Poduzni i Kalkanski Zidovi-fasadna Rigla

PODUŽNI I KALKANSKI ZIDOVI

PODUŽNI I KALKANSKI ZIDOVI ►Prema položaju zida u hali, zidovi mogu biti: ▪ podužni zidovi i ▪ poprečni - kalkanski zidovi. ►Masivni zidovi se obično rade od opeke, blokova ili betona. ►Bondruk zidovi formirani su od neke fasadne obloge (trapezasti lim, sendvič paneli, siporeks i durisol ploče itd.) koja se nosi roštiljem od fasadnih rigli i fasadnih stubova. ►Raspored nosećih elemenata u čeličnom bondruku zavisi od rasporeda i položaja prozora, vrata i drugih otvora, kao i od nosivosti fasadne obloge. ▪ Položaj fasadnih stubova u odnosu na glavne stubove je uobičajeno takav da su im nožice u istoj ravni. ▪ Fasadne rigle se obično postavljaju preko fasadnih i glavnih stubova zbog olakšane izrade i montaže, mada se mogu ugraditi i unutar stubova da im se poklapaju spoljašnje površine.

FASADNE RIGLE ►Zavisno od visinskog položaja u zidu, fasadna rigla može biti: ▪ temeljača, ▪ poklapača, ▪ nadvratnik, ▪ nadprozornik i ▪ standardna fasadna riga. ►Zavisno od razmaka glavnih stubova fasadne rigle u podužnom zidu oslanjaju se samo na glavne stubove, na glavne stubove i fasadne stubove ili samo na fasadne stubove. ►Za razmak glavnih stubova do l=6.0 m obično nije racionalno koristiti fasadne stubove već se fasadne rigle oslanjaju na glavne stubove. Za veće razmake glavnih stubova ubacuje se jedan, dva ili više fasadnih stubova.

FASADNE RIGLE

Položaj fasadnih rigli i stubova

FASADNE RIGLE ►Fasadne rigle su obično statičkog sistema proste grede, izuzetno retko se izvode kao kontinualne grede. ►Fasadna rigla je opterećena težinom fasade i opterećenjem vetra sa pripadajuće površine. ►Fasadna rigla koja se nalazi ispod prozora prima kompletnu težinu konstrukcije prozora.

Pripadajuće površine opterećenja fasadnih rigli

FASADNE RIGLE ►Fasadna rigla je opterećena u dve ravni: upravno na ravan fasade (q┴ ) od opterećenja vetrom w, i u ravni fasade (qII) od sopstvene težine fasadne obloge gf i eventualno od težine prozora gp. ► Osim kontrole napona u fasadnoj rigli neophodno je proveriti i ugibe prema poznatim izrazima. Maksimalni dopušteni ugib za neprovidne fasadne obloge je l/200, a za providne l/500. qII = g f ⋅ λ ili qII = gp ⋅ λ + g f ⋅

λ 2

q⊥ = w ⋅ λ

Opterećenje i statički sistem fasadne rigle

qII ⋅ l 2 MII = 8 q⊥ ⋅ l2 M⊥ = 8 M M σ max = ⊥ + II ≤ σ dop Wx Wy

FASADNE RIGLE ►Slično kao i kod rožnjača, da bi se smanjila komponenta napona oko y-y ose mogu se primeniti zatege. ►Zatege se pri tome mogu ankerovati bilo za glavne ili sekundarne stubove bilo za poklapaču ili čak venčanicu.

Primena zatege u fasadnoj konstrukciji

FASADNE RIGLE ►Za fasadne rigle obično se usvajaju U ili I toplo valjani profili ili U,C i Z hladno oblikovani, uz mogućnost upotrebe sandučastih profila koji se uglavnom koriste za fasadne rigle ispod prozora i za poklapaču ako su za nju vezane zatege. ► Veze fasadnih rigli sa stubovima obično su vijčane, mada se mogu primeniti i zavarene veze. Za profile manje visine može se koristiti vijčana veza samo preko nožica profila, dok za profile veće visine moraju se koristiti stolice od ugaonika ili I preseka formirane zavarivanjem.

FASADNE RIGLE

Veze fasadnih rigli za stubove

FASADNI STUBOVI ►Fasadni stubovi primaju opterećenja, vertikalna i horizontalna od fasadnih rigli. ►Proračun presečnih sila fasadnih stubova može se izršiti sa reakcijama fasadnih rigli ili sa zamenjujućim jednakopodeljenim opterećenjem. ►Najčešće se fasadni stubovi u podužnom zidu rade statičkog sistema proste grede gde su oslonci temelj i podužni krovni spreg ili kao kontinualna greda na dva polja gde uz prethodno dva naznačena oslonca međuoslonac postaje spreg za bočne udare.

