Plaut i Rimsko Pozoriste

Универзитет у Новом Саду Филозофски факултет факултет Одсек за историју

Семинарски рад из Латинског Латинског језика 4

Тит Макције Плаут и римско позориште

Ментор: мр Александра Смирнов-Брки

Студент: !а"а #ереви$ки %С &'(')

Нови Сад* март &'++, године Порекло римске драме

ре две и .о /и0аде година у Атини је ро1ена драма као уметност, риказив"е трагедија 2ило је код 3рка слу2а 2огу* део дравног култа, 3р5ка драма своје корене ву5е из о2редни/ ритуала* односно ритуални/ све5аности које је свако .леме у 3р5кој .рире1ивало у 5аст 2огова* где су се .евале .есме у "и/ову славу* играли су у кругу* .ризивали 2оју милост* славили "и/ово .остоја"е* .о6товали силе које су створиле ивот, 7ва основна елемента који су је одредили јесу култ 2ога 7иониса и мит, Не мое се та5но утврдити када је настао култ 2ога 7иониса* зна се да је овај снаан .окрет* који је 2ио .ресудан за развој .озори6та* ве 2ио оја5ао током 899 и 89 века .ре н,е, %зво1е"е трагедија се директно везује за слу2у 2огу 7ионису, 7ионис* кога зову и Ба/* 2ио је 2ог вина* носио је одеу од винове лозе и ивоти"ски/ коа и 2ио је 2ог .рироде и ивота* 2ог .лодности, Снагу драми је дао дионизијски култ који је* када се .ојавио* 2ио .рет"а уре1еном дру6тву* али "егова снага и истрајност "егови/ след2ени$а је једини могао да 2уде извор из ког је .отекла драмска игра, Нова религија је изазвала јак от.ор елена з2ог онога 6то је 7ионис .редстав0ао* јер је дионизијски о2ред 2ио динами5ан* нео2уздан* .ун узнемирености и страсти за сло2одом израава"а, О2ред је диктирао со.ствене о2лике и форме* ту није 2ило уста0ени/ 6ема које су се дословно .онав0але у осталим о2редима, Оно 6то је .отекло из 7ионисовог култа* а у.раво је главно о2елеје драме*  јесте не.редвид0ивост коју нам .руа драмско дело* с.осо2ност да се .у2лика изненади* у.ла6и* да се .оједина$ осло2оди од дру6твени/ с.рега и осло2оди мо ма6те, У време када је трагедија настала .ри крају 89 века .ре н, е, и .озори6те и с$енарија су 2или .римитивни, остојало је округло играли6те са ртвеником на средини ;* око којег је играо 7ионисов /ор, редставе су игране на отвореном, Са  развитком драме .одигнута је .о страни зграда* да 2и се глум$и и /ореути имали где .рео2ла5ити* ;то је .рво2итно 2ио 6атор* отуда и ре5  scaena> и клу.е терасасто  рас.оре1ене да 2и .у2лика 6то 2о0е видела изво1е"е /ора, 3ледало се да се место иза2ере .оред .адине 2реу0ка* да 2и .адина олак6ала гледа"е* а ако 2и 2ило .отре2но* на.равили 2и око "ега дрвене клу.е, 3ледали6те је 2ило .олуокруно и имало о2лик изду2ине- cavea, Седи6та су 2ила од дрвета и на.рав0ена као сте.ени$е, На седи6та су гледао$и улазили сте.ени$ама* које су из оркестре и6ле као зра$и одоздо нави6е и гледали6те делиле на ви6е клинасти/ оде0е"а или са стране 6ироким /одником који је гледали6те делио на ви6е с.ратова,

