Piter Berk - Osnovi kulturne istorije.pdf

а

g

о

г

а

Urednik Zoran Hamovic Likovni urednik Dragana Atanasovic

OSNOVI КULTURNE ISTORIJE Prevela s engleskog Marina Markovic

Nnslov originala:

Peter Burke Wlmt is cultural history? Copyright © Peter Burke 2008

Th1s cd1t10n 1s publlshed Ьу arrangement with Polity Press Ltd., Cambridge

CLIO 2010

Uvod

Kulturna istorija, nekada Pepeljuga medu naucnim di­ sciplinama, koju su njene uspesnije sestre zanernarivale, dozivela је novi procvat sedarndesetih godina ХХ veka, sto se rnoze zakljuciti i ро hronoloskorn popisu izdanja na kra­ ju ove knjige. Otad јој poklanjaju sve vise paznje, barern u akadernskorn svetu. Istorija koju gledamo na televiziji, bar u Britaniji, i dalje је, medutirn, prvenstveno vojna, politicka i, u nesto manjem obimu, drustvena. Nekome kao sto sarn ја, ko se tom disciplinom bavi vec skoro cetrdeset godina, to obnovljeno interesovanje izuzetno laska, ali ga svejedno valja objasniti. Svrha ove knjige jeste upravo da objasnimo ne samo to obnovljeno interesovanje vec i sta је to kulturna istorija, ili, jos bolje, cime se to bave kulturni istoricari, uzimajuб u obzir razlicitosti, rasprave i sukobe, ali i zajednicka pitanja i tradicije. Pokusacemo da kombinujemo dva suprotna, ali komplernentarna pristupa: unutrasnji, kojim se obuhvata re­ savanje sukcesivnih proЫema unutar discipline, i spoljasnji, kojim se sagledava uticaj istoricara na vrerne u kome zive. Ako је suditi sa aspekta unutrasnjeg pristupa, kulturna istorija vratila se na scenu kao znak pobune protiv ranijih pristupa proslosti, u kojima је izostavljano nesto sto је isto­ vremeno i neuhvatljivo i vazno. Pogledom iznutra ocenjuje se da kulturni istoricari dopiru do delova proslosti koji nisu dostupni drugirn istoricarima. Naglaskom na cele "kulture", 5

pak, nudi se lek za savremenu fragmentaciju discipline na strucnjake za istoriju populacije, diplomatije, zena, ideja, poslovanja, ratovanja itd. Spoljnim pristupom, ili pogledom spolja, takode ima sta da se ponudi. Pre svega, njime se uspon kulturne istorije povezuje sa sirim "zaokretom и kulturi " и politickoj nauci, geografiji, ekonomiji, psihologiji, antropologiji, arheologiji i " studijama kultиre", о cemu се Ьiti vise recj u pogovoru. Naucnici, barem jedna manja grupa, napravili su zaokret u ovim discjplinama- od pretpostavke nepromenljive racio­ nalnosti (teorija racionalnog izbora pri glasanju ili potrosnji, na primer) ka sve vecem interesovanju za vrednosne stavo­ ve odredenih grupa na odredenim mestima u odredenim perjodima. Znak da se vremena menjaju је i zaokret americkog politikologa Samjuela Р. Hantingtona ka ideji da su u da­ nasnjem svetu kultиrne razlike znacajnije od politickih i ekonomskih, tako da od kraja bladnog rata prisustvujemo ne toliko medunarodnom sukobu interesa koliko "suda­ ru civilizacija". Jos jedan pokazatelj intelektualne klime је medunarodni uspeh studija kulture. U Rusiji, devedesetih godina ХХ veka, na primer, kulturologija (kako se tamo zove) postala је obavezan predmet u srednjoj skoli, koji se posebno bavj ruskim identitetom, а cesto ga predaju blvsi profesori marksizma-lenjinizma, koji su sa ekonomskog pre­ sli na kulturolosko tumacenje istorije.l Ovaj zaokret u kultшi i sam је deo kиlturne istorije po­ slednje generacije. Izvan akademskih krugova, povezan је sa promenom percepcije, о kojoj svedoci sve veCi broj izra­ za poput " kulture siromastva", kulture straha", "kultиre " orиzja", " tinejdzerske kulture" ili "korporativne kulture", kao ј takozvani "kиlturoloski ratovi " u Sjedinjenim Drzava­ ma i rasprava о "mиltikиlturalizmu" u mnogim zemljama. 1 Samu�l Р. Huntington, Tl!e Clлsh оЈ Civilizntioнs nnd flu: Rt•mnkiпg оЈ World Order, New York 1996; Jutta Scherrer, "Kul'turologija", Bиdnpesl R�'Vietџ о/ Book..; 12: 1-2, 2003, str. 6-11. 6

