PITANJA-SA-VEZBI-PSME-1 (1).docx

PSME1 1. Faze u konstrukciji testa Question 1 Među navedenim tvrdnjama označite one koje su TAČNE: Odaberite bar jedan odgovor. a. Prilikom prevođenja testovnih zadataka sa verbalnim sadržajem, može se desiti da isti zadatak na različitim jezicima ima različitu težinu. b. Divergentna valjanost testa se odnosi na njegovu odliku da korelira sa drugim testovima koji imaju isti predmet merenja. NE c. Senzorni testovi spadaju u grupu testova sposobnosti. d. Testovi profesionalnih interesovanja spadaju u grupu kognitivnih testova. NE e. Priručnik za test mora sadržati norme za različite grupe. f. Najglobalnije testovi se mogu po.deliti na one maksimalne i minimalne aktivnosti.NE g. Ireducibilnost je jedan od kriterijuma za proveru egzistencije psiholoških konstrukata h. Neverbalni testovi su testovi sposobnosti, dok su verbalni testovi, testovi ličnosti.NE i. Priručnik za test mora sadržati definiciju toga ko može zadavati test. j. Informativnost je jedan od kriterijuma za proveru egzistencije psiholoških konstrukata. NE Question 2 Pri konstrukciji novog instrumenta, pilot studija je značajna kako bi se (označite netačan odgovor): Odaberite jedan odgovor a. Odredio redosled stavki u testu b. Proverile metrijske karakteristike testa c. Iz testa izbacile loše stavke d. Dobile norme za test Question 3 U kojoj fazi konstrukcije testa se definiše ciljna populacija? Odaberite jedan odgovor a. U fazi testiranja normativnog uzorka

b. U fazi pilot testiranja c. U fazi izrade normi d. U fazi određivanja vrste testa i formata stavki e. U fazi definisanja varijable Question 4 Izbacite uljeza: Odaberite jedan odgovor a. neverbalni testovi inteligencije b. senzorni testovi c. verbalni testovi inteligencije d. testovi brzine izborne reakcije e. testovi muzičkih sposobnosti f. testovi motorne spretnosti g. testovi okulomotorne koordinacije

Question 5 Koji od sledećih koraka nije neophodan pri adaptaciji stranog instrumenta, a obavezan je pri konstrukciji novog instrumenta? Odaberite jedan odgovor a. Primena testa na reprezentativnom uzorku b. Pilot studija c. Popis indikatora d. Normiranje ` Question 6 Spojite validacione postupke sa tipom dokaza o valjanosti kojim pripadaju: Logička analiza i procena eksperata o stepenu reprezen mernog instrumenta za univerzum ili domen sadržaja evidencija zasnovana na sadržaju testa Logička analiza i procena eksperata o stepenu u kom st testa odgovaraju definiciji konstrukta i svrsi merenja Analize odgovora ispitanika na stavke ili zadatke, putem evidencija zasnovana na procesima ispitanicima odgovaranja Studije sličnosti i razlika u odgovorima različitih podgr Faktorske studije i klaster studije (analiza grupisanja) interna (unutrašnja) struktura Studije diferencijalnog funkcionisanja (ponašanja) stavk Analize međusobnih odnosa stavki korišćenjem procedu Evidencija zasnovana na odnosima Korelacione studije stepena u kom skorovi dobijeni na in među varijablama naknadno izmeren spoljni kriterijum

