Peter Vajs - Progon i Ubistvo Zan-Pol Maraa

Peter Vajs

Progon i ubistvo Žan-Pol Maraa, u scenskom izvođenju štićenika duševne bolnice u Šarentonu, po zamisli Markiza de Sada Preveo: Dr Predrag Novakov Drama u dva čina za devet muškaraca, tri žene, sporedne uloge i statiste. LIKOVI: Markiz de Sad (De Sade) Kulmije (Coulmier) Žan-Pol Mara (Jean Paul Marat) Simon Evrar (Simonne Evrard) Šarlota Korde (Charlotte Corday) Dipre (Duperret) Žak Ru (Jacques Roux) Glasnik Kukuriku (Cucurucu) Polpoš (Polpoch) Kokol Rosinjol (Rossignol) SPOREDNE ULOGE: Majka Otac Direktor škole Vojno lice Naučnik Skorojević Volter (Voltaire) Lavoazje (Lavoisier) Nekoliko pacijenata Statisti Kulmijeova supruga i ćerka Bolničari Pacijenti Medicinske sestre Muzičari Hor

MESTO: Duševna bolnica u Šarentonu VREME: 1808. godina PRVI ČIN (Iza pozornice se čuje zvono duševne bolnice. Zavesa se diže.) 1. OKUPLJANJE Scena prikazuje kupatilo duševne bolnice. S desne i leve strane kade i tuševi. Uz stražnji zid platforma s nekoliko nivoa na kojima su klupe i stolovi za masažu. U središtu pozornice postavljene su klupe za glumce, medicinske sestre i bolničare. Zidovi su prekriveni belim pločicama do visine oko tri metra. Visoko na bocnim zidovima su prozorska okna. Ispred platforme i sa strane, pored kada, nalazi se metalna ograda. Na ogradi ispred platforme vise zavese koje se mogu navući kada pacijente treba sakriti. U prednjem delu pozornice, u sredini, nalazi se kružna arena. Desno od nje je postolje za Maraovu kadu, a levo postolje za De Sadovu stolicu. U prednjem delu, s leve strane je izdignut podijum sa sedištima za Kulmijea i njegovu porodicu. Na drugom podijumu sa sedištima, s desne strane u prednjem delu pozornice, muzičari su pripravni. De Sad je zauzet poslednjim pripremama za izlazak glumaca. Bolničari okončavaju nekoliko rutinskih postupaka kupanja i masaže. Pacijenti sede ili leže na platformi u pozadini. De Sad daje znak. Kroz vrata s desne strane, iz dubine pozornice ulaze glumci. koje predvode Kulmije i njegova porodica i koje prate medicinske sestre i bolničari. Pacijenti ustaju. Pompezna povorka se primiče prednjem delu pozornice. Zvono duševne bolnice  još uvek zvoni. Mara, umotan u beli čaršav, u pratnji Simon, odlazi do kade. Š. Korde, utonulu u misli, dve medicinske sestre odvode do klupe. Dipre, Ru i četiri pevača zauzimaju svoje položaje dok se Kulmije kreće ka prednjem delu pozornice. Glasnik stoji u sredini pozornice. De Sad stoji blizu svoje uzdignute stolice. Zvonjava prestaje. Povorka se kreće ka delu pozornice u kojem će se izvoditi komad. Kulmije ulazi u taj deo pozornice. Pacijenti u pozadini stoje napeto. Jedan od njih zauzima ekscentričnu pozu, drugi polako krene napred ispruženih ruku. Fanfare. 2. PROLOG KULMIJE: Kao upravnik Klinike u Šarentonu, želim da vas pozdravim u ovom salonu Jednom nasem stalnom gostu gospodinu De Sadu zahvaliti treba na ovom komadu on ga napisa i postavi na scenu za vaš užitak I za naših pacijenata oporavak Zato molimo malo pažnje vaše za glumce nikada viđene van scene naše ovde u Šarentonu. Ali ti pacijenti će ove noći uveravam vas prikazati sve svoje moći

