Pojam i Znacaj Životnog Osiguranja

VISOKA POSLOVNA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA NOVI SAD (SPECIJALISTIČKE STUDIJE)

RAZVOJ I ZNAČAJ ŢIVOTNIH OSIGURANJA U SVETU I KOD NAS (Pristupni rad iz predmeta: Ţivotno i neţivotno osiguranje)

Mentor: Dr Dragica Janković

Student: Sanja Petković S14/13BO

Novi Sad 2014.

SADRŽAJ

1.

UVOD .................................................................................................................................. 1

2.

Istorijski razvoj ţivotnog osiguranja u svetu........................................................................ 2

3.

Istorijski razvoj ţivotnog osiguranja u Srbiji ....................................................................... 3

4.

Osiguranje ţivota – pojam, uloga i podela ţivotnog osiguranja .......................................... 3 3.1

Podela ţivotnog osiguranja ........................................................................................... 4

5.

Značaj ţivotnog osiguranja u Srbiji ..................................................................................... 6

6.

Značaj ţivotnog osiguranja u Evropi ................................................................................... 9

7.

Značaj ţivotnog osiguranja u SAD .................................................................................... 11

8.

Razvoj privatnog osiguranja u Srbiji .................................................................................. 13

9.

Uporedna analiza trţišta osiguranja Srbije i drţava u regionu ........................................... 14

10.

Prevare u ţivotnom osiguranju ....................................................................................... 15

11.

Perspektiva ţivotnog oiguranja ...................................................................................... 16

12.

ZAKLJUČAK ................................................................................................................. 20

13.

LITERATURA ............................................................................................................... 21

1. UVOD U ovom radu je obraĎena tema razvoja i značaja osiguranja u svetu i kod nas, sa posebnim osvrtom na ţivotno osiguranje. Dati su osnovni pojmovi i definicije koje se javljaju u oblasti ţivotnog osiguranja kao i neki podaci koje karakterišu trţiste ţivotnog osiguranja u Srbiji, regionu, Evropi i svetu. Ovaj rad će pomoći da saznamo nešto više o ţivotnom osiguranju, kao jednom od najzastupljenijih vidova osiguranja u svetu. Predmet posmatranja biće i komparativne analize Repiblike Srbije sa zemljama u okruţenju. Osiguranje ţivota predstavlja kombinaciju osiguravajuće zaštite i štednje, čime se obezbedjuje porodična i lična finansijska sigurnost. Osiguranje ţivota proveren je i prihvaćen oblik osiguranja i štednje u svim razvijenim zemljama Europe i sveta. Pri opisivanju načina ţivota, uobičajeno je koristiti reči kao što su dinamičan i nepredvidljiv. U suprotnosti sa našim načinom ţivota jedna je od temeljnih ljudskih potreba, upravo je potreba za sigurnošću i stabilnoću.1 Miran san i sigurnost svako pokušava ostvariti na svoj način. Ţivotno osiguranje je način štednje jer se po isteku osiguranog perioda isplaćuje osigurana suma uvećana za dobit. Na ovaj način se obezbeĎujete finansijska sigurnost u starosti i kapital koji se moţe iskoristiti za doţivotnu rentu ili se moţe podići odjedanput. Ţivotno osiguranje je tu da se finansijski pobrine za ljude koje volite, odnosno tu je da omogući novac za ţivot porodice u slučaju prerane smrti osiguranika zbog nesreće ili bolesti.

1

www.zivotnoosiguranjeonline.com

1

2. Istorijski razvoj životnog osiguranja u svetu Od postanka sveta pa do danas, čovekov ţivot i imovina bili su ugroţavani zbog različitih vrsta rizika. U starom Rimu zabeleţeni su prvi oblici ţivotnog osiguranja kroz udruţivanje radi finansijske pomoći porodici člana udruţenja usled njegove smrti. Ta udruţenja su se zvala Collegia, osnivana su na staleškoj i religijskoj osnovi i bila su namenjena finansiranju troškova sahrane svojih članova. Od raspada Rima, nije bilo tragova o osiguranju sve do XI veka. Godine 1182, istorijski je zabeleţeno finansijsko udruţivanje Jevreja proteranih iz Francuske u Lombardiju. Uzajamno prikupljena sredstva imala su namenu zaštite ljudi od rizika na putovanju. Prva polisa ţivotnog osiguranja zabeleţena je u Engleskoj u XIV veku. Tada se prvi put beleţi da se pored brodskog tovara osigurava i posada, čime porodice članova posade, ali i vlasnici broda i tovara dobijaju finansijsko obeštećenje u slučaju pomorske nezgode. Najstarija sačuvana polisa osiguranja ţivota datira iz Engleske, iz 1567. godine, ali na italijanskom jeziku, dok najstarija sačuvana polisa osiguranja ţivota na engleskom datira iz 1656 godine. Novi vek sa svojim naučnim dostignućima donosi komercijalizaciju i tehničko i naučno utemeljenje osiguranja, i prvi put tada uvodi se i drţavni nadzor nad poslovanjem osiguranja. U XVII veku osnove aktuarske matematike, kao naučnog temelja za osiguranje ţivota, postavljaju svojim doprinosima matematici i nauci uopšte, imena kao što su Dekart, Njutn, Lajbnic, Paskal, Bernuli i Gaus.2 U XVII veku holandski drzavnik i matematičar Jan de Vitu postavio je matematičke osnove odreĎivanja ţivotne rente. Dostignića Njutna, Lajbnica, Dekarta i Paskala našla su veliku primenu u oblasti osiguranja. Od velikog značaja bila su i otkrića u matematičkoj statistici, kao što je zakon velikih brojeva. Engleska akademija nauka je krajem XVIII veka stvorila pretpostavke za razvoj modernog osiguranja. U to vreme društva za osiguranje ţivota formiraju se na naučnim postavkama. Prve tablice smrtnosti sastavljene su 1693, ali nije postignuta zadovoljavajuća tačnost u predviĎanju mortaliteta na duzi vremenski period. Prvo moderno društvo ţivotnog osiguranja je “Društvo za osiguranje udovaca i udovica” u Londonu osnovano 1699 godine i naplaćivalo je od svih osiguranika istu premiju osiguranja i bilo je neuspešno.3 1762 godine “Pravedno društvo za osiguranje ţivota” je uvelo različite premije, uzimalo je u obzir godine osiguranika i uspešno poslovalo. Prvo udruţeno društvo za ţivotno osiguranje “New England Life” je osnovano 1835 godine, a potom je osnovano još dvanaest drugih društava u oblasti ţivotnog osiguranja, koja i danas postoje. Od druge polovine XIX veka drţava stupa na scenu osiguranja. Uvidevši ogroman ekonomski i socijalni značaj osiguranja, drţava koristi pogodnosti osiguranja za svoje interese, kao što su akumuliranje kapitala. Osiguravajući kapital čini novi izvor akumuliranja sredstava drţavnih fondova, kao veoma vaţan za razvitak drţavnog kredita. 2 3

http://www.sava-osiguranje.rs/page/SZO/o_drustvu_szo/istorijat_szo Dr Dragica Janković, „Osiguranje”,Novi Sad,2013

