Pojam i Vrste Kredita

VISOKA POSLOVNA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA  NOVI SAD

(SPECIJALISTIČKE STUDIJE)

POJAM I VRSTE KREDITA (Pristupni rad iz: Računovodstvo banaka i finansijskih institucija )

Profesor:

Student: Sanja Petković S14/13BO

Vukašinović dr Jovan  Novi Sad, 2014. godine godine

 Pojam i vrste kredita

SADRŽAJ 1

UVOD ..................................................................................................................................... 1

2

POJAM KREDITA ................................................................................................................. 2

3

ZNAČAJ KREDITA ............................................................................................................... 2

4

3.1

Mobilizatorska funkcija.................................................................................................... 2

3.2

Funkcija likvidnosti i stabilnosti u proizvodnji .................................................. .............. 3

3.3

Funkcija razvoja medjunarodnih ekonomskih odnosa .............................................. ....... 3

3.4

Funkcija razvoja nedovoljno razvijenih područja ............................................................ 3

3.5

Funkcija kontrole tokova u privredi ................................................................................. 3

VRSTE BANKARSKIH KREDITA ...................................................................................... 3

Kratkoročni krediti ........................................................................................................... 3 4.2 Dugoročni krediti ............................................................................................................. 4 4.3 Prema različitim kriterijumima  ........................................................................................ 5 4.4  Najčešće vrste kredita u praksi............................................... .......................................... 6 5 RAČUNOVODSTVENO OBUHVATANJE KREDITA ...................................................... 7 4.1

6

PRINCIPI KREDITNE POLITIKE .............................................. .......................................... 9

7

USLOVI ODOBRAVANJA KREDITA .............................................................................. 11

8

UPRAVLJANJE KREDITNIM RIZIKOM .......................................................................... 12

9

ZAKLJUČAK  ....................................................................................................................... 14

10

LITERATURA ..................................................................................................................... 15

 Pojam i vrste kredita

1

UVOD

Kredit je jedan od najznačajnijih bankarskih proizvoda, kako danas tako i u  prošlosti.  U uslovima kada banke nisu ni postojale, kreditnim poslovima, odnosno  poslovima pozajmljivanja novca uz naplatu kamate, bavile su se razne institucije koje su  bile preteče savremenih banak a. Vremenom su menjali svoje oblike uz postepeno usavršavanje. Mnoge drţave su

 pozajmljivale novac spremajući se za ratove, obnavljajući svoje ratom razorene privrede, gradeći kapitalne investicione i  infrastrukturne projekte. S druge strane, pojedinci su  pozajmljivali novac sa ţeljom da razvijaju svoje privredne poduhvate i da obezbede razna  potrošna dobra. U istorijskim epohama koje su prethodile trţišnoj proizvodnji , kredit je imao naturalni karakter, jer se davao i vraćao uglavnom u robi. Sa pojavom  robno-novčanih odnosa kredit dobija ekonomski karakter. U robovlasništvu i feudalizmu kredit se javljao u vidu zelenaških zajmova koji su se koristili za kupovinu potrošne robe i plaćanje raznih daţbina. U kapitalističkim uslovima  proizvodnje novac koji se pozajmljuje u obliku kredita više ne funkcioniše samostalno i van proizvodnje, jer kredit u zemljama trţišne ekonomije nema isključivo potrošački karakter, već se prvenstveno upotrebljava za  proširenje proizvodnje, mada se delimično daje i u potrošačke svr he, i to pre svega da se roba lakše realizuje i smanje zalihe neprodatih proizvoda. U savremenim uslovima kredit se najčešće izraţava, nastaje i gasi u novcu. Danas kredit predstavlja robu koja ima svoju cenu i trţište. Kredit  predstavlja jedan od osnovnih oblika finansijskih ulaganja i omogućava zadovoljavanje najširih potreba gradjana, privrede i društva. Takodje ima snaţan uticaj na sve ekonomske transakcije i predstavlja jedan od najznačajnijih regulatora procesa reprodukcije. Upotrebom kredita kao oblika finansijskog ulaganja otvaraju se trţišta za nekim proizvodima i slično. Bez   kredita proces reprodukcije u znatnoj meri bi bio usporen, odnosno smanjen. Pored svih ovih ¨pozitivnih ¨efekata, kredit ima i neke negativne efekte. Naime, prekomerna ekspanzija kreditnog finansiranja  privrednih subjekata, iste dovodi u stanje prezaduţenosti što znatno slabi njihovu reproduktivnu sposobnost.

1

 Pojam i vrste kredita

2

POJAM KREDITA

Pojam kredita kao oblika finansijskih ulaganja vezuje se za poverenje koje  predstavlja jedan od najvaţnijih momenata pri zasnivanju kreditnog odnosa. Izraz kredit

vodi poreklo od latinske reči „credo“ što znači verujem, a pretpostavlja se da su se u  početku krediti odobravali isključivo na bazi poverenja i lične procene da će korisnik kredita uredno vratiti isti.