MESTO: Duševna bolnica u Šarentonu VREME: 1808. godina PRVI ČIN (Iza pozornice se čuje zvono duševne bolnice. Zavesa se diže.) 1. OKUPLJANJE Scena prikazuje kupatilo duševne bolnice. S desne i leve strane kade i tuševi. Uz stražnji zid platforma s nekoliko nivoa na kojima su klupe i stolovi za masažu. U središtu pozornice postavljene su klupe za glumce, medicinske sestre i bolničare. Zidovi su prekriveni belim pločicama do visine oko tri metra. Visoko na bocnim zidovima su prozorska okna. Ispred platforme i sa strane, pored kada, nalazi se metalna ograda. Na ogradi ispred platforme vise zavese koje se mogu navući kada pacijente treba sakriti. U prednjem delu pozornice, u sredini, nalazi se kružna arena. Desno od nje je postolje za Maraovu kadu, a levo postolje za De Sadovu stolicu. U prednjem delu, s leve strane je izdignut podijum sa sedištima za Kulmijea i njegovu porodicu. Na drugom podijumu sa sedištima, s desne strane u prednjem delu pozornice, muzičari su pripravni. De Sad je zauzet poslednjim pripremama za izlazak glumaca. Bolničari okončavaju nekoliko rutinskih postupaka kupanja i masaže. Pacijenti sede ili leže na platformi u pozadini. De Sad daje znak. Kroz vrata s desne strane, iz dubine pozornice ulaze glumci. koje predvode Kulmije i njegova porodica i koje prate medicinske sestre i bolničari. Pacijenti ustaju. Pompezna povorka se primiče prednjem delu pozornice. Zvono duševne bolnice  još uvek zvoni. Mara, umotan u beli čaršav, u pratnji Simon, odlazi do kade. Š. Korde, utonulu u misli, dve medicinske sestre odvode do klupe. Dipre, Ru i četiri pevača zauzimaju svoje položaje dok se Kulmije kreće ka prednjem delu pozornice. Glasnik stoji u sredini pozornice. De Sad stoji blizu svoje uzdignute stolice. Zvonjava prestaje. Povorka se kreće ka delu pozornice u kojem će se izvoditi komad. Kulmije ulazi u taj deo pozornice. Pacijenti u pozadini stoje napeto. Jedan od njih zauzima ekscentričnu pozu, drugi polako krene napred ispruženih ruku. Fanfare. 2. PROLOG KULMIJE: Kao upravnik Klinike u Šarentonu, želim da vas pozdravim u ovom salonu Jednom nasem stalnom gostu gospodinu De Sadu zahvaliti treba na ovom komadu on ga napisa i postavi na scenu za vaš užitak I za naših pacijenata oporavak Zato molimo malo pažnje vaše za glumce nikada viđene van scene naše ovde u Šarentonu. Ali ti pacijenti će ove noći uveravam vas prikazati sve svoje moći

Mi smo savremeni prosvećeni i ne odobravamo zaključavanje pacijenata Mi podržavamo terapiju kroz obrazovanje i umetničko izražavanje pa i naša bolnica ne čini ništa manje verno primenjujuci na svoju situciju o pravima čoveka Deklaraciju Delim mišljenje našeg autora gospodina De Sada da u našem modernom kupatilu izvođenju njegovog komada neće smetati instrumenti za mentalnu i fizičku higijenu Naprotiv sve to čini pravu scenu Jer u svom komadu gospodin De Sad je pokušao da prikaže kako je Žan-Pol Mara stradao i kako je u svojoj kadi sedeo pre nego što je poznata Šarlota Korde došla i pokucala na njegova vrata. 3. PRIPREMA (Glasnik udara tri puta palicom o pod i daje znak orkestru. Počinje pompezna muzika. Kulmije odlazi do svoje porodice. De Sad se penje na svoje postolje. Maraa polažu u kadu. Simon namešta njegov oblog. Medicinske sestre uređuju kostim Š. Korde. Cela grupa zauzima pozu kao na nekoj herojskoj slici.) 4. PREDSTAVLJANJE (Muzika prestaje. Glasnik udara tri puta palicom o pod.) GLASNIK: Pogledajte čoveka što sedi u kadi to je Mara koji tako puno radi (Pokazuje palicom na Maraa.) Pedeset mu je godina i još živi oko glave nosi oblog sivi (Pokazuje palicom na oblog.) Njegova koža gori na rđu liči (Pokazuje na njegov vrat.)  jer je kožna bolest izobliči Hladna voda u kojoj sedi (Pokazuje na kadu.) pomaže da ga groznica ne pobedi (Mara uzima pero i počinje da piše.) Tu ulogu od suštinske važnosti dobi strogi

paranoik ovaj koji kao naši pacijenti mnogi napredovaše postojano od kada hidroterapiju počesmo predano Ova gospođa koja bolničarku njegovu glumi punu volje (Pokazuje na Simon. Ona se naglo saginje, odvija Maraov oblog i stavija novi.) a od čijeg mu dodira svakako biva bolje nije Šarlota Korde već Simon Evrar znana Mara i Evrarova se ujediniše jednoga dana deleći istu viziju o istini i pravdi snažno a delili su i njen novac ako je i to važno Tamo je Šarlota Korde čeka nastup svoj (Pokazuje na Š. Korde koja namešta odeću i vezuje maramu oko vrata.) Potiče iz Kana seoskog plemstva soj Cipele su joj po modi haljina puna sklada maramu oko vrata namešta upravo sada (Pokazuje na maramu. Š. Korde je namešta.) Istoričari tako pišu nije pohota u nama kad kažemo da je ona privlačnost sama (Šarlota ustaje.) Nažalost devojka u toj ulozi ovde treba znati od bolesti spavanja i melanholije pati Uzdamo se u tu dušu napaćenu (Zatvorenih očiju, ona zabacuje glavu duboko unazad.) da neće zaboraviti ulogu joj dodeljenu (To posebno naglašava, okrećući se Š. Korde.) Ah evo i gospodina Diprea glavom i likom (Pokazuje na Diprea.) sa svilenim čarapama i napuderisanom perikom Uz ubitačni Revolucije zvon on eto unosi i nešto otmeniji ton Pošto je kao žirondinac pominjan često na Maraovoj crnoj listi dobio je mesto ali naočit je hitar snažan bez šale stoga ga treba čuvati više no ostale (Dipre prilazi Š. Korde i počinje krišom da je pipa. Glasnik ga palicom udara po ruci. Medicinska sestra odvlači Diprea) Zbog radikalnih pogleda je tu u zatvoru i bivši sveštenik Ru (Pokazuje na Rua koji širi laktove i podiže glavu.) Saveznik Maraove revolucije je bio ali je nažalost cenzor izbacio skoro sve huskačke govore koje on piše našim čuvarima morala to bese previše

