Pol Zago - Moc Volje

Pol Žago

MOĆ VOLJE

BEOGRAD 1999.

Naslov originala: Paul Clement Jagot Le pouvoir de la volonte Copvright (c) Editions Dangles 1973. Prevod

Miloš Janković Za izdavačaBranko Tomić Urednik izdanja i plasman Dragomir Tomić Grafička obrada i priprema Aleksandar Naumovic

Štampa Poligraf Izdavač Tomić Book

Tiraž 1000

Pol Žago Moć Volje

TO IV I lO BO O

mentarne, jer i jedna i druga rade na usavršavanju čovečje individualnosti. Ova potonja cilja na skladnost građe, snagu i elastičnost mišića, dok prva metodično izlaže različite cerebralne mehanizme -sklonost prema htenju da se čvrsto i postojano ovlada bistrinom duha i stvori rukovodeća uloga voljne misli nad spontanom, dakle, nad ponašanjem. Dalje, dok Fizička kultura i u trajanju i u intenzitetu jača, sposobnost sportskih napora i čini mogućim izuzetna postignuća, Psihička kultura odgaja postepeno tenziju mentalne energije što neposredno umnogostručava unutrašnju usredsređenost kao i spoljašnji uticaj misli i volje. Bilo kolika da je njena širina i dubina, inteligencija ostaje nema, jalova, pasivna, ako ne dobija životni priliv od dovoljno vatrenog psihizrna. Isto tako, neka herkulovska fizička razvijenost pokazuje samo mlitavu delatnost ako psihički žar nedostaje snazi. Psiha je ta od koje inteligencija i organizam primaju impulsiju koja im daje dinamiku, životnost i zračenje. Podići nivo psihičke energije i napregnuti se da u nju predano koncentrišem delatnost, znači proširiti polje normalnih mogućnosti. Još više, to znači osposobiti se za gospodarenje, unuar samog sebe i u spoljašnjem svetu, nad brojnim neredima, otporima i preprekama koje se čine nesavladivim. Nadmoć psihe nad biofiziološkim okolnostima tumači, između ostalog, to što neka snažna emocija može ukočiti ili umnogostručiti fizičku snagu; ona objašnjava stanovite iznenadne organske lomove,

kao i stanovita izlečenja za koja je, posle mnogostrukih klasičnih medicinskih tretmana, bila izgubljena svaka nada, a do kojih je došlo tokom kura sa elementima svojstvenim psihoterapiji. Najzad ta nadmoć omogućava da se razume to što, podstaknut zanosom, žarom ili strašću, najnepokretniji čovek pokaže, pokatkad, na zaprepašćenje svih, snagu inicijative i ostvarenja za koju niko nije verovao daje sposoban. Koliko god bila skromna, koliko god bila siromašna, uveravam svakog čitaoca ove knjige da će mu praktična upotreba njenog sadržaja doneti plodove koji će prevazići njegova očekivanja. Septembar 1950.

UVOD

Velika snaga karaktera, Poverenje u samog sebe koje omogućava preduzimljivost i uspeh, Promišljena, odlučna i istrajna volja, Sposobnost voljnog gospodarenja, vladanja samim sobom. Lucidno, razložno i neusiljeno samopouzda nje u bilo čijem prisustvu, Dar uticanja na mišljenje, raspoloženja, odluke drugih osoba, mentalna krepkost i usmerenost neophodna za nadvladavanje hiljada vrsta teškoća: u stvari, sve ovo se čini nedostižnim za većinu nas. Međutim, to se sve postiže i stiče. Ova knjiga će vam to pokazati. Ona će vam kazati kako da na metodičan način izazovemo sami u sebi sve pomenute osobine ma koliko malo bili za njih predodređeni. Efikasnost metoda koji će biti izložen potvrđena je od strane samih čitalaca ovog rukopisa. Ako je više od 140.000 primeraka rasprodate, bez najmanje reklame, znači da je niko nije pročitao bez zadovoljstva i bez preporučivanja drugima oko sebe. 10

Dakle, neka najdeprimiraniji povrati hrabrost i neka smelo pristane na postepeni uspon koji mu mi označimo, ma koliko bila slaba, kolebljiva, bojažljiva njegova volja, ona neće propustiti uludo vreme da očvrsne, ustali se, nametne. Korist koju donosi taj poduhvat je od kapitalne vrednosti i, za to malo pažnje koju će mu posvetiti, čitalac će se osetiti u dovoljnoj meri nošen prema težnji početnog napora koji će umnožiti druge. Ojačanje putem vaspitanja volje gospodareće moći, jeste pitanje vežbanja. Pošto smo načinili prvi korak koji će stvoriti podštrek prikazujući prednosti prema kojima se teži, drugi će biti još pouzdaniji, a svaka nova težnja učiniće sledeći još energičnijim i još neusiljenijim. Podređenost raznovrsnih psihofizičkih aktivnosti kontroli voljnog mišljenja, čini glavnu uslovljenost uspeha. Ona čini sposobnim za delovanje, uprkos preprekama ili teškoćama, u skladu sa prethodno donesenom odlukom ili stavom. Ona se čini poželjnijom od svih drugih osobina jer osigurava maksimum unutrašnje harmonije. Na određenom stepenu psihičkog razvoja, volja postaje stalno i intimno povezana sa unutrašnjim životom. Ona tada omogućava da upravljamo svojim mislima, da ublažimo ili raspalimo, prema prilici, emocije ili impulse što ih preživljavamo i da suvereno vladamo svojim senzitivnim stanjem. Tesna međuveza morala i psihičkog života - čije se poimanje poslednjih godina raširilo, zahvaljujući korišćenju sugestije u terapeutske svrhe, manifestuje se sa isto toliko preciznosti koliko i intenzivnosti u onih koji su se u dovoljnoj meri upustili u

11

voljnu koncentrisanost mišljenja: stavljajući na svoju svest odgovarajuću sliku, njima postaje moguće da deluju na najdublje, najskrivenije čestice svog organizma. Videćemo da je pre no što se dođe do te mogućnosti, relativno lako stvoriti mentalne okolnosti koje moćno ojačavaju vitalnost i otpornost na r aznovrsne patogene uticaje. S druge stiane eksperimentalna nauka je dokučila da mišljenje raspolaže moćnim zračenjem i da, kroz eter, ono šalje prema onima na koje mi misiimo, talasno kretanje koje teži da u njima probudi duševno stanje komplementarno sa našim. Precizne mentaine predstave, intenzivne, uporne, imaju, razumljivo, tele-uticaj daleko ^Tikasniji nego neodređene slike, kolebljive i nehajne Individualni psihički uticaj se, prema tome, povećava svođenjem, redukovanjem duševnih stanja i umećem da se misli energične. Pođimo još dalje. Različite filozofske škole smatraju da čovečija Volia, putem izvesnog procesa koga one objašnjavaju, jeste modifikator sporednih uzroka kad je u dovoljnoj meri dovedena do dinamizma - tako misle okultisti, teozofi, adepti, čiji je nauk, u svih naroda i u svim epohama, imao slavne predstavnike.

Tako mi pretendujemo na to da u ovoj knjizi iznesemo metod razvijanja volje - prvo, u pogledu vladanja samim sobom, zatim veštine uticanja na razdaljinu, na jednu ili više osoba; konačno - za one 12

koji bi poželeli da to oprobaju - usvajanje metoda voljnog usmeravnja sudbine. Prvi učinci naznačeni , u praktičnom postupku, koji se izlaže u ovoj knjizi, ispoljiće se kao impuls prema mentalnoj inicijativi, potom kao osećaj pouzdanja, moći (dobija se svest o sposobnosti za voljna naprezanja). Postepeno, utoliko brže ukoliko uložimo više zalaganja, poverenje li samog sebe će postajati ustaljeno, neprekinuto; parazitske pomisli, razorna emotivna stanja, čulne napasti će biti nadvladane. Gospodarenje sobom postaje integralno i sprovodi se, uskoro, napuno zadovoljstvo svojih čula, osećajnosti i intelekta. Tbg trenutka, postavši vičan da usredsredi svoju psihičku energiju na preciznu sliku, svako može delovati na svoje fizičke organe na regulativan, lekovit i ublažavajući način. Isto tako, nezavisno od direktnog telepsihičkog delovanja na druge, jasno je da onaj koji je naučio da vlada samim sobom, tolkuje svoje utiske, sačuva svršeno samopouzdanje u bilo čijem prisustvu, deluje, već tom svojom doslednošću, spokojem, na one sa kojima ima posla. Pogfed koji izražava rešenost, reč jasna i glasna, ispravno promišljena, spokojno i energično držanje ostavljaju utisak koji je razumljiv. Drugi suštinski kvaliteti, svagda sticani putem vaspitanja voljet dodaju se na prethodne- činioce individualnog uticanja - to su duh usredsređenosti, pamćenje, doslednost misli i brzina usvajanja. Postavši'neosetljiv na dekoncentraciju od strane okoline, drugih osoba, najmanje obdaren čovek prome-niće svoju sudbinu. U stvari, on će sačuvati u prisustvu svih eventualnosti maksimum duhovne lucidnosti da bi stupio ili odgovorio na akciju. On će bez panike izabrati najpovoljniji način držanja - konač-

13

no, on će obaviti to što je nameravao sa odlučnošću i spokojem, sav predan onome što čini u trenutku kad to čini, prelazeći u predviđenom momentu na sledeću preokupaciju, čuvajući tokom svih etapa svog rada zacrtani smer svog voljnog hetnja. Naslov ovog dela izgleda da je, prema tome, savršeno opravdan.

14

Prvo poglavlje

KAKO SE PRIPREMITI ZA OBUČAVANJE VOLJE

1. Determinizam i slobodni sud

K

arakter svakog čoveka je već formiran u dobu kad je on postao kadar da toga bude svestan. Fizičku kao i psihičku građu podjednako dugujemo nasledstvu - sve što čini naše moralno biće: težnje, sposobnosti, umeća, itd., prethode poimanju svog "ja". Međusobno delovanje funkcija na psihu i psihe na funkcije navodi na pomisao da je svako predodređen da OSEĆA, MISLI i DELA na determinisani, određeni način. Dva dobro poznata aforizma: "Ne menja se svoja priroda", "Oterajte svoju prirodu vratiće vam se u galopu", izražavaju jasno stav -vrlo široko prihvaćen pošto odvraća od naprezanja - Filozofskih škola koje tvrde da čovek ne može radikalno preobraziti svoju ličnost. Prema toj teoriji volja će se ispoljiti, u datom trenutku, pod impulsom koji će biti još sitniji, zavisi od časa i okolnosti. Ako je tačno da naši impulsi, utisci, naši izvorni sudovi proishode iz psihofizioloških uslovljenosti,

15

nije ništa manje očigledno da obučavanje koje crpi iz nekog spoljnjeg izvora, i odraženo kroz poimanje, može u njemu stvoriti prvo ideju, a potom rešenost da se reaguje protivno tom automatizmu. Onaj koji vodi računa o mogućnosti takvog delovanja trpi, u njamnju ruku, pritisak od strane svog determinizma u toj meri u kojoj nije naučio da njime ovlada. To će se u njegovoj misli prevesti u nužnost potcinjavanja. On će je iskazati govoreći: "Bilo je to jače od mene" ili "Nisam mogao da se suzdržim". Prevashodna želja ove knjige je da se prikaže kako se upustiti u akciju, uprkos impulsima determinističkog tipa, u pravcu koji višestruko usaglašena mišljenja smatraju povoljnim.

2. Kako kreirati u samom sebi impuls prema naporu "Sve što dođe kroz duh, izađe na mišiće" veli jedna drevna istina, l moderni psiholozi podjednako zastupaju tu sklonost ideja da se preobraze u čin. U skladu sa tim zakonom, imajući u vidu raznovrsne razloge zbog kojih je korisno razvijati volju, osetićemo se pobuđenim da praktično začnemo to razvijanje. Oni kojima je svojstvena razborita meditacija neće iskusiti nikakvu teškoću u tome da se upuste u psihičku kontemplaciju svojih razloga za upuštanje u psihičko obučavanje. Ukoliko je, naprotiv, umeće koncentracije nedovoljno pripremljeno, plodotvorno ćemo ga potpomoći ako sastavimo tablicu promena koje želimo da ostvarimo u svojoj lično-sti, i prednosti što ih te promene donose.

16

Verujemo da ćemo koristiti više no jednom čitaocu predlažući nekoliko fojmula: Želim da steknem postojano spokojstvo, pouz dano uverenje i opravdano poverenje u samog sebe. Hoću da nadvladam bojažljivost, teskobu, nervo zu i druga osećanja koja me parališu. Hoću da očuvam savršenu prisutnost duha u svim okolnostima, da ostanem svoj gospodar ma šta da me sustigne i da se osećam savršeno slo bodnim u ma čijem prisustvu. Hoću da načinim svoje pamćenje tačnjm i hitrim, svoju sposobnost usvajanja novih stvari živom i ispravnom, svoju vo.lju neokrnjenom. Hoću da ktritivišem svoja umeća do najvišeg mogućeg stepena i da postignem u oblastima koje mi odgovaraju najvišu moguću merodavnost i obučenost. Hoću da činim ono što bi trebalo da činim u odgovarajućem trenutku, uprkos svim ometanji ma ili ispadima kadrim da me poremete. Hoću da kontrolišem svoje impulse, fizičke i emocionalne, i da se suzdržim od produžavanja onih što su protivni mojoj životnoj ravnoteži, cilju i načelima. Hoću verodostojno da preispitam i dokažem, pre nego što ih prihvatim, sve misli koje mi pristignu spontano na um, koje su mi drugi prosledili ili do kojih sam došao čitajući.

17

• Hoću da ispoljavam ozbiljnu istrajnost, vaspitanu energičnost, spokojno pouzdanje koje vlada ličnostima i prilikama. Posebni ciljevi svakog pojedinca, nadahnuće ga na druge formule. Na primer, neki bolesnik željan, pre svega, da povrati svoje zdravlje, može nadodati: "Hoću da dovedem svoju volju dotje da ona poseduje željenu moć za promenu mog stanja". Pošto se više puta pregleda tablica od dna pa do vrha, da bi postala prisna, valja razmotriti odvojeno svaki odeljak i zadubiti se u njegovo značenje. Tako, prva tvrdnja koju smo mi dali kao uzorak, treba da bude propraćena zamišljenim predstavama onoga što će se iskusiti bude li se postigao jedan nepomućeni mir, isto kao i mogućnosti koje otvara slična nervna ravnoteža. Neki autori preporučuju da se upiše čvrstim i slobodnim rukopisom na jednom uglu hartije svaka od rečenica koja se predloži za meditaciju, zatim da se pogled zadrži nekoliko minuta fiksiranim na svaku pojedinu formulu. Taj postupak odgovara osobito aktivnim prirodama čija se pažnja teže veže ako joj se ne pruži kakva materijalna tačka oslonca. Nemarne, inertne prirode, naći će u cilju aktivisanja svog mozga dobru podršku u koračanju kome će se prepustiti u svom stanu ponavljajući prethodno navedene želje. Suprotno fizičkoj nepokretnosti koja teži da smiri nervna uzbuđenja, kretanje podstiče mišljenje. Mnogi poslovni ljudi nesvesno usvajaju to pravilo kad se šetaju uzduž i popreko svojih radnih soba pod delovanjem preokupacija čijim su rešavanjem okupirani.