Kredit je duţničko - poverilački odnos, zasnovan na ustupanju prava raspolaganja novčanim sredstvima od strane komitenta (kreditora, zajmodavca, banke) duţniku (korisniku kredita, zajmoprimcu) na odreĎeno vreme i pod odreĎenim uslovima (vreme, kamata, način otplate, pokriće). Kredit je finansijsko sredstvo koje je nastalo davanjem gotovine ili drugog sredstva od strane zajmodavca zajmoprimcu, pri čemu zajmodavac za uzvrat dobija obećanje od zajmoprimca, da će zajmoprimac da otplati kredit na odreĎeni dan ili u odreĎene dane, obično sa kamatom. Kredit predstavlja jedan od osnovnih oblika finansijskih ulaganja i omogućava zadovoljavanje najširih potreba gradjana, privrede i društva. Takodje ima snaţan uticaj na sve ekonomske transakcije i predstavlja jedan od najznačajnijih regulatora procesa reprodukcije. Upotrebom kredita kao oblika finansijskog ulaganja otvaraju se trţišta za nekim proizvodima i slično. Bez kredita proces reprodukcije u znatnoj meri bi bio usporen, odnosno smanjen. Danas kr edit predstavlja robu koja ima svoju cenu i trţište.  Kreditni odnos se manje

zasniva na ličnom poverenju, a više na sistemu raznih obezbeĎenja i garancija koja je korisnik kredita duţan da obezbedi davaocu kredita. 3

ZNAČAJ KREDITA

Kredit u svim okolnositma ima ključnu ulogu i postaje jedan od značajnijih regulatora procesa reprodukcije, jer obezbedjuje likvidnost i kontinuitet proizvodnje,

ubrzava i povećava proces proizvodnje i uspostavlja ravnoteţu robnonovčanih odnosa na trţištu. Za proces reprodukcije nije dovoljno samo obezbediti potrebnu količinu novca  pomoću kredita, već je neophodno da taj novac i kredit dodju u pravo vreme i na pravo mesto. U politici plasmana, uloga kredita je najvaţnija, izmedju ostalog i zbog toga što kredit ima višeznačne funkcije i u finansijskoj i u bankarskoj praksi. Kredit kao ekonomska kategorija obavlja sledeće ekonomske funkcije: 3.1

Mobilizatorska funkcija

Ova funkcija se ispoljava u prikupljanju novčanih sredstava koja su usitnjena i nalaze se u rukama mnogobrojnih vlasnika, a privremeno su van procesa proizvodnje i prometa.

Prikupljanje novčanih sredstava je bankarski posao. To banke čine: putem otvaranja računa svojih klijenata, putem obavljanja finansijskih poslova u ime svojih klijenata,  putem štednje uz odgovarajuću kamatu.

2

 Pojam i vrste kredita 3.2

Funkcija likvidnosti i stabilnosti u proizvodnji

Kredit ima veoma značajno mesto u procesu reprodukcije, jer se pomoću njega odrţava stalna likvidnost medju privrednim subjektima. To omogućava kontinuitet proizvodnje, zatim ubrzava razvoj procesa re produkcije i uskladjuje trţišne odnose ponude i potraţnje. Značaj kredita je utoliko veći što se zna da se proces proizvodnje ne moţe osloniti samo na sopstvene izvore sredstava za finansiranje, već se permanentno moraju pomagati i spoljnim izvorima sredstava, a to su u prvom redu krediti. 3.3

Funkcija razvoja medjunarodnih ekonomskih odnosa

U ovom slučaju predstavlja bankarsku podršku izvoznicima za obrtna sredstva, kako bi  premostili vremenski razmak od ulaganja do naplate prilivom iz inostranstva.

razvoja nedovoljno razvijenih područja Kod ove funkcije kredit dopunjava nedostatak akumulacije i tako utiče na ubrzani 3.4

Funkcija

 privredni razvoj s ciljem uspostavljanja ravnomernosti u privrednom razvoju regiona  jedne zemlje. Time se amortizuju problemi vezani za zaostajanje u razvoju, zaposlenosti, standardu i sl. 3.5

Funkcija kontrole tokova u privredi

Pomoću kredita se dopunjavaju privredni tokovi novom količinom novca i u tome kredit ima kontrolnu funkciju u okviru emisione politike centralne banke. Funkcija kontrole se

ostvaruje preko poslovnih banaka, tako što se vrši stalna kontrola poslovanja preduzeća koja se kreditiraju u pogledu namenskog korišćenja kredita i u pogledu otplate kredita u ugovorenim rokovima.

4

VRSTE BANKARSKIH KREDITA

Kreditni poslovi spadaju u skupinu aktivnih bankovnih poslova-  izdavajući

kredite banka plasira prikupljena sredstva i zaraĎuje kamatu. Stopa po kojoj banka prima sredstva je pasivna kamatna stopa; plasira ih po kamatnoj stopi koju nazivamo aktivna kamatna stopa i koja je u pravilu viša, pa banka zaraĎuje na razlici u kamatnim stopama .

Potrebno je voditi računa o usklaĎenosti izvora sredstava (najvećim delom depozita) i kreditnih plasmana poslovne banke. Ročna struktura aktive poslovne banke mora biti usklaĎena s ročnom strukturom njene pasive. Osnovna podela kredita jeste na: kratkoročne i dugoročne. 4.1

Kratkoročni krediti

K ratkoročno kreditiranje je vrlo čest aktivni  bankarski posao. Vaţno je naglasiti da odobravanjem kratkoročnih kredita banka povećava novčanu masu budući da tim poslom stvara novi novac (sekundama emisija novca).