Мnogi danas u svakodnevnom govoru koriste termjn "kul­ tura" tamo gde Ы pre dvadeset ili trideset godina govorili о "drustvu". Bas kao sto se moze zakljuciti ро populamosti ovakvih izraza, sve је teze reCi sta ne potpada pod "kulturи". �rou­ cavanje istorije nije jzuzetak od ovog opsteg trenda. Sta је kultшna istorija? То pitanje је pre vjse od jednog veka, 1897, javno postavio nemaCki istorjcar, pionir, svojevrsnj disident, Karl Lampre�t. Bilo kako Ьilo, na to pitanje jos nije sasvim odgovoreno. Citaocima su odskora ponudene kulturne isto­ rije dugovecnosti, penisa, bodljikave zice i masturЫranja. Granice ove discipline su svakako pomerene, ali postaje sve teze reCi sta one tacno obuhvataju. Jedno od resenja za proЫem definisanja kulturne isto­ rije moglo Ы da bude prebacivanje paznje sa objekata na metode proucavanja. 1 tu nailazimo na raznolikost i kontro­ verze. Neki kulturni istorjcarj poslu prilaze intuitivno, kao sto је Jakob Burkhart govorio za sebe. Nekolicina ih ekspe­ rimentise kvantitativnom metodom. Neki opisuju svoj rad kao traganje za smislom, drиgi se usredsredujи na prakse i njihova predstavljanja. Neki smatraju da је njihova disci­ plina u osnovi deskriptivna, dok drugi verиju da kultшna istorija, kao ј politicka istorija, moze i treba da bude pred­ stavljena и formi price. Ono sto је zajednicko kulturnim istoricarima moglo Ы se opisati kao bavljenje sjmbolikom i njenjm tumacenjem. Simboli, svesni iJi nesvcsni, nalaze se svuda, od umetnosti do svakodnevnog zjvota, ali tumacenje proslosti pomoeu simbola samo је jedno od mnogih. Kultиrna istorija pantalo­ na, na primer, razlikovala Ьi se od ekonomske istorije istog tog predmeta, bas kao sto ы se kulturna istorija skиpstine razlikovala od politicke istorijc te institucije. U ovakvoj poшetenosti (ako је verovati onlma koji se ne slazu) ili ovakvom dijalogи (sudeCi ро oniшa koji nalaze da је to �zbudljivo), mozda ы najmudrije Ьilo prilagoditi cpigram Zan-Pola Sartra о ljиdskot'I'I rodu i objaviti da kul­ turna istorija, iako nema sиstinu, ima svoju sopstvenи ist:D--

riju. Citanje i pisanje о proslosti podjednako su uslovljeni vremenom kao i diuge aktivnosti. Stoga, u ovoj knjizi cemo s vremena na vreme komentarisati istoriju kulturne istorije, tretirajuCi је kao primer kultume tradicije koja se neprekid­ no menja, uvek iznova prilagodava novim okolnostima. Tacnije, rad pojedinih kulturnih istoricara valjalo bi iz­ mestiti u jednu od nekoliko razliatih kulturnih tradicija, koje su uglavnom odredene na nacionalnoj bazi. Vaznost nemacke tradicije, od kraja XVIII veka do danas, doCi се do izrazaja na narednim stranicama, iako relativni nedostatak znacajnih nemackih studija о ovoj vrsti istorije u poslednjih pedeset godina predstavlja proЫem kojim се buduCi kultur­ ni istoricari morati da se pozabave. Holandska tradicija se mozda smatra ogrankom nemacke, аН taj ogranak је nasta­ vio da cveta. U anglofonom svetu postoji znacajan kontrast izmedu severnoamericke tradicionalne zainteresovanosti za kulturnu istoriju i engleskog tradicionalnog otpora pre­ ma njoj. Tako su, godinama, britanski antropolozi sebe na­ zivali " drustvenim", dok su njihove americke kolege sebe zvali kulturnim". Sto se kulturne istorije tice, pre svega " su Amerikanci- posebno potomci nema&o-govoreCih imi­ granata, pocev od Pitera Geja do Karla Sorskea- primili ili preuzeli nemaCku tradiciju, usput је preobrazavajuCi. Cini se da su americko interesovanje za kulturu i tradicija imigra­ cjje u Ьljskoj vezj. Ako је tako, kulturnoj istoriji u Britanjjj smesi se svetla buducnost. Francuska tradicija istice se, izmedu ostalog, ро izbega­ vanju termina kultura" - sve doskora, ро svaku cenu - ј, " umesto toga, usredsredivanju na civilisatio1l, meпtnlites collec­ tives i imnginnire socinl. Istoricari okupljeni oko casopisa An­ nales dali su sjajan niz priloga ovom polju tokom tri ili cetiri generacije; istoriji mentaliteta, senziЬiliteta ili kolektivnih " predstava" u doba Marka Bloka i Lisjena Fevra; istoriji ma­ terijalne kulture (civilisation materiel/e) u doba .fernana Bro­ dela; i istoriji mentaШeta Qos jednom) u doba Zaka Le Gofa, Emanuela Le Roa Ladirija i Alena Korbena. Кreativnost ove skole istoricara, koja је trajala tri ili cetiri generacije, toliko је 8

izuzetna da zahteva jstorijsko objasnjenje. Licno mislim da su predvodnici Ьili dovoljno harizmaticni da privuku talen­ tovane sledbenike, ali ј dovoljno otvoreni da im dozvole da se razvjjaju na svoj nacjn. Ova istaknuta tradicija poveziva­ na је s neam sto Ы se moglo nazvati "otporom" nemaCkom stilu kulturne istorjje (jako valja nap omenuti da је Fevr Ьiо odusevljen Johanom Hejzingom). C ini se da se ovaj otpor topi, i to u trenutku kada francuska istoriografska tradicija poc�nje da guЫ na znacaju. Sto se kulturne istorije u sirem kontekstu tice, videce­ mo na narednim stranama da pokreti ili trendovi cesto dozivljavaju iznenadni kraj, ne zato sto је njihov potenci­ jal iscrpljen, vec zato sto su ih istisnuli njihovi takmaci. Ti takmaci, nazovimo ih decom", ро pravilu preuvelicavaju " razliku izmedu sopstvenog pristupa i pristupa svojih oceva ј majkj, prepustajuCi sledecoj generaciji da shvati da su nji­ hovi intelektualni dedovi, ipak, dolazili do nekih vrednih zakljucaka. Као kulturni istoricar koji se tokom godina bavio raz­ licitim pristupima о kojjma се Ыti rea na stranicama koje slede, od drustvene istorije vjsoke i popularne kulture i isto­ rijske antropologije do jstorije performansa, voleo Ьih da se sloZim sa Edit Pjaf da "је ne regrette rien" ( ne zalim ni " za Cim") ј dodam da shvatam da se svim ovim pristupima i dalje dolazi do vrednih zakljucaka. U narednim poglavljjma bavjcemo se, hronoloskim re­ dom, nekim od najvaznjjih nacina na koje su kulturnu isto­ riju pisali, pisu ј pisace је, na koje Ы mogli i trebalo Ы da је ubuduce pisu. GovoreCi о konkretnim primerima, trudio sam se, koliko је to moje delimicno poznavanje odredene oЫasti dozvoljavalo, da postignem neku ravnotezu izmedu razliCitih jstorjjskih perioda, razlicitih delova sveta i proiz­ voda razlicitih akademskih katedri, ukljucujuCi katedre za umetnost, arhitekturu, geografiju, knjizevnost, muziku i nauku, bas kao i za Cistu ,,istoriju". Ovu odluku platio sam tjme sto sam morao da izosta­ vim mnogo uzbudljivih radova iz oЫasti ranog modernog 9

