Poljanec Ruska Gramatika Za Svakoga

Izdavač Školska knjiga, d.d. Zagreb, Masarykova 28 Za izdavača dr. sc. Ante Žužul Urednica mr. sc. Anuška Nakić Recenzentica dr. sc. Željka Č elić Redaktura/lektura sc. Anita H mjak mr. sc. Alka Stropnik mr.

Oblikovanje naslovnice Velimir Pavić

8. izmijenjeno izdanje ©

ŠKOLSKA KNJIGA, d.d., Zagreb, 2005. Nijedan dio ove knjige ne smije se umnožavati, fotokopirati ni na bilo koji način reproducirati bez nakladnikova pismenog dopuštenja.

RADOSLAV F. POLJANEC

Ruska gramatika za svakoga PyccKa5I I:'paMMaTllKa ,n;n5I Ka)l(,n;oro

lSl$J školska knjiga Zagreb, 2013.

PREDGOVOR Ovaj je priručnik namijenjen onima koji uče (ili su nekada učili) ruski jezik, bilo sami, bilo u školama i na tečajevima, pa bi željeli imati pri ruci kratak podsjetnik - knji­ gu u kojoj će u sažetom ali ipak jasno izloženom obliku naći podatke o pojedinim ru­ skim jezičnim pojavama. Ta namjena knjige diktirala je njezin sadržaj i opseg te način obrade jezične građe. Knjiga sadržava osnove gramatike ruskoga jezika, s obradom svih bitnih jezičnih pojava te je tako obuhvaćena sva jezična građa potrebna za razumijevanje ruskih jezič­ nih oblika za njihovu pravilnu primjenu u praksi. Pri obradi gradiva nastojalo se da izlaganje bude što jednostavnije i pristupačnije, tako da ga može pratiti i onaj koji nije l?obliže upoznat s gramatičkim pojmovima ili ih je možda već pomalo zaboravio. Zato se, uz kratko tumačenje osnovnih gramatičkih termina, daju što je moguće jasnija objašnjenja pojedinih ruskih jezičnih pojava, s mno­ go ilustrativnih primjera prevedenih na hrvatski jezik. Uz to se, gdje se god smatralo potrebnim, čitatelj upozorava na sličposti ili razlike između ruskoga i hrvatskog jezi­ ka, pa mu se i na taj način nastojalo olakšati usvajanje lijepoga i bogatog ruskog jezika.

Autor

v

SADRZAJ UVOD . 13 Ruski jezik ... : ......................................................................... ............................................. 1 3 ..............................................................................................................

.........

GLASOVI RUSKOGA JEZIKA I NJIHOV IZGOVOR .................................... 1 5 Rusko pismo ....................................................... ................................................................ 1 5 Fonetska transkripcij a :.................................................................................................... 16 Ruski naglasak (akcent) . 17 Ruski glasovi ......................................................................... ............................................. 18 Samoglasnici 18 Suglasnici . . . 25 .

............................................................................................

.......

................ . . . . . . . . . . . ............... . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ................................. ..........

. . . . . . .............................................. .............

RIJEČ I I NJIHOV SASTAV Dijelovi riječi Vrste riječi .

...............

...............................................

.........................................

.

.

................

.

....

.

...................

.

.................

. . . . . . . . . . ..................................

.......................... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

..............

GLAGOLI Podjela glagola Glagolski oblici. Tvorba glagolskih oblika . Infinitiv Glagolska vremena u ruskom jeziku

............

.

......................

.................. .......... . . . . . . . . . ............................

. 34 34 38 .40 41 .42 . 42 43 . .44 45 46 47 48 .48 .49 .49

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ...................... .......... . . . . . . . . . . . ...............................

..................................................................

.

...

. . . . . . . . . . . . . . . . . ....................... ........

............................................................. . . . . ........................... . . . . . . . . . .. . . .

31 31 32

. . . . . . .. . . . . . . . . . . .........................

.

.

.....................

.......................................

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ............................................ .............................................................. ..................... . . . . . .. . . . . . .............................................

Prezent .. Prva konjugacija . Druga konjugacija Povratni glagoli Naglasak u prezentu Značenje i upotreba prezenta Futur . . Prosti futur . Složeni futur Značenje i uporaba futura Nagla·sak Perfekt . . Naglasak u perfektu . Značenje i uporaba perfekta ............................................ . ....

. .............. . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . .................................

....

. . . . . . . . . . .. ...................... ................. . . . ................ . . . . . . . . . . . ..........

............................................

.. .

. . . . . . . . . . . . . . . . ..................... ......

.................... .......... . . ....................

.

..

. . . . . . . . . . . . ......................... ........

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ................................... ........ . . . ........... ..........

. ............................. ....

.

. . . . . . . . .........

.

...................................... . . . . . . . . . . . .

..................................................................

................. ........... . . . . . . . . . . . . . . . . . .....

.

.

........................

.........................

.

. ....................

................... .................. . . . . . . . . .. . . . . ..................................................

.

. . . . . . . . . . . . . ..........................................

....

. . . . . . . . . . ............................. . . . . . ........ .. . . . . . . . . . . ........

.

..........

.

................. . . . . . . . . .

........................

.

........

. . . . . . . . .. . . . . . . ................... . . . . . . ............ . . . . ................................. . . . . . . . ............................................... . . . . . .....................

Upitni oblik glagola

..............

................................

.

........................

.

..............................

.

....

50 52 53 54

8

RUSKA GRAMATIKA ZA SVAKOGA . PYCCKAJ! rPAMMATI1KA ,l\JlJ! KAlK,I\OrO

Načini

54 54 . 54 57 59 . . 59 . . 60 62 62 :. .............. 63 . 64 66 68

..................................................................................................................................

Indikativ (izjavni način) Imperativ (zapovjedni način) Kondicional ( pogodbeni način)

.

............. ..................................................................................

............................................................................... .........

Glagolski prilozi.

.

....... ..............................................................................

.

................................................................... ............................................

Glagolski prilog sadašnji (nesvršeni) Glagolski prilog prošli (svršeni)

.

........ ..................................................... .. ............

................................................................ .. .................

Participi

.

............. ................................................................................................................

Aktivni particip prezenta Aktivni particip perfekta Pasivni particip prezenta Pasivni particip perfekta

.

............................................... .............................................. ..............................................................................

.

......................................... .............................. ......................

.

....................................... .......................................................

Nepravilni glagoli

.

.............................. ...............................................................................

IMENICE Značenje imenica .. Zajedničke iIi opće imenice i vlastita imena Rod imenica B roj imenica Deklinacija imenica Vrste imeničke deklinacije ..

.

.

72 . 72 72 73 75 76 79 79 79 . 81 83 84 84 87 89 90 . 90 91 93

............................................................................................... ............ ....

.

.

.............. . ................................................... ...................... ............... ...

.

............ ......................................................

........................................................................................................................

.......................................................................................................................

.

....................................................................................... ...................

.

.

............. . ................................ ........................... ...............

.

Imenice muškoga roda Tvrda deklinacija Meka deklinacija Genitiv jednine na -y (-lO) Lokativ jednine na -y (-lb) Nominativ množine na -a (-H) . Imenice srednjega roda Imenice ženskoga roda . Prva deklinacija . . Tvrda deklinacija Meka deklinacija . Druga deklinacija .

.

.......................................... ........................... ...........................

.

.

.

.................... ......... ....................................... ..............

.

.

.

....................... ............ .................................. ............

.

.

............................................. ........................ ............

..

.............................................. . ..................................

.

.

. .......................................... ........... .....................

.

.

.

................................................... ......... ........................ ..........

.

.................... ............ ................................................................

.

.......... ........... ............................. ............................................

.

............................ ...................................................... .

.

. .................. .....................................................

.

.

.

..

..........

.................... ..................... ................... ........... ....................

PRIDJEVI Vrste pridjeva .

.

.

. . 95 95 . . . 96 . . . . 96 . . . 98 . 98 . .. . . 101 . 107 . 108 . . , .............................. 108 113

...................................................................................... ......... ......... .. ..

.

.

. ................................... ............................. .................................................

Dugi oblik pridjeva . Kratki oblik pridjeva

.

.

....................... .................. ...................... ......... ......... ................

Deklinacija pridjeva Tvrda deklinacija Meka deklinacija

.

.................................................................. ................. .......... . ..

.

.... ......... ........................................... ........ ................................. ....

.

.

............... .............................. .......................... ................................

.

.

.

..................................... .... ....... ......... .... . ...................... ......... ...

Pridjevi kao imenice Komparacij a pridjeva .

.

.................................... ..................... .............................................

..

. ........................ ................................... .......................................

Komparativ Superlativ

.

.

........................................... ........... ....... ....... .........

.

.................................... .............................................................................

9

ZAMJENICE Vrste zamjenica

117 :.................................... ........................ 117 118 121 121 123 125 127 ".................................................................................. 129 131

........ . . . . . . . . . . . . . ......................... ........ . . . . . . .... . . . . . . . . . .. . .............................

......... . . . . . . .... . . . . ..... ............ . . . .. . . . . . .

Osobne zamjenice Povratna zamjenica Posvojne zamjenice Pokazne zamjenice Upitne i odnosne zamjenice Određene zamjenice Odrične zamjenice Neodređene zamjenice

. . . . . . . . . . . . . . . . . . ......... . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ........ . . . . ......... . . . . .. . . . . . ................ ............................... . . . . . . . . . .... . . . . . . . . . . . . . ........ . . . . . . . . .

. . . ..... .......... . . . . . . . . ............................... . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ...... . . . . .

. . . . . ......... . . . . . . . . ........................... ...................... . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . .... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ............ ....................... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ......

......... . . . . . . . . . . . ............................ . . . . . . . . .............. . . . . . . . . . . ..... . . . . . . . . . . . . . .