?азвијено .озори6те имало је три дела: .озорни$у са .озори6ном зградом око "е* оркестру ;orchestra> која је у .рво време 2ила округла* а у којој је играо /ор* и .ростор за .у2лику који је са три стране окруивао оркестру, ро5е0е .озори6не зграде је 2ило укра6ено дорским сту2овима* који су са сваке стране 2или на.ред .омакнути и 5инили тзв, .араскеније, Ме1у те сту2ове став0ане су о2ојене дрвене или .латнене .ло5е које су о2елеавале место где се де6ава рад"а драме, Овако на.рав0ена с$ена звала се .роскенија, Број глума$а је 2ио ограни5ен и сви су 2или му6кар$и, У .о5етку је за све улоге 2ио један глума$, @с/ил је увео у драму другог глум$а* а Софокле треег, 3лум$и су .риказивали и му6ка и енска ли$а* имали су маске* које су носили за време .риказива"а* као и .осе2но одело и о2уу, Маска је имала корен у .останку драме* оне су 5иниле да глум$у глас 2уде ја5и* а то је код .риказива"а у огромним .озори6тима .од ведрим не2ом 2ило нео./одно, Маске су о2и5но на.рав0ене од .латна* а у најстарије време од коре, На .ред"ој страни су имале 6ироке отворе за уста и два ма"а за о5и, Aако су $рте ли$а морале одговарати карактеру и главном рас.олое"у улоге* маске за трагедију и комедију су 2иле сасвим разли5ите, !раги5не маске су имале на 5елу троугласто .родуе"е .окривено ве6та5ком косом, Bто се ти5е одела* у трагедији су /ероји .риказивани веи него о2и5ни 0уди* .а је одело тре2ало да .овеа стас глум$а, 7о"е одело је 2ио дуг* на2оран и 6арен /итон са  рукавима* који се високо о.асивао и до.ирао до ногу, 3лума$* како 2и 2ио кру.нији* ис.од /итона је .овезивао јастук* један за груди и један за стомак, 3ор"е одело је 2ила /иматија која се о2мотавала око $елог тела* или /ламида која се о2мотавала око левог рамена .а се на десном .ри5вр6ивала ко.5ом, 7а 2и 2или ви6и* глум$и трагедија су носили о2уу са веома високим дрвеним 1оновима* а глум$и комедија су носили .росту одеу да и/ не 2и с.ре5авала у играма и 2рзим .окретима, рема глум$има је стајао /ор* из кога је трагедија и .остала, ор се у трагедији састојао од +& ;+C> /ореута* а у комедији од &4, Aомедија се развила тек у Ати$и* где је као и трагедија од .о5етка је наравно 2ила везана за светковине 2ога 7иониса, У историји анти5ке комедије разликују се три развојне фазе: стара* сред"а и нова комедија, 3р5ка комедија* коју су лаут и други римски .ис$и .ренели у ?им* 2ила је у свом зениту у Атини* у 8 и 98 веку .ре н,е,* и у свом развоју .ро6ла је короз две главне фазе, !ако звана Стара Aомедија имала је до2рим делом .олити5ки карактер* она је критиковала и карикирала .олитику* к"иевност* филозофију и

у.о6те $елоку.ан јавни ивот, %.ак "ен главни $и0 је 2ио да насмеје* да разоноди .у2лику, Dен највеи .редставник је 2ио Аристофан, Нова Aомедија јесте комедија карактера и ситуа$ије, Dен нај.ознатији .редставник 2ио је Менандар, Нова Aомедија нам  је остала .озната у.раво .о .рерадама римски/ .иса$а* лаута и !ерен$ија,

Римско позориште ?имско .озори6те је 2ило исте ком.ози$ије као и гр5ко, ?азлике се уо5авају у томе 6то се римска .озори6та нису градила 2лизу узви6е"а* неког 2реу0ка који 2и олак6авао изград"у гледали6та* ве су седи6та 2ила озидана, Није .остојао /ор* и оркестра ;orchesrta> је слуила да се ту сместе седи6та за 5иновнике и сенаторе, Eатим* .озорни$а ; scaena> је 2ила ду20а него у гр5ким .озори6тима* веи 2рој глума$а је 2ио на .озорни$и која се од .огледа .у2лике могла заклонити завесом ;aulaca, siparium> која се .одизала* а не као у модерном .озори6ту с.у6тала, озори6те је 2ило* за разлику од гр5ког које је 2ило на отвореном* за6тиено од временски/ не.огода великим .окрива5ем  F velum, Aако су .озори6не .редставе или с$енске игре ;ludi scaenici> 2иле ма"е .о.уларне у ?иму од остали/ врста за2аве* оне су .риказиване у .ре.одневним 5асовима, У .о5етку су се .редставе одравале .од ведрим не2ом* на им.ровизованој .озорни$и* а гледао$и су стајали, Од .оловине 99 века .ре н, е, .раве се дрвена седи6та* .рво на равној основи* а касније су зидана као 6то је ве с.оменуто* и ниу се у о2лику сте.ени$а, ом.еј је G+, године .ре н, е, .одигао је .рво камено .озори6те у prata Flaminia у 2лизини Марсовог .о0а, лаутови и !ерен$ијеви комади .редстав0ани су на .ривремним .озорни$ама од дрвета- pulpita, Основа .озори6та одре1еног за гледао$е ;cavea> 2ила је у о2лику .олукруга, олукруне сте.ени$е * на којима су гледао$и седели* низале су се до .озорни$е ; scaena>, %за .озорни$е налазила се .озори6на зграда са .росторијама за глум$е и .озори6не реквизите, С$енографија која је 2ила засту.0ена је осликавала је некакву ви6ес.ратну зграду са три улаза, С$ена је .онекад додатно укра6авана водоско$има или насликаним .ејзаима, На .озорни$и су се налазиле с.раве .омоу који/  је изглед с$ене ме"ан* или је дизана и с.у6тана завеса, На развој римског .озори6та* .ре него 6то је /еленска к"иевност 2ила .озната у %талији* ути$але су и коми5не .редставе које су се изводиле у %талији* а сли5не су онима