18

3. Pomoć koju donose bitne težnje

Za razumevanje toga što sleduje, potrebno je već, čini se, biti sposoban za određeni napor razmišljanja. Najslabiji karakter pronaći će energiju uputi li apel svom zdravom sudu. Uistinu, nema nijednog čoveka koji tokom dana ne iskusi izvesne unutrašnje pobude što ističu iz njegovih suštinskih težnji. Te pobude se ispoljavaju kroz različita stanja svesti: želja za sticanjem neke obdarenosti ili uklanjanjem nekog nedostatka, želja za materijalnim blagostanjem, za nekim predmetom, za zadovoljavanjem neke osobe, za ličnim uticajem, i slično. Navika da aspiracijama, čim pristignu u pamet, pridružimo oznaku razvijanja volje koja će omogućiti njihovo ostvarenje, stvara jedno raspoloženje trenutne spremnosti na napor. Iskoristiti taj trenutak da se uveća aktivni polet na već izložen način, to je - načiniti prvi korak i otvoriti vrata na putu sticanja energije. Perspektiva koja obećava da se postane čvrsta ličnost, čvrsta fizički i moralno, da se stekne odličan položaj, da se uspe u usvajanju neke umetnosti ili nauke, da se ponašamo u skladu sa načelima koja se procenjuju kao korisna i, još uopštenije, da se dosegne željeni životni cilj, dovodi do ustanovljavanja niza ideja koje su usmerene na dobrobit volje, putem povezivanja misli koje su preporučene. Opuštenosti, neodlučnosti, inerciji, suprotstavimo, dakle, naš superiorni egotizam - ponavljajmo da nećemo dopustiti našim nižim sklonostima da zatrave naše suštinske, bitne ambicije - shvatimo da obučena volja predstavlja način delovanja podu-

19

zetnog, posrednog ili neposrednog, na sve što je od interesa - pomislimo da stupanj naše voljne moći jeste mera efikasnosti našeg delovanja protiv svega bolnog i neprijatnog što nam pripremaju okolnosti, a, isto tako, i našeg delovanja u svemu onome što nam je prijatno. 4. Uticaj živaca Jedan dovoljno zapovednički motiv uvek pokreće volju, ali ona brzo opada ako energija koja je neodvojiva od psihičkog delovanja - napon živaca - zakaže. Većina bolesti volje dolaze iz odveć manjkave proizvodnje nervne snage. Bar je za astenike dokazano da oni jalovo troše izvesnu određenu količinu te dragocene energije čije bi očuvanje bilo dovoljno da se bezmalo trenutno poboljša njihovo stanje. Zbog toga predlažemo kao prvi trud u obuci, niz inhibicija koje će imati, uporedo sa učinkom očvršćenja svake razumne vežbe, i taj efekat da spreči gubljenje nervne snage. Dva ili tri dana pokušaja biće dovoljna da uvere čitaoca u znatnu efikasnost tih vežbi, jer će on iskusiti, čim ih usvoji, jedno gotovo trenutno osećanje "moći u sebi samom". 5. Uopštena ideja potčinjenosti automatizma svesti Svako u samom sebi može posmatrati dva inicijativna elementa čina, dva izvora odakle dolaze odluke. S jedne strane, svest, sud, razum, i razmišljanje, s druge strane, automatizam. Jedan primer

20

će jasno pokazati ulogu tih dvaju centara u ličnosti. Neki mladi student se, od samog jutra, namesti za svojim stolom da bi se predao učenju nekog apstraktnog filozofskog problema koji je još uvek bez privlačnosti za njega. Napolju šija sunce, a kroz otvoreni prozor pristiže, zajedno sa prijatnim talasima svežeg vazduha, na hiljade spoljašnjih veselih uzvika, zvukova. Mladić je živo naklonjen tome da ostavi svoju knjigu koja mu je dosadna i da izjuri u susret svojim drugovima sa kojima će se prepustiti jednoj od onih igara na svežem vazduhu što ih toliko obožava zdrava mladost. Ali taj pokret automatizma, taj impuls nailazi na otpor u svesti mladog bića: približava se vreme ispita, on zahteva jedan programirani napor, koji će samo moći upornim sedenjem za stolom da savlada. Tada se razbuktava "unutarnji sukob" od čijeg će ishoda zavisiti dalje ponašanje studenta. Labavljenjem automatizma, koje se postiže metodičnim trudom da se zagospodari spočetka beznačajnim, pa sve važnijim impulsima, osigurava se postepeno njegova hitra i laka poslušnost smišljenim predstavama. 6. Kontrola emocionalnih impulsa Velika potrošnja nervne energije prati zadovoljavanje emocionalnih pobuda. Iz tog razloga ne može se bolje započeti sa kultivisanjem volje nego tako što ćemo se pozabaviti time da njih kontrolišemo. Evo suštinskih principa: CjP- Napregnite se da ovladate ćutljivpšću. Ako, na primer, saznate za kakvu novost i ako poželite 21

da je dalje prenesete nekom prijatelju, pomislite da ćete to čineći isprazniti jedan energetski izvor - ne recite ništa. Ne ispoljavajte vaše utiske, osobito one koje u vama izaziva vaša bliska okolina, svaki suzdržani gest ojačava vaše nervne rezerve. Ne rasipajte vašu mentalnu snagu na svakidašnje povode, na komentarisanje beznačajnosti, na zbližavanje sa uzgred viđenim ljudima i neučestvovanje u događajima kojima slučajno prisustvujete. Ovo sve ne znači nedrušvenost nego jednostavno štednju energije koja vam je potrebna za vas same i za druge. Ako je neophodno da uzmete reč - ne činite to mehanički, automatski: merite svoje izraze, zamenite one sfo~vam se impulsivno nameću onima promišljenim. Ne razlažite sa živošću - načinićete samom sebi čistu štetu, S osobito ne raspravljajte. Mirno saslušajte to što vam se saopštava i ne izgovarajte svoje mišljenje osim kad je to neminovno. Ne dopustite da vas navuku da govorite protiv vaše volje i želje. Ako vas neki brbljivac zaokupi svojom brbljivošću pravite se da vas zanima to što on priča, pustite ga da rasipa svoju nervnu snagu, a vi sačuvaje svoju. (2. Odobravanje. - Čovek je sklon, kad god se za to ukaže prilika, da se predstavi u povoljnom svetlu, da izazove u drugih lepu sliku o svojoj ličnosti, da podeli sa njima svoje mišljenje koje on uvek smatra za najispravnije. Posmatrajte one koje slušate -otkrićete koliko jalovog truda nalaže taština većini ljudi naklonjenih pohvalama sebi. Posmatrajte i sebe na taj način da pokušate ukloniti tu sklonost. (SjNaglost, jarost. - Valja se spočetka vežbati da se savlada laki pokret nestrpljenja, da bi se stiglo dotle da se sačuva nepomućena hladnokrvnpsl i 22

pred najtežim uvredama. Ljutina, iznerviranost i razočarenje nameću izraze lica, gestove, dizanje glasa od kojih je najpametnije suzdržati se. Uvežbavanje spokojstva moćno doprinosi jačanju volje. 7. Vladanje čulnim impulsima Naših pet čula su neprestano zasipani mnoštvom utisaka koji deluju na naše mentalne kapacitete. Veoma je poželjno naviknuti se da razmatramo, tumačimo sebi svoje utiske. Nabrojmo ih nekoliko, po jedan svojstven svakom čulu - raznovrsni aspekti stvari i bića koji ponekad duboko potresaju naše intimno raspoloženje. To se događa kad dopustimo da na nas utiče položaj u kojem se nalazimo: "Ne ulazimo, veli Silven Rude, na isti način u neku seosku krčmu, u neki svetski salon ili u kabinet slavnog doktora, kad su njihovi domaćini odsutni. Tapete, umetnička dela, kristali u salonu, strogi nameštaj medicinskog kabineta izvršiće nehotice određeni utisak na nas koji će se odraziti čak i na naše ponašanje." Ako nas slučaj učini svedokom nekog manje ili više tragičnog udesa, instinktivno ćemo odvratiti glavu. Odelo i ukrasi osoba menjaju naš stav u pogledu njih. Turobni klimatski periodi koji spoljašnjim predmetima daju nekakv tužan i neprijatan izgled, uzbune pokatkad našu delatnost. Toliko se prilika nudi za ovladavanje samim sobom. Dodir sa nečijim telom, sa kakvom životinjom, izaziva u nama odvratnost ili štaviše nepodnošljivi užas zavisno od okolnosti. Nemojmo ih tražiti ali kad se ukazu takve okolnosti podnosimo ih sa najvećom mogućom hladnokcvošću. Nagli neskladni zvuči, izazivaju, kad ih ne, očekujemo, grčenje mišića na 23

licu, nateraju nas na odskok, uzvik - suspregnimo te reflekse i pozabavimo se time da mirno odslušamo fabričku buku, drečavu oštrinu nečijeg glasa ili kucanje časovnika. Ako kakv oduran miris natopi naše odelo, potrudimo se da uklonimo njegov izvor posumnjamo li u mogućnost kakve intoksikacije ili zaraze, ali ako je bezopasan ne strahujmo od toga da istrpimo njegovo strujanje govoreći sami sebi: Ne dozvoljavam tom beznačajnom utisku da me uznemiri. Zna se da apetiti i odbojnosti u pogledu hrane ne odgovaraju uvek hranjivosti ili kvalitetu jela. Tamo valja zazivati svoj razbor, svoj sud i pustiti ga da reguliše naše jedenje. 8. Neposredne mogućnosti prethodnih napora Jedna je stvar biti energičan, napisao sam u jednom svom ranijem delu, a druga je delovati kao da se to već zbilo, najmanje slučajno. U početku, mi ne bismo nikome savetovali jedan tako preterani napor - to nipošto - što se tiče naprezanja da se ponašamo, u takvom slučaju, kao energičan čovek. Ako razmotrimo najslabije sposobnosti pojedinaca, uočićemo, u najmanju ruku, mogućnost sklonosti za otpor, štaviše trenutno pobedonosnog. Ne treba se, konačno, od prvih dana - ma koliko se osećali jakim - truditi da se nepogrešivo uspe u izloženim pravilima. Prava mera za početnika jeste da uvek nastoji da o njima vodi računa. Ako se, kao što će se posigurno događati prvih dana, ne pomišlja, u trenutku kad se impuls ispolji, na to da se savlada, izbeći će se, u najmanju ruku, štetna uzaludna emocija; najbolje je prosto utvrditi manjak 24

pažnje koju preporučujemo, jednom unutrašnjim izjavom sličnom ovoj: Hoću da na to mislim prvog sledećeg slučaja, apsolutno sam rešen da zagospodarim svojim automatizmom. Zaista, ponavljanjem te namere postiže se to da svest uspeva da na vreme interveniše. Kad je neka pobuda uporno suzdržavana tokom nekoliko dana, ona se, bezmalo, uvek, u datom trenutku, vraća sa snagom daleko većom od obične. To je onda jedna strmina s kojom se valja snažno porvati, a bude li savladana, možemo biti sigurni da ćemo, dosledno, dovesti do kraja borbu sa prvobitnim impulsom uz mnogo manji napor. 9. Kako izvući iz ovog poglavlja jedinstvenu pouku Pre nego što ova pravila sprovedete u praksu, pročitajte ih više puta. Njihova sadržina ispuniće vam duh, a što ih bolje izanalizirate i promislite, bićete spremniji da ih u praksi usvojite: Pošto budete sigurni da ste ih dobro proniknuli, pošto zaključite koliko je strmina označene obuke pitoma, stepenasta, brižljivo sačinjena tako da je svako može savladati, počnite s tim da se usredsredite na zadatak da sutradan oprobate da usvojite jedan od tih propisa unoseći u njega svekoliku svoju pažnju, svu svoju energiju. Drugo, ponavljajte početni napor dodajući mu još neki drugi, različit. Pokušajte postupno da ovladate svim opisanim impulsima. Najzad, nastojte, ceo dan da živite držeći se poruke ovog poglavlja u potpunosti, a kad s tim završite, počnite s istim za ćelu sedmicu. Tada 25

ćete biti sasvim dobro pripremljeni da pređete na sledeće poglavlje. Ne zaboravljajte da crpite okrepljujuću podršku naporima u vašim visokim težnjama - ambiciji, želji za prosperitetom, uspehom, superiornošću. Bude li vas kadgod ščepao "talas mrtvila" razmotrite mirno tu pojavu. Kažite smireno: Osećam se trenutno mrzovoljnim, ali to ne može dugo da potraje. Najzad, kroz neko vreme, kad budem više upućen, slično klonuće neće me više uznemiriti. Na kraju, ne pridajte nikakvu važnost obeshrabrujućim recima koje vam mogu biti upućene. Nekorisno je bilo kome poveravati da ste se odali duševno-duhovnom kultivisanju. To ispoljavanje ekspanzivnosti je ono čije suzdržavanje je važnije od svih ostalih.

26

Drugo poglavlje

KAKO SE UPRAVLJATI

1. Organsko regulisanje

O

d duhovnih sposobnosti, prevashodno od volje, tesno zavisi duševno stanje. Pre nego što postignemo željeni razvoj psihe, da bismo uticali na različite funkcije putem usredsređenja pažnje na neku mentalnu sliku, valja naviknuti svoju volju da se izlaže određenoj mentalnoj higijeni zarad toga da bi se gospodarilo svojim fizičkim stanjem. Osnovno u toj higijeni je izbeći brižljivo sve uzročnike intoksikacije. "Zatrovani - s pravom piše dr Gaston Dirvil - oseća i vidi preko svojih otrova". Psihoterapija propada, prosto rečeno, ako uporedo sa njenom primenom, bolesnik nije bio podvrgnut nekom režimu namenjenom tome da ukloni različite otrove nakupljene u organizmu. Kad mozak crpi svoju hranu iz zatrovane krvi, bolesnik se ispoljava, prvo preko sklonosti prema inerciji, zatim se neizbežno pojavljuju kudikamo teži poremećaji. Dovoljno je neznatno zatrovanje da poništi polet duha, stvori pesimizam, žalost, iznemoglost, strah od naprezanja. 27

Osobe obdarene snažnom konstitucijom ne pretrpe odmah psihičke posledice različiti uzročnika zatrovanja, osim lake otežalosti glave, najčešće posle obeda, ali ranije ili kasnije, artritizam u svojim raznovrsnim oblicima uspeva da ugrozi jijihovu opštu vitalnost, smanji njihovu moć za intelektualne poslove i poremeti njihov nervni sistem. Obrnuto, slabi, bsetljivi, klonuli organizmi doživeće istinski preporod primenom pravila koje ćemo u daljem sledu izložiti. Racional na _ jshrana^cjjjjato. kiseonika u brganiz"amI_kry, aktivna_cir_kulacija, jesu š'L^nšTčr^UšloviTjFi osnova psihološke ravnoteže koja, oslobađajući volju od svih unutrašnjih smetnji, postavljaju Je istovremeno u optimalne~ljš1ove za razvijanje. ^ Na prvom mestu, valja urediti svoju ishranu i odlučno ukloniti sa svoje trpeze sva hipertoksična jestiva. Sve i da se uprkos delovanju ovih posiednjih, savršeno obave funkcije eliminisanja, to će se desiti samo po cenu napornog unutrašnjeg rada, koji će potrsiti nervnu snagu čime će se slabiti sposobnost volje. Ta prva mera u pogledu kvaliteta valja da korača uporedo sa količinskom, kvantitetnom, restrikcijom hrane. Tačna količina koja zadovoljava svakog, varira prema prirodi, zvanju ili klimi, ali mi, u tom pogledu, možemo postaviti jedan apsolutno važeći kriterijum: Obed je isuviše obilan ako donosi najmanju otežalost, osećaj tromosti. Evo, prema istraživanjima doktora Paskoa i Kartona, naziva dva niza jela koji obično predstavljaju našu trpezu. Prvi se preporučuje onima što teže potpunom razvijanju svoje volje. Drugi im je doslovno kontraindukativan. Sve što se ne pojavlju28

je ni na jednoj ni na drugoj listi upotrebljivo je samo sa velikom uzdržljivošću. Prvi niz-jestiva koja se preporučuju: but, kotlet, jorška šunka, biftek s roštilja, zec, piletina, golub, sir grijer, brijski sir, holandski sir, kolomijer, poluslani, maslac, ostrige, švolja, švajcarski sir, morska riba, sveže povrće, krompir, pirinač, kesten, kruška, artičoka, spanać, krastavac, sveza salata, kuvana salata, potočarka, rotkvica, celer, karfiol, breskva, zelje, repa, paštrmac, mrkva, pečurke, voće presno i kuvano, bostan, bundeva, griz, mleko. Drugi niz - jela od kojih se valja suzdržavati -ona intoksionišu i nanose štetu funkcijama, troše energiju potrebnu za svoje uklanjanje koja je ravna snazi koju donose. - Alkoholi, likeri, stara vina, porto (laka i prirodna vina se, naprotiv, preporučuju), divljač, masno meso, debela guščetina, patka, guščja pašteta, živinski mozak, mesni naresci, svinjetina, crevca, iznutrice, nakisli sirevi, kuvano salo, Ijuskavci, riba, konzerve u metalnim kutijama, bakalar, suvo povrće, kiseljak, slatko, čokolada, kolači s kremom. Često smo slušali od onih kojima smo preporučivali ovaj režim da oni "ne mogu da se odreknu" ove ili one vrste jela. Od drugih nam je došlo vajkanje zbog lišavanja od gastronomskih zadovoljstava. Ovde, kao i drugde, nalaže se napor koji će biti utoliko zadovoljnije izvršen ukoliko smo bolje proniknuli u njegovu korisnost. Uostalom, mi osobito volimo jelovnik na koji smo se navikli; setite se razlike ukusima u naših pet suseda, s onu stranu Lamanša ili s onu stranu Rajne, u Afrikanaca i Azijata. U istoj našoj pitomoj Francuskoj sa koliko

