Platon - Drzava

Velika filozofska biblioteka Osnivač VUKO PAVIĆEVIĆ Redakcioni odbor MIHAILO ĐURIĆ, DANILO N. BASTA, ZDRAVKO KUČINAR, VLADIMIR MILISAVLJEVIC, ČASLAV KOPRIVICA, TIODOR ROSIĆ

PLATON

DRŽAVA PETO IZDANJE

Preveli Dr ALBIN VILHAR Dr BRANKO PAVLOVIĆ Predgovor Dr VEUKO KORAČ Objašnjenja i komentari Dr BRANKO PAVLOVIĆ

BEOGRADSKI IZDAVACKO-GRAFICKI ZAVOD BEOGRAD, 2002.

PLATONOV IDEAL JEDINSTVA FILOZOFIJE I POLITIKE

Naslov originala ΠΛΑΤΩΝ ΠΟΛΙΤΕΙΑ (ή περί δικαίου)

JOANNES BURNET, PLATONIS OPERA Tomus IV, Respublica Scriptorum Classicorum Bibliotheca Oxoniensis, 1903.

Filozofski rakultat S.r.j.vo

F

1)

643 10

U

32.01

COBISS «9

On je prvi, a možda i poslednji, smatrao da državom ne treba da upravljaju najbogatiji, najčastoljubiviji ili naj­ lukaviji, već najmudriji. Shelley Starohelenski svet nije m o g a o ostaviti lepše i monumentalnije svedočanstvo svoje m u d r o s t i nego što je Platonova Država i Platonova filozofija uopšte. Moglo je biti dubljih nepo­ srednih zahvata u dijalektičku zakonitost sveta ( H e r a k l i t ) , više sistema i širine u n a p o r i m a da se n e p o s r e d n i m analogijama do­ kuči t a j n a materijalne s t r u k t u r e sveta ( D e m o k r i t i a t o m i s t i ) , dubljeg postavljanja logičkih p i t a n j a ljudskom mišljenju (elejci), više smisla za k o n k r e t n o s t , za strogo i sistematsko ispitivanje činjenica, za kritičnost i racionalne sinteze najširih r a z m e r a (Aristotel), ali niko k a o P l a t o n nije d o č a r a o o n u oso­ bitu snagu i lepotu helenskog n a č i n a mišljenja, onu gotovo neobjašnjivu daro\dtost starih Helena da n e p o s r e d n o i sa na­ d a h n u ć e m traže velike istine o-sVetu i čoveku koja im je zauvek osigurala prvo i najistaknutije m e s t o u istoriji filozofije i nauka. I upravo to n a s osvaja u Platonovim delima, time n a s on stalno vraća d o b u u k o m e je živeo i mislio, time nas uvodi me