из који/ се развила гр5ка комедија, !е .редставе су се звале fabulae Fescenninae, saturae, mimi и Atellanae ;.о граду Атели у Aам.анији>, !о су 2иле им.ровизоване .редставе које су изводили аматери и у којима је .реовла1ивао коми5ни елемент, %зводиле су се у ?иму у 98 веку .ре н, е, од стране ти/ аматера који су 2или .о свему судеи @трур$и ; histriones> који су 2или ве6ти у .лесу* музи$и и .антомими, Миме и ателане су се усавр6авале и до2иле к"иевни о2лик у време Суле и Hи$ерона, Eа развитак римске драме .ресудан зна5ај је имало .рево1е"е гр5ки/ трагедија на латински језик, !о је .рви урадио један 3рк* Ливије Андроник из !арента око &4', године .ре н, е,* "егови наследни$и су 2или Невије ;око &IC,>* акувије ;ро1ен &+J,> и @није ;&IJ+GJ>, Ови .ис$и су са гр5ког на латински .реводили трагедије и комедије* наро5ито трагедије, 7ва најзна5ајнија римска комедиографа* лаут и !ерен$ије су ивели у 99 веку .ре н, е, У оквиру римског .озори6та разликујемо две врсте трагедија: једна је 5исто гр5ка ; palliata>* а друга је названа  praetexta  или  praetextata* где је .редмет узет из римске историје и где су глум$и носили тогу .ретексту, !ако .остоје и две врсте комедија: palliata* 5ија се рад"а де6ава у 3р5кој и глум$и су носили pallium* и togata* где су глум$и са тогом играли комад који се 2азирао на италској темати$и, Togatаe  су де0ене на trabeatae* или комедије о о2и5ајима ви6ег дру6тва* и на trabernariae* о о2и5ајима о2и5ног народа, Невије* @није* акувије и Атије ;ро1ен +K', .ре н, е,> .исали су LMNOPOQPNOR Афраније ;ро1ен ++', .ре н, е,> .исао је PSTNPNO, Uедине драме које су остале са5уване из овог .ериода су лаутове и !ерен$ијеве комедије* које су све LNVVWNPNO* све су гр5ке .о .редмету и зами60еном месту рад"е, 3лум$и су у ?иму 2или мало $е"ени* они су 2или ро2ови или осло2о1ени$и, Uедино су у Hи$ероново време остали у.амени и веома $е"ени глума$ @сон и коми5ар ?ос$ије, У лаутово и !ерен$ијево време глум$и су 2или ску.0ени у тру.е ; greges> .од у.равом  једног у.равника ;dominus  gregis>* који је тако1е 2ио ро2 или осло2о1еник, %зво1е"е .озори6ни/ комада је 2ила врста за2аве коју је драва 2ес.латно давала римском народу* .оред гладијаторски/ 2ор2и* и други/ разни/ сурови/ игара, риказивао се само један комад на дан и .редстава је трајала од .одне до от.рилике два и .о 5аса, ис$е трагедија и комедија као и глим$е су ло6е .лаали едили који су организовали светковине, У слу5ају да комад 2уде извидан* .иса$ не 2и до2ио никакву нов5ану надокнаду, Нису организована

никаква драмска надмета"а* као 6то је то 2ио слу5ај са 3р5ком, Мое се зак0у5ити да су  римском нео2разованом и културно не уздигнутом народу ви6е .ријале див0а5ке гладијаторске 2ор2е у амфитеатрима* него узви6ена драмска уметност створена .о на5елима гр5ке драме,

