Pitanja i Odgovori

STABILNI SISTEMI ZAŠTITE OD POŢARA PITANJA I ODGOVORI

Стабилне инсталације за гашење пожара водом типа спринклер 1. Stabilne instalacije za gasenje pozara vodom tipa sprinkler: sertifikat kvaliteta sastavnih delova i instalacije u pogledu zastite od pozara Instalacije za gasenje pozara vodom Projektuje se i izvodi prema SRPS EN 12845  – Instalacije za gašenje požara – Automatski sprinkler sistemi  – Projektovanje, ugradnja i održavanje Sve komponente treba da ispunjavaju zahteve iz SRPS EN 12259  – Instalacije za gašenje

požara – Komponente za sisteme sprinklera i sisteme za raspršivanje vode Da su komponente u skladu sa standardom dokazuje proizvodjac sertifikatom (ispravom o usaglasenosti) izdatim od strane sertifikacionog tela kojim se potrvrdjuje da je element dizajniran i izradjen u skladu sa standardom.

Projektant ima obavezu da projektuje u skladu sa priznatim standardima i važećim propisima, koje navodi u projektu, a ovo potvrdjuje UZVS svojom saglasnoscu na projekat; projekte imaju pravo da izradjuju ovlascena pravna i fizicka lica u skladu sa zakonom Izvodjac instalaciju izvodi u skladu sa projektom; izvodjaci su ovlascena pravna i fizicka lica u

skladu sa zakonom; da je sva oprema u skladu sa standardima dokazuje isporučilac opreme sertif ikatima ikatima (ispravama o usaglašenosti) usaglašenosti) Da je instalacija u skladu sa projektom potvrdjue ovlasceno pravno lice tokom funkcionalnog ispitivanja (verifikacija, funkcionalna proba), o cemu se izradjuje izradjuje zapisnik i izdaje sertifikat o ispravnosti.

2. Stabilne instalacije za gašenje poţara vodom tipa sprinkler : vrste sprinkler instalacija; mokra, suva Instalacije za gasenje pozara vodom Instalacija se sastoji od cevovoda sa mlaznicama, sprinkler ventila, pumpi, hidrocila (metalni rezervoar sa vodom i vazduhom pod pritiskom), kompresora , bazena sa vodom i armatura

u šprinler stanici (ventili, manometri, fitinzi i sl.)  Ako je cevovod od ventila ventila ka mlaznicama mlaznicama napunjen vodom, vodom, onda je to mokri sprinkler sprinkler sistem, a ako  je napunjen vazduhom vazduhom onda onda je suvi Tip sprinkler sistema bira se prema sledecim kriterijumima: -temperaturi prostora - prostorija tokom cele godine - brzina sirenja pozara - mogucnosti nanosenja stete prilikom gasenja. Temperatura prostorije koja se stiti, odredice koji ce se sprinkler postaviti; mokri, suvi ili kombinovani sistem. Mokri sistem ce se postaviti u prostorije gde ne moze doci do zamrzavanja (zagrevaju se). Mokri sistem se nece postaviti u prostorijama gde moze doci do visokih temperatura, jer bi doslo do isparavanja vode. Sprinkler sistem se moze sastojati od mokrih i suvih zona, a pomocu alternativnih, ista zona moze tokom godine, jedno vreme biti suva (period zamrzavanja), a u drugom mokra. Brzina sirenja pozara ima uticaja na izbor sprinkler sistema i njegovih elemenata. Osetljivost sprinkler sistema se povecava postavljanjem brzih otvaraca na sprinkler ventilima. Ovo je neophodno kod vecih zapremina cevovoda. Mogucnost nanosenja stete dejstvom vode, kao sredstva za gasenje, zahtevace preakcioni sprinkler sistem (sa prethodnim - pripremnim upravljanjem). U tom slucaju, uz sprinkler sistem mora se postaviti signalni sistem vece osetljivosti (dimni javljaci pozara).

Kod preakcionog sprinklera u mrezu se voda dovodi na signal sa centrale dojave požara, a aktiviranje počinje kada se aktivira neki od sprinklera. Na ovaj način se sprečavaju neželjena aktiviranja, a u slučajevima stvarnog požara, aktiviranje je brže.

3. Stabilne instalacije za gašenje poţara vodom tipa šprinkler: šprinkler instalacija visokog pritiska – vodena magla

Sistem za gašenje požara vodenom maglom su specijalno dizajnirani sprinkler sistemi koji za cilj imaju veliko smanjenje i uštedu količine vode za potrebne za gašenje požara. Tehnologija gašenja se ogleda u pokrivanju ugroženih zona vodenom maglom, raspršenom iz posebno dizajniranih mlaznica.

Veličina kapljica koje se raspršuju ne prelaze veličinu 1mm, za razliku od klasičnog sprinklera gde su kapi većeg dijametra od 1mm. Prednost ovakvog načina raspršivanja vode je višestruka: -Značajno manji utrošak vode po jedinici štićene površine, -Veličina kapljica uzrokuje znatno bolje rashlađivanje prostora koji se gasi zbog višestruko veće kontaktne površine, veća evaporacija - veće oduzimanje toplote iz prostora. -Vodene kapljice malih dijametara lako bivaju prenešene toplotnim kretanjem pregrejanog vazduha što povećava efekat gašenja Sistem radi gotovo identično kao klasičan sprinkler sistem. U štićeni prostor se postavljaju mlaznice koje su blindirane topivom ampulom. Ampula puca na određenoj temperaturi, u ovom slučaju 68°C, oslobađa put vodi koja se raspršuje preko deflektora mlaznice u prostor koji se štiti. Minimalni radni pritisak na mlaznici je 5.5bar. Projektovanje se vrsi prema SRPS CEN/TS 14972 Instalacije za gasenje pozara  – Sistemi sa vodenom maglom  – Projektovanje i ugradnja NFPA 750: Standard on Water W ater Mist Fire Protection Systems Postoje razne varijante ovog sistema ovisno o pritiscima na mlaznicama. Prema NFPA razlikujemo sisteme Niskog pritiska (do 12,1 bar) Srednjeg pritiska (od 12,1 do 34,5) i Visokog pritiska (preko 34,5 bar). Umesto pumpi u ovim slučajevima kao pogonsko sredstvo se koristi azot ili vazduh pod pritiskom.

4. Stabilne instalacije za gašenje poţara vodom tipa šprinkler: vrste šprinkler mlaznica

Šprinkler je mlaznica za vodu zatvorena kapkom koji drži staklena ampula, koja prska na povišenoj temperaturi i oslobađa izlaz ili topljiva karika -veza. Oni su veoma vazan element u sprinkler sistemu, jer vrse osnovno aktiviranje uredaja. Pri odredenoj temperaturi, sprinkler se otvori. i vrši rasipanje vode tako da ravnomerno kvasi površinu koju stiti. Osnovna podela sprinklera vrši se na sprinklere sa lakotopljivom legurom --lemom i na sprinklere sa staklenom ampulom. ampulom . Lakotopljiva Lakotopljiva legura se sastoji iz bizmuta, kadminijuma, olova i kalaja. Temperatura topljenja je 72

°C do preko 300°C. Određene temperature su date bojama. Staklena ampula ispunjena je tečnošću sa visokim koeficijentom prostornog širenja. Pri povećanju temperature tečnost povećava svoju zapreminu i vrši pritisak na zidove st aklene ampule, tako da dolazi do prskanja ampule i otvaranja sprinklera.

Sprinkleri se montiraju vertikalno, u stojecem ili visećem polozaju. Kod suvih sistema najčešće stoje vertikalno okrenuti na gore, a kod mokrih na dole. Velicine sprinklera su odredene protokom u tri dimenzije, 3/8, 1/2 i 3/4.

5. Stabilne instalacije za gašenje poţara vodom tipa šprinkler: zahtevi u pogledu funkcionisanja instalacije i sastavnih delova instalacije u poţaru – nezavisni izvor  napajanja i sl. Tehnickim propisima za sprinkler sisteme precizno se odreduje snabdevanje vodom, energijom i komprimovanim vazduhom. Ono se sastoji u zahtevima za brojem izvora snabdevanja, njihovom velicinom i rezervama. Od snabdevanja se zahteva pouzdanost-sigurnost, a stepen pouzdanosti se odreređuje prema pozarnoj opasnosti objekta i velicini sprinkler sistema.