2

3. Istorijski razvoj životnog osiguranja u Srbiji U Srbiji se poslovi osiguranja u savremenom smislu pojavljuju krajem devetnaestog veka. Obavljali su se isključivo preko predstavništava inostranih osiguravajućih društava iz Engleske , Austro–Ugarske , Italije, Francuske i drugih zemalja. Njihova glavna delatnost bila je osiguranje ţivota. Tek 1906. godine utemeljeno je prvo srbijansko društvo za osiguranje „Srbija“, sa sedištem u Beogradu.4 Prvo osiguranje koje je imalo osobine ţivotnog osiguranja javilo se u XIV veku u Engleskoj. Osiguranje od pomorskih rizika počelo je da se kombinuje sa osiguranjem od napada pirata. U početku su to bile opklade u nečiji ţivot; da će se doţiveti odredjena starost, da će se preţiveti neki dogadjaj i tome slično. Jasno je da ovi poslovi nisu imali ništa zajedničko sa poslovima osiguranja i zbog svog špekulativnog karaktera počeli su se zabranjivati sa objašnjenjem da čovek nema cenu i da njegov ţivot ne moţe biti predmet trgovine. Prvi propisi o osiguranju ţivota nastali su u XVI veku u mediteranskim zemljama. Zbirku pravila je činilo 5 uredbi koje su sadrţale pravila koja se i danas primenjuju u osiguranju (nije dozvoljeno osiguranje iznad pune vrednosti stvari da bi se izbeglo namerno izazivanje šteta; stvari koje se osiguravaju moraju precizno da se odrede i ne mogu se osigurati kod više osiguravača i tome slično). Beogradska zadruga, koja se bavila bankarskim poslovima, osnovala je 1897 godine posebno odeljenje za osiguranje ţivota. TakoĎe je zanimljivo da je jos pre više od veka u Srbiji postojala veza izmedju banaka i osiguranja što je snaţna teţnja na savremenom trţištu.5 Osiguranje postaje moćna finansijska grana svetske privrede i doţivljava pravi procvat tek tokom devetnaestog, a naročito dvadesetog veka.

4. Osiguranje života – pojam, uloga i podela životnog osiguranja Osiguranje ţivota predstavlja ugovor kojim se osiguravač, nasuprot plaćenim premijama, obavezuje da isplati osiguraniku ili licu koje on odredi odreĎenu sumu ili rentu u slučaju smrti osiguranika ili za slučaj njegovog doţivljenja odreĎenog vremena. Moţemo reći da se osiguranje ţivota odnosi na sva osiguranja kod kojih prestankom ili trajanjem ţivota jednog ili više lica (osiguranika) dolazi do isplate osigurane sume od strane osiguravača. Osiguranje ţivota je oblik obezbeĎenja neophodne zaštite licima bliskim ugovaraču osiguranja ili njemu samome za slučaj nesreće koja ga moţe pogoditi. To je specifična vrsta osiguranja koja uspešno kombinuje osiguranje i štednju. U suštini, ono predstavlja specifičan finansijski posao, koji je interesantan ne samo za osiguranika i osiguravača, već i za privredu u celini, a na taj način i za čitavu društvenu zajednicu. Razvijeno osiguranje ţivota znači akumuliranje ogromnih finansijskih sredstava koja su dugoročna i koja se zbog toga mogu upotrebiti za 4

Branko Milošević (1991), Od DOZ-a, OZ-a i ZOIL-a do deoničkog društva Deoničko društvo za osiguranje i reosiguranje „Novi Sad“, Novi Sad 5 Miloradic, J., Mrksic D., Zarkovic N.:”Uvod u osiguranje i ţivotna osiguranja”, IKP “Zaslon”, Šabac, 2006

3

dugoročno finansiranje raznih investicija, za uravnoteţenje robno – novčanih odnosa i razvitak proizvodnih snaga. Iz tih razloga drţava mora stimulisati razvoj osiguranja ţivota, putem raznih olakšica za njegovo sprovoĎenje, a sa druge strane posebnom zaštitom osiguranika, putem obaveznog obrazovanja i plasmana sredstava matematičke rezerve. Osiguranje ţivota treba da pruţi veliki broj mogućnosti i kombinacija za osiguranje tako da svaki graĎanin u njemu naĎe svoj interes i način za zadovoljenje odreĎene potrebe. Jedino na taj način ono ima šanse da obuhvati veliki broj graĎana. Osnovne prednosti ţivotnog osiguranja:6  Osiguranje ţivota je više od osiguranja. Polisom osiguranja stvara se kapital za vremena kada nam se prihodi smanjuju, pre svega nakon odlaska u penziju,  na uloţena sredstva kontinuirano se pripisuje dobit,  štitimo sebe i svoju porodicu za slučaj bolesti ili nezgode,  zaštitili smo porodicu u slučaju smrti, jer će članovima porodice biti isplaćena osigurana suma i dobit koja je dotad pripisana i  osiguranje ţivota je izuzetno fleksibilno, zaključivanje polise jednostavno i potrebno! Postoje i slučajevi odnosno rizici koje ne obuhvataju osiguranja ţivota:  Samoubistvo osiguranika,  Namerno ubistvo osiguranika,  Namerno prouzrokovanje nesrećnog slučaja i  Ratne operacije. 3.1 Podela životnog osiguranja7

Podela prema načinu zaključenja ugovora: 1. Sa lekarskim pregledom i 2. Bez lekarskog pregleda. Praksa osiguravajućih društava ukazuje da se ugovor o osiguranju ţivota sa velikim osiguranim sumama zaključuje tek posle obavljanja lekarskog pregleda. Ovo je nuţno zbog procene rizika, ali i zbog obaveze osiguravača. Naime, ako kod osiguranja za slučaj smrti osigurani slučaj nastupi u toku prvih šest meseci trajanja osiguranja, a nije izvrsen lekarski pregled u navedenom slučaju, osigurana suma se isplaćuje u celosti, bez obzira na to koliko dugo je trajalo osiguranje. Podela prema broju lica koja su obuhvaćena: 1. Individualno i 2. Grupno.

6 7

http://zivotnoosiguranje.co.rs Janković D., “Osiguranje”, Novi Sad, 2013.