doba, od kojih su velild broj pisali moji prijatelji i kolege. Dozvolite mi, stoga, da ovde napomenem da је ono sto sle­ di pregled trendova ilustrovan primerima, а ne pokusaj da pobrojim ili da raspravljam о svim najboljim radovima po­ slednje generacije. Naslovi engleskih prevoda studija koriscenih u tekstu navedeni su gde је to moguce, а uz njih se pojavljuje i da­ tum kada su te studije prvi put objavljene. Ako mesto ob­ javljivanja nekog dela koje se pojavljuje u beleskama nije navedeno, to znaci da је ono objavljeno u Londonu. lnfor­ macije о tehnickim terminima i lienostima koje se pominju u tekstu mogu se naCi u indeksu.

1.

Velika tradicija

Kulturna istorija nije novo otkrice ili izum. Ona је pod ovim imenom (Kulturgeschichte) postojala u Nemac­ koj pre vise od dvesta godina. Pre toga, Ьile su odvojene istorije filosofije, slikarstva, knjizevnosti, hemije, jezika itd. Pocev od osamdesetih godina XVIII veka, nailazimo na istorije ljudske kulture ili istorije pojedinih podneЫja ili naroda.1 U XIX veku, termin kultura" ili "Kultur" sve је vise ula­ " zio u upotrebu u Engleskoj i Nemackoj (Francuzi su radije govorili о civiliZllciji). Tako је pesnik Metju Arnold objavio svoju Kulturu i aunrhiju (Culture mtd Auarchy) 1869, а antropo­ log Edvard Tejlor svoju Primitivnu kulturu (Primitive Culhtre) 1871, dok је u Nemackoj sedamdesetih godina XIX veka ljuta Ьitka izmedu crkve i drzave postala poznata kao "bor­ ba za kulturu" (Kulturkampf), ili, kako Ьismo to danas rekli, "kulturni rat".2 Ј

Peter Burke, ,.Refl�ctions on the Origi ns о( Cultural History", Vnrieties оЈ Culturnl Нistory, Cambridge 1997); Don Kelley, "The Old Cultural History", History mrd tlre Humn11 Sciences, str.

1991. (reprint u:

101-126. z Юasicn i pogled iz engl�skog ugla moze se naCi u Raymond Willi­

ams, Crtltrtrc mrd Socicty, 1958. Za pojam Kultrtrknmpf (kovanica Rudolfa jedлog od najranijih sludenata antropologije), videti: Chri­ stophcr Clark and Wolfram Kaiscr, cds, C!tlture Wnrs: Scculnr-Cntlюlic Cmrjltcl m Nmelccntlr-Cenlury [urope, Cambridge 2003. Virtoua,

10

11

U kratkom poglavlju kakvo је ovo rnozemo samo skki­ rati istoriju kulturne istorije, uzetj nekoliko njti ј prjkazatj kako su one jsprepletene. Prica moze Ьiti podeljena u cetjrj faze: "klasicna" faza; faza "drustvene jstorjje иmetnostj", koja је pocela tridesetih godina ХХ veka; otkrice istorije po­ pularne kulture sezdesetih godina хх veka; ј "nova kultиr­ " na jstorija , о kojoj се biti rea и kasnijirn poglavljima. Kako god, valja imati na umu da podela na ove faze nije Ьila tako jasna kako se sada misli. Na neke sliCnosti ili kontinuitete jzmedи starjjih i novijih stilova kulturne jstorije skrenиce­ mo paznju kada se и tekstи za to ukaze prilika.

Klasicna kul turna istorija Portreti jednog doba Period izmedu otprilike 1800. i 1950. Ьiо је doba onoga " sto Ы se moglo nazvati klasienom kulturnom istorijom. Po­ " zajmljujиCi izraz koji је iskovao engleski kriticar F. R. Livis da opise roman, mogli bismo govoriti о "velikoj tradiciji". Та tradiclja ukljueuje klasike poput Kulture renesanse и Italiji (Civilisation оЈthe Renaissance in ltaly) svajcarskog istorjcara Ja­ koba Burkharta, prvi риt objavljena 1860, ј ]esen srednjeg veka (Autumn ој Ље Middle Ages, 1919) holandskog istoricara Joha­ na Hejzjnge. Те dve knjige sи ј danas cjtanja vredno stivo. U оЬа dela prisutna је jdeja о istoricarи kao umetniku koji slika "portret jednog doba", sto је podnaslov treceg klasjka, Viktorijnnske Engleske (Vidorian England, 1936) Dz. М. Janga. " Ovaj period Ы se takode mogao nazvati klasicnjm , jer " se kulturni istoricari usredsreduju na istoriju klasika, ka­ " non" remek-dela slikarstva, knjizevnostj, filosofije, naиke itd. Bиrkhart i Hejzinga bili su umetnici amateri i ljиЬitelji 12

