji moraju biti saglasni sa Ustavom.PotvrĊeni meĊunarodni ugovori i opšteprihvaćena pravila meĊunarodnog prava deo su pravnog poretka Republike Srbije. PotvrĊeni meĊunarodni ugovori ne smeju biti u suprotnosti sa Ustavom. Zakoni i drugi opšti akti doneti u Republici Srbiji ne smeju biti u suprotnosti sa potvrĊenim meĊunarodnim ugovorima i opšteprihvaćenim pravilima meĊunarodnog prava. 2. Javne finansije Porezi i drugi prihodi Ĉlan 91. Sredstva iz kojih se finansiraju nadleţnosti Republike Srbije, autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave obezbeĊuju se iz poreza i drugih prihoda utvrĊenih zakonom. Obaveza plaćanja poreza i drugih daţbina je opšta i zasniva se na ekonomskoj moći obveznika." Ključne reči: Porez, Poreska uprava, organizacionie jedinice, delokrug rada, reforma, poreski sluţbenici 3

1. PORESKI SISTEM

Iako je kapitalizam u po1ĉetku bio zasnovan na nemešanju drţave u privredne poslove, pokazalo se da su drţavne intervencije ipak neophodne. Iz tog razloga kapitalistiĉke drţave još od tridesetih godina prošlog veka poĉinju da preduzimaju efikasne mere, sa ciljem obezbeĊivanja stabilnog privrednog razvoja i pune zaposlenosti. Postoji nekoliko metoda koje kapitalistiĉka drţava koristi za sprovoĊenje odreĊenih mera, koje podrazumevaju ulaganje drţavnog novca u one grane proizvodnje za koje je privatni kapital manje zainteresovan ili uopšte nezainteresovan. Time drţava podstiĉe povećanje efektivne traţnje. Prva u nizu metoda jeste aktivna budţetsko-poreska politika ili fiskalna politika. Poreski sistem je skup poreskih propisa, instituta i normi, vezanih u jedinstven mehanizam, a u svrhu ostvarenja odreĊene poreske politike.

1 Slika preuzeta sa: http://sr.wikipedia.org. 4

Slika br1.

1.1. Pojam i definicija poreza „Porezi predstavljaju osnovni oblik ili instrument finansiranja javnih prihoda, pokrića budţetskih rashoda i zadovoljavanje javnih potreba. Porezima smatramo davanje novca ili druga materijalna davanja drţavi ili drugim javno pravnim telima u cilju zadovoljavanja javnih potreba od strane javne vlasti, koja se ubiraju na osnovu jednostrano utvrĊenog naĉina i u jedinstveno utvrĊenim iznosima prema nekom opštem merilu“.2 Poreski sistem, u širem smislu, predstavlja skup poreskih oblika i drugih javnih prihoda koji se primenjuju u odreĊenoj zemlji. Poreski sistem odreĊene zemlje obiĉno sadrţi relativno veliki broj poreskih oblika (nekoliko stotina) koji su uvedeni u poreski sistem u razliĉitim periodima i sa razliĉitom namenom. Stoga, pojedinaĉni poreski oblici ne moraju biti u skladu sa poreskim principima kao ni sa aktulenim ekonomskim i socijalnim ciljevima. 1.2. Svrha oporezivanja Osnovna svrha ubiranja poreza je finansiranje budţeta i propisanih nadleţnosti drţave i njenih jedinica. Porezi su najvaţniji izvor budţeta i bez njih drţava ne bi mogla da funkcioniše i finansira javna dobra i

2 M. Dinĉić i drugi, Poreska i carinska politika, VPŠ Ĉaĉak, 2006, str 21

5

zajedniĉke potrebe, kao što su odbrana, zaštita svojine i prava graĊana, javni red i mir, obrazovanje, zdravstvo , infrastrukturu i sliĉno. Pored ovog glavnog cilja, drugi ciljevi oporezvianja su: a) redistribucija dohotka ili imovine, gde se neki graĊani opterećuju porezom više, a drugi manje, b) destimulisanje neţeljenog ponašanja, kao potrošnje duvana i alkohola kroz visoke akcize, i/ili c) ugradnja stabilizatora ukupnog dohotka zmelje kroz progresivno oporezivanje, kako veruju neki ekonomisti. Vaţna osobina pojedinih poreza je vrsta poreske stope. Ona moţe biti proporcionalna, kada stopa ostaje ista bez obzira na rast dohotka, progresivna, kada stopa raste sa povećanjem dohotka, i regresivna, kada se stopa smanjuje sa povećanjem dohotka. 1.3. Ciljevi oporezivanja Nefiskalni ciljevi javljaju se sa razvojem ekonomske teorije i jaĉanjem stavova da je kroz poresku politiku moguće uticati na ostvarenje razliĉitih ekonomskih i društvenih ciljeva Nefiskalni ciljevi mogu biti:

-

Ekonomski

-

Neekonomski

-

Ekonomski ciljevi oporezivanja

-

Mikroekonomski (stimulisanje konkretnih subjekata i aktivnosti)

-

Makroeekonomski (stabilnost cena, rast privredne aktivnosti i zaposlenosti, uravnoteţenje platnog bilansa, meĊunarodna konkurentnost)

Neekonomski ciljevi oporezivanja su socijalni (zaštita siromašnih, rešavanje stambenog pitanja), zdravstveni, demografski (podsticanje sklapanja brakova i raĊanja dece i dr.) i dr. Neekonomski ciljevi ostvaruju se diferenciranim oporezivanjem proizvoda i usluga, razliĉitim odbicima, poreskim kreditima, poreskim oslobaĊanjima.

2.MINISTARSTVO FINANSIJA I PRIVREDE Finansijski i privredni stub na kome se temelji neometano funkcionisanje svake drţave u skladu sa Ustavom Republike Srbije predstavlja:

6

MINISTARSTVO FINANSIJA I PRIVREDE (MAT.BR.:07001410, poreski PIB:102105620) sa svim svojim celinama, obavlja poslove drţavne uprave koji se odnose na: republiĉki budţet; utvrĊivanje konsolidovanog bilansa javnih prihoda i javnih rashoda; sistem i politiku poreza, taksi, naknada i drugih javnih prihoda; osnove sistema doprinosa za socijalno osiguranje i obezbeĊivanje finansiranja obaveznog socijalnog osiguranja; ureĊenje izvornih prihoda autonomne pokrajine i lokalnih samouprava; politiku javnih rashoda; upravljanje raspoloţivim sredstvima javnih finansija Republike Srbije; Do skora je ono funkcionisalo kao Ministarstvo finansija, ali je sredinom 2012. godine došlo do spajanja Ministarstva finansija i Ministarstva ekonomije u jedno. Ovo nije prvi put da javne finansije i ekonomija u Srbiji imaju jedan resor. Iako je Ministarstvo finansija zaduţeno za štednju, smanjenje budţetskog deficita i javnog duga a Ministarstvo ekonomije treba da troši stimulišući proizvodnju koja će pak pogurati privredni rast, te dve stvari su pomirene.

2.1.PORESKA UPRAVA-kao deo Ministarstva finansija i privrede

U sklopu Ministarstva Poreska uprava obavlja upravne i dr. struĉne poslove u skladu sa zakonom ona sa svojom mreţom Filijala i Ekspozitura pokriva teritoriju Srbije, kako bi poreski obveznik u matiĉnoj Filijali ili Ekspozituri izvršio sve svoje obaveze i lakše došao do podataka koji su mu neophodni za dalji rad. Na ĉelu Poreske uprave postavljaju se direktori i koordinatori, rukovodioci na predlog ministra ndleţnog za poslove finansija a osnovu Rešenja o postavljenju Rešenjem Vlade, koje se zatim objavljuje u "Sluţbenom glasniku Republike Srbije", što je i uĉinjeno u poslednjoj sistematizaciji i reorganizaciji na 14. sednici Vlade Srbije, odrţanoj 06.septembra 2012.godine. Zadatak direktora je da u Poreskoj upravi obezbedi koordinaciju rada i jedinstvenu primenu poreskih propisa na celokupnoj teritoriji Republike, koja se ostvaruje aktima ministra i neposrednim izdavanjem internih akata za rad, kao i da predloţi ministru da uredi unutrašnje ureĊenje i sistematizaciju radnih mesta u Poreskoj upravi, kojom se propisuju posebna znanja i sposobnosti za pojedina radna mesta, visinu osnovnog i dodatnog koeficijenta, platne grupe i platne razrede za zvanja poreskih sluţbenika, pokretanje i voĊenje disciplinskog postupka kao i izricanje disciplinskih mera, ovlašćenje za voĊenje disciplinskog postupka i prenošenje tog ovlašćenja, pravila ponašanja poreskih sluţbenika, da utvrdi koji su nespojivi poslovi sa sluţbenom duţnošću i dr. pitanja u skladu sa ovim (ZPPPA) i drugim zakonima.

7

Osnovna svrha pored naplate poreza i delokrug rada Poreske uprave je:

1. Registracija poreskih obveznika dodeljivanjem PIB-a i voĊenje jedinstvenog registra poreskih obveznika. 2. UtvrĊivanje poreza u skladu sa zakonom. 3. Poreska kontrola u skladu sa zakonom. 4. Redovna i prinudna naplata poreza i sporednih poreskih davanja. 5. Otkrivanje poreskih kriviĉnih dela i njihovih izvršilaca i preduzimanje zakonom propisanih mera. 6. Registracija obveznika PDV-a. 7. Kontrola obraĉuna i plaćanja PDV-a. 8. Naplata i povraćaj PDV-a. 9. Odluĉivanje o ţalbama izjavljenim protiv rešenja donetih u poreskom postupku. 10. Staranje o primeni meĊunarodnih ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja. 11. Razvoj jedinstvenog poreskog informacionog sistema. 12. Planiranje i sprovoĊenje obuke zaposlenih. 13. Pruţanje struĉne pomoći poreskim obveznicima u primeni poreskih propisa, u skladu sa kodeksom ponašanja zaposlenih u Poreskoj upravi. 14. VoĊenje poreskog knjigovodstva. 15. ObezbeĊenje javnosti u radu. 16. Nadzor nad primenom zakona idr. propisa od strane unutrašnjih organizacionih jedinica i po izvršenom nadzoru, preduzimanje odgovarajućih mera u skladu sa zakonom. 17. Unutrašnja kontrola rada i ponašanja poreskih sluţbenika i nameštenika i pokretanje odgovarajućih postupaka radi utvrĊivanja odgovornosti. 18. Izdavanje potvrda o ĉinjenicama o kojima Poreska uprava vodi sluţbenu evidenciju „Poreska uprava postupa u svom svakodnevnom radu na osnovu Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji i njegovih naĉela(ZPPPA) i odredbe koje se odnose na nadleţnost i organizaciju Poreske uprave, kao i ravnopravni poloţaj poreskih sluţbenika i nameštenika sadrţane su u njegovim ĉlanovima, ZPPPA („Sluţbeni glasnik RS“, br. 80/02... i 61/07): 8

ZAKON O PORESKOM POSTUPKU I PORESKOJ ADMINISTRACIJI OSNOVNE ODREDBE PREDMET ZAKONA Sadrţina Zakona Ĉlan 1. "Ovim zakonom ureĊuju se postupak utvrĊivanja, naplate i kontrole javnih prihoda na koje se ovaj zakon primenjuje (u daljem tekstu: poreski postupak), prava i obaveze poreskih obveznika, registracija poreskih obveznika i poreska kriviĉna dela i prekršaji.Ovim zakonom obrazuje se Poreska uprava, kao organ uprave usastavu Ministarstva finansija i ekonomije i ureĊuju njena nadleţnost iorganizacija. Ĉlan 2. Ovaj zakon primenjuje se na sve javne prihode koje naplaćuje Poreska uprava, ako drugim poreskim zakonom nije drukĉije ureĊeno (udaljem tekstu:porez). Ovaj zakon primenjuje se i na novĉane kazne, kamate po osnovu dospelog, a neplaćenog poreza i troškove prinudne naplate poreza (udaljem tekstu:sporednaporeskadavanja).

