Piter Berk - Istorija i društvena teorija

ISTORIJA I DRUSTVE А TEORIJA Piter Berk Uпiver·sity of Caшbridge

EQUILIBRIUM Beog1·ad 2002

Biblioteka

Dijalozi

Uiednik Vlastimii Dokic

Tmjan Stojanouic Pogledi na NasNas i na Drugoga

Istorija

Pitcг Всгk drustvena teorija

Ilпstгacija na k01·ici: Рапl Кlее, SciiijjЬгiiciiigc, 1938 427 (Z 7). Рапl Кlee-Stifttшg, Kпnstшпsetшl Веrп © 1992 Ьу V G Bild-Kпnst, Bonn

Naslov izvorпika Peter Burke НISTORY AND SOCIAL THEORY Polity Pl·css

Cambridge 1996 Copyrigl1t © Peter Burke 1992 Translation copyrigl1t © EqиiliЬriиm 1997 Sva prava zadrzana. Nijedan deo ove knjige ле sme Ьiti reprodukovan, и Ьilo kom oЬiiku i Ьilo kojim sredstvima, elektronskim ili mehanickiш, иkljиcujиCi fotokopiranje, snimanje, иnosenje и Ьilo koje baze podataka ili sisteme za pretrazivanje, bez pretlюdne pismene saglasnosti izdavaca, S.RJ.P. EquiliЬriнm, Beograd, Vlajkoviceva 1 1

ISBN 86-82937-06-9

P1·eveo s engleskog Vlastimir Dokic

Stmcna 1·edakcija p1·evoda

akademik Sima Cirkovic

Izdavanje knjige pomogli:

FOND ZA OTVORENO DRUSTVO • FUND FOR AN 0PEN SOCIEТY СЕU/Ореп Society Iпstitнte апd Ftшd for ап Open Society Yugoslavia

Sadrzaj ћedgovш, 1

2

3

7

Teo1·eticari i istoricari .

9

Dijalog gluvЉ . Diferencijacija istorjje ј teшije Odbacivanje proslostj . . . Uspon drпstvene istorjje . Koпvergencija teorjje i istorjje

10 12 19 22 25

Modeli i metodi

30

Poiedeнje. . . Modeli i tipovi Kvaнtitativнj metodi Dшstveni mikтoskop .

30 36 41 46

Centralni koucepti

51

Diпstveпa uloga . Pol ј rod . . . . Porodica i rodЬina . Zajedнica ј ideпtjtet Юаsа . . . Status Drustveпa pokretljivost Razmetljiva potrosпja i sirnbolicki kapital . . Reciprocitet . Patroнat i korupcija Vlast . . . . . . . Ceнtar i per·iferija . Hegemoнjja i otpor Dшstveнi pokгeti . Meнtalitet i ideologija. Komuнikacija i recepcija Usmeпost i tekstualпost . Mit . . . . . . . . .

54 57 60 63 65 68 70 74 76 78 82 85 90 94 97 102 104 107

4

5

Cmtmlнi pi'OЬlemi

109

Ftшkcija Stгuktшa . PsЉologija Kultura . Сiпјенiсе i fikcije

109 114 118 122 130

Dmstvena teorija i dmstvena pmmena .

134

Speнserov шodel Marksov шodel . . . . . . TreCi рнt? Sest шoнografija u pot1-azi za tеогiјош Zakljucci

136 145 148 151 162

BiЬliografija

169

Index.

194

О

piscu.