Studije konvergentne valjanosti koje ispituju jačinu i sme konstrukta i drugih varijabli sa kojima se, teorijski, oček Studije diskriminativne valjanosti koje ispituju jačinu i s merenog konstrukta i drugih varijabli sa kojima se, teorij korelacija Studije generalizacije valjanosti Eksperimentalne studije koje testiraju hipoteze o efektim skorove na mernom instrumentu Studije efikasnosti odluka prilikom selekcije, klasifikacij kandidata evidencija zasnovana na posledicama Studije stepena pojavljivanja očekivanih ili neočekivanih testiranja testiranja Question 7 Novine u konceptu valjanosti od devedesetih godina su: Odaberite bar jedan odgovor. Obraćanje pažnje na socijalne i etičke konsekvence odluka koje se donose na osnovu testa Obraćanje pažnje na identifikaciju fizioloških korelata Obraćanje pažnje na procese koje angažuje rešavanje zadataka ili odgovaranje na stavke testa Obraćanje pažnje na identifikaciju relativno homogenih grupa koje se međusobno razlikuju Obraćanje pažnje na temeljno definisanje “marker” testova Question 8 Poređajte faze u konstrukciji testa prema logičnom redosledu: 9. Primena na normativnom uzorku 4. Konstruisanje stavki 1. Definisanje varijable 11.Pisanje priručnika 10. Izrada normi 3. Određivanje vrste testa i formata stavki 8. Konačan izbor stavki 7.Ajtem analiza podataka sa pilot testiranja 6. Pilot testiranje 5. Pisanje uputstva za zadavanje testa 2. Raščlanjivanje varijable na indikatore

2. Tipovi stavki Question 1 Zadatak koji podrazumeva ovakav tip odgovora naziva se zadatak sa: dopunjavanjem. Question 2 Primeri stavki: “Mnogo volim da učim PPT.” i “Uopšte mi se ne dopada da učim PPT” se nazivaju: Odaberite jedan odgovor a. ordinalne stavke b. atraktorske stavke c. stavke sa prisilnim izborom d. tautološke stavke e. nitšta od navedenog f. otvorene stavke Question 3 Testovi ličnosti spadaju u: Odaberite jedan odgovor a. Testove kvalitativnih razlika b. Testove prosečnog učinka c. Testove optimalnog učinka ??? d. Testove maksimalnog učinka e. Testove konativnih kompetenci Question 4 Likertove skale spadaju u (označite tačne tvrdnje): Odaberite bar jedan odgovor. a. zadatke sa neodređenom metrikom b. zadatke sa konstruisanim odgovorom c. zadatke sa uređenim kategorijama d. zadatke izvođenja e. zadatke višestrukog izbora Question 5 Stavke sa otvorenim odgovorima spadaju u: stavke sa konstruisanim odgovorima Zadaci sparivanja spadaju u: zadatke sa višestrukim izborom? (ponudjenim odg) Likertove skale spadaju u: sumacione

Question 6 Stavka: “Mnogo volim da učim PPT A B Mnogo volim da učim psihometriju” predstavlja primer (označite sve odgovore koji su tačni): Odaberite bar jedan odgovor. a. dihotomne stavke b. verbalne stavke c. zatvorene stavke d. ordinalne stavke e. stavke sa prisilnim izborom f. stavke za merenje sposobnosti g. tautološke stavke Question 7 Označite tačne tvrdnje: Odaberite bar jedan odgovor. a. Kod Terstonovih skala nivo merene osobine dobija se sabiranjem odgovora ispitanika. b. Korak u konstrukciji Likertovih skala koji prethodi preliminarnoj primeni testa je procena nivoa merene osobine koju stavke predstavljaju c. Zadaci semantičkog diferencijala se koriste za procenjivanje konotativnog značenja pojmova d. Kod zadataka sa ordinalno uređenim kategorijama procenjuje se neko kvantitativno svojstvo. e. Kod Likertovih skala, skala odgovora i merna skala su zbog samog procesa konstrukcije stavki identične. Question 8 Označite tačne tvrdnje: Odaberite bar jedan odgovor. a. Kod testova snage sa vremenskim ograničenjem zadaci treba da budu poređani od najlakšeg ka najtežem. b. Tačni odgovori u pitanjima sa višestrukim izborom ponekad se nazivaju atraktorima. c. Svi testovi koji su namenjeni za individualno zadavanje, mogu se zadavati i grupno. d. Testovi brzine po pravilu su sačinjeni od velikog broja lakih i nekoliko veoma teških zadataka. e. Jedna od glavnih prednosti stavki sa ponuđenim odgovorima je lakoća i objektivnost ocenjivanja.