Glava druga NAĈELA PORESKOG POSTUPKA naĉelo zakonitosti Ĉlan 4. Poreska uprava je duţna da ostvaruje sva prava i obaveze iz poresko pravnog odnosa u skladu sa zakonom. U sluĉajevima kada je Poreska uprava ovlašćena da deluje na osnovu diskrecionih ovlašćenja, duţna je da deluje u skladu sa svrhom tih ovlašćenja i u okviru zakona. Poreska uprava je duţna da utvrĊuje sveĉinjenice koje su bitne za donošenje zakonite i pravilne odluke, posvećujući jednaku paţnju ĉinjenicama koje idu u prilog i na štetu poreskom obvezniku. Naĉelo vremenskog vaţenja poreskih propisa

9

Ĉlan 5. Poreska obaveza utvr Ċuje se na osnovu propisa koji su bili nasnazi u vreme njenog nastanka, osim ako je, u skladu s ustavom i zakonom ,za pojedine odredbe zakona predviĊeno da imaju povratno dejstvo. Radnje u poreskom postupku regulisane su propisima koji su nasnazi u vreme kada se preduzimaju.

Naĉelo omogućavanja uvida uĉinjenice Ĉlan 6. Pre donošenja akta kojim se utvr Ċuju obaveze i prava poreskog obveznika, Poreska uprava je duţna da, na njegov zahtev, omogući poreskom obvezniku uvid u pravnu iĉinjeniĉnu osnovu za donošenje akta. Naĉelo ĉuvanja sluţbene tajne u poreskom postupku Ĉlan 7. Sluţbena lica i sva druga lica koja uĉestvuju u poreskom postupku duţna su da, kao sluţbenu tajnu,ĉuvaju: 1) svaki dokument, informaciju, podatak ili druguĉinjenicu oporeskom obvezniku, do koje su došla u poreskom, prekršajnom ili sudskom postupku; 2) podatke o tehniĉkim pronalascima ili patentima, kao i svedruge podatke o tehnološkim postupcima koje primenjuje poreski obveznik, do kojih su došli u poreskom postupku. Obaveza ĉuvanja sluţbene tajne odnosi se i na lica iz stava 1.ovog ĉlana kada im prestane radni odnos, odnosno svojstvo u kojem su došli do saznanja o dokumentima, ĉinjenicama, odnosno podacima iz stava 1.ovog ĉlana. Obaveza ĉuvanja sluţbene tajne je povreĊena ako se dokumenti, ĉinjenice, odnosno podaci iz stava 1. ovog ĉlana neovlašćeno koriste ili objave. Obaveza ĉuvanja sluţbene tajne nije povreĊena: 1) radnjom sa kojom se poreski obveznik pismeno saglasi; 2) ako se odreĊeni dokument, ĉinjenica, odnosno podatak nemogu povezati sa odreĊenim poreskim obveznikom; 3) ako se odreĊeni dokument,ĉinjenica, odnosno podatak iznose tokom poreskog, prekršajnog ili sudskog postupka; 4) ako se radi o imenu ili poreskom identifikacionom broju (u daljem tekstu:PIB) poreskog obveznika, koji se koristi uporeskom, prekršajnom ili sudskom postupku; 5) ako se odreĊeni dokument, ĉinjenica, odnosno podatakkoriste od strane nadleţnog organa u postupku otkrivanja kriviĉnih dela ili prekršaja; 6) ako se odreĊeni dokument, ĉinjenica, odnosno podatak, uskladu sa odredbama 10

ĉlana 157. ovog zakona, dostavljaju ovlašćenom licu poreskog organa strane drţave u postupku razmene informacija i pruţanja pravne pomoći;7) ako se poreskom jemcu omogući uvid u podatke o poreskom obvezniku, bitne za regulisanje obaveza koje proistiĉu iz njegovog odnosa prema poreskom obvezniku; 8) ako su odreĊeni dokument, ĉinjenica, odnosno podatak uvezi sa postojanjem poreskog duga, kada je upisana zaloga kao mera obezbeĊenja naplate poreza.

Naĉelo postupanja u dobroj veri Ĉlan 8. Strane u poreskom postupku duţne su da postupaju u dobrojveri. Uĉestalost i trajanje poreske kontrole ograniĉavaju se na nuţnu meru.

Naĉelo fakticiteta Ĉlan 9. Poreske ĉinjenice utvrĊuju se prema njihovoj ekonomskoj suštini. Kada su na propisima suprotan naĉin ostvareni prihodi, odnosno steĉena imovina, Poreska uprava će utvrditi poresku obavezu u skladu sa zakonom kojim se ureĊuje odgovarajuća vrsta poreza.

Glava treća STRANKE U PORESKOM POSTUPKU Sadrţina poreskopravnog odnosa Ĉlan 10.

Poreskopravni odnos je odnos javnog prava koji obuhvata prava i obaveze u poreskom postupku Poreske uprave s jedne i fiziĉkog, odnosno pravnog lica, s druge strane, kojim se ureĊuje: 1) obaveza plaćanja poreza, obaveza obezbeĊenja poreske obaveze i obaveza plaćanja sporednih poreskih davanja odstrane fiziĉkog, odnosno pravnog lica i pravo Poreske uprave da zahteva ispunjenje ovih obaveza; 2) obaveza fiziĉkog, odnosno pravnog lica da, u skladu sazakonom, utvrdi porez, odnosno, po odbitku, naplati porez u ime poreskog obveznika, vodi propisano knjigovodstvo, podnosi poreske prijave, dostavlja Poreskoj upravi traţenu dokumentaciju i podatke, ne obavlja plaćanja na naĉin drukĉiji od propisanog, dozvoli pregled svog poslovanja sluţbenom licu Poreske 11

uprave i druge zakonom utvrĊene obaveze ĉinjenja, neĉinjenja ili trpljenja, u cilju blagovremenog i pravilnog plaćanja poreza, kao i pravo Poreske uprave da zahteva ispunjenje ovih obaveza. U poreskopravnom odnosu iz stava 1. ovog ĉlana, fiziĉko, odnosno pravno lice, ima pravo na povraćaj više ili pogrešno naplaćenog poreza, odnosno sporednih poreskih davanja i na poresku refakciju, a Poreska uprava ima obavezu da rešenje po zahtevu za povraćaj, odnosno refakciju donese bez odlaganja, a najkasnije u roku od 15 dana od dana prijema zahteva. Druga prava fiziĉkog, odnosno pravnog lica i obaveze Poreske uprave iz poreskopravnog odnosa ureĊeni su ovim zakonom. Politiĉka neutralnost Ĉlan 171. U vršenju poslova iz svoje nadleţnosti sluţbena lica Poreske uprave duţna su da poslove obavljaju u skladu sa zakonom, pri ĉemu se nemogu rukovoditi svojim politiĉkim ubeĊenjima.

Prekršaji odgovornih lica u Poreskoj upravi Ĉlan 182. Novĉanom kaznom od 5.000 do 20.000 dinara kazni će se zaprekršaj odgovorno lice u organizacionoj jedinici Poreske uprave ako:1) poreskom obvezniku uskrati besplatne informacije oporeskim propisima ili osnovnu pravnu pomoć, ako je poreskiobveznik neuk (ĉlan 24. stav 1. taĉka 1); 2) poreskom obvezniku uskrati uvid u podatke o utvr Ċivanju inaplati poreza koji se o njemu vode kod Poreske uprave ili,na zahtev poreskog obveznika, ne izmeni nepotpune,odnosno netaĉne podatke o poreskom obvezniku (ĉlan 24.stav 1. taĉka 6).Novĉanom kaznom iz stava 1. ovog ĉlana kazni će se zaprekršaj sluţbeno lice Poreske uprave ako:1) se u poreskom postupku ne ophodi prema poreskomobvezniku sa poštovanjem i uvaţavanjem."3

3.ORGANIZACIONE JEDINICE PORESKE UPRAVE Za obavljanje poslova iz nadleţnosti Poreske uprave obrazuju se organizacione jedinice,organizovane kao regionalni centri, filijale i ekspoziture. Naĉin obrazovanja, broj, struktura, mreţa i delokrug organizacionih

3 www.Sluzbeni glasnik.rs.

12

jedinica ureĊuju se aktom ministra, na predlog direktora Poreske uprave. Poslovi iz delokruga Poreske uprave mogu se vršiti izvan sedišta organizacione jedinice, o ĉemu odluĉuje direktor Poreske uprave. Organizacionu strukturu Poreske uprave saĉinjava ukupno 207 organizacionih jedinica, i to: -

CENTRALA

-

5 REGIONALNIH CENTARA (Beograd, Novi Sad, Kragujevac, Niš i Priština)

-

CVPO (Centar za velike poreske obveznike)

-

24 FILIJALE A

-

17 FILIJALA B

-

39 FILIJALA C

-

93 EKSPOZITURE

-

5 PUNKTOVA

-

22 POSEBNA ODELJENJA

U okviru filijala organizuju se i obavljaju poslovi kancelarijske i terenske kontrole, rešavanje u prvom stepenu po prekršajnim prijavama za filijalu i ekspoziture, prinudna naplata i ustanovljavanje zaloge za filijalu i ekspoziture, opšti i kadrovski poslovi i drugi poslovi koji mogu biti povremeni, kao i poslovi za ekspoziture koje se funkcionalno vezuju za odreĊenu filijalu.