FASADNI STUBOVI

Uticajna površina opterećenja i statički sistemi fasadnih stubova

FASADNI STUBOVI

MB

min

=−

[

W λ 3 3 ⋅ ⋅ a + (h − a ) 8 h

Dijagram momenata savijanja fasadnog stuba

]

FASADNI STUBOVI

►Fasadni stub se dimenzioniše kao ekscentrično pritisnuti štap prema JUS-u U.E7.096/1986. za momenat savijanja od dejstva vetra i normalnu silu od težine fasadne konstrukcije. ►Dužina izvijanja fasadnog stuba u ravni zida odgovara maksimalnom razmaku fasadnih rigli, a izvan ravni se uzima cela visina stuba h, odnosno h-a ako postoji spreg za bočne udare za koji je vezan fasadni stub.

KALKANSKI ZID ►Kalkanski zid konstruiše se na isti način kao i podužni, a sastavljen je od istih elemenata: fasadnih stubova i rigli (temeljača, poklapača, nadvratnik, nadprozornik i standardna fasadna rigla). ►Položaj horizontalnih fasadnih rigli obično visinski odgovara položaju fasadnih rigli u podužnom zidu. ►Poklapača kao završna rigla obično prati profil krova. ►Fasadni stubovi se obično nalaze ispod rožnjača tj. moraju se nalaziti u čvorovima poprečnog krovnog sprega i horizontalnog sprega uz kalkanski zid. ►Statički sistem i konstrukcija fasadnih rigli je istovetna onima u podužnom zidu. ►Takođe i statički sistemi fasadnih stubova u kalkanskom zidu odgovaraju onima u podužnom zidu stim što je gornji oslonac poprečni krovni spreg, a srednji (međuoslonac) horizontalni spreg uz kalkanski zid.

KALKANSKI ZID

Statički sistemi fasadnih stubova u kalkanskom zidu

KALKANSKI ZID ► U zavisnosti od načina eksploatacije hale često je potrebno u kalkanskom zidu po celoj širini hale postaviti otvore. U tom slučaju se mora voditi računa o mestu oslanjanja fasadnih stubova.

Konstrukcija kalkanskih zidova sa otvorima

HALE SA ŠED KROVOVIMA

HALE SA ŠED KROVOVIMA ►Hale sa testerastim ili šed krovovima dobile su ime po obliku krova koji je koncipiran tako da krovu daje testerast izgled. ►Sistem se sastoji od stubova uklještenih u temelje (obično u oba pravca) i šed krovnih nosača zglobno vezanih sa njima. ►Prema obliku šed nosači mogu biti oblikovani sa kosom ili vertikalnom stranom preko koje se vrši osvetljavanje.

Oblici šed krovnih nosača

HALE SA ŠED KROVOVIMA ►Šed krovni nosači mogu biti u punoj ili u rešetkastoj izradi. U punoj izradi rade se šed nosači raspona do 8.0 m, a u rešetkastoj obično do 12.0 m.

Oblici krovnih šed nosača

HALE SA ŠED KROVOVIMA ►Najjednostavniji tip višebrodne šed hale je onaj kod koga ispod svakog šed krovnog nosača postoji stub. ►Ovakav sistem se može primeniti za maksimalni raster stubova 12.0x12.0 m.

Šed hala sa stubovima ispod svakog nosača

HALE SA ŠED KROVOVIMA ►Povećanje rastera u poprečnom pravcu moguće je postići ubacivanjem poprečnih podvlaka punih ili rešetkastih. ► Puna podvlaka se koristi za raspone do 20.0m, a rešetkasta do 50.0 m.

Šed hala sa poprečnim podvlakama

HALE SA ŠED KROVOVIMA ►Ako se želi povećanje rastera u podužnom pravcu tj. u pravcu šed nosača koriste se pune ili rešetkaste podužne podvlake. ►Pune limene podužne podvlake koriste se za raspone do 20.0 m, a rešetkaste do raspona od 50.0 m.

Šed hala sa podužnim podvlakama

HALE SA ŠED KROVOVIMA ►Povećanje rastera u oba pravca moguće je postavljanjem i poprečnih i podužnih podvlaka bilo punih ili rešetkastih.

Šed hala sa podužnim i poprečnim podvlakama

HALE SA ŠED KROVOVIMA ►Za podužne i poprečne podvlake mogu se koristiti puni ili rešetkasti nosači. ►Pune podvlake mogu biti I ili sandučastog poprečnog preseka. Podvlake mogu biti statičkog sistema proste ili kontinualne grede.

Oblici punih i rešetkastih podužnih i poprečnih podvlaka

HALE SA ŠED KROVOVIMA

Konstruktinvo rešenje šed nosača na poprečnim podvlakama u punoj izradi sa detaljima uvale

HALE SA ŠED KROVOVIMA

Konstruktivno rešenje rešetkastog šed nosača sa rešetkastim poprečnim podvlakama