Тит Макције Плаут У ?иму и "еговој околини је свакако 2ила развијена јака коми5на тради$ија* то су 2иле ателане* им.ровизоване драме 5ије су теме 2иле .реваре* лукавства и разни несвакида6"и дога1аји, ри "и/овом изво1е"у су кори6ени стално исти ти.ови ликова: Буко ; Bucco>* .родр0ива$ или размет0ива$R а.ус ; Papus>* не.роми60ени стара$R 7осен ; Dossenus>* лукави .реварантR Макус ; Maccus>* луда, ри5а кае да је један од глума$а* који је 2ио .ознат .о улози Макуса* .остао израз сви/ токова комедије и најзна5ајнији римски комедиограф* а звао се !ит Мак$ије лаут ;Titus MacciusMaccus  Plautus>, ?о1ен изме1у &C4, и &C+* највероватније у ум2ријској Сарсини* а умро +)4, године .ре н, е, ода$и о лаутовом ивоту су веома не.оуздани и .одатке узимамо из анегдота и легенде о "еговом ивоту, о легенди он је стекао 2огатство као глума$* .отом је нова$ улоио у трговину где је изгу2ио све 6то је имао* .а је .о5ео да ради у млину, !ако је док  је радио у млину у.оредо и састав0ао комедије, % те комедије су му .оново донеле нова$ и славу, * $%и &%'(а ;Trinummus>*  )*а+иа*и *'-.и/ ; Miles  gloriosus>*  0а1а ; Pseudolus>*  23.345и6+и7а.8и ; Menaechmi>* 95:и;%и'. ; Amphitruo>* 2а&а%8и ; Asinaria>* , Сви лаутови јуна$и носе гр5ка имена* рад"а се де6ава .о гр5ким градовима, Он својој .у2ли$и доноси .от.уно /еленисти5ки свет* гр5ке о2и5аје* тради$ију* одеа коју носе глум$и је гр5ка, У лаутовим комедијама ро2ови коју су увек лукави и мудри .омау својим гос.одарима у 0у2авним интригама* у раси.а"у нов$а* о2ма"ива"у родите0а, Среемо девојке које несреном суд2ином дос.евају у ро.ство* растав0ену 2рау и сестре* о.резног или  раскала6ног о$а, %.ак све се рад"е завр6авају среним крајем, лаут је оставио ду2ок траг у евро.ској и светској к"иевности* 2удуи да су се 2ројни комедиографи угледали на "ега или га 5ак .одраавали, Aористеи комедију о стар$у који не.рестано 2ди над својим у.ом са златни$има ; Aulularia>* Молијер је на.исао свог $*%@и8" %сто тако и Bекс.ир користи за.лет из лаутови/ Близана$а за свој комад '53@и-а 7а#+3;a

Приказ Плаутове драме/комедије  Близанци Најстарији руко.ис ове комедије носи наслов T Macci Plauti  Menaehmi, Aомедија  6+и7а.8и се заснива на мотиву .от.уно сли5ни/ 2лизана$а* која је названа .о имену једног од 2лизана$а, Оно 6то ову комедију издваја од остали/ лаутови/ дела јесте то 6то нам није .ознат гр5ки узор .о коме је лаут са5инио Близан$е, !акво сазна"е нам донекле даје