Vrste kratkoročnih kredita:  Kontokorentni kredit To je kratkoročan kredit koji banka odobrava u korist tekućeg računa komitenta. Sredstva odobrenoga kredita komitent moţe koristiti za promet i plaćanje, odnosno izdavati naloge 

3

 Pojam i vrste kredita

za plaćanje iznad vlastitih sredstava na računu. Kamatne stope na kontokorentne kredite  po  pravilu su više nego na ostale vrste kredita jer promenljivi način njegovog korišćenja nameću banci potrebu odrţavanja veće likvidnosti. 

 Eskontni kredit

Odobrava se na osnovu meničnog jemstva, tako da je eskontni kredit u suštini menični kredit. Banka koja raspolaţe slobodnim sredstvima kupuje, odnosno otkupljuje  menicu od imaoca pre njenog roka dospeća. Pri tome banka umanjuje meničnu sumu za  iznos (kamate) i provizije banke, računajući od dana otkupa do roka dospeća. 

 Lombardni kredit

Je kratkoročni vid kreditiranja, pri čemu zalogu za kredit  predstavljaju pokretne stvari, veće vrednosti kao stokovi robe, hartija od vrednosti i dragocenosti. Danas su reĎi

lombardni krediti s fiksnom kamatnom stopom, a sve je vaţniji tzv. "quasi“ lombard kojeg banke odobravaju u skladu sa sezonskim potrebama klijenta.  Akceptni kredit To je garantni kredit kojim banka akceptira menicu svog komitenta da bi se brţ e 

realizovala. Banka klijentu na taj način daje svoj poslovni ugled kako bi njegova menica imala bolji bonitet. Akceptiranjem menice banka postaje glavni menični duţnik, uz naplatu odreĎene provizije. 

 Rambursni kredit

Je specifičan kredit koji se javlja u spoljnotrgovinskom poslu, odnosno razmeni roba i usluga. On nastaje kada banka (obično prvoklasna banka) isplaćuje robna dokumenta i zadrţava ih u svojini sve dok ih korespodentska banka od nje ne  otkupi, odnosno rembusira. 4.2

Dugoročni krediti

Dugoročno kreditiranje je u funkciji razvoja, povećava novčanu masu budući da se radi o  prenošenju kupovne snage u profitabilne sektore. Da bi se donela isplativa odluka uz najmanji mogući rizik (optimalizacija rizika) davaoci kredita trebaju raspolagati mogućnošću kompletne analize poslovanja traţioca kredita, trebaju istraţiti mogućnosti  plasmana robe ili usluga koje su predmet kreditiranja i drugo. Pored toga davaoc kredita mora raspolagati s nizom analiza vezanih za troškove kreditirane proizvodnje, treba poznavati okruţenje traţioca  kredita odnosno mora raspolagati podacima koji će garantovati sigurno, profitabilno, racionalno poslovanje i  povrat uloţenih sredstava. Ujedno ovi krediti za razliku od kratkoročnih imaju i različitu kamatnu stopu i drugačija pokrića. Dugoročne kredite delimo na hipotekarne i investicione.  Hipotekarni krediti Predstavlja oblik dugoročnog kredita koji se odobrava korisniku na  osnovu zaloge nepokretne imovine duţnika (nekretnine, kuće, zemljišta), kao i vrednijih pokretnih stvari. Stavljan jem hipoteke banka ne stiče vlasništvo nad nepokretninom, već samo 

 pravo da se moţe naplatiti u slučaju neizvršavanja obaveza duţnika, ali ni duţnik ne moţe imovinu otuĎiti bez bančine saglasnosti. Da bi se osigurala mogućnost naplate  punog iznosa potraţivanja hipotekarni kredit se odobrava u visini od 60 - 70% od vrednosti zaloţene imovine ( u praksi je to najčešće 50%). 4

 Pojam i vrste kredita  Investicioni krediti Investicioni krediti se odobravaju malim i srednjim preduzećima i preduzetnicima za finansiranje investicija i to za: 1. investicione projekte (izgradnju ili kupovinu poslovnog prostora ili industrijskog objekta) 2. refinansiranje drugih kredita ili obaveza, 3. nabavku trajnih obrtnih sredstava (opreme, mašina, postrojenja) 

 Najvaţnije je da investicioni projekat ukazuje na isplativost poduhvata, tj. mogućnost da se sredstva iz kredita vrate banci u roku, uvećana za kamatu. 4.3 Prema različitim kriterijumima 1. Prema obliku u kojem se daju: a.  Naturalni - kredit koji se daje u realnom dobru, najčešće poljoprivrednom  proizvodu, a reč je o najstarijem kreditnom obliku,  b. Robno - novčani - kredit koji se odobrava u robi, a vraća u novcu, najčešće

se praktikuje izmeĎu kompanija meĎusobno, c.  Novčani kredit - u savremenim uslovima se uglavnom podrazumeva upravo kredit koji se daje i vraća u novcu. 2. Prema nameni, odnosno prema upotrebi: a. Potrošački - krediti koji su namenjeni