Question 9 Označite NETAČNE tvrdnje Odaberite bar jedan odgovor. a. Baterije testova se nekada nazivaju još i omnipotentni testovi. b. Uputstvo, primer i vežba su sastavni delovi testa. c. Tautološke stavke poboljšavaju validnost merenja. d. Baterija testova predstavlja skup međusobno povezanih, međuzavisnih testova. e. Paketi ili paketići su grupe stavki koje nemaju status podtestova. f. Podtestovi mogu meriti različite nivoe neke osobine. g. U Roršahovom testu se table sa mrljama mogu smatrati stavkama. h. Testleti predstavljaju grupe ajtema koji se odnose na nekoliko sadržinskih oblasti. Question 10 Stavka: “Kako se zove profesor na predmetu PPT? ______________” predstavlja primer (označite sve tačne odgovore): Odaberite bar jedan odgovor. a. stavke za merenje ličnosti b. binarne stavke c. distraktorske stavke d. verbalne stavke e. otvorene stavke f. ordinalne stavke

3. Test Diskriminativnost

1. Vrednost Hi-kvadrat testa je veća što se distribucija frekvencija rezultata više razlikuje od teorijski očekivanih vrednosti. 2. Hi kvadrat test uzima u obzir sve razlike između empirijskih i predviđenih vrednosti dok Kolmogorov-Smirnovljev test uzima u obzir samo jednu maksimalnu. 3. Ako je najniži skor neke distribucije na udaljenosti od -2SD, a najviši skor na udaljenosti od +4SD, distribucija je pozitivno asimetrična.

4. Ukoliko je test sastavljen od pretežno lakih stavki distribucija će biti negativno asimetrična. 5. Diskriminativnost testa smanjuje se sa smanjenjem varijanse stavki. 6. Ako bi u nekom zamišljenom slučaju sve stavke nekog testa imale indeks diskriminativnosti rpb = 1 onda bi distribucija rezultata bila savršeno normalna. NE 7.Korelacija kvantitativne varijable same sa sobom je zapravo njena varijansa. NE (nego kovarijansa) 8. Diskriminativnost nekog testa je veća što je standardna greška merenja manja. 9. Fergusonov delta koeficijent je količnik broja ostvarenih i prosečnog broja mogućih razlikovanja u datoj situaciji. NE (nego max) 10. Diskriminativnost je to veća što skjunis bliži nuli. 11. Varijansa stavke na koju je od 20 ispitanika tačno odgovorilo njih 6 je 0.21. 12. Ako je test suviše težak medijana će biti veća od proseka. NE (nego manja) 13. Pod pretpostavkom da dva testa imaju jednaku varijansu diskriminativniji je onaj test koji ima manju pouzdanost. NE (nego vecu) 14. Ako je Dmax = 0.22, a N = 50 Kolmogorov-Smirnovljev test je značajan na nivou .01. 15. Ako je kovarijansa dve varijable 5.52, a njihove standardne devijacije redom 2.30 i 3.20 njihova korelacija iznosi .48. NE (nego 0.75) 16. Distribucija ocena kod strogog nastavnika imaće oblik pozitivno asimetrične krive, tzv. skretanje u desno. 17. Skraćivanje vremena rešavanja nekog testa inteligencije čija je raspodela negativno asimetrična (skretanje u levo) dovešće do normalizacije raspodele. 18. Hi kvadrat za sledeće podatke: f empirijske: 10 11 9 12 f očekivane: 9 10 11 12 iznosi 0.393. NE (nego 0)

19. Kod računanja diskriminativnosti intervali se spajaju kada su opažene (empirijske) frekvencije veće od 5. NE (nego kad su manje) 20. Zadatak koji ne rešava nijedan ispitanik povećava diskriminativnost na desnom kraju distribucije. NE (ne menja diskriminativnost, menjalo bi da resava samo mali broj ispitanika)