....... . .. . . . .......

. . . . . . . .......... . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . ............... . . . . . .............................. . . . . .

BROJEVI Vrste brojeva

134 134 Glavni brojevi 134 Redni brojevi 139 Zbirni brojevi :............................ ...................................................................... 140 Razlomci 142 Brojne imenice 142 Brojni prilozi 144 Neodređeni brojevi 144 .... .......... . . . . . . . .... . . ... . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . .......... ............. . . . . . . . . . . ............ . . . . . . ....

.............. ... . . . . . ........ . . . . . . . . . .......... ............................. . . . . . . . . .. . . . . . .......................

. . . . . . ............. . . . . . . . . . . .. . . . . . ........... . . . . . . ......................... .. . . . .........................

................... . . . . . . . . . . . . . . . . . . ............ ............................. .... . . .......... . . . ............

..........

............... . . . . . . . . . . . . . . . . . . ..... .................................... ............. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .....

....... . . . . . . . . . . . . . . . . . . .......................... ....... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ..... . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . .....

..... . . . . . . . . . . . . . . . ...................... . . . . . . . . ..... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ..... . . . . . . . . . ..... ................... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . ..........................

PRILOZI Vrste priloga

146 146 147 148 148 149 150 . 150 151

..... . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . ............. . .. . . . . . . . . . . . . . . . . ........... ..........

....... . . . . . . . . ... . . . . . . . . . . .. . . . . .. . . . . . . . . . . . . . ........................ . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . .. . . . ..... ..........

Prilozi mjesta Prilozi vremena Prilozi načina Prilozi uzroka Prilozi svrhe Prilozi količine i stupnja

. . . . .. . . . . . . . . .... . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . ..................... . . . . . . . . .. . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . .. . ..... .......... .... . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . .. . ................. ................ . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ..... ..........

. . ..... . . . . ......... . . . . . . . . . . . . . ......

.

......................... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ........

..... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ............................. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ......... ...............

.

......... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. .. . . . .......... .................... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . ...

Komparacij a priloga PRIJEDLOZI

.........

. . . . . . . . . . . . . . . . . . .............. ............ . . . . . ....... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . ........ ..

. . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . .. . . . ............ . . . ....... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ............. ............ . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .......... ......... . . . . . . . . ... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ....... ...........

153

Prijedlozi s genitivom . 153 Prijedlog s dativom . 155 Prijedlozi s akuzativom . 155 Prijedlozi s instrumentalom . 155 Prijedlozi s lokativom . . 156 Prijedlozi s akuzativom i instrumentalom . . 156 Prijedlozi s akuzativom i lokativom 158 Prijedlozi s genitivom, akuzativom i instrumentalom . 159 Prijedlozi s dativom, akuzativom i lokativom . 160 Prilozi u službi prijedloga . ".................................................................. 161 . . . . . . . . . . . . . .. . . . . ............... . . .. . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . ....

........

.... .......... ...................

.................. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .... ....................... . . ...... . . . . . . . . . . .

............... . . .... . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . .....

................... . . . . . . .... . . . . . . . . . . . .. . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ..... ............. . . . . . . ..... . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . ..... ................. . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .....

.....

...............

.... ............. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ........... ...............

.......... . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . .. . ..... ................... . . . . . . . . . . . . . . ......

.............. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . .......... ....... .......... . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

.......................

.....

..

VEZNICI, Vrste veznika

163 :.................................................................................................... 163 Usporedni veznici 164 Zavisni veznici : ......................................................................................... 164 . . . . . . . ........................... . . . . . . . . . . . . . . . ........................ ........ . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . ..........

... ............

..... . . . . . . . . . . . . . . .. . ............... . . .. . . . .... . . . . . . . . . . .. . . . . . . .......... ................... . . . . ....

........ . . . . . . . . .

10

RUSKA GRAMATIKA ZA SVAKOGA . PYCCKMI rPAMMATI1KA ):(JJ!! KAlK):(OrO

Č ESTICE (RIJEČ CE) Vrste čestica

....................................................................................

166 166 166 166 166 167 167 167 167

...................................................................................................................

168

......................................................... .......................... .......

........................................................ . . . . ................................... ............. ..........

Upitne Potvrdne i odrične Uzvične Pokazne Čestice za isticanje Čestice za ograničavanje Čestice za tvorbu riječi i oblika

........ ........................... .................................................................................... ......................................................................................................

..................................................................................................................... ................................. .................................................................................... . . . . . ..................................... ....................... .................................... .............................................. .......................... .....................

UZVICI

REČ ENICA Vrste rečenica Rečenični (logički) naglasak Intonacija (melodika) Prosta rečenica

171 171 173 173 . 174 Dijelovi rečenice 174 Subjekt 174 Predikat. 174 Atribut .................. .......... ................................. ............................ ....... ............ 177 Objekt ........... ................................................... ........ ..... ............................ ...... 178 Direktni objekt ...... ................................. .......................... ..... .... ............ 178 Indirektni objekt ............................................................................. : ...... 178 Rekcija ruskih glagola 179 Adverbne oznake . 186 Mjesta 186 Vremena 186 Načina 187 Količine i stupnja 187 Uzroka 187 Svrhe 187 Pogodbe ili uvjeta 188 Dopuštanja 188 Lično određene, lično neodređene i bezlične rečenice 188 Rečenice s istovrsnim rečeničnim dijelovima ........................ .... ......... .......................... 191 Riječi gramatički nevezane uz rečenicu 192 Složena rečenica ........................ ......... ............................ ..... ........................ ..................... 193 Vrste složenih rečenica 193 Nezavisno složene rečenice 194 Sastavne rečenice 195 Suprotne rečenice 195 Rastavne rečenice 195 Zavisno složene rečenice 196 Objektne zavisne rečenice 196 Izrične rečenice - neupravni govor. 197 ............................................................................................................

............................................................ .......................................................

............. ..................................................... ........ .................

..... ....................... ...........................................................................

................. ............ ...........

...................................... ..................................

............. . . . ..... ............................ ............ ...........................................

..................................................... .......... ................ . . . . . ........................

......................................... . . . . . ...................................... ......................

......................................................................................

....................................................................................

.........

.................... ............ ......... ............... ......... .................................. . . . . .. . . . ................................................................. ......................

.... ............................................. ......... . . . . . ....................................

...................................................................................

..................................................................................................

................................................................ ....................................

............................ ......................................................

.................... . . . ................................... ..................................

. . . ..............................................

........................................................................

..................... .......................... ................................................ ................ .......... ...............................................................

.............................................................................................

.............................................................................................

. . . . . . . . . . . . . . . ... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . ...........................................................................................

.................................................................................

...................... ....................... ............

11

Neupravna pitanja Odnosne rečenice Subjektne zavisne rečenice . Predikatne zavisne rečenice . .. Atributne zavisne rečenice . . Adverbne zavisne rečenice . Mjesne . Vremenske . Načinske . Poredbene . . Uzročne Namjerne Željne rečenice Posljedične Pogodbene . Dopusne Aktivne i pasivne rečenice . Skraćivanje zavisnih rečenica . Skraćivanje atributnih zavisnih rečenica Skraćivanje adverbnih zavisnih rečenica Vremenske rečenice Uzročne rečenice Pogodbene rečenice . Dopusne rečenice . .

' ........................... ; ........ 198 199 . .200 . . . 201 . . . . . . 202 . . 202 . 203 . 203 . 205 . . 205 . . . 206 . . 206 207 208 208 . 210 . 211 212 . 213 214 . . 215 .. 215 . . 216 217

...............................

.

..............

......................... .......................... . . . ............ ................. .......... .

................

............

.......

..................................................

................................

............

............

.......

.

. ..................

. ......................

......

.....

..................... ....

......

..........

..........

......

....

.

. .. . . . . . .............................

...........................................................

....................................................

..........

.......

. . . . . . . . . .....................

. . . . . . ....... .........................

. ..................... ..................................................

.............................

....

......................................

............................................

...........

....

...............

...................................

....................................................................

.............

...........

.......................................................................................

............................................................................................

....

........................................................................................

................................................. ....................

.....

..................

..............................................

..................................................

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ................... ........................... ..................................

.........................

............................................................

..................................

. . . . . . . . . . . .. . . . . . . . ................ ..........

...................

. . . . . ..........

.......

.

...............

..................... . . . . . . .

............................................

..............

. .................................

.................................... .......................

DODATAK 218 Temeljna obilježja ruskoga pravopisa ........................................................................... 218 Opća karakteristika ruskoga pravopisa . 218 Pisanje samoglasnika . . 218 Slova b i b . .. : ........................................................ 219 Pisanje suglasnika . . 220 Pisanje složenica 221 Velika i mala početna slova . 222 Pisanje posuđenica . . . . 222 Prijenos riječi . . 225 Ruska interpunkcija . 225 . . . . . .............................. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ................. .............................

. .................................... ..............................

. . . . . . ....................

......

.......

.

.........................................

.....

. . . . .. . . . . . . . ................

........................................

...............

.................................

. . . . . . . . . . . . . . ......................................

...................................... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ................................ .....................................................................................

......................

. . . . ............ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

..

.......................

...........................................................................

............

...

...........

....................

................................................................. ....................

..............