umetnosti, te sи pisali svoje slavne knjige s namerom da rastumace odredena dela smestajuCi ih u istorijski kontekst - slike brace Van Ajk и Hejzinginom slucaju i Rafaelove u Burkhartovom.з Od istoricara umetnosti ј knjjzevnosti razlikovali su se ро tome sto sи se kиltumi istoricari prevashodno bavili ve­ zama izmedи razlicitih umetnosti. Oni su raspravljali vise о celini nego о delovima, о odnosu tih raznoljkih umetnosti prema onom sto se, ро иgledu na Hegela ј druge filosofe, cesto nazjvalo "duh vremena", ili Zeitgeist. Stoga su neki nemacki jstoricari tog doba za sebe govo­ rili da se bave Geistesgeschichte. Тај termin se cesto prevodi " kao "jstorija dиha" Ш "istorija иmа , ali moze da se prevede " " i kao " istorija kиlture . Onj koji se njome bave "iScitavajи odredene slike, pesme, itd. kao dokaz о vremenи ј periodu u kome su nastale. Onj sи tjme prosjrili idejи hermeneиtike, " umetnosti tumacenja. Termin "hermeneиtika se prvoЬitno odnosio na tиmacenje tekstova, posebno BiЬlije, ali је и XIX vekи njegovo znacenje prosireno, tako da obuhvata tuma­ cenje umetniCkih dela i postиpaka. Svakako njje slucajnost sto su najveCi kulturni istoricari tog doba, Jakob Burkhart i Johan Hejzinga, jako ро profe­ siji naиCnici, napisali svoje knjige za siroku puЫikи. Niti је slиcajnost sto se kиltиrna istorija razvila na nemackom govornom podrиcju pre иjedinjenja NemaCke, kada је na­ cija Ьila pre kиlturna nego politiCka zajednica, ili to sto se na kиltumи i politickи istoriju gledalo kao na alternative Ш cak sиprotnosti. U Prиskoj је, pak, politicka istorija Ыlа dominantna. Kиltиrnu jstoriju su sledbenici Leopolda fon Rankea odbadvali kao marginalnи Ш amatersku disciplinи, budu6 da se nije zasnjvala na zvanjcnoj arhjvskoj gradi i nije doprinosila zadatku jzgradivanja drzave.4 з Francis Haskell, НiMory n11d it:; lmnges, New Heaven 1993, str. 335-346,482-494. 4 l.innel Gossmann, Bnsel i11 1/re Ag,• оЈBurcklm1·dt, Chicago 2000, str.

226,2;,4

13

.

Svojim naucnim radom Burkhart је obuhvatio vrlo ra­ znolike periode, od drevne Grcke, preko vekova ranog hri­ scanstva i italijanske renesanse, do sveta flamanskog slikara Petera Paula Rubensa. Malo paznje је pridavao dogadajnoj istoriji, vec је voleo da ozivi neku kulturu iz proslosti i u njoj naglasi ono sto је zvao uvek zivim, konstantnim i ti­ " picnim" elementima. Radio је intuitivno, щanjajua u umet­ nost i knjizevnost perioda koji је proucavao, i donosio opste zakljucke, koje је ilustrovao primerima, anegdotama i citati­ ma, tako ziviш u njegovoj slikovitoj prozi. Na primer, u svojoj najcuvenijoj knjizi Burkhart је opi­ sao ono sto је nazivao individualizrnom, kornpetitivnoscu, samosvescu i rnodernoscu u urnetnosti, knjizevnosti, filo­ sofiji i cak politici renesansne Italije. U svojoj posthumno objavljenoj Povesti grcke kulture (Cultural Нistory оЈ Greece), Burkhart se vratio na ovu temu, belezeCi kakvo је rnesto zauzimao takmicarski duh (agon) u zivotu drevne Grcke, u ratu, politici i rnuzici, bas kao i u trci zaprega ili na Olimpij­ skim igrama. Dok је и prethodnoj knjizi naglasavan razvoj pojedinca, u potonjoj је stavljen akcenat na tenziju izmedu onoga sto aиtor naziva zadrtim individualizmom" i strascu " za slavorn, s jedne strane, а s drиge zahtevorn da se pojedi­ nac podredi svom gradu. I Hejzingino delo је takode Ьilo veorna raznoliko, sa te­ mama koje sezи od drevne Indije do Zapada i od Francиske XII veka do holandske kultщe u XVII vekи i Sjedinjenih Drzava njegovog doba. Bio је и isto vreme i kriticar Burk­ hartovog tиmacenja renesanse - koju је ovaj, ро njegovom misljenju, suvise ostrom linijom odvojio od srednjeg veka - i sledbenik njegovog rnetoda. U jednorn eseju iz 1915. Hejzinga razmatra mnostvo ideala zivota, videnja Zlatnog doba, na primer, kult vitestva ili klasicni ideal, koji је tako jako privlaCio evropske elite od renesanse do Francuske re­ volucije. U jednorn drugom еsеји, objavljenom 1929, Hejzinga је objavio da је glavni ciij kиltиrnog istoricara da predstavi -kulturne obrasce, odnosno da opise osobene misli i osecanja

�

14

�

-

'!"