13

Slika 2. 4

REGIONALNI CENTAR BEOGRAD pokriva Filijale: Novi Beograd 1, Novi Beograd 2, Ĉukarica,Voţdovac, Zemun, Palilula, Zvezdara, Savski Venac, Vraĉar, Stari Grad, Šabac, Valjevo, Rakovica, Loznica, Smederevo, Poţarevac, Barajevo, Grocka, Lazarevac, Mladenovac, Obrenovac, Sopot, Smederevska Palanka, Velika Plana, Petrovac,

REGIONALNI CENTAR NIŠ sa svojim filijalama: Niš, Leskovac, Pirot, Zajeĉar, Vranje, Aleksinac, Vlasotince,Knjaţevac, Bujanovac, Prokuplje, Bor, Negotin,

4 Slika 2 preuzeta sa: http://www.mfin.gov.rs

14

Regionalni centar Novi Sad sa svojim filijalama: Novi Sad 1, Novi Sad 2,Subotica, Zrenjanin,Panĉevo, Sombor,Sremska Mitrovica, Stara Pazova, Ruma, Vršac, Kikinda,B.Palanka, Indjija, Beĉej, Petrovaradin, Vrbas, Kula,B.Topola,Šid,Senta,Kovin, Temerin, Apatin, Odţaci,

REGIONALNI CENTAR KRAGUJEVAC sa filijalama, Kragujevac, Kruševac, Kraljevo, Uţice, Ĉaĉak, Novi Pazar, Jagodina, Paraćin, Svilajnac, AranĊelovac, Nova Varoš, Prijepolje, Poţega, Vrnjaĉka Banja, Trstenik, G.Milanovac, Ivanjica, Ćuprija. REGIONALNI CENTAR PRIŠTINA sa svojom filijalom: Kosovska Mitrovica, i punktovima Niš, Kosovska Mitrovica. 3.1.Organizacija u Sedištu (CENTRALI) - Regionalni centar Beograd Centrala Poreske uprave obezbeĊuje jedinstvenu primenu materijalnih propisa iz oblasti fiskalnog zakonodavstva, odnosnao planira i upravlja funkcijama kontrole, redovne i prinudne naplate i prekršaja. Kao funkcionalno diferencirane organizacione jedinice u sedištu (Centrali) Poreske uprave, obrazovane su novim Pravilnikom o unutrašnjom ureĊenju i sistematizaciji radnih mesta u Ministarstvu finansija i privrede u delu koji se odnosi na Unutrašnje ureĊenje i sistematizaciju radnih mesta 2012.god. izvršena je izmena STRUKTURE UNUTRAŠNJIH JEDINICA i obrazovane su: Sektor poreske policije, ispred Grupe za unutrašnju kontrolu dodato je biro za informisanje i meĊunarodnu saradnju, izbrisana je Grupa za strategiju i koordinaciju, izmenjena je struktura Sektora za naplatu, Sektora za razvoj i raĉunarsku podršku, ukinut je Sektor za obrazovanje i komunikaciju i izmenjena struktura Sektora za ljudske i materijalne resurse. Poslovi iz delokruga Poreske uprave u odnosu na poreske obveznike koji su na osnovu propisanih kriterijuma stekli status velikih poreskih obveznika, obavljaju se u Centru za velike poreske obveznike. Pa sada unutrašnje ureĊenje izgleda ovako: -

Biro za informisanje i meĊunarodnu saradnju

-

Grupa za unutrašnju kontrolu

-

Grupa za internu reviziju

-

Grupa za upravljanje rizicima

-

Sektor poreske policije

-

Sektor za poresko-pravne poslove i koordinaciju

-

Sektor za naplatu

-

Sektor za kontrolu

-

Sektor za razvoj i raĉunarsku podršku 15

-

Sektor za ljudske i materijalne resurse

Slika 3. 5 Biro za informisanje i meĎunarodnu saradnju - grupa za informisanje i protokol - grupa za meĊunarodnju saradnju U Birou za informisanje i meĊunarodnu saradnju se obavljaju poslovi: sprovoĊenje i koordinacija unutrašnje i spoljne komunikacije PU sa resornim ministarstvom idr. drţ.organima, organizacijama i javnošću, ureĊivanje publikacija, izveštaja i web sajta, priprema i organizacija medijski znaĉajnih dogaĊaja PU, poslovi organizacije protokola, sprovoĊenje i unapreĊenje saradnje sa meĊunarodnim organizacijama i

institucijama, predstavnicima stranih misija u Srbiji, i

predstavnicima stranih drţavnih organa i institucija, prevoĊenje za potrebe sluţbene komunikacije Poreske uprave.

5 Slika 3 preuzeta sa: http://www.mfin.gov.rs

16

Sektor za naplatu - odeljenje za naplatu - odeljenje za fiskalnu analizu

U Sektoru za naplatu obavljaju se poslovi planiranja, organizovanja i koordinacija naplate svih javnih prihoda za ĉiju naplatu je nadleţna Pu, kao i priprema metodoloških uputstava idr. uputstava, naredbi i dr.akata za jednoobraznu primenu poreskih propisa koji ureĊuju postupak redovne i prinudne naplate javnih prihoda i praćenje njihove primene preko nadleţnih organizacionih jedinica regionalnih centara u svim unutrašnjim jedinicama Pu koje su nadleţne za redovnu i prinudnu naplatu poreske obaveze.... Sektor za razvoj i računarsku podršku - odeljenje za planiranje i razvoj - odeljnje za tehniĉku podršku - odeljenje za automatsku obradu podataka i IT servise - odeljenje za kontrolu legalnosti softvera - odeljenje za pruţanje usluga poreskim obveznicima Sektor za razvoj i raĉunarsku podršku obavlja poslove strateškog planiranja i upravljanja projektima na nivou Pu, predlaţe direktoru Pu strategiju, programe i projekte vezane za modernizaciju i razvoj poreske administracije, obezbedjuje koordinaciju i saradnju sa organima i organizacijama koji su ukljuĉeni u reformu drţavne uprave, kao i sa stranim tehniĉkiim

misijama, a u cilju obezbeĊenja jedinstvenog pristupa reformi drţavne uprave u postupku evropskih integracija.Obavlja poslove kontrole legalnosti softvera, koja obuhvata kontrolu povrede prava intelektualne svojine, prava na raĉunarske programe i baze podataka, kao i poslove struĉnog, blagovremenog i taĉnog informisanja klijenata po pitanjima primene poreskih propisa, rada poreske administracije, usluge informisanja o mogućnostima, pravima i obavezama poreskih obveznika, kao i pruţanje elektronskih usluga poreskim obveznicima....

Sektor za ljudske i materijalne resurse - odeljenje za ljudske resurse - odeljenje za obrazovanje - Ovo odeljenje obavlja poslove planiranja, organizovanja i sprovoĊenja svih vrsta obuka za zaposlene u Pu. Na osnovu analize potreba Pu, kao i zahteva za specijalistiĉkim obukama sektora Pu, vrši pripremanje materijala za obuku, sastavlja 17

program obuke i realizuje obuku. Za potrebe struĉnog usavršavanja zaposlenih, evidentira i prati dinamika iizlaţenja struĉne literature i omogućava svim zaposlenima u Pu korišćenje literature u biblioteci....

- odeljenje za finansijske poslove - U ovom odeljenju se obavljaju poslovi: priprema i izrada predloga finansijskog plana Poreske uprave, raspodela sredstava organizacionim jedinicama u sastavu Pu, priprema i kompletiranje dokumentacije za izvršenje finansijskog plana, sasstavljanje konsolidovanih periodiĉnih i god.izveštaja, poslovi informatiĉke podrške i komunikacije u sektoru za potrebe finansijske evidencije u PU....

- odeljenje za komercijalne i investicione poslove: U odeljenju za komercijalne i investicione poslove se obavljaju komercijalni poslovi u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama, analiza korišćenja poslovnog prostora organizacionih jedinica Pu, utvrĊivanje prioritetnih investicija, izrada projektnog zadatka i izbor tehniĉkog rešenja za investicione radove, upravni nadzor nad dokumentacijom koju su izradile struĉne sluţbe organizacionih jedinica Pu, struĉni i supervizorski nadzor i tehniĉki prijem investicionih radova, kao i sve aktivnosti vezane za pribavljanje izgradnju, rekonstrukciju, adaptaciju i tekuće odrţavanje poslovnog prostora u skladu sa propisima koji regulišu ovu materiju. - odsek za pravne i opšte poslove : U odseku za pravne i opšte poslove obavlja se izrada opštih akata iz oblasti radnih odnosa, praćenje promena propisa iz oblasti radnih odnosa, praćenje sudske prakse, postupanje po ţalbama poreskih sluţbwenika i nameštenika, izjavljenim na rešenja iz oblasti radnih odnosa, saradnje sa republiĉkim javnim pravobranilaštvom i sudovima, radi rešavanja radnih sporova, priprama materijala i drugih poslova za ostvarivanje prava iz radnog odnosa i standarda zaposlenih. Poreska policija „ZPPPA:

Poreska policija Ĉlan 161. "Za izvršavanje poslova na otkrivanju i prijavljivanju poreskih kriviĉnih dela i njihovih izvršilaca obrazuje se Poreska policija, kao posebna organizaciona jedinica Poreske uprave. Poreska policija planira, organizuje i izvršava poslove iz stava 1.ovogĉlana, u skladu sa zakonom.Poreskom policijom rukovodi glavni inspektor Poreske policije koga, na predlog ministra, postavlja Vlada."6 6 http://Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji

18

Inspektori Poreske policije imaju odreĊena šira ovlašćenja od ostalih inspektora Poreske uprave. Oni postupaju kao organ unutrašnjih poslova i u skladu sa Zakonom, preduzimaju sve potraţne radnje, izuzev ograniĉenja kretanja lica. Navedena ovlašćenja inspektori Poreske policije preduzimaju samostalno, a ukolliko se prilikom njihovog sprovoĊenja osnovano oĉekuje otpor, na zahtev Poreske policije, Ministarstvo unutrašnjih poslova pruţiće pomoć radi omogućavanja sprovoĊenja izvršenja tih ovlašćenja. Sluţbeniĉki odnos u Poreskoj upravi, u vršenju zakonom utvrĊenih ovlašćenja se uspostavlja prema inspektorima Poreske uprave, inspektorima Poreske policije, savetnicima, poreskim izvršiteljima, saradnicima, kontrolorima i referentima. Radi obavljanja utvrdjenih poslova, Poreska uprava inspektorima Poreske policije izdaje sluţbenu znaĉku i sluţbenu legitimaciju, a poreskim inspektorima i poreskim izvršiteljima sluţbenu legitimaciju. Sluţbena znaĉka i sluţbena legitimacija sluţe za identifikaciju ovlašćenih sluţbenih lica i dokazivanje svojstva tih lica u obavljanju sluţbenih radnji.

Poresku kontrolu, utvrĊivanje i plaćanje poreske obaveze vrši poreski organ prema odredbama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Poresku kontrolu vrši poreska uprava, a istovremeno vrši redovnu i prinudnu naplatu poreza i drugih poreskih obaveza. Poreska

policija

i zaštitne mere za poreske

kao

posebna

organizaciona

jedinica

Poreske

prekršaje i odluĉuje o ţalbama izjavljenim

uprave

protiv rešenja

izriĉe kazne donetih

u

poreskom postupku. Poreska kontrola podrazumeva postupak provere i utvrĊivanja zakonitosti i pravilnosti ispunjavanja poreske obaveze. Poresku kontrolu vrši poreska uprava. Poreskom obvezniku će poreska kontrola naloţiti da otkloni nepravilnosti u vezi sa poreskim obavezama, ako je to utvrĊeno u toku kontrole.

19

Otkrivanje poreskih kriviĉnih dela i njihovih izvršilaca obavlja Poreska policija. Poreska kriviĉna dela su kriviĉna dela, koja kao posledicu imaju potpuno ili delimiĉno Poreska policija podrţava sledeće funkcije: 1. planiranje i priprema kontrole poreskih obveznika, 2. neposredna kontrola poreskih obveznika,

Poreska kontrola ima 2 funkcije: 1)Preventivna 2) Represivna.

Plan kontrole zasnovan je na: 1). Oceni poreskog znaĉaja poreskog obveznika 2). Oceni poreskog rizika u vezi sa poreskom duţnikom 3). Oceni uticaja poreske kontrole na efikasnost naplate poreza u odreĊenimdelatnostima.

Prema zakonu, postoje tri osnovna oblika poreske kontrole kancelarijska kontrola terenska kontrola radnje sa ciljem otkrivanja poreskih kriviĉnih dela.

-Kancelarijska kontrola, proverava se: 1).

Matematiĉka taĉnost

2).

Formalna ispravnost i potpunost poreske prijave i drugih izveštaja koje poreski obveznik dostavlja poreskoj upravi.