RU: Sloboda (Otvara usta i energično širi laktove. Kulmije preteći podiže kažiprst.) GLASNIK: Dame i gospodo glumci koji izvode ovu priču iz različitih društvenih slojeva potiču (Maše palicom prema publici i prema glumcima.) Na primer naši pevači zna se pripadnici su najniže klase Ali sada su od alkoholnih isparenja čisti van birtija i ćumeza naši vokalisti (Pokazuje na četiri pevača.) Kukuruku Polpoš Kokol i ne više beskućnica Rosinjol (Svako od prozvanih menja pozu i polako se nakloni, a Rosinjolova se klanja savijajući kolena.) A sada upoznajte gospodina iz visokog društva naše nacije (Pokazuje na De Sada koji okreće leđa publici izražavajući dosadu.) koji je pod mračnom zvezdom loše reputacije pre godina pet kod nas počeo da obitava Njegovim genijem osmišljena je ova predstava Nekadašnji markiz gospodin De Sad knjige i eseji su mu zabranjeni od tad a on sam bio je proganjan i omražen od sveta zatvaran i izgnan više leta Uvodu je kraj te predstava ova o Žan-Pol Marau može da krene nova Današnji dan kada Mara po drugi put gine trinaesti je jul osamsto osme godine Noćas naši glumci prikazuju nije šala kako je beskrajna noć pre petnaest leta pala na tog čoveka tog invalida u stvari (Pokazuje na Maraa.) videćete ga kako krvari (Pokazuje na Maraove grudi.) i kako dobro promislivši žena ta (Pokazuje na Š. Korde.) uzima bodež i život mu oduzima (Počast Marau. Počinje muzika. Medicinske sestre vode Š. Korde od arene do klupe u pozadini. Simon seda na ivicu postolja iza Maraove kade. De Sad odlazi do svoje stolice i seda. Ru i Dipre se povlače na klupu. Četiri pevača zauzimaju položaj za počast Marau.) 5. POČAST MARAU

KOKOL i POLPOŠ (Recitativ) Četiri godine nakon Revolucije i starog kralja egzekucije četiri godine od tog dana i od poslednjeg naklona dvorana HOR (Peva u pozadini.) Na bandere sve aristokrate koje je zemlja dala Izbacite sveštenike iz crkava pa nek žive od svog sala KUKURUKU i ROSINJOL (Recitativ.) Četiri godine borbe i više A Mara i dalje piše li piše Četiri godine od pada Bastilje se slavi a njemu još stari borbeni poklič u glavi HOR (Peva u pozadini.) Dole vladajuća klasa kažemo svima Na vešala s generalima RU: Živela Revolucija (Četiri pevača i dmgi pacijenti formiraju grupu pristalica oko kade. Oni drže venac od lišća.) PACIJENT: (U pozadini.) Mara nećemo da kopamo sopstvene krvave grobove PACIJENT: (U pozadini.) Mara nas obući i nahraniti treba PACIJENT: (U pozadini.) Mara nećemo da nas eksploatišu kao robove PACIJENT: (U pozadini.) Mara daj nam jeftinijeg hleba KOKOL (Pokazuje na venac.) Krunišemo te običnim lišćem Mara zbog nestašice lovora Svi lovori su utrošeni da bi se odlikovali akademici državnici i generali A njihove glave su ogromne (Stavijaju venac na Maraovu glavu; Maraa podižu iz kade i dva pacijenta ga odnose na ramenima.) HOR: Stari dobri Mara Uz tebe smo ili nas neće biti Samo tebi svoju sudbinu možemo poveriti (Maraa nose po areni. Simon hoda pored njega gledafući ga zabrinuto. Četiri pevača i pacijenti u povorci izvode dobro uvežbane gestove poštovanja.) ROSINJOL (Naivno, shvatajući celu predstavu ozbiljno.) Nemoj češati svoje kraste jer onda nikada neće zaceliti ČETIRI PEVAČA: Četiri godine se borio i borio se smelo proganjao zaverenike od zaverenika stradao zacelo