UVOD

RUSKI JEZIK Ruski je nacionalni jezik najvećega slavenskog naroda - Rusa, službeni jezik u Ruskoj Federaciji, Bjelorusiji (uz bjeloruski), Kazahstanu (uz kazaški), Kirgistanu (uz kirgiški) te ukrajinskoj Autonomnoj Republici Krim (uz ukrajinski), a njime se govori i u drugim državama koje su nekoć bile dio Sovjetskog Saveza. Za dio stanovništva tih država ruski je materinski j ezik, a također, u većoj ili manjoj mjeri, i jezik javnog života. Uz engleski, francuski i španjolski smatra se jednim od velikih svjetskih je­ zika. Ruski je jezik velike umjetničke književnosti i bogate znanstvene literature na području svih humanističkih, ali i prirodnih znanosti i tehnike. Ruski jezik član je velike slavenske jezične porodice pa s ukrajinskim i bjeloru­ skim j ezikom čini tzv. istočnu grupu slavenskih jezika. Budući da slavenski je­ zici - istočnoslavenski, zapadnoslavenski ijužnoslavenski - potječu od tzv. pra­ slavenskoga, tj . nekoć svim Slavenima zajedničkog jezika, svi slavenski jezici međusobno su srodni i više ili manje slični. Tako su u velikoj mjeri međusobno slični i ruski i hrvatski jezik. Sličnost se ogle­ da u jezičnoj strukturi, u glasovima, u oblicima pojedinih vrsta riječi, u sastavu i obliku rečenica, a osobito u rječniku, tj . u velikom broju zajedničkih ili vrlo slič­ nih rij eči. Sve to navodi na misao da tako reći svaki pismeniji čovjek može i bez sustavnog učenja ne samo čitati nego i prevoditi ruske tekstove. Zato nije čudno što u nekim našim prijevodima s ruskoga jezika nailazimo često na nevjerojat­ na iskrivljavanja smisla poj edinih riječi i rečenica, pa i cijelih odlomaka. To je zbog toga Što, osim velikog broja jednakih ili sličnih riječi koje u oba jezika zna­ če isto, ima i m�ogo takvih ruskih riječi koje su po obliku jednake ili vrlo slične hrvatskima, a znače sasvim nešto drugo. Tako npr. ruski 60p nije naš 'bor', nego 'borik, borova šuma', ruska 6yxBa nij e 'bukva', nego 'slovo', 6paHIITh ne zna-

14

RUSKA GRAMATIKA ZA SVAKOGA . PYCCKA5! rPAMMAT!lKA ,l\Jl5! KAlK,l\OrO

či 'braniti', nego 'grditi, koriti', 6bICTPbIH nije 'bistar', nego 'brz', BHHorpcl,[( ne znači 'vinograd', nego 'vinova loza, grožđe', ruski Bpar nije naš ' vrag, đavao', nego samo 'neprijatelj ', rp 06 ne znači 'grob', nego 'lijes, mrtvački sanduk', ru­ ski )KHB6T nije naš 'život', nego - 'trbuh', rusko rreqeHbe je slatko, jer znači naš 'kolač', rrpHKa3clTb ne znači u ruskom ' prikazati', nego 'narediti, zapovijediti', a rryIIIKa nij e naša 'puška', nego čak 'top' itd. Takvih i sličnih primjera ima vrlo mnogo, pa zato čitatelj ruskih tekstova treba stalno biti na oprezu da ga sličnost za koje rij eči ne bi zavela. Stoga valja provjeravati u rječniku značenje svih riječi . nismo sasvim sigurni što znače u hrvatskom jeziku. Međutim, nij e sve samo u riječima; tko želi doista dobro ovladati ruskim je­ zikom, treba se upoznati i s gramatičkim oblicima svih vrsta riječi i s njihovom funkcijom u rečenici i nastojati što bolje svladati rusku frazeologiju te si tako otvoriti put do bogate ruske umjetničke i stručne literature i do lakšeg sporazu­ mijevanja s pripadnicima najvećega slavenskoga naroda. Ruski jezik dijeli se uglavnom na dva velika narječja ili dijalekta: sjevernoruski i južnoruski, od kojih svaki ima svoja obilježja u izgovoru, u riječima i nekim gra­ matičkim oblicima. Između njih postoji i nekoliko srednjoruskih govora u kojima se odražavaju obilježja i jednoga i drugoga narječja. Najvažniji je od njih moskov­ ski govor, koji čini osnovicu današnjega ruskoga književnog jezika. To je zapra­ vo ruski narodni jezik, samo obrađen i normiran, tako da služi zadovoljavanju društvenih i kulturnih potreba ruskoga naroda; to je jezik državnih akata, tiska, radija i televizij e, filma i kazališta, kao i umjetničke i znanstvene književnosti. Zbog velikih postignuća ruskog naroda na svim poljima ljudske djelatnosti, ruski jezik ima golemo značenj e za suvremeni kulturni, znanstveni, tehnički, gospodarski i društveno-politički život i napredak svih kulturnih naroda. Stoga ne čudi da je ruski jezik postao jedan od velikih svjetskih jezika i važno sred­ stvo za međunarodnu izmjenu kulturnih dobara i da se uči, više ili manje, u svim kulturnim zemljama svijeta.

GLASOVI RUSKOGA JEZIKA I NJIHOV IZGOVOR RUSKO PISMO Rusi se u pismu služe ćirilicom (azbukom), koja ima 33 slova: Slovo

Naziv

,

,

":"

Slovo'

a 63 B3 r3 ):\3 e = je e = jo )I(3

Pp CC TT Yy

33

33

WIll

HM

M

-ll

KpaTKoe j Ka 3JIh 3M 3H o II3

Aa 1)6 BB rr

.n;):\ Ee

Be )l{)I(

KK JI JI

MM HH Oo IIII

II

cJ):0

0

Mizo#n,a

::0

H eM

jedem

ThI eIIIh

jedeš

BbI e)l,H.Te

jedete

OH (-a, -o) eCT

jede

OHH e)l,5.lT

jedu

Imperativ

c

ccccc

Pt:ilpgS(jcldšnji

;c c

c;

c

co.'

. ,

' ccc cc:.C.cC c C

MhI e,ll,H. M

eIIIh!

eIIIhTe!

' c oc:c . .c

jedemo

jedi! jedite! jeo Gela) sam, jeli smo

0

o O

eM

jedući jedavši koji jede

Aktivni part.icip perfekta Pasivni pa;iiCip peifekta

eBIIIHH

kojije jeo (po)jeden

Tako se sprežu i složenice, npr. noecTb 'poj esti', C'heCTb 'poj esti', BbIecTb ' izj esti' i dr:.

EnrbTe, rreilTe, )l,PY3h5.l!

Jedite, pijte, prijatelji!

KfuK.r\hIH )l,eHh )'TpOM H Be'IepOM H eM 5.l6JIoKY.

Svaki dan ujutro i navečer jedem jabuku.

70

RUSKA GRAMATIKA ZA SVAKOGA . PYCCKA5I lPAMMATllKA ,/\)]51 KAJK,/\OrO

(OH) eCTb '(on) je'

6b1Th 'biti' ima u prezentu samo još oblike za 3. lice jednine

3.

lice množine

(OHIf)

i

CYTb '(oni) su', a i oni se, uostalom, upotrebljavaj u relativ­

no rijetko, i to ponajprije u znanstvenoj prozi. Ostali oblici glase:

BbI 6Y)J,eTe bit će'

OHIf 6yiJYf 6y,r(b! 6Y)J,bTe!

budi! budite!

� 6bIJI, TbI 6bIml, MbI 6:bIJ11I

bio sam, bila sam, bili smo

6yJlY'f1I 6:bIBIIIH

budući bivši koji je bio

6:bIBllIIIH

Tako se mijenjaju i složenice, npr.: )J,06:bITb 'zaraditi':

�

)J,06y)J,Y 'zaradit ću', TbI

)J,06Y)J,eIIIb 'zaradit ćeš' ... ; perfekt: )J,06hlJ1, -a, -o, -ll 'zaradio, -la, -lo, -li; 3a6hITb 'zaboraviti', np06hITb 'provesti, proboraviti (neko vrij eme)'; npll6hITb 'stići', BhI6bITb 'izostati' i dr. liY)J,bTe ClJ:aCTJIHBbI, )J,66pbIe mO)J,II!

Budite

MOH )J,Pyr npU6bIJI mepa BelJ:epoM.

Moj je prijatelj stigao sinoć.

JI np66hIJI )J,Ba Mec�n:a B

sretni, dobri ljudi!

Proveo sam

IIapillKe.

dva mjeseca u Parizu.

He 3a6Y!1.b MeIDi!

Na zaboravi me!

3TOro � BaM HIIKOf)J,a He 3a6Y!1.Y!

To vam neću nikada zaboraviti!

H)l,TU 'ići' (pješke) ima ove oblike: Prezent Jednina �

1I.n:Y

Množina

idem

MbI lI)J,eM

idemo

TbI lI)J,ellIb

ideš

BbI lI)J,eTe

idete

OH (-a, -6) lI)J,eT

ide

OHH �

idu

Imperativ

II)J,H! II)J,HTe!

idi! idite!

Peifekt

� llIen (llIna), MbI llInll

išao (išla) sam, išli smo

Prilogsadašnji Prilogprošli .. Aktivniparticip prezenta Aktivni particip peifekta

rwi ine)J,llIlIH

idući išavši

�IIH

koji ide

llIe)J,llIlIH

koji je išao

GLAGOLI

71

Tako se sprežu i mnogobrojne složenice, npr. : BOHTII'ući': futur: H BOH,lJ,Y 'ući ću', ThI BOH,lJ,eIIIh 'ući ćeš' ... , perfekt: H BOIIIeJI (-IIImi) 'ušao (ušla) saIII', MhI BOIIImI 'ušli smo'... ; BbIHTH 'izaći', ,lJ,OHTII ,lJ,O 'doći do', HaHTII 'naći', OTOHTI! 'oti­ ći', rrO,lJ,OHTI! 'prići', COHTI! 'sići' i dr. Ha )J,IDJX BbIIIIJIa OqeHb HHTepeCHaJI KHIira o phIHKe He)J,BIDrmMOcTH.

Ovih je dana izašla vrlo zanimljiva knjiga o tržištu nekretnina.