Sprinler sistem je sistem koji treba da funkcioniše u slučaju požara. To znači da napajanje energijom, i vodom ne sme biti prekinuto u slučaju požara. Prema tome sprinkle r stanica se električnom energijom mora napajti iz najmanje dva nezavisna izvora. Jedan od njih je gradska mreža, a drugi najčešeće dizel agregat. Prostorija sprinkler stanice i dizele agregata treba da bude poseban požarni sektor. Napajanje sprinkler stanice ne sme da bude isključeno akcijom vatrogasaca, kada oni isključuju ostale potrošače. Napajanje vodom se ovisno o kategorizaciji objekta vrsi iz vise izvora pa se tako koriste: rezervoari pod pritiskom gravitacioni rezervoari

međurezervoari gradska mr eža prirodni izvori bazeni otovreni i podzemni

Стабилне инсталације за гашење пожара водом типа дренчер 1. Stabilne instalacije za gašenje poţara vodom, potapanjem tipa drenčer: opis instalacije sastavni delovi instalacije

Drenčer sistem je sistem za automatsko gašenje požara vodom sa otvorenim mlaznicama. Sastoji se od cevovoda sa otvorenim mlaznicama, drenčer ventila, pumpnog postrojenja, izvora za napajanje vodom i armatura i cevi koje povezuje ove elemente. Detekcija požara prepuštena je nekom od sistem za detekciju požara ili prisutnim licima. Aktiviranje sistem se vrši ručnom komandom ili komandom od strane automatskog sistema za detekciju požara. Po aktiviranju otvara se drenčer ventil i voda (najčešće prvo iz rezervoa ra pod pritiskom, a kasnije iz drugih izvora pokretana pumpama) kroz sistem cevovda i otvorenih mlaznica dolazi do mesta požara i potapa ga. Potapa se ceo sektor gašenja pošto su sve mlaznice koje su priključene na jedan ventil otvorene

2. Stabilne instalacije za gašenje poţara vodom, potapanjem tipa drenčer: ispitivanje ispravnosti i funkcionalnosti instalacije

Provera ispravnosti i funkcionalnosti sistema se vrši: - pre puštanja u rad sistema kroz funkcionalno ispitivanje sistema - periodično tokom procesa eksploatacije kroz periodična kontrole Funkcionalno ispitivanje sistema se vrši po završenoj montaži a pre puštanja sistema u od strane ovlašćenog pravnog lica (od strane ministarstva) u skladu sa tehničkim propisima i uputstvima proizvođača. O obavljanom ispitivanju se sačinjava zapisnik koji potpisuju izvođač i predstavnik investitora ili nadzorni organ i izdaje se sertifikat o ispravnosti sistema. Zaposleni

koji obavljaju ispitivanja moraju imati položen stručni ispit. Prema standardu funkcionalno ispitivanje se sastoji od: - funkcionalne probe sistema kojom se utvrdjuje da li sistem radi u skladu sa projektovanim zahtevima u rucnom i automatskom rezimu - pneumatskog ispitivanja na pritisak suvog dela cevovoda na najmanje 2,5 bara u trajanju najmanje 24 h, gde se opadanje pritiska vece od 0,15 bara za to vreme smatra nedozvoljenim - hidrauličkog ispitivanja na pritisak mokrog dela cevovoda na najmanje 15 bara (ili 1,5 maksimalnih pritisaka) u trajanju najmanje 2 h, gde se svako curenje smatra nedozvoljenim - funkcionalne probe sistema

U skladu sa Zakonom o zaštiti od požara ispravnost instalacija mora se proveravati najmanje dva puta godišnje od strane ovlašćenog pravnog lica (od strane ministarstva) u skladu sa tehničkim propisima i uputstvi ma proizvođača kroz periodične provere. O obavljenim proverama se vodi evidencija u koju se unose podaci o izvršenoj proveri i izdaje se stručni nalaz. Zaposleni koji obavljaju ispitivanja moraju imati položen stručni ispit. Prema standardu sadržaj peridičnih provera je: Nedeljni -provera pritiska na svim manometrima za vodu i vazduh -provera nivoa vode na svim nivelometrima -provera pozicije svih vetila -provera svih zvona u periodu ne kraćem od 30 sec -provera količine ulja i goriva u dizel pumpama -simuliranje pada pritiska i automatsko startovanje pumpi sa proverom rada -provera rada dizel pumpi sa restartovanjem u kratkom periodu posle njihovog isključenja Mesecni -provera akumulatora Kvartalni -evidentiranje svih promena na samom objektu koji mo gu da uticu pa požarni rizik -svi delovi instalacije treba da se provere i odstrane vidljive nečistoće, kao i da se izvrše potrebna podmazivanja

Стабилне инсталације за гашење пожара тешком, средњом и лаком пеном 1. Stabilne instalacije za gašenje poţara teškom, srednjom i lakom penom: periodična ispitivanja stabilne instalacije

U skladu sa Zakonom o zaštiti od požara ispravnost instalacija mora se proveravati najmanje dva puta godišnje od strane ovlašćenog pravnog lica (od strane ministarstva) u skladu sa tehničkim propisima i uputstvima proizvođača kroz periodične provere. O obavljenim proverama se vodi evidencija u koju se unose podaci o izvršenoj proveri i stručni nalaz. Zaposleni k oji obavljaju ispitivanja moraju imati položen stručni ispit. Prema standardu sadržaj peridičnih provera je: Nedeljni -provera pritiska na svim manometrima za vodu i vazduh -provera nivoa vode na svim nivelometrima -provera pozicije svih vetila -provera svih zvona u periodu ne kraćem od 30 sec -provera količine ulja i goriva u dizel pumpama -simuliranje pada pritiska i automatsko startovanje pumpi sa proverom rada -provera rada dizel pumpi sa restartovanjem u kratkom periodu posle njihovog isklju čenja Mesecni -provera akumulatora Kvartalni -evidentiranje svih promena na samom objektu koji mogu da uticu pa požarni rizik -svi delovi instalacije treba da se provere i odstrane vidljive nečistoće, kao i da se izvrše potrebna 03 – Stabilne instalcije za gašenje požara teškom, srednjom i lakom penom 24 podmazivanja -opšte stanje cevovoda, kao i -opšte stanje cevovoda, kao i u odnosu na koroziju, kao i stanje zaštitne boje -provera rada svih pumpi sa proverom izlaznih pritisaka -provera svih izvora vode -provera svih primarnih i sekundarnih izvora napajanje električnom energijom -provera indikatora protoka

Godišnji -sve pumpe se testiraju na puno opterećenje -provera automatskog uključenja dizel agregata -provera rada plovaka u rezervoarima i bazenima Trogodišnji -provera rezervoara i bazena -provera ventila i nepovratnih ventila

Desetogodišnji -čišćenje svih bazena i rezervoara

Стабилне инсталације за гашење пожара прахом 1. Stabilne instalacije za gašenje poţara prahom: ispitivanje ispravnosti i funkcionalnosti stabilne instalacije

Ispitivanje ispravnost i funkcionalnosti sistema se vrši: - pre puštanja u rad sistema kroz funkcionalno ispitivanje sistema - periodično tokom procesa eksploatacije kroz periodične provere Funkcionalno ispitivanje sistema se vrši po završenoj montaži a pre puštanja sistema u od strane ovlašćenog pravnog lica (od strane ministarstva) u skladu sa tehničkim propisima i uputstvima proizvođača. O obavljanom ispitivanju se sačinjava zapisnik koji potpisuju izvođač i predstavnik investitora ili nadzorni organ i izdaje se sertifikat o ispravnosti. Zaposleni koji obavljaju ispitivanja

moraju imati položen stručni ispit. Tokom funkcionalnog ispitivanja v rši se proba funkcionisanja sistema. Proverava se deo za detekciju i upravljanje, a potpuna proba sistema, sa izbacivanjem praha kroz mlaznice je skupa pa se retko koristi. Zato se vrse delimicne probe. Probama se zeli ispitati dali prah dolazi u prostoriju (ili vise prostorija, ukoliko ih ima). U torn cilju se, iza razvodnog ventila, ugraduje vertikalan T

komad sa ventilom. Na ovaj komad se priključuje crevo sa probnom mlaznicom. Na taj nacin se, aktiviranjem sistema moze kontrolisati pritisak u rezervoaru, isticanje praha i funkcionalnost svakog dela sistema. Funkcionalno ispitivanje obavezno obuhvata ispitivanje cevovoda na pritisak.

U skladu sa Zakonom o zaštiti od požara ispravnost instalacija mora se proveravati najmanje dva puta godišnje od strane ovlašćenog pravnog lica (od strane ministarstva) u skladu sa t ehničkim propisima i uputstvima proizvođača kroz periodična provere. O obavljenim proverama se vodi evidencija u koju se unose podaci o izvršenoj proveri i stručni nalaz. Z aposleni koji obavljaju ispitivanja moraju imati položen stručni ispit. Prema standardu sadržaj periodičnih provera: dnevno - provera indikacija sistema (tezine, pritisci i sl.) - osim toga vrsi se kontrola čeličnog užeta, položaja tegova i mehanizma čeličnih boca i

komandnih boca, rezervoara i razvodnika i konstatovanja eventualnog oštećenja; mesečno - kontrola stanja cevovoda i radni položaj ventilatora - čišćenje cevovda komprimovanim gasom - provera zaštitnih poklopaca na mlaznicama - provera količine potisnog gasa - provera količine praha - provera sistema za aktiviranje sestomesecno - periodicna kontrola sistema koja obuhvata proveru funkcionisanja sistema bez ispucavanja praha

godišnje - provera kvaliteta i količine praha

2. Stabilne instalacije za gašenje poţara prahom: opis instalacije, sastavni delovi instalacije

Sistem za automatsko gašenje prahom se sastoji od dela za dojavu i upravljenje i mašinskog dela sa 04  – Stabilne instalacije za gašenje požara prahom 12 spremnicima i cevovodom. Sistem za dojavu i upravljanje se sastoji od:

Ovaj deo sistema može ponekad (ranije je to bilo često) da bude uglavnom mehanički, pa se sastoji od:

Mašinski deo sa cevovdom i spremnicima se sastoji (mogu da budu različite konfiguracije) od:

Princip rada se sastoji u tome da se posle detekcije požara uključuje svetlosna i zvučna signalizacije

koja upozorava prisutne da će uslediti gašenje. Za t o vreme moguće je gašenje preduprediti pritiskom na ručni javljač blokirajući. Posle isticanja vremena kašn jenja pogonski gas se ubacuje u spremnika sa prahom koji izlazi kroz mlaznice u štićeni prostor i gasi požar. Ako automatska detekcija zakaže moguće je ručno aktivirati sistem preko ručnog javljača aktivirajućeg ili mehanički na samim spremnicima. 3. Stabilne instalacije za gašenje poţara prahom: pravna lica za odrţavanje i ispitivanje stabilne Instalacije

Pravna lica koja održavaju i ispituju stabilnu instalaciju moraju da za ove poslove poseduju ovlašćenje ministarstva. Zaposleni u ovlašćenom pravnom licu moraju da imaju položen stručni ispit. Potreban minimalni broj lica određene stručne spreme sa položenim stručnim ispitom kao i potrebne tahničke kapacitete u smislu opreme, alata i prostora propisuje također ministarstvo. Program polaganja stručnog ispita također propisuje ministarstvo. Ispit se sastoji od opšteg i posebnog dela.