Mara u sudnici Mara u ilegali boravi nekad vidra a nekad vuk pravi Bori se protiv seoskog plemstva i sveštenika buržuja vojnih moćnika i preduzetnika Mara uvek spreman da uguši zaveru svima sledbenicima ulizicama umirućeg režima Nove generale imamo i vođe su naše nove Oni sede vode rasprave a u stvari samo love priliku da svoje saborce prodaju da ih iskoriste zatvore slome pošalju pod sekiru i sliste Jezikom koji niko ne razume prave buku viču o pravima koja stekosmo okrvavljenih ruku kada pobismo vođe i srušismo zatvora zidine za koje govoraše da će trajati koliko i hridine [Mara mi smo siromašni] HOR I ČETIRI PEVAČA: Mara mi smo siromašni i siromašni ostajemo Mara nemoj da više iščekujemo Hoćemo svoja prava ne treba nam nada Hoćemo svoju revoluciju sada. (Maraa opet spuštaju u kadu praveći od toga ceremoniju. Venac je skinut s njegove glave. Simon mu predano menja oblog i namešta čaršav na ramenima. Muzika prestaje. De Sad sedi mirno, posmatra pozornicu s prezrivim izrazom na licu.) GLASNIK: Revolucija dođe i prođe kao vihor pravi a nakon nemira nezadovoljstvo se javi 6. PRIGUŠENI NEMIR PACIJENT: Mi imamo prava pravo da umremo od gladi PACIJENT: Naš posao je da čekamo na zaposlenje PACIJENT: Svi smo braća jer smo svi vašljivi i prljavi PACIJENT: Svi smo slobodni i jednaki jer svi umiremo kao psi ROSINJOL: I tako naše divne nove vođe dojuriše dadoše nam novčanice za koje kažu smelo da vrede koliko i zlato celo ali dobre su samo da se njima zadnjica obriše (Kulmije skače sa stolice.) RU: (Na sredini pozornice) Ko upravlja tržištima Ko zaključava skladišta žita Ko je dobio plen iz palata Ko mirno uživa na svojim posedima koje je trebalo podeliti siromašnima (Kulmije se osvrće oko sebe. Medicinska sestra odvlači Rua natrag, na mesto.)

PACIJENTI: (U pozadini, energično naglašavajući ritam stihova.) Ko nas drži zatvorene Ko nas zaključava Mi smo normalni i želimo svoju slobodu HOR: Sloboda Sloboda Sloboda (Nemir raste.) KULMIJE: (Udarajući štapom o ogradu.) Gospodine De Sad (De Sad ne obraća pažnju na njega.) Izgleda da moram da budem glas razuma Šta će se desiti kasnije kada su već na početku drame pacijenti tako uznemireni Molim vas držite svoju postavku pod kontrolom Vremena su se promenila vremena su drugačija i danas treba na suptilniji način sagledavati stare rane (Bolničari potiskuju pacijente. Nekoliko medicinskih sestara se postavlja ispred pacijenata i peva umirujuću litaniju) 7. NASTUP Š. KORDE (Š. Korde klonulo sedi na klupi u sredini pozornice, dok je medicinske sestre uređuju za nastup.) GLASNIK: Tamo sedi Mara naroda spas sanjari i osluškuje svoje groznice glas Njegova ruka vidite pero steže za krike s ulice više ga ništa ne veže Očima mapom Francuske prelazi od grada do grada (Pokazuje na mapu koju Mara razvija.) dok vi čekate (Okreće se. U pozadini se čuje šapat koji počinje da se širi.) HOR: (Šapuće) Korde. Korde GLASNIK: Dok vi čekate da od ruke ove žene on strada (Pokazuje palicom na Š: Korde. Orkestar svira temu Š. Korde. Čeka da medicinske sestre završe pripreme) I niko od nas I niko od nas (Medicinske sestre dovode Š. Korde.) I niko od nas tu ništa ne može tajna nije ona stoji pred vratima spremna i rešena da

ubije (On udara palicom tri puta o pod. Š. Korde je postavljena na svoje mesto na pozornici. Sve to liči na ritualni čin. Muzika prestaje. Medicinske sestre se povlače.) KORDE: (Pospano i neodlučno.) Jadni Mara u svojoj kadi tvoje telo natopljeno prožeto otrovom (Rasanjava se) Otrov šiklja iz tvog skloništa i truje narod podstiče ga na pljačku i ubistvo Mara Ja sam došla Ja Šarlota Korde iz Kana gde se sakuplja ogromna oslobodilačka vojska i Mara ja dolazim kao prethodnica Mara (Pauza. Zvuk laute predvodi muzičku pratnju.) [Valcer Š. Korde] Jednom smo oboje shvatili da svet treba oplemeniti i kao što čitamo kod velikog Rusoa promeniti ali promena je za lebe značila jedno vidim a za mene nešto drugo sasvim Istovetne reči smo oboje govorili da bismo se za svoje ideale izborili ali moj put bio je pravi dok su tebe krivudavi putevi preko planina mrtvih morili Nekad smo oboje govorili jezikom istim o bratskoj ljubavi pevali srcima čistim ali ljubav je za tebe značila jedino vidim a za mene nešto drugo sasvim ali znam da sam bila slepa tad i mogu da prozrem tvoj um sad i zato kažem ne i idem što pre da te ubijem Mara i prekratim ljudskog roda  jad (Muzika prestaje. Š. Korde stoji pognute glave. Medicinske sestre je odvode.) 8. JA SAM REVOLUCIJA MARA (Tiranski.) Simon Simon Još hladne vode Promeni mi oblog Oh taj svrab je nepodnošljiv (Simon stoji pripravno iza njega i manijakalnim pokretima obavlja uobičajene postupke.