29

će se teškoća jedan Južnjak prilagoditi jelovniku! Severnjaka, i obratno. Svesni smo da nas navika -J navika tiranka - naročito kad se oslanja na neki; elemenat atavizma - vezuje za određenu vrstu hrane. Pružimo zadovoljštinu toj idiosinkraziji odajući se "vanrednim obedima " jedanput ili dvaput mesečno, ali ostanimo gospodari svog ukusa preostalo vreme. Postepeno će se stvoriti izbor sklonosti prema dobroj hrani, onoj. sa naše prve liste. A kada smo intoksirani pobrinimo se da izvršimo uklanjanje elemenata koji smanjuju vitalnost putem ispiranja pluća i stomaka bilo pijući Vitelovu vodicu našte srca svakog jutra, bilo pre obeda u celini sačinjenog od voća. Drugi preduslov čistoće krvi, njeno spajanje sa kiseonikom, daleko je od toga da se prihvata sa pažnjom koju zaslužuje. Potrebno je uviđanje potpune degeneracije rase da bi fizička kultura stekla u školskim programima nesumnjivo važenje. Neki čvrsti momčić u uzrastu od 17 ili 24 godine, koji se nikad nije brinuo o toj higijeni slegne obično ramenima kad se postavlja to pitanje ne razmišljajući o tome da on svoju žilavost duguje precima koji su bili kudikamo prisniji i odaniji poslovima za koje su potrebni mišići. Čitalac rešen da stekne moć volje neće se osvrtati na sugestije protivnika regulisanja organizma. On će se predati sledećim vežbanjima i neće dugo čekati na povoljne učinke. Vežba br. 1 - Kad se probudite ispružite se vodoravno na čaršavu sa ruka ispruženim uz telo. Udahnite jednom polagano i duboko što će vam pomoći da rukama opišete potpuni pobočni polukrug. Vaše ruke moraju dodirnuti čaršav iza vas istog momenta kad se okonča vaš udisaj; izbacite, 30

zatim, udahnuti vazduh, vraćajući ruke u prvobitni položaj. Ponovite ovo od deset do dvadeset puta. Ova vežba se može vršiti stojeći uspravno. Treba se u tom slučaju pripiti uza zid koji se dodiruje rukama po okončanju svakog udisaja. Vežba br. 2 - Otpočnite sa gornjom vežbom pre svakog obeda, a zatim pre svakog prepuštanja snu. Dodaćemo da vežbanje švedske gimnastike u sobi, a takođe i nekog sporta manje ili veće žestine, potpomaže razvijanju volje tako što ubrzava sticanje što je moguće većeg usredsređenja na ono što se radi, ubrzava usredsređivanje na najpotpuniji način našeg mišljenja na svaki izvršeni pokret. Plivanje i mačevanje čine nam se najpreporučljivijim. Dobro je postepeno se naviknuti na spavanje u prostoriji otvorenih prozora i to da glava prilikom spavanja ne bude isuviše visoko postavljena -vodoravnost tela, suprotno tome, povoljnija je za disajne funkcije. Tako, sinkopa prestaje znatno brže ako bolesnika položimo glavnom na razini tela ili čak i niže. Dobra cirkulacija i dobra ishrana su dve komplementerne stvari. Disanje aktivno pripomaže cirkulaciji. Ali je, štaviše, neophodno dati svakog jutra periferni nadražaj kapilarnim sudovima, što na vrlo efikasan način uređuje vaskularno funkcionisanje. U tom cilju dovoljno je politi se po ćelom tetu, odozgo do dole, vodom niske temperature. Nije nužan za to nikakav uređaj. Bilo kakva posuda (vedro, činija, bokal) do polovine napunjena svezom vodom i jedan sunđer su dovoljni. Prelazeći preko kože, ta voda izaziva priliv krvi u tRivima.

31

Oni koji strahuju od naglog kontakta sa vodom, mogu pre hladnog vrča upotrebiti vrč tople ili mlake vode. Neke opravdane kotraindikacje te prakse su motivisane određenim hroničnim oboljenjima, konkretno pluća i bronhija. 2. Kontrola sna Neophodno je spavati mirno i dovoljno dugo da bi u potpunosti iščezao umor svakog dana. Buđenje je tada lišeno umora, ustajanje se vrši čilo i ceo dan prolazi u vedrom raspoloženju. Bistar duh i bodro telo pokazuju maksimum otpornosti i moći pred intelektualnim teškoćama i fizičkim naporima. Čovek koji dobro spava deluje, oseća i misli u punom razmahu svojih spopobnosti. Spoljašnji izgled izvlači dobit iz noći dobrog sna. Ten normalnog spavača je svež, oko svetio, crte zategnute. Glas zvuči u svoj svojoj punini, a artikulacija ima potpunu izoštrenost. Najzad, dobro spavanje konzerviše: svaki sat. poklonjen Morfeju jeste istinski prekid proticanja'. života, drugim recima - starenja. Obrnuto, nedostatak sna deprimira i ubrzano troši čoveka. Osim svog groznog umora, bele noći mogu imati kao posledicu teške nervne poremećaje i, može se reći da one pripomažu svim drugim nedostacima. Nedostatak počinka i teškoća asimilacije koje idu s njim, bacaju organizam u stanje najslabije otpornosti na zatrovanja svih vrsta, u ruke mikrobima, u naručje jarosnim osjećanjima, u neumerene postupke, izlažu ga ranjavanju, rečju, svim neprilikama koje bi mogao pretrpeti. 32

Osim čisto higijenskih razloga i tog indirektnog korisnog učinka za volju, vežbanje ove poslednje, u momentima kad tonemo i pre nego potonemo u san, je izuzetno plodotvorno. Svesti na pasivnost psihološki automatizam zbog čega se nastavlja priliv misli u časovima počinka, iziskuje pažnju, autokontrolu, ponekad znatnu, čije stavljanje u igru omogućava velik korak prema potčinjavanju unutarnjih aktivnosti smišljenom htenju. Evo kako treba tačno postupati: Prvo: Ispružiti se po sredini postelje - ili na delu postelje kojim se raspolaže. Svi udovi moraju biti potpuno ispruženi. Potražiti udoban položaj u kome svaki deo tela otpočiva ćelom svojom težinom. Savetujemo da se okrenete na desnu stranu, ili na leđa, ali, u ovom potonjem slučaju, telo je lako iskošeno udesno. Pošto se ovo uradi i pronađe najbolji položaj tela, onaj u kome nam je najudobnije, treba se prepustiti potpunoj nepokretnosi. Zatim proveriti jesu li svi mišići dobro zategnuti. Obratite pažnju na donje udove. Jesu li mišići stopala dobro opušteni? Da nisu naborani ili iskrivljeni? Butine ili listovi jesu li svom težinom, bez ikakve napetosti, grčenja, nalegle na čaršav? Zatim će se preći na grudi. Da nisu zgrčene ili napuhane? Potrudite se da im date neku laku ulogu. Počivaju li ruke savršeno? Je li glava postavljena tako da ne nanosi nikakav umor mišićima vrata? Po isteku dužeg ili kraćeg vremena, po pravilu, nailazi trenutak kad se oseti neodoljiva potreba pomicanja, tako nagla da se obično i zadovolji pre nego što se i pomisli na to da joj se odupre. Preuzi33

majući tada ponovo početni položaj, izložimo se opet nepokretnosti budno pazeći na povratak impulsa i nastojeći kad se on pojavi da mu odolimo. Posle, otprilike, četvrt sata, oseti se neka vrsta prijatne utrnulosti i vodi se računa o tome da vas san postepeno obuzme. Na taj način najupornija! nesanica biva pobeđena, a noćna uzbuđenja, gro-j zomorni snovi, biće zamenjeni mirnim, potpunim, dubokim otpočinkom.

3. Stavljanje u ispravnost mentalne aktivnosti u buđenju Mišićna i moždana inercija spavanja zadržava se kraće ili duže vreme iza buđenja. Pobediti je uz pomoć nekog sredstva za nadraživanje, kafom recimo, predstavlja igranje na sreću sa kapitalom svoje bodrosti, zdravlja. Nervna snaga izlučena iz pleksusa, pod dejstvom kofeina, donosi kratkotrajnu stimulaciju koja je svagda praćena odgovarajućom depresijom. Konačno, nije samo u pitanju buđenje nego izazivanje u samog sebe zdravih, dobro usmerenih, određenih misli, koje su neophodne da bi se počinjalo svesno delovati po načelima psihičke kulture. Posle određenog vremena upražnjavanja samonadziranja sna, bistrina duha sledi neposredno povratak svesti u delovanje. Evo, štaviše, metoda koji pomaže da se postane gospodarem jutarnjih nepovoljnih utisaka. Stavite na dohvat ruke, uveče, neko delo čije čitanje vas jako zanima. Čim se probudite, zgrabite ga i sledite impuls zanimanja koji vas je pirvukao toj knjizi; započnite čitanje odande gde ste ga prekinuli sinoć. To će vam ubrzano povratiti misaonu bistrinu. 34

Odmah čim su prvi plodovi dobijeni, ostavite delo i podsetitie se, na brzinu, nameravanih postupaka u danu koji je otpočeo, asocirajući neprestano sa njihovom predstavom, poimanje njihove korisnosti, ili, najmanje, one kojoj ste više privrženi od ostalih. Sve to skupa iziskuje jedva dvadesetak minuta a izvrsno priprema volju za delovanje. 4. Voljna promena misli Posvetiti se sav nekom poslu, rešavanju kakvog problema, predmetu kojim se bavimo služi, ne samo savršenstvu i brzini preduzete delatnosti, već i razvijanju moždanih mehanizama stavljenih u pokret putem pažnje i usredsređenja. Da biste volju uvežbali u tom smislu, izaberite neki trenutak dokolice da date svojim mislima određeni objekat pažnje. Što će taj objekat biti sam po sebi neprivlačniji, to će vežbanje biti plodotvornije. Ima dosta predmeta što bez teškoća privlače pažnju, ali tu se razvija psihički automatizam upravjajući dobrovoljno na njega svoju pozornost. Vrednije je, naprotiv, zaustaviti se na nekom prizemnom pomoćniku svakidašnjeg života - recimo, kakvoj alatki. Posmatrajte je sa svih mogućih strana - dimenzije, težina, materijal od koga je građena, zamislite uzastopni niz preobražaja koje je prošla dok nije došla u oblik u kojem je gledate. Zadubite se u njenu vrednost za trgovinu, u neprijatnosti do kojih bi došlo kad bi prestala njena proizvodnja. Bi li se ta alatka mogla usavršiti? U kom pravcu? Nezavisno od uobičajenih načina nje35

ne upotrebe koje možete dočarati jedne za drugim, za šta bi je neki genijalac mogao prilagoditi? Svaki put kad misao skrene, vratite je na izabrani predmet i ponovo se odajte vašem nizu razmatranja. Bićete iznenađeni bogatstvom ideja koje će vam pasti na pamet. U trenutku kad klonete od umora, tokom nekog rada, zaustavite svoju delatnost, sedite udobno, ostanite nepomični pet minuta, i prisilite se da mislite pet novih minuta na stvar potpuno različitu od vaše prekinute preokupacije. Umoreni centri će se u potpunosti odmoriti i, uskoro ćete biti podjednako orni za rad kao i u početku dana. Sva dela o vaspitanju volje insistiraju na prethodno izloženim vežbanjima. Evo još nekih varijanata pozajmljenih od raznih autora: Čitajte svakog dana nekoliko stranica knjige koja raspravlja o važnim stranama života i usredsredite vaš mental na to što čitate. Ne dozvolite mu da luta i da se troši na prazno, ako se udalji, pozovite ga natrag i naložite mu istu temu. (Ani Besan) Čitajte pet minuta i meditirajte petnaest minuta o tome što ste upravo pročitali. (Teozofi) Sedite uspravno na.stolici, uzdignute brade ramena zabačenih koliko je to moguće. Podi gnite polukružno desnu ruku do visine ramena, okrenite glavu i vrh prsta na desno, održavajući ruku u njenom vodoravnom položaju za vreme najmanje od jednog minuta. Načinite istu vežbu

36

levom rukom, i kad budete stigli do preciznih i elastičnih pokreta povećajte trajanje vežbi iz dana u dan. (Atkinson) Uzmite čašu vode, držite je između prstiju i ispružite ruku, pravo, tačno u lice sebi. Ukočite je toliko koliko je moguće a da površina vode ne podrhtava. (Atkinson) Prilikom šetnje, posmatrajte pažljivo osobe što ih susretnete, i zapamtite što je moguće tačnije kroj i boju njihove odeće, cipela i odeće, način češlja nja i frizuru, njihove gestove i manire. Postupite na analogan način i sa stvarima i brzo ćete steći sposobnost da ih ubrzano sagledate i dugo ih se sećate. (Dirvil) Vreme preporučljivo za ove raznovrsne postupke varira prema brzini kojom se usvajaju. Za početak se možemo ograničiti na dve ili tri vežbe nedeljno.

5. Smirivanja Psihička napetost koju iziskuju napori razvijanja volje, umara pre ili kasnije. Posle perioda delatnosti, valja opustiti svoje sposobnosti tokom nekoliko sati, da bi zatim preuzeli opet, svezi i raspoloženi, rad na započetom delu. Ma koliko da je hitno postići ovaj ili onaj rezultat, neće biti opravdano raditi na njemu bez počinka, jer će se sve okončati depresijom čije će trajanje biti srazmerno preopterećenjima kojima smo se izlagali. Znati se odmarati jeste umetnost. Napustiti voljno najhitnije preokupacije, opustiti kompletno svoj mozak, nerve i mišiće da bi se omogućilo početnom impulsu da se ponovo 37

ispolji, isto je što i nastaviti voljom i veseljem sa izvršavanjem planova koje smo zamislili. Nedelovanje obavezno ne raspršuje umor. Neophodno je zarad toga da ono bude praćeno savršenim duhovnim opuštanjem. Upražnjavanje osamljivanja, opisano kasnije, (Poglavlje V) uspostavlja najbolji način uštede moralne i psihičke energije. Svaka druga vrsta opuštanja biće podjednako spasonosna pod uslovom da joj se znamo prepustiti u željeni čas i da joj unapred nismo posvetili više vremena no što je neophodno da se odlučimo za nju. Valja fiksirati dane i časove "opuštanja" i njihovu vrstu. Do predviđenog trenutka izbegavati da o njima mislimo, držeći se načela - kad delaš delaj -to jest, potpune koncentracije duha na ono čime smo trenutno zabavljeni. Saglasno tom istom receptu, kad kucne čas te zabave, valja se trenutno okrenuti od svog posla i potpuno se prepustiti, svom pažnjom, psihičkoj vežbi, spektaklu, igri, onome što smo odabrali. Zatim, po izlasku iz tog korisnog predaha psihičkih kapaciteta, upraviti svoju misao prema nastavljanju započetih poslova, povratiti samokontrolu i ponovo čvrsto napasti cilj koji je postavljen kroz delovanje. Mi izričito savetujemo čitaocu željnom da postigne vladanje samim sobom da se ne zadržava u slučajnim "okolnostima" uživanja, ma koliko se one mogle činiti poželjnim. Isto tako ako se iznenadno ukaže neka želja koja golica pažnju, podjednako se treba čuvati od toga da oduzimamo od svog programiranog vremena da bi je zadovoljili, nego ju je 38

bolje ostaviti, ako se nađe prostor, za neki od skorašnjih perioda opuštanja.