4.Test Objektivnost

1. ICC koeficijent u dvosmernom mešanom modelu biće veći od koeficijenta dobijenog pod modelom dvosmernog slučajnog efekta, ali se ne može generalizovati izvan datog seta procenjivača. NE (bice isti) 2. Ako se povećava varijansa greške, pouzdanost će biti veća. NE (bice manja) 3. Indeks objektivnosti nekog testa definiše se kao stepen slaganja različitih ocenjivača i iskazuje kao prosečna korelacija skorova koje su dodelili ispitanicima na nekoj varijabli. 4. Objektivnost se odnosi na varijabilitet skorova koji potiče od greške merenja. NE (nego koji potice od mernog postupka) 5. Mera slaganja među procenjivačima, kako za Model dvosmernog slučajnog efekta tako i za Dvosmerni mešani model, identična je meri pouzdanosti poznatoj kao Krombah alfa. 6. Da bi se test smatrao objektivnim nužno je da postoji visoka korelacija između procenjivača. 7. Za određivanje slaganja, tj. povezanosti između više od dva niza rangova koristi se Kendalov koeficijent slaganja (konkordance) W. 8. Lična jednačina ocenjivača primer je slučajne greške u testu. NE (sistematske) 9. Ako je koeficijent objektivnosti 0.90, proporcija varijanse koja zavisi od onoga ko primenjuje test je 0.10. NE (nego 0.19)

10. Kod jednosmernog modela slučajnih efekata procenjivači se tretiraju kao uzorak svih mogućih procenjivača , ali se ispitanici tretiraju kao slučajan uzorak svih mogućih subjekata. NE (samo prvi deo recenice) 11. Kappa koeficijent je proporcija korektno klasifikovanih umanjena za verovatnoću slučajnog pogađanja. 12. Ako je korelacija varijabli x i y jednaka 0.90, a x korelira sa z isto 0.90 onda je korelacija y i z takodje 0.90. NE (zakljucci o KK nisu tranzitivni) 13. Slaganja među procenjivačima 0.65 i veća ne mogu se smatrati prihvatljivim. 14. Za male uzorke je bolje koristiti Pirsonov koeficijent korelacije nego ICC. NE (obrnuto) 15. Utvrđivanje razlika između tri ili više procenjivača može se vršiti pomoću ICC modela i Fridmanovog testa, ali ne i preko analize varijanse za neponovljena merenja i Kraskal-Volisovog testa.

5.Test pouzdanost

1. Ako svi ispitanici u dva zadavanja nekog testa postignu isti rezultat pouzdanost testa biće 1. 2. Ako je dobijena pouzdanost 0.65, a željena 0.90, test treba produžiti (ukoliko zaokružimo vrednost na ceo broj) 5 puta. 3. Ako je koeficijent pouzdanosti nekog testa 0.90, onda procenat varijanse koji zavisi od ispitanika iznosi .81. NE (on je sam po sebi mera prop. prave varijanse) 4. Veličina pouzdanosti utvrđene metodom polovina (Split-half) ne zavisi od toga kako smo podelili test. NE 5. O minimalnoj korelaciji nekog testa sa nečim drugim govori indeks pouzdanosti. NE (o maksimalnoj govori)