-Terenska kontrola, predstavlja skup radnji kojima Poreska uprava proverava zakonitost u radu i pravilnost ispunjavanja poreskih obaveza od strane poreskog obveznika. Poreski obveznik je duţan da uĉestvuje u utvrĊivanju ĉinjeniĉnog stanja i dajeobaveštenje i izjave na zahtev poreskog inspektora o stanju sirovina, reprodukcionog materijala, polu proizvoda, gotovog proizvoda i opreme, da omogući i uvid u poslovne knjige i sliĉnu dokumentaciju. Ako se u postupku poreske kontrole utvrde povrede zakona odnosno nepravilnosti u primeni propisa, poreskom obvezniku se mogu izreći zakonom propisane mere.

Sa obzirom na vreme u kojem se preduzimaju razlikujemo: -

Mere u toku poreske kontrole

-

Mere posle obavljanja poreske kontrole 20

Mere u toku poreske kontrole -

Mere oduzimanja robe

-

Mere privremene zabrane obavljanja delatnosti

Mere posle poreske kontrole Ako poreski obveznik postupi po rešenju poreskog inspektora, postupak poreske kontrole je završen. Ako ne postupi, Poreska uprava moţe preduzeti sledeće mere: -

privremeno zabraniti obavljanje delatnosti poreskom obvezniku koji nije postupio po

rešenju

poreskog inspektora -

privremeno zabraniti obavljanje pojedenih poslova

-

zabraniti raspolaganje sredstvima na svim raĉunima poreskog obveznika,osimizmirenja poreske obaveze

-

privremeno zabraniti otuĊenje stvari u sluĉaju osnovane sumnje da će poreskiobveznik onemogućiti izmirenje prekih obaveza.

3.2. Regionalni Centri U regionalnim centrima obavljaju se sledeći poslovi: organizacija i sprovoĊenje operativne politike Centrale Poreske uprave; koordinacija rada filijala i ekspozitura meĊusobno i sa Centralom Poreske uprave; koordinacija poreskih kontrola, naplate i poreskog raĉunovodstva; saradnja sa Republiĉkim javnim prvobranilaštvom u poresko-pravnim i radno-pravnim sporovima; koordinacija odrţavanja informacionog sistema i praćenja stanja i problema unosa, obrade i naplate javnih prihoda, kao i odrţavanje lokalne raĉunarske veze; rešavanje po ţalbama na odluke donete u prvostepenom poreskom i prekršajnom postupku u filijalama i ekspoziturama.

21

REGIONALNI CENTAR

Odeljenje za poresko pravne poslove

Odeljenje za kontrolu

Odeljenje

Odeljenje za ljudske i materijalne resurse

za naplatu

Odeljenje za informacioni sistem i raĉunarsku podršku

Odsek za upravni nadzor

Punktovi (samo RC Priština)

Edukacija

Odsek za ljudske resurse hardver

Odsek za materijalne resurse softver

Slika 4. Organizaciona struktura Regionalnog centra 7 O

3.3. Centar za velike poreske obveznike (CVPO)

Centar za velike poreske obveznike je posebna organizaciona jedinica Poreske uprave koja je poĉela sa radom 01.10.2002. godine. Osnivanje ovog Centra predstavljalo je pilot projekat u okviru reforme fiskalnog sistema i reorganizacije i modernizacije Poreske administracije. U nadleţnosti Centra za velike poreske obveznike su poreski obveznici koji su prema obimu svojih poreskih obaveza veoma znaĉajni za fiskalne prihode Republike. U pitanju su poreski obveznici koji su na osnovi propisanih kriterijuma stekli status velikih poreskih obveznika.

Cilj osnivanja ovog Centra je: -da stvori najpovoljnije uslove ovim obveznicima za izmirenje njihovih poreskih obaveza, -omogući veću efikasnost u administriranju sledećih javnih prihoda: poreza na dobit, poreza na promet, akciza, poreza na imovinu, poreza na finansijske transakcije, poreza i doprinosa na zarade i drugih poreza po odbitku, a po uvoĊenju i poreza na dodatu vrednost.

7 Slika 4 preuzeta sa http://www.mfin.gov.rs

22

U sklopu aktivnosti Poreske uprave na stvaranju neophodnih uslova da se ostvare gore navedeni ciljevi, jeste i ustanovljavanje elektronske komunikacije sa obveznicima. CVPO vrši poslove:

procene fiskalnog kapaciteta ovih obveznika, prati i kontroliše pravilnost i zakonitost u

izvršavanju poreskih obaveza, kontroliše poštovanje poreske discipline, analizira rezultate naplate po vrstama javnih prihoda koji su u nadleţnosti Centra, vrši prinudnu naplatu i prati realizaciju prinudne naplate istih, vrši regrutaciju kadrova, obavlja poslove prijema, ekspedicije, zavoĊenja i arhiviranja predmeta, pokreće prvostepene prekršajne postupke, praćenje kaznene politike u prekršajnom postupku i predlaţe mere za njeno ujednaĉavanje. U okviru Centra za velike poreske obveznike obrazuju se sledeće unutrašnje jedinice: Odeljenje za kancelarijsku kontrolu Odeljenje za naplatu Odeljenje za terensku kontrolu Odeljenje za ljudske i materijalne resurse Odsek za komunikaciju i servis poreskih obveznika Odsek za poreske prekršaje 3.4. FILIJALE U filijalama se organizuju poslovi vezani za utvrĊivanje obaveza po osnovu javnih prihoda, prijem, obradu i kontrolu poreskih prijava, kancelarijsku i terensku poresku kontrolu, redovnu i prinudnu naplatu javnih prihoda, voĊenje prvostepenog prekršajnog postupka, rešavanje u prvom stepenu po izjavljenim ţalbama, pripremu akata za drugostepeni upravni postupak, voĊenje materijalno-finansijskog poslovanja filijala, kancelarijse i terenske poreske kontrole za filijalu, izveštavanje regionalnog centra o izvršenju postavljenih planova i koordinacija rada sa unutrašnjim jedinicama poreske policije koje pokrivaju podruĉje delokruga rada filijala. Filijale se dele u grupe, u zavisnosti od broja registrovanih i aktivnih poreskih obveznika imalaca PIB-a, broja stanovnika za podruĉje koje svojim delokrugom rada pokrivaju, kao i mogućnosti racionalnijeg, efikasnijeg i blagovremenog ostvarivanja prava i obaveza poreskih obveznika i obavljanja poslova iz nadleţnosti Poreske uprave, i to na: -

Filijale A

-

Filijale B

-

Filijale C

3.4.1. Filijala A U Filijali A obrazuju se sledeće unutrašnje jedinice: 23

-

Odeljenje za kancelarijsku kontrolu Odeljenje za terensku kontrolu Odeljenje za naplatu i zaloţmo pravo Grupa za prekršaje Grupa za ljudske i materijalne resurse

ODELJENJE ZA KANCELARIJSKU KONTROLU U Odeljenju za kancelarijsku kontrolu obavljaju se poslovi utvrĊivanja poreskih obaveza gde nije još uveden sistem samooporezivanja, organizovanja rada na servisu poreskih obveznika, prijema evidencionih prijema za PDV, poreskih prijava i prijava poreza na dodatu vrednost, prijema registracionih prijava, izdavanja uverenja o izvršenoj rgistraciji, formalne kontrole ispravnosti podnetih poreskih prijava poreza na dodatu vrednost i poreskih prijava, formiranje i aţuriranje dosijea poreskih obveznika, kontrola poreskih obveznika i sastavljanje izveštaja o kancelarijskim kontrolama. U Odeljenju za kancelarijsku kontrolu u Filijali A obrazuju se sledeće unutrašnje jedinice: -

Odsek za kancelarijsku kontrolu pravnih lica

-

Odsek za kancelarijsku kontrolu preduzetnika i fiziĉkih lica

ODELJENJE ZA TERENSKU KONTROLU

U odeljenju za terensku kontrolu u Filijali A obavljaju se poslovi terenske kontrole u skladu sa uputstvom, a prema operativnim godišnjim, meseĉnim i dinamiĉkim planovima terenske kontrole dobijenim iz nadleţne unutrašnje jedinice Poreske uprave, utvrĊivanje kriterijuma na osnovi kojih se vrši odabir poreskih obveznika koji će na osnovu planabiti kontrolisani, analiziranje rada i sastavljanje godišnjih i meseĉnih izveštaja o izvršenim terenskim kontrolama. U Odeljenju za terensku kontrolu u Filijali A obrazuju se sledeće unutrašnje jedinice: -

Odsek za terensku kontrolu pravnih lica

-

Odsek za terensku kontrolu preduzetnika i fiziĉkih lica

ODELJENJE ZA NAPLATU I ZALOŢNO PRAVO U odeljenju za naplatu i zaloţno pravo obavljaju se poslovi naplate javnih prihoda prema godišnjem i meseĉnim dinamiĉkim planovima, sprovodi postupak redovne naplate, vrši prijem i obrada zahteva za odlaganje 24

plaćanja poreskog duga, vodi postupak prinudne naplate javnih prihoda, ustanovljava zakonsko zaloţno pravo i prati njegovo izvršenje, vrši podnošenje prijava potraţivanja u pokrenutim steĉajnim postupcima, vrši obrada zahteva za preknjiţavanje, povraćaj i refrakciju PDV-a i drugih javnih pihoda i drugi poslovi u skladu sa zakonom i uputstvima.

GRUPA ZA PREKRŠAJE U ovoj grupi obavljaju se poslovi voĊenja prvostepenog prekršajnog postupka za filijale i ekspoziture koje su u mreţi vezane za filijalu, rešavanje po ţalbama izjavljenim u prvostepenom prekršajnom postupku, pripremanje predmeta, praćenje i postupanje po rešenjima drugostepenog prekršajnog organa, praćenje kaznene politike u prekršajnom postupku i drugi poslovi u skladu sa zakonom i uputstvima.

GRUPA ZA LJUDSKE I MATERIJALNE RESURSE U grupi za ljudske i materijalne resurse obavljaju se poslovi vezani za ostvarivanje prava iz radnog odnosa za potrebe filijale i ekspozitura koje su u mreţi vezane za filijalu, strategija zapošljavanja, unapreĊivanje metoda i kriterijuma za ocenu rezultata rada zaposlenih, voĊenje i unapreĊenje programa kadrovske evidencije, saradnja sa nadleţnim fondovima i zavodima za potrebe zaposlenih u filijali, obraĉun plata, nabavke osnovnih sredstava i potrošnog materijala, javno oglašavanje i prikupljanje ponuda za prodaju oduzete robe u postupku prinudne naplate javnih prihoda i praćenje toka te robe sve do prodaje, kao i poslove zavoĊenja, ekspedicije i arhiviranja predmeta.