IIo)1,oH):J:u 6m1JKe, )J,P)')KOK!

Priđi bliže, prijatelju!

113 3TOro Huqero

Od toga neće biti ništa.

He Bblii)1,eT.

Omi Hammi ITOTepHHHble KJ1l0QU.

Našla je izgubljene ključeve.

,n:oH):J:si )J,O py%51, OHa cella Ha TpaBY.

Došavši do potoka, sjela je u travu.

exaTb

'ići (ne pješke), putovati' ima ove oblike:

51 e)J,y

idem

MbI e)J,eM

idemo

TbI e)J,eIIIb

ideš

BbI e)J,eTe

idete

OH (-a, -o) e)J,eT

ide

OHIi e,IJyf

idu

-'

ne postoji, pa se IlIjesto njega govori: (ITO)e3:lKaii! (ITO)e3:lKaiITe!

idi! idite!

51 eXaJI (-a), MbI eXaJIH

išao (išla) sam, išli smo

Prilog sadašnji P�ilogprošli Aktivniparticip prezenta

e,nyqH

idući

exaBIIIHH

išavši

e!J.YlIIHH

koji ide

Aktivniparticip perfekta

exaBIlIHii

kojije išao

Imperativ Perfekt

Oo °

° Oo Oo Oo

Tako se mijenjaju i složenice, npr.: rroexaTh 'poći (na put)': futur: 51 rroe,lJ,Y, ThI rrOe,lJ,eIIIh ... 'poći ću, poći ćeš' ... , perfekt: H rroexaJI, (-JIa) 'pošao (pošla) sam, MhI rrOeXaJIH 'pošli smo'... ; BbeXaTh 'ući', BhleXaTh 'izaći', rrpHeXaTh 'doći, doputova­ ti', yexaTh 'otići, otputovati' i dr. MOH )J,PY3b51 cero)J,H5I YTPOM yeXaJIH Ha 6eper MOP5l·

Moji prijatelji otputovali su jutros na more.

3aBTpa YTPOM oHli nOe)1,eT B MOCKBY.

Sutra ujutro ona odlazi u Moskvu.

Ha )J,IDJX npHe)J,YT OTen C MciTepblO.

Ovih dana dolaze otac i majka. Što sporije ideš, to ćeš dalje doći. (Poslovica)

THIIIe e)1,eiUh, )J,MbIIIe 6Y)J,eIIIb. (IIOClIOBHna) °

IMENICE (HMEHA CYIIJ,ECTBHTEJIbHbIE)

ZNAČENJE IMENICA Poslij e glagola najvažnija su vrsta rij eči imenice (IfMeHa cYII(eCTBRTeJIbHble). To su samostalne i promj enjive rij eči kojima imenujemo predmete, a predme­ tom u gramatičkom smislu smatramo sve za što se može pitati 'tko je ovo?' ili 'što je ovo?' Imenice su, prema tome, nazivi konkretnih predmeta (bića i stvari), kao i apstraktnih pojmova (pojava, osobina, radnji, stanja, misli, osjećaja itd.), npr. qeJIOBeK 'čovjek', JIOIIIa,lJ;b 'konj ', ,lJ;epeBO 'drvo', MOPĆ)3 'mraz', rp03a 'oluja', CKPOMHOCTb 'skromnost', 6er 'trka', COH 'san', 60JIe3Hb 'bolest', MbICJIb 'misao', mo6oBb 'ljubav', IIeqaJIb 'tuga, žalost' i sl.

ZAJEDNIČKE ILI OPĆE IMENICE I VLASTITA IMENA Imenica koja označuj e osobu, životinju ili stvar kakvih ima mnogo iste vrste, tako . da se mogu brojiti, zove se zaj ednička ili opća imenica (RMH HapIfQllTeJIbHoe), npr. IIIfCaTeJIb 'pisac', )l(eHII(IfHa 'žena', Me,lJ;Be,lJ;b 'medvjed', co6aKa 'pas', ropo,lJ; 'grad', peKa 'rij eka' i sl. Imenica pak, kojom imenujemo samo jedno određeno lice, j ednu životinju ili stvar, za razliku od drugih sličnih iste vrste, naziva se vlastito ime (RMH co6cTBeHHoe), npr. nopRc, AJIeKCaH,lJ;p CepreeBIfq I1YIIIKIfH, KaIIITaHKa (ime psa), MocKBa, YpaJI, CIf6HPb, naHKaJI, Pe6u30p (naslov kome­ dije) i sl. Vlastita se imena i po pravilima ruskoga pravopisa pišu - kao i u hrvatskom - velikim početnim slovom. Međutim, nazivi pripadnika naroda i stanovnika gradova i pokrajina pišu se po ruskom pravopisu ipak malim početnim slovima, npr.: PYCCKIfH 'Rus', HeMeQ 'Nijemac',

Xop611me yqeHIIKH yqaT Bce ypOKII.

Dobri učenici uče sve lekcije.

113 K6MHaTbI

Iz sobe su se čuli zvuci violine.

6blJlII CJIbIllIHbI 3BYKH CKpHllKII.

IIYrnKIIH IIIIcan rrpeKpaCHbIe CTHXH.

Puškin je pisao divne stihove.

IMENICE

81

Imenice s osnovom na glas U; imaju u instrumentalu jednine nastavak -eM (kao i u našem j eziku), u genitivu množine -eB ako je naglasak na osnovi, a nastavke -OM i -OB ako j e naglašen nastavak, npr.:

mjesec kovač [0):( ):(eJlliTC5I Ha ):(Bemi):(�aTb MecBu:eB.

Godina se dijeli na dvanaest mjeseci.

e nO):(JIeu:oM

S podlacem ne valja prijateljevati.

HeJIb351 ):(p)')KliTb.

B HaIIIeM ceJIe HeT KY3Hell,OB.

U našem selu nema kovača.

Neke imenice muškoga roda kojima se osnova svršava na dva ili tri suglasnika imaju u nominativu j ednine u posljednjem slogu tzv. nepostojane glasove o ili e koji u ostalim padežima ispadaju - kao što je to u hrvatskom jeziku s tzv. nepo­ stoj anim a, npr.: ' . Njd: .

..

Gjd.

;

.

·Djd. · · ';" i 1 ' Jf),'fnn.

san

CHa

CHY

JI0 6

čelo

JI6a

JI6y

JI6bI

pOT

usta

pTa

pTy

pTbI

IIOT6MOK

potomak

IIOT6MKa

IIOT6MKY

IIOT6MKI1

oT�a

OT�Y

OT�bI

COH

CHbI

oTe�

otac

KYIIe�

trgovac

KYII�a

Kyn�y

KYII�bI

JIeB

lav

JIbBa

JIbBy

JIbBbI

MbI C OTU:OM 6bIJII1 Bqepa BeqepOM B KliH6.

Otac i ja bili smo sinoć u kinu.

Kynll,hI rrpo):(aroT CBoii TOBap CJIII.IIIKOM ):(6poro.

Trgovci prodaju svoju robu preskupo.

Y MeH51 r6pbKo BO pry.

Gorko mi je u ustima.

MEKA DEKLINACIJA

Tzv. meku deklinaciju imaju imenice kojima se osnova svršava: a) na mek suglasnik, koji se u pismu označava mekim znakom -h, npr. KOHb 'konj', r6JIy 6b 'golub', rocn 'gost', py6JIb 'rubalj', rB03):(b 'čavao', CJIOBapb 'rječnik' i dr.; b) na -H , npr. reP9H 'heroj , junak', nO IIy raii 'papiga', cJIyqaii 'prilika, zgoda', MY3eH 'muzej ' itd.;

82

RUSKA GRAMATIKA ZA SVAKOGA . PYCCKAlI rPAMMATI1KA IVIli KAlK�OrO

c) na meke suglasnike q -IQ i danas tvrde (nekada meke) m III , npr.: Bpaq 'li­ ječnik', KJUOq 'ključ', TOBapMIIl, 'prij atelj', IIJIaIIl, 'ogrtač', CT6po)K 'stražar', IIa.L\e)K 'padež', MaJIbIIII 'mališan', KapaH.L\arn 'olovka' i dr. -

,

-

,

-

Jednina N

KOHl,

konj

cJIyqarr

G

KomI

konja

cJIyqa5I

D

KOHID

konju

cJIyqmo

A I

KomI

konja

cJIyqarr

KOHeM

konjem

CJIyqaeM

L

(o) KOHe

(o) konju

(o) cJIyqae

K6HM KOHeH

konji

CJIyqaM

G

konja

CJIyqaeB

D

KomIM

konjima

CJIyqa5IM

A I

KOHerr

konje

CJIyqaM

KOH�MM

konjima

CJIyqa5IMH

L

(o) KOH�X

(o) konjima

(o) cJIyqa5Ix

zgoda zgode zgQdi zgodu zgodom (o) zgodi

Množina N

zgode zgoda zgodama zgode zgodama (o) zgodama

Kao što se vidi, i pri toj sklonidbi postoji velika podudarnost između ruskog i hrvatskoga j ezika, osobito u jednini. Imenice s mekom osnovom imaju u svim padežima nastavke s tzv. mekim slovima. U instrumentalu jednine nastavak je -eM kad nije naglašen, a -eM kad je naglašen, npr. 66eM 'bojem', KOHeM 'konjem', r6cTeM 'gostom', rB03.L\eM 'čavlom' itd. Valja istaknuti da u lokativu jednine sve imenice meke deklinacije imaju nastavak -e, osim imenica tuđeg porijekla na -MH (npr. reHHH 'genij ', cQeHapMH 'scenarij ' i dr.) koje u tom padežu imaju nastavak - M (o reHlIH, o CQeHapMM itd.). Imenice na mek suglasnik s mekim znakom na kraju u nominativu jednine imaju u genitivu (i akuzativu) množine nastavak - eH , a imenice na -H imaju -eB (nena­ glašeno) ili -eB (ako je nastavak naglašen). Ha.L\o rr6JIb30BaTI,C5I :SmIM CJIJ'qaeM; Tmrnx Y.L\66HbIX CJIJ'qaeB 66JII,Ille He 6Y,n:eT.