6. Ako je standardna devijacija skorova 49, a pouzdanost testa 0.84, standardna greška merenja je 19.6. 7. Test će imati istu pouzdanost ako se primenjuje na uzorcima sa različitim varijabilitetom. NE (sto je veca varijabilnost, to je veca pouzdanost) 8. Najprikladniji obrazac za računanje pouzdanosti testa sa dihotomnim stavkama je Gutmanov obrazac. NE (Kruder Ricardsonov obrazac br. 20) 9. Izbacivanje stavki koje sadrže grešku dovodi do smanjenja pouzdanosti. NE (povecanja) 10. Sa smanjenjem pouzdanosti smanjuje se i greška merenja. NE (povecava) 11. Koeficijent korelacije između prvog i drugog merenja (test-retest) predstavlja varijansu standardizovanih pravih skorova testa. NE ??? 12. Pouzdanost nekog testa može se izraziti i kao udeo prave varijanse u ukupnoj varijansi. 13. Varijansa linearnog kompozita veća je od sume varijansi elemenata kompozita za dvostruku kovarijansu. NE (jednaka je) 14. Pouzdanost testova brzine ne može se procenjivati pomoću analize stavki. 15. Kod pouzdanosti mera proporcije prave varijanse je obična korelacija zato što je korelacija između pravog skora i skora greške 0. 16. Što je varijabilnost dobijenih skorova veća, koeficijent pouzdanosti testa je manji. ? 17. Pouzdanost određuje donju granicu valjanosti. NE (gornju) 18. Rulonov obrazac daje niže rezultate od ostalih i predstavlja donju granicu pouzdanosti.

6. RTT10G Question 1

Ocene: 1 Gledajući sve parametre, koji ajtem bismo označili kao najbolji (upišite samo poslednje dve cifre imena ajtema)?

Odgovor: 67

Question 2 Ocene: 1

Ajtem sa najlošijom valjanošću je ajtem ajtem

48

51

, dok najlošiju homogenost pokazuje

(treba upisati samo poslednje dve cifre imena ajtema).

Question 3 Ocene: 1 Relativna veličina varijanse prve glavne komponente ajtema na nekom instrumentu predstavlja meru: Odaberite jedan odgovor a. Valjanosti b. Pouzdanosti c. Diskriminativnosti d. Homogenosti e. Reprezentativnosti Question 4 Ocene: 1 Koliko ajtema ne zadovoljava kriterijume za dobar ajtem (koristite stroži kriterijum)?

Odgovor: 4

Question 5 Ocene: 1 Navedena formula, pri čemu se sigma (na minus drugi eksponent) odnosi na grešku merenja, a m na broj varijabli, predstavlja jednu od najčešće korišćenih mera:

Odaberite jedan odgovor a. Diskriminativnosti b. Homogenosti c. Pouzdanosti d. Reprezentativnosti e. Valjanosti Question 6 Ocene: 1 Kolona B u RTT10G ispisu odnosi se na: Odaberite jedan odgovor a. Diskriminativnost ajtema b. Homogenost ajtema c. Reprezentativnost ajtema d. Valjanost ajtema

e. Pouzdanost ajtema Question 7 Ocene: 1 Kojliko ajtema bi trebalo zadržati ukoliko se pridržavamo strožih kriterijuma za dobar ajtem?

Odgovor: 9

Question 8 Ocene: 1 Prosečna interkorelacija ajtema na nekom instrumentu predstavlja meru: Odaberite jedan odgovor a. Reprezentativnosti b. Pouzdanosti c. Valjanosti d. Homogenosti (to je H1) e. Diskriminativnosti Question 9 Ocene: 1 Mere pouzdanosti prve glavne komponente uvek su od mera pouzdanosti pod vece

sumacionim modelom.