6. Periodično ispitivanje, iskušavanje samog sebe Događa se da se pod uticajem bezbrojnih podsticaja odstupi od pravca koji je postavljen. Osim u retkim slučajevima potpune ispravnosti razuma, dolazi i do toga da se postupi drugačije ili nepromišljenije nego što je trebalo. Pre no što smo stekli dovoljno čvrstu volju, njeni nedostaci iznevere najbolje težnje i namere. Treba načiniti tačan obračun raznovrsnih grešaka ako hoćemo da ih uklonimo, postepeno. U tom cilju valja predvideti najmanje jedan čas dokolice nedeljno i iskoristiti ga da se prisetimo misli, osećanja, impulsa, postupaka prethodnih dana, nastojeći da prozremo podstrekače koji su ih izazvali. Važno je da se procenjujemo bez samilosti, priznajući hladno pred sobom da smo se prevarili, da smo promašili, da smo dopustili da nad nama zagospodare naše niže sklonosti ili sugestije drugih osoba. Ispitati jesu li odluke što smo ih doneli pretrpele kakav uticaj koji bi ih mogao poremetiti i, prema potrebi, ojačati ih. Nastojati da prozremo kako je naš sud mogao biti doveden u zabludu, kako je mogao biti doveden do zanemarivanja ili do kršenja pravila mentalne kulture. Razmišljati o lošim posledicama iskrslih zabluda, o onima koje bi moglo doneti njihovo popravljanje, a osobito o plodnim učincima koji se očekuju od vežbanja volje.

39

Da završimo. Ponavljati energično da smo odlu čili da delujemo najvećom čvrstoćom, a posebno dj nastojimo da ne potpadamo pod tuđe uticaje. 7. Depresije izazvane slučajnim prilikama Najpostojaniji karakteri padaju i, na nesreću ostaju ponekad slomljeni nekim naglim i bolnim do gađajima. Smrt izuzetno voljenog stvorenja, nepri jateljstvo koje poništi plodove dugotrajnog rada pustošenje kakve teške bolesti koja poremeti ravno težu, obaraju srčanost i uništavaju biološke izvor« energije. Poimanje nepopravljivosti pogađa utolik( jače što ono unapred odbija svaku mogućnost rea govanja. Šta suprotstaviti strašnom uzdahu: "Ništ« mi ne može vratiti to što sam izgubio?" Šta će ostati od uloge moći volje kad se iscrp sam izvor iz koga je ona svakog dana izvlačila nove snage ostavljajući duh u stanju inercije. Čovek i sličnim trenucima oseti parališuću nemoć pred ne znatnom težinom svoje volje u poredbi sa slepon surovošću neizbežne katastrofe. On je tu, prostr pred ruševinama onoga do čega je najviše držao na ovome svetu, a okolo njega - veličanstven ravnodušan, produžuje da se vrti hladni mehanizarr vanjskog, svakidašnjeg života. Ovde je potrebno da savetujemo svog čitaoca onako kako bi to činio najdobronamerniji psiholog Neka bude uveren da najčovečnije saosećanjej nadahnjuje ono što sledi. - Vaš gubitak je beskrajan, neizmeran, gorčinaj prevazilazi snagu vaše duše, čini vam se da cd vaše postojanje odsada proticati bolno i bedno uj 40 l

jednom praznom svetu bez ikakve privlačnosti. Želite li, barem, da umanjite intenzitet veše patnje? Onda odlučno, preduzmite sledeće mere: udaljite se od svih onih koji dobro poznaju nesreću što vas je snašla smatrajući se obaveznim da vam o njoj govore sa saučešćem. Ne nasedajte demonu ekspanzivnosti. Ne govorite o svome stanju i prikrijte brižljivo tragove koji ga odaju. Da smirite uzbuđenje svojih misli ostanite duge sate nepomični, usamljeni u kakvom mirnom mestu, daleko od vašeg uobičajenog boravišta. Možete da promenite raspored nekih stvari u svome apartmanu da ne bi u vama izazvale bolna podsećanja. Potražite vidike, spektakle, stvari koje su vam bile nepoznate. U prvo vreme, bar izbegavajte da razmišljate i mudrujete o onome što će se dogoditi, iz toga izleći. Naprotiv, izmišljajte što je moguće više zanimanja. Posvetite posebnu pažnju svom organizmu i ne propuštajte nijednu priliku da postupate tako što ćete podržavati i ojačavati svoju vitalnost. Koncem nekoliko dana utisak moralne anestezije zameniće bolnu žestinu prvih trenutaka. Biće to onda pravi trenutak da pozovete u pomoć svoj razum, da reorganizujete svoju egzistenciju. Ako ste materijalista, pozitivan duh, pomisao na borbu za ponovno stvaranje okolnosti analognih onima iz koji se rađa sreća izvesno će vam sa smeškom izaći u susret. Jeste li, naprotiv, jedan od onih čije će opservacije poći pravcem verovanja u posmrtni život i nužnost iskušenja u ovozemaljskom životu zarad _ krajnjeg cilja na nebesima, široko polje razmišljanja koja daju osnaženje otvoreno je pred vama.

41

8. Navike Po jednom dobro poznatom fenomenu auto matizma, putem navika stvaraju se potrebe, stvarni nepotrebne ili štetne, prema čijem se zadovoljava nju strastveno teži. Antagonizam između razboritoj mišljenja i automtizma najbolje se može osvetliti n, primeru toksikomana koji zna da droga što je upo trebljava nanosi njemu samom patnju, koji želi prestane da je upotrebljava, ali ne može odole nesavladivom iskušenju. Izgleda da što je neki grešnost opasnija to je i žilavija i da na izvesnorr stupnju obuzetosti postaje i neizlečiva. Dotle doi bolesnik sačuva stav da je korisno da je se oslo bodi, ozdravljenje ostaje u najmanju ruku moguće jer to uviđanje, na ispravan način vaspitano i oja čano, prikupi uskoro dovoljno svesti za suprotstavljanje navici, metodom protivtegova. Volja, premda često nemoćna da poništi otisal nekog automatskog pokreta, utvrđivana tokom me-i šeći i godina može ukloniti problem dosta brzo ma c čemu da se radi. Takođe, prvi zadatak za posma' tranje u sličnom slučaju - treba li tvrdoglavo odbijat i najmanju sumnju o ishodu borbe u kojoj smo anga žovani. Ne ovladava se odmah utiscima obeshrab renja koji mogu da se pojave, ali ih treba uzeti zć prolazne i reći sebi da će im uslediti jedno borbene duševno rapoloženje pre nego li postanu dugotrajni. Drugo, oslanjajući se na želju za nadvlada vanjem koju osetimo, valja koristiti periodični pole što ga donosi povratak te želje, da bismo zamislili konkretnom obliku žive, tačne dobrobiti koje će proizaći iz susprezanja navike o kojoj se radi. Nek pušač, na primer, kome pušenje izaziva glavobolje 42

teškoće pamćenja, malaksalost, vidne poremećaje i slično, provešće jedan ili čak dva sata u zamišljanju sebe kao sasvim drugog čoveka koji prema duvanu oseća samo ravnodušnost, koji radi bistrog duha i bodrog tela, jede sa apetitom, vareći savršeno, osećajući se vedrim i raspoloženim, uspevajući u svojim poslovima, privodeći sjajnom kraju neki izuzetno koristan radni poduhvat i tome slično, i tome slično. Zamišljaće i to da upražnjavanje opasne vezanosti koja mu je tako draga, izaziva u njemu nesavladljivo gađenje i čak mučninu. Uporedo sa tom metodom čovek ne sme zaboraviti da svoju volju pokrene preko nekih već opisanih postupaka - na primer, gospodarenjem nad impulsima. Zatim će on pokušati da smanji dozu, da redukuje periodičnost potrebe, pomažući se odgovarajućim razmišljanjima, analognim onim što smo ih već opisali, ili, isto tako, sa onim izvučenim iz njih na osnovu druge vrste zadovoljenja. Upražnjavanje opšte higijene 'i kontrole sna o kojima smo raspravljali u prezentiranom poglavlju, dovoljni su da se uništi najveći broj navika. Najzad, u retkim slučajevima kad isuviše deprimirani bolesnik nije u stanju da sam sprovede svoje lečenje, on može potražiti pomoć u heterosugestiji čija je dobro poznata efikasnost sjajno pokazana u brojnim ogledima dr Berilona na golemom broju toksikomana i perverznih osoba. Neki rođak, prijatelj, podstaknut željom da bude koristan, može da isproba efikasno sugestivnu me-

43

todu. Oni će u mojim prethodnim delima na tu temi pronaći sve potrebne upute za to. Po pravilu se neka rđava navika lako stiče. St< ga je korisno brižljivao izbegavati sve što može vesti do nje. Radi obezbeđenja da jedna takva fatalna tiranija nije na putu da se rodi, ispit samo« sebe nudi najbolje garancije. 9. Mir Ljutnja, iznerviranost, uzbuđenje imaju najštetnije efekte. Oni su istinski vampiri naše nervne snage. Pod njihovim delovanjem, razbor se gubi,; jer zlovolja koja se obavezno pojavi u takvim slučajevima vuče u nepromišljena rešenja. Štaviše, volja; ne uspeva da se izrazi sa postojanošću ako je u toku nekoliko sati bila žrtva jedne takve grozničavosti. Kako ovladati stamenim mirom koji se odupire brojnim razlozima uzbuđenja? Prvo, ne tešiti se verovanjem da ti uzroci mogu biti uništeni. Najsrećniji život ne može biti pošteđen protivrečnosti, neprilika, iznenađujućih deprimirajući!! stresova. Uravnotežen čovek im se odupre i blokira tri četvrtine njihovog dejstva na nerve, dočekujući ih sa muškom čvrstinom, uzimajući ih kao legiju pigmeja, liliputanaca, usred kojih se valja mirno ponašati. Sticanje mira, prema tome, proizilazi iz duševnog stanja koje karakterise odlučnost da ne dozvolimo da nas uznemire prilike i neprijatnosti. Kad pristigne neka od ovih poslednjih najbolje je zabraniti svako spoljašnje pokazivanje prvog utiska koji vam se nameće -inhibicija laka za one koji su već smogli snagu da kontrolišu svoje impulse, služeći se prethodno datim 44

uputstvima. Eksperimenti hipnoze pokazuju tesnu korelaciju između ponašanja i mentala koji iz njega sledi. Vladati sobom sačuvati masku neuznemirenosti vodi do toga da sačuvamo i psihičku stabilnost. Pošto je prvi šok "inkasiran" na flegmatičan način, postaje se gospodarem svoje energije za obračun sa uzrokom iznerviranosti koji nas je nekada obuzeo putem tačnog tumačenja, da bi mu se konačno suprotstavili efikasnim postupkom. Akumulacija nervne snage smanjuje, uostalom, postepeno osetljivost na različite činioce duhovne jarosti. Ali specifično sredstvo za teskobu, strah, nervozu u svim oblicima, jeste duboko disanje, zvano abdominokostalno, koje se upražnjava ovako kako sleduje. Opruženi, glave u visini tela, pošto smo oslobodili grudni koš svakog odevnog pritiska, udišemo polako vazduh sve dok grudni koš, podrazumevajući u to i vrhove pluća, ne bude zategnut onoliko koliko je to moguće, drugo - naduvati abdomen čineći da udahnuti vazduh pristigne u najkrajnje delove pluća. To naduvavanje se mora vršiti postupno i zaustaviti kad stomak bude potpuno zategnut. Izdišemo tada prilično brzo nagomilani vazduh ponavljajući tu vežbu jednom, dva, deset puta. Neki autori preporučuju obrnuto, to će reći zastupaju stav da treba početi sa snažnim širenjem abdomena, zatim gornjeg dela grudi. Drugi savetuju uzastopno ponavljanje u više puta tokom jednog istog udisaja, prelaženja vazduha sa vrhova na abdomen, zatim sa abdomena na vrhove. Svi ti postupci imaju istovetan učinak jer oni zadovoljavajuće ispunjavaju svoj zadatak koji je u tome da se smanji stezanje solarnog pleksusa skopčanog sa svim emocijama.

45

Dnevno upražnjavanje abdominokostalnog disa^ nja, ne trajući duže od četiri-pet minuta, sprečava, predupređuje korisno deprimantna stanja. Primenjeno u istom času kad se osećamo zlovoljni ili zastrašeni, ono brzo raspršuje uzbuđenje. Koristi se sa uspehom protiv straha koji se može smatrati za najdepresivniju i najneprijatniju emociju. Prethodno smo videli da svaka ideja, naročito ona što se dugo zadržava u polju svesti, teži ka tome da se ostvari. Takođe, dok se trudimo da povratimo ili zadržimo svoj spokoj, naročito na način disajne vežbe što smo je izložili, dobićemo razumljivu podršku ponavljanjem tvrđenja kao što su: Ja sam miran, spokojan, neuznemiren, ili: Moja volja je snažna, odupirem se smireno toj neprijatnosti, ili još: Neću dozvoliti da me to uznemiri. Malo je važna formulacija, važno je da bude jasna i pozitivna. Dobro je pratiti je odlučnim sledom razmišljanja. Ispitati, na primer, uzrok povrede na nervnoj bazi koju trpimo, istražiti čime joj se možemo suprotstaviti, resiti da se to učini, i, ako se osećamo obezoružanim, hladno to razmotriti, reći samom sebi da će se ona ublažiti ako odbijemo da se na njoj zaustavimo, zatim preneti svoje misli na neki drugi predmet. "Jeste li već prisustvovali", kazali smo u jednom od svojih ranijih dela, "odobravajućem prizoru, primeru koji daje neki biznismen zaokupljen poslom < u trenutku kad mu sekretar, korespondent, telefonski poziv, stave na znanje da ga je zadesio kakav "maler", da ga je upravo nadigrao neki konkurent, da se neki užas odigrao u njegovim fabrikama ili skladištima?" On se ne uzbuđuje. Izgleda jedva dirnut. On stupa u akciju, određuje mere za ubla-

46

žavanje za svođenje posledica na minimum. Za vreme jednog kratkog perioda sve njegove sposobnosti čine se usredsređene na lošu vest. Pošto je stavio u funkciju sva sredstva s kojim raspolaže bezmalo ravnodušnim. Kao i za očuvanje svog mira za vreme nekog materijalnog gubitka, upotreba dubokog disanja je nezamenjiva kad se radi o tome da otklonimo deprimirajuće dejstvo neke emocije. Dva ili tri pokušaja uveriće u to one koje muči laka zabrinutost i koji se često osećaju uplašeni mogućnošću neuspeha, bolesti, gubitka života, patnje, sa kojima ih opseda njihova mašta. Praktikovanje regulisanja o kome je reč, navika da izanaliziramo svoje utiske, otkrivaju nam da veliki broj frka proizilazi iz čistih fantazija, postaje se svestan jalovosti većine njih i svakog dana se osećamo sve manje podložni njihovom delovanju. Bilo umesno ili neumesno da se uzbuđujemo, očuvajmo svoju mirnoću da bi sva duhovna energija, kojom raspolažemo, ostala na raspolaganju našim delatnim sposobnostima. Jedan jedini voljni napor, makar bio najsilniji, nije uvek dovoljan da suspregne emotivnost istog momenta kad nas je spopala. Upravo zbog toga oni koji žele da uspostave u sebi stalan spokoj moraju, pre svega, da se potrude najbolje što mogu da upražnjavaju upute date u prethodnom poglavlju i u prvim paragrafima ovog poglavlja da bi ojačali svoju psihičku energiju. Sve kad jedan pokušaj vladanja sobom ne donese potpun uspeh, on ništa manje nije plodan sam po sebi jer olakšava sledeći i pripomaže stvaranju navike odupiranja. 47

Dolazi do jednog trenutka kad svi razbacani -nedostatni - napori koji su izvršeni donesu vrli osetljiv skupni napredak. Primer kapljice vode koj; na na kraju iskopa pećinu u kamenu, može s savršeno prisložiti razvijanju volje. Koliko god bili slabe reakcije kojima smo se suprotstavljali, m, koliko beznačajan bio njihov trenutni učinak, pos matran odvojeno, one polagano, ali sigurno, menja ju mentalnost i završavaju ranije ili kasnije time di načine karakter onakvim kakvog smo najviše žele da imamo.

48

Treće poglavlje

KAKO STEĆI SAVRŠENU SIGURNOST

1. Osećati se ugodno u svakom društvu

M

eđu osobama koje važe za samopouzdane mogu se izdvojiti dva tipa. Jedan, po pravilu robustan i ne naročito suptilan, ima spontanu, prirodnu sigurnost, drugi, protivno tome, izgleda, kao da poseduje razborito samopouzdanje, služi se razboritošću smišljeno, rasudno. Mi pretpostavljamo stidljivosti i neodlučnosti urođeno držanje prvog tipa. Ali promišljena nepomućenost, stekne li se, ostaje prirodno nadmoćna. Najbojažljiviji čovek, ako priželjkuje najpotpuniju nepomućenost, bude li odlučan da postane sposoban da se udobno i ugodno oseća ispred najuglednije, najveće ličnosti, kao u prisustvu svojih rođaka, već ima u samom sebi, u latentnom stanju, za to neophodnu mentalnu snagu. Pokazaćemo u ovom poglavlju kako se može pretvoriti u stvarnost želja za samopouzdanjem.