Ona menja oblog, bladi Maraa maramom i sipa vodu iz vrča u kadu.) SIMON: Žan-Pole nemoj se češati razderaćeš svu kožu prekini pisanje Žan-Pole od tog će ti biti samo gore MARA: Moj proglas Moj proglas narodu Francuske za četrnaesti jul SIMON: Žan-Pole molim te budi pažljiviji pogledaj kako se voda zacrvenela MARA A šta je kada puna krvi prema krvarenju koje tek dolazi Nekad smo mislili da će nekoliko stotina leševa biti dovoljno zatim smo shvatili da je i nekoliko hiljada malo a danas čak ne možemo ni da prebrojimo sve mrtve Gde god da pogledaš Svugde (Mara se pridiže u kadi. Četiri pevača opruženi na podu igraju karte, ne obraćajući pažnju na Maraa.) Eno tamo su Iza debelih zidova Na krovovima U podrumima Licemeri Oni nose narodne kape na glavama ali na svom vešu izvezli su krunu ako se opljačka i najmanja prodavnica oni cvile Prosjaci nitkovi pacovi sa smeća Simon Simon glava mi gori Ne mogu da dišem U meni živi gomila pobunjenika Simon Ja sam Revolucija (Medicinske sestre dovode Š. Korde.) 9. PRVA POSETA Š. KORDE (Glasnik udara tri puta palicom o pod i pokazuje na Š. Korde, koju uvode u arenu. Dipre hoda iza Š. Korde i zastaje savijenih kolena na rubu arene. Simon stoji izme đu Š. Korde i

kade.) GLASNIK: Prva poseta Š. Korde (Orkestar svira temu Š. Korde.) KORDE: Došla sam da razgovaram s građaninom Maraom Imam za njega važnu poruku o situaciji u Kanu mom gradu gde se njegovi neprijatelji okupljaju SIMON: Ne želimo posetioce Treba nam bar malo mira Ako hoćete da nešto saopštite Marau napišite to i predajte mi KORDE: Ono što treba da saopštim ne može se zapisati Želim da stanem ispred njega i gledam ga (Sa puno žara.) Želim da vidim kako mu telo drhti i znoj prekriva čelo Želim da mu među rebra zarijem bodež koji sam skrila u nedrima (Opsesivno.) Uhvatiću bodež obema rukama i zariti ga u njegovo meso a onda ću čuti (Prilazi Marau.) ono što on ima da mi kaže (Ona stoji direktno ispred kade. Podiže bodež i spremna je za udarac. Simon stoji kao paralisana. De Sad ustaje sa stolice.) DE SAD: Ne još Šarlota Korde Treba da dođeš do ovih vrata tri puta (Š. Korde se smesta zaustavlja, sakriva bodež i povlači se na svoju klupu. Medicinske sestre i Dipre je prate.) 10. PESMA I PANTOMIMA O DOLASKU Š. KORDE U PARIZ (Pacijenti prilaze i izvode pantomimu koja ide uz pesmu. Polako bodaju jedan iza drugog oko arene. Jednostavnim pokretima imitiraju Ijude koji se sreću na ulici. Jedan pacijent je "Incroyable", [Incrovable (na francuskom „neverovatno") naziv je korišćen za rojaliste iz toga vremena koji su se oblačili elegantno, imali otmeno držanje i često bili ekscentrični. Ime su dobili po izrazu „C'est incrovable" (,,To je neverovatno''.) koji su često ponavljali (prim. prev.)] jedna pacijentkinja je „Merveilleuse", [Merveilleuse (na francuskom „izvanredna") izraz je korišćen za žene iz tog vremena koje su se ekscentrično oblačile (prim. prev.)] tu su stegonoša, prodavac i nožar, akrobal i cvećar, a i nekoliko prostitutki. Š. Korde kruži arenom u suprotnom pravcu. Ona predstavija seosku devojku koja je prvi put došla u grad.) [Pesma i pantomima o dolasku Š. Korde u Pariz]

ČETIRI PEVAČA (Na rubu arene, uz muzičku

pratnju. Pesma.)