7. IRT

1. IRT model ne daje mogućnost testiranja jednodimenzionalnosti stavki. NE 2. Na Grafiku 1, stavka sa najvećom verovatnoćom pogađanja je stavka B, a stavka sa najmanjom verovatnoćom pogađanja je stavka C. 3. U IRT težina stavke se definiše preko nagiba krivulje od tačke u kojoj dolazi do naglog povećanja nagiba do tačke u kojoj postaje negativno akcelerirana. NE (jer su tezina i diskriminativnost nezavisne, to je samo diskriminativnost) 4. Na Grafiku 1, stavka C ima najveću informativnost na nivou razvijenosti latentne crte od 0. 5. Ako je diskriminativnost stavke jednaka 1, a ispitanici određenog nivoa sposobnosti je rešavaju sa verovatnoćom 0.8, standardna greška merenja je jednaka 2.5. 6. Informativnost testa u IRT modelu jednaka je na različitim nivoima sposobnosti. NE 7. Infit i outfit treba da se kreću u opsegu od 0.3 do 1.7. NE (0.7 i 1.3) 8. Test na Slici 1 je za ispitanike težak. 9. U jednoparametarskom IRT modelu stavke se razlikuju samo po težini, a u dvoparametarskom modelu dodaje se i parametar diskriminativnosti. 10. Na Grafiku 1, stavka sa najvećom diskriminativnošću je stavka B, a stavka sa najmanjom diskriminativnošću je stavka A. 11. Kada se parametar pogađanja povećava, diskriminativnost stavke opada. 12. Ukoliko je sposobnost ispitanika na nivou težine stavke, verovatnoća da će on tačno rešiti tu stavku iznosi 1. NE (nego 0.5) 13. Kada se parametar pogađanja povećava, težina stavke raste. NE (opada) 14. Informativnost pojedinačnih stavki je aditivna.

15. Ako je niz ispitanikovih odgovora na nekom testu 11111011111000000000 najverovatniji razlog za odstupanje jednog njegovog odgovora od IRT modela je pogađanje. NE (pad paznje) 16. Najveća informativnost se dobija kada je varijansa najveća. 17. Na Grafiku 1, najlakša stavka je stavka A, a najteža stavka C. 18. Standardna greška direktno je proporcionalna informativnosti. NE (obrnuto) 19. Informativnost u IRT modelu je analogna pouzdanosti u klasičnom modelu merenja.

8. Obrazovno okruženje Question 1 U konstruisanju testa znanja iz nekog predmeta u školi treba da učestvuje/u: Odaberite jedan odgovor a. Psiholog i pedagog b. Svi predmetni nastavnici koji drže taj predmet c. Predmetni nastavnik i psiholog d. Samo predmetni nastavnik e. Samo psiholog Question 2 Pojava da prosečan IQ raste iz generacije u generaciju naziva se: Flynnov efekat * Odgovor napišite u nominativu jednine Question 3 Označite tvrdnje koje važe za linearno jednačenje: Odaberite bar jedan odgovor. a. Rezultati se mogu poboljšati ukoliko se pre jednačenja primeni glačanje distribucija skorova.

b. Svrha mu je da koriguje skorove za razlike u težini pitanja na testu. c. Neki korigovani skorovi na novoj formi testa će biti nekoliko puta viši od najviše moguće vrednosti sa referentne forme testa. d. Skorovi se koriguju tako što se pomnože jednim brojem, a zatim saberu sa drugim brojem. e. Korigovani skorovi na novoj formi testa će se uglavnom nalaziti u okviru realno mogućih skorova sa referentne forme testa. f. Korigovani skor na novoj formi testa je najbolje predviđanje skora koji bi ispitanik postigao na referentnoj formi testa. g. Da bi se izvršilo neophodno je imati podatke o postignuću osoba koje rade test. h. Daje korekciju koja je tačna za svaku osobu iz ciljne populacije.

Question 4 Postmoderinstičko gledište na psihološko testiranje u najvećoj meri osporava njegovu: Odaberite jedan odgovor a. homogenost b. pouzdanost c. objektivnost d. valjanost e. diskriminativnost Question 5 Označite tačne tvrdnje: Odaberite bar jedan odgovor. a. Davanje 0.5 poena za delimično tačne odgovore ne menja značajno tačnost ocenjivanja. b. Prema Blumovoj klasifikaciji obrazovnih ciljeva, razumevanje predstavlja najviši oblik znanja. c. Uputstvo koje se daje ispitanicima nikada ne može biti previše detaljno.