25

FILIJALA A

Odeljenje za kancelarijsku kontrolu

v Odsek za

Odeljenje za terensku kontrolu

Odsek za kancelarijsku kontrolu preduzetnika i fizičkih lica

kancelarijsku kontrolu pravnih lica

Odsek za terensku kontrolu pravnih lica

Odeljenje za naplatu i zaloţno pravo

Grupa za prekršaje

Grupa za ljudske i materijalne resurse

Odsek za terensku kontrolu preduzetnika i fizičkih lica

Slika.5 Organizaciona struktura Filijale A 8

3.4.2.Filijala B U Filijali B organizuju se sledeće unutrašnje jedinice: -

Odeljenje za kontrolu Odsek za naplatu i zaloţno pravo Grupa za opšte poslove

ODELJENJE ZA KONTROLU U odeljenju za kontrolu u Filijali B obavljaju se poslovi prijema poreskih prijava, prijem registracionih prijava, izdavanja uverenja o izvršenoj registraciji, šalterske kontrole ispravnosti podnetih prijava, unosa osnovnih podataka iz poreskih prijava, kancelarijska i terenska kontrola podnetih poreskih prijava i stanja na raĉunima javnih prihoda. U okviru Odeljenja za kontrolu u Filijali B obrazuju se sledeće unutrašnje jedinice: -

Odsek za kancelarijsku kontrolu

8 Slika 5 preuzeta sa http://www.mfin.gov.rs

26

- Odsek za terensku kontrolu ODSEK ZA NAPLATU I ZALOŢNO PRAVO U Odseku za naplatu i zaloţno pravo obavljaju se poslovi naplate prema godišnjem i meseĉnim dinamiĉkim planovima, sprovodi postupak redovne naplate, vrši prijem i obrada zahteva za odlaganje plaćanja poreskog duga, vodi postupak prinudne naplate javnih prihoda, povraćaj i refrakciju PDV-a i drugih javnih prihoda i drugi poslovi u skladu sa zakonom i uputstvima. GRUPA ZA OPŠTE POSLOVE U Grupi za opšte poslove u Filijali B obavljaju se poslovi voĊenja kadrovske evidencije prisustva na radu zaposlenih i evidencija odsustva po zakonskim osnovama, obezbeĊivanja saradnje sa drţavnim organima za ostvarivanje prava iz radnog odnosa za potrebe zaposlenih, unapreĊivanja metoda i kriterijuma za ocenu rezultata rada zaposlenih, voĊenje programa kadrovske evidencije, obraĉun plata, komercijalni poslovi, poslovi nabavke osnovnih sredstava i potrošnog materijala

FILIJALA B

Odsek za naplatu i zaloţno pravo

Odeljenje za kontrolu

Odsek za kancelarijsku kontrolu

Grupa za opšte poslove

Odsek za terensku kontrolu

Slika 6. Organizaciona struktura Filijale B 9

9 Slika 6.preuzeta sa http://www.mfin.gov.rs

27

3.4.3.Filijala C U okviru Filijale C obrazuju se sledeće unutraćnje jedinice: -

Odsek za kancelarijsku kontrolu Odsek za terensku kontrolu Grupa za naplatu i zaloţno pravo Grupa za opšte poslove

ODSEK ZA KANCELARIJSKU KONTROLU U ovom odseku u Filijali C se obavljaju poslovi prijema poreskih prijava, prijema registracionih prijava, izdavanja uverenja o izvršenoj registraciji, šalterske kontrole ispravnosti poreskih prijava i unos osnovnih podataka iz poreskih prijava. ODSEK ZA TERENSKU KONTROLU U ovom odseku se obavljaju poslovi terenske kontrole pravnih lica, preduzetnika i fiziĉkih lica, u skladu sa Uputstvom za terensku kontrolu, a prema operativnim meseĉnim planovima dobijenim iz

nadleţne

unutrašnje jedinice Poreske uprave.

GRUPA ZA NAPLATU I ZALOŢNO PRAVO Ovde se obavljaju poslovi redovne i prinudne naplate prema godišnjem i dinamiĉkim planovima naplate javnih prihoda, sprovodi se postupak redovne naplate, vrši prijem i obrada zahteva za odlaganje plaćanja poreskog duga, vodi postupak prinudne naplate javnih prihoda i druge poslove u skladu s uputstvima. GRUPA ZA OPŠTE POSLOVE U ovoj grupi u Filijali C se vode poslovi voĊenja kadrovske politike, evidencije prisustva u radu zaposlenih i evidencija odsustva po zakonskim osnovama, unapreĊivanje kriterijuma za ocenu rezultata rada zaposlenih.

28

FILIJALA C

Odsek za kancelarijsku kontrolu

Odsek za terensku kontrolu

Grupa za naplatu i založno pravo

Grupa za opšte poslove

Slika 7. Organizaciona struktura Filijale C 10

3.4.4.Ekspoziture U ekspoziturama se obavljaju poslovi vezani za utvrĊivanje obaveza po osnovu javnih prihoda, prijema poreskih prijava, registracije i kancelarijske kontrole, izdavanja uverenja o izvršenoj registraciji, šalterske kontrole ispravnosti podnetih prijava, unosa osnovnih podataka iz poreskih prijava, kancelarijske kontrole poreskih obveznika i voĊenja materijalno-finansijskog poslovanja ekspozitura.

4.RADNOPRAVNI POLOŢAJ PORESKIH SLUŢBENIKA I NAMEŠTENIKA Radnopravni poloţaj poreskih sluţbenika u Republici Srbiji ureĊen je odredbama Zakona o drţavnim sluţbenicima, koji je po svojoj prirodi poseban zakon (lex specialis). Na prava i duţnosti iz radnog odnosa, koji ovim zakonom i propisima zasnovanim na njemu nisu posebno ureĊeni, na poreske sluţbenike primenjuju se opšti propisi o radu. Isto vaţi i za nameštenike, mada je kod njih obim primene posebnog zakona uţi: na prava i duţnosti nameštenika primenjuju se opšti

10 Preuzeta sa Sajta http://www.mfin.gov.rs

29

propisi o radu, osim u pogledu onih prava i duţnosti koje su ureĊene Zakonom o drţavnim sluţbenicima, odnosno dr. propisom. Izmenama ZPPPA proklamovana reforma platnog sistema u Poreskoj upravi, donošenjem Pravilnika, stala je na pola puta izmedju htenja i potreba, ograniĉena novĉana sredstva su uslovila napredovanje kroz platne razrede, i pretvorila dobru zamisao individualizacije pojedinaĉnog doprinosa poreskih sluţbenika u radu organa u socijalnu kategoriju, a upravo pri ureĊivanju plata za najviše kategorije poreskih sluţbenika, drjţava treba da opredeli svoj stav prema Poreskoj upravi kao suštinski vaţnom drţavnom organu. „Ĉinjenica je i da u Poreskoj upravi mora biti angaţovan dovoljan broj izuzetno obuĉenih kadrova, ĉime se stiĉe pretpostavka za stvaranje odgovorne i profesionalne poreske administracije u kontinuitetu, što je u skladu sa Strategijom Vlade o reformi drţavne uprave“.11

5.NAPLATA POREZA „Naplata

poreza

predstavlja

gašenje

poreskog duga. Plaćanjem poreza,

poreski

duţnik

izmiruje poresko potraţivanje.Poresku kontrolu vrši poreska uprava, a istovremeno vrši redovnu i prinudnu

naplatu poreza i drugih poreskih obaveza.“12 .Poreska kontrola podrazumeva postupak provere i

utvrĊivanja zakonitosti i pravilnosti ispunjavanja poreske obaveze.

-

Redovna naplata poreza Redovna naplata poreza bi trebalo da bude osnovni naĉin plaćanja poreskog duga. Po pravilu naplata

poreza se vrši plaćanjem novĉanog iznosa o dospelosti poreza na propisane uplatne raĉune javnih prihoda u rokovima koji su propisani zakonima. Plaćanje pojedinih poreza moţe biti propisano i preko poreske blagajne. Pojedini porezi se mogu platiti i kupovinom vrednosnih papira i putem kompenzacije ako je to u skladu sa poreskim zakonom. Modaliteti redovne naplate su: • standardni - plaćanje dugovanog iznosa poreza na uplatni raĉun javnih prihoda u rokovima propisanim zakonom; •kompenzacije - oblik naplate gde poreski duţnik podmiruje svoj poreski dug naraĉun potraţivanja koja ima kod poreskog poverioca; •konverzija potraživanja 11 Dr.Radiĉić, Dr.Boţidar Raiĉević, „Javne finansije“, Beograd, 2008.god.,str,19 12 Dr.ĐorĊe Pavlović, Dr.Dinĉić Miroslav i Dr. Ristić Ţarko,“UtvrĊivanje i naplata javnih prihoda“,Beograd,2008.god.,str.11

30

po osnovu poreza u trajni ulog Republike u kapitalu poreskog obveznika, na naĉin i pod uslovima koje propiše Vlada. Za redovnu naplatu poreza, dan plaćanja je dan kada je: -

na propisani uplatni raĉun javnih prihoda prenet dugovni iznos poreza poreskogduţnika;

-

na poreskoj blagajni uplaćen dugovani iznos poreza;

-

zaplenjeni novac i prihod od prodaje pokretnih stvari i nepokretnosti prenet na odgovarajući raĉun javnih prihoda;

-

kada je doneto rešenje Poreske uprave o prenosu stvari u svojini Republike;

-

kada je iznos ostvaren prodajom pokretnih stvari i nepokretnosti u postupku prinudne naplate

Iznos glavne poreske obaveze; Kada poreski obveznik duguje plaćanje više vrsta poreza, a uplaćeni iznos nije dovoljan da pokrije ukupni poreski dug, pojedine vrste poreza se naplaćuju po redosledu njihovog dospeća. Poreska uprava će poreskom obvezniku poslati opomenu za plaćanje poreza koji u celostiili delimiĉno nije u roku platio obaveze. Poreska uprava moţe odobriti na zahtev poreskog obveznika odlaganje pod uslovom da plaćanje poreskog duga za obveznika predstavlja neprimereno veliko opterećenje i da nanosi bitnu ekonomsku štetu poreskom obvezniku. Kada je doneta odluka o odlaganju, poreski obveznik je duţan da obezbed isredstva za obezbeĊenja naplate. Naplata poreza obezbeĊuje se u prvom redu polaganjem gotovine. Ukoliko poreski duţnik nema uopšte ili nema dovoljno gotovine, obezbeĊenje poreza vrši se popisom pokretne

ili nepokretne imovine

poreskog obveznika. U postupku obezbeĊenja se moţe izvršiti prodaja popisane imovine. ObezbeĊenje se moţe sastojati i u sigurnom jemstvu. Ako se poreski duţnik ne pridrţava rokova iz Poreska uprava će po sluţbenoj duţnosti ukinuti rešenje i dospeli, a nenaplaćen poreski dug naplatiti iz:

-

sredstava obezbeĊenja ili u postupku prinudne naplate.

Prinudna naplata poreza Kada se pokrene postupak prinudne naplate poreza, to ima za posledicu naplatu iz celokupne imovine

poreskog obveznika i plaćanje troškova. Postupak prinudne naplate poreza prekida se u sluĉajevima:

-

ako poreski organ pokrene steĉajni postupak protiv poreskog obveznika; ako poreski organ odobri odlaganje plaćanje obaveze; 31

-

ako se utvrdi postojanje greške kod obraĉuna poreske obaveze koje ima za rezultatznatno niţi porez; ako poreski obveznik naknadno plati dugovanu obavezu, ukljuĉujući nastale troškove.