Стабилне инсталације за гашење пожара угљен диоксидом 1. Stabilne instalacije za gašenje poţara ugljen-dioksidom: sastavni delovi instalacije Sistem za automatsko gašenje ugljen dioksidom se sastoji od - dela za dojavu i upravljanje - i mašinskog dela sa spremnicima i cevovodom. Sistem za dojavu i upravljanje se sastoji od:

vpožarne centrale

Ovaj deo sistema može ponekad (ranije je to bilo često) da bude uglavnom mehanički, pa se sastoji od:

sajli sa koturačama i tegovima Mašinski deo sa spremnicima i cevovdom se sastoji od: - baterija boca kod visokopritisnih sistema ili spremnika kod niskopritisnih - ventili na bocama - sistemi za kontrolu količine sredstva (vage, presostati..) - razvodnik sa sektorskim ventilima - cevovodi i mlaznice -komandne (pilot) boce - pneumatske sirene

2. Stabilne instalacije za gašenje poţara ugljen-dioksidom: funkcionalna šema delovanja (načini aktiviranja, veza sa drugim sistemima) Princip rada se sastoji u tome da se posle detekcije požara uključuje svetlosna i zvučna signalizacije koja upozorava prisutne da će uslediti gašenje. Za to vreme moguće je gašenje preduprediti pritiskom na ručni javljač blokirajući. Posle isticanja vremena kašnjenja otvaraju se ventili na bocama ili spremniku i ispuštaju CO2 koji izlazi kroz mlaznice u štićeni prostor i gasi požar. Ako automatska detekcija zakaže moguće je ručno aktivirati sistem preko ručnog  javljača aktivirajućeg ili mehanički na samim spremnicima. Ovde postoje različite varijante ovisno o tome da li sistem upravljan i kontrolisan električno preko protivpožarne centrale ili je čisto mehanički. Kod električnih sistema detekcija zavisi od det ektora temperaturnih ili dimnih. Zbog sigurnosti detekcije primenjuje se dvozonska zavisnost. Komanda se prenosi električno na elektromagnetni ventili ili na komandni ormar sa tegovima. Sirene su električne. Kod čisto mehaničkis sistema pucanje lakotopljivog elementa prouzrokuje padanje tegova koji aktiviraju brzootvarajuće ventile sa ručicama na pilot boci, a komanda se dalje prenosi pneumatski na bateriju i sektorske ventile. Sirene su pneumatske. Potrebno je pre aktiviranja sistema automatski isključiti ventilaciju, zatvoriti PP klapne i vrata.

Upozoravanje prisutnih na ispuštanje gasa svetlosnom i zvučnom signalizacijom je obavezno.

3. Stabilne instalacije za gašenje poţara ugljen-dioksidom: periodične provere U skladu sa Zakonom o zaštiti od požara ispravnost instalacija mora se proveravati najmanje dva puta godišnje od strane ovlašćenog pravnog lica (od strane ministarstva) u skladu sa tehničkim propisima i uputstvima proizvođača kroz periodične provere. O obavljenim proverama se vodi evidencija u koju se unose podaci o izvršenoj kontroli i izradjuje se stručni nalaz. Zaposleni koji obavljaju ispitivanja moraju imati položen stručni ispit. Periodična provere se sastoje od sledećeg: - Svakog dana izvrsiti vizuelni pregled sistema. Pregled se odnos i na pravilan polozaj elemenata, uredaja i plombi, mehanicke ostecenosti i kontrolu napunjenosti boca i rezervoara. Ukoliko pokazivac napunjenosti pokazuje ispustanje od 10% tezine, treba bocu zameniti. Ovo se odnosi i na komandne boce (pneumatsko aktiviranje). - Jednom mesecno kontrolisati pokretljivost svih pokretnih delova. - Jednom u sest meseci izvrstiti proveru funkcionalnosti sistema automatskim aktiviranjem bez pozara - Jednom godisnje ispitivanje vrsi nadlezan organ i o t ome pravi izvestaj. Pri tome se

funkcionalna proba vrši sa 10% predviđene količine gasa, a najmanje sa dve boce. Nadeni nedostaci se moraju, koliko je moguce, brzo otkloniti. - O pregledima i periodicnim ispitivanjima vodi se knjiga odrzavanja sistema.

4. Stabilne instalacije za gašenje poţara ugljen-dioksidom: projektovanje i izvođenje instalacija Stabilni CO2 sistemi se projektuju, montiraju i odrzavaju prema tehnickim propisima za CO2 sisteme. Pored toga potrebno je drzati se preporuka proizvodaca protivpozarne tehnike. Propisi koji se primenjuju: 1. SRPS EN 15004- 1 Instalacije za gašenje požara – Sistemi za gašenje gasom – Deo 1-

Projektovanje, ugradnja i održavanje 2. SRPS EN 12094- (deo 7 i 16) Instalacije za gašenje požara - Komponente sistema za gašenje

3. Pravilnik o tehničkim normativima za stabilne uređaje za gašenje požara ugljendioksidom. 4. CEA 4007 – projektovanje i izrada sistema Prema redosledu definisanja tehnickih karakteristika stabilnog CO2 sistema potrebno je odrediti: - koje objekte treba zastititi stabilnim CO2 sistemom. Kriterijumi su: pozarni rizik, mogucnost prosirenja - prenosenja pozara na susedne objekte, vrednost objekta, potrebne kolicine CO2 gasa ili drugog sredstva mogucnosti gasenja i potrebu gasenja pozara u njegovom pocetku - izvrstiti osnovni proracun potrebne kolicine CO2 gasa-odnosno kapacitet sistema; ovo

se vrši na osnovu zapreminskih koncentracija iz standarda za različite tipove požara (smanjenje koncentracije kiseonika u vazduhu ispod 15%) - na osnovu kapaciteta sistema odrediti skladistenje boce - bateriju ili rezervoar - cisternu. - odrediti tip detekcije požara (mehanički sistem ili električni se rezličitim vrstama detektora) - odrediti broj i raspored detektorskih elemenata u skladu sa standardima, kao i ostale

neophodne elemente za ručno aktiviranje, blokiranje i signalizaciju) - predvideti mere bezbednosti - predvideti odgovarajuću električnu instalaciju - predvideti odgovrajuće elemente za aktiviranje i cevnu mrežu sa odgovrajućim brojem

mlaznica na osnovu zahteva za maksimalnim vremenom pražnjenja (30 do 120 sec) i minimalnim pritiscima na mlaznicama (10-14 bara) - pribaviti na projekat sve potrebne saglasnosti (MUP itd.) - sistem izvoditi u skladu sa projektom, standardima i sa opremom koja poseduje odgovarajuće

sertifikate; radove treba da izvode ovlašćena pravna i fizička lica - pre primopredaje izvršiti potrebne funkcionalne probe i ispitivanja od strane ovlašćenog pravnog lica i o tome sačiniti zapisnike - izvršiti primopredaju uz izradu dokumenata o primopredaji i obuku korisnika sistema

Стабилне инсталације за гашење пожара халоном 1. Stabilne instalacije za gašenje poţara halonom: opis instalacije, sastavni delovi instalacije

Sistem za automatsko gašenje halonom se sastoji od - dela za dojavu i upravljenje - i mašinskog dela sa spremnicima i cevovodom. Sistem za dojavu i upravljanje se sastoji od:

protivpožarne centrale - Stabilne instalacije za gašenje požara halonom 9

Ovaj deo sistema može ponekad (ranije je to bilo često) da bude uglavnom mehanički, pa se sastoji od: lakotopljivih elemenata

sajli sa koturačama i tegovima ormara sa elektromagnetnom ili pneumatskom kopčom mehaničkih sirena Mašinski deo sa spremnicima i cevovodom se sastoji od: - baterija boca sa halonom i azotom kao pogonskim sredstvom (ili spremnika sa halonom i azota u posebnim bocama) - ventili na bocama i spremnicima - sistemi za kontrolu količine sredstva (vage, presostati..) - razvodnik sa sektorskim ventilima - cevovodi i mlaznice -komandne (pilot) boce - pneumatske sirene

Princip rada se sastoji u tome da se posle detekcije požara uključuje svetlosna i zvučna signalizacije koja upozorava prisutne da će uslediti gašenje. Za to vreme moguće je gašenje preduprediti pritiskom na ručni javljač blokirajući. Posle isticanja vremena kašnjenja otvaraju se ventili na bocama ili spremniku i ispuštaju halon koji izlazi kroz mlaznice u štićeni prostor i gasi požar. Ako automatska detekcija zakaže moguće je ručno aktivirati sistem preko ručnog  javljača aktivirajućeg ili mehanički na samim spremnicima. Ovde postoje različite varijante ovisno o tome da li sistem upravljan i kontrolisan električno preko protivpožarne centrale ili je čisto mehanički. Kod električnih sistema detekcija zavisi od detektora temperaturnih ili dimnih. Zbog sigurnosti detekcije primenjuje se dvozonska zavisnost. Komanda se prenosi električno na elektromagnetni ventili ili na komandni ormar sa tegovima. Sirene su električne. Kod čisto mehaničkih sistema pucanje lakot opljivog elementa prouzrokuje padanje tegova koji aktiviraju brzootvarajuće ventile sa ručicama na pilot boci, a komanda se dalje prenosi pneumatski na bateriju i sektorske ventile. Sirene su pneumatske. Potrebno je pre aktiviranja sistema automatski isk ljučiti ventilaciju, zatvoriti PP klapne i vrata.