4

Individualno osiguranje ţivota podrazumeva da je jednim ugovorom obuhvaćena samo jedna osoba. Grupnim osiguranjem je jednom polisom obuhvaćeno viĎe osoba. Ono se pojavljuje kada poslodavac zaključuje ugovor o ţivotnom osiguranju za svoje zaposlene, osiguranje učenika ili bilo koje grupe. Podela prema načinu isplate osigurane sume: 1. Osiguranje kapitala i 2. Osiguranje rente. Osiguranje kapitala podrazumeva da se osigurana suma u slučaju realizacije osiguranog rizika isplati odjednom. Osiguranje rente znači da se, u slučaju realizacije osiguranog slučaja, osigurana suma isplaćuje u ratama tokom odreĎenog vremenskog perioda. Podela prema licu u čiju korist je zaključeno: 1. Lično i 2. U korist trećeg lica. Lično osiguranje je u slučaju kada je osigurano lice i korisnik osiguranja. Osiguranje za slučaj smrti je uvek u korist trećeg lica koje odredi ugovarač osiguranja. Podela prema riziku koji pokriva: 1. Osiguranje za slučaj smrti, 2. Osiguranje za slučaj doţivljenja, 3. Mešovito osiguranje i 4. Osiguranje sa utvrĎenim rokom isplate. Osiguranje za slučaj smrti se u praksi javlja u dve varijante, u zavisnosti od toga da li se osigurani slučaj ostvaruje za svo vreme trajanja ţivota osiguranika ili se ostvaruje u jednom odreĎenom periodu. U prvom slučaju se radi o doţivotnom osiguranju za slučaj smrti, a u drugom o osiguranju za slučaj smrti sa odreĎenim rokom trajanja. Osiguranje za slučaj doţivljenja je takva vrsta osiguranja kod koga osigurani slučaj nastaje kada osigurano lice doţivi odreĎeni broj godina. Cilj zaključenja ovog ugovora je obezbeĎenje osiguranika u starosti. Mešovito osiguranje je kombinacija prva dva i najčešći je oblik osiguranja kod nas. Osiguranje sa utvrĎenim rokom isplate je ono osiguranje kod koga se osiguravač obavezuje sa osiguraniku ili korisnicima osiguranja isplati osiguranu sumu po isteku roka koji je utvrĎen ugovorom (polisom). Ukoliko osigurano lice umre pre tog roka, osiguravač ce isplatiti osiguranu sumu naslednicima, a time prestaje i obaveza plaćanja premije. Ako osigurano lice doţivi ugovoreni rok, osigurana suma se isplaćuje ili njemu ili drugim korisnicima, u zavisnosti od toga sta je ugovorom regulisano.

5

Prema Zakonu o osiguranju 8 i klasifikaciji NBS, životna osiguranja u Srbiji se dele na sledeće vrste: 1. Osiguranje ţivota, koje obuhvata podvrste:  Osiguranje ţivota za slučaj smrti,  Osiguranje ţivota za slučaj doţivljenja,  Mešovito osiguranje,  Osiguranje ţivota sa tačno utvrĎenim rokom isplate i  Sva druga ţivotna osiguranja. 2. Rentno osiguranje, 3. Dopunsko osiguranje uz osiguranje ţivota, koje obuhvata podvrste:  Osiguranje od posledica nezgode i  Zdravstveno osiguranje 4. Dobrovoljno penzijsko osiguranje i 5. Ostala ţivotna osiguranja.

5. Značaj životnog osiguranja u Srbiji Ţivotno osiguranje u Srbiji je na veoma niskom stepenu razvoja. Imajući u vidu da nivo razvijenosti osiguranja lica pre svega zavisi od visine nacionalnog dohotka i stabilnosti nacionalne valute, nije potrebno mnogo pa da se pretpostavi da je još uvek nizak nacionalni dohodak u odnosu na razvijene zemlje koje je velika kočnica za razvoj ţivotnog osiguranja u Srbiji. Veliki deo stanovništva još uvek nema novca za potpuno ispunjenje osnovnih ţivotnih potreba, pa je teško očekivati da će izdvajati za osiguranje. S druge strane, dinar je stabilan, ali većini bivših osiguranika čiji je novac za vreme hiperinflacije obezvreĎen neće lako prihvatiti da se ponovo osigura. Osim toga, veliki deo stanovništva nije upućen u značaj osiguranja, jer kod nas postoje ljudi koji nisu siromašni, pa opet svoj novac ne štede na ovaj način. Zato je neophodna edukacija graĎana, kao i davanje što povoljnijih uslova osiguranja. Ţivotno osiguranje je rešenje da se uz minimalne troškove spreči finansijska katastrofa i zbrine porodica, naročito deca u slučaju smrti roditelja. Da je situacija u oblasti osiguranja izuzetno nepovoljna pokazuje i podatak da u Srbiji tek svaki 1000. stanovnik ima jednu polisu ma kog vida osiguranja dok u Hrvatskoj od 1000 stanovnika njih 39 imaju polisu osiguranja. Danas u Srbiji postoji 26 osiguravajucih društava koje po različitim uslovima nude mogućnost za osiguranje ţivota. Učešće ţivotnog osiguranja u ukupnom portfelju je i dalje zanemarljivo ali je i značajno poboljšano u odnosu na 2000. god kada je iznosilo 1%. Trenutno u Srbiji ţivotno je osigurano tek 2% stanovništva. Sa 10 evra po stanovniku izdvojenih za ţivotno osiguranje, Srbija je na začelju i meĎu zemljama iz okruţenja. Kako bi se situacija promenila,

8

Sl.. glasnik RS, br.55/04

6

osiguravajuće kuće predloţile su drţavi zakonske izmene (poreske olakšice) za podsticaj ţivotnog osiguranja. Po broju prodatih polisa ţivotnog osiguranja kod nas prednjače tri osiguravajuće kuće "Wiener Städtische osiguranje", "Delta Generali" i "Grawe osiguranje" koje zajedno drţe čak 73% trţišta. Poslove prodaje ţivotnog osiguranja u Srrbiji obavlja preko 12 osiguravajućih kompanija.9 U prethodne dve godine trţište osiguranja je značajno uzdrmano ekonomskom krizom koja je zahvatila celi svijet u svim područjima poslovanja. U Srbiji taj udar nije bio ni pribliţno fatalan kao u razvijenim privredama. Srpsko trţište osiguranja sačuvano je zahvaljujući svojoj nedovoljnoj razvijenosti pre svega kao i izbegavanju osiguranja potraţivanja i nepostojanju sloţenih finansijskih instrumenata. Ipak, naša industrija osiguranja svakako je osetila snaţan pad prihoda od osnovne delatnosti, što je dovelo do ozbiljnih racionalizacija i smanjenja troškova poslovanja. Na taj način (iznuĎen ekonomskom krizom) osiguravajuća društva su se pripremila za buduće izazove u periodu oporavka privrede i očekivanog rasta trţišta osiguranja. U tom procesu oporavka neophodno je da se usmeri paţnja i na rešavanje nekih od ključnih pitanja koja su u ovom trenutku prepreka brţem i nesmetanom razvoju osiguranja. U takva pitanja spadaju i regulatorna, odnosno ona koja su uslovljena zakonskim rešenjima. Nejasne i oprečne poruke koje drţava šalje industriji osiguranja po pitanju razdvajanja ţivotnog i neţivotnog osiguranja, kao i statusa kompozitnih društava svakako ne pridonose razvoju povoljnije poslovne klime. 10 Kompanija Dunav osiguranje obelodanila je na Beogradskoj berzi nerevidirani i nekonsolidovani izveštaj o poslovanju u kojem je navedeno da je tokom 2013. godine generisano 16,94 milijarde dinara (146,2 miliona evra) poslovnih prihoda što je 4,2 odsto više u odnosu na godinu ranije. Prihodi od premija osiguranja i saosiguranja su takoĎe registrovali porast od 7 odsto popevši se na nepunih 16 milijardi dinara (138 miliona evra). Poslovna dobit je iznosila 7,8 milijardi dinara (67,1 miliona evra) dok je krajnji neto dobitak bio pozitivan i znosi niskih 16 miliona dinara. Inače, Kompanija Dunav osiguranje u okviru svoje grupe ima 9 zavisnih preduzeća koja pokrivaju veoma raznolike oblasti poslovanja počev od turizma i upravljanja privatnim penzijskim fondom pa do brokerskih poslova i bankarstva. U strukturi vlasništva Dunav osiguranja i dalje dominira društveni kapital sa 94,61 odsto dok se preostalih 6,39 odsto akcija nalazi u rukama drţavnih institucija i malih privatnih akcionara.