.раво да се ова комедија у .от.уности мое .ри.исати лаутовој оригиналности* око 5ега се с.оре многи филолози, У .рологу комедије ис.ри5ани су дога1аји који .рет/оде "еној рад"и- ро1е"е и дети"ство двоји$е 2лизана$а у Сиракузи* затим отми$а и одво1е"е једног од "и/ у @.идамнос* "егово одраста"е* енид2а* и ивот у новом граду* а онда су најав0ени дога1аји које видимо на с$ени тј, долазак другог 2лизан$а и "еговог ро2а у @.идамнос* 2лизана$ коме су дали 2ратов0ево име и који се сада зове исто Мене/мо* и затим следи за.лет, рви 5ин .о5и"е монологом .аразита у коме он излае своју ивотну филозофију* тј, да увек остаје одан оном гос.одару који га до2ро на/рани, Он се зато сетио Мене/ма* код кога је увек до2ијао о2илан о2рок, аразит затим срее Мене/ма који на.у6та куу и у.утио се ка /етери .о6то се .осва1ао са еном* и украо јој 2унду коју е сад дати 0у2авни$и, Мене/мо .озива .аразита на ру5ак код /етере, о6то су договорили ру5ак који е за Мене/ма и .аразита с.ремити /етера* "и/ двоји$а одлазе на форум* док /етера 6а0е свог ро2а на .ија$ да ку.и нео./одне намирни$е за .ри.рема"е ру5ка, 7руги 5ин отвара с$ена која уводи у .ри5у Мене/мовог 2рата 2лизан$а који се сада исто зове Мене/мо* и који је до6ао у @.идаур са својим ро2ом да 2и .рона6ао свога 2рата, рва гре6ка настаје када кувар срее Мене/мовог 2рата 2лизан$а, Мене/мов 2рат ;5ије је .раво име Созикле> и ро2 су з2у"ени јер им се о2ратио 5овек кога не .ознају и сматрају да су им @.идам"ани .ри.ремили неку .ревару, Наредна гре6ка настаје када /етера .озива Созикла на ру5ак* мислеи да је он Мене/мо, Созикле .ри/вата .озив не о2азируи се на то 6то он не .ознаје /етеру* и 6а0е свога ро2а да о2ави нека .осла везана за "и/ов .овратак, Нов за.лет настаје када .аразит враајуи се са форума срее Созикла који излази из /етерине куе са 2ундом коју је кренуо да носи на .о.равку, аразит је 0ут је је остао 2ез ру5ка* а наравно Созикле који га не .ознаје га 0ути јо6 ви6е тако да он одлази да све ис.ри5а Мене/мовој ени, Uо6 једна у низу гре6ака која слуи да додатно заком.лукује рад"у настаје када слуавка Мене/мове ене .редаје нарукви$у која тре2а да се .о.рави .огре6ном Мене/му* тј, "еговом 2рату 2лизан$у Созиклу,  #етврти 5ин је саздан од о2рнути/ гре6ака, Сада Мене/мо 2ива о.туен за све 6то  је* у ме1увремену док је он 2ио одсутан* у5инио "егов 2рат 2лизана$ за кога сви мисле да  је Мене/мо, аразит е све ис.ри5ати Мене/мовој ени* која се суо5ава са својим муем,

Мене/мо е ени све нево0но .ризнати и о2еати јој .овратак украдени/ ствари, аразит* који не до2ија никакву ком.енза$ију* на.у6та рад"у, Мене/мо затим за/тева од /етере да врати 2унду коју јој је .оклоно и /етера з2у"ена 5итавом ситуа$ијом* на.у6та Мене/ма, ети 5ин је 5ин кулмина$ије и рас.лета, Мене/мова ена траи од Созикла да јој врати украдене ствари мислеи да је он "ен му* Созикле то од2ија и ене сада траи  развод 2рака, Она се о2раа своме о$у за .омо* који сматра да је Мене/мо .олудео, Стара$ доводи лекара и ро2ове да одведу Мене/ма* али они овог .ута /ватају .равог Мене/ма, Xидев6и да је Мене/му .отре2на .омо* ро2 "еговог 2рата му .омае не знајуи да то није "егов гос.одар, Мене/мо му у знак за/валности даје сло2оду, ?о2 затим срее свог .равог гос.одара који не зна 6та се све десило и о.туује ро2а који је кренуо да му да златнике да је /тео да .о2егне са "еговим нов$ем с о2зиром да му није дао сло2оду, Aона5ан рас.лет се де6ава када се двоји$а 2рае среу, ?о2 слуи као .осредник изме1у "и/ двоји$е* и 2раа се кона5но .ре.ознају, А ро2 који је томе заслуан сада ставарно до2ија сло2оду, о6то договарају заједни5ки .овратак у отаY2ину* 2раа на.у6тају с$ену и као и свака друга лаутова драма* и 6+и7а.8и се завр6авају среним крајем,

Литература:

Z[T[\P ][\W^* Cacrt grEih i rimsEih starina* _NTMO`*+J4&, Xеселин #ајканови* @а=%а.3 /'53@и-3 $и;а 2а/8и-а G+а";а*Београд*+J&I, ]арјан$а аки и 7рагана 7имитријеви* 0а;и./и -37и/ H *Београд* &''I, Милан Будимир и Мирон Фла6ар*  G%3&+3@ %и5/3 /Iи13*.';иJ De auctoribus  Komanis*Београд*+JJ+, Мило6 Н, aури* L;'%и-а 43+3./3 /Iи13*.';и* Београд*+JJ', bScNVd eNMf[d* Hstoria poNoriOtaJceo svet e poNornica*gOSTMNd*+JJ),