potrošačima, a koji povećevaju njihovu plateţnu moć i indirektno utiču na porast proizvodnje preko  povećanja plateţno sposobne traţnje,  b. ProizvoĎački - krediti namenjeni proizvoĎačima direktno utiču na porast

 proizvodnje. 3. Prema upotrebi: a. Krediti za obrtna sredstva  b. Krediti za osnovna sredstva 4. Prema načinu otplate: a. Krediti se mogu otplaćivati u celini (otplata se vrši u celini u roku

dospeća),  b. U ratama i c. Putem anuiteta, kada se otplaćuje zajedno sa pozajmljenim iznosom i odgovarajuća kamata 5. Prema poveriocu na : a. Bankarske - odobravaju ih bankarske organizacije i najviše su zastupljeni u obliku kratkoročnih kredita za finansiranje obrtnih sredstava,  b. Javne - odobravaju drţavne ili javne finasijske insitucije. Ovi krediti su

 budţetskog karaktera i cilj im je da se putem njih potpomogne odreĎena  budţetska aktivnost, c. Domaće i d. Inostrane. 6.

Prema kriterijumu kamaćenja: a. Kamatni - krediti koji predviĎaju otplatu uz zaračunavanje kamate kao cene kredita i  b. Bezkamatni - krediti koji ne predviĎaju zaračunavanje kamate. 5

 Pojam i vrste kredita 4.4

Najčešće vrste kredita u praksi

Krediti mogu biti u dinarima ili indeksirani u evrima. Kategorija kredita

Vrsta korisnika kredita



Potrošački krediti (za kupovinu bele tehnike, automobila, putovanja i sl.), Krediti po tekućem računu, krediti po kreditnim karticama. Keš kretiti (gotovinski)



Stambeni krediti



Overdraft krediti (za likvidnost) Krediti za pripremu izvoza Kredit za obrtna sredstva



   

Fizička lica

Pravna lica

Kratkoročni limit za akreditiv Kratkoročni limit za garancije

Primer potrošačkog kredita Erste banke za kupovinu novog ili polovnog vozila: Namena

Kupovina novih i polovnih motornih vozila i plovila, zatvaranje obaveza po lizing ugovoru

Valuta

RSD

Minimalni iznos kredita

RSD 100.000

Maksimalni iznos kredita

2.500.000 RSD za vozila/plovila starosti do 2 godine i 1.500.000 RSD starosti preko 2 godine

u iznos kredita moţe biti uključen i iznos Kasko osiguranja Period

od 12 do 84 meseci (od 1 do 7 godina)

Minimalno učešće

Bez učešća

Visina nominalne kamatne stope

Od 3M BELIBOR* + margina 6,50% –  8,95%

Za klijente bez prenosa zarade i u

slučaju neispunjenja obaveze prenosa 29,95% zarade ili penzije - fiksna

Metod obračuna kamatne stope

Proporcionalni

Naknada

Od 1,5% - 3%

6

 Pojam i vrste kredita

5

RAČUNOVODSTVENO OBUHVATANJE KREDITA

Računovodstveni pristup uo pšte, a posebno računovodstveno obuhvatanje kredita, moţe značajno da utiče na tačnost finansijskih izveštaja i obračun adekvatnosti kapitala banke. Klučni činioci računovodstvenog obuhvatanja kredita su:       

Priznavanje kredita u momentu nastanka poslovne promene; Procenjivanje ( merenje ) kredita u momentu nastanka poslovne promene;  Naknadno procenjivanje kredita; UtvrĎivanje pokrića za gubitke na kreditima; Priznavanje prihoda od kamate; Praksa upravljanja kreditnim rizikom; Praksa obelodanjivanja kreditnog portfolija.

I. Priznavanje, prestanak priznavanja i merenje kredita Banka priznaje kredit, bilo da ga je plasirala ili kupila u svom bilansu stanja onda i samo onda kada postane ugovorna strana prema odredbama ugovora o kreditu.Banka uklanja kredit ( ili deo kredita ) iz svog bilansa stanja onda i samo onda kada izgubi kontrolu nad  pravima iz ugovora o kreditu ( ili delu kredita ). Banka gubi takvu kontrolu kada realizuje  pravo na koristi navedene u ugovoru, kada prava isteknu ili ako banka nekome kredit  preda. Banka meri kredit, u momentu nastanka, po nabavnoj vrednosti. Primer: Banka je odobrila potrošački kredit Marku Markoviću u iznosu od 200.000

dinara pod sledećim uslovima: 1. Rok otplate 2 godine, tako da prva rata dospeva 11.09.2011.godine, a druga 11.09.2012.godine. 2. Kamatna stopa 10% godišnje.