Šarlota Korde stiže do našega grada ču priču ljudi vide barjake Umor je gotovo svlada umor je svlada Hrabra je bila Šarlota Korde nije mogla da odsedne u udobnim hotelima Morala je da nađe čoveka koji trguje noževima morala je da nađe čoveka s noževima Šarlota Korde prođe pored lepih prodavnica Parfemi i puder i perike masti za lečenje sifilističnih ranica masti za lečenje vaših ranica Videla je bodež drška mu beše bela u prodavnicu noževa se uputila Videla je bodež kome je blistala drška cela Šarlota je videla da blista drška cela Kada čovek upita kome je bodež namenila to vam je svima poznato odavno Šarlota se nasmeši i plati mu sua četrdeset ravno Šarlota se nasmesi i plati sua četrdeset ravno (Pantomima koja prikazuje kupovinu noža. Š. Korde bira bodež, vizima i plaća, Sakriva bodež pod maramu na vratu. Trgovac gleda u njene gmdi zadivljeno.) Šarlota Korde hodala je sama Pariske ptice pevale su slatki zov Šarlota je hodala kamenitim ulicama kroz miris koji je stvarao neki parfem nov Šarlota je osetila gangrenu smrti Mogla je i pesmu giljotine čuti (Povorka u pantomimi se uvećava i prerasta u igru smrti. Muzika naglašava jednolični ritam. Dva pacijenta, pokrivena platnom, predstavljajvt konja. Oni vuku zaprežna kola u kojima stoje osuđeni kojima sveštenik izgovara poslednje rnolitve. Pacijenti koji prate zaprežna kola izvode ekstatične i neartikulisane pokrete. Neki dobijaju napad grčenja i bacafu se na pod. Čuju se prigušeni kikot i stenjanje. kao i udaranje stopala o pod u ritmu muzike.) [Pesma zaprežnih kola koja osuđenike prevoze na gubilište] Nemojte prljati svoje lepe cipelice Slivnik je dubok i crven teče Popnite se popnite se i vozite se sa mnom vozač osuđeničkih kola reče Ali ona ostade nema glavu ne okrete ka njemu to veče Nemojte prljati svoje lepe podsuknje Samo ja vozim ove noći Popnite se popnite se i vozite se sa mnom Bolja kočija neće doći

Ali ona ostade nema glavu ne okrete ka njemu to veče KORDE (Ispred arene. okrenuta ka publici. Iza nje se nastavlja udaranje stopala o pod.) Kakav je ovo grad Sunce jedva probija izmaglicu ne izmaglicu od kiše i dima već od vruće guste pare poput izmaglice u klanici Zašto oni nariču Šta to vuku kroz ulice Oni nose kočeve ali šta je nabijeno na te kočeve Zašto oni skakuću zašto igraju Zašto se tresu od smeha Zašto deca vrište Šta su te gomile zbog kojih se tuku te gomile s očima i ustima Kakav je ovo grad odsečena bedra leže na ulici Kakva su to lica (Iza nje teče igra smrti. Četiri pevača se pridružuju igračima. Zaprežna kola su pretvorena u mesto za pogubljenje. Dva pacijenta predstavljaju giljotinu. Prikazuju se svi grozni detalji pogubljenja. Š. Korde sedi klonulo u prednjem delu arene.) Uskoro će se ta lica sjatiti oko mene Te oči i usta će me pozvati da im se pridružim (Pantomima prikazuje kako ljudi probadaju debeli stomak nekog sveštenika i kako stomak puca. Jedan osuđenik leže na postolje za pogubljenje. Odrezuju mu ruke.) 11. TRIJUMF SMRTI MARA (Govori publici.) Dešava se i ne možete sprečiti da se desi Narod je bez kraja trpeo sada se sveti Vi posmatrate tu osvetu i ne sećate se da ste vi primorali narod na nju Sada se bunite ali sad je prekasno da se plače nad prolivenom krviju Šta je krv tili aristokrata u poređenju s krvlju koju je narod prolio zbog vas Mnogima su vaše bande prerezale grla

Mnogi su umrli sporije u vašim radionicama (Ruke žrtve otpadaju. Urlanje. Dželati počinju da mu odsecaju glavu.) Dakle šta je ova žrtva u poređenju sa žrtvama koje je podneo narod da biste vi bili debeli Šta je nekoliko opljackanih palata u poređenju s njihovim opljačkanim životima Baš je vas briga ako strane vojske s kojima se tajno dogovarate umarširaju i masakriraju narod Nadate se da će narod biti zbrisan da biste vi cvetali i kada ga zbrišu ni jedan mišić neće zaigrati na vašim podbulim buržujskim licima koja su sada izobličena besom i prezirom (Kulmije ustaje. Glava otpada. Trijumfalni krici. Pacijenti se igraju glavom kao sa loptom.) KULMIJE: Gospodine De Sad ovo ne možemo dozvoliti ovo se zaista ne može zvati prosvećivanje Od toga mojim pacijentima neće biti bolje oni su preko mere uzbuđeni Napokon pozvali smo publiku ovde da pokažemo kako naši pacijenti nisu društveni gubavci (De Sad ne reaguje. Odsutno gleda preko pozornice s prezrivim osmehom na licu i oiaje šlagvort glasniku.) GLASNIK (Udara palicom o pod pre nego što Kulmije prestane da govori.) Prikazujemo masakriranje ovih ljudi  jer ono bez sumnje istorijska sećanja budi Molim vas da mirno gledate ove varvarske zgode u naše doba one ne mogu da se dogode Ljudi toga doba večnim snom su zaspali bili su primitivni mi smo se civilizovali (Glasnik pokazuje palicom na scenu pogubljenja. Zvuk trube. Brzo se formira povorka plemića i postrojava se za pogubljenje.) KORDE (Ustajući) Tamo gore na stratištu stoji se potpuno mirno i zuri dalje nego što dželati mogu da vide Tako ću i ja stajati kada se sve ovo završi (Zatvara oči i deluje kao da spava.) DE SAD: Pogledaj ih Mara te ljude koji su nekada imali sve Pogledaj kako oni svoj poraz pretvaraju u