Upozoravanje prisutnih na ispuštanje gasa svetlosnom i zvučnom signalizacijom je obavezno. NAPOMENA: Zbog njegovih stetnih osobina po atmosferu kao i značajne otrovnosti u raspadnutom stanju Halon je sre dstvo koje se više ne koristi iako je broj postojećih sistema sa halonom još uvek veliki.

2. Stabilne instalacije za gašenje poţara halonom: periodična ispitivanja stabilne instalacije U skladu sa Zakonom o zaštiti od požara ispravnost instalacij a mora se proveravati najmanje dva puta

godišnje od strane ovlašćenog pravnog lica (od strane ministarstva) u skladu sa tehničkim propisima i uputstvima proizvođača kroz periodične provere. O obavljenim proverama se vodi evidencija u koju se unose podaci o izvršenoj proveri i stručni nalaz. Zaposleni koji obavljaju ispitivanja moraju imati položen stručni ispit. Periodična provere se sastoje od sledeceg: - Svakog dana izvrsiti vizuelni pregled sistema, pregledati mehanizme i polozaje elemenata, a posebno kontrolisati napunjenost boca i rezervoara, odnosno pritisak. - Jednom mesecno proveriti pokretljivost svih pokretnih elemenata. - Jednom u sest meseci izvrsiti potpunu kontrolu; proveriti javljace požara, po potrebi ih ocistiti, pregledati sistem za aktiviranje i dojavu, pojavu korozije, po potrebi izvrsiti ponovna

regulisanja, izvršiti fukcionalnu probu bez ispuštanja gasa - Ako se u bocama-rezervoaru konstatuje gubitak u tezini halona od 5% boce ili rezervoar se moraju ponovo napuniti ili zameniti novim. - Celicne boce ili rezervoari podlezu kontroli inspekcije za sudove pod visokim pritiskom. - Proveriti cevovode i mlaznice. - U svemu se pridrzavati uputstava koja daju proizvodaci opreme - Voditi knjigu odrzavanja. 3. Stabilne instalacije za gašenje poţara halonom: upotreba Stabilni uredaji za gasenje halonom se koriste kod zatvorenih prostorija, zatim kod elektronskih

uredaja (halonom ili nekim drugim čistim hemijskim sredstvom) kao i kod onih zatvorenih prostorija gde je evakuacija ljudi otezana ili onemogucena (avion, brod, podmornica, tenk).

Koncentracija halona koja je dovoljna za gašenje nije opasna za zdravlje ljudi. Dalju primenu stabilni uredaji sa halonom nalaze tamo gde kolicina sredstva za gašenje i njena t ehnika, kao tezina igr a ulogu. Zbog male kolicine halona koji vrsi gašenje istim efektom koji bi se morali vrsiti većim kolicinama nekim drugim sredstvom, halon ima prednost. U stabilnim instalacija za prostore u kome se mogu naći prisutna lica češće se koristio Hlon 1301 nego Halon 1211.

Montrelaski sporazum je praktično onemogućio primenu halona zbog njegovih stetnih osobina po atmosferu kao i značajne otrovnosti u raspadnutom stanju. Projektovanje stabilnih instalacija uglavnom je vršeno prema standardu NFPA 12. Način postupanja sa postojećim stabilnim instalacijama regulisan je Uredbom o postupanju sa supstancama koje ostecuju ozonski omotac, kao i o uslovima za izdavanje dozvola za uvoz i izvoz tih supstanci.

Стабилне инсталације за гашење пожара пиротех. генерисаним аеросолом 1. Stabilne instalacije za gašenje poţara pirotehnički generisanim aerosolom: opis instalacije, sastavni delovi instalacije.

 Aeroslni generator je uređaj za gašenje požar čiji se rad zasniva na bazi modifikovanog raketnog goriva. Aerosol kao sredstvo za gasenje je cvrsta materija koju treba, u cilju gasenja, upaliti. Energija izlazecih gasova izbacuje fine, sitne materijalne cestice u izlazecem gasu. Ove cestice su mikroskopske velicine, tako da je postignuta visoka disperzija. Ova disperzija se, po izlasku gasa, odrzava u vazduhu kao zapreminska koncentracija prostorije. Pri usmeravanju mlaza izlazeceg gasa-aerosola direktno na pozar, materijalne cestice sredstva za gasenje dolaze u neposredni kontakt sa plamenom. Ogromna sposobnost gasenja aerosola eliminise plamen. Sastavni delovi aerosolnog generatora 1.Stapin 2. Kanali za hladenje 3. Komora za sagorevanje 4. Aerosolni generator-gorivo 5. Kuciste

6. Elektricni upaljač Mehanizam gasenja aerosolima je hemijski proces, kao sto je to bio slucaj i sa halonima.

Sistem za automatsko gašenje se, kao i kod ostalih sistema, sastoji od dojavnog dela sa centralom, detektorima i uređajima za ručno aktiviranje blokadu i signalizaciju. Kada je požar nedvojbeno detektovan (dvozonska zavisnost, mehanički topljivi elementi ili sl.) PP centrala salje električnu komandu koja pali aersolne generatore. I ovde se kao i kod ostalih sistema primenjuju mere

bezbednosti (vreme kašnjenja i evakuacije, upozoravajuće i evakuacione sirene i sl).

2. Stabilne instalacije za gašenje poţara pirotehnički generisanim aerosolom: projektovanje i izvođenje instalacije instalacije Smatra se da aerosoli gase efikasno sve klase požara, a imaju i sposobnost sprečavanja eksplozija, to oni mogu imati najširu primenu u protivpožarnoj zaštiti. Navodimo sledede mogucnostl primene: a. Lokalna - objekt zastita, kao sto je t o slucaj ugradnje MAG generatora na automobilima, kamionima i autobusima. Lokalna zastita malim aerosol generatorima se moze primeniti od televizora do transformatora, usmerenim mlazom. Objekt zastita, sa automatskim ili rucnim aktiviranjem, može se koristiti kod proizvodnih masina, sa spoljne ili unutrasnje strane, b. Zastita prostorije trodimenzionalnim efektom gasenja vrsl se generatorima MAGhp. Sve prostorije koje se stite CO2 gasom, inergenom ili argonom, mogu dase stite aerosolnim generatorom.  Aerosol generatorima se gase pozari i sprecavanju eksplozije gasnih smesa i eksplozivnih prasina. Projektovanje, montaza i eksploatacija aerosol sistema vrsi se prema standardima i normama. To su prvo pojavili ruski standardi od kojih navodimo dva osnovna; SNiP 2.04.09.-84 i GOST 27331-37. Kasnije: NFPA 2010 Standard on Aerosol Fire-Extingushing Systems CEN/TR 15276-2 Fixed firefighting ssystem  – Condensed aerosol extingushing systems  – Part 2: Design, installation and maintenance

SRPS TP 065899600 Pravilnik o tehničkim zahtevima za sisteme za gašenje poţara pirotehnički generisanim aerosolom Pri projektovanju aerosol sistema, pored gore datih ogranicenja, treba preduzeti mere bezbednosti za ljude koji se nalaze u prostoriji. Zahtevi za projektovanje Koncentracija aerosola u sticenoj prostoriji (broj aerosolnih generatora) i njihova veličina odredjuje se

prema specifikaciji proizvođača. Generatori mogu da se aktiviraju električno ili termostapinom.

Rucno aktiviranje vrsi se uredjajem koji se nalazi pored ulaza u štićenu prostoriju.  Ako se u štićenoj prostoriji mogu naći ljudi kašnjenje aktivranja, mora da postoji, ali ne duže od 30 sec. Za vreme trajanja ovog kašnjenja, treba da bude uključena crvena svetlosna i zvučna signalizacija. Za aktiviranje je ovbavezna dvozonska zavisnost. Dojavni deo mora da poseduje rezervno napajanje.Sve linije, dojavne i komandne moraju da budu kontrolisane.Aerosolni generatori se postavljaju tako da ne ugrozavaju evakuaciju.

3. Stabilne instalacije za gašenje poţara pirotehnički generisanim aerosolom: ispitivanje ispravnosti i funkcionalnosti instalacije

Ispitivanje ispravnosti i funkcionalnosti sistema se vrši: - pre puštanja u rad sistema kroz funkcionalno ispitivanje sistema - periodično tokom procesa eksploatacije kroz periodične prover e Funkcionalno ispitivanje sistema se vrši po završenoj montaži a pre puštanja sistema u od strane ovlašćenog pravnog lica (od strane ministarstva) u skladu sa tehničkim propisima i uputstvima proizvođača. O obavljanom ispitivanju se sačinjava zapisnik koji potpisuju izvođač i predstavnik investitora ili nadzorni organ i izdaje se sertifikat o ispravnosti. Zaposleni koji obavljaju ispitivanja

moraju imati položen stručni ispit. Ispitivanje sistema se vrši simuliranjem požara i proverom funkcionisanja sv ih elemenata osim samog generatora.

Pouzdanost automatskog sistema mora da se testira 30 dana pre priključivanja generatora na dojavni deo, tako sto se uključi dojavni deo i pusti u rad. Ispitvanje sistema se vrši simuliranjem požara i proverom funkcionisa nja svih elemenata osim samog generatora.