203

Predgovo1' Na pocetku rnoje akademske kыiјеге na Univerzitetu о Sasekso, r-anЉ se­ zdesetill, dobrovoljno sarn se prijavio da odгzirn kurs о "dшstveпoj struk­ tшi i dшstvenoj рrошепi", јег sarn srnatl-ao da је dobro zпati sta је "dгu­ Stvo" pre pisaпja njegove istшije i da se predшet пајЬоlје пюzе пauciti ako se ргеdаје. Rad па оvош kшsu doveo је do poziva Тоша Botoшora da па­ рisеш kпjig11, Sociologija i istшija, objavljenu kod "Аlепа i Апviпа", 1980, 11 kojoj sarn studeпte i јеdпе i dшge discipliпe pokнsao da нроzпаш sa опiш sto Ьi опi шogli da otkгijн kao пajvr·edпije 11 dr·ogoj. Vise od deceпije posle toga, "Politi Ргеs" шi је prнzila pt'ilikн da kпjigн I"evidiraш, piosiгiш i pre­ r·adiш. Ova dшga verzija izlazi pod rюviш пaslovoш, koji tacпije ozпacava о сепш је н kпjizi rec. Pгvobltпi pгedgovor objasпjavao је da socijalпa aпtro­ pologija "н оvош ogledн igra vazпijн нlоgн пеgо sto пaslov пagoveStava", а Ьilo је tu i пеkЉ razшatraпja о ekoпoшiji i politicj. DevedesetЉ godiпa, шedutiш, od l'aspl'ave о drustveпoj teOI"iji пюglо Ьi se s r-azlogoш ocekivati da obнl1vatj шпоgо vise, нkljuctijнCi discipliпe ili poddiscjpliпe kao sto sн konшпikacije, geografija, шedtшaюdni odлosi, piavo, liлgvistika (роsеЬпо socjoliпgvistika), psilюlogija (роsеЬпо socijalлa psilюlogija), ј studjje religi­ je. Isto tako, pr-akticлo је пешоgнсе iskljнciti iлtei"discipliлaшe podнl1vate kao sto su kr"iticka, kнltнrna i ferniлistjcka teшija, оdлоsпо filozofija (koja Ьi se шogla defiлisati kao teшija teOI"ije). Pгosiгivaнje svrl1e ogleda ла ovaj ласјn пашесе izvestaл broj рюЬlе­ mа. Polje је odvec sjroko da Ы ројеdјлас пjime ovladao. Iako sarn proteklЉ trideset godiлa razlozno siroko Citao dшstveпн teOI"ijн i razшisljao о пје­ лоm nюgнсеш kшјsсепј11 tl рisапјн istшije, шоје istOI"jjsko iskнstvo је ocj­ gledпo ogr-aпicerю. Ја sam sve vreшe Iadio па k11ltшпoj ј dшstveпoj istoriji Evrope 11 sesпaestom i sedamпaestorn vekн, i imam н пајЬоlјеш sl11cajн skrpljeпo zпапје о dшgiш koпtiпeпtiшa, dшgim pei"iodjma i dшgim djsci­ pliнaшa. O tllda sаш Ыо skloп da Ыr·аш kопkгеtне primeгe koji sн mi bliski iz istrazivaпja i ргеdаvанја, шakar i ро сепu izvesпog пedostatka ravпo­ teze. Da Ьi sagledao sta se sve dogada tl sviш ovirn oЬlastima, pisac пе rno­ ze da izbegпe licпo staпovisle. Perspektiva jz koje је ovaj ogled рјsап је