9

http://gsimaster.rs/ http://www.osigurajse.info

10

7

Rang-liste osiguravajućih društava napravljene su prema podacima iz bilansa stanja i uspeha na dan 31.12.2012. godine Agencije za privredne registre. Tabela 1 Prikazuje aktivu u privih pet najuspešnijih osiguravajućih društava u Srbiji (Aktiva) MB

Naziv pravnog lica

Ukupna aktiva

Rang 2012

07046898

DUNAV OSIGURANJE

29.864.898

1

17198319

DELTA GENERALI OSIGURANJE ADO BEOGRAD

24.370.757

2

08194815

DDOR NOVI SAD ADO NOVI SAD

15.539.281

3

17456598

WIENER STADTISCHE ADO BEOGRAD

15.116.405

4

17157051

GRAWE OSIGURANJE ADO BEOGRAD

12.386.194

5

Izvor: www.nbs.rs Tabela 2 Prikazuje dobit u privih pet najuspešnijih osiguravajućih društava u Srbiji (Dobit) MB Naziv pravnog lica Ukupna aktiva Rang 2012 DUNAV OSIGURANJE 786.540 1 07046898 DELTA GENERALI OSIGURANJE 355.902 2 17198319 08194815 17456598

ADO BEOGRAD DDOR NOVI SAD ADO NOVI SAD WIENER STADTISCHE ADO BEOGRAD

263.713 215.610

3 4

17157051

GRAWE OSIGURANJE ADO BEOGRAD

213.463

5

Izvor: www.nbs.rs

DOBIT 12% 12%

Dunav osiguranje 43%

Delta Generali DDOR

14%

Wiener Stadtische 19%

Grawe osiguranje

Grafikon 1 - Ostvarena dobit u 2012 godini po osiguravajućim društvima

8

6. Značaj životnog osiguranja u Evropi Evropsku industriju osiguranja u 2012. godini karakteriše prilično izazovno i dinamično okruţenje. Limitirajući faktori kao što su usporena ekonomija, niske kamatne stope i ostali makroekonomski indikatori kao posledica finansijske krize, utiču na smanjenje ţivotnog standarda stanovništva i posledično smanjenje raspoloţivih novčanih sredstava koja bi se plasirala u osiguranje. Uočljivo je smanjenje zaključenih ugovora osiguranja i premije, naročito u ţivotnom osiguranju i transfer slobodnih novčanih sredstava stanovništva u kratkoročne štedne proizvode pre svega banaka. Sa aspekta ukupne premije osiguranja u 2011. godine evropski osiguravači nakon rasta u 2010. godini od 2,4% beleţe pad od 3,2% na 1.072 milijardi evra. Kao što smo pomenuli, ovaj pad je pre svega posledica lošeg stanja u sektoru ţivotnog osiguranja, koje u strukturi ukupne premije učestvuje sa oko 60%. Premija ţivotnog osiguranja je u odnosu na predhodnu godinu manja za 6,9% tako da ni rast u sektoru neţivotnih osiguranja od 2,7% nije uspeo da iskopenzuje ukupni pad trţišta od 3,2% u 2011. godini. Ukupnu premiju osiguranja u Evropi u periodu od 2002. godine do 2011. godine jasno se izdvaja 2008. godina kao prelomna tačka, kada se posledice globalne finansijske krize reflektuju na nivo premije. U poslednje četiri godine se smenjuju periodi rasta i pada nivoa ukupne premije, ali bez značajnog apsolutnog povećanja ili smanjenja premije za posmatrani period. Ukupna premija je prilično konstantna i na nivou oko 6% manje nego u 2007. godini. Slika 2 Premija ţivotnog osiguranja u evrima po stanovniku u Evropi u 2011 godini

9

Slika 3 Prikaz zemalja sa najvećim brojem osiguravajućih društava za ţivotno osiguranje11

Kanali distribucije proizvoda ţivotnog osiguranja u Evropi mogu se podeliti u četiri osnovna: direktna prodaja, agenti ili zastupnici, posrednici i banko osiguranje. Zastupljenost svakog od kanala distribucije je uslovljena organizacijom trţišta osiguranja, kao i samih osiguravajućih društava svake od zemalja. Najzastupljenija su dva kanala distribucije, a to su agenti i banko osiguranje koji predstavljaju dominantne nanačine za distribuciju proizvoda ţivotnog osiguranja. Veomа je bitno postojаnje dobro orgаnizovаne mreţe kаnаlа distribucije. Rasprostranjeno širenje interneta je uticalo na izuzetno brz rast elektronskih kanala distribucije proizvoda osiguranja, uključujući i na neki način direktne kanale distribucije kao što je činjenica da pojedina osiguravajuća društva koriste sopstvene web sajtove za distribuiranje proizvoda osiguranja.

11

www.insuranceeurope.com

10

7. Značaj životnog osiguranja u SAD U visoko razvijenim zemljama sveta koje imaju izuzetno visoke dohotke po glavi stanovnika i visok nivo ţivotnog standarda razvijeni su u manjoj ili većoj meri svi vidovi osiguranja. Ponekad se slobodno moze reći da je stanovnistvo tih zemalja osigurano i pre samog roĎenja. U svetu je osiguranje toliko razvijeno da je moguće osigurati bilo šta. Tome u prilog ide i podatak da u SAD gotovo svaki stanovnik u svom posedu, u proseku ima dve polise ţivotnog osiguranja, dok npr. u Japanu gotovo 90% stanovništva je ţivotno osigurano. Gotovo 250 godina nakon osnivanja prve kompanije za osiguranje ţivota, oko 1.200 kompanija ţivotnog osiguranja kreiralo je nivo premije u iznosu od gotovo 517 mlrd dolara, čime su se SAD ustoličile kao najveće trţište ţivotnog osiguranja na svetu. MeĎutim, rast premije je stagnirao poslednjih nekoliko godina. Iz razloga što su proizvodi sa štednom komponentom manje profitabilni od tradicionalnih proizvoda osiguranja kao i zato što se osiguravači sve više takmiče sa bankama i zajedničkim fondovima za pridobijanje štednje klijenata, industrija osiguranja je bila pod rastućim pritiskom da posluje efikasnije i da smanji troškove. Druga posledica ove promene bila je konsolidacija sektora osiguranja kroz merdţere i akvizicije koja je rezultirala smanjenjem broja osiguravača za gotovo 50 procenata – sa 2.343 u 1988. godini na manje od 1.200 u 2005. godini. Zbog izuzetno velikog trţišta, većina osiguravača je videla velike mogućnosti za rast u SAD-u. MeĎutim, usporavanje stope rasta u poslednjoj deceniji, zajedno sa problemima profitabilnosti koje su iskusila pojedina osiguravajuća društva, vodili su ka ponovnoj proceni meĎunarodnih šansi i mogućnosti. MeĎunarodni interesi SAD osiguravača dramatično su porasli. Osim navedenih, razlozi za ulazak američkih osiguravača na strana trţišta su:12 1. osećaj da je američko trţište zrelo, 2. atraktivne stope rasta na brojnim prekomorskim trţištima, 3. potraga za profitabilnijim poslovima i 4. rastuća konkurencija na domaćem trţištu. Osim toga, oko 10% kompanija ţivotnog osiguranja u SAD-u kontrolišu vlasnici iz drugih zemalja kao što su Kanada, Francuska, Holandija, Švajcarska i Velika Britanija. U 2012 godini, ukupan iznos ţivotnog osiguranja u SAD-u je 19,3 biliona dolara, što je povećanje od 0,5 odsto u odnosu na 2011 godinu. Tri vrste polisa ţivotnog osiguranja dominiraju na trţištu. 1. Individualna osiguranja - odnosi se na pojedinca koji traţi osiguranje zaštite, 2. Grupu osiguranje - zajednička polisa osiguranja zaposlenima u preduzeću ili članova neke organizacije i 3. Kreditne garancije - plaćanje osiguranja nekog duga kao što su hipoteke ili razni krediti.