Treba iskoristiti ovu priliku; takvih povoljnih prilika više neće biti.

MOCKBrrqu: roPMTC5I CBOU:M I1cTopmecKHM MY3eeM.

Moskovljani se ponose svojim Povijesnim muzejom.

On!Q 3arrpM KOnen B TeJIery.

Otac je upregao konje u kola.

HaIlla MaTI, mb6HT rrpHHHMaTI, rOCTen.

Naša majka voli primati goste.

�.,

IMENICE

Y Hee MH6ro pmHbIX CJIOBapeU;

omi LIacTO rr6JIb3yeTC5I PYCCKllM CJIOBapeM.

83

Ona ima nmogo različitih rječnika; često se služi ruskim rječnikom.

Slično se mijenjaju i imenice s osnovom na q, J::Q, )1\, III, ali ima nekih odstupanja od maločas spomenutih primjera. Odstupanj a nastaju zato što iza tih suglasnika ne mogu staj ati slova H, 10, bl, nego a, y, H, a mjesto e se u naglašenom položaju piše o. Prema tome oblici glase ovako:

Jednina N

TOBapHII.(

prij atelj

HO)!(

nož

G

TOBapHII.(a

prij atelj a

HO)!(a

noža

D

TOBapHII.(y

prij atelj u

HO)!(Y

nožu

A

TOBapHII.(a

prij atelj a

HO)!(

nož

I

TOBapHII.(eM

prij ateljem

Ho)!(6M

nožem

L

(o) TOBapHII.(e

(o) prijatelju

(o) HO)!(e

(o) nožu

TOBapHII.(H

prijatelji

HO)!(H

noževi

Množina N G

TOBapHII.(eli

prijatelja

Ho)!(eli

noževa

D

TOBapHII.(aM

prij atelj ima

HO)!(aM

noževima

A

TOBapHII.(eli

prijatelje

HO)!(H

noževe

I

TOBapHII.(aMH

prij atelj ima

HO)!(aMH

noževima

L

(o) TOBapHII.(aX

(o) prij ateljima

(o) Ho)!(ax

(O) noževima

Unatoč tvrdim nastavcima u većini padeža ispoljava se stvarna meka deklinacija u instrumentalu jednine (nastavak -eM u nenaglašenoj i -OM prema -eM u nagla­ šenoj poziciji), kao i u nominativu i genitivu (i akuzativu) množine (nastavci -H, -eU: prema -bl, OB) npr.: -

,

MbI C TomipHII.(eM OTIIpaBHJIHCb B JIec.

Prijatelj i ja otišli smo u šumu.

MbI rr06JIaro,n:apHnH TOBapHII.(eU 3a OKmaHHYIO rr6MOll.(b.

Zahvalili smo se prijateljima za pruženu pomoć.

PMOM C IUaJIaIUOM cTOmra cocHa.

Pored kolibe stajao je bor.

.60JIbHbIe ,n:OJI)!(HbI cnYrnaTbC5I Bpaqeu. Bell.(11 OHH peIUHJIII OTIIpaBI1Tb oara)!(oM.

Bolesnici moraju slušati liječnike. .

Odlučili su da stvari pošalju kao prtljagu.

GENITIV JEDNINE NA -Y (-10) Neke imenice muškog roda mogu u genitivu j ednine, uz nastavak -a (-H) , imati i nastavak -y (-10) . To biva u nekih gradivnih i zbirnih imenica kad se genitivom

84

RUSKA GRAMATIKA ZA SVAKOGA . PYCCKAJI rPAMMATHKA ):\J1J1 KAlK):\Oro

označuje količina ili dio čega, npr. Kyc6K caxapy 'komad šećera', cTaKaH qaIO 'čaša čaja', MaJIO Hap6,1J,y 'malo svijeta', MH6ro TOBapy 'mnogo robe' i sl. Inače se uzima genitivni nastavak -a ( SI) npr. QeHa caxapa 'cijena šećera', c60p qa51 'ber­ ba čaja' i sl. Osim toga, oblike na -y ( 10) nalazimo i u nekim stalnim izrazima s prijedlozima ili s česticom HU, npr.: c qacy Ha qac 'svakog trenutka', lb ,1J,OMY 'od kuće', lb JIecy 'iz šume', c ma3Y Ha rJIa3 'u četiri oka', HM pa3y 'nijedanput', HM CJIyXy HM ,1J,yxy 'ni sluha ni duha' i dr. -

,

-

OH BbII1Ym qaIIIKY ropWJero qalO.

Popio je šalicu vrućeg čaja.

MaTb r

N

:;

..

; ;

.

MaTI,

Jednina

. .

..

Mnotžncl

.IJ:Oqb

MaTepH

.IJ:6qePH

G

MaTepH

.IJ:6qepH

MaTepeii

.IJ:oqepeii

D

MaTepH

.IJ:6qepH

MaTep5i.M

.IJ:Oqep�M

A

MaTb

.IJ:OqI,

MaTepeii

.IJ:oqepeii

I

MaTepblO

.IJ:6qepblO

MaTep5i.MH

.IJ:OqePbMH

L

(o) MaTepH

(o) .IJ:6qePH

(o) MaTep5i.x

(o) .IJ:oqep5i.x

Spomenut ćemo još jedinu imenicu muškoga roda koja se mijenja po ovoj žen­ skoj deklinaciji, to je nyn 'put'; deklinira se kao Kocn, samo u instrumentalu jednine glasi nYTeM.

94

RUSKA GRAMATIKA ZA SVAKOGA . PYCCKAJI rPAMMATHKA ):(JIJI KAlK):(OrO

U množini dakle:

se po ovoj deklinacij i m ij enj aj u i imenice mO,DJI ' ljudi' i

. .. .

Jednina

JJ:eTlI

Množina

N

JIlO)],1l

ljudi

)]'eTll

djeca

G

JHO)],eH:

ljudi

)]'eTeu:

djece

D

JIlO)],�M

ljudima

)],eT�M

djeci

A

JHO)],eH:

ljude

)]'eTeH:

djecu

I

JIlO)]'bM:U:

ljudima

)]'eTbM:U:

djecom

L

(o) JIlo)],�x

(o) ljudima

(o) )],eT�x

(o) djeci

OH 6qeHb mo6llT 6bIBaTb B HaIlleM r6po)]'e H Ka)l{,lJ,bIH pm ye3)Kaer c rpycThlO. Ha co6paHHH 6bIJIO MH6ro MaTepeH c

CbIHOBb5iMH H )]'OqephMu.

'djeca',

Onjako voli biti u našem gradu i svaki put odlazi s

tugom.

Na sastanku je bilo mnogo majki sa sinovima i kćerima.

)J;HeM MbI pa66TaeM, HOqhlO oT)],bIxaeM. 3THM nyreM )]'aJIeK6 He yi1)J,eIllb.

Danju radimo, noću se odmaramo.

Bpaq roBopHn o 60JIe3HBX HaIllUX )],eTeH.

Liječnikje govorio o bolestima naše djece.

Ovim putem nećeš daleko stići.

PRIDJEVI (HMEHA IIPHJIArATEJILHLIE)

VRSTE PRIDJEVA Pridjevi su samosta1ne i promjenjive riječi koje označuju svojstva ili osobine pred­ meta te odgovaraju na pitanja kakvo je što, od čega ili čije je što. Prema tome ra­ zlikujemo: a) opisne pridjeve (Ka-qeCTBeHHble npHJ1ar:iTeJ1bHble) koji odgovaraju na pitanje KaKoll? 'kakav?', npr.: 6eJ1blll 'bijel', MaJ1eHbKHll 'malen', 60J1bIIIOll 'velik' i sl.; b) gradivne pridjeve (OTHOCIITeJ1bHble npHJ1araTeJ1bHble) koji odgovaraju na pi­ tanj a KaKoB? 'kakav? ', 'od čega?', npr. )l{eJ1e3Hblll 'željezan', 0J10B5lHHblll 'kosi­ tren', IIIepcDlHoll 'vunen'; c) posvojne pridjeve (npHT51)l{aTeJ1bHble npHJ1araTeJ1bHble) koji odgovaraju na pi­ tanje lJell? 'čiji?', npr. OTU,OB 'očev', ,I(5l,I(HH 'stričev', cecTpHH 'sestrin', PYCCKHll 'ruski', Me,I(Be)l{Hll 'medvj eđi'. Pridjevi stoje u rečenici najčešće uz imenice kao njihovi dodaci (atributi) i sla­ žu se s njima u rodu, broju i padežu, npr.: lJepHblll neTYx 'crni pijetao', lJepHa51 KOIII K a 'crna mačka', lJepHOe n51THO 'crna mrlja', množina: lJepHble neTyxH H KOIII K H 'crni pijetli i crne mačke' itd. Osim atributivne službe, pridj evi mogu u rečenici imati i predikativnu službu, tj . mogu biti imenski dio predikata, pa se u toj funkciji upravljaju u rodu i broju prema subjektu; )J,eHb 6hIJl npeKp:lCHbIU, COJIHeqHblU II 6e3BeTpeHHblu. B Mae noro.I\a 6bma CJI:lBHaH. 3TO 3a.I\:lHHe MUl Her6 6'leHb TPY.I\Hoe.

Dan je bio krasan, sunčan i bez vjetra. U svibnju je vrijeme bilo divno. Ova je zadaća vrlo teška za njega.