jednog doba i njihove izraze ili otelovljenja u umetnickim i knjizevnim delima. Istoricar(smatra on, otkriva ove kul­ · turne obrasce Еrоиса.УАј.ц.6 ,Ј�. usimbole'u���a!tja" i ,:obHke". OЫicima, iliti kulturnirn uzusirna, Hejzinga је pridavao znacaja и zivotи, bas kao i и svom radи, i nalazio је da ga ono sto је nazivao odsustvom osecaja za forrnu" " sprecava da uziva и americkoj knjizevnosti.s U Hejzinginoj knjizi Jesen srednjeg veka prakticno su pri­ menjene preporuke koje on daje и svojim programskim ese­ jima. U tom delи on se bavi idealima kao sto је vitestvo. Raz­ matra teme poput osecanja propadanja, mesta sirnbolizma u kasnoj srednjovekovnoj umetnosti i mislima i osecanjima poput straha od smrti. Sredisnje rnesto и knjizi zauzirnaju oblici Ш obrasci ponasanja. Ро Hejzinginorn misljenju, stra­ " sni i nasilni um tog vremena" valjalo је staviti u forrnalni okvir. Рориt poboznosti, ljubav i rat su ritualizovani, es{el t -) zovani i podlezи pravilima. U torn periodи, "svaki dogadaj, svako delovanje, jos su otelovljeni и ekspresivnim i sveca.J nim oblicima, koji sи ih uzdigli do dostojanstva rituatLJ Moglo Ьi se reCi da је Hejzingin pristup kиlturnoj istori­ ji Ьiо u osnovi morfoloski. Zanimali sи ga podjednako stil Citave neke kulture i stil pojedinih slika i pesama. Тај prograrn za kulturnu istoriju nije Ьiо toliko apstrak­ tan kao sto Ьi se moglo pornisliti na osnovu ovakvog sa­ zetka. "Kakvu ideju mozemo stvoriti о nekorn vremenu", napisao је Hejzinga, "ako u njernu ne sagledamo ljude? Ako sи uopsteni prikazi sve sto mozemo da pruzirno, mi to i radimo, ali pravimo pustinjи i zovemo је istorijom." Nje­ gov Sred11ji vek u stvari obilиje pojedincima, od pikaresknog pesnika Fransoa Vijona do misticnog Hajnriha Susoa, od narod�og pr�povednika Olivijea Mejara do dvorskog hro­ nicara Zorza Sastelena. Proza је cиlna, osetljiva na zvukove poput zvona i bubnjeva, prijemciva и odnosu na vizuelno. 5 Johan Huizinga., ,.The Task of Cultural Нistory", u: Men nnd Idc!ns, New York 1952, str. 77-96. i 17-76; Americn, New York 1972, str. 192. (napisano 1918)

15

Knjiga је remek-delo knjizevnosti u fin de siecle stilu isto koliko је i istorijski klasik.

Od sociologije do istorije umetnosti Neke od najznacajnijih priloga kulturnoj istoriji ovog _ posebno и NemaCkoj, dali su naucnici koji nisи raz??ЫJa, rad1l1 na katedrama za istorijи. Sociolog MC!�S Veber obja­ -::t apitali zmn vio је svoje cuveno delo, Protestantska etika i duhk (The Protestant Ethic and the Spirit оЈ Capitnlism, 1904), u kome је proucavao kиlturne korene onog sto је nazivao "preovla­ dujuCim ekonomskim sistemom u Zapadnoj Evropi i Ame­ rici ". Naslov Veberovog eseja mogao је Ьiti i "Kapitalizam i kultura protestantizma" ili "Protestantizam i kultura ka­ pitalizma". Svrha eseja је и stvari Ьila da se ponudi kulturolosko objasnjenje ekonomskih promena, s naglaskom na ulogи protestantskog etosa i1i vrednosnog sistema, posebno ide­ je "poziva", u akumulaciji kapitala i grandioznom usponи trgovine i industrije. U drugoj svojoj stиdiji, Veber iznosi da је etos konfucijanstva, bas kao i etos katolicanstva, u su­ protnosti s kapitalizmom (iznenadio Ьi se kada Ьi saznao za uspon "tigar" ekonomija). U ��rednoj generaciji jos jedan nemacki sociolog, ЬJor­ bert Elt@S, Veberov sledbenik и nekim oЫastima, napisao је studijи Proces civilizacije (The Civilizing Process, 1939), koja је u stvari kultиrna istorija. Oslanjao se i na Frojdovи Nelagod­ n�st и kulturi (Civilizлtion and its Discontents, 1930), и kojoj on p1se da kultиra zahteva zrtve od pojedinca и oЫasti seksa i u oЫasti agresije. RazradujuCi Hejzingino istrazivanje о "strasnom i nasil­ nom umи vremena", Elijas se usredsredio na istorijи manira za stolom u nameri da pokaze postepeni razvoj samokontro­ le i1i kontrolisanja emocija na dvorovima Zapadne Evrope, povezujuCi ono sto је on nazivao "drustvenim pritiscima da 16