Pouzdanost automatskog sistema mora da se testira 30 dana pre priključivanja generatora na dojavni deo, tako sto se uključi dojavni deo i pusti u rad. U skladu sa CEN TR 15276- 2 ispitivanje obuhvata sledeće zahtev e: - provere da li štićeni prostor uključujući i vetilacioni sistem i nadpritisne klapne odgovaraju onom iz projekta - broj, položaj, način postavljanja, tip i orjentacija generatora treba da odgovraju

projektnom rešenju - generatori mora da su postavljeni tako da ne ugroze prisutna lica tokom aktiviranja - ispucavanje se ne preporučuje Kao i kod ostalih sistema za automatsko gašenjeispitivanje obuhvata sledeće zahteve: - provere da li štićeni prostor uključujući i vetilacioni sistem i nadpritisne klapne odgovraju onom iz projekta - broj, položaj, način postavljanja, tip i orjentacija generatora treba da odgovraju

projektnom rešenju - generatori mora da su postavljeni tako da ne ugroze prisutna lica tokom aktiviranja - ispucavanje se ne preporučuje

U skladu sa Zakonom o zaštiti od požara ispravnost instalacija mora se proveravati najmanje dva puta godišnje od strane ovlašćenog pravnog lica (od strane ministarstva) u skladu sa tehničkim propisima i uputstvima proizvođača kroz periodične kontrole. O obavljenim proverama se vodi evidencija u koju se unose podaci o izvršenoj proveri i izdaje stručni nalaz. Zaposleni koji obavljaju provere moraju imati položen stručni ispit. U skladu sa SRPS TP 065899600: funkcionalna proba (periodična provera) vrši se tromesečno. U skladu sa CEN TR 15276-2: - šestomesečno se proverava stanje generatora,pričvršćenost gen eratora, stanje u odnosu na koroziju i starost generatora u odnosu na predviđeni životni vek - godišnje se proverava stanje prostora koji se štiti u odnosu na ona sagledan projektnom dokumentacijom (dimenzije, integritet, ventilacija, nadpritisne klapne, raspored opreme i

nameštaja...) 4. Stabilne instalacije za gašenje poţara pirotehnički generisanim aerosolom: kao 1, 2 i 3

Стабилне инсталације за гашење пожара инертним гасов. и другим гасовима 1. Stabilne instalacije za gašenje poţara inertnim i drugim gasovima: periodična ispitivanja stabilne instalacije U skladu sa Zakonom o zaštiti od požara ispravnost instalacija mora se proveravati najmanje dva

puta godišnje od strane ovlašćenog pravnog lica (od strane ministarstva) u skladu sa tehničkim propisima i uputstvima proizvođača kroz periodične kontrole. O obavljenim proverama se vodi evidencija u koju se unose podaci o izvršenoj proveri i izdaje stručni nalaz. Zaposleni koji obavljaju provere moraju imati položen stručni ispit. Prema standardu sadržaj periodičnih provera je: nedeljno

proverava se integritet štićenog prostora vizuelna kontrola cevovda kontrola svih indikatora stanja sistema (manometri, vage i sl.)

mesečno provera da li su sva lica koja rukuju sa sistemom prošla procduru obuke šestomesečno Za gasove pod pritiskom u tečnom stanju proverava se količina koja ne sme više od 5% da ostupa od predviđene i pritiska koji ne sme više od 10% da odstupa od predviđene Za inertne gasove proverava se pritisak koji ne sme više od 5% da odstupa od predviđenog godišnje Vrši se funkcionalna proba sistema na sličan način kao i kod funkcionalnog ispitivanja. Proverava se stanje svih creva.

Proverava se stanje štićenog prostora u smislu zaptivenosti, odnosno proverava se da li je eventulano bilo nekih građevinskih izmena koje mogu negativno da utiču na gašenje . Spremnici pod pritiskom se kontrolišu ispitiju u skladu sa regulativom za sudove pod pritiskom.

2. Stabilne instalacije za gašenje poţara inertnim i drugim gasovima: ispitivanje funkcionalnosti i ispravnosti stabilne instalacije Funkcionalno ispitivan je sistema se vrši po završenoj montaži a pre puštanja sistema u od strane

ovlašćenog pravnog lica (od strane ministarstva) u skladu sa tehničkim propisima i uputstvima proizvođača. O obavljanom ispitivanju se sačinjava zapisnik koji potpisuju izvođač i predstavnik investitora ili nadzorni organ i izdaje se sertifikat o ispravnosti. Zaposleni koji obavljaju ispitivanja

moraju imati položen stručni ispit. Funkcionalno ispitivanje u skladu sa standardom obuhvata, odnosno sistem treba da zadovolji sledeće zahteve:

Provere da li štićeni prostor odgovara onom iz projekta. Svi elementi sistema treba da budu u skladu sa projektom.

Cevovod treba da bude tako izrađen da prilkom isticanja sredstva ne dođe do njegovog pomeranja, a mlaznice tako postavljene da sred stvo prilikom isticanja ne može da povredi prisutna lica. Spremnici sa gasom treba da budu pričvršćeni na odgovarajući način. Ispucavanje gasa se ne preporučuje, ali ako se radi koncentracija se meri u najmanje tri tačke. Svi otvoreni delovi cevovoda se ispituju pneumatski na pritisak od 3 bara u trajanju od 10 min, gde pad pritiska za to vreme ne sme da bude veci od 20%.

Svi zatvoreni delovi cevovda i cevovod na delu pre uređaja za redukciju pritiska se hidrostatski testiraju na 1,5 radnog pritiska, gde ne sme da pojavi curenje. Hidrostatska ispitivanj je bolje vrsiti u fabrickim uslovima.  Azotom se testira prohodnost cevovda.

Proverava se zaptivenost štićenog prostora. Elektricna instalacija se ispituje na neprekidnost i proverava se otpor izolacije instalacije.

Proverava se funcionalnost svie elemenata dojavnog i upravljačkog dela sistema (centralni uređaj, detektori, ručni javljači, uređaji za signalizaciju itd...) Vrši se funkcionalna proba sistema, tako što se otkače svi mehanizmi za aktiviranje spremnika i zamene odgovarajućim uređajima za signalizaciju. Kod elektro aktivacije to su sijalice ili ledovi a kod pneumatske neki do uređaja za potvrdu ispucavanja ili sl.

Proveravaju se sve kontrolisane linije na prekid i kratak spoj.  Aktiviraju se dojavne linije.  Aktiviraju se istovremeno dojavne linije u dvozonskoj zavisnosti ako postoji i proverava se

funkcionisanje svih uređaja za signalizaciju, kao i stizanje komandnog signala za gašenje na sijalice ili druge uređaje za signalizaciju. Proverava se rad rucnog javljaca aktivirajuceg i blokirajuceg.

Proverava se rad svih mehaničkih uređaja za aktiviranje koji mogu da se aktivraju, a da se sredstvo ne ispusti i da se uređji ne oštete (one shot uređaji se ne probaju). Proverava se da li je električno napajanje izvedeno sa nezavisnog strujnog kruga i da li je on u RO obelezen na odgovarajuci način. Nakon funkcionalne probe sistem se povezuje ponovo na nacin da bude u stanju pune pogonske pripravnosti.

Izvođač je dužan da investitoru dostavi sertifikate, uputstva, crteže i izjavu da radovi izvedeni u skladu sa projektom. Posebno je potrebno istaknuti u dokumentaciji svako odstupanje od projekta.

Стабилне инсталације за дојаву пожара 1. Stabilne instalacije za dojavu poţara: funkcionalna šema delovanja (alarmni plan i izvršne funkcije) Centrale se najčešće programiraju da rade u režimu dvostepenog alarma. To znači da o pojavi alarma

od automatskog javljača, centrala uključuje internu svetlosnu i zvučnu signalizaciju. Ako tokom vremena kašnjenja (obično 30 sec) niko od zaduženih za rad sa centralom ne potvrdi svoje prisustvo pritiskom na odgovarajući taster na centrali, centrala aktivira sve izvršne funkcije (uključuje sirene I bleskalice, zatvara PP klapne, isključuje ventilaciju, spušta lift u prizemlje, aktivira teledojavu, uključuje sisteme oddimljavanja i nadpritiska i eventulano aktivira automatsko gašenje) po isteku vremena kašnjenja. U suprotnom vreme do aktiviranja izvršnih funkcija se produžava za vreme izviđanja (oba vremena ukupno mora das u ispod 120 sec).  Ako dežurno lice, tokom izviđanja prostoraiz koga je došao alarm, shvati da nije moguće ugasiti mobilnom opremom požar, pritiskom na ručni javljač trenutno aktivira sve izvršne funkcije. U slučaju da je mali požar trenutno ugašen ili ako je alarm lažan pristupa se resetovanju centrale, prema uputstvu proizvođača. U slučaju da je javljač neispravan, dotični  javljač ili zona se izoluju i obaveštava se služba održavanja 2. Stabilne instalacije za dojavu poţara: projektovanje i izvođenje instalacije

Sistemi automatske dojava požara spadaju u red posebnih sistema u smislu zakona o ZOP. U skladu sa ovim zakonom sve posebne sisteme mogu da projektuju samo ovlašćena pravna lica (ovlašćenje izdaje MUP). Prema zakonu za ove projekte potrebno je pribaviti saglasnost MUP a. Na isti način je regulisanoi izvođenje ovih sistema. Prilikom projektovanja ključni stavke su sledeće: - procena potrebe za jednim ovakvim sistemom, na osnovu GP ZOP- a i požarnog rizika, odnosno na

osnovu zakona ili nekog od Pravilnika (javni objekti, garaže, muzeji, arhivi itd...) - odabir tipa sistema, adresibilni ili konvencionalni, na osnovu veličine objekta - dispozicija opreme - proračun kablovske instalacije i baterijskog napajanja - alarmni plan