3eMmi H TPaB:l 6hIJIII eille BJI:l)l{HbI

Zemlja i trava bile su još vlažne poslije

rr6cJIe .I\o)l(,I(li.

kiše.

96

RUSKA GRAMATIKA ZA SVAKOGA . PYCCKAJl rPAMMATIIKA I1JlJl KAJKI10rO

Opisni pridjevi imaju u ruskom jeziku - kao i u hrvatskom - obilježja da se mogu poj avljivati u dva oblika - u dugome (punome) i kratkome obliku (KpaCHBbIH ­ KpaCHB, 6eJIbIH - 6eJI, KpaCHbIH - KpaceH itd.). Gradivni pridjevi (npr. )l(eJIe3HbIH, rnepcDIH6H) imaju uglavnom samo duge oblike, prisvojni na -OB, -eB, -UH (npr.: OTII6B, Y'IHTeJIeB, ceCTpHH) samo kratke oblike, a na -CKUH (npr.: PYCCKHH) i -UH (npr.: pbI6HH) samo duge. Dugi oblik pridjeva - koji po obliku, a donekle i po funkciji u r�čenici, odgo­ vara određenom obliku pridj eva u hrvatskom jeziku, ima u nominativu jednine ove nastavke: a) iza tvrdih suglasnika na kraju osnove tvrde nastavke -hIH, -aH, -oe u jednini i -Me u množini za sva tri roda (npr. 6eJIbIH, 6eJIa�, 6eJIoe, 6eJIble) - ili pod nagla­ skom -OH, -aH, -oe, -Lie (npr. MOJIo,[(6H 'mlad', MOJIo,[(a�, MOJIo,[(6e, MOJIO,[(bIe) od­ nosno (poslije K, r, x) -UH, -aH, -oe, -ue (npr. BbIC6KHH 'visok', Bblc6Ka�, Bblc6Koe, Bblc6KHe, rJIyx6H 'gluh', myxa�, rJIyx6e, rJIyxHe); b) iza mekih parnih suglasnika na kraju osnove meke nastavke -UH, -HH, -ee, -ue (npr. CHHHH 'modar', CHH��, cHHee, cHHHe). Dugi pridj evski oblici imaju potpunu deklinaciju, tj . sklanjaju se po rodovima, brojevima i padežima - onako kako to iziskuju imenice uz koje stoje (obično ispred njih) i koje oni pobliže označuju ili opisuju. Ta funkcija bližeg određivanja imenica glavna je i najvažnij a služba dugih pridjeva u rečenici; to je tzv. njihova atributivna služba; npr.: IIpH6J1IDKMC� XOJIOI1.Hblii H BeTpeHbIii HO»Opb.

Približavao se hladni i vjetroviti studeni.

Er6 pO'[(HTeJ1H )l(HBYT B OOJIhIIIOM KpacuBoM 11.0Me.

Njegovi roditelji žive u velikoj lijepoj kući.

lb

OTKPhIThIX OKOH HOBhIX BhICOKUX 11.0MOB pa3,[(aBMuch BeCMble neCHU.

Kroz otvorene prozore novih visokih kuća razlijegale su se vesele pjesme.

Ha nOJIorux oepenix IIIUPOKOii peKU CTOMU BhIcoKue enu u BeKoBhle COCHbl.

Na položenim obalama široke rijeke stajale su visoke jele i stoljetni borovi.

Er6 � eTan 3HaMeHUTblM BpaQOM.

Njegov je strie postao slavan liječnik.

Kratki oblik pridjeva - koji po obliku uglavnom odgovara neodređenom pri­ dj evskom obliku u hrvatskom j eziku - j ednak je u muškom rodu pridjevskoj os­ novi. Ona se dobije tako da se dugom obliku pridjeva u nominativu jednine muš­ koga roda odbije nastavak -hIii (odnosno -OH, -UH), npr.: 6eJI-bIH - 6eJI, MOJIo'[(-6H - M6JIo,[(, BbIC6K-HH - BbIC6K, rJIyx-6H - myx, CHH-HH - CHHb itd. Za ženski rod dodaj e se tom obliku nastavak -a (-H) , za srednji rod -o (-e), a za množinu svih

PRIDJEVI

97

triju rodova -hl (-H) : 6eJI-a,

6eJI-o, 6eJI-hI;* MOJIO�-a, MOJIO�-O, MOJIO�-bI; BbIcoK-a,

BbICOK-O, BbICOK-H; rJIyx-a,

XJIyx-o, mYX-H;

CHH-X,

CHH-e, CHH-H.

Ako osnova dugog oblika pridj eva završava na dva ili tri suglasnika, onda se u muškom rodu jednine kratkog oblika pridjeva između njih često umeće neposto­ j ano (6emoe) o ili e, koje odgovara našem nepostojanom a , npr.: CJIai1:INIll

slad ak

CJIai1:0K, -�Ka, -�KO, -�KH

Kpen K-Hll

snažan

KpenoK, -lIKa, -IlKO, -I1KH

KOPOTK-IIll

kratak

KOPOTOK, -TKa, -TKO, -TKH

KpaCH-hIll

crven

KpaceH, -CHa, -CHO, -CHhI

Bpei1:H-bIll

štetan

Bpei1:eH, -�Ha, -�HO, -�HbI

YMH-hIll

p ametan

YMeH, YMHa, YMHO, YMHhI

ali: rOpi1:-hIll

p onos an

ropi1:, rop�a, ropi1:0, rOp�hI

�66P-hIll

dob ar

i1:06p, -6pa,

TOJICT-bIll

debeo

TOJICT, TOCJITa, TOJICTO, T6JICTbI

-6po, -6PhI

Kratki opisni pridjevi ne sklanjaju se po padežima, nego imaju samo oblike za rod (muški, ženski i srednji) i za broj Uedninu i množinu). Zato oni po pravilu ne mogu vršiti u rečenici atributivnu službu uz imenice - kao što mogu dugi pridjevi, nego vrše uglavnom funkciju predikata, tj. imenskog dijela predikata s pomoću glagola OhITh (koji se u prezentu po pravilu izostavlja); to je predikativna služba

pridjeva.

*

r6JIOC I1eBIl,a 6bIJI Heo6bII: , '/'''.' -.o.w.: �/ "'U: J.

;;

t;';""

J- T

·. /'Žen.�ki.�o.4 '

ljetni

m!TH-ee

ljetno

rreTH-5I51

ljetna

rreTH-ero

ljetnoga

rreTH-eH

ljetne

G

rreTH-ero

ljetnoga

D

rreTH-eMY

ljetnomu

A kao N ili G

rreTH-eMY

ljetnomu

rreTH-eH

ljetnoj

rreTH-ee

ljetno

rreTH-lOlO

ljetnu

rreTH-IIM

ljetnim

rreTH-eH (-elO) ljetnom

I

rreTH-IIM

L

(o) rreTH-eM (o) ljetnom (o) rreTH-eM (o) ljetnom (o) rreTH-eH

ljetnim

(o) ljetnoj

Množina N rreTH-lIe

ljetni, -e, -a

G

rreTH-lIx

ljetnih

D

rreTH-IIM

ljetnim

A kao N ili G

ljetn, -e, -a

I

rreTH-IIMII

ljetnim(a)

L

(o) rreTH-lIx

(o) ljetnim(a)

Za akuzativ jednine muškoga roda i množine svih triju rodova vrij edi ono što j e rečeno z a pridj eve s tvrdom osnovom. Pridj eva s mekom osnovom nema mnogo, a većinom izražavaju vremenske ili prostorne oznake, npr. BeceHHMH 'proljetni', JIeTHMH 'ljetni', oceHHMH 'jesenski', 3MMHMM 'zimski', BeqepHMM 'večernji', YTpeHHIIH 'jutarnji', BqepaIllHMH 'jučeraš­ nji', ,n:aBHMM 'davni', 3aBTpaIllHlIH 'sutrašnji', cer6,n:H5IIllHIIH 'današnji', rr63,n:HMM 'kasni', paHHMM 'rani', 6JIM)KHMH 'bližnji', BepxHMM 'gornji', BHeIllHMM 'vanj ski', BHYTpeHHMM 'unutrašnji', rrepe,n:HIIH 'prednji', 3a,n:HIIH 'zadnji, stražnji', 3,n:eIllHMH 'ovdašnji', HM)KHMM 'donji', coce,n:HMM 'susj edni' i dr. Ha BbIC6KOM eDHeM He6e cBepKIDm 3Be3,n:bI.

Na visokome modrom nebu svjetlucale su zvijezde.

e

paHHero yrpa cTOillra rrpeKpaCHa5I, IIOQTl1: BeeeHHSUI noroil:a.

Od ranoga jutra bilo je divno, gotovo proljetno vrijeme.

I103il:HHM JIeTHHM BeqepOM OX6THlIKlI BepHYrrlICb B )J;epeBHlO.

U kasnu ljetnu večer vratili su se lovci u

selo.

102

RUSKA GRAMATIKA ZA SVAKOGA . PYCCKAJl rPAMMATI1KA ):l)JJl KAlK):lOrO

Ha oceHHlO1O rpH3b ml1J:aJI rra.naTb CHer. He e3)l,HT J1:MbHeil J1:op6roil Kor.na 6mixrnlOIO 3HaIOT. (IIoCJl6Bllu:a)

Na jesensko blato počeo je padati snijeg.

IIepeJ1:Hlle KOJ1eCa T5iHeT Jl6maJ1:b a 3li;:J,Hue caMll KaT5ITC5I.

Prednje kotače vuče konj, a stražnji se kotrljaju sami.

BqepiiIIIHero J1:HH He Bop6Tllmb.

Jučerašnji se dan ne može vratiti.