49

Pre svega, valja imati na umu da osnova togi svojsta leži u psihološkoj uravnoteženosti. Stoga će stidljivko, koji primeni načela izložena u drugom poglavlju o organskom regulisanju, malo po malo osetiti, kroz tu praksu, kako postaje manje podložan tuđim uticajima. Vladanje emocionalnim i čulnim impulsima podjednako je upotrebljivo i za moralno ozdravljenje. Najzad, kultivisanje jednog samopouzdanog pogleda, otvorenog i umnog izlaganja, energičnog stava koji će se svakodnevno praktikovati i uvežbavati, razviće vrlo brzo ono stanje psihičke stabilnosti koje će ostati neokrnjivo ma pred kim da se nalazimo. 2. Kultivisanje i upotreba pogleda /

Vežba br. 1: Stanite ispred ogledala i upravite pogled na svoje sopstveno lice odraženo u njemu. Fiksirajte tačku smeštenu između očiju, u korenu nosa. Napregnite se da održite trepavice nepomičnim i da ne prekidate svoju fiksaciju u trajanju od tridesetak sekundi. Zatim otpočinite trideset sekundi. Ponovite potom fiksaciju u trajanju od jednog minuta i odmorite se jedan minut. Kad ste to savladali onda produžite vežbu na dva minuta. Tako upražr njavajući postepeno fiksiranje neke tačke, bez micanja trepavicama, u trajanju od dva, tri, četiri, pet, deset minuta, stići ćete neizbežno do toga da to možete činiti bez teškoća i umaranja, a cilj ove vežbe biće postignut. Videćete docnije koja je njena korisnost. Vežba br. 2: Stanite ispred neke crne, ili, barem tamne, zagasite, površine. Kao i u prethodnoj ve50

žbi, držite oči otvorene i upravljene bez micanja. Ali, osim toga, napregnite se da raširite oči više no obično i nastojte da održite njihove konture lako rastegnute. Može se smatrati da ste ovladali tom vežbom kad vam uspe da je produžite na trajanje od desetak minuta bez napora. Vežba br. 3: Nastojte da pročitate svakog dana po stranicu neke knjige, bez micanja očnim kapcima; to će održati u dobroj formi sposobnosti fiksiranja razvijenu prethodnim vežbama Ove vežbe čine oči intenzivno izražajnim, opčinjavajućim, jasnim, blistavim, mladenačkim i uvćevaju obim trepavica. Pogled razvijen prema našim uputstvima impresionira i zarobljava sam sobom. Još više, on donosi jedan nadmoćni snažni uticaj koji valja iskoristiti na sledeći način: od trenutka kad susretnete neku osobu i svaki put kad uzimate reč gledajte vašeg sagovornika fiksno u koren nosa između očiju. Da bi ostao fiksiran, vaš pogled mora ostati miran i blag. On mora izražavati autoritativnu ljubaznost. Sve vreme dok razgovarate s nekim, gledajte ga na taj način. Čujete li, na primer, da se daje odgovor na ono što ste vi rekli, prestanite da fiksirate gore označenu tačku i pomerite lako svoj pogled udesno ili ulevo od te tačke, kao radi što pažljivijeg slušanja. Kad ponovo preuzmete reč upravite opet pogled u koren nosa osobe kojoj je upućujete. Poslužite se ovim postupkom svagda kad želite da ne podlegnete ubeđivanju od strane drugih. Upražnjavanje naznačenih postupaka automatski uvećava pouzdanost. Ti postupci omogućavaju da se "ostavi dobar utisak". Otvoren i izravan pogled

51

izražava, u učinku, ispravnost, lojalnost, dok kole ljiv pogled, "ispod oka" pokazuje po pravilu pr predenost, a mrdanje svedoči o neodlučnosti, otki vajući labav karakter. Najzad, ako na oči gledam kao na izvore psihičkog zračenja, kao pošiljaoc onog nevidljivog uticaja čija je najčešća mar festacija spontani prenos misli, razumeće se s\ dobrobiti što ih gore pišani pokusi obezbeđu onima koji se daju na njihovo izvršavanje. 3. Glas i reč

To što vi želite izraziti biće uzeto u obzir u oni meri u kojoj vaš glas, dikcija i izgovor budu prijat onima koji vas slušaju. Neki prijatni glasovni kvalit ne dopada se svima, ali glas se uvek može pr< vaspitati putem vežbanja. Preporučujem svima kojjj to zanima da prođu kurs kod nekog profeson pevanja, stručnog za tehniku "poziranja gli Kakva god bila struktura vašeg glasovnog aparat izvući ćete, po cenu neznatne muke, najbolju m< guću korist u svojakom pogledu - tebra i sonornos glasa. Isuviše oštar glas, na primer, približavaju! se dreci i kriku vređa sluh. Nužno je prilagoditi e tovanje zvuka prema medijumu i to je ono u če se ogleda dragocenost znanja nekog stručnja Valja, takođe, ukloniti izuzetnosti - lokalni akcen recimo, naročito ako se boravi izvan oblasti g takav akcenat slovi za normalan. Dikcija ili čisto artikulacije nužno iziskuje, sa svoje strane, posebi vežbe. Želite li da spoznate njenu važnost, matrajte one sa kojima imate posla. Utvrdićete ka suprotne učinke izaziva jedna reč vrlo čisto izg vorena i ona nerazgovetna, jedva razumljiva. 52

žio sam u jednom svom drugom radu, sistematski niz save'ta za upotrebu onima koji su svesni njene prave vrednosti, svesni činjenice moći korektnog izražavanja svojih misli bez najmanjeg lutanja, čistog i srezanog. Želite li iz istih stopa započeti sa obradom svojih vokalnih sredstava, čitajte svakog dana nekoliko redaka, izgovarajući suglasnike sa izvesnom tvrdoćom. Bdijte nad sobom tokom celog jednog dana, ne govorite nikada vrlo brzo, niti, osobito, na neki nepromišljen način; govorite lagano, mirnim glasom, oslanjajući se na suglasnike. Vaše će reci ostavljati bolji utisak. Proterajte uzbuđenje, grozničavost, Ijutinu, kolebanje, a takođe i uzvike. Svaka od rečenica propisanih u drugom paragrafu prvog poglavlja kao formule autosugestije, može poslužiti za obučavanje glasa. Treba u tom slučaju naglas izreći te autosugestije jednim jakim, odlučnim i, vrlo energično, artikulisanim tonom. Taj opit razvija ubrzano moć "verbalne sugestije"; on čini glas prijatno prodornim, a reč vrlo uverljivom. Ono što vi kažete utisnuće se u duh ljudi, upisati u njihovo pamćenje i padati im na um više puta dnevno. Biće im nemoguće da u celini odbace vaše tvrdnje, da ostanu savršeno neosetljivi na ono što ćete im govoriti. Preuzimajući reč izlagaćete postepeno svoje stavove i to utoliko brže ukoliko ste spremni da više povedete računa o postupcima koje ćemo u daljem izlaganju prikazati. Dok govorimo, valja da ostanemo smireni i da nijednog trenutka ne gubimo iz vida krajnji cilj svojih reci, tj. učinak koji ste željni da izazovu u vašeg sagovornika. Otklonite drhtanje glasa, kolebanje a 53

aptetenost; dajte dovoljno vremena svakom slogu. Najuverljiviji naglasi koji možete postići jeste onaj nedvojbeno spok< no§ tona, ljubazno potvrdnog, što je izraz osol potpuno pouzdane u ono što zbori. Treba da čujete, da se razume razgovetno ono što kazujete da se u vašim recima ne može pronaći nijedj elemenat kadar da ih učini podobnim za odbac vanje. Tako, neljubazni izrazi, uvredljivi, itd., ima svagda učinak suprotan onome koji se želeo. Is tako, valja izbegavati da izazivamo poriv ljutnje š biva kad prekidate odgovore što vam se upućuju kad se dajete u uzvikivanje. Slušajte mirnog i n osetljivog lica. Sačekajte da vam sagovornik dovr ono što je mislio reći. Potom odgovorite samopou danim glasom, služeći se pogledom, fiksirajući centar kako smo uprethodnim redovima prikaza Ako na kraju susreta vaš stav nije prevagnuo, ak sagovornik nije prihvatio ono što ste vi hteli, n pokazujte ni najmanju nervozu - partija nije zav šena. Posle sastanka, duh vašeg slušaoca bić obuzet onim što ste mu vi rekli, i, ako dobro upra; njavate naše upute, neizbežno ćete doći do toga d ga ubedite. 4. O držanju Već držanje, po pravilu, može učiniti da vam s ulije osećaj sigurnosti, ili da je postignete bilo di njome već vladate ili ne. Preporučujemo vam prv da suspregnete sve svoje manire, gestove i impu sivne kretnje, nervozne, nagle kojima smo svi nakk njeni. 54

Valja takođe, umeriti sve izražajne pokrete i ne davati više od lakih znakova osećanja, iznenađenja, veselosti. Izbegavajte da skačete u slučaju pada nekog predmeta, nekog naglog zvonjenja, ili da uzvikujete. Usklici, ma koliko oni mogli izgledati opravdani, predstavljaju taktičke greške. Svaki neuredni gest odnosi šarm, čak, svaku draž postupka. Postoje ekspanzivne i impulsivne osobe, koje se smatraju vrlo zabavnim i koje stvarno lako skreću na sebe pažnju, ali one nikad ne sačuvaju dugo svoj glas, jer ne ostavljaju ništa više od najpovršnijih utisaka. Crte vašeg lica moraju ostati pod vašom misaonom kontrolom na taj način da vaš izraz pokazuje neosetljivost. Ogledajte se u kakvom ogledalu. Mislite sukcesivno na, vedre stvari, žalosne, odbojne, užasavajuće, ne dozvoljavajući svom licu da se grči, ostanite neuznemireni. Ta vežba će vam olakšati vladanje sobom u prisustvu drugih. Uskoro nećete trpeti uticaj onoga što vam se govori. Maska na vašem licu neće odražavati vaše unutarnje emocije. To će vama bliskim osobama, i svima onima sa kojima dolazite u dodir, uliti osećaj poštovanja prema vama, utisak o vašoj nadmoći. 5. Umetnost ubeđivanja Uveriti - to znači učiniti da se u duhu neke ličnosti rode ideje, osećanja, stavovi za koje vi želite da ih ona prihvati. Svako se u životu trudi da se posluži ubeđivanjem. Izložićemo vam najplodotvornija načela da se na ljude deluje rečju. Učinak tačnog 55

pridržavanja naših pravila biće da postignete 01 glednju nadmoć nad svim onima koji za njih ne zn ju. U prisustvu nekoga, koga ste potražili zarad "s geriranja", načinićete ga prijemčivim ovako: 1. Ukl njajući sve što u njemu može roditi želju da < odbaci vašu sugestiju; 2. Pripremivši njegov duh c pretrpi željeni uticaj vaših reci. Radi toga treba, znači, izbeći da se proizvede najmanje neprijatan, iritantan, odbojan ili gnjav torski utisak, jer će ta pogreška zacrtati neku vrs osetljivosti podobnu da vašeg sagovornika nave( na odbacivanje impulsa koje ste želeli da u njerr izazovete. Opsedati bilo koga prigovorima, opra danim ili neopravdanim, ispoljiti zanesenost, dati s u vajkanje, upotrebljavati uvredljive reci, kukuma čiti, to je isto što i neutralisati dejstvo uveravanj Pokazati zapovednički ili, čak, kategorično ono š želimo - to je isto što i postaviti osobu kojoj $ obraćamo u odbrambeni stav, podsticati je da s otme. Ne poričite nikada nijednu izjavu. Primite or što vam se govori sa mirnoćom. Nemojte imati i gled nekoga koji već ima protivno mišljenje. Izrazi mirno i učtivo, ako je umesno, ideje protivne onirr što su vam izložene i nikada ne navaljujte. Pusti da razgovor ide svojim tokom i vratite se kasnije r problematičnu taćku. Ako vas nečijr postupci ozlovoljavaju, ne poki zujte to spolja ničim doli recima punim mere i dost< janstva. Ne približavajte se danu kad ćete izgub svoju igru. Ne iskazujte nikad svoje pritužbe. Prav te se da ne držite naročito do načina sa kojim s prema vama postupa. Pokažite držanje osobe

56

aurne u to da će postići željeno, kojoj se ne hita, upravo zato što se osjeća sigurnom da će to postići. Možete prigodi li se, izraziti vaš sud o postupcima čije biste ponavljanje rado izbegli, ali imenujte jedino činjenice, ne komentarišite ih, ne izričite presudu. Takvim postupanjem vi ćete duboko poremetiti vašeg sagovornika. Ako pažljivo razradite uputstva pod 2. i 3, okoristićete se nizom prednosti za sticanje prijemčivosti, za pipravljanje ljudi da podnose vašu reč kad je uzmete. Koja god bila stvar u koju nameravate nekog da uverite, bolje je da ga ne pustite da sagleda tačno vašu nameru. Dok manevrišete, usmeravajući neku osobu da deluje u željenom smislu, izbegavajte, znači, da ona oseti važnost koju vi pridajete tome šta će ona odlučiti. Govorite tako da u njoj probudite raspoloženje koje će je dovesti dotle da vam da zadovoljenje. Obraćajte se razborito njenoj inteligenciji, osećanjima ili njenom interesu. Učinite da se rode utisci povoljni za vaš cilj. Navedite je na to da misli da je ono što bi vam se sviđalo da ona učini podudarno sa njenim sopstvenim idealima. Prevashodno tražite prikriveni način da joj to dojavite; izbegavajte sve direktne aluzije, jer ste dužni da brižljivo maskirate svoju igru. Tvrdnja ponovljena više puta, vodeći računa o prethodno izloženim principima; drugim recima, uz pažnju da se ne izazove ljutnja ili zlovolja, jeste moć kojoj se niko ne može odupreti duže no na neko ograničeno vreme. Unutrašnja pramena prethodi promeni delovanja. Budite sigurni da vaš verbalni uticaj ima svog učinka, svaki put kad ga upotrebite saglasno sa uputstvima koja smo izložili. Uostalom, već smo fiksirali šta mogu postići osobe koje slede 57

predstavljeni metod: one neće dugo čekati na sve uspehe. Tokom svakidašnjeg života, upotreba je nog kultivisanog pogleda, umesne reci i dobrog p našanja, savršene kontrole stava i stavova razv pouzdanje brzinom koja mnogo obećava.

6. Pripremanje kakvog teškog sastanka Kad se postigne izvesna sigurnost u obični prilikama, može u najmanju ruku, doći do toga da i osetimo manje ili više nesigurnim pred izvesnoš« sastanka sa drugom osobom, bilo da se ona č teška za osvajanje, bilo da priroda nameravan( sastanka izgleda posebno osetljiva. U sličnom si čaju, evo jednog proverenog postupka da se p premimo za spokojno govorenje. Pošto smo brižljivo razmislili o predmetu razg vora, o skorašnjoj audijenciji, prijemu, prožimaji se željom uspeha da ostavimo najbolji mogi utisak, da dođemo do ploda, da utičemo duboko r osobu s kojom treba govoriti, potrudimo se < predvidimo kakvo bi moglo biti njeno držanje, njer primedbe, govorne pogreške i slično. Zamisliti < se već nalazimo u njenom prisustvu i da smo suč Ijeni sa predviđenom teškoćom. Govoriti glasno, praveći određene poze, polal zamišljajući da vam odgovara nevidljivi auditorijur Uzvraćati nadahnjujući se idejama koje ste zab ležJIi u svom pamćenju za vreme početnog razrr sijanja. Izlagati jasno tezu koju valja zastupati, je nim pozitivnim tonom, pouzdanim, bez nepromišl) nosti i oklevanja. 58

Ta vrsta "ponavljanja", osobito ako je višestruka, rasteruje zloćudne osobine stidljivosti. Kad dođe trenutak stvarnog sastanka, sumnjivi dojam se pojavljuje samo u beznačajnoj meri i raspolaže se sa mentalnom slobodom dovoljnom za uspešno delovanje u željenom pravcu.