d. Istraživanja pokazuju da netačne odgovore u testu znanja treba kažnjavati. Question 6 Koji sve nacrti jednačenja mogu da se koriste za ekvipercentilno jednačenje? Odaberite bar jedan odgovor. a. nacrt sa jednom grupom b. nacrt sa unutrašnjim sidrom c. kontrabalansirani nacrt d. nijedan od ponuđenih e. nacrt sa ekvivalentnim grupama f. nacrt sa spoljašnjim sidrom Question 7 Prilikom ocenjivanja ispita Principi psihološkog testiranja da bi dobio prolaznu ocenu student mora da tačno reši 50% zadataka.. Ovo predstavlja dobar primer: Odaberite jedan odgovor a. Konsenzualnog ocenjivanja b. Normativnog ocenjivanja c. Formativnog ocenjivanja d. Relativnog ocenjivanja e. Kriterijumskog ocenjivanja Question 8 Koji nacrt jednačenja je najbolji u situaciji kada su dve "forme" testa koje treba jednačiti zapravo dva različita načina ocenjivanja testa esejskog tipa? Odaberite bar jedan odgovor. a. nacrt sa spoljašnjim sidrom b. nacrt sa unutrašnjim sidrom c. kontrabalansirani nacrt d. nijedan od ponuđenih e. nacrt sa jednom grupom

f. nacrt sa ekvivalentnim grupama

9. Etička pitanja Question 1 Koja sve prava osobe koju psiholog testira moraju biti zagarantovana? Odaberite bar jedan odgovor. a. Pravo na uslugu bez novčane nadoknade b. Pravo na savetovanje i terapiju c. Pravo na zaštitu privatnosti d. Pravo na obaveštenje o rezultatima testiranja e. Pravo na informisanu saglasnost sa testiranjem Question 2 Ukoliko psiholog uvidi da se njegov kolega ne pridržava etičkog kodeksa, on treba da: Odaberite jedan odgovor a. prijavi kolegu Društvu psihologa b. po pravilu kolegijalnosti ne reaguje c. se konsultuje sa supervizorom o daljim koracima d. obavesti druge kolege o prekršaju kodeksa e. obavesti klijente svog kolege o prekršaju kodeksa f. porazgovara sa kolegom o prekršaju kodeksa Question 3 Poštujući principe etičkog kodeksa, psiholog ne bi smeo da: Odaberite bar jedan odgovor. a. čuva identitet klijenta b. upozna klijenta sa rezultatima testiranja c. dozvoli klijentu da odustane od testiranja d. se viđa sa klijentom privatno e. klijenta oslovljava punim imenom i prezimenom Question 4

Ukoliko psiholog pristane da testira rođaka svoje prijateljice, na koji način dolazi do narušavanja etičkih principa? Odaberite jedan odgovor a. Nepotizmom i protekcijom b. Zloupotrebom profesionalnog položaja i moći c. Mešanjem profesionalnog sa drugim vrstama odnosa d. Uopšte ne dolazi do narušavanja etičkih principa e. Narušavanjem anonimnosti ispitanika Question 5 Među navedenim situacijama označite one u kojima je neophodno da psiholog nabavi validnu saglasnost stranke sa kojom radi: Odaberite bar jedan odgovor. a. Testiranje kandidata za posao. b. Obaveštavanje roditelja maloletne stranke o njenoj/njegovoj nameri da pokuša samoubistvo. c. Iznošenje kliničke procene stranke na stručnom konzilijumu u klinici na kome se govori o zdravstvenom stanju stranke. d. Iznošenje informacije o stranki na sudu kako bi se veštačilo u slučaju ubistva. e. Snimanje i čuvanje snimaka ponašanja stranke radi sprovođenja naučnog istraživanja. f. Iznošenje podataka o stranki poznatog identiteta u prikazu studije slučaja na stručnom skupu. Question 6 Psiholog sme da iznosi podatke o klijentu samo ako: Odaberite bar jedan odgovor. a. policija od njega to zatraži b. je klijent punoletna osoba c. razgovara sa kolegama koji takođe rade sa klijentom d. je na sopstvenoj superviziji e. je pozvan da govori na sudu Question 7