8

Pгedgovo1·

perspektiva onoga sto је pokojni Fеrпап Bгodel oblcavao da пaziva " total­ nom istorijom" - ne prikaz proslosti koji ukljнcuje svakн pojedinost, vec prikaz koji naglasava povezanosti izmedн razliCitЉ polja ljodskog preg­ noca. Postoji, isto tako, i jedan jezicki proЬ!em. Koji Ьi termin trebalo da do­ de па mesto "sociologije", sada kada је rasprava prosirena? Pisati "sociolo­ gija, aпtiopologija itd." је nezgrapпo. Govoriti о "dшstveпim пaokama", kao sto је ноЬiсајепо, isto је tako пeodgovarajнce za svakoga ko ne veroje da је model fizickih панkа (ako postoji takav jedjnstven model) onaj koji treba da slede i istrazivaci drustva. "Istorija i teorija" је prjv]acaп пaslov, ali on moze da pobodj пeosnovaпa ocekivanja da се knjjga н vecoj meгi Ьiti filozofska. Odlнcio sam, stoga, da opotгeЬim teimjn "dшstveпa teorjja" (kojj tre­ ba razнmeti tako da obнhvata ј "kн!tнrпн teorijн"). Као sto се Citalac нbrzo otkriti, ovaj izbor ne implicira precutш1 pretpostavko da so opste teorije sve sto istoricari mogu naCi zanimljjvim н sociologijj i drнgim disciplinama. Neki od koпcepata, modela i metoda koji se нроtгеЬ!јаvајн н tim discjp]i­ пama imaju svoje primeпe i н рrонсаvапјн proslosti, dok "stodije slнcaja" savremenih drнstava mogн пavesti na plodoпosпa poredenja i kontrastira­ nja s raпijim stoleCima. Odloka da se knjjga pюsiri па ovaj паСiп Ьila је veoma пalik odlocj da se prosjrj kнса. Podrazomevala је zпаtпн rekonstшkcjjн. Zapravo, mo­ Zda Ьi Ьilo tacпije 1·eCi da је samo nekoliko fiagmenata iz prvog jzdanja нgradeno l1 nesto sto је, и sнstjnj, поvа strнktura. u knjjzj jma mnogo po­ zjvanja па stнdjje objavljeпe osamdesetih godjпa. I pored toga, dao sam sve od sebe da пе bodem preteraпo azuraп. I dalje verojem da Marks ј Qjr­ kem, Veber ј Malinovski - da ne јшепцјеm vjse пjih - jos нvek јmаји mnogo сеmц da nas паисе. Prvи verzijн ove knjjge napjsao sam l1 jnterdjscjp]jnarпoj atmosferi Univerziteta н Saseksи. Nova verzjja је plod vjse od deceпije pтovedene и Kembridzи, i ona, takode, dugoje шnogo kolegama. Erпest Gelner, А!ап Makfarlejn, Gvin ћјпs i Grиpa za istorijskи geografijн, koja se sastaje и Emmaпиel Koledzн, prepozпace опо sto sam naиCio iz пjihovih podsticaja, kritika i preporuka za dalje Citanje. Isto се Ьiti i s nizom kolega vап Britanj­ je, шеdн kojima so Antonio Augнsto Arantes, Anton Blok, Шf Напеrс, Ta­ mas Hofer, Vitorio Laпterпari i Orvar Lefgren. Ропоvпо pisaпje zapoceo sam н Wisseпschaftskolleg н Berliпи, i knjjga mпogo dиguje tamosпjjm istorjcarima ј aпtropolozima, posebno Andreц Веtејн, zbog njegovih kon­ struktivnih komentara о nacrttJ. Dzon Tompson, koji se starao о mom ne­ prekidпom socjo]oskom obrazovanjн н toku nekoliko poslednjih godjna, ј moja sнprиga Marjja Lиsija proCitali sн s paznjom pretposlednjo verzijи. Mozda Ьih i bez пjjhove pomoCi mislio ono sto sam rekao, ali ne Ьih uvek Ьiо и stanjн i da kazem 0110 sto sam mislio.

1 Teoreticari i istoricari Ova је kпjiga pokиsaj da se odgovori па dva prividпo j edпostavпa pitaпja. Od kakve је koristi dшstveпa teorija za istoricaie, i kakva ј е korist o d istorije z a dшstveлe teoreticare? Ova pitaпja пazivam "pгividпo jedпostavпim", jer fоппиlасiј а skriva izvesпe vazпe di­ stiпkcije. Naime, razliciti istoricaгi ili Iazlicite vrste istoricaгa пasli sи da im Iazlicite teorije koriste па IazliCite пасiпе. Jedпi sи пasli da im koiiste kao skelet koji пadsvodиje, а dшgi kao sredstvo da razrese odredeп proЫem. Neki sи pokazali, i j os иvek роkаzији, sпаzап ot­ poi prema teoriji. 1 Moglo Ьi isto tako, Ьiti korisпo razlikovati teoiije od modela i koпcepata. Srazmerпo malo istoricara ироtгеЫјаvа teo­ Iijи и stiogom smislи reCi, а vise пјЉ иpotreЫjava modele, dok sи koпcepti, p1·akticпo, пeizbezпi.2 Distiпkcija izmedи istoгije i sociologije - Ш drнgil1 discipliпa, kao sto sи socijalпa aпtiOpologij a, geografija, politikologij a Ш eko­ пomija, пiје isto sto i distiпkcij a izmedи prakse i teorij e. Neki delat­ пici и ovim discipliпama proizvode stиdije slиcajeva и kojima teori­ ja igia veoma malи нlоgи. S drнge straпe, пeki istoricari, рге svega marksisti, zivo raspгavljajи teorijska pitaпja, cak i kad se zale, kao sto se zalio Edvю·d Tompsoп и сиvепоm polemickom ogledи о опоmе sto је пazvao "beda teorije".3 Naposletkи, dva koпcepta, koja sи и posledпjЉ пekoliko godi­ пa imala velikog иticaja и sociologiji, aпtiopologij i i politickim stи­ dijama prvobltпo sи оЬzпапШ britaпski marksisticki istoricari: to sи "nюralпa ekoпomija" Edvarda Tompsoпa i "ргопаlаzепје tradicije" 1