7. Posmatranje karaktera Spoljašnje ispoljavanje volje pogledom, rečju i gestom nisu slični u svih pojedinaca. Stoga je umesno upražnjavati razlikovanje opštih karakternih svojstava svakog čoveka, tako da u svakom pojedinom slučaju možemo prilagoditi opšti metod koji smo već prikazali. Ovde želimo samo da navedemo čitaoca da posmatra one na koje namerava uticati, kako bi se potrudio da otkrije njihove prijemčive tačke. Vest mačevalac, u početku dvoboja, drži se odbrambeno i pušta da njegov protivnik razgoliti svoji taktiku, svoju "igru". Kada se stupa u kakav odnos, počinje neki sastanak, začinje parnica, navodi se, bezmalo, sagovornik na to da se razotkrije, da pokaže šta mu je važno, šta smera, ono što je izuzetno dragoceno po stvar, obraćajući mu se recima koje nemaju neposredne veze sa samom stvari koja je u pitanju, ali čija je priroda takva da ga pokrene u napad. Tek pošto je tako ispitao vrednost svog protivnika, iskusni ratnik prelazi u napad. Dok sagovornik govori pripravljaju se sugestije koje se nameravaju iskoristiti, nametnuti. Vrlo često slušajući "drugog" vi osetite da bi ovaj ili onaj argumenat što ste ga hteli upotrebiti imao nepovoljan

59

učinak, a da je, protivno, onaj drugi, na koji niste pomišljali sam sagovornik označio kao najefikasnij Svagda ćete biti u prednosti, budete li povi računa o opštim idejama osoba sa kojima ima posla. Svako formira o životu, politici, profesionj nim problemima, nauci, umetnosti, ljudima i sval dašnjim stvarima, manje ili više nepromenljiva rt šljenja. Zajednica smrtnika se lako daje navesti < prikaže svoj način gledanja u toj ili onoj oblas Ako znate izazvati u drugih tu slabost, to vam da moć iz koje treba izvući korist. Mišljenje trećeg nečemu drugom, čije sticanje ne iziskuje posebr stručnost, dovoljno je, gotovo uvek, da se dobi dragocne informacije o njegovom mentalitetu. Vid< smo, povodom ekspanzivnosti, da govoriti sa impi sivnom živošću smanjuje rezerve nervne snag< Navodeći druge da se troše na taj način, dok ih slušate sa izgledom zainteresovariosti, ne samo c će vas obavestiti o njihovom nivou, nego ćete ti putem umanjiti njihovu otpornost koju su u stanju d suprotstave vašem metodu ubeđivanja. 8. Ne dati se dekoncentrisati Posvuda se susreću osobe čijj izgled, manir reci, izgledaju vesto režirani da bi "imponovali". te veličajne fasade nađe se katkada stvarna gospe dareća energija; ali, još češće, te impresivne mask prikrivaju značajne slabosti. Radi li se "o čvrston čoveku" pokažite se hrabro bez zazora i vrlo odre đeno - njemu ćete se svideti. U protivnom, ne ispo ljavajte kolebljivost i ostanite neosetljivi pred, svin postupcima stavljenim u pogon zarad uticanja

60

vas - videćete kako vaš sagovornik gubi korak, zbunjuje se, pometen time što se našao licem u lice sa nekim nad kojim nije imao nikakvog upliva. Ako intencije, koje otkrijete u neke osobe, izgledaju vrlo različite ili, čak, suprotne od onih na koje ste računali, ako ona ispoljava neki nepredviđeni sastojak koji vuče u propast ono što ste vi iskombinovali, vladajte sobom, ne izdajite svoje utiske i tražite, ne gubeći vremena, kako da, uprkos svemu, ostvarite ono što ste imali u vidu. Ispitajte po dva puta neki argumenat koji vam se suprotstavlja onda kad vam se čini konačnim -devet od deset puta on je preuveličan da bi vas naveli da popustite. Pred kakvom teškoćom ili upornim otporom, ne pustite da vas isuviše lako obuzme potreba popuštanja; oduprite se, istrajte. Kultura smirenosti, flegme, spoljne neosetljivosti, silno pomaže odupiranju raznovrsnim utiscima sposobnim da nas skrenu sa početnog određenja. U raznim profesijama, kao što su posredništvo, novinarstvo, reprezentacija - i uopšteno uvek kad se radi o pristajanju nekog trećeg - istrajnost vredi zlata. Zaključivanje većine poslova, ne odvija se bez neke vrste potajne borbe protiv neodlučnosti, sumnje, inertnosti kupca ili klijenta. Ako li ovaj poslednji uznemiri podstrekača svojim ponašanjem, to je stoga što tome nedostaje psihička stamenost. Njegov zadatak je da očuva čvrsto svoju nameru da prevagne svojim mišljenjem i, da navede osobu kojoj se obraća da se odluči pozitivno. Naglost, neljubaznost, vidljiva ravnodušnost ne dekoncentri-

61

su ni na trenutak onoga koji je usavršio svoju volj Spreman je da se suoči s takvim preprekama. Zn tačno kako da ih "preokrene". On se pretvara da priklanja smešeći se, govori za čas o nečem drugom, a ne onome što ga zanima; vraća se veš na to posrednim putem. Prilagođava se karakter svog sagovornika i, ako se s njim sukobi u neki tački, on se povlači da bi postigao saglasnost nekoj drugoj. Ako ste ispunjeni potpuno idejom koju težite d izložite, sačuvaćete i pred najkolebljivijim, najodbo nijim, najnepristupačnijim prvobitnim impulsom, ne okrnjenu volju da dobijete zadovoljenje. U trenutk kad je potekao razgovor, usredsredite sve svoj sposobnosti na jednu jedinu težnju: da postignel uspeh. Ma ko da vam protivureči, čuvajte izgle prijatnosti. Što su primedbe koje vam postavlja pi nije nestrpljenja, nehaja, nerazumevanja, to vis valja da su umerene prve reci kojima ćete mu odgc voriti. Kasnije, imate vremena da mic po mic razbo rito opovrgnete stavove vašeg sagovornika. U intimnom životu, kao i u poslovima, često s mora koristiti diplomatska istrajnost da bi se trijurr fovalo nad duševnim raspoloženjima koja mi želim da promenimo u onih što nas okružuju. Sledimo načela uveravanja, nećemo se poslužiti oštrinorr sarkazmom, zapovednickim tonovima da bismo ste bolje uspeli, nego time što ćemo se prikazati kaki razmatramo pažljivo, kao da se radi o našem vlast tom mišljenju, ono što ćemo slušati od drugoga. Po* što smo na taj način stvorili prijemčivost, menjam malo po malo raspoloženje osobe s kojom govoj rimo, pokazujući smireno sklonost da gledamo n^ 62

tuđe stvari kao i na svoje, ne propuštajući da pribavimo iz toga dobrobit. Ali, ne valja jasno odbaciti ono što vam se tvrdi, ono što vam se predlaže, jer će to proizvesti rađanje tvrdoglavosti, ljutnje, nerazumne odluke da vam se pruža otpor uprkos svemu. Vraćajući se pitomo, umiljato više puta na isti predmet, nikad ne pokazujući da nameravamo da nametnemo bilo šta, dovešćemo i najtvrdoglavije do toga da razmisle i odluče onako kako smo im mi sugerisali. 9. Obučavanje pouzdanja Stidljivost se čini bezmalo normalna u mladih. Ona brzo iščezava posle nekoliko godina svakidašnjih odnosa s drugima. Karakter se omuževljuje i, posle nekog vremena "borbe za opstanak", mladi čovek, koji je donedavno crveneo i zbunjivao se, postaje smeo i okretan. Nailazi se dosta često, međutim, na zrele ljude, stručne u svom pozivu, kultivisane, energične u izvesnim životnim uglovima, ali nesposobne da se odbrane od nekih osećanja smetenosti koja ih pokoče čim se nađu u nekoj sredini na koju se nisu navikli. . S druge strane, samopouzdanje većine nas, budući da je razvijeno samo za izvestan broj okolnosti koje nam je život ponudio, smanjuje se u manjoj ili većoj meri u specijalnim slučajevima. Svako bi mogao označiti poduhvate koji mu najteže padaju da ih obavi, kategoriju osoba pred koji-

63

ma je najsmeteniji, događaje koji bi ga, dogode li s bacili u najveću konfuziju i svako može naprav sport od sučeljavanja sa svakovrsnim tipovima pri blema. Postoje uostalom različita vežbanja namenjen tome da jednostrano razvijaju samopouzdanje. primer, obraćanje publici, govor ako se ukaže pri ka, upražnjavanje osnovnih vežbi hipnotizma u sti nju bdenja, na nečiju ličnost, držanje pred zru čajnim, važnim osobama, ili za podsticanje obični smrtnika na sklapanje poslova, na neko delo, nek učenje i slično. Oni što, i pored upoznavanja sa uputstvima sć držanim u tri prva poglavlja ove knjige, ne uspeju d nadvladaju svoju stidljivost, ne smeju da se obei hrabre, nego da stave u prvi plan svojih preokupž čija sticanje pouzdanja. Pod dejstvom faktora morbidnog tipa u načel dobijenih putem nasleđa, veliki broj osoba oba pol£ umnih i kulturnih, pate od malodušnosti koja j istinski bolesna tako da njihovi energetski izvoi ostaju ponekad nedovoljni da im pomognu, uprko ponovljenih napora. Čak i u normalnih autosugest ja - bojažljivost, strepnja od neuspeha, poimanj nužnosti da se u nekim trenucima izvuče maksimun iz njihovih talenata, prisustva duha, dovoljni su d< se rodi i produži istinska kriza užasa. Trema peva ča, muzičara, glumaca jeste najfrapantniji primer. Saveti i lično angažovanje nekog merodavno lekara, psihologa, hipnotizera čine se neophodnim takvim slučajevima.

64

Ponovimo, okončavajući ovo poglavlje, da najmanje iskušenje olakšava uvek iduće. Videli smo Nude stidljive do te mere da su puštali da se oštete njihovi lični interesi zato što se nisu usuđivali da kažu "ne", kako se bude i stižu dotle, za samo nekoliko nedelja, usvajanjem ovde datih uputa, da postignu savršenu slobodu reci, postupanja i u najtežim slučajevima.

65

Četvrto poglavlje

KAKO ORGANIZOVATI SVOJU SUDBINU

1. Volja, karakter i sudbina

V

eza između izveshđg broja uzroka, isuviše br nih da bi o njima mogli imati jasnu sliku u svei predodređuju svakog od nas manje ili viiše srećr Uprkos onom što bismo hteli biti, spoznati, ime steći, bivamo ograničeni i sprečavani, uskraće Naše sposobnosti, umeća, sklonosti, radna materijalna sredstva koja nam je udes dodelio, si dina u kojoj smo se našli - jesu isto toliko povol elementi, koliko i prepreke našim čežnjama. Sud ni koju bismo želeli, suprotstavlja se ona koju na diktiraju početne okolnosti. Bolje ili slabije naoružani za odgovor, vidin sebe smeštene usred prilika na čije stvaranje nai volja nije imala nikakvog uticaja, i čija promena većinu od nas izgleda postupak toliko imperativi da se smatra za ludost ako im se pasivno po vrgnemo.

66

Osmotrimo nekoliko individua. Jedan, poreklom ! jz skromne porodice, dolazi u svet obdaren ponašaniem koje se bez muke razvija u dopadljivost - ono mu donosi sjajnu budućnost, ponekad popularnost i slavu zavisno od koristi ili prijatnosti koje on pribavlja svojim sugrađanima; drugi, ma koliko da poseduje, u latentnom stanju, talenat dopadanja -ali kome'je potrebno nekoliko godina specijalnog obučavanja da bi dobio vrednost, nema vremena i sredstava za to i odvegetira tokom celog svog života; neko treći, prisiljen na siromašniju egzistenciju zahvaljujući svojim skromnim sredstvima pati u najmanju ruku zbog kontrasta svog jednoličnog življenja sa nečijom blistavom karijerom; četvrti, nadmoćno kvalifikovan, trpi stalni pritisak nekog bolesnog psihičkog stanja. Više no po pravilu u trenutku kad se počinje misliti svojim spostvenim umom, u trenutku spoznavanja dvojnosti aspiracija svoga "ja", u okovima ne-ja i impulsima koji prethode buđenju ličnosti, jedna želja se ispoljava u tri oblika u dubinama intimnog bića: težnja prema boljem postojanju, prema harmoničnim okolnostima, prema što većem obimu saznanja. Volja individue, zatvorena u tesni kavez svoje sudbine, raskovaće njene rešetke pod uslovom da se pridržava pravila za koje ova knjiga želi da da direktive. U prvom redu, trud valja smatrati kao najsigurnije i najneophodnije oružje, i biti potpuno uveren da prvi korak prema preokretu sudbine mora biti načinjen radeći na menjanju samog sebe. "Životni događaji, kaže Emerson, izbijaju iz istog stabla kao i karakter". Mi smo tražili, u onom što prethodi, aa pokažemo mogućnosti upravljanja samim sooom, razvijanja svojih korisnih delatnosti, umekša-

67

vanja impulsa - proizvod atavizma, vaspitanj« pečata prvobitnih uslova. Smatramo da je čital^j dovoljno odmakao na tom putu; on ne može usvc ono što će uslediti, a da se ne načini u izvesnoj m« gospodarem svoje ličnosti.

2. Zdravlje Efikasnost ličnog delovanja na sudbinu meri intenzitetiom i umešnošću napora za koji smo sobni, koji se ispunjava dovoljno ako fizičko zdrav dopusti da se to poželi. Tako će se čovek koji da postigne uspeh, privići, pre svega, da uspost neophodne uslove za organsku ravnotežu. U dr gom poglavlju mi smo načeli taj važni predmet potvrđujemo slaganje iskustva sa onim što se tar čita. Znači, oni čije se opšte stanje sastoji samo ( nepoćudnosti, izvesne slabosti, periodične deprej vnosti, moraju se,povratiti na prethodno poglavlje posvetiti mu najsavršeniju pažnju; za nekoliko ned lja uočiće vidljivu regulisanost svojih funkcija. N stavljajući da se pridržavaju propisanih pravil povećaće svoju moć. Doktori: Žele, Miso, Strate de Sermen, Mečnikov i drugi su pokazali -notornim primerima - da izuzetna starost ostavi] netaknutom, čak i povećanom, inteligenciju onih kc su izbegli intoksikaciju. Na nesreću, dete nosi često od rođenja jedan više felera fiziološke prirode što utiče na njegov vot od početka do kraja. Kao što, sa druge strani organizm reaguje spontano protiv svih nasrtaja ravnotežu, ako se podstiče dobro smišljenom hic jenom moć smolečenja, većina bolesti biva i