Među navedenim tvrdnjama označite one koje su TAČNE: Odaberite bar jedan odgovor. a. Profesor psihologije koji želi da snimi intervju sa strankom kako bi ga koristio u edukativne svrhe u radu sa studentima mora da traži informisanu saglasnost od nje. b. Prilagođavanje psihodijagnostičkog sredstva za ispitivanje osoba s posebnim potrebama predstavlja deo standardizovanog postupka njegove upotrebe. c. Svaki test koji je izmenjen u bilo kom aspektu treba tretirati kao novi test. d. Standardizovane psihološke merne instrumente u Srbiji mogu zadavati andragozi i pedagozi. e. Ukoliko stranka ne traži zaštitu svog identiteta onda psiholog može uvek da otkrije njen identitet. f. Za testove kažemo da su legitimni kada su njihova autorska i druga prava potpuno regulisana. g. Za testove kažemo da su legalni kada su konstruisani u skladu sa psihometrijskim pravilima. h. Barnum efekat je fenomen da osoba pronalazi lično značenje u tvrdnjama koje važe za veliki broj ljudi. i. Psiholog ne sme da stupi u intimne odnose sa strankom kojoj pruža profesionalne usluge, ali sme da stupi u takve odnose sa bliskim prijateljima ili rođacima te stranke. j. Ispitanik jednom kada pristane na testiranje ne sme da ga prekine niti da ograniči informacije koje daje o sebi. 10. Baždarenje- saopštavanje rezultata Question 1 Označite tačne tvrdnje: Odaberite bar jedan odgovor. a. Percentilni rang je testni skor koji se nalazi na određenom mestu na percentilnoj skali. b. Percentilni rangovi menjaju oblik distribucije. !!! c. Iz percentila se može računati prosek.

d. Korišćenje posebnih normi može pružiti dodatne informacije o ispitaniku. e. Norme spadaju u merna svojstva testa. f. Normalizacija skorova na testu obično se vrši nakon baždarenja. g. Normiranje je preduslov kreiranja profila skorova ispitanika. Question 2 Ukoliko prilikom testiranja inteligencije postoji nesklad između testa i indikatora intelektualnog postignuća ispitanika u stvarnom životu, prednost u donošenju zaključka ima: Odaberite jedan odgovor a. Život b. Test c. Zavisi od konkretnog slučaja d. Ono što je za ispitanika povoljnije Question 3 Označite moguće greške u pisanju izveštaja: Odaberite bar jedan odgovor. a. Izbegavanje negativnog prikazivanja klijenta b. Oslovljavanje klijenta po imenu c. Pominjanje opštih karakteristika u opisu d. Korišćenje stručnih termina e. Razvojno organizovane informacije Question 4 Šta sve klinički izveštaj treba da sadrži? Odaberite bar jedan odgovor. a. biografske informacije o primarnoj porodici klijenta b. biografske informacije o klijentu i njegovu istoriju bolesti c. ograničenja izveštaja d. kompletnu listu primenjenih testova i rezultata klijenta na svakom testu e. detalje o ponašanju klijenta Question 5 Kao najveći nedostaci standardnih skorova navode se: Odaberite bar jedan odgovor. a. kompleksan način izračunanavanja b. postojanje apsolutne nule c. postojanje negativnih vrednosti d. promena oblika distribucije skorova

e. uzak raspon skorova f. nemogućnost direktnog poređenja skorova sa skorovima sa drugih testova g. izražavanje vrednosti decimalnim brojevima Question 6 Spojite skale sa odgovarajućim aritmetičkim sredinama i standardnim devijacijama: Z-skala SD-1 M-0 IQ skala SD-15(16) M-100 T-skala SD-10 M-50 C-skala SD-10 M-5 Stenajn skala SD-1.96 M-5