pobedu Sada kada su im uskraćena zadovoljstva giljotina ih spasava beskrajne dosade Veselo oni nude svoje glave kao za krunisanje Nije li to vrhunac perverzije (Žrtve kleče pred postoljem za pogubljenje. De Sad pokretom ruke pokazuje celoj grupi da se udalji. Pacijenti se povlače. Zaprežna kola se iznose. Š. Korde dovode do njene klupe. Navlači se zavesa koja sakriva pacijente.) 12. RAZGOVOR O ŽIVOTU I SMRTI (Ponovo je uspostavijen red u pozadini. Medicinske sestre tiho izgovaraju kratku litaniju.) MARA (Govori De Sadu preko prazne arene.) Čitam u tvojim knjigama De Sade u jednom od tvojih besmrtnih dela da je osnova sveg života - smrt. DE SAD: Tačno Mara Ali čovek je pridavao lažnu važnost smrti Svaka životinja biljka ili svaki čovek koji umre daje svoj doprinos gnojivu Prirode postaje đubrivo bez kojeg ništa ne može da raste ništa se ne stvara Smrt je samo deo tog procesa Svaka smrt čak i najsurovija smrt utapa se u potpunoj ravnodušnosti Prirode Priroda sama bi posmatrala hladno čak i cia uništimo ceo ljudski rod (Ustaje.) Mrzim Prirodu tog bestrasnog posmatraca to nesalomivo ledeno lice koje može sve da podnese Zbog toga povlačimo sve odlučnije i odlučnije Poteze (Teško diše.) Nismo li uvek poražavali one slabije od nas Nismo li im rezali grkljane nastavljajući zločin i požudu Nismo li eksperimentisali u svojim laboratorijama pre nego što smo primenili konačno rešenje Da te podsetim na pogubljenje Damijena nakon njegovog neuspelog pokušaja da ubije Luja Petnaestog (sada pokojnog) Seti se kako je Damijen umro Kako je nežna giljotina

u poređenju s njegovim mučenjem Trajalo je satima dok je gomila buljila Kazanova je na nekom od viših prozora zavlačio ruku poci suknje dama koje su posmatrale (Pokazuje u pravcu podijuma gde sedi Kulmije.) Njegove grudi ruke bedra i potkolenice bili su rasporeni Rastopljeno olovo sipano je u svaku ranu kipuće ulje sipali su po njemu užareni katran vosak sumpor Zapalili su mu ruke vezali mu konopce oko ruku i nogu privezali četiri konja za njega i poterali ih Vukli su ga ceo sat ali to pre nikada nisu radili i on nikako da se raspadne dok nisu zasekli njegova ramena i kukove Pa je on izgubio jednu ruku pa drugu i gledao je šta mu rade pa se okrenuo prema nama i vikao da bi svi shvatili A kada su otrgli jednu nogu a zatim i drugu on je još uvek bio živ mada mu je glas bivao sve slabiji i na kraju je ostao krvavi torzo s glavom koja se klati samo je ječao i piljio u raspeće koje je ispovednik držao ispred njega (U pozadini se čuju reči tibo izgovorene litanije.) To je bila svetkovina s kojom današnje svetkovine ne mogu da se porede Čak nam ni naša inkvizicija danas ne pruža zadovoljstvo Mada smo tek počeli nema strasti u našim postrevolucionarnim ubistvima Sada su ona sva zvanična Mi osuđujemo na smrt bez emocija i nijedna smrt nije smrt osobe postoji samo anonimna jeftina smrt koju možemo nameniti i čitavim nacijama na matematičkoj osnovi dok ne dođe vreme da se sav život uništi MARA: Građanine markiže možda si bio na našoj strani prošlog septembra kada smo se u zatvoru obračunali s aristokratama koji su kovali zaveru protiv nas ali još uvek govoriš kao veliki gospodin