se ostvari samokontrola" od XV do XVIII veka sa centraliza­ cijom vlasti i zauzdavanjem ili pripitomljavanjem ratniCkog plemstva. Elijas је tvrdio da pise о " civilizaciji " pre negoli о kul-) turi, о " povrsinskom sloju ljudske egzistencije" pre negoli ? nj��i'? duЬinama, о ist�rЧi viljuske i salvete pre negoli tstoriJl IJudskog duha. On Је tstovremeno dao veliki dopri­ nos proucavanju onog sto Ьi danas moglo Ьiti opisano kao " kultura samokontrole". Jedna od najoriginalnijih i svakako jedna od najuticajni­ jih figura kada је rec о kultшnoj istoriji u nemackoj tradiciji nije uopste Ьiо naucnik od karijere. ЕЬi V'.!rburg је poticao iz dobrostojece porodice, Ьiо је sin ь:r'ikara:- а- odrekao se svog nasledstva u korist mladeg brata, trazeCi u zamenu sai?o apanazu dovoljno veliku da moze da kupi sve knjige koJe su mu potrebne - ispostavilo se da mu је potrebno mnogo knjiga, jer su medu njegovim brojnim interesovanji­ ma Ьile filosofija, psihologija i antropologija, kao i kultшna istorija Zapada, od anticke Grcke do XVII veka. Njegov naj­ veCi cilj Ьiо је da doprinese opstoj " nauci о kulturi " (Kultur­ wissenschaft), izbegavajuCi ono sto је nazivao "pogranicnom policijom" na granicama izmedu naucnih disciplina. Varburg је Ьiо veliki postovalac Burkharta i njegovih nepogresivih intuitivnih uopstavanja", ali је njegov sop­ " stveni rad Ьiо i bogatiji i fragmentarniji . VerujuCi da је "Bog " � detaljima , vise је voleo da pise eseje о odredenim aspek­ ttma renesansne Italije nego da se bavi onim sto је nazi­ vao "velikim ciljem sinteze kulturne istorije".6 Varburga su posebno zanimale klasicna tradicija i njene transformacije tokom duzeg vremenskog perioda. ProucavajuCi ovu tradi­ cijи, on se иsredsredio na kиlturne ili percepcijske sheme ш for!!!ule, gestove koji izrazavajи pojedine emocije, na pп­ mer, i1i nacin na koji su pesnici i slikari predstavili vetar и kosi neke devojke. _

6 Engleski prevod eseja ЕЬiја Varburga kona�no se pojavio pod nas\()vom Rcncшal ој Pagan Antiquity, Los Angeles 1999.

17

1

l

Ispostavilo se da је ideja sherne izиzetno podsticajna za kultUine istoricare i drиge naиcnike. Psiholozi su zagovara­ li tezи da је nernoguce percipirati nesto ili se necega secati bez sherne. Neki filosofi se slazu. Karl Poper је srnatrao da nije mogиce valjano posrnatrati prirodи ako nije posredi provera neke hipoteze, princip selekcije koji Ьi posrnatra­ cи ornoguCio da vidi obrazac, а ne konfuzijи. Slicno torne, Hans-Georg Gadarner је tvrdio da turnacenje teksta zavisi od onog sto је nazivao Vorurteil, drиgirn recima, predrasи­ " da" ili, tacnije, иnapred donesen sиd". " Stиdenti knjizevnosti bili sи slicnog rnisljenja. U svojoj Evropskoj knjizevnosti i latinskom sredttjem veku (European Litera­ ture and the Latin Middle Ages, 1948), knjizi posvecenoj иspo­ rneni na Varbиrga, E�t;.R..lrip, Lciccstcr 1993, str. 1-23; David Undcrdown, .,Rcgionnl Cullurcs?" u: Tim Harris, cd., Populnr Cttlturc i11 • Enxlnnd с. 1500-1850, 1995, lllr. 28-47.

60

1

�е An��ije, akcenat i rec�ik stanovnika Virdzinije poticao Је od dчalekata Saseksa 1 Veseksa, itd. Stotine mikroistorijskih studija је objavljeno od· sedam­ desetih godina ХХ veka. Posvecene su selima i pojedincima, porodicama i samostanima, pobunama, uЬistvima i samou­ Ьistvima. Njihova :aznolikost је impresivna, ali moguce је da sve one pate od 1stog nedostatka - umanjuju intelektual­ ni d�prinos odJ"ed�nog pristupa. Veliki proЬlem - sa kojim se Gшzburg uhvatю u kostac, ali ne i svi njegovi imitatori -je�te analiza odn9sa izmedu zajednice i sveta izvan nje. U svojoj studiji о selu Lajhingen u Svapskoj, na primer, nemac­ ki mikroistoricar 1:!51"§Medik posebno је obratio paznju na odnos lokalnog i globalnog.zз Jёd�n- od·-najzanimljivijih rezultata mikroistorijskog pravca jeste ponovno otvaranje rasprave о istorijskom obja­ snjenju. Na primer, gradanski ratovi, koji na nacionalnom nivou lice na ideoloska sukoЬljavanja, kada se posmatraju s lokalnog stanovnista doЬijaju izgled suparnistava Ш suko­ Ьljavanja interesa. 24

Postkolonijalizam i feminizam К �о је nagovesteno u prethodnom odeljku, jedan od glavшh razloga za pobunu protiv velikog naJ"ativa zapad­ ne civilizacije Ьila је sve prisutnija svest о tome sta је ona izostavila Ш ucinila nevidljivim. Borba Treceg sveta za ne­ zavisnost i rasprava о tome kako ga bogatije zemlje nepre­ stano �ko�omski eksploatis� skrenula је paznju na snagu . kolonчalщh predrasuda, kao 1 na njihovo opstajanje u upost� HansMedick! Wcbt:l! 11!1d йllerftol1cn in Lnicblngщ 1650-1900. Lokal­ geschrditr nl� Allgemcrne Ge::chrchte, Gottingcn 1996. Z4

Primer iz Spanije XIX veka је jaimc Contrcras, Sotos contrn Riqll­

elmes, Madrid 1992.