Ne ide se duljim putem kad se zna kraći. (Poslovica)

Pridj evi s osnovom na suglasnike -�, -III, -q , -IIJ, imaju većinom !peke nastavke ako je naglašena osnova, samo što se poslije tih suglasnika ne pišu i ne izgovaraju slova SI, 10, bl, nego a, y, H. Ako je naglasak na nastavcima, oni su većinom tvrdi.

Jednina

l c, '"

" o";, .' / ',·'c " ;,,,;; ,;;:,, " J. .,.,. " ,'; " , i " " ' " � " ,, " ' ;

'

Srd(j'fyž'rC/ii ' " '

' . -:;\�,:; ;.

I sam

I samo

Ženski rod

"

,

caMa

sama

G

caMor6

samoga

caM611.

same

D

caMoMY

samomu

caM611.

samoj

N

A

caM

caMor6

I

I samoga

caMIIM

L

(o) caMIIM

caM6

l samo

caMoe

samu

samIm

caM6ll.

samom

(o) samom

(o) caM6ll.

(o) samoj

caM6

Množina ,

N

caMM

'

, .

(zašya tri roda}'.' sami, -e, -a

G

caMIIx

samih

D

caMMM

samIm

A

N ili G

same

I

caMllMM

samima

L

(o) caMIIx

(o) samima

".

128

RUSKA GRAMATIKA ZA SVAKOGA . PYCCKA5I fPAMMATHKA )1]]51 KAlK)10rO

Zamjenice caM i caMbi" imaju više zajedničkih oblika deklinacije, ali s različi­ tim akcentima: ea.MhI" ima sve padežne oblike naglašene na osnovi, a caM (osim nominativa množine) na nastavku. Te se dvije zamjenice razlikuju po značenju. Zamjenica caM ima u ruskom jeziku značenj e kao i u hrvatskome: s osobnom ili povratnom zamjenicom ili s imeni­ com koja označava biće znači 'sam glavom, sam osobno', a s drugim imenicama (tj . nazivima stvari) ili s drugim zamjenicama znači 'sam od sebe' bez tuđeg su­ . djelovanja', npr.: Omi caMa IIpHI'OT6BlIna 06e.n.

Ona je sama pripremila objed.

KTO He )'BroKaer caMoro celi», He M6)KeT O)l(lf):(aTh, I-lT66 er6 )'BroKanII ,n,pynie.

Tko ne cijeni samoga sebe, ne može očekivati da će ga cijeniti drugi.

JlliCT caM OTOpBanC5I C .nepeBa. 3TO caMo co66ii pa3YMeeTC5I.

List se sam otkinuo s drveta. To se razumije samo po sebi.

Zamjenica caMbi" uz imenicu ističe u imenovanom predmetu ono što je u njemu bitno i osnovno ili pak označava njegovu neposrednu blizinu, npr.: PaCCKIDKI1: caMoe .neno.

Ispričaj samu (�. glavnu) stvar.

Ha CaMO" cepe.nHHe He6a cTOIDIa rr6nHa5I nyHa.

Na samoj sredini neba stajao je pun mjesec.

,lJ;crlI rro.noIIInIl. K caMoMY 06PbIBY.

Djeca su se približila samomu ponoru.

Mon .npyr rrocTp6I1n ce6e .naqy y eaMoro 6epera M6p5I.

Moj je prijatelj sebi sagradio ljetnikovac uz samu morsku obalu.

Zamjenica BeCh ima ove oblike: Jednina

8rednji rod

}vfuški rod

I sav

I sve

'.

v

..

,

. .:

Zenski rod

BC5I

sva

G

Bcer6

svega

Bcen

sve

D

BceMY

svemu

Bcen

svoj

N

A I L

BeCh

BCe

BceM (660) BCeM

I sve

BClO

svu

svim

Bceii

svom '

(o) svemu

(660) Bcen

(o) svoj

BCe

kao N ili G

_

ZAMJENICE

Množina e

..

{:e� •. �,{ ,;/i

... i'·'e'

. (z(l s.vd·f��:�b?a)

N

Bce

svi, -e, -a

G

Bcex

svih, sviju

D

BceM

svim(a)

A

N ili G

sve, sva

I

BCeMI1

svim(a)

(660) Bcex

(o) svim(a)

L

e.

'.

<

. . . ..

.:

129

>,

Bcero xopom6!

Svako dobro! Sve najbolje!

.D:epeBIDI co BCeX cTOp6H OKpj?KeHa XOnMaMI1. OHa MOJI'lana BCIO ,[(op6ry.

Selo je sa svih strana okruženo brežuljcima. Šu�ela je cijelim putem.

IIpl1 BCeM )KenaHl1l1 l1 He MOry Te6e IIOM6lJb.

Uza svu želju ne mogu ti pomoći.

e e.

....

..

Zamjenica caMhIH s pokaznom zamjenicom TOT znači 'isti': OHa rrpocHYnaCh, 11 B TOT caMbI" MOMeHT pa3,[(ancll 3BOH6K. 3TO Ta )Ke CaMaH KHHra, KOT6pYIO 11 Bqepa IIoTep5in. e 3THM

CaMbiM 611nerOM BhI M6)KeTe exaTh o6paTHo.

Ona se probudila, i u isti čas začulo se zvonce. To je ista knjiga koju sam jučer izgubio.

Istom voznom kartom možete putovati natrag.

Već je ranij e spomenuto da se zamj enicom caMhIH tvori složeni superlativ pridjeva.

Odrične zamjenice (oTpHu::iTenhHhIe MecTOHMeHH1!) su ove: HHKT6

nitko

HJ1lu6

ništa

HI1KaK6i1, -all, -6e, -He

nikakav, -kva, -kYo, -kvi

HI1Qei1, -qhH, -qhe, -qhH

ničij i, -a, -e, -i

HeKoro

nema koga

HeqerO

nema što

HHKTO i HHqTO �klanjaju se kao upitno-odnosne zamjenice KTO - qTO:

130

RUSKA GRAMATIKA ZA SVAKOGA . PYCCKM! rPAMMATIIKA ,l\JU! KAlK,l\OrO

N

HHKT6

nitko

HHqT6

ništa

G

HHKor6

nikoga

HHqer6

ničega

D

HHKOMY

nikomu

HHqeMY

ničemu

A

HHKor6

nikoga

HHqT6

ništa

I

HHKeM

nikim

HHqeM

ničim

L

HIl O KOM

ni o kom

HIl o qeM

ni o čemu

Cer6,I.\ID! BeqepOM HHKoro M3 Hac He 6Y,I.\eT ,I.\6Ma.

Večeras nitko od nas neće biti doma.

ThI e KeM-HH6YiJ,b roBOpIirr 06 3TOM? HIT, He roBOpIirr HH e KeM.

Jesi li s kim govorio o tome? Ne, nisam govorio ni s kim.

Omi 66JIhIIIe HHqeMY He pa.L\YeTCH, HH o qeM He MeqTaeT, HHqerO 66JIhIIIe B )J(l}3HM He Q)Kl'l)..(aeT.

Ona se ničemu više ne raduje, ni o čemu ne mašta, ništa više u životu ne očekuje.

Zamjenica HHKaKoiJ: sklanj a se kao dugi pridj ev, a HUqeiJ: kao zamjenica qeiJ:. Zamjenice HeKoro i HeqerO nemaju nominativa, nego samo ostale padeže: nema čega

G

HeKoro

nema koga

Heqero

D

HeKoMY

nema komu

HeqeMY

nema čemu

A

HeKoro

nema koga

HeqTO

nema što

I

He c KeM

nema s kim

HeqeM

nema čim

L

He O KOM

nema o kom

He o qeM

nema o čem

Konstrukcij a tih dviju zamjenica za nas je malo neobična: subjekt - vršilac gla­ golske radnje (ako je naveden) - kazuje se dativom, a sama radnj a infinitivom glagola, npr.: MHe HeKoro

M

HeqerO 6mIThcH.

Nemam se bojati nikoga i ničega.

Te6e HeKoMY M nO)J(aJIOBaThcH.

Nemaš se komu ni požaliti.

HeKoMY 6hIJIO PYKY nO,I.\aTh.

Nije bilo nikoga da mu pružiš ruku.

HM HeqeM HaKopMHTh ,I.\eT@:.

Oni nemaju čime nahraniti djecu.

,I.\6Me He 6hIJIO HHKaKoro nOpH,I.\Ka M HeKoMY 6hIJIO 3aBO,I.\HTh IIOpH,I.\OK.

U njihovoj kući nije bilo nikakva reda i nikoga nije bilo da zavodi red.

HaM TYT He e KeM 6Y,I.\eT pa3roBapHBaTh.

Mi ovdje nećemo imati s kim razgovarati.

B

MX

Ako odrična zamjenica složena s He ili HU dolazi s prijedlogom, on se ne stavlja ispred zamjenice, nego između He (HU) i drugoga sastavnog dijela - kao što je to

ZAMJENICE

131

i u hrvatskom jeziku, dakle: HIl (HI§) c KeM 'ni s kim', HIl ,L( JUr Kor o 'ni za koga', HIl o qeM 'ni o čem' itd. CTapYxa )l(ID[a o)J,Ha, HUIITO ee He rrOCeIl\M, )J,IDlMH oHa He BH)J,Ma HHKoro H He e KeM eu 6hIJ10 pa3roBapHBaTh.

Starica je živjela sama, nitko je nije posjećivao, danima nije viđala nikoga i ni s kim nije imala razgovarati.

OHH CH)J,eJ1H Moma H He MomH roBOPHTh HH O qeM.

Sjedili su šuteći i nisu mogli govoriti ni o čemu.