12

Zdravko M. Petrović,Dragan Mrkšić:"Ţivotna osiguranja",DIS PUBLIC,Beograd 2005.

11

Tabela 3 Ţivotno osiguranje u Sjedinjenim Američkim Drţavama, po godinama u ( mil.)13 Pojedinačno

Grupno Br. ugovora

Kredit

Suma Br. osiguranja ugovora u$

Ukupno

God.

Polise

Suma osiguranja u$

Suma Polise/ osiguranja Br. u$ ugovora

Suma osiguranja u$

2000

163

9,376,370

156

6,376,127

50

200,770

369

15,953,267

2001

166

9,345,723

163

6,765,074

48

178,851

377

16,289,648

2002

169

9,311,729

164

6,876,075

42

158,534

375

16,346,338

2003

176

9,654,731

163

7,236,191

40

152,739

379

17,043,661

2004

168

9,717,377

165

7,630,503

39

160,371

373

17,508,252

2005

166

9,969,899

167

8,263,019

40

165,605

373

18,398,523

2006

161

10,056,501

177

8,905,646

37

150,289

375

19,112,436

2007

158

10,231,765

180

9,157,919

36

149,536

374

19,539,219

2008

156

10,254,379

148

8,717,453

31

148,443

335

19,120,276

2009

153

10,324,455

113

7,688,328

25

125,512

291

18,138,295

2010

152

10,483,516

109

7,830,631

23

111,805

284

18,425,952

2011

151

10,993,501

112

8,119,879

23

105,685

286

19,219,065

Izvor: https://www.acli.com/ Tri vrste polisa ţivotnog osiguranja dominiraju na ovom trţištemu. Individualno osiguranje namenjeno je posebno svakom pojedincu koji ţeli osiguranje. Grupno osiguranje je namenjeno grupi kao celini poput zaposlenih u nekoj kompaniji ili članova neke organizacije. Kreditno osiguranje garantuje plaćanje nekog duga kao što je hipoteka ili neka druga pozajmica u slučaju da osiguranik premine i moţe biti kupljena na individualnom i grupnom nivou. Polise grupnog osiguranja mogu da obezbede koristi (naknade) i izvan ţivotnog osiguranja na odreĎeni rok. Zaposleni mogu da zadrţe osiguravajuće pokriće i nakon penzionisanja direktnim plaćanjem premija osiguravaču.

13

https://www.acli.com/

12

8. Razvoj privatnog osiguranja u Srbiji Ako bi se pogledala šira slika moţe se zaključiti da je pozitivno za graĎane Srbije da na trţištu postoje sigurne osiguravajuće kuće. Ukoliko se situacija sagleda kroz odreĎeni primer, obavezno zdravstveno osiguranje pokriva sve manje usluga, pa se danas kao spasonosno rešenje na trţištu ove delatnosti pojavljuju modaliteti široke primene. Sve više osiguravajućih kuća u Srbiji, i pored visoke cene, nudi polise privatnog zdravstvenog osiguranja koje pokriva pune cene lečenja bez participacije. Sa druge strane, i drţava najavljuje da će graĎanima ponuditi da umesto plaćanja participacije, uplaćuju dobrovoljno osiguranje koje će pokrivati punu cenu lečenja. Pri predaji zdravstvene knjiţice najčešće se nailazi na termin participacija, obavezno zdravstveno osiguranje koje se zaposlenima svakog meseca odbija od plate. Jedini način da se ubuće lakše ode kod lekara mogao bi da bude uplata dopunskog ili privatnog zdravstvenog osiguranja, što meĎutim ne znači da će osnovna stopa doprinosa za zdravstvo biti manja. Ovaj princip će se nastaviti, a plaćanjem premija osiguravajućim društvima graĎani će se opredeljivati za programe koje nude osiguravajuće kuće. Na primer, dok iz prosečne bruto plate, neto zarada zaposlenog iznosi oko 38.000 dinara, u fond zdravstva se uplati 4.700 dinara. Ako bi se toliko uplatilo u privatnu zdravstvenu polisu, pacijent bi imao pokriće troškova lečenja do 10.000 evra. Za najjeftiniji paket osiguranja treba izdvojiti 14 evra mesečno. Do sada su osiguravajuće kuće prodale oko 12.000 takvih polisa. Čak 700.000 hiljada graĎana uzelo je polisu koja obezbeĎuje naknadu troškova, samo u slučaju hirurških intervencija ili oboljevanja od teških bolesti. Ono što je činjenica je da su osiguravajuće kuće donele osiguravajuće programe u skladu sa ţivotnim standardom u Srbiji jer je iluzorno u takvoj situaciji praviti polise na milionske iznose. Uz znatno veću uplatu, osiguravajuće kuće nude pokriće pacijentu u iznosu i do 100.000 evra. Sa polisom privatnog osiguranja lečenje je moguće samo u ustanovama sa kojima osiguranja imaju ugovore i to su uglavnom privatne medicinske ustanove, ali i VMA i beogradska porodilišta. Te ustanove u obavezi su da pacijente prime najduţe za tri dana, dok čekanje na pregled ne sme biti duţe od 15 minuta. Ukoliko se pogleda primer ţivotnog osiguranja shvatamo da je to dobra odluka koja prvenstveno štiti vaše najbliţe i pruţa im finansijsku sigurnost.14

14

http://www.fefa.edu.rs/

13

9. Uporedna analiza tržišta osiguranja Srbije i država u regionu Pouzdanosti i kvalitet zaključaka analize razvoja domaćeg trţišta osiguranja, dodatno doprinosi poreĎenje sa Hrvatskom i Slovenijom. Na osnovu tabele br.4, moguće je uočiti da, meĎu izabranim zemljama zapadnog Balkana, Srbija ostvaruje relativno najniţi nivo premije. Tabela 4 Kretanje premije osiguranja15 u Srbiji, Hrvatskoj i Sloveniji u periodu 2004-2011. Pokazatelj Zemlja