61

kolonijalnim" vremenima. Bio је to kultшni kontekst koji је omoguCio uspon teorije postkolonijalizma - koja је kasnije prerasla u svoj institucionalni oblik, "postkolonijalne stu­ dijj", interdisciplinarni Ьlok tema odkojtћ se neke Баvе i ku turnom istorijom.25 Jedna od knjiga koje su najvise doprinele razotkrivanju snage zapadnjackih predrasuda Ьiоје OrijentalizaJ!I (Orientn­ lism, 1978) Edvard!!.Saida. U ovoj provokativnoj studiji autor је primetio znacaj binarne opozicij.eizme.duOrijenta i Zapa­ da u zapadnormts i - opisujuCi је terminima koji svakako naginju onima koje је koristio Levi-Stros - tvrdeCi da razli­ ku izmedu "njih" i "nas" pothranjuju akademski specijalisti koji Ы trebalo da је demontiraju, profesionalni orijentalisti. Said је takode tvrdio da је od ХVШ veka, orijentalizam, Ьilo manifestni ili latentni, Ьiо povezan sa kolonijalizmom i postao "zapadni naCin dominacije, restrukturisanja i vla­ danja Orijentom". U Orijentalizmu su analizirane razliCite sheme kojima su putnici, romanopisci i intelektualci sa Zapada opisivali Bliski istok, stereotipi kao sto su "zaostalost", "degeneracija", "despotizam", "fatalizamJJ, ,,luksuzJJ, "pasivnost" i "senzual­ nost". Bila је to knjiga puna besa, strasna molЬa strancima da kulture Bliskog istoka posmatraju nesputani odЬojnoscu ili snishodljivoscu. Ova studija је inspirisala mnoge slicne studije, ne samo о Aziji, Africi i Severnoj ili Juznoj Americi, vec i о Evropi. Engleski stavovi о Irskoj nazvani su "kelti­ �mo.ni', dok su, tokom interesantnog protivudara, stereonpi о "Zapadu" nazivani "qk,siden!alizmojl\".26 ]os је jedna borba za nezavisnost, feminizam, donela tako siroke implikacije za kulturnu istoriju, s obzirom na to 25 Robert ]. С. Young, Postcolonialism: Ап Нisiorical lntroduction, Ox­

ford 2001.

2ь Za kriti�ki osvrt na Saidovu centralnu tezu, vidcti: John М. Mac­ Kcnzic, Oricнtnlilmz: History, Тlzeory mtd tftc Лl'ls, Manchcstcr 1995. Up. McCtlrrnack, Л�c�:11dnllcy nнd Trnrlitirщ Oxford 1985, str. 219-238, о ,.kl!ltizmu", i ја mes Cnrri!!r, �d., Occid�:lllnli�>m: lmnsc::; оЈtlн: Wcsl, Oxford

W. Ј.

1995.

62

1

koliko se on bavio ogoljavanjem muskih predrasuda i istica­ njem zenskog doprinosa kulturi, koji se uopste nije mogao videti u velikom narativu. Oobar pregled onoga sto је ura­ deno na ovom naprednom polju је petotomna Jstorija.ienn 1Jfl (History of Women in the West, 1990-1992), koju su ure Ъ francuski istoricari Zorz OiЬi i Misel Pero. U njoj se nalaze mn_2.g!eseJl о ku[turnoJ tstoriji о o6razovanju zena, na" primer, о muskim stavovima о zenama, zenskoj poboznosti, zenama piscima, knjigama za zene itd. Traiimo li primer uticaja feminizma na istorijsku prak­ su, na6 cemo ga и skorasnjim studijama о renesansi. Iako su naucnici, zene narocito, vec dugo proucavali vodece zene renesanse - knjiga Dzulije Kartrajt о Izabeli d'Este ob­ javljena је 1903. - clanak-manifest D��n Keli, naslovljen "Ра li_?u zenejmale renesansu?", postao је preкrёtnica na tom polju, uopstavajuCi proЬlem.27 Odmah iza njega pojavio se dugi niz studija о zenama renesanse. Jedna grupa tih studija posvecena је umetnicama tog perioda i prepreka­ ma na koje su one nailazile tokom karijere. Druga grupa sadrZi sagledavanje zena humanista iz slicne perspektive, pri cemu је isticano kako је Ьilo tesko postiCi da ih mu5ke kolege ozbiljno shvate Ш cak i da nadu vremena da se bave proucavanjem, Ьilo da su se udale ili otisle u samostan. Postepeno, ulazak zena u okvir studija, koje poznajemo pod imenom renesansa, dovelo је do njegove transformacije ili, kako је to Kelijeva rekla, njegovog "redefinisanja". Na primer, u skorasnjim proucavanjima govori se о "zen­ skom pismu" u renesansi, а ne о "knjizevnosti". Do takvog razlikovanja је dovela potreba da se pisana rec sagleda u svetlu sirem od konvencionalnih knjizevnih zanrova, u ko­ jima zene nisu zastupljene. Akcenat se sada stavlja na ono sto Ьi se moglo nazvati "neformalnim oblicima" pisanja, kao sto su pisma. Opet, buduCi da su zene - Izabela d'Este, na primer - prisutnije kao шесеnе renesansne umetnosti

�ЈШЈ!и

21 Vid�!li: Joan Kelly, Womcn, Hi:;tory n11d ТlrL·ory, Chicago 1984. Cla­

nak је prvi ptll objavljen 1977.

63

nego иmetnice, interesovanje za zenskи povest rezиltiralo је opstim zaokretom od zanimanja za produkciju ka zani­ manjи za potrosnjи.28 Ako trazimo primer kиlturne istorije zena pisane novim �Holy �е� stilom, mozemo ga naCi и ast and Holy Fast, 1987) Kero�n Bajnam, stиiliJl о stmbo1Ict hrane u kasnom srednjem vekи, sa akcentom na njenom " prodorи и religiozni simbolizam". Aиtorka se dobrim de­ lom oslanja na rad antropologa рориt Meri Daglas, Dzeka Gиdija i Viktora Tarnera. Ona tvrdi da је hrana kao simbol Ьila znacajnija za zene nego za muskarce, opsesivna i sve­ " obиhvatna tema и zivotima i spisima religioznih zena". Na primer, zene sи razmisljale о Воgи kao о hrani" i bile sи " posebno privrzene eиharistiji. U ovoj stиdiji, koja је inspi­ risana savremenim raspravama о anoreksiji, ali koja pazlji­ vo izbegava da projektиje savremene stavove na proslost, Bajnamova tvrdi da zenski post nije Ьiо patoloski vec риn smisla. Nije to Ьiо samo oЬlik samokontrole, vec i nacin " kritike i kontrole aиtoriteta". Mozda Ьi poredenje ove knjige s poglavljima о religiji и Hejzinginoj stиdiji о poznom srednjem vekи dovelo do va­ znih zakljиcaka. Bajnamova vise istice praksи i zene. Ona se takode pozitivnije izrazava о sirenjи simbolike, koje је Hejzinga smatrao znakom dekadencije. Stoga njena knjiga nиdi lep primer takozvane nove kиlturne istorije", koja је " predmet narednog poglavlja.