Dispozicija opreme i proračuni, kao ostali tehnički delovi projekta se izrađuju u skladu sa: PTN za stabilne instalacije za dojavu požara SRPS CEN/TS 54-14 Sistemi za detekciju požara i požarni alarmni sistemi - Deo 14: Smernice za planiranje, projektovanje, ugradnju, tehnički prijem i odžavanje. Nakon pribavljene saglasnosti pristupa se izvođenju koje se sprovodi prema projek tu kao i prema PTN za električne instalaci je niskog napona. Sva oprema treba da ima sertifikate da je u skladu sa odgovrajućim s tandardima u ovom slučaju SRPS EN 54 Sistemi za detekciju požara i požarni alarmni sistemi, koji definiše

zahteve i načine isp itivanja za ovu opremu. Posle funkcionalnog ispitivanja sistema sprovodi se tehnički prijem. MUP izdaje saglasnost na sprovedene mere zaštite od požara predviđene projektnom dokumentacijom 09 - Stabilne instalacije za dojavu požara 20 3. Stabilne instalacije za dojavu poţara: vrste javljača poţara

Javljači požara se principijelno dele na automatske i ručne. Ručni omogućavaju prisutnim licima da

pritiskom na njih pošalju signal PP centrali da je požar primećen i da centrala trenutno aktivira sve izvršne funkcije.  Automatski omogućavaju PP centrali da bez prisustva čoveka detektuje pojavu požara. Prema manifestaciji požara koju detektuju dele sa na: dimne, toplotne i plamene. Dimni detektuju pojavu dima, postavljaju se na plafon i prem principu rada se dele na  jonizuujuće i optičke koji rade na principu tindalovog efekta. Toplotni detektuju toplotu i dele se na termo maksimalni koji se aktiviraju kada temperatura

prekorači predviđenu i termodiferencijalne koji reaguju na brzinu porasta temperature. Plameni reaguju na pojavu plamena. Plamen detektuju u UV ili IC spektru ili u oba. Osim svetlosti u traženom delu spektra, detektuju i karakterističnu promenu intenziteta sv etlostlosti plamena (plamsanje ili flikering). Prema površini koju pokrivaju dele se na: tačkaste ko ji manifestaciju požara čekaju u jednoj

tački, linijske koji pokrivaju određenu liniju i aspiracione koji kroz cevovd uvlače dim u detektor. 4. Stabilne instalacije za dojavu poţara: periodična ispitivanja stabilne instalacije Ispitivanje ispravnosti i f unkcionalnosti sistema se vrši: - pre puštanja u rad sistema kroz funkcionalno ispitivanje sistema - periodično tokom procesa eksploatacije kroz periodične provere

Funkcionalno ispitivanje sistema se vrši po završenoj montaži a pre puštanja sistema u od strane ovlašćenog pravnog lica (od strane ministarstva) u skladu sa tehničkim propisima i uputstvima proizvođača. O obavljanom ispitivanju se sačinjava zapisnik koji potpisuju izvođač i predstavnik investitora ili nadzorni organ i izdaje se sertifikat o ispravnosti. Zaposleni koji obavljaju ispitivanja moraju imati položen stručni ispit. 09 - Stabilne instalacije za dojavu

požara 21 U skladu sa Zakonom o zaštiti od požara ispravnost instalacija mora se proveravati najmanje dva puta godišnje od strane ovlašćenog pravnog lica (od strane ministarstva) u s kladu sa tehničkim propisima i uputstvima proizvođača kroz periodične provere. O obavljenim proverama se vodi evidencija u koju se unose podaci o izvršenoj proveri i izdaje stručni nalaz. Zaposleni koji obavljaju provere moraju imati položen stručni ispit. Trenutno važeći PTN za stabilne instalacije za dojavu požara poznaj e redovne provere koje obavlja odgovorno lice korisnika i periodične godišnje preglede. Prilikom redovne provere se ispituju: - najmanje jedan element po primarnom vodu - svi elementi za uzbunjivanje - svi predajnici i prijemnici signalizacije - svi uređaji za automatsko gašenje - sklopni uređaji za isključivanje ventilacije, pogona i sl. - uređaji za napajanje energijom (vizuelni pregled pri kljucaka i nivoa elektrolita)

Pri godišnjem periodičnom pregledu mora se izvršiti: - provera kontrolne knjige o izvršenom prethodnom pregledu, i popisa radova koji su posle toga izvedeni na instalaciji; - pregled i ispitivanje spojnice na akumulatoru, nivoa i gustoće elektrolita u svakoj ćeliji, kao i merenje kapaciteta akumulatora; - provera rada indikatora i upravljačkih elemenata na dojavnoj centrali, kao i sva isključenja i

upravljanja tehnološkom opremom; - ispitivanje rada elemenata za uzbunjivanje, predajnika i prijemnika daljinske signalizacije o

požaru i

o neispravnosti; - ispitivanje indikatora smetnji - simulirajući kvarove na primarnim vodovima i uređajima za napajanje energijom; - provera rada svakog pojedinog javljača požara prema uputstvu proizvođača; - pregled kablova, vodova, razvodnih ormara, stezaljki i razvodnih kutija (da su neoštećeni i

adekvatno zaštićeni i označeni). Osim gore navedenog korisnik stabilne instalacije dužan je da osigura pregled instalacije: - nakon pojave požara; - nakon pojave znakova poremećaja pogonske spremnosti; - pri nepravilnom funkcionisanju; - pri promeni tehnologije; - pri promeni namene prostora koji utiču na primenu tehničkih mera nadzora Standard CEN TS 54-14 poznaje kvartalne i godišnje provere čiji sadržaj u principu odgovara redovnim i periodičnim pregledima iz našeg P TN, respektivno.S obzirom na neusklađenost svih ovih propisa u praksi se u našo j zemlji provere rade dve puta godišnje a njihov sadržaj odgovara periodičnom pregledu iz našeg PTN odnosno godišnjem pregledu iz standarda. 5. Stabilne instalacije za dojavu poţara: sertifikat kvaliteta sastavnih delova i instalacije u pogledu zastite od pozara Instalacije za gasenje pozara vodom

Projektuje se i izvodi prema PTN za stabilne instalacije za dojavu požara kao i prema SRPS CEN/TS 54-14 Sistemi za detekciju požara i požarni alarmni sistemi - Deo 14:

Smernice za planiranje, projektovanje, ugradnju, tehnički prijem i odžavan je. Sve komponente treba da ispunjavaju zahteve iz EN 54 Sistemi za detekciju požara i požarni alarmnisistemi Da su komponente u skladu sa standardom dokazuje proizvodjac sertifikatom (ispravom o usaglasenosti)izdatim od strane sertifikacionog tela kojim se potrvrdjuje da je element dizajniran i izradjen u skladu sa standardom. Projektant ima obavezu da projektuje u skladu sa priznatim standar dima i važećim propisima, koje navodi u projektu, a ovo potvrdjuje UZVS svojom saglasnoscu na projekat; projekte imaju pravo da izradjuju ovlascena pravna i fizicka lica u skladu sa zakonom Izvodjac instalaciju izvodi u skladu sa projektom; izvodjaci su ovlascena pravna i fizicka lica u skladu sazakonom; da je sva oprema u skladu sa standardima dokazuje is poručilac opreme sertifikatima (ispravama o usaglašenosti) Da je instalacija u skladu sa projektom potvrdjue ovlasceno pravno lice tokom funkcionalno ispitivanja (verifikacija, funkcionalna proba), o cemu se izradjuje zapisnik i izdaje sertifikat o ispravnosti.

Стабилне инсталације за детекцију експлозивних гасова и пара 1. Stabilne instalacije za detekciju eksplozivnih gasova i para: vrste javljača gasova i para, kalibrisanje javljača Detektorske sonde su delovi stabilne instalacije za dojavu pojave eksplozivne koncentracije

gasova, koji automatski mere, upoređuju ili detektuju prisustvo ili promenu koncentracije gasova i te informacije predaju centralnom uređaju. Prema načinu uzimanja uzoraka dele se na: 1. difuzione sonde; 2. usisne sonde. Difuziona sonda radi na principu difuzije gasova.

Usisna sonda je deo protočnog sistema stabilne instalacije. Pomoćni sistem pored usisne sonde sadrži kapilare i pumpu pomoću kojih se uzima uzorak vazduha iz kontrolisanog prostora i dovodi u centralni uređaj radi stalne analize o prisustvu eksplozivnih gasova i para. Prema kominukaciji sa centralnim uređajem dele se na: -sonde sa beznaponskim izlazima -sonde sa 485 komunikacijom 10 - Stabilne instalacije za detekciju eksplozivnih gasova i para 11 -sonde sa 4-20 mA kominikacijom Prema tipu senzora sonde se dele na: -sonde sa poluprovodničkim senzorom -sonde sa katalitičkim senzorom -sonde sa elektrohemijskim senzorom -sonde sa infracrvenim senzorom

Sonde sa poluprovodničkim senzorom Princip detekcije je promena provodljivosti poluprovodnika u prisustvu gasa

Detektuju neselektivno sirok spektar gasova. Selektivnost se postiže promenom tipa materijala. Sonde sa katalitičkim senzorom Na platinastoj spiralnoj zici od platine sagoreva zapaljivi gas, pri cemu se zbog promene

temperature, otpornost zice menja. Ova otpornost se detektuje osetljivim uređajem za merenje otpora. Sonde sa elektrohemijskim senzorom

Protok struje izmedju katode i anode ovisi o prisustvu gasa. Na njega znacajno utiče vlažnost, temperatura i pritisak. Veoma osteljivi i precizni, skup za održavanje, kratkog životnog veka. Sonde sa infracrvenim senzorom Princip detekcije je apsorpcija infracrvene svetlosti u prisustvu gasa.