Ukupna premija (mil. EUR) Srbija

Hrvatska

Slovenija

Udeo premije ţivotnih osiguranja(u %) Srbija

Hrvatska

Slovenija

2004

318

832,6

1456,8

7,4

23,7

29,5

2005

405,7

993,4

1549,2

9,5

25,8

30,0

2006

485

1112,6

1725,3

10,6

26,5

31,3

2007

565

1233,8

1893,9

11

27,4

32,1

2008

589

1318,3

2018,9

12,2

26,3

31,8

2009

558

1287,5

2071,9

14,7

26,4

30,4

2010

536

1250,7

2094,3

16,5

26,6

31,3

2011

548

1210,8

2092,3

17,4

26,6

30,5

Izvor: Kalkulacije na osnovu: www.stat.si , www.dzs.hr . Prema učešću premije osiguranja u bruto domaćem proizvodu u visini od 1,82%, Srbija zauzima 64. mesto u svetu, kako na početku, tako i na kraju posmatranog perioda, dok je prosečno učešće za zemlje EU 8,40%. S obzirom na isti pokazatelj, Slovenija je u 2010. godini rangirana na 25. mestu, beleţeći poboljšanje u odnosu na 2004. godinu (29. mesto), dok je pozicija Hrvatske pogoršana sa 43. (u 2004. godini) na 51. mesto (u 2010. godini). U Sloveniji je ukupna premija osiguranja po stanovniku u posmatranom periodu porasla sa 677 evra na 1030 evra. Navedeni pokazatelj u Hrvatskoj je iznosio 178 evra u 2004 godini i porastao je na 288 evra u 2010 godini. Ukupna premija osiguranja po stanovniku u Srbiji je gotovo udvostručena u posmatranom periodu (sa 38 na 73 evra). Ipak, ostvareni pomak je u svetskim razmerama (gde Srbija zauzima 70. mesto prema vrednosti ovog pokazatelja), ali i u poreĎenju sa Hrvatskom i Slovenijom, relativno mali. Navedena tvrdnja dolazi utoliko više do izraţaja ako se ima u vidu da isti pokazatelj na nivou zemalja EU iznosi u proseku 1655 evra. Što se tiče stepena razvijenosti trţišta ţivotnog osiguranja situacija u Srbiji je još nepovoljnija.

15

http://www.aktuar.rs/X/7.pdf

14

10. Prevare u životnom osiguranju Svаkа desetа prijаvljenа štetа po osnovu osigurаnjа u Evropi je lаţnа, pokаzuju procene Evropskog udruţenjа osigurаvаčа “Insurance Europe”.16 Procene se rаzlikuju od zemlje do zemlje, аli bez obzirа nа oblik ovih prevаrа, ishod je isti: pošteni osigurаnik plаtiće više. Po proceni britаnskih osigurаvаčа, prevаre poskupljuju polisu svаkog osigurаnikа zа dodаtnih 58 evrа godišnje. U Nemаčkoj troškovi prevаrа prelаze četiri milijаrde evrа godišnje. Britаnski osigurаvаči procenjuju dа ovа drţаvа godišnje gubi 2,2 milijаrde evrа, nа zloupotrebe u osigurаnju koje ostаnu “neotkrivene”, dok otkrivene prevаre uveliko premаšuju milion evrа. Švedskа je otkrilа kriminаlnu grupu kojа je “nаmestilа” nаjmаnje 214 sаobrаćаjnih nesrećа. Podаci Udruţenjа osigurаvаčа Frаncuske pokаzuju dа je u toj zemlji otkriveno oko 35.000 lаţnih prijаvа štete, što je uštedelo isplаtu 168 milionа evrа nepoštenim pojedincimа. Postаvljа se pitаnje štа se sve smаtrа prevаrom u osigurаnju? Prevаru moţe dа izvrši sаm osigurаnik ili neko treće lice koje hoće dа se nаplаti iz te polise osigurаnjа. Prevаre mogu dа budu bаnаlne, od tvrdnji dа je neko doţiveo povredu kаo “fаntomski” putnik u oštećenom vozilu do visoko orgаnizovаnih kriminаlnih bаndi – nаvodi se u izveštаju Evropskog udruţenjа osigurаvаčа. Interesаntni su primeri koje beleţe evropski osigurаvаči. U Velikoj Britаniji, čovek je iscenirаo sopstvenu smrt dаvljenjem – nаvodi se u izveštаju. Ušlo mu se u trаg u Pаnаmi, gde je ţiveo sа svojom suprugom od novcа dobijenog od osigurаnjа ţivotа. U Sloveniji su tri osobe kupile nekoliko polisа ţivotnog osigurаnjа i osigurаnjа od posledicа nesrećnog slučаjа, i to pre putovаnjа u Kаnаdu nа odmor. Dok su bili tаmo, prijаvili su lične povrede u sаobrаćаjnoj nesreći. Otkriveni su tek kаsnije, jer je utvrĎeno dа je sve troje meĎusobno potrаţivаlo novаc nа ime štete, po osnovu tri polise osigurаnjа. Nа krаju su morаli dа plаte sve troškove istrаţivаnjа prevаre, аli i dа vrаte novаc nаplаćen od osigurаnjа. U Frаncuskoj je poznаti hirurg lаţirаo okolnosti pod kojimа je dobio povrede nа skijаnju, inаče аktivnosti kojа nije pokrivenа njegovim putnim osigurаnjem – još jedаn je primer iz izveštаjа. Prvo je prijаvio dа je povrede prouzrokovаo drugi skijаš. Kаdа mu je prijаvа dbijenа, on je sаčinio drugu, tvrdeći dа je povrede dobio u аutomobilskoj nesreći koju je prouzrokovаlа trećа osobа. Ponovo, zаhtev je bio istrаţen i opovrgnut i čovek je ostаo bez nаknаde štete zа pretrpljene povrede. U Srbiji17, razlog za samoranjavanje i laţnu prijavu napada su uglavnom kockarski dugovi, problemi u porodici, svaĎa sa partnerom.