68

Sažaljenja dostojne zablude, neprilične u našem veku toliko ponosnom na svoju prosvetljenost, vode većinu onih što boluju, da dejstvuju na način koji pogoršava njihovo stanje, onda kad zamišljaju da ga poboljšavaju. Obraćamo se ovde čitaocima maltretiranim od strane atavizma i željnih da uklone unutarnje uzroke koji sputavaju njihovu volju. Hemijski medikamenti upravljeni prema efektima povrede ili poremećaja, zaustve ih za neko vreme, ali ni u čemu ne lece njihove uzroke. Štaviše, ako ih i ublaže trenutno, njihovo unošenje u želudac rađa nove poremećaje. Samo je metoda naturalizma, čija se osnova sastoji u podizanju vitalnog tonusa i obezbeđenju neophodne energije za moć autoreakcije, ono što smo gore opisali i čemu se moramo okrenuti. Racionalna ishrana, iskorišćavanje biljnih osobina, vazdušne kure, mehanička terapija, magnetna terapija - to su pravi obnovitelji oslabelih, iscrpenih i preopterećenih i najbolji menjači svih poremećenih funkcija. U sledećem poglavlju pokazaćemo kako se volja izravno upražnjava na tkivu, na svakom organu i na funkciji svojstveno svakom od njih. Nijedan bolesnik ne sme se, a priori, smatrati za neizlečivog. Sigurni smo da bismo začudili dobar broj njih kazavši im da najbolji lekar koga bi mogli naći nije niko drugi do oni sami. Simptomi koji ih muče pružaju im dobru osnovu da dobro razumeju sv oj slučaj, savetujući se sa nekim medicinskim zbornikom. Pod uslovom da se podvrgne odgovarajućem režimu ishrane, svako može moćno Pospešitii svoj povratak zdravlju. Neposredno, ovde 69

se volja pojavljuje kao prvi činilac ozdravljenja, bu dući da je potrebna doslednost i postojanost u ide jama, kako bismo se sačuvali da ne uzmemo jednu štetnu supstancu. Stručnjaci farmacije duguji svoj uspeh u velikoj meri popustljivosti bolesnik? uslovljavajući njihovo prepuštanje lekovima strogon gastronomskom disciplinom. Mi smo uvereni da si lekovitost tih raznobojnih flašica plaćenih tovarim) zlata, objašnjava najviše verom, to jest, autosugesti jom. Svakoj bolesti odgovara ne smo specijalni režin već i naročita higijena u kojoj se pojavljuju raznovrs na sredstva sposobna da poboljšavaju funkcionisa nje organa kojima su namenjene. Obogatiti krv dodajući joj elemente hipotoksičn formacije, stimulisati ili umeriti ovu ili onu funkciji na način da se reaguje aero - hidro - mehano magneto - terapijski, ojačati nameru i postojanos puta ka ozdravljenju, to su, po našem mišljenji istinski lekovi. Oni neće naškoditi nikome od oni) koji naprave ispravan pokušaj. 3. Plan akcije za menjanje sudine Život ljudi koji su svojim sopstvenim sredstvim stigli tamo gde su hteli, pokazuje da je dominantni crta njihovog karaktera bila postojanost istog cilja nog duševnog stanja, kome su oni od početka svoj života podredili sve svoje druge težnje. To što st takvi ljudi postigli čini se fantastičnim. A, međutirr njihovo delovanje bilo je više jednolično, metodičnd utančano negoli intenzivno. Njihov svakodnevr trud, kako su ga sami opisivali svojim biografima 70

pije bio neumeren, grozničav, uništavajući kako ga poneko zamišlja, već regulisan, smiren i vesto planiran. Bilo bi smešno pretendovati na to da svaki pojedinac, rešen da kultiviše red svog rada, postaje jednog dana jednak onima predodređenim organizatorima na koje smo napravili aluziju, trgovci kao što su Riel i Busiko, industrijalci velikog ranga kao što su Karnedži i Rokfeler, umetnici, pisci, doktori, vojnici, proslavljeni čija imena blistaju na pet delova sveta. Ali ono što ostaje kao sigurno to je da neki čovek, ma kako skromnih uslova i talenata, postići će najviše od onoga što mu dozvoljavaju kvalifikacije, ako vodi računa o jednom preciznom planu koji sledi postavljeni cilj, u pogledu toga da promeni svoju izvornu sudbinu i da je dovede malo po malo do toga da se podudara sa njegovim idealom. Romantičari gorko oplakuju kontrast između genijalnog pesnika koji pati od gladi u dronjcima na nekakvoj ledenoj mansardi i trgovca ograničenog, zasićenog do presitosti, mirnog. Prvi nije mogao proizvoditi regulisano kao drugi - razlika nejednakosti njihovog materijalnog stanja nema drugog uzroka. Umetnik mora biti oslobođen, putem društveno-socijalne sređenosti, materijalnih briga. Između ta dva ekstremna slučaja, može se posmatrati još i primer pojedinaca koji vegetiraju iako su posednici stvarnih talenata, zato što ih oni ne iskorišćavaju sa odlučnom postojanošću. Svima je korisno da prihvate naš metod: u krajnjem pomanjkanju sredstava on pomaže da se Pn'dignemo, osvojimo, steknemo izvesno blago-

71

stanje, u izobilju prirodnih darova, on obezbeđi trajanje uspeha. Smatramo da je pasaž iz našeg dela "Praktič metod magnetizma" podudaran sa onim što prethodilo: , "Vrlo talentovani pojedinci kojima je urođeni dj učinio život lakim i doneo im većinu zadovoljstav za kojima čovečanstvo teži, retko pomišljaju na i da upražnjavaju kultivisanje psihe. B,udući da im sudbina bila naklonjena, oni ne osećaju želju da j izmene tok. Njihova ličnost poseduje jedan ili vis dobrih izvora čija im aktivnost dopušta da laki ispunjavaju dosta korisnu ili prijatnu ulogu, koja ir pribavlja sve vrste dobrobiti. Njih je dobro posluži vlastiti atavizam, ali oni su mu i veoma jaki dužnic Pošto energija njihovog psihizma nije jednostrani ona ostaje slaba i ništavna za sve što se ne tič vrste posla za koji su oni predodređeni. Neki ume1 nik, pisac, inženjer, lekar, veštak opremljen spec jalnim sposobnostima, vođeni su samom lakoćor svojih uspeha u jednu moralnu*, pasivnost iz koj može proizići odvratnost ili uništenje njihove vredn sti. Za jednog, ,mogla bi to biti neka strast kojoj 01 nehajno dozvoli da naraste u njemu i koja g odvede do bolesnog stanja; za arugog, emoci nalna rana čija će ga uspomena trajno sputavati n unutarnjem planu; za trećega, pak, neki finansijs nazadak koji je nemoguće otkloniti bez stavljanja i akciju kvaliteta koje on 'nikad nije pomišljao d« razvije u sebi, itd., itd. Da ne prikazujemo najgore vidi se ono što je zajedničko: neki izrazito srčan čova podložan nekoj ženskici, vredan kapitaliste nemoćan da uspostavi autoritet u svom privatnorr životu^neki korisnik debele sinekure, upropasti se, ti 72

igre,-pod podsticanjem iskrslih potreba; umetnik što se iz ljubavnog očajanja preda toksikomaniji i tone i psihički i moralno; osoba čiji se resursi smanjuju pa danonoćno muči samu sebe da poseduje manje luksuza i zadovoljenog samoljublja, i tome slično, potruditi se - napregnuti - izgleda kao opšti zakon i, Oni kojima kao da sudbina nije dodelila nijednu sposobnost vrednu spomena, imali bi veliku korist od toga da razviju sve zajedno i da zagospodare nad samim sobom." Pomisao, namera, želja da se preobrazi vlastiti položaj, ako se promisli smireno, bez žurbe, pažljivo, budi u dubinama inteligencije gomilu korisnih uviđanja. Da bismo se u tom pravcu predali plodnom delovanju valja se najpre udaljiti od drugih, zauzeti udoban položaj i održati se budnim kako bismo zabeležili sve što nam padne na pamet. Mentalno upoređivanje svoje ličnosti sa onom prema kojoj se teži, elemenata svog aktuelnog položaja sa dobrobitima koja se žele steći, nadahnjuje beskonačan niz ispravnih razmišljanja. Na taj način, uviđa se koji je stepen saznanja i kakvo ponašanje nužno da bi se zauzeo taj i taj položaj ili ostvarilo neko delo i poduhvat. Iz skupa misli proizašlih iz opisanih refleksija, pravi se prilično lako jedan zajednički plan kome će nove seanse razmišljanja omogućiti da se brižljivo upotpuni i dokrajči. Ma koliko se činio udaljenim cilj koji smo postavili, njegovo dostizanje se pokaže ostvarljivim ako se jasno zamisle etape koje je potrebno preći da se do njega stigne. Kao i za osvajanje neke planine, 73

određuju se reperi, govoreći samom sebi: Za tak ću ići do tamo, a sa tog mesta ću, potom, odri diti nov uzvišeniji cilj. "Ostvarenje jednog plan? izvršenje nekog dugotrajnog zadattfa i realizaci| velikih životnih ciljeva iziskuju niz naprezanja pode Ijenih u izvestan broj stadijuma." Da bismo izvukli tmaksimum iz naših napora valja pokazati svoj izbor, podržati ga, prerha vr^ preokupacija za koje smo, čini se, predodrede^ tako da im se najpotpunije prilagođavamo, najsav^ šenije i najlakše. Ako nužda prisili pojedinca da si preda nekom poslu prema kome ne oseća nikakvi sklonost i u toku koga se njegova misao staN vraća na položaj kojf mu "odgovara, korisno je d mirno zamisli mogućnost promene i sredstva kojim bi je postepeno izvršio. Psihička kultura dovoljn naoružava većinu nas da težimo,|sa svim izgledim, na uspeh, prema potpunom popravljanju egzister čije. Umesto da se troši u jalovim kajanjima, adep volje će uzeti za cilj da se .pozabavi sadašnjir zadovoljavanjem potrebe onoliko savršeno koliko j to moguće, dodeljujući sebi ulogu vežbanja vladanju nad samim sobom. Načiniće naptor da ni misli na drugo nego na to što radi u trenutku u kor to radi, i između časova svog rada, on će upotrebi svoje intelektualne sposobnosti na to da istraži kaki se stvara situacija koju priželjkuje, kako se stici željena znanja za taj cilj. ^On će izdvojiti potrebn< vreme da bi izvršio taj preoktret, sačiniće zajednič* plan podeljervu više etapa, od kojih će svaka imal svoj posebni cilj, i daće se na posao sa mirnonj čvrstinom. , j Prepreke - neizbežne - moraju biti razmatrane brižljivo, procenjene u ^svojoj pravoj važnost, proui 74

čene jedna za drugom u određenom i podesnom trenutku, uklonjene, savladane sukcesivno. Posmatrate li kao neku impresivnu gromadu celinu teškoća koje se ipreče ispred izvršenja vašeg plana, vi sami sebi sugerirate bojazan. Pre nego što se počne misliti o preprekama, valja se setiti da se želi uspeh i odbiti da se prihvati neuspeh. Umesto da se rasipaju svoje snage, treba se pozabaviti uklanjanjem prve teškoće na koju naiđemo, zatim se usredsrediti i na drugu i sažeti svu energiju u trenutni napor. Ako sreća zavisi samo od te jedine smetnje koja vas danas zaustavlja, vi nećete dozvoliti da vas liši onoga čemu težite - gledaćete je drugačijim očima. Idite, dakle, napred po svaku cenu. Svaka pobeda ulice vam još malo više poverenja, i doći će trenutak kad teškoća ne samo što vas više neće uznemiravati - kad ćete je napadati automatski - nego kad će vam se ona prikazivati kao deo zadovoljavanja i neće vam predstavljati uživanje da budete nje lišeni. 4. O nekim odlikama bez kojih se ne može Prva od svih odlika iz kojih volja izvlači svoju moć jeste energija. Druga je naprezanje energije, njena tačna i mirna raspodela, bez rasipanja, bez prekoračenja u suvišnom naporu; uvek odmereno, mirno, jednoliko. Napon energije se uvećava ovim putem: 1. Upražnjavanjem uputa datih ranije o Akumulaciji nervne snage; 2. Obučavanjem; 3. Utvrđivanjem srećnih učinaka koji se postižu. Navika da se suspregne ekspanzivnost, da se brižljivo ispita nužnost svake odluke koju ćemo doneti, omogu75

ćava trajno obuzdavanje impulsivnosti u delatnor životu i u poslovima. Kad smo zacrtali krupne linije generalnog plan| promene svoje sudbine, kad smo na zadovoljavaji način odredili posebni cilj sva?ke pojedine etape, gubeći iz vida ni celfnu ni krajnji cilj, valja nam & baciti isključivo na izvršenje onoga što je bik predviđeno za prvu etapu. Mi preporučujemo da s< kao u nekoj vrsti mentalnog bioskopa, prikaže šal mom sebi sve što se ima dogoditi u tciku sledećih 24 sata, da zamislimo same sebe u dejstvovanju pre ma najboljim smernicama, kako uspevamo da pre brodimo svaku vrstu prepreke, kako gospodarim« situacijom, kako koristimo pasivnost jednih, okret nost drugih, i tome slično. Jedan period svakodnevnog rada, posmatra li s« kao kamen koji nadodajući se na druge sebi sličN približava, podiže građevinu do zacrtane visine, po staje privlačan i plodan deo života. • Sva ta početna razmišljanja zahtevaju jedvs četvrt sata. Njihova važnost iziskuje da ih ne žrtvu jemo nemarno kasnom buđenju ili besplodnon fantaziranju, bezmalo uvek pustopašnom po izlaski iz sveta snova. Za onoga koji ima tvrdu nameru da razvija svoji ličnu moć i da pokreće bez odmora slepe,* alj pokorne, snage, različita doba dana pružaju bezbrp prilika da izbrusi svoje sposobnosti. Oblačeći se, or kultiviše naviku brzih, lakih, tačnih gestova, usvaja umeće da dotera svoj izgled za najkraće moguće vreme ne zaboravljajući ni najmanju pojedinost. Or će otpočinjati svoj posao čvrsto, metodično. Neće propustiti da se posluži suprotnim pobudama kac

76

prilikama koje mu se ukazuju da kontroliše svoje Impulse. U svojim odnosima sa okolinom, klijentima, kolegama upotrebljavaće pogled fiksiran u centar, pozitivnu reč, principe ubeđivanja, svagda nastojeći da izabere i vesto ukombinuje, bez odugovlačenja ili jalovosti, izraze kojima će se poslužiti. Ukaže li se kakva teškoća, on će živo usredsrediti svoju pažnju, ne napuštajući svoju ozbiljnost, resice kako postupati da bi se prebrodila prepreka i postojano će se nositi s njom. U trenucima "hitnje", kad izvestan veći broj pitanja opsedne istovremeno njegovu volju, on će u duhu načiniti red po kome mu se valja uhvatiti ukoštac sa njima, i uvek miran - što mu ne smeta da obavi dosta toga za kratko vreme -on će se baciti na svaku stvar i preći na drugu pošto prva bude valjano obrađena do kraja. U knjizi "Čovek od uspeha", Silven Rude je zacrtao u nekoliko izražajnih redaka osobine nužne za rad. "Zamislite, piše on, sve faze rada koje imate da obavite. Ne trudite se da zaobiđete teškoće i, razmotrite možete li ih pobediti. Svaki put kad se date na kakav posao, mislite isključivo na to što radite i imajte samo tu ideju u glavi; neka ona bude vaša jedina briga. Mozak zapoveda mišićima i, ako vi imate više pomisli u glavi, on će slati nervnu snagu da struji u više pravaca istovremeno, a ne da se usredsredi samo na onaj kojim bi trebalo da bude opsednut. Svi delovi vašeg posla trebalo bi da su vam podjednako zanimljivi i valja da posvetite svima istovetnu brigu. Nijedan posao nije za potcenjivanje; i najskromniji zahteva pažnju koja mu nikad ne srne biti uskraćena. Ako se dobro shvati, ako se dobro analizira početni rad, onaj koji sledi za n Jim biće još bolje shvaćen od mozga i ruku već 77

obučenih prethodnim razmatranjem i izvršavanje! l tako redom, sutrašnji posao izvlači korist iz isk stva stečenog sinoć." Naglašavamo činjenicu da je, da bi se vodi računa o svim ovim sjajnim načelima, neophodi izvesna zaliha energije. Tačno u onaj tren kad d sada, nemar, ometajuće pomisli, iskrivljavanja, s žuči spolja, teže da nam zasmetaju u usvajan reda zacrtanog ponašanja. Voljno podsećanje r naše smernice, oživljava trenutno naše mentali držanje, pod uslovom da njegovo refleksno del vanje na naš pleksus pronađe tamo željenu snagu. Jedan od suštinskih uzroka rasipanja, rasprše^ moći bića jeste u tome da se računa na druc faktore osim onih koji se nalaze u sebi samom. Ne samo da bi svako trebalo da pothranjuje "p verenje u samog sebe", nego se mora navići na da se računa samo na sebe. "Živimo, piše Silven Rude, pod režimom bronz nog prava. Proizvesti mnogo i obilato jeste obave2 fabrika, rudokopa, zemlje koja je slabo podatr silovitoj obradi, prelazeći preko granica koje priroda postavila ljudskoj mašini, kršeći pravila kp je neophodno čuvati i usavršavati. Dotle dok čov( bude neprijatelj čoveku, i dotle dok ta podeljeno bude davala prednost čudovišnim požudama jedn nauštrb svih drugih, dotle dok pravo na sreću blagostanje onih što su toga dostojni ne budu sani neizbrisivim zapisima na čelu zakona, dot dok se sve klase ne ujedine u jednu jedinstvenu bratsku zajednicu, dotle dok Razum, a ne snaga r postane kraljica sveta, sadašnje stanje stvari će s održati. U toj nemiloj situaciji, samo je jedan le 78