Postupak prinudne naplate poreza podrazumeva skup izvršnih radnji koje sprovodi poreski organ da bi prinudno naplatio poresko potraţivanje. „U postupku prinudne naplate neophodno je uvaţavati sledeća načela:

-

načelo ekonomičnosti

-

da se ne pokreće isplativ postupak prinudne naplate poreza

-

prinudna naplata ne vrši se iz predmeta prinudne naplate gde su troškovi prinudnenaplate veći od vrednosti predmeta

-

prinudna naplata vrši se u onoj meri u kojoj se pokriva dospeli dug

-

poštovanje dostojanstva poreskog obveznika“13

6. EKONOMSKI PORESKI PRINCIPI

Ekonomski poreski principi treba da obezbede da poreski sistem bude u funkciji ostvarenje ekonomskih i društvenih ciljeva. Poreski principi predstavljaju orijentire koje treba da zadovoljava poreski sistem u celini, a ne svaki pojedinaĉni porez. Neki principi su meĊusobno konkurentni tako da je neophodno traţiti trade off izmeĊu njih (npr. ekonomska efikasnost i pravednost). Svaki poreski sistem se mora oslanjati na odreĊene poreske principe. Poreski pincipi treba da omoguće ispunjavanje odreĊenih ciljeva poreske politike koji se u datom trenutku postavljaju. Poreski principi vaţe za poreski sistem u celini, a ne i za svaki pojedinaĉni poreski oblik u tom sistemu. 6.1 Klasifikacija poreskih principa  Finansijski principi •

izdašnost poreza

•

elastiĉnost poreza

13 Aleksandar Mitrović,“Naplata poreza na dohodak graĊana u praksi“, Niš,1998.godina,str.26

32

 Ekonomski principi •

efikasnost oporezivanja

•

umerenost poreskog opterećenja

•

izbor poreskog izvora

•

fleksibilnost

•

stabilnost poreskog sistema i

•

identitet poreskog destinara i nosioca poreskog tereta

 Socijalno-politički principi •

opštost oporezivanja i

•

ravnomernost oprezivanja

 Pravno-administarativni principi •

zakonitost poreza

•

minimizacija administrativnih troškova

•

minimizacija troškova plaćanja poreza

 Finansijski poreski principi  Elastičnost poreza: porezi treba da se što brţe i potpunije prilagoĊavaju visini javnih rashoda. Princip je opravdan samo ako su rashodi uskladu sa ekonomskim mogućnostima zemlje.  Elastiĉnost poreza moţe biti:legalna (pravna) i ostvaruje se promenama poreskih stopa; I ekonomska: Kretanje poreskih prihoda automatski da prati kretanje BDP, Postiţe se adekvatnim izborom poreskih osnovica i poreskih stopa 14

7. STRUKTURA PORESKIH SISTEMA U ČLANICAMA EU

Struktura poreskih sistema zemalja ĉlanica EU meĊusobno se znaĉajno razlikuje. Naroĉito su znaĉajne razlike izmeĊu starih i novih ĉlanica EU. U starim ĉlnicama EU u proseku najznaĉanijii porezi su: •

Doprinosi za socijalno osiguranje (oko 28%)

•

Porezi na dohodak (oko 25 %)

•

PDV (oko 19%)

14 http://www.mfin.sr.gov.yu

33

•

Posebni porezi na potrošnju – akcize (oko 10%)

•

Porez na dobit (oko 9%)

Zakljuĉak je da u zemljama - starim ĉlanicama EU dominiraju neposredni porezi (ukljuĉujući i doprinose) u odnosu na posredne (PDV i akcize), pribliţno u odnosu 2:1. U novim ĉlanicama EU posredni porezi su znaĉajniji u odnosu na neposredne. Odnos izmeĊu neposrednih i posrednih poreza u 12 novih ĉlanica EU iznosi 1,35:1, a u Srbiji 1,15:1. Veći znaĉaj posrednih poreza u zemljama u tranziciji u skladu je sa davanjem prednosti ekonomskim u odnosu na socijalne ciljeve u tim zemljama. Davanje prednosti ekonomskim ciljevima (brz rast, smanjenje nezaposlenosti i dr.) odrţava nameru ovih zemalja da otklone zaostatak u nivou razvijenosti u odnosu na stare ĉlanice EU.

Slika br.8 15

15 Slika preuzeta sa sajta: http://blog.b92.rs

34

8.ANALIZA NAPLATE POREZA U SRBIJI Broj milionera u Srbiji povećan je za više od 2.500 graĊana i to u doba najveće krize, a ukupan broj onih koji su podneli prijavu za godišnji porez na dohodak graĊana je oko 20.300, saznaje„Blic“. Više od 20.300 graĊana prošle godine je prihodovalo više od 1,58 miliona dinara. Najbogatiji u Srbiji nikada nisu plaćali ovaj porez, a neće ni ubuduće sa ovakvim zakonom. Prosto, prihodi od kapitala ne raĉunaju se u osnovicu. Uz to, porez plaćaju iskljuĉivo fiziĉka lica pa je vlasnicima korporacija legalno moguće da svaki dinar knjiţe kao prihod firme. Milioni nisu uplaćeni na njihovo ime, nego na ime firme zbog ĉega se iz evidencije u to koliko je navodnih milionera podnelo prijavu ne moţe apsolutno ništa saznati o stvarnim prihodima najbogatijih pojedinaca. Oni koji nemaju firmu uvek mogu novac da uzmu na ruke ili ga provuku kroz raĉun „kumove firme“. Savetnici, konsultanti, programeri i sliĉno mogu ga provući i kroz ugovor o delu, odnosno autorskom honoraru i istina platiti ovaj namet, ali višestruko manje nego što bi trebalo. Nijedan od biznismena koji ima nekoliko povezanih firmi i sliĉno ne mora da strahuje da će ga drţava na kraju godine saĉekati da plati godišnji porez na dohodak. Još je poraznije što je to jedini zakon koji bi trebalo da skladno osnovnom poreskom pravilu praviĉnosti omogući da oni „koji najviše zaraĊuju, najviše i plate“. U Srbiji je od januara do novembra 2008 godine utajeno oko 13 milijardi dinara poreza, od ĉega skoro polovina otpada na neplaćeni porez na dodatu vrednost. Pravo na povraćaj novca od PDV-a koristi svega pet odsto poreskih obveznika, a naplata poreza na dohodak graĊana naplaćena je skoro u stopostotnom iznosu. Ukupna naplata PDV-a za prvih 11 meseci u 2008. godini veća je za 11,8 odsto u odnosu na isti period 2007. godine. Poreznici su u 2008. godini podneli 1.836 kriviĉnih prijava protiv 2.518 lica za utaju poreza u vrednosti 18,1 milijarde dinara, a za 11 mesec 2009 godine 1.748 kriviĉnih prijava protiv 2.451 lica zbog utajenog poreza u iznosu od skoro 13 milijardi dinara. Od avgusta 2009, zahvaljujući efikasnijem radu poreske policije, znaĉajnije povećan broj otkrivenih poreskih utaja i na osnovu njih podnetih kriviĉnih prijava. Poreska uprava je nadleţna za namirenje 84 odsto budţetskih prihoda na osnovu naplate poreza na dobit preduzeća, poreza na dohodak, PDV-a i akciza. Naplata poreza u 2009 je bolja nego prethodnih godina, odnosno za deset odsto je veća nego u istom periodu prošle godine . Imajući u vidu ekonomsku krizu zbog koje je smanjena proizvodnja i promet, dobri rezulati u naplati poreza su rezultat poboljšanja efikasnosti rada Poreske uprave, koja obezbedjuje više od 50 odsto ukupnih prihoda budţeta. Uĉešće poreza za dodatu vrednost (PDV) u ukupnim poreskim prihodima je nešto iznad 50 odsto, tako da je od poĉetka 2009 godine taj porez naplaćen u iznosu od 120 milijardi dinara, što je 17 odsto više nego što je planirano, kad se izuzme naplata PDV po osnovuuvoza, odnosno 25 odsto više nego u prošloj godini. Prema podacima ministarstva finansija u periodu januar-novembar 2009 naplaćeno je PDV-a u iznosu od 275,4 milijarde dinara,što predstavlja nominalno smanjenje od 1,2% u odnosu na isti period prošle godine. 35

Slika 9. 16

8.1.

Analiza lokalne naplate poreza

Poĉetkom 2009. godine navršile su se dve godine primene Zakona o finansiranju lokalne samouprave, a ujedno je istekao i

rok u kome

sve

lokalne samouprave

u Srbiji

moraju

da preuzmu

od

Poreske uprave nadleţnost samostalne naplate svojih izvornih prihoda od kojih će u narednom periodu najvaţniji biti porez na imovinu. To znaĉi da njegovo utvrĊivanje i naplatu samostalno rade lokalne samouprave, a ne Republiĉka Poreska uprava. Upravljanje lokalnim poreskim prihodima prvi su preuzeli gradovi Beograd i Kragujevac i opštine Vranje, Vrnjaĉka banja i Ţabari, koji su to uĉinili 2007. godine, a u 2008. godini tunadleţnost je preuzelo još 37 opština i gradova. Jedna od glavnih oblasti je jaĉanje opština i pribliţavanje lokalnih vlasti graĊanima Srbije. U kontekstu usvajanja novog zakona o finansijama naloklanom nivou iz 2006. godine, nemaĉka Vlada je delegirala nemaĉku organizaciju za tehniĉku saradnju GTZ kao podršku u implementaciji ovog zakona i posrednika u prenosu posedovanja realizacije poreza na lokalnom nivou. Pozitivni

efekti

po

lokalnu

samoupravu

prilikom

uvoĊenja

naplate

poreza

na

imovinu

je efikasnije obavljanje onih nadleţnosti koje se i obavljaju na najbolji naĉin na onom nivou vlasti koji je najbliţi graĊanima, rast prihoda lokalnih budţeta, kao i veća finansijska nezavisnost u odnosu na centralni nivo, pravedniji poreski sistem i pravednija raspodela poreskog opterećenja, Ovde se radilo iskljuĉivo o prenosu nadleţnosti nad već postojećim poreskim oblikom.

16http://blog.b92.rs

36

9. PORESKA UPRAVA DANAS - IZMENA ORGANIZACIJE

Postojeća organizaciona šema Poreske uprave predstavlja teritorijalni model sa primesama funkcionalnog modela organizacije i upravljanja. Korporativna strategija Poreske uprave 2010-2014.god. (usvojena 01.06.2010.godine, a novelirana 2011.god. za period 2011-2015) detaljno opisuje svhu, vrednosti i strateške planove Poreske uprave Srbije, pruţa jasan pregled budućeg razvoja, modernizacije organizacije i usluga koje Poreska uprava pruţa graĊanima i Vladi Srbije. U korporativnoj strategiji je iznet predlog za postepenu izmenu organizacione strukture prema potpunoj funkcionalnoj organizaciji koji treba da se sprovede, na jednoj strani kroz povećanje kapaciteta Centrale za donošenje strateških odluka, a na drugoj, kroz smanjenje broja organizacionih jedinica jer veliki broj filijala i ekspozitura oteţava poslovanje, smanjuje efikasnost rada i nepotrebno uvećava broj poslovnih funkcija. Izmena organizacije je takoĊe, neophodna da bi se smanjilo komplikovano upravljanje procesom ispunjavanja poreskih obaveza, nejednoobraznost u tumaĉenju i primeni zakona, veliki broj linija za izveštavanje, a da bi se poboljšala koordinacija i meĊusobna komunikacija izmeĊu organizacionih delova Poreske uprave. Poreska uprava ĉini sve korake kako bi pribliţila poresku problematiku poreskim obveznicima i to liĉnim kontaktom, preko info centra za PDV, elektronskom poštom, pisano poštom i pošiljkom preko JPPTT, preko sajta Poreske uprave, putem medija, obukom, okruglim stolovima, tribinama idr. 2004. godine je u Centrali Poreske uprave formiran Info centar za PDV osposobljen kao servis poreskim obveznicima gde zaposleni odgovaraju na pitanja, po principu otvorenog telefona za sve sporne situacije u vezi sa primenom PDV-a, korišćenje centra je dostupno svim zainteresovanim obveznicima, kako na srpskom tako i na engleskom jeziku. Opšti cilj za formiranje ovog centra je bio poboljšanje u pruţanju usluga pri radu Poreske uprave i da se osigura jednak tretman prema svim poreskim obveznicima.