16 17

http://www.vesti-online.com/ http://srbin.info

15

SvaĎa s devojkom je navela jednog 17-godišnjaka da se noţem izbode po grudima. Da bi prikrio šta se stvarno dogodilo ispričao je da su ga napala četvorica, a jedan od njih ga je, navodno, ubo noţem i teško povredio. Uhvaćen je u prevari. Student P. S. (21) prijavio je sličnu priču. Naveo je da su ga dva momka pretukla, isekla po vratu i uzeli mu 5.000 dinara. Ispostavilo se da je kuhinjskim noţem sebi naneo povrede po vratu, a potom glavom udarao u zid. Sve to je uradio kako bi izgledalo da ga je neko napao i oteo mu novac, jer roditeljima nije smeo da kaţe da ga je prokockao. U slučaju tog studenta motiv je jasan. Povredio je sebe u strahu od posledica. Ali, neki odluče da naude sebi kako bi povratili voljenu osobu. Statistika policije pokazuje da je krivičnih dela laţnog prijavljivanja iz godine u godinu sve više. U 2012. u Novom Sadu bilo ih je 16, a prošle se taj broj popeo na 19. Za ovo delo zaprećena je novčana ili zatvorska kazna od tri meseca do pet godina. Saša Pribićević, predsednik Društva za borbu protiv prevara, kaţe da u slučajeve laţnih napada treba uvrstiti stotine NovosaĎana koji su na sudu tvrdili da su ih ujeli psi lutalice. Da bi naplatili odštetu za ujed pasa lutalica, pojedinci izgladnjuju ţivotinje u svojim dvorištima, potom ih razdraţuju i navedu da ih ujedu. Saša K. iz Čelareva pucao je na Dragana M., radnika obezbeĎenja Instituta u Sremskoj Kamenici. Najpre se verovalo da je Dragan M. heroj, jer je, navodno, sprečio kraĎu skupocenog automobila sa parkinga Instituta. Kasnije je otkriveno da je u stvari sve inscenirao kako bi od osiguranja naplatio oko 10 miliona dinara. OsuĎen je na dve i po godine zatvora, a Saša K. na godinu i po. 11. Perspektiva životnog oiguranja Iako sektor osiguranja u Srbiji zaostaje za zemljama članicama EU, procenjuje se da ima izuzetno dobru perspektivu razvoja. U prilog tome govori i podatak da je ukupna prošlogodišnja premija osiguranja dostigla 639 miliona dolara, što uprkos činjenici da je deo premija za penzijsko osiguranje prenet u dobrovoljne penzijske fondove, predstavlja rast od 10,5, ili realno 3,9 odsto, što je veoma dobar rezultat.18 Izuzetno visok rast od 23 odsto zabeleţile su premije ţivotnog osiguranja tako da je godinama većinski udeo neţivotnog osiguranja u ukupnim premijama, uprkos stopi rasta od 9,2 odsto, smanjen za oko tri procentna poena. I dalje, meĎutim, neţivotno osiguranje zauzima dominantno mesto u ukupnim premijama sa učešćem od 89,4 odsto iako u okviru ove vrste osiguranja samo pet vrsta usluga nosi gro poslova. Reč je uglavnom o osiguranju od posledica nezgoda, osiguranju motornih vozila, osiguranju imovine od poţara i drugih opasnosti, ostalim osiguranjima imovine i osiguranju od odgovornosti zbog upotrebe motornih vozila. Osiguranje od 18

Miloradic, J., Mrksic D., Zarkovic N.:”Uvod u osiguranje I zivotna osiguranja”, IKP “Zaslon”, Sabac, 2006.

16

autoodgovornosti sa učešćem od 32,3 odsto preuzelo je od osiguranja nekretnina vodeće mesto u svim neţivotnim osiguranjima, a na trećem mestu je kasko osiguranje motornih vozila. Iako je slabo zastupljeno, značajan rast premija u neţivotnom osiguranju od čak 55 odsto lane je zabeleţilo dobrovoljno zdravstveno osiguranje čime je svoj udeo povećalo sa 2,3 na 3,3 odsto. Realno je očekivati da bi u narednim godinama udeo ove vrste osiguranja mogao da bude znatno veći imajući u vidu rast standarda i objektivno stanje u postojećim zdravstvenim ustanovama. Posebno je zanimljiv pad prodaje ţivotnih osiguranja za 2003. godinu u najrazvijenijim zemljama Severne Amerike koje su još devedesetih godina prošlog veka prednjačile u svetskoj industriji osiguranja i to baš na temelju snaţnog rasta portfolija svih vrsta ţivotnih osiguranja. Neznatno manji pad premija ţivotnih osiguranja u 2003. godini primetan je u zemljama Europe u odnosu na SAD i Kanadu. Srbija, za razliku od razvijenih zemalja sveta i Europe, još uvek ostvaruje visoke i to stope rasta ţivotnih osiguranja. Tokom 2002. godine rast prodaje ţivotnih osiguranja u odnosu na godinu ranije bio je dosta veći. Iako je u 2003. godini intenzitet rasta smanjen, stopa rasta ukazuje na značajan doprinos premija ţivotnih osiguranja ukupnom premijskom prihodu. Ţivotna osiguranja su fenomen savremenih finansija na koja utiču razvijenost finansijskih trţišta i instrumenata, monetarna i porezna politika, te demografske i kulturološke odrednice koje determiniraju dohodak i njegov nepotrošeni derivat - štednju. MeĎutim, perspektivu ţivotnih osiguranja treba sagledavati u okvirima konkurentnosti sa ostalim proizvodima sličnih obeleţja koje kreiraju drugi institucijski investitori i finansijski posrednici. Pri redistribuciji štednje u razne oblike i vrste ţivotnih osiguranja pitanje ocene njihove atraktivnosti sa aspekta zadovoljenja potreba i očekivanja krajnjeg potrošača trebalo bi biti strateško opredjeljenje osiguratelja. Prema tome, dugoročni opstanak odreĎenog proizvoda na finansijskom trţištu moguć je samo uz zadovoljavajuću profitnu marţu u duzoj vremenskoj seriji, bez obzira je li reč o ekonomiji prihodovne efikasnosti, odnosno maksimalizaciji prihoda ili ekonomiji troškovne efikasnosti, odnosno minimalizaciji troškova. Polisu ţivotnog osiguranja u Srbiji je potpisalo svega 200 hiljada ljudi. U uslovima ekonomske krize, graĎani zainteresovani za ţivotno osiguranje oklevaju da se obaveţu na dugoročno ulaganje. Srbija je znatno ispod evropskog proseka, ali i proseka zemalja u okruţenju po broju polisa ţivotnog osiguranja. Do sada je kod nas takvu polisu potpisalo svega 200 hiljada ljudi, odnosno samo dva i po odsto graĎana. Osiguravajuće kuće procenjuju da ove godine, uprkos krizi, uplata neće pasti ispod 76 miliona evra, koliko je dostigla prošle godine. Dvanaest osiguravajućih kuća koje prodaju ţivotne polise zajedno pripremaju predlog zakonskih izmena, koje će pridoneti razvoju tog osiguranja, ali i finansijskog trţišta kod nas. MeĎu onima koji se interesuju za ţivotno osiguranje, primetno je oklevanje da se baš u uslovima krize obaveţu na dugoročno ulaganje. Zbog toga su osiguravajuće kuće osnovale 17