Knjiţenje plasiranja kredita i otplata prve rate kredita sa kamatom. Konto Opis Duguje 1. 102 Potrošački krediti 200.000 000 Ţiro račun

Potražuje 200.000

Odobreni kredit

Ţiro račun

2. 000 102 700

120.000

Potrošački krediti Prihodi od kamata

100.000 20.000

Otplata prve rate kredita

ObezvreĎenje kredita - priznavanje i merenje II. Za banku je kredit ekonomsko sredstvo koje treba da joj u budućnosti donese ekonomsku korist u vidu priliva gotovine po osnovu naplate glavnice i po osnovu prihoda od kamate. Ako takvih priliva nema ili ako postoji opravdana sumnja da takvih priliva neće biti u  budućem periodu, kredit gubi odlike ekonomskog sredstva. Za takav kredit kaţemo da je obezvreĎen. Banka utvrĎuje i priznaje obezvreĎenje kredita kada je verovatno da neće  biti u mogućnosti da taj kredit naplati ili da više nije razumno da veruje da će moći da naplati kredit u skladu sa odredbama ugovora o kreditu. 7

 Pojam i vrste kredita

ObezvreĎenje se priznaje kao smanjenje iskazanog iznosa kredita,  putem ispravke vrednosti ili otpisa, kao rashod u bilansu uspeha, u periodu u kome je obezvreĎenje nastalo.Banka meri obezvreĎen kredit u iznosu za koji je procenjeno da moţe da se naplati. U slučaju kada je efektivna kamatna stopa jednaka ugovorenoj kamatnoj stopi, kredit nije obezvreĎen. U slučaju kada je efektivna kamatna stopa manja od ugovorene kamatne stope, kredit je obezvreĎen. Primer: Marko Marković nije imao da plati ceo iznos, već samo 90.000 dinara. Prvo je potrebno izračunati efektivnu kamatnu stopu na dat kredit. Ugovoreni rokovi plaćanja Procenjeni prilivi gotovine 11.09.2011. - Glavnica 11.09.2011. - Kamata 11.09.2012. - Glavnica 11.09.2012. - Kamata

100.000 20.000 90.000 200.000

Sadašnja vrednost ugovorenih priliva gotovine ( glavnica kredita ) Efektivna kamatna stopa Ugovorena kamatna stopa

Zaključak:

3.5 % 10 %

Kredit je obezvreĎen

Knjiţenje ispravke vrednosti kredita. Konto 1. 650 109

Opis Duguje Rashodi indirektnih otpisa 90.000 Ispravka vrednosti datih kredita

Potražuje 90.000

Ispravka vrednosti 31.12.2011.g.

2. 660 Rashodi po osnovu otpisa nenaplativih

 potraţivanja 102 Potrošački krediti

10.000 10.000

Otpis kredita 31.12.2011.

III. Priznavanje i prestanak priznavanja prihoda od kamate Osnovno pravilo priznavanja prihoda od kamate je da se ti prihodi priznaju samo ako je verovatno da će biti naplaćeni. Drugi vaţan uslov za priznavanje prihoda od kamate je da se taj iznos prihoda moţe pouzdano izmeriti  Prihodi od kamate se priznaju srazmerno vremenu za koje se ostvaruje efektivan prinos na sredstva. Priznavanje prihoda od kamate obračunate Obračun u skladu sa ugovorom: 200.000 x srazmerno vremenu za period od 10 % x 111 dana:365 dana = 6.082 11.09.2010.-31.12.2010. Prenos obračunate kamate za prethodni  period na dospela potraţivanja na dan 11.09.2011. Priznavanje prihoda od kamate od početka Obračun u skladu sa ugovorom: 200.000 x godine do roka dospeća 11.09.2011. 10 % x 254 dana:365 dana = 13.918

 Naplata obračunate kamate o roku dospeća Priznavanje prihoda od kamate obračunate srazmerno vremenu za period od 11.09.2011.-31.12.2011.

Obračun u skladu sa ugovorom : 100.000 x 10 % x111 dana:365 dana = 3.041

8

 Pojam i vrste kredita Suspenzija (ukidanje) obračunatih prihoda Primena pravila da u okviru prihoda mogu od kamate zbog priznatog obezvreĎenja. da se iskaţu samo oni  prihodi koji su stvarno naplativi. Prenos suspendovane kamate u vanbilansnu Za potrebe obelodanjivanja evidenciju.

Knjiţenje kamate. Konto Opis 1.190 Razgraničena potraţivanja za obračunatu kamatu 700 Prihodi od kamata po osnovu kredita Obračun prihoda od kamate 2.020 Potraţivanja za kamatu 190 Razgraničena potraţivanja za kamatu Prenos obračunate kamate 3. 020 Potraţivanja za kamatu 700 Prihodi od kamate po osnovu kredita

Duguje

Potražuje

6.082 6.082 6.082 6.082 13.918 13.918

Priznavanje prihoda

4. 000

Ţiro račun 020 Potraţivanja za kamatu

20.000 20.000

 Naplata kamate

4.190

Razgraničena potraţivanja za obračunatu kamatu 3.041

700 Prihodi od kamate po osnovu kredita Obračunata kamata na dan 31.12.2011 . 5. 700 Prihodi od kamate po osnovu kredita 3.041 190 Razgraničena potraţivanja za obračunatu kamatu