37

9.1. INFORMATIĈKA PODRŠKA RADU- WEB SAJT Što se tiĉe Web sajta koncept je da detaljno upoznaje posetioce sa organizacionom šemom Pu, delokrugom rada, adresarom i tel. imenikom svih organizacionih jedinica, tekstovima svih poreskih Zakona i podzakonskih akata, datumima dospeća svih poreskih obaveza-poreski kalendar, omoguć preuzimanje poreskih prijava, objasni naĉin izraĉunavanja kontrolnog broja za uplatu javnih prihoda, preko informatora upoznaje posetioce sa svim svojim segmentima organizovanja, naĉinom rada, i odgovornim licima u PU. Pruţa registar evidentiranih PDV obveznika, omogući uvid u Mišljenja ministarstva. E pošta -

Poreska uprava putem e-pošte daje odgovore na postavljena pitanja svim posetiocima sajta istog dana a najkasnije u roku od 48 ĉasova

-

Pitanja se mogu postaviti putem e-mail adrese:

[email protected]

„Stopa sofverske piraterije u Srbiji već tri godine iznosi 74 odsto što znaĉi da tek svaki 4 raĉunar ima legalan sistem. Pored Albanije i Crne Gore, Srbija ima najviši procenat nelegalnih softvera u regionu. Drţava je zbog korišćenja nelicenciranog softvera u tom periodu izgubila 261 milion dolara.

38

U cilju smanjenja stope piraterije u okviru Poreske uprave Privredna komora Beograda, Udruţenje informatiĉke delatnosti je organizovala sastanak Posebne jedinice za proveru legalnosti softvera Poreske Uprave.“17 A povodom toga odrţane su obuke za poreske inspektore za proveru legalnosti softvera, jer problem softverske piraterije predstavlja, po misljenju Poreske Uprave, jedan od nepovoljnjih oblika društvenog ponašanja koji ima uticaj na privredu, dalji razvoj informacionog drustva i ostvarivanje konkurentskih prednosti na regionalnom trzistu. U skladu sa tim, Poreska Uprava je zatraţila od svih privrednih subjekata da dostave Izveštaj o stanju raĉunara, raĉunarske opreme i programa i tako pomogne Poreskoj Upravi da preĊe u sledeću fazu legalizacije softvera u Srbiji. Ovo je sprovedeno u ĉetiri regionalna centra za obuku Poreske uprave u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu obuku je prošlo oko 400 inspektora sluţbe terenske kontrole i Poreske policije. Tokom obuke su obraĊene teme koje ukazuju na negativne uticaje upotrebe nelegalnog softvera na drţavu i društvo u celini, zatim knjigovodstveni tretman softverskih proizvoda kao i konkretna uputstva za prepoznavanje nelegalnog softvera razliĉitih proizvoĊaĉa. Tokom treninga su razmenjena konkretna iskustva u oblasti primene Zakona o posebnim ovlašćenjima radi efikasne zaštite autorskog i srodnog prava i izneti predlozi za unapreĊenje postojećih procedura za kontrolu poreskih obveznika i zakonske regulative. Jasno je da informacioni sistem ne moţe da bude kreator poreske politike, ali moţe da pomogne i omogući da poreski sistem efikasno prati investicije, zapošavljanje, proizvodnju, izvoz, konkurentnost a da pritom, istovremeno destimuliše prekomernu potrošnju, uvoz , ali i sivu ekonomiju i korupciju. Inovativni poreski sistemi mogu znaĉajno da doprinesu da poreski obveznici postanu poreski saradnici i tako doprinesu razvijanju svesti o plaćanju poreza, kao razumnom solidarnom doprinosu ukupnog razvoju i napretka jednog društva. Zbog neophodnog uvoĊenja izmena u strukturi i organizaciji poreske administracije u svetlu integracionih procesa, sprovode se radionice u organizaciji Intra-evropskih organizacija poreskih administracija IOTA i Poreske uprave Republike Srbije, na ĉelu sa direktorom Kancelarije za modernizaciju Pu. Uz struĉno rukovoĊenje poreskih eksperata iz IOTA, razmatraju se teme koje proizilaze iz integracionih procesa u okviru poreskih administracija i dr.vladinih agencija. Integracioni procesi zahtevaju reorganizaciju poreskih administracija, i tom prilikom razmatraju se strukturne i organizacione promene. 17 http://pks.komora.rs

39

Za Poresku upravu ovaj dogadjaj je od posebnog znaĉaja s obzirom da joj je ukazano poverenje da po šesti put bude domaćin ovakvog znaĉajnog skupa, a srpska poreska administracija je stekla punopravno ĉlanstvo u Organizaciji još 2002 u Rigi, Republika Letonija. Elektronski servis za podnošenje poreskih prijava za PDV od poĉetka juna dostupan je preko internet adrese portala Poreske uprave. Do sada je registrovano oko 17 000 PDV obveznika, a postupak je i dalje otvoren. Poreska uprava formirala je pilot grupu od 160 PDV poreskih obveznika, koji su vlasnici elektronskih sertifikata i istovremeno su registrovani za elektronsko poslovanje sa Poreskom upravom, što se moţe smatrati uspešnim poĉetkom elektronskog poslovanja poreskih obveznika. Poreska uprava će u narednom periodu razviti i ostale elektronske servise za potpuno elektronsko poslovanje, pa će poreski obveznici moći da imaju uvid u stanje na svom poreskom raĉunu, da dobiju elektronske potvrde o izmirenim obavezama, a poĉetkom naredne godine obezbediće se i dostupnost elektronskog servisa za podnošenje poreskih prijava na ukupan prihod graĊana. Cilj je da se elektronskim poslovanjem u srpskoj privredi ostvare uštede koje se mere stotinama miliona evra. Izuzeta je mogućnost dobijanja podataka o porezu na imovinu jer je za naplatu tog poreza nadleţna lokalna samouprava, pa nema jedinstvene evidencije na republiĉkom nivou. Istraţivanje koje je sprovedeno,pokazuje da proseĉan privredni subjekat godišnje potroši 30 radnih dana ĉekajući u šalterskim redovima . To je veliki gubitak i za velike kompanije, a o malim firmama ne treba ni govoriti. Struĉnjaci su izraĉunali da je na godišnjem nivou srpske privrede to gubitak od 135 miliona evra, a kada se tome dodaju i troškovi transporta, izgubljenu dobit, tonere i tone papira, onda je taj gubitak daleko veći.

9.2. Novi mehanizmi rada Što se tiĉe inovacija, od 01.jula 2013.god.banke, Poreskoj upravi na osnovu dogovora sa Udruţenjem banaka Srbije, šalju podatke o isplaćenim zaradama svakog dana, tako da drţavna institucija na dnevnom nivou moţe da kontroliše plaćanja poreza i doprinosa od strane poslodavaca. Do sada se to radilo meseĉno, a da ovom promenom kada se to radi dnevno Poreska uprava moţe da reaguje mnogo brţe u situaciji ne plaćanja ovih obaveza. Dogovor je da se u prvom kvartalu 2013.god. ustali takav mehanizam kontrole poreza i doprinosa od strane Poreske uprave, po kome će tek po izvršenoj uplati banke isplatiti zarade. U ovom trenutku pronalaze se konkretna rešenja, ĉime će se povećati urednost poslodavaca u plaćanju poreza i doprinosa. Poreska uprava je do sada omogućila da svi PDV obveznici porez na dodatu vrednost mogu da prijavljuju preko internet portala te uprave, posle pilot faze u kojoj je elektronsko podnošenje bilo omogućeno samo odredjenoj grupi, u maju 2011. je svim PDV obveznicima poštom poslala obrazac prijave

40

za e poslovanje sa uputstvom, ĉime je poĉeo postupak regisstracije za elektronsko poslovanje i do sada je registrovano pribliţno 25.000 PDV obveznika. Postupak je i dalje otvoren, a registracija kao i elektronsko poslovanje je mogućnost ali ne i obaveza poreskih obveznika, sam proces je praćen odgovarajućim porukama servisa na sistemu, sa obaveštenjem o evidencionom broju podnete poreske prijave, kao i sam status prijave. Dalje se oĉekuje modernizacija i profesionalizacija u radu Poreske uprave u naredne 3 godine, jer je kao kiĉma drţave izuzetno vaţna za drţavu i javne finansije. Oĉekuje se u 2013. da poĉne primena unakrsne procene prihoda i imovine, sa namerom da se obuhvate pojedine grupe poreskih obveznika, a jedna od grupa ĉiji će materijalni prihodi biti preispitani biće steĉajni upravnici. Naša zemlja se nalazi na 143.mestu, od 183 zemlje, po jednostavnosti u plaćanju poreza i u našoj zemlji se porez plaća godišnje ĉak 66 puta, a recimo u Švedskoj samo dva puta, cilj je da u naredne tri godine budemo na toj listi 50.ti. Uvidom u stanje na terenu ustanovljeno je da ljudi u Poreskoj upravi sede na tonama papira, bez arhiva i da je situacija katastrofalna kao i komplikovane procedure, tako da se oĉekuje najkasnije do 30.juna 2014.god. eliminisati sve nepotrebne procedure a svi poreski obveznici treba da predju na elektronski naĉin komunikacije, s obzirom da ne postoji ozbiljan IT sistem, treba stvoriti kompletan, moderan jedinstveni sistem. Radi se preciznom poreskom kalendaru za slanje poreskih rešenja, kako se ne bi dogadjalo da se na poresko rešenje ĉeka i do 6 meseci. Što se tiĉe kadrovske politike za prijem direktora u Filijalama Poreske uprave oni će putem konkursa morati da ispune odreĊene kriterijume i ozbiljne testove znanja i sposobnosti. Mora da postoji sistem u radu i politici Poreske uprave gde se poreski obveznici tretiraju na dostojan i kulturan naĉin, ali sa druge strane oni moraju da ispunjavaju svoje obaveze. U rad je ukljuĉen i specijalni savetnik za reformu poreskog sistema i modernizaciju Poreske uprave Ivan Simiĉ, koji je jedan od vodećih poreskih struĉnjaka Slovenije, a njegov zadatak je da pomogne reformu poreske administracije, ali i otvoren za sugestije obveznika, gradjana ali i zaposlenih u Pu. Mora se raditi na omogućavanju što brţeg plaćanja poreza.