delotvoran - nastavlja isti autor - inidividualno vaspitanje vršeno od sopstvene strane, svog sopstvenog karaktera i vlastitih postupaka." Ne možemo ništa bolje reći. Uprkos nekim varljivim pojavama, ništa ne nagoveštava, osim za neku daleku epohu, da će društvo jednog dana biti organizovano povoljno za svakog pojedinca. Računajmo, dakle, isključivo sami na sebe. Usavršavajmo svoje umeće, sposobnosti, uvećavajmo svoju energiju, uvežbavajmo svoju volju i, stalno vodeći računa o spoljašnjim neskladnostima, ne gubimo vreme na jadikovke. Ne podižimo kuknjavu na društvenu nepravdu, krivicu kapitalista, kapitalističkog dela sveta ili nacionalističkog, ne vajkajmo se zbog vlastoljubivosti vlastodržaca, zbog karaktera onih na koje se možemo žaliti. Ne tužakajmo se na udes, nesrećne prilike, veliki napor koji moramo preduzimati - organizujmo se u situaciji početne sudbine koja nam je pripala i manevrišimo metodično ne bi li je promenili. Umesto da se izvlačimo na nepovoljna delovanja i okolnosti, govoreći: Samo da mi se to nije dogodilo, ili: Da taj nije izneverio svoje obaveze prema meni, bolje vredi, shvativši da zbrke i nezadovoljstva besplodno troše našu mentalnu snagu, reći sebi: Kako mogu popraviti to na šta se žalim, kako mogu izbeći ponovni udarac, kako se mogu ukloniti od te nepovoljne slučajnosti? Ljudima treba suprotstaviti diplomatiju, zbivanjima veštinu. Mi svi nemamo jednaku radnu sposobnost. Svako mora naučiti da dobro upozna samog sebe, da usvoji dužinu i intenzitet dnevnog posla koji je kadar 79

da obavi bez ugrožavanja svog zdravlja i truditi i da se prema tome ograniči. Gorljivi radnici ne usp vaju uvek. Ići do iscrpljenosti znači ići u prepad Jedno uredno poslovanje, jednoliko i sa ustaljeni smerom, donosi više ploda nego provale radljivoa izmešane sa periodima neaktivnosti. Ako uspl koji se planira potrebuje, tokom nekog vremen izrazitu potrošnju, onda ćemo samo sa postepeno obukom ojačavanja svojih snaga, koje će se pos gurno morati održavati kasnije nedeljama, mes cima, godinama doći do intenzivne aktivnosti ko se traži. Umeti se odmoriti, opustiti, razvedriti se od svoji briga to je stvar koja zaslužuje ozbiljnu pažnj] San, o kome smo već raspravljali, nije dovoljan c opusti sve naše sposobnosti. Kasnije - prikaz ćemo najbolji metod prikupljanja snage - izolacij usamljivanje. Tokom uobičajenog svakidašnjeg ži ljenja nude nam se brojne razbibrige čiji izbor ni toliko bitan jer sve one pružaju dvojake uslove ( nas potpuno smire za vreme dok se njima bavimc da nam ne ostave u glavi nikakav trag opsednutoi ili rasejanosti. Evo šta smo rekli, u vezi s tim, u jednom svoti već navođenom, delu: "Najzaposleniji ljudi, oni igraju važne uloge u čovečanstvu, u svom živ ostavljaju svakidašnje mesto za fizičko i mental opuštanje. Najbolji od svih načina je, bez spoi praktikovanje nekog umerenog sporta, preko ko< upražnjavamo delatnosti potpuno suprotne oni za vreme posla. Hodanje sadrži elemente s sportova. Ono je izvrsno sa svake tačke glediši Klizanje, plivanje, veslanje su podjednako spa nosni i za zdravlje i za duševnu krepkost."

80

5 Dobre i rđave šanse Kako smo naklonjeni proučavanju onog što je najbolje u raznovrsnim aspektima, problem dobre šanse nas je živo zanimao. Koliko smo posmatrali osoba što su nam izgledale podržavane od strane nevidljivih zaštitnika koji im pružaju štedro svaku radost, otklanjaju od njih posledice njihovih pogrešaka, kvare poduhvate njihovih protivnika, dodeljujući im uspeh, naklonost sveta, obožavanje od strane mnogih. Koliko drugih doživi mnoštvo razočarenja, nesreća što jure u krešendu, kao i bolesti, siromaštvo, surove povrede svojih najuzvišenijih najtananijih osećanja. Zamršeno pitanje! Izgleda baš da se srećna zvezda ukaže ponekad uz kolevku, štiteći nečiju sudbinu, u isto vreme dok se crna fatalnost ocrtava preteći u senci nasrećnih stvorenja i gura ih nemilostivo do poslednjih metara bolne staze očajanja. A, iz 45 godina dugog posmatranja se izdvaja kao osobito gorka konstatacija uočljive nedoslednosti nedodirljivog delitelja dobre i loše sudbine. Ako neki nesrećnik provodi život plačući pod pritiskom nekog zla što ga šalje njegov ascendent, moramo li mi ograničiti naša razmišljanja o psihološkom zakonu naslednost? Kad neka katastrofa uzdrma i sruši zdanje od nekoliko godina rada, raširi nad udovicom u punoj mladosti pokrov nekog neprežaljenog gubitka, rasprši decu i baci ih u najodvratniji promiskuitet, hoće li nesrećni slučaj ograničiti polet naše težnje da spoznamo to najpotresnije zašto? Kad jedan trenutak nepažnje dovede do nečeg nepopravljivog, zar nećemo potražiti motiv nam daje ključ slične neskladnosti?

81

Uskoro ćemo se u jednom novom radu vratiti n tu opsesivnu temu. Sada mi "dobru šansu" posmj tramo iz ugla volje, pošto se niko ne može pohval da je zarobio tu lujku, svako krije u sebi sredstvi načine koji će mu omogućiti da se ukloni od to hipotetičnog neprijatlejskog bića, i da odredi sa« povoljnosti koje nam sreća bezrazložno uskraćuje. Nismo mogli otkriti nikakvu srazmeru izmec sreće i lične vrednosti, kako se ona obično podn zumeva, ali iskustvo nam je pokazalo da razvita psihičke individualnosti, onako kako ga mi nazru čujemo u ovoj knjizi odbacuje malo po malo onog koji mu se preda od upliva fatuma koji je izgleda stopljen sa njegovom ličnošću. U onoj meri u koj se učvrsti volja, ona i teži razumljivo sve više n terazijama umnoženih uzroka iz kojih se rađa događaji. Ljudsko biće postaje tada svesni činite svoje sudbine. On nije tada nošen kao neko krhk jedro okeanom života; njegov razum postaje upra\ ljačem što ga on drži sa svom energijom obučen volje. Zastupnici slobodne volje smatraju da čove isključivo zavisi od samog sebe. Fatalisti proglas« vaju, nasuprot, da je svako neizbežno sudbins predodređen. Po našem mišljenju, ova potonja p< stoji, ali kad se ona primi k znanju i kad se odupii svim nepovoljnim elementima, menja se u onoj me u kojoj se istinski ojačalo. f U stvari, niko ne može poreći da obučenost voli omogućava: j - Poboljšavanje fizičkog zdravlja, jačanje otpcMJ nosti organizma, delovanje na vlastite funkcije pii tem autosugestije; i 82

. Regulisanje u sebi prijemčivosti na utiske, ernotivnosti, osetljivosti, impulsivnosti, mašte, pamćenja, drugih podsvesnih manifestacija, i njihovo stavljanje pod rukovodstvo smišljenih ideja, rasuđivanja; Moć poništenja slučajnosti, uticaj sebe na druge, samostalno sagledavanje sredine, kolektiva, da bi se sačuvala popuna sloboda mišljenja i postu paka. Saznanje da nadahnjujemo, u svojoj sferi, osećanja i ideje kadre da korisno po nas usmere one za koje smo zainteresovani; Ujedinjavanja maksimuma elemenata uspeha i otpora pred uticajima sa strane; Stalno napredovanje, jačanje, prostiranje i uve ćavanje svojih sposobnosti, raspona vlastite inteli gencije i njenih načina delovanja. Najzad, za veliku većinu nas, srećne prilike i fatalnosti se ispoljavaju tokom života na, bezmalo, istovetan način i, kad se umeša lični napor u postojanoj meri, ravnoteža ne propušta da se poremeti u korist srećne strane. 6. Iskušenja, neprijateljstva, nesreće Dva stava podjednako kobna pred neprijateljstvom - pasivno pomirenje i slepi revolt - parališu delovanje volje. Najsrećnija egzistencija ima časove poremećaja i sasvim su retki oni kojima život ne priušti nekoliko mukotrpnih iskustava. U prisustvu n e znam kako teške mogućnosti najhitnije je, pre svega, sačuvati svoj mir, usredsrediti se na samog 83

sebe i ispitati, bez oduzimanja ili dodavanja b čega, ceo položaj. Psihički razvoj otkloni uvek iz\ stan broj nevolja, a mi smo uvereni da ih u iz\ snom stepenu i predupređuje. U trenutku kad pri« gne neka od njih, bistrina misli, čvrstina pros đivanja, duh svojeglavosti svodi na najmanju me rđav učinak i eliminiše sistematski uzroke, ako je potrebno. Kao stoje pažljiv vojskovođa, pomno prateći voj bitke, spreman da uzvrati na trenutne predno neprijatelja, tako svako od nas, u trenu opasnos mora da mobiliše sve svoje sposobnosti, da njin vesto rukuje, da se dušom i telom preda napo izvršenja, da nikad ne prihvati konačni poraz, < prima sa smeškom neuspehe, nikad na gubeći vida mogućnost svoje reakcije i da računa na ne važan elemenat u igri protivnih i povoljnih sila. Postoje, istina, nesreće koje su nepopravljiv Samo ih smotreno ponašanje može odvratiti. Nepjj žnja, ravnodušnost, neznanje, moralna slabost i pružaju podršku. Navika jutarnjeg razmišljanja, preporučena prethodnom poglavlju, može biti smatrana za mei predostrožnosti, jer za vreme za koje se vrši, gomi asocijacija, pomisli, razmišljanja, podsećanja - ra bistrava duh dajući mu neku vrstu predznarc mogućih opasnosti i korisna nadahnuća o načinu nj koji bi se mogle izbeći. \ Stavljajući ozbiljno u dejstvo svoju inteligenciji svoju volju i delatnost, može se računati s tim dj ćemo se brzo obračunati s raznim teškoćama ko| nas mogu snaći, utoliko brže ukoliko više i bolji

84

sačuvamo svoje mentalno pregnuće za usmerenje prema samo jednom cilju. Onaj ko pasivno trpi udarce sudbine, ko ne susreće sa nadom i čvrstom željom bolje dane, ko sQi rečju, prepušta svojoj sudbini, ne može se nadati da će dočekati njenu promenu. Ne valja poistovećivati mirnoću sa ravnodušnošću ili nehajem. Ovo potonje se ponekad uvuče na nekoliko sati, ili na nekoliko dana, i u najbudnije duše, što one brzo savladaju. U obliku spoljašnje neosetljivosti koja je spojena sa ozbiljnom delatnošću, trajan polet, dolazeći iz najdubljih vijuga svesti, mora oživeti pojedinca koj se bori protiv neprijateljstva ili strasti. Obrnuto, grozničava žurba nije aktivnost. Ne služi ničemu gristi nokte, grčiti mišiće, uzrujavati se, rasipati energiju na više strana istovremeno, podlegati emocionalnim impulsima koji se osećaju. Što je slučaj teži to je potrebniji miran ton razgovora i pozivanje na razum. Ne lupajući glavu razno raznim slučajnim neprilikama koje nas mogu zadesiti, pomislimo koliko ćemo se, ako se desi, osećati zadovoljnim što smo posednici solidne volje, udvostručene nepomućenim mirom, i dodajmo taj razlog svima onima iz kojih crpemo svakog dana neopohodnu snagu da istrajemo na energetskom putu. 7. Zamišljati idealistički, izvršavati realistički Ciljajte visoko, savetuje Andrev Karnedži mladim službenicima željnim uspeha. l dodaje: "Ne dam ni Pet para za mladog čoveka koji već ne vidi sebe kao člana ili šefa neke važne kuće." Ne zadovoljavajte 85

se ni za trenutak u svojim mislima da budete sam glavni činovnik, voditelj i glavni rukovodilac ne znai kako privlačnog posla. Neka svako kaže sebi: Moje je mesto na vrhu. Budite kralj u svojim snc vima. Zavetujte se da ćete osvojiti taj položaj uglec om bez mrlja i ne stvarajte druge zavete koji mog rasejati vašu pažnju! (Carstvo biznisa). •, Smišljajući svoj glavni plan za život, svako, stvari, mora da se okrene prema vrhovima, što j nužno da bi se dosegle najviše moguće tačke. A ovo ne znači da treba pustiti maštu u skitanje zadovoljiti se onim čime kontemplativci toliko vol da se rastresu od stvarnosti. Ciljajte visoko! Ali isto vreme vodite računa o svim postupcima koji vam valja sjediniti jedan za drugim da bi se tam pogodilo. Resite se da steknete kvalifikacije i da s nađete u željenim uslovima podobnim za to. Svaki čovek može postići prihvatljiv položaj pa uslovom da ne ograničava svoj ideal prema izvesnc budućnosti u kojoj će doći do svog načina egz stencije. Bez posrednika podstican otmenim težnja ma, naporom, radom, otpor prema odbojnim iski šenjima postiže se uz pomoć snažne okrepe. Znati povezati mentalnu objektivizaciju uspehi sa preciznim pozitivizmom u domenu činjenica jeste jedan od najpouzdanijih kvaliteta da bi se sop stvena sudbina učinila povoljnom. Valja, kaže jedni drevna poslovica, hodati očiju uperenih u nebo, i stopala pripijenih uz zemlju, ali se usmeravati pre ma vrhuncima za vreme meditativnih trenutaka ko| nas tako korisno pripremaju za delovanje. j Ambicija ne označava nužno neumerenu želji] za počastima i bogatstvom: student medicine, obd

86

zet svojim pozivom, smatraće se jednakim sa velikim praktičarem čiju nastavu trenutno prati; zanatlija će zadržati svoju misao na želji da proizvodi sa svršenstvom i brzinom bez premca; mladi početnik, u nekoj trgovačkoj kući videće sebe sličnog nekom stručnjaku za posao i, baviće se mišlju da upozna do najsitnijih podrobnosti svaku stvar s kojom on ima veze. U svim oblastima isti princip nalazi svoju primenu. Poneko, bolestan ili hendikepiran kakvom manom, morao bi prethodno da savlada prepreku jednog takvog stanja. On će izbegavati da jadikuje i trudiće se da primenjuje dosledno tačno upute koje smo dali u prva tri poglavlja. Uskoro će povratiti potpunu ravnotežu koju su mu narušavale bolesti ili mane. Jedan od najvećih izvora zadovoljstva koji su dati čoveku, jeste da poseduje stručnosti iznad svojih sredstava, bilo u svom pozivu ako ga vrši, bilo da mu je sreća bila naklonjena, pa može da napravi vlastiti izbor. U tom slučaju, dugotrajno bavljenje - i samo ono - daje poznavanje i neophodno ovladavanje predmetom koje je ravno umetnosti. l najskromnija profesija, ako se usavrši, daruje vam, bezmalo, kraljevstvo s onu stranu materijalne koristi koja se iz nje izvlači. Sve osobe koje smo mi upoznali, bez obzira kom društvenom sloju pripadale, a čiji su stručni kapaciteti bili iznad običnih, zračili su optimizmom i veličanstvenošću. Šta može biti poželjnije od te sigurnosti, te vrednosti, te produbljene nauke koja pruža njveću meru društvene korisnosti, koja obezbeđuje razumevanje, privlači k 87

sebi društvenu elitu u kojoj se, po pravilu, posti uporedo i slobodan i udoban život. Ako genijalni pronalazači umiru u siromaštvu, je stoga što njima nedostaje jedan od elemen^ potrebnih da bi se postalo potpunim - obično je] osećaj ralnosti u poslovima. Neki šef proizvodnja kakvoj grani industrije zarađuje obično deset pU više nego neki naučnik prvog reda: Vrednost prvij se umela adaptirati na planu korisnosti, dok druj zauzet svojim istraživanjima, odbacuje slično prij gođavanje. On, međutim, postiže jednako vredij zadovoljenje koje je neodvojivo od visoke struj nosti. j Nišanite visoko! Važno je, dakle, da se ništa 15 propusti, a pronalazač o kome mi govorimo duži je ne samo da teži otkriću o kome sanja, nego i