fond za razvoj ţivotnog osiguranja. One od drţave očekuju da što pre izda obveznice sa dugim rokom dospeća, u koje bi najradije ulagali novac koji im poveravaju graĎani. Zakonske izmene neće biti novi pritisak na budţet iako su neke poreske olakšice nuţne. Postoji i inicijativa da se deo plate zaposlenih u javnom sektoru ulaţe u ţivotno osiguranje. Ţivotno osiguranje ima sve brţi rast, što pokazuje da ta vrsta osiguranja ima dobru perspektivu na trţištu Srbije. U drugom tromesečju 2007. ţivotno osiguranje je ostvarilo 9,4 posto ukupne premije, dok je u razdoblju april – maj 2008. godine došlo do povećanja za jedan posto (10,4 posto). Bez obzira što je došlo do povećanja broja osiguravajućih kuća na srpskom trţištu i što je broj zaposlenih sa 8518 u maju 2007. povećan na 10.732 radnika (rast od 26 posto), sve ukazuje na to da je koncentracija na trţištu umerena. Što se tiče krize, makroekonomskih teškoća i ostalih problema koji iz toga proizilaze, da li oni pogadjaju jednako sve vrste osiguranja, gde se najviše ispoljavaju? U Srbiji pre svega moţemo napraviti razliku izmedju osiguranja koja su obavezna, pa samim tim je i njihov portfelj relativno stabilan, i produkata osiguranja koja se prodaju na obrovoljnoj osnovi – pa samim tim i nisu obavezujuća za klijente. Rezultati su samim tim sa obzirom na različite potrebe i različiti. Što se tiče obaveznog osiguranja, tu se najpre misli na auto osiguranje koje svakako nije zabeleţilo pad, dok, sa druge strane, kod dobrovoljnog osiguranja gde se pre svega misli na ţivotno osiguranje i različite programe neţivotnih osiguranja, u odnosu na prošlu godinu realno su u padu. Gde se trenutno nalazi trţište osiguranja u Srbiji, prvenstveno u poredjenju sa zemljama u regionu, ali isto tako u poredjenju i sa zemljama zapadne evrope, sa razvijenim trţišnim ekonomijama?19 Kada pravimo analizu trţišta, to je svakako jedan od pokazatelja. A još jedan pokazatelj je učešće osiguranja u ukupnom finansijskom sektoru kao i udeo odnosno izdvajanje iz društveno bruto proizvoda. Prema bilansnoj sumi finansijskog sektora, društva za osiguranje čine oko 5% bilansne sume, što je značajno malo, tako da ovaj sektor ima veću perspektivu rasta u odnosu na neke druge finansijske institucije. Što se tiče izdvajanja konkretno za ţivotno osiguranje, ona su takodje značajno manja u odnosu na region, poredeći je u odnosu na Hrvatsku, Madjarsku, Sloveniju. Udeo premije ţivotnog osiguranja u ukupnoj strukturi portfelja u Srbiji se razlikuje od osiguravača do osiguravača, medjutim generalno je negde oko 14 procenata u Srbiji, u Hrvatskoj iznosi oko 29 procenata, dok je u Sloveniji oko 30 procenata. Inače prosek zemalja u EU iznosi 63 procenta.

19

http://www.gdeinvestirati.com/

18

U Srbiji samo 3 procenta stanovnika koristi ţivotno osiguranje, a prosečna premija po glavi stanovnika na godišnjem nivou iznosi 9 evra. Kada govorimo o nekom trendu šta nas očekuje u Srbiji, cilj je ponuditi tailor − odnosno proizvode po meri osiguranika, to je ono na čemu se dosta uradilo u regionu, a mislim da će kod nas sve više doći do izraţaja. Na trţistu će najviše profitirati kompanije koje budu ponudile pakete proizvoda široj bazi klijenata kako iz grupe ţivotnih tako i iz grupe neţivotnih osiguranja. Koliko je ţivotno osiguranje atraktivna alternativa penzionim i investicionim fondovima, kao garancija dodatnog izvora prihoda u starosti, koji je osnovni razlog zbog čega bi potencijalnim klijentima bilo privlačno da ulaţu u ţivotno osiguranje? Osnovna razlika je u tome što osiguranik koji zaključi polisu osiguranja dobija pre svega uslugu osiguranja, a pored toga i finansijsku sigurnost najbliţih. U praksi to znači da u slučaju da klijent doţivi ceo osigurani period dobija pored osigurane sume i deo kompanijine dobiti po osnovu rezultata poslovanja. Sa druge strane ukoliko u toku navedenog perioda na polisi, klijent doţivi neku nezgodu ili nesrećan slučaj njegova porodica će biti finansijski zbrinuta od strane osiguravajuće kompanije. Ideja jeste ulaganje na jedan duţi vremenski period, s tim što će osiguranik participirati i u dobiti kompanije po osnovu njenog poslovanja. Sve u svemu, sigurno je da će sve više i više klijenata ulagati u ţivotno osiguranje kao neki vid štednje za svoju starost, zato što je to konzervativniji pristup ulaganju, sigurniji u odnosu na prethodno navedene sisteme.

19

ZAKLJUČAK Cilj ovog rada je bila analiza razvoja i značaja ţivotnih osiguranja u Srbiji, Evropi kao i šire. U odnosu na zemlje Evropske Unije u kojima dominira ţivotno osiguranje i pribliţno čini 2/3 ostvarenih premija osiguranja, moţemo zaključiti da je trţište ţivotnog osiguranja u Srbiji dosta nerazvijeno. Čovekov ţivot i imovina bili su izloţeni različitim vrstama rizika, tako da se razvoj ţivotnog osiguranja proteţe od postanka sveta pa do danas. U Srbiji se poslovi osiguranja u savremenom smislu pojavljuju krajem devetnaestog veka. Na srpskom trţištu osiguranja, jednako kao i kod drugih tranzicijskih zemalja, stopa rasta ukupnog premijskog osiguranja viša je nego u razvijenim zemljama. MeĎutim, veliki deo stanovništva još uvek nema novca za polise ţivotnog osiguranja. U Eropskoj Uniji poslednjih godina usporena je ekonomija, niske su kamatne stope i ostali makroekonomski indikatori kao posledica finansijske krize, tako da se to odrazilo na smanjenje ţivotnih osiguranja. Što se tiče ţivotnog osiguranja u SAD, gotovo svaki stanovnik u proseku ima dve polise ţivotnog osiguranja, dok npr. u Japanu gotovo 90% stanovništva je ţivotno osigurano. Iz tabele o kretanju premije ţivotnih osiguranja izmeĎi Srbije, Hrvatske i Slovenije zaključijemo da ţivotno osiguranje u Srbiji dosta zaostaje. Prema nekim podacima iz svetske statistike oko deset odsto svih odštetnih zahteva zasniva se na prevari. U Srbiji se ove prevare uglavnom svode na "male laţi" kako bi se dobilo nešto novca. Perspektiva ţivotnog osiguranja se ogleda u tome da će sve više i više klijenata ulagati u ţivotno osiguranje kao neki vid štednje za svoju starost, a samim tim i obezbediti svoju porodicu u budućnosti.

20

LITERATURA [1] Janković D., “Osiguranje”, Novi Sad, 2013. [2] Branko Milošević (1991), Od DOZ-a, OZ-a i ZOIL-a do deoničkog društva Deoničko društvo za osiguranje i reosiguranje „Novi Sad“, Novi Sad [3] Miloradic, J., Mrksic D., Zarkovic N.:”Uvod u osiguranje i ţivotna osiguranja”, IKP “Zaslon”, Šabac, 2006. [4] Zdravko M. Petrović,Dragan Mrkšić:"Ţivotna osiguranja",DIS PUBLIC,Beograd 2005. [5] Komnenić B., Ţarković N., “Osiguranje”, Beograd, 2009. [6] Zakon o društvima za osiguranje RS, Sluţbeni glasnik RS 55/04 [7] www.nbs.rs [8] www.aktuar.rs [9] http://www.gdeinvestirati.com/ [10] http://www.vesti-online.com/ [11] http://srbin.info [12] https://www.acli.com/ [13] www.zivotnoosiguranjeonline.com [14] http://www.sava-osiguranje.rs/page/SZO/o_drustvu_szo/istorijat_szo [15] http://zivotnoosiguranje.co.rs

21