3.041

3.041

Suspenzija prihoda od kamate

6. 930

Potraţivanja za suspendovanu kamatu 980

3.041

Obaveze za kamatu

3.041

Prenos u vanbilansnu evidenciju

6

PRINCIPI KREDITNE POLITIKE

Dobra kreditna politika podrazumeva dobro osmišljenu i sprovedenu kreditnu analizu i izbor kvalitetnih kreditnih plasmana. Osnovna svrha izrade kreditne analize je

da utvrdi postoji ili da li će ubuduće postojati volja i sposobnost odnosno mogućnost zajmotraţioca da otplaćuje odobreni kredit po uslovima datim u ugovoru o kreditu. Banka, odnosno kreditni referent, mora da utvrdi stepen rizika i mogućnosti koju moţe  preuzeti na sebe u slučaju da kredit ne bude vraćen ili ukoliko mu se rok produţi. Kreditna analiza predstavlja analizu finansijske snage i ukupnih poslovnih performansi

komitenata, na osnovu čega  je moguće procenjivanje realnog obima traţioca kredita, obima gubitaka u slučaju kreditnog rizika, strukture kreditnih uslova alokacije kredita i slično. S obzirom da su banke u svom poslovanju izloţene rizicima, kao što su kreditni, operativni i drugi, one su duţne da definišu strategiju, kako bi njima mogle upravljati. 9

 Pojam i vrste kredita

Strategija banke podrazumeva procedure identifikovanja, procene i upravljanja rizicima, te redovno izveštavanje organa upravljanja banke o tome. Banke su, u svom poslovanju, najviše izloţene kreditnom riziku. On predstavlja opasnost od nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke usled neizvršavanja obaveza duţnika prema njoj. Kreditni rizik banke uslovljen je kreditnom sposobnošću duţnika, njegovom urednošću u izvršavanju obaveza, kao i kvalitetom instrumenata obezbeĎivanja potraţivanja banke, a identifikuje se, meri, procenjuje i prati u skladu sa odlukama kojima se ureĎuju klasifikacija bilansne aktive i vanbilansnih stavki banke, odnosno adekvatnost njenog kapitala. U cilju primerenog upravljanja kreditnim rizikom, banka mora da upravlja istim i da

formira dovoljne rezerve za potencijalne gubitke ukoliko duţnici ne izmiruju svoje obaveze u utvrĎenom roku. Kreditna politika banke treba da predstavlja okvir kreditne aktivnosti banke, koji je

sastavljen od jasne svakodnevne operativne procedure. Ono na čemu treba da se zasniva kreditna politika jeste maksimizacija profitabilnosti kreditne aktivnosti u okviru rizika

 prihvatljivog za banku. Da bi se to moglo postići potrebno je da banka ima odgovarajući stručni kadar, koji će biti garancija za odgovrajući nivo kvaliteta kreditnog portfolija i odrţavanje nivoa kreditnih gubitaka sa obimom rasta kreditne aktive. Smatra se da se efektivna kreditna politika banke treba prepoznati po: 1. Uspešnom menadţmentu kreditne aktivnosti (odobravanje kredita i njihova

uspešna naplata); 2. Zahtevima za integraciju upravljanja aktivom i pasivom banke i 3. Odobravanju kredita i sistemu upravljanja kreditom koji moraju biti paţljivo

razraĎeni. Dobro koncipirana kreditna politika polazi od nekih opštih i specifičnih principa, što

omogućuje banci da se preventivno oslobodi visokih margina kreditnog rizika, omogućujući joj time šire mogućnosti za profitabilne plasmane. U univerzalne principe kreditne politike banaka, koji vaţe za sve banke i sve kreditne oblike ubrajaju se: izbegavanje visoke koncentracije plasmana u pojedine grane, sektore privrede, osim kod specijalizovanih banaka, radi disperzije rizika, obavezno sopstveno učešće klijenata koji zahtevaju kredit kod investiranja, odnosno obezbeĎenja sredstava za obrtna sredstva, 



 





obavezno stogo formalizovane procedure utvrĎivanja uslova kreditiranja, zahtevanje finansijskog izveštaja za klijenta u periodu najmanje prethodnih godinu dana, obaveznost zahtevanja amortizacionog plana isplate i plana kvartalnih priliva klijenata,  prioritetno odobravanje kredita za likvidnost klijenata uz restriktivan pristup za

finansiranje novih, naročito rizičnih ulaganja, nadzor i kontrola korišćenja kredita.

10

 Pojam i vrste kredita

U specifične principe kreditne politike, koji vaţe za pojedine banke, odnosno za pojedine vrste kreditnih poslova spadaju:    

ograničenje odobravanja kratkoročnog kredita najviše do 90 dana, utvrĎivanje maksimalne vrednosti kredita u odnosu na vrednost zaloge, utvrĎivanje restriktivnosti (obima) plasmana za dugoročne namene, ograničavanje kreditinih linija na rok do godinu dana, uz mogućnost revolvinga (ponovnog ugovaranja),



uvoĎenje posebnih ograničenja za specifične namene - kod potrošačkih kredita, kod investicionih kredita i sl.

Kao specifičan vid ograničenja rasta plasmana banaka, pre svega kreditiranja stanovništva, NBS je u sklopu mera monetarne restrikcije u maju 2006. godine uvela obavezu vezivanja maksimalnog iznosa ukupnih kredita graĎana za kapital banke i to na maksimalno dvostruku vrednost ukupnog kapitala.