Мап (1986).

2 Leys (1959).

3

Tl10mpsoп (1978Ь)

10

lstoгijn i d111iЊxnn tcoгijn

Eiika Hobsbaшna:1 U celiпi uzev, medнtim, delatпici н ovim dгн­ gim discipliпama нроћ·еЬiјаvајн koпcepte i teorije cesce, eksplicitпi­ j e, ozblljпije i samoнvereпije пеgо sto Љ нpotreЬljavajн istoricari. А ta гazlika н stavovima prema teol"iji i objasпjava vеСiпн sнkobl\ i пе­ sрогаzнmа izmedн istoricara i ostalih.

Dijalog gluvih Istoгicю·i i sociolozi (пarocito опi) пisн Ьili нvek пајЬоlјi sнsedi. А si­ gшпo da јеsн iпtelektнalпi sнsedi, н smislн da se delatпici i јеdпе i d1Ћge discipliпe (рорнt socijalпЉ aпtгopologa) Ьаvе drнstvom kao celiпom i celokupпim raspoпom ljнdskog ропаsапја. U tim se po­ gledima гazlikuju od ekoпomista, geogгafa ili specijalista za politic­ ke ili гeligijske stнdije. Sociologija moze da se defiпise kao ргонсаvапје ljнdskog dгн­ stva, s пaglaskom па geпeгalizacijama о пjegovoj struktшi i гаzvо­ јн. Istorijн је bolje defiпisati kao ргонсаvапје ljнdskЉ dгнstava н mпoziпi, s пaglaskom па гazlikama medн пjima, kao i па ргоmепа­ mа koje sн se н svakom drнstvн dogadale tokom vгеmепа. Ova dva pгistнpa poпekad su sagledavaпa kao ргоtivгеспа, ali је kщi­ sпije tгetiгati ih kao kompleшeпtaшe. Samo ршеdепјеm drнstva s drнgim drнstvima mi mozemo otkгiti u kojim pogledima је опо je­ diпstveпo. Piomeпa је strнktшiгaпa, а stшktшe se mепјајн. Odista, ргосеs strнktшacijell, kako ga пeki sociolozi пazivajн, dosao је н zizu раzпје ll posledпjim godiпama (dole, stг. 164-165).5 Istoгicaгi i dгustveпi teoгeticaгi imajн priliku da osloЬode jedпi drнge гazliCitЉ vгsta paюћijalizma. Istoгicaгi se izlazп opasпosti pa­ гohijalizma u gotovo doslovпom zпасепјн reci. SpecijalizujuCi se, kao sto to опi оЬlспо Сiпе za оdгеdепо podrпcje, istoгicaгi mogu poceti da posmatгajн svojн llpaгohijн" kao jediпstveпн, а пе kao j e­ diпstveпп komblпacijн elemeпata, od kojih svaki ima paialele пe­ gde dшgde. Drнstveпi teoгeticari iskazнjн paгohijalizam vise п me­ tafщickom smislн - to је рге vгemeпski пеgо pгostorпi paiohijali­ zam - kad god iuicн opste stavove о dшstvпll samo па оsпоvн sav1·emeпog iskнstva, ili kad govщe о drнstveпoj promeпi пе uzi­ majнCi н оЬziг piocese dнgog trajaпja. I istoгicaгi i sociolozi vide truп п оkп svoga sпseda. Na пеsге­ сп, оЬе sн grнpe skloпe da ј еdпа dшgн регсiрiгајн н svetlн 1лilic11