Najavljeno je da će iz budţeta za 2013.godinu biti obezbeĊen novac za kompletnu modernizaciju Poreske uprave Srbije, iako je najveće smanjenje budţeta baš u okviru ovog ministarstva kao i poĉetak unakrsne kontrole imovine koja će poĉeti od steĉajnih upravnika, ozbiljniju kontrolu kladionica i priredjivaĉa igara na sreću. Lako 41

otklonjivi se ispravljaju već, a zatim slede sistemske promene i elektronska komunikacija do kraja 2014.godine. „Od 2013.godine poreznici će obavljati unakrsnu kontrolu imovine, do tada imućni graĊani Srbije mogu poreznicima dobrovoljno da prijave šta sve poseduju. Od štednje u bankama do njiva. Pojedini su sve što imaju drţavi deklamovali i tokom 2004.godine, pa će novi popis pokazati da li im je imovina rasla istim tempom kao i registrovani prihodi. Unakrsna kontrola poreznike bi izmeĊu ostalog trebalo da dovede do neprijavljenih, pa i neoporezovanih prihoda. Ideja je da se utvrdi dakle da li je nekom porasla imovina, ako mu je za pet godina na primer porasla za 20000 evra, trebalo bi da ima dokaz da su mu i prihodi porasli toliko. Ukoliko je u meĊuvremenu prijavio za svega pet hiljada evra veće prihode, moraće da dokaţe odakle mu preostalih petnaest hiljada. I ako drţava unapredi svoju evidenciju, van domašaja je sve ono što imućni graĊanin poseduje u inostranstvu.“18 To nije problem samo u Srbiji, upravo zbog toga se poslednjih meseci javlja napetost u odnosima Švajcarske i nekih evropskih zemalja, tako da se postavlja pitanje treba li ona da obelodani uloge u Švajcarskim bankama. Poreski obveznici su dobili mogućnost da produţe rok otplate poreskog duga sa 12 na 24 meseca, budući da je republiĉki parlament usvojio izmene zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, kojima je to predviĊeno, usvojenim izmenama smanjuje se i stopa kamaate koja se obraĉunava za vreme odloţenog plaćanja poreskog duga, koji je zahtev za odlaganje podneo pre dospelosti tog duga. Poreska uprava ubuduće će obavljati poslove koje su do sada bile u nadleţnosti drţavne uprave u oblasti igara na sreću kao i one na izdavanju i oduzimanju ovlašćenja za obavljanje menjaĉnih poslova i kontrole istih što je bilo u nadleţnosti deviznog inspektorata.

9.3.Moguća buduća rešenja Izmena Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji 18 Ministarstvo finansija i privrede, „Uputstvo o naplati poreza od neurednih poreskih duţnika“, Beograd,2011.god, str.10

42

Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji je donet 2002.godine i od tada je u većoj ili manjoj meri, menjan trinaest puta. Zbog ltoga je Ministarstvo finansija oformilo Radnu grupu za izradu novog teksta. Navedena aktivnost je sinhronizovana sa donošenjem korporativne strategije i izradom nove organizacione šeme Poreske uprave, odnosno novog akta o unutrašnjem ureĊenju i sistematizaciji radnih mesta, ĉime su se stekli uslovi za izmenu odredbi koje se odnose na organizacionopravni aspekt Poreske uprave i radnopravni poloţaj poreskih sluţbenika i nameštenika. Ovo je trenutak kada treba doneti odluku i dati odgovor na pitanje da li izmene sprovesti kroz odredbe ZPPPA ili doneti poseban zakon o poreskoj administraciji kao Zakon o poreskoj upravi? U samoj Poreskoj upravi, mišljenja po ovom pitanju se bitno razlikuju. Dok jedan broj struĉnjaka podrţava predlog za izmenu postojećeg zakona u njegovom punom obimu, a zagovornici ovakvog shvatanja tvrde da se tako ĉuva celovitost Poreske uprave sa svim njenim funkcijama, dotle protivnici smatraju da je neophodno doneti Zakon o poreskoj upravi kao poseban zakon. Smatram da je predlog koji ide u prilog donošenja posebnog Zakona bolje utemeljen i da za to postoje razlozi, od kojih ţelim da navedem odreĊeni broj. U postojećem zakonu su odredbe koje ureĊuju organizaciju i radnopravni poloţaj poreskih sluţbenika i nameštenika rasute, zbog ĉega ih treba sistemski i pravno tehniĉki urediti. Zakon je obiman, u postupcima izmena i dopuna dodato je još mnoštvo ĉlanova, koji uglavnom sadrţe dopunu postojećeg teksta. Od ukupnog najveći broj ĉlanova obraĊuje materiju poreskog postupka. Zakoni kojima se ureĊuju pravila postupka, u našem pravnom sistemu su uglavnom odvojeni od zakona kojima se ureĊuje organizacija i naĉin rada organa koji taj postupak sprovode. Poreska uprava je izuzetno znaĉajan organ sa velikim brojem zaposlenih. Funkcionalno pozicioniranje u okviru ministarstva svrstava Poresku upravu u red drugih organa ĉiji je delokrug segmentiran u delovima drţavne administracije koja se bavi raspodelom sredstava budţeta.Pritom za odreĊivanje poloţaja i mesta u sistemu drţavnih organa, posebno treba imati u vidu da ona nije striktno administrativna organizacija, već organizacija koja ubiranjem poreza i drugih javnih prihoda obezbedjuje oko 80% sredstava budţeta Republike Srbije. To dalje znaĉi da ovaj drţavni organ treba da ima veću samostalnost u radu, koja bi se obezbedila smanjenjem broja hijerarhijskih nivoa odgovornosti, odnosno izdvajanjem i uspostavljanjem direktne linije rukovoĊenja pod ingerencijom predsednika Vlade ili na drugi sliĉan naĉin. Definisanjem pozicije Poreske uprave na ovakav naĉin, bila bi poboljšana koordinacija rada sa Vladom i dr. drţavnim organima, a porezi koje plaćaju graĊani delotvornije pretvarali u visokokvalitetne javne usluge. U prilog odluci o donošenju posebnog Zakona su naša zakonodavna tradicija, jer je Srbija još u drugoj polovini XIX v. imala poseban zakon koji je regulisao organizaciju, naĉin rada i nadleţnosti PU i uporednopravna iskustva u mnogim drţavama, gde već postoje posebni zakoni koji regulišu ovu materiju kao što je Slovenija. Ukoliko bi bio donet ovakav zakon, smanjila bi se potreba za donošenjem velikog broja podzakonskih akata. Posebno znaĉajno mesto zauzima pitanje plata zaposlenih, gde su stavljeni u nejednak pravni poloţaj, a njihov rad vrednuje u posebnim sluţbeniĉkim sistemima, koeficijenti za utvrĊivanje plata drţavnih sluţbenika i nameštenika predstavljaju problem, jer su velike razlike u zvanjima za poreske sluţbenike u odnosu na zvanja drţavnih sluţbenika u 43

opštem sluţbeniĉkom sistemu. Ukoliko se donese posebni Zakon, neophodno je da se regulišu delokrug organa, organizacija, upravljanje i nadleţnost Centrale, saradnja sa drugim drţavnim organima, saradnja sa meĊunarodnim organizacijama, poloţaj zaposlenih kao ljudski supstrat organizacije, i to zvanja ocenjivanja, uslovi za njihovo napredovanje, plate, stimulativno nagradjivanje, ovlašćenja i obaveze poreskih sluţbenika, obezbedjenje sredstava za rad idr. U okviru dela zakona koji reguliše delokrug i ustrojstvo Poreske uprave, treba ugraditi norme, kao što su veća specijalizacija organizacionih jedinica, time se omogućava usmeren pristup rešavanju problema u pojedinim oblastima oporezivanja i ujednaĉena primena propisa na nivou cele Poreske uprave. Edukacija zaposlenih treba da zauzme mesto u Zakonu kroz sistem obrazovanja i treninga na osnovama najnovijih svetskih iskustava. Sledeći pozitivna iskustva drugih zemalja. Zakon takoĊe treba da sledi trendove reforme drţavne uprave u Srbiji i da uredi takav radnopravni poloţaj i uslove rada u kojima poreski sluţbenici mogu da prate reformu i budu njen sastavni deo.

44

ZAKLJUČAK

Znaĉaj Poreske uprave u Srbiji i poloţaj poreskih sluţbenika, predstavljaju vaţna praktiĉna i teorijska pravna pitanja, koja nisu rešena adekvatno znaĉaju posla koji ovaj organ, odnosno poreski sluţbenici obavljaju za drţavu. Kada govorimo o naplati poreza u Srbiji, nesporno je da imamo manji procenat dobrovoljnog izmirivanja poreske obaveze u odnosu na zemlje razvijene trţišne ekonomije zbog nedovoljno razvijene poreske kulture, pa samim tim i poreske discipline, što je dodatni izazov za Poresku upravu da kroz plansku i intenzivnu obuku svojih sluţbenika, stvori odgovornu, struĉnu i profesionalnu poresku administraciju, što je i strateški cilj reforme drţavne uprave na putu ka evropskim integracijama. Imajući u vidu znaĉaj funkcije naplate, Poreska uprava je paralelno sa sprovoĊenjem poreskih zakona donetih u sklopu reforme poreskog sistema Srbije, reformisala i organizaciju poreske administracije. Dakle, uspešnost naplate u najvećoj meri zavisi od blagovremenog prikupljanja porebnih informacija o imovini obveznika, odabiru kvalitetnog sredstva na kome će se ustanoviti prioritetno zaloţno pravo iz kojeg će se izvršiti naplata za sluĉaj da poreski obveznik sam ne plati dug, praćenjem samog postupka obezbeĊenja naplate i same naplate od strane pretpostavljenih rukovodilaca, od uspešne koordinacije sa ostalim unutrašnjim organizacionim jedinicama Poreske uprave, ali i od uspešne saradnje sa ostalim drţavnim organima koji uĉestvuju u pojedinim fazama obezbeĊenja i naplate poreza. Sistematskim praćenjem izmirivanja poreza i 45

brzom prinudnom naplatom se spreĉava gomilanje poreskog duga, spreĉava poreski obveznik da osujeti, onemogući ili uĉini neefikasnom naplatu, ali i gubljenje traga poreskim obveznicima. Poloţaj Poreske uprave u Srbiji i status poreskih sluţbenika se svakako ne mogu izjednaĉiti sa uvaţavanjem rada i doprinosa organa poreske administracije, nastojanjima drţave da izvrši svoju ulogu pokretaĉa društvenog razvoja sa radnopravnim statusom, ugledom, uslovima rada, platom i drugim beneficijama poreskih sluţbenika ne samo u zemljama Evropske Unije, već i dr.ureĊenim zemljama sveta. Znaĉaj drţavnog organa i ove kategorije sluţbenika na meĊunarodnom planu a zapostavljenoj na domaćem, izraţeni su u velikoj meri. Ovaj disbalans mora se ublaţiti u periodu kada se priprema pristupanje Evropskoj Uniji, a u saradnji sa MeĊunarodnim monetarnim fondom- reforma poreskog sistsema, jer se ova reforma kao i reforma drţavne uprave ne mogu sprovesti bez izmene statusa Poreske uprave u sistemu drţavnih organa, izmene organizacione strukture, naĉina upravljanja Poreskom upravom i aktivne uloge poreskih sluţbenika. Sa razvojem privatizacije, prelaskom na trţišnu privredu i sa reformom poreskog sistema problem naplate poreza je postao sloţeniji i teţi. Stoga je poţeljno da u svakom konkretnom sluĉaju utvrditi da li duţnik nije eventualno zapao u teškoće plaćanja zbog izvesnih okolnosti koje su nastale bez njegove krivice.

46

LITERATURA

1. M. Dinĉić i drugi, „ Poreska i carinska politika“, VPŠ Ĉaĉak, 2006 2. „Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji“ 3. „Zakon o porezima na imovinu“ 4. Dr.ĐorĊe Pavlović, Dr.Dinĉić Miroslav i Dr. Ristić Ţarko,“UtvrĊivanje i naplata javnih prihoda“,Beograd,2008.god. 5. Ministarstvo finansija i privrede, „Uputstvo o naplati poreza od neurednih poreskih duţnika“, Beograd,2011.god. 6. Aleksandar Mitrović,“Naplata poreza na dohodak graĊana u praksi“, Niš,1998.godina 7. Dr.Radiĉić, Dr.Boţidar Raiĉević, „Javne finansije“, Beograd, 2008.god. Internet izvori: http://blog.b92.rs http://pks.komora.rs http://sr.wikipedia.org.rs http://www.mfin.gov.rs

47