7

USLOVI ODOBRAVANJA KREDITA

Kreditiranje privrede i graĎana je osnovna aktivnost većine poslovnih banaka. Odobravanje kredita treba da se zasniva na korektnim i objektivnim standardima za  procenu finansijsk og stanja i kreditne sposobnosti potencijalnog duţnika u duţem

vremenskom periodu jer kreditna sposobnost duţnika moţe da se smanji tokom vremena usled dejstva različitih predvidivih i nepredvidivih činilaca. Kredit je u savremenim uslovima poslovanja banaka postao visoko standardizovan, što olakšava obradu zahteva i skraćuje procedure za odobravanje kredita, uz zadrţavanje  pouzdanosti ocene. Da bi pravnom ili fizičkom licu bio odobren kredit od strane banke, ono mora ispuniti niz opštih i posebnih uslova i to u pravilu sve zahtevane uslove. Opšti uslovi za odobravanje kredita su definisani kreditnom politikom banke, odnosno opredeljeni su zakonom i drugim propisima.

MeĎu opštim uslovima prvi uslov je pravna sposobnost klijenta, što se utvrĎuje uvidom u dokumentaciju, a najčešće pošto se radi o  klijentu od ranije prisutnom u banci, ne  predstavlja problem utvrĎivanja. Naročito je vaţan kriterijum  kreditne sposobnosti klijenata. Pod kriterijumom sposobnošću se podrazumeva njegova sposobnost da uspešno obavi posao za koji je traţio kredit i da uz to vrši povraćaj saglasno uslovima korišćenja. Kreditna analiza kompanija kao traţilaca bankarskih kredita ima za cilj da utvrdi kreditnu sposobnost traţilaca kredita i da time ustanovi stepen kreditnog rizika. Svaki bankarski kredit sadrţi u sebi izvestan rizik, ali banka u svojoj kreditnoj politici mora da utvrdi stepen rizika koji moţe da prihvati. Kreditni rizik se sastoji u verovatnoći da kredit neće  biti vraćen u roku dospeća zajedno sa pripadajućim kamatama. Ukoliko neki kredit ne  bude vraćen to za banku predstavlja gubitak koji se apsorbuje putem izdvojenih rezervi za  pokrivanje gubitaka ili na teret kapitala banke.

Postoji niz uslova koje pravni ili fizički subjekt mora ispunjavati da bi zadovoljio kriterijum kreditne sposobnosti: od ostvarivanja pozitivnog poslovnog rezultata,

nepostojanja nepokrivenih gubitaka, do stručno osposobljenih kadrova i uredne naplate dospelih potraţivanja. 11

 Pojam i vrste kredita

Da bi se dobila prava slika o traţiocu i njegovoj kreditnoj sposobnosti neophodno je napraviti analizu ukupnih prihoda i troškova. Tako na primer, gubitak ne mora automatski značiti diskvalifikaciju traţioca kredita, jer ukoliko je reč i o privremenom gubitku neće biti problem pozitivne ocene kreditne sposobnosti klijenta. Pri svemu tome treba razlikovati strogo formalne uslove od materijalnih uslova kreditne sposobnosti

klijenta, za šta je neophodno dobro poznavanje klijenta i njegovog, po mogućnosti višegodišnjeg rada i poslovanja sa bankom koja je namerna odobriti kredit. Po  novom Zakonu o bankama uvedena je mogućnost korišćenja baze podataka Udruţenja banaka Srbije - kreditnom birou https://www.kreditnibiro.com/, tako što su podaci koji se odnose na urednost izmirivanja obaveza fizičkih i pravnih lica izgubili tretman poslovne tajne.  Na taj način banka moţe da uvidom u trenutno stanje ukupne zaduţenosti klijenta i njegove navike u pogledu otplate finansijskih obaveza snizi rizik svog plasmana. Posebni uslovi se odnose na: namenu upotrebe sredstava, sopstveno učešće korisnika kredita,

 polaganje depozita, instrumente obezbeĎenja, vraćanje kredita itd. Banka moţe da odobri kredit samo kreditno sposobnim zajmotraţiocima, a pod kreditnom sposobnošću zajmotraţioca se podrazumeva njegova sposobnost da u roku i u celosti izmiri svoje obaveze prema banci po osnovu kredita, odnosno da uspešno obavi  posao za koji traţi kredit i da ga saglasno uslovima korišćenja vrati u ugovorenom roku. Postupak kreditiranja uključuje sve pravne i ekonomske radnje koje vrše traţilac kredita i sama banka da bi se kredit odobrio, stavio u funkciju i vratio.

8

UPRAVLJANJE KREDITNIM RIZIKOM

Upravljanje rizikom obuhvata skup upravljačkih metoda i tehnika koje se koriste da bi se smanjila mogućnost ostvarenja neţeljenih i štetnih dogaĎaja i posledica i time  povećala mogućnost ostvarenja planiranih rezultata. Kreditni rizik je najčešći uzrok stečajeva banaka što je i bio razlog da se propišu minimalni standardi za upravljanje kreditnim rizikom u skoro svim zakonskim sistemima.