Ne mogu da detektuju sve gasove i tesko određuju koncentraciju. Kalibracija detektorskih sondi

Većina detektorskih sondi detektuje različite vrste gasova na isti način. Razlika je u tome što je intenzitet efekta na sam senzor ovisi o tipu gasa.

Porast temperature ovisi o vrsti gasa. Da bi sonda reagovala na odgovarajući način, tj. da bi prvi prag alarma bio na 10% DGE potrebno je izvrsiti kalibraciju, tj. podesiti elektroniku sonde tako da promena temper ature prouzrokovana spaljivanjem količine gasa koja je prisutna pri 10% DGE, posalje signal centrali za prvi prag alarma.

Osim ove inicijalne kalibracije, za svaki detektor je povremeno potrebno izvršiti dodatnu kalibraciju, jer tokom spaljivanja gasa dolazi do gubitka mase elektrode, sto opet menja otpor  same elektrode. 2. Stabilne instalacije za detekciju eksplozivnih gasova i para: sastavni delovi instalacije Stabilna instalacija se sastoji od detektorskih sondi, centralnog uređaja, prenosnih vodova, izvor  napajanja i elemente za informisanje i uzbunjivanje.

Detektorske sonde se sastoje od senzora i elektronike za kondicioniranje i služe za detekciju prisustva eksplozivnog gasa. Sisgnal sa sonde se preko prenosnih vodova vodi do centralnog

uređaja koji na osnovu izmerenih vrednosti vrši određene funkcije. Uobičajeno je da na 10% DGE uključuje ventilaciju na 30 % DGE uključuje elemente za informisanje i uzbunjivanje. Izvor  napajanja sluzi da bi se ceo sistem napajao električnom energijom. Izvor nap ajanja mora da je

takav da u slučaju nestanka mrežnog napona obezbeđuje napjanje sistema dovoljno dugo, odnosno do trenutka kada će kvar koji je prouzrokovao nestanak napajanja biti otklonjen. Ovo se najčešće rešava primenom akumulatorskih baterija. 3. Stabilne instalacije za detekciju eksplozivnih gasova i para: centrale za detekciju gasova i para, vrste alarma

Stabilna instalacija se sastoji od detektorskih sondi, centralnog uređaja, prenosnih vodova, izvor  napajanja i elemente za informisanje i uzbunjivanje.

Centralni uređaj napaja sonde i uređaje za signalizaciju, obrađuje primljene signale i vrši programirane funkcije na osnovu izmerenih vrednosti.

Centralni uređaj mora da ima: - indikator uzbune (crvene boje); - indikator kontrolnog mesta (crvene boje ako je indikator uzbune zajednički); - indikator prelaska svakog praga alarma (crvene boje - indikator neispravnosti kontrolnog mesta (žute ili bele boje); - indikator uključenog stanja uređaja (zelene boje); - mogućnost testiranja ispravnog, funkcionisanja svakog kontrolnog modula ili centralnog uređaja ucelini; - indikator napajanja iz rezervnog izvora napajanja (žute boje); - mogućnost određivanja visine koncentracije eksplozivnog gasa u kontrolisanom prostoru uz

pomoć analognog ili digitalnog načina prikazivanja, - zvučni alarm koji je zajednički za sva kontrolna mesta; - neophodnu opremu za rukovanje stabilnom instalacijom (centralnim uređajem) i periodičnu proveru funkcionisanja stabilne instalacije.

Centralni uređaj mora signalizirati sledeće kvarove: - ispad detektorske sonde iz rada zbog oštećenja senzora (prekid ili kratak spoj), - kvar na primarnim vodovima (prekid ili kratak spoj), - ispad primarnog izvora napajanja.

Centralni uređaj postavlja se van kontrolisanog prostora, najčešće u prostorijama lokalnih ili centralnih protivpožarnih službi ili u hodnicima, prolazima i drugim pogodnim prostorijama u blizini kontrolisanih prostora ili područja, tako da omogućava brz pristup i identifikaciju mesta pojave opasne koncentracije gasa ili pare. Ako se centralni uređaj postavlja van prostorije sa neprekidnim dežurstvom, mora biti omogućen prenos ili čujnost alarma do mesta sa neprekidnim dežurstvom. Centralni uređaj može biti postavljen u kontrolisani prostor ako poseduje odgovarajuću protiveksplozivnu zaštitu za taj prostor. Centralni uređaj za dojavu koncentracije gasa ili pare može biti sastavni deo kombinovanog alarmnog sistema koji obuhvata i protivpožarnu i protivprovalnu dojavu, a mogu biti kontrolisane i neke druge opasne pojave.

U centralnom uređaju mogu se predvideti posebni izlazi za upravljanje tehnološkom i elektrotehničkom opremom objekta. Ovi izlazi mogu biti kontaktni ili bezkontaktni i, u oba slučaja, beznaponski.

Uključenje prinudne ventilacije (upravljanje ventilacijom i klima- uređajima) vrši se kod prelaska prvog praga alarma, dok se isključenje dovoda gasa i energetskog napajanja vrši kod prelaska 10 Stabilne instalacije za detekciju eksplozivnih gasova i para 13 drugog praga alarma. Napajanje električnom energijom iz mreže mora biti takvo da omogućava trajan pogon stabilne instalacije za detekciju eksplozivnog gasa ili para.

Optička signalizacija alarma se automatski isključuje po smanjenju koncentracije gasa ispod donje granice eksplo zivnosti ili nakon otklanjanja smetnje, dok ručno isključenje svetlosne signalizacije nije dozvoljeno.

Prag alarma je određena koncentracija eksplozivnih smeša gasova i para pri kojoj se javlja alarmno stanje. Stabilna instalacija može imati jedan ili dv a praga alarma u skladu sa projektovanim nivoom zaštite; Prag upozorenja (uključenje ventilacije i sl) se postavlja na 10% DGE. U nekim slučajevim se

toleriše i raspon od 5 do 20 %. Prag neodložne intervencije se postavlja obično na 40%. Stabilna instalacija ima jedan, dva ili više pragova alarma, ustanovljenih prema rastućoj koncentraciji eksplozivne smeše gasova, tako da prvi prag odgovara najnižoj koncentraciji itd. Pri tom se svakom pragu mogu pridodati određene funkcije centralnog uređaja. Pri poja vi alarma prvog praga može se izvršiti selektivno uzbunjivanje određenih lica, kao i neka upravljačka funkcija (uključivanje ventilacija), dok se pri pojavi alarma drugog praga uključuje opšte uzbunjivanje i isključuje glavni dovod gasa, glavno napajanje električnom energijom itd. 4. Stabilne instalacije za detekciju eksplozivnih gasova i para: projektovanje i izvođenje instalacija

Propisi koji su osnov za projektovanje i izvođenje instalacija su: Pravilnik o tehničkim normativima za stabilne instalacije za detekciju eksplozivnih gasova i para, SRPS EN 60079 Eksplozivne atmosfere SRPS EN 60079-14 Eksplozivne atmosfere - Deo 14: Projektovanje, izbor i postavljanje

električnih instalacija SRPS EN 60079-29 Eksplozivne atmosfere - Deo 17: Pregled i održavanje električnih instalacija SRPS EN 60079-29 Eksplozivne atmosfere - Deo 29: Detektori gasa – Izbor instalacija, upotreba i

održavanje detektora zapaljivih gasova i kiseonika Osnov za projektovanje stabilnih instalacija je određivanje zona opasn osti jer se kroz ovaj eleborat definiše ugroženi prostor u kome treba detektovati gasove i pare.. Osim elaborata koji ukazuje na ugrožene, prema domaćoj regulativi obavezno je ugrađivanje ovih instalacija u gasnim kotlarnicama koje se izgrađuju ispod niv oa terena i u kotlarnicama koje se nalaze u objektima u kojima se stalno ili povremeno okuplja veći broj ljudi kao što su pozorišta , bioskopi, bolnice i dečji ili starački domovi,... Osim ovoga obavezno je ugrađivanje ovi detekcionih sistema u kompreso rskim stanicama na magistralnim i međunarodnim gasovodima. Stabilna instalacija mora biti tako projektovana i izvedena da pravilnim brojem, rasporedom i

izborom mesta postavljanja detektorskih sondi omogućava pouzdano signaliziranje pojave opasnih koncentracija eksplozivnih gasova i para u kontrolisanom prostoru, uz maksimalno moguće obezbeđenje od lažnih alarma i u skladu sa zahtevanim nivoom zaštite. Stabilna instalacija mora obuhvatiti sve prostorije jednog objekta u kojima postoji prekinuti razvod gasa (ventili, nastavci itd.) i oprema koja koristi eksplozivne gasove u normalnom procesu rada, kao i sve kanale i otvore koji ovu prostoriju povezuju sa ostalim prostorijama (ventilacioni kanali, kablovski kanali itd.).Stabilna instalacija mora stalno i automatski da nadzire i signalizira izostanak primarnog izvora napajanja, smetnje na primarnim vodovima i smetnje na senzorima u detektorskim sondama (kratak spoj i prekid).

Projektovanje i izvođenje stabilne instalacije mora biti u skladu sa propisom za izvođenje električne instalacije u prostorima ugroženim od eksplozivnih smeša gasova i para. Izbor tipa detektorske sonde, difuzione ili protočne (usisne), vrši se zavisno od stanja sredine, vrste gasa (prema grupi gasova i temperaturnom razr edu), izloženosti atmosferskim uticajima i prisustva homogenih ugljovodonika ili organsko-metalnih jedinjenja.