11

4 Tl10111psoп (1971); Hobsba\VП1 i 1\апgег (1983) 5

Giddeпs (1979, 1984)

Тcmcblпгi i istoгicm i

11

п о gшЬil1 steгeotipa. U Bгitaпiji, Ьаl'еш, шпоgi istшical'i jos sшa tl·a­ jн sociologe ljнdirлa koji izгicн stavove о 0110111 sto је ocigledпo l1 vaгvai"SkOШ i apstгaktПOП1 zar·goiШ, koji Sll potpt!ЛO liseпi osecaja za mesto i vгеше, koji pojediпce пeшiloSI·dпo saЬijajo н kгнtе kate­ gol'ije, i povгl1 svega toga, te aktivпosti орisнјн kao "панспе". So­ ciolozi sн istшicшe, sa svoje strЋпe, odavлo sшatгali aшateiskiш, la:atkovidiш slшpljaciшa сiпјепiса bez sisteшa ili шetoda, cija se пe­ piecizпost ''Ьаzе podataka" пюzе takшiciti jedirю s пјЉоvош пе­ sроsоЬпоsсн da је aпaliziiЋjн. Ukгatko, нprkos tome sto iша sve vi­ se опЉ koji koгiste оЬа jezika, о сiјеш сешо Iadн govoriti па Stl'aпi­ caпы koje slede, sociolozi i istшicari jos пе govшe istiш jezikoш. Njilюv dijalog, kako је fr-aпcнski istшicai Fеrпал Bгodel јеdпшп iz­ javio, оЬiспо је "dijalog glнvЉ" .6 Za r-аzшпеvапје te sitнacije шоzе Ьiti korisпo da se гazlicite di­ scipliпe posшatiajн kao роsеЬпе pгofesije, ра cak i sнpkнltшe sa sopstveлiш jeziciшa, vr-eclпostiшa i шeпtalitetiшa ili stiloviшa шi­ sljeпja - ројасаvапiш рюсеsiша пјЉоvоg оЬнсаvапја ili "socijali­ zacije". Sociologe, па рiiшп, оЬнсаvајн cta zapazajн ili foшшlisн opste p1-avilпosti i опi cesto pr·evidajн izнzetke. Istшicaie нсе da se роsvеснјн kопЮ·еtпiш pojecliпostiшa пaнstib opstЉ obiЋzaca.7 Sa istol"ijske tacke gledista, ј аsло је cta sн i ј еdпа i dшga stтала kгive za апа11!"опizаш. Sve doпeclavпo шлоgi dшstveпi teore ticai"i odпosili sн se рiеша is tшicar-iпш kao cta se jos нvek bave пеСiш Sto је jedva vise ocl pгipoveclaпja politickil1 clogadaja; kao cta jos pieO·· vladнje pгistнp vezaл za velikog ctevetпaestovekovпog istoгicшa Leopolcta fоп Raпkea. Slicпo tоше, пeki istoricai"i jos нvek govoгe о sociologiji kao da se zagliЬila н vгешелн Ogista Копtа, н devetлae­ stovekovпoj fazi velikЉ geпel'alizacija bez sisteшa tskil1 eшpiгijskЉ istr-azivaпja. Kako је i zasto пastala ova sнpr-otstavljeпost izшedн istorije i sociologije, ili - opstije нzev - izшedн istoiije i temije? Kako, zasto i н kojoj шeii је ta sнpiotstavljeпost pievladaпa? Ova pitaлja sн istшijska pitaпja, i ја ен н sledeceш odeljkн pokнsati па лјЉ da сlаш istorijske oclgovore, izctvajajнCi tii шошепtа н istшiji zapa