4.

ЛЈ }I

Nova paradigma?

Sд:��i�Ji?ЖFJ.2Mf./;!

Beyond llleir Sex: Lenrncd Womcn of lhe Ettropenn Pnst, New York 1980; Cat­

U prethodnom pogJavljи obja�njeno ј� da је ���!et ist�­ ricara i antropologa doveo do nekih od naJznacaJI�IJth n�vt­ na и kultиrnoj istoriji sedamdesetih i osamdesetih godtna ХХ veka. Trag koji sи antropolozi uopste, а posebno Gerc, ostavili и kulturnoj istoriji i dalje је vidljiv, ali takozvana nova kиlturna istorija" nadahnиta је nekolikim izvor�m�. " Ona је eklekticnija kako na kolektivnom, tako i na poJedt­ nacnom nivoи. Sintagma nova kulturna istorija" (и daljem tekst� NКI) . " . иSla је и ироtrеЬи krajem osamd�seti�. Pozn�ta knpga t?g naslova, kоји је uredila americka tstorн:ark.�nt ?b�a­ vljena је � sи eseji od kojih је :astavlJena и :tvar� btla predavanja na naиcnom skup� od�zanom na yruverzttetu Kalifornije (University of Caltforrua) и BerkliJU 1987, s te­ mom: Francuska istorija: tekstovi i kultиra". Danas је NKI " dominantan oblik kиlturne istorije -neki Ьi cak rekli i domi­ nantan oblik istorije. Ona sledi novи paradigm�" и оnот " smislи u kome је taj termin Tomas Киn ироtrеЬю и svom radи о strиkturi naиcnih "revolиcija", drиgim reCima, model "normalne" prakse iz koje nastaje istrazivacka tradicija.1 Rec nova" sluzi da Ьi se NКI razlikovala - kao francи­ " ska nouvelle histoire sedamdesetih, sa kojom је imala mnogo

2000.

str. 10.

28

Prim eri trendova

о

kojima је rec

su

i Patricia Labalme, ed.,

herine Кing, Re1missmю.: Womcn Pnlron�, Manchester 1988; Lorna Hut· son, ed., Peminism nr1d Rc:nnissmJCe S/udiб, Oxford 1999; Letitia Panizza and Sharon Wood, eds, Л 1-lbluryofWmm:n's Writin,�; in ltnly, Cambridge 64

1

Th(нnns Kuhn, TheStructureofScientific Revolution$, Chicago 1962,

65

zajednickog - od starijih oЬlika о kojima је vec Ьilo reci. lkC"]&цlhц-а" odvajaје od intelektualne istorii �!1agovesta­ ajuCi da је akcenat§tavljen na ment�_litete, p_retpostav _lse i .osecanj.a, a_ne na�еје i siste.!_!le_misljenja. Razlika izmedu ova dva prtstupa mogla Ьi se posmatrati u svetlu cuvenog " kontrasta Dzejn Ostin izmedu "razuma i osecajnosti . Stari­ ja sestra, intelektualna istorija, ozbiljnija је i preciznija, dok је mlada manje precizna, ali i mastovitija. " Rec "kultura takode sluzi da Ьi se NKI razlikovala od JOS Jedrie sestre, dru5tvene istorije. Promenc\pristupa posebno dolazi do izrazaja kod istorije gradova. Politicka istщ_ija grado�, "op�Jiпsk� _ .i storija", kako Ьismo je mogli nazvati, nastala је_ u ХVШ veku, ako ne i ranije. Ekonomska o.Z!vel� i drustvena istorija gra:d� � pr�cvat esetih _ i sezdesetih godina �Х vёka . K?lturna istorija gradova jos �rsmukri)l­ је skorijeg datuma, treti fiila� k�iјеizblo naE,_O ec :tk S iecle Vienna, gom Karla ��rskea Fm-de-Sz le и Веси (Fi11 s 1979Јidrugi m stuaijama.�orske se usredsreduje na visoku kulturu, ali је smesta u urbani kontekst. Drugi kulturni isto­ ricari vise s�baye_ uiЬanim supkulturama, pose!?no velikih grad9va koji, kao pozornica, nude mnoge mogucnosti za prezentaciju ili cak reinvenciju sopstva.2 Novi stil kultшne istorije valja posmatrati kao odgovor na izazove о kojima је ranije Ьilo reci, na ekspanziju dome­ na "kulture" i na procvat discipline koja је postala poznata pod nazivom "teorija kulture". Na primer, u knjizi Kerolajn Bajnam, о kojoj је bilo reC:i na kraju prethodnog poglavlja, korisceni su neki podaci do kojih su dosle teoreticarke femi­ nizma poput Julije Кristeve i Lis Irigaraj, koje su analizirale razlike izmedи muskog i zenskog diskиrsa. Teoriju moze­ mo posmatrati kao odgovor na proЬleme i kao rekonceptua­ lizaciju proЫema. Pojedinacnim teorijama kиlture skrenиta је paznja istoricarima na nove proЬleme (ili na proЬleme za

�

�

2 Тh