Stabilna instalacija ima jedan, dva ili više pragova alarma, ustanovljenih prema rastućoj koncentraciji eksplozivne smeše gasova, tako da prvi prag odgovara najnižoj koncentraciji itd. Pri tom se svakom pragu mogu pridodati određene funkcije centralnog uređaja. Pri pojavi alarma prvog praga može se izvršiti selektivno uzbunjivanje određenih lica, kao i neka upravljačka funkcija (uključivanje ventilacija), dok se pri pojavi alarma drugog praga uključuje opšte uzbunjivanje i isključuje glavni dovod gasa, glavno napajanje električnom energijom itd. Stabilna instalacija projektuje se i izvodi za zaštitu od pojave eksplozivnih koncentracija jednog određenog ili više određenih gasova i/ili para. Na posebnoj pločici na centralnom uređaju označava se za koji je gas, odnosno gasove instalacija podešena. Na osnovu prirode samog gasa određuju se i pozicije sondi. Projektni zadatak obrazuje se na osnovu oc ene ugroženosti objekta, a obuhvata i poznavanje

elemenata zaštite i traženi nivo zaštite. Najbitniji elementi koji se moraju poznavati prilikom projektovanja stabilne instalacije su: - veličina kontrolisanog prostora i njegov oblik;

- vrednost objekta i opreme kontrolisanog prostora; - raspored tehnološke opreme koja može biti uzročnik isticanja eksplozivnog gasa ili stvaranja eksplozivnih para; - vrsta gasa; - prirodna i prinudna ventilacija (da li postoji i kakva je); - izloženost kontrolisanog prostor a atmosferskim uticajima (visokoj toploti); - agresivnost sredine usled hemijskih i drugih uticaja.

Osim gore spomnutih zahteva i propisa izvođenje ove instalacije mora biti u skladu sa propisima za el. instalacije niskog napona. 5. Stabilne instalacije za detekciju eksplozivnih gasova i para: ispitivanje ispravnosti i funkcionalnosti stabilne instalacije

Ispitivanje ispravnosti i funkcionalnosti sistema se vrši: - pre puštanja u rad sistema kroz funkcionalno ispitivanje sistema - periodično tokom procesa eksploatacije kroz periodične provere Funkcionalno ispitivanje sistema se vrši po završenoj montaži a pre puštanja sistema u od strane ovlašćenog pravnog lica (od strane ministarstva) u skladu sa tehničkim propisima i uputstvima proizvođača. O obavljanom ispitivanju se sačinjava zapisnik koji potpisuju izvođač i predstavnik investitora ili nadzorni organ i izdaje se sertifikat o ispravnosti. Zaposleni koji obavljaju ispitivanja moraju imati položen stručni ispit. 10 - Stabilne instalacije za detekciju eksplozivnih gasova i para 15

U skladu sa Zakonom o zaštiti od požara ispravnost instalacija mora se proveravati najmanje dva puta godišnje od strane ovlašćenog pravnog lica (od strane ministarstva) u skladu sa tehničkim propisima i uputstvima proizvođača kroz periodične provere. O obavljenim proverama se vodi evidencija u koju se unose podaci o izvršenoj proveri i izdaje stručni nalaz. Zaposleni koji obavljaju provere moraju imati položen stručni ispit. Prilikom periodične provere treba obavezno ispitati sledeće: reagovanje svake detektorske sonde, elemente za uzbunjivanje, prenos informacija na mesto

sa stalnim dežurstvom, funkcije upravljanja koje obavlja centralni uređaj, (uključenje ventilatora, isključenje energetskog napaj anja), akumulatorske baterije. Detaljnije elemente periodične provere, kao i način provere određuje proizvođač opreme u tehničkom uputstvu. Sve mere preduzete za redovno održavanje stabilne instalacije u toku radnog veka jedne instalacije moraju se upisati u kontrolnu knjigu. U skladu sa Pravilnikom provera funkcionisanja instalacije obavlja se u periodu do dve godine, a

vanredna funkcionalna ispitivanja u slučaju da izvršene periodične ili vanredne provere pokažu znakove poremećaja pogonske spremnosti ili nepravilnog funkcionisanja, kao i pri promeni tehnologije, odnosno promeni kontrolisanog prostora.

Zakon nalaže kontrolne preglede u periodima od 6 meseci. Remont (obnavljanje) stabilne instalacije obavlja se neodložno već pri prvoj pojavi odstupanja u radu i pri neispravnosti kao posledici starenja.

Zbog nepažljivog rukovanja gasnom instalacijom ili materijama čija su isparenja eksplozivna, pojava alarma ne može se smatrati lažnom uzbunom. Ovako nastale eksplozivne ko ncentracije gasova isto su toliko opasne kao i one koje nastaju zbog kvara na instalacijama ili nekog drugog uzroka.

Potrebna svojstva stabilne instalacije obezbe đuju se projektovanjem, izradom odgovarajuće opreme i njenom odgovarajućom upotrebom. Za ovu opremu obavezan je period probnog rada kod proizvođača u trajanju od najmanje sedam dana radi stabilizacije senzorskih elemenata i prevazilaženja perioda početnih otkaza. Svaka nova ili rekonstruisana stabilna instalacija mora biti posle montaže podvrg nuta kompletnom funkcionalnom ispitivanju i podešavanju od strane izvođača radova. Prilikom izvođenja funkcionalne kontrole na centralnom uređaju mora se kontrolisati rad: indikatora alarma (svih postoje ćih pragova i memorija); indikatora kvarova; rezervnog napajanja.

Po izvršenom funkcionalnom ispitivanju sačinjava se poseban zapisnik o izvršenom ispitivanju koji postaje sastavni deo dokumentacije.

Tehničko uputstvo za stabilne instalacije mora sadržavati sledeće podatke: - opis uređaja; - funkcionisanje uređaja; - rukovanje uređajem; - način održavanja; - tabelu kvarova;- karton tehničkog pregleda. Kontrolna knjiga za stabilne instalacije za eksplozivne gasove i pare sadrži: - datum izvršenog pregleda; - naziv preduzeća, odnosno drugog pravnog lica koje je obavilo radove; - overu stručnog lica koje je obavilo radove; - overu korisnika stabilne instalacije da su radovi izvršeni; - podatke o izvršenim pregledima; - podatke o ispitivanju smetnji; - podatke o popravkama.

Инсталације, системи и уређаји за одвођење дима и топлоте 1. Instalacije, sistemi i uređaji za odvođenje dima i toplote: zahtevi u pogledu funkcionisanja instalacija i sastavnih delova instalacija u poţaru, nezavisni izvor napajanja i dr. PTN za zaštitu garaža za putničke automobile od požara i eksplozija definiše da ventilatori za odvođenje dima moraju da rade uslučaju požara i moraju biti takve konstrukcije da mogu izdržati temperature do 4000C u trajanju od 90 minuta. PTN za sisteme za ventilaciju ili klimatizaciju ("Službeni list SFRJ", broj 38/89): Materijal za izo laciju kanala za vazduh, lepak, materijal za zvučnu izolaciju i materijal za vešanje kanala o konstrukciju mora biti negoriv. Ako je predvideno da ventilacija iliklimatizacija rade u toku požara, njihov rad mora da bude obezbeden u trajanju od najmanje 90 min. PTN za sisteme za ventilaciju ili klimatizaciju ("Službeni list SFRJ", broj 38/89): Električni ka blovi koji snabdevaju energijom uredaje koji rade za vreme požara, moraju biti otporni prema požaru ili se moraju

zaštiti tako da rade koliko i ti uredaji. PTN za sisteme za ventilaciju ili klimatizaciju ("Službeni list SFRJ", broj 38/89): Sistemi za ventilaci ju ili klimatizaciju predviđenida rade u uslovima požara moraju imati n ezavisni rezervni izvor za napajanje elektrinom strujom koji obezbeuje neprekidan radsistema u trajanju od 100 min.

2. Instalacije, sistemi i uređaji za odvođenje dima i toplote: sastavni delovi instalacije PTN za sisteme za sisteme za odvođenje dima i toplote nastalih u požaru („Sl list SFRJ”, br. 45/83): Sistem za odvođenje dima i toplote su svi uredjaji koji namenski služe za to da u slučaju požara od određenog trenutka počinju da odvode dim i toplotu u određenom obimu. Uređaji za odvođenje dima i toplote su otvori čiji se poklopci otvaraju automatski, ručno ili kombinovano i služe za odvođenje dima i toplote prirodnim putem. Sistem za odvođenje dima i toplote prinudnim putem sastoji se iz sledećih delova :ventilatora, dimovodnih klapni, vazdušnih kanala, kablova koji napajaju motor ventilatora električnom energijom, izvora električne energije. 3. Instalacije, sistemi i uređaji za odvođenje dima i toplote: ispitivanje ispravnosti i funkcionalnosti stabilne instalacije Dimoodvodne klapne moraju biti ugrađene tako da omogućavaju unutrašnji pregled, čišćenje i popravaku. Potrebno je postaviti

inspekcijske otvore na kanalima za odvođenje dima u blizini klapne. Osoba zadužena za upravljanje i održavanje sistema odvođenja dima mora osigurati ispravnost kla pne u bilo kojem trenutku. PTN za uređaje za automatsko zatvaranje vrata ili klapni otpornih prema požaru (Sl.list SFRJ br, 35/80): Celokupan uređaj za aktiviranje i automatsko zatvaranje klapni mora se u upotrebi kontrolisati najmanje  jedanput u dva meseca.