Neodređene zamjenice (Heorrpe,L(eJIeHHhle MecTOHMemrJl) jesu ove: HeKTo

netko

KTO-TO

netko

Koe-KTo

gdjetko

HeqTO

nešto

qTO-TO

nešto

KOe-qTO

gdješto

qerr-TO

nečiji

Koe-KaK6iI

nekakav

HeKoTophlrr neki HeKHrr

neki, nekakav (književni izraz)

KTO-JIH6o/KTO-HH6Y)J,h

tkogod

qTO-JIH6o/qTO-HH6Y)J,h

štogod

qerr-JIH6o/qerr-HH6Y)J,h

čijigod

KaKorr-J1H6o/KaK6iI-HH6Y,L(h

kakavgod

KOTOphlrr-JIH6o/KoTophlrr-HH6Y)J,h

kojigod

Zamjenice HeKTo 'netko' i HeqTO 'nešto' imaju neodređeno značenj e samo u no­ minativu (HeqTO i u akuzativu), i u tom se značenju upotrebljavaju prilično rij et­ ko, npr.: HelITo I1BaH JI� )I(eJ1aeT roBOPHTh C T066iI.

Neki Ivan Lukič želi govoriti s tobom.

B ero B3rmme 6hIJ10 HeqTO, qTO ee BcrpeBO)I(HJ1o.

U njegovu pogledu bilo je nešto što ju je uznemirilo.

B)J,aJJH Bll:,L(HO HeQTO Heorrpe)J,eJ1eHHoe.

U daljini se vidi nešto neodređeno.

U ostalim padežima (HeKoro, HeqerO, HeKoMY, HeqeMY itd.) one imaju odrično značenje, pa smo ih naveli među odričnim zamjenicama. Zamjenica HeKoTophIH 'neki' sklanj a se kao dugi oblik pridjeva, a HeKuH (knji­ ževno) 'neki, nekakav' ima ove oblike:

132

RUSKA GRAMATIKA ZA SVAKOGA . PYCCKM! rPAMMATIlKA ,liJU! KAlK,IIOrO

Jednina

;:1: \ i' lr;.·.��qtt!L" ·;� 7i. :I;f.· · •.•·· §rediJji F�;K . ·t· :!: D>.;/ I neki I HeKoe I neko HeKa5I N HeKHll ..

:(

HeKoro

G

HeKoMY

D A

..

.. .···

kao N ili G HeKoHM

I

(o) HeKoeM

L

nekoga nekomu

I HeKoe

I neko

nekim (o) nekomu

.

Že'ii�kir9d .

.

r

neka

HeKoell

neke

HeKoell

nekoj

HeKym

neku

HeKoell

nekom

(o) HeKoell

(o) nekoj

Množina

N

HeKHe

neki, -e, -a

G

HeKoHx

nekih

D

HeKoHM

nekima

A

kao N ili G

neke

I

HeKoHMH

nekima

L

(o) HeKoHx

(o) nekima

Zamjenice složene od upitno-odnosnih zamj enica KTO 'tko', qTO 'što', qeii 'čiji' i od čestica Koe-, -TO, -JIu60, -Hu6Y,rJ;h sklanjaju se kao te zamj enice, a zamjenice KaKOii-JIu60, KaKoii-Hu6Y,rJ;h, Koe-KaKoii, KOTOPhlii-JIu60, KOTOPhIii-HU6Y,rJ;h mijenjaju se kao dugi oblici pridjeva. Treba razlikovati zamjenice složene sa česticom -TO i zamj enice složene sa če­ sticama -JIu60 ili -Hu6Y,rJ;h: zamj enice sa česticom -TO znače određenu, ali nepo­ znatu osobu ili stvar, a složenice s -JIu60 ili -Hu6Y,rJ;h kazuju nešto sasvim neo­ dređeno ili nešto u čemu se može birati, npr.: KTO-TO CTY'lI1T B ,ll,Beph.

Netko (određen, ali nepoznat) kuca na vrata.

H.0rrno JIH Te6e QTO-HU6YAb rrpuHecnr M3 r6po)]'a?

Treba li ti donijeti štogod iz grada? (Možeš birati.)

OH qTO-TO CKa33.rr, HO 5I He paCCJIblIIIaJI, qT6 (TaK6e).

Nešto (određeno) je rekao, ali nisam dobro čuo što.

CecTPcl rrpMHeCJIcl C c066H KaInie-TO KHIlrM.

Sestraje donijela sobom neke (određene) kujige.

qMI-TO 3a6hITa5I KHIira OCT3.rraCh JIe){(clTh Ha CTOJIe.

Nečija zaboravljena knjiga ostala je ležati na stolu.

ZAMJENICE

133

qeu-To 3HaKOMhIH rOJIOC OKJIHKHyJI Memi 110 HMeHH.

Nečiji poznati glas pozvao me je po imenu.

)J;aUTe, 1I0)KciJIyHCTa, MHe 1I0QHTaTh QTOHHO)'Ah 3a6aBHoe, BeCeJIOe.

Dajte, molim, da čitam nešto zabavno, veselo (po izboru).

31'(eCh eCTh Koe-KaKue KHHrH, HO HX HHKTO He 6epeT B p;'KH.

Ovdje ima svakakvih knjiga, ali ih nitko ne uzima u ruke.

BROJEVI (IIMEHA QIICJIHTEJIbHbIE) VRSTE BROJEVA Brojevi su samostalne i promjenjive riječi koje kazuju koliko ima nečega ili koji je predmet po redu među drugima. U ruskom jeziku razlikujemo šest vrsta bro­ j eva; to su: 1 . glavni broj evi (KomI'lecTBeHHhIe 'lHCJTlITeJIhHhle) 2. redni broj evi (nopR,n:KoBhle 'lHCmlTeJIhHhle) 3. zbirni brojevi (C06HpliTeJIhHhIe 'lHCJTlITeJIhHhle) 4. razlomci (,n:p66H - ,n:p66Hhle 'lHCJIMTeJIhHhle) 5. brojni prilozi (KOJIM'leCTBeHHhle Hape'lH5I) 6. neodređeni brojevi (Heonpe,n:eJIeHHO-KOJIM'leCTBeHHhle 'lHCJIMTeJIhHhle)

Glavni brojevi (KOJIM'leCTBeHHhle 'lHCJIMTeJIhHhle, zapravo onpe,n:eJIeHHO­ KOJIM'leCTBeHHhIe 'lHCJIMTeJIhHhle) odgovaraju na pitanje koliko ima čega (cK6JIhKO 'ler6): 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16

OroIH, o;J:mi, o;J:H6 ;J:Ba, ;J:Be TpH 'len;rpe O5ITb rneCTb ceMb B6ceMb ;J:eB5ITb ;J:eC5ITb o;J:HHHa;J:u,aTb ,n:seHa,n:u,aTb TpHHli!J:u,aTb QeTblpHa;J:u,aTb O5ITHa;J:u,aTb rnecTHa;J:u,aTb

17 18 19 20 21 22 29 30 31 32 40 50 60

70

80 90

ceMmi;J:u,aTb BoceMmi;J:u,aTb ;J:eB5ITmi;J:u,aTb ;J:Ba;J:u,aTb ;J:Bli!J:u,aTb O;J:HH ;J:Ba;J:u,aTb ;J:Ba ,n:sa;J:u,aTb ;J:eB5ITb TpH,n:u,aTb TPH;J:u,aTb O;J:HH TpH,n:u,aTb ;J:Ba C6pOK O5ITb;J:ecfl rnecTb;J:edT ceMb;J:eC5IT B6ceMb;J:eC5IT ;J:eB5IH6cTO

100 101 200 300 400 500 600 700 800 900 1 000 2 000 10 000 100 000 1 000 000

CTO CTO O;J:HH ;J:BeCTH TpHcTa qeTblpeCTa O5ITbC6T rnecTbc6T ceMbc6T BoceMbc6T ;J:eB5ITbC6T TbIC5IQa ;J:Be TbIC5[qH ;J:eC5ITb TbIC5IQ cT6 ThIC5IQ MHJlJm6H

BROJEVI

135

U

ruskom jeziku sklanjaju se svi glavni brojevi - za razliku od hrvatskoga, gdje imaju posebnu deklinaciju samo broj evi 1 , 2, 3, i 4, kao i brojne imenice stotina, tisuća, milijun, milijarda i sl., koje se mijenjaju kao i ostale imenice muškoga roda odnosno ženskoga roda. Broj O�HH, o�mi, O�HO mijenja se ovako:

N

'Muiki i�FJdnj{r6d 1 0)]'H6 I jedan

O)],MH

. ... . '.

"

"

"

:

'"

ljedno

,,

' "

...•

"

'

','".,

. Ž�hškij.6c{

o)],mi

jedna

G

0)],Hor6

jednoga

O)],H6li

jedne

D

O)],HOMY

jednomu

O)],HOH

jednoj

O)],HY

jednu

jednim

O)],H6li

jednom

(o) jednom

(06) O)],H6li

(o) jednoj

A

kao N ili G

I

I O)]'H6

O)],HMM

L

(06) 0)],H6M

I jedno

Broj O�HH upotrebljava se vrlo često i kao neodređena zamj enica (u značenju 'neki') - kao i u hrvatskom jeziku - pa u tom slučaju ima i množinu: Množina (za sva tri roda) N

O)],HM

jedni

G

O)],HMX

jednih

D

O)],HMM

jednima

A

kao N ili G

jedne, -a

I

O)],HMMI1

jednima

L

(06) O)],HMX

(o) jednima

CJlOmipb CTOMT Ha O�H6H 113 3THX n6JlOK.

Rječnik stoji na jednoj (neodređenoj) od ovih polica.

O)],HM ,IJ,)rMaIOT TaK, )],pyrrre - rrmiqe.

Jedni (= neki) misle tako, drugi drugačije.

Y O)],HMX Hap6)]'oB r