Zbog potencijalno značajnog uticaja kreditnog rizika vaţno je sprovoditi efikasnu strategiju upravljanja kreditnim rizikom. Prema smernicama Bazelskog komiteta takva strategija zahteva: osiguravanje primerenog okruţenja za merenje i upravljanje k reditnim rizikom, ispravan, pouzdan i dosledan proces odobravanja kredita, prikladan proces kreditne administracije, aktivno merenje, upravljanje i nadzor kreditnog rizika, primerenu kontrolu izloţenosti riziku i aktivan nadzor i sudelovanje regulatornih institucija. Upravljanje rizicima u bankarskom poslovanju obuhvata identifikovanje, merenje i  procenu rizika s ciljem minimiziranja njegovih negativnih efekata na finansijski rezultat i

kapital banke. Banka je duţna da obrazuje posebnu organizacionu jedinicu u čijem je delokrugu upravljanje rizicima. TakoĎe, banka je duţna da svojim aktima propiše  procedure za identifikovanje, merenje i procenu rizika, kao i upravljanje rizicima. U tom smislu, bord direktora banke je odgovoran za: kreiranje strategije upravl janja kreditnim rizikom i najvaţnijih politika u odnosu na izloţenost ovom riziku, 



 primenu i poštovanje limita izloţenosti banke kreditnom riziku, proveru njihove  primene u praksi i periodično revidiranje,

12

 Pojam i vrste kredita 

 primenu i poštovanje usvojenih planova, procesa i procedura u upravljanju kreditnim rizikom, ali i za



obezbeĎivanje odgovarajuće infrastrukture neophodne za upravljanje ovim rizikom.

Jedna od glavnih aktivnosti finansijskih institucija kao što su banke, osiguravajuća društva, penzijski fondovi i finansijske kompanije jeste odobravanje kredita. Da bi ostvarile zaradu moraju uspešno plasirati kredite koji će u potpunosti biti otplaćeni (samim tim postići  nizak kreditni rizik). Uloga kreditiranja treba da sadrţi sve kreditne aktivnosti banke kao i način upravljanja kreditnim portfeljom, tj. način na koji se krediti odobravaju, ocenjuju, nadziru i naplaćuju. Efikasan sistem upravljanja kreditnim rizikom utiče na eliminaciju većine  problema prisutnih u bankama.

Upravljanje kreditnim rizikom vrši se: 1. 2. 3. 4.

Primenom limita, Selekcijom kreditnih zahteva, Diversifikacijom plasmana, Primenom adekvatnih sredstava obezbeĎenja plasmana.

13

 Pojam i vrste kredita

9

ZAKLJUČAK 

Prilikom odobravanja kredita klijentima, banke moraju biti apsolutno sigurne u

 povraćaj sredstava i rejting svojih klijenata bilo da se radi o fizičkim ili pravnim licima.  Neophodnost kreditnih institucija, kao i institucija za proveru boniteta i rejting klijenata,

nameće se sama po sebi. Svaka kreditna institucija sa razlogom je stvorena i neretko veoma rigorozna po pitanju postavljenih kriterijuma za odobravanje zajmova, pa moţemo reći da je i druga posebna hipoteza, da banka moţe da odobri kredit samo kr editno sposobnim zajmotraţiocima dokazana. Kredit je nesumnjivo postao jedan od ključnih bankarskih poslova u savremenim uslovima, iako je pogotovo u novijem periodu došlo do velike disperzije bankarskih  poslova i usluga koje banke vrše. Kredit je postao masovni, visoko standardizovani  proizvod, sa velikim brojem namena.

Kreditni poslovi su najčešći i najznačajniji bankarski poslovi u privredi, jer se savremene aktivnosti u najvećoj meri zasnivaju na kreditima. Oni predstavljaju oblik plasmana novčanih sredstava, koji omogućuju vršenje privrednih aktivnosti preduzeća i drugih  privrednih organizacija kao i graĎana. Banka priznaje kredit, samo onda kada postane ugovorna strana prema odredbama ugovora o kreditu, a uklanja iz svog bilansa stanja onda i samo onda kada izgubi kontrolu nad pravima iz ugovora. Bitno je naglasiti da se  prihodi priznaju samo ako je verovatno da će biti naplaćeni.

Putem kredita podstiče se i omogućava privredna aktivnost i privredni ţivot uopšte. Krediti utiču na ekonomski razvoj. Stručnjaci često govore da se veoma brzo moţe uočiti u kojim zajednicama banke dobro posluju kada je u pitanju odobravanje kredita –   dokaz  privrednog razvoja obično se nalazi svuda oko nas u obliku novih stambenih objekata, novih poslovnih kompanija i sl.

Za kredit se često kaţe da predstavlja sredstvo usmeravanja aktivnosti i razvoja privrede. U odnosu na proces reprodukcije, kredit ima veoma značajnu funkciju, jer omogućava likvidnost i kontinuitet proizvodnje, ubrzava i povećava proces proizvodnje i uspostavlja ravnoteţu robno - novčanih odnosa na trţištu.

14

 Pojam i vrste kredita

10 LITERATURA [1] [2] [3] [4] [5] [6] [7] [8] [9]

Dr Jovan Vukašinović, Materijal sa predavanja, 2013 Dr Jozefina Beke Trivunac, Bankarsko racunovodstvo, Beograd, 2007 Zakon o bankama, Sl. Glasnik RS Barjaktarević, L., Upravljanje rizikom, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009 Bjelica, V., Bankarstvo, teorija i praksa, Novi Sad, 2001 www.wikipedia.org

https://www.kreditnibiro.com/ http://www.nbs.rs

http://www.erstebank.rs/rs/

15