i to što nazivaš ravnodušnošću Prirode samo je nedostatak saosećajnosti u tebi samom DE SAD Saosećajnost Sada ti Mara govoriš kao aristokrat Saosećajnost je odlika privilegovanih klasa Kada se takav sažali i sagne da nešto udeli prosjaku on raste od zadovoljstva Da bi zaštitio svoje bogatstvo on se pretvara da je dirnut i njegov dar prosjaku nije ništa drugo do udarac nogom (Zvuk laute.) Ne Mara molim te bez patetičnih emocija Tvoja osećanja nikada nisu biia mlaka Jer za tebe kao i za mene važne su samo najekstremnije akcije MARA: Ako sam ekstreman nisam ekstreman u istom smislu kao ti Protiv ćutanja Prirode ja koristim akciju U ogromnoj ravnodušnosti ja stvaram smisao Ja ne gledam hladno ja se umešam i kažem da je to i to loše i ja radim da to izmenim i poboljšam Važno je povući sebe za sopstvenu kosu potpuno se izokrenuti i videti ceo svet novim očima 13. MARAOVA LITURGIJA (Zavesa se razvlači. Pacijenti se pomeraju napred i stoje kao gusto zbijena grupa.) GLASNIK: Maraova liturgija MARA: Setite se kako je nekad bilo Kraljevi su bili naši dragi oci pod čijom paskom smo živeli u miru i njihova dela su veličali zvanični pesnici Pobožno su prostodušni hranitelji pričali tu priču svojoj deci HOR (Mrmlja u pozadini dok Mara nastavlja.) Kraljevi su naši dragi oci pod čijom paskom živimo u miru Kraljevi su naši dragi oci pod čijom paskom živimo u miru MARA I deca su ponavljala tu priču verovala su u nju kao i svi ostali verovala su u ono što neprestano slušaju

(Hor ponavlja.) I sveštenici su stalno ponavljali (Uz pratnju hora pacijenata.) Naša ljubav obuhvata sve ljude na svetu svih boja rasa i vera Naša ljubav je međunarodna univerzalna mi smo svi braća svi do jednog (Nastavlja sam.) I sveštenici bi pogledali u jamu nepravdi i okretali bi lica i govorili (Uz pratnju hora pacijenata.) Naše carstvo nije carstvo ovoga sveta Naš život na zemlji samo je hodočašće Duša živi od poniznosti i strpljenja (Nastavlja sam) a istovremeno su izvlačili od siromaha poslednju paru Zatim bi se smestili mc đu svoje blago i jeli i pili s prin čevima a umirućima od gladi su govorili (Uz pratnju hora pacijenata.) Patite Patite kao što je on patio na krstu  jer to je volja božja (Izvodi se pantomima. Pacijenti i četiri pevača prilaze. Prikazuju se crkvene glavešine: Kukuruku nosi krst napravijen od vezanih metli i drži uže koje je Polpošu obavijeno oko vrata; Polpoš ide iza Kukurukua. Kokol njiše kantu kao kandilo. Rosinjolova prebira brojanice. Nastavlja sam.) I svi veruju u to što neprestano slušaju pa su siromasi umesto hleba dobili sliku prikovanog bičevanog Hrista koji krvari i molili su se tom oličenju svoje bespomoćnosti I sveštenici su govorili (Uz pratnju bora pacijenata. Čuju se i litanije medicinskih sestara) Podignite ruke ka nebu savijte kolena i podnosite svoje patnje bez pogovora Molite se za one koji vas muče  jcr molitva i blagoslov su jedine stepenice kojima se možete popeti do Raja (Govori sam.) Pa su tako okovali siromahe u njihovo neznanje da oni ne bi ustali i borili se protiv svojih gazda koje su vladale u ime laži o božanskom pravu HOR: Amin KULMIJE: (Ustaje i viče tako da nadglašava to Amin.) Gospodine De Sad Moram da prekinem ovo izlaganje Dogovorili smo se da ponešto izbacimo iz

ovog pasusa Ipak sada niko ne prigovara crkvi od kada je naš imperator okružen visokim sveštenstvom i od kada je mnogo puta dokazano da siromasima treba duhovna uteha sveštenika Nema ni govora da je neko potlačen Baš naprotiv sve se čini da se umanji patnja sakupljanjem odeće medicinskom pomoći i narodnim kuhinjama i upravo u ovoj klinici mi zavisimo od dobre volje ne samo trenutne vlasti već još i više od dobrote i razumevanja crkve GLASNIK: (Podižući palicu.) Ako naša predstava neprijatnost izaziva znajte da ona za vaš prezir nije kriva Ne gubite iz vida da predstava naša prikazuje samo veoma davna sećanja vaša Setite se da je sve bilo drugačije tada Naravno svi smo bogobojazni ljudi sada (Rukom napravi znak krsta.) 14. NEŽELJENA INTERVENCIJA (Jedan pacijent sa svešteničkom kragnom oko vrata izdvaja se iz grupe i poskakujući na kolenima dolazi do sredine pozornice.) PACIJENT: (Povremeno muca.) Molite se molite se O molite mu se Satano naš koji si u paklu cia dođe carstvo tvoje da bude volja tvoja na nebu kao i u paklu oprosti nam dobra dela i oslobodi nas svetosti Dovodi nas Dovodi nas u iskušenje dok je sveta i veka Amin (Kulmije skače na noge. Bolničari se bacaju na pacijenta, saviadavaju ga, odnose ga pod tuš, a zatim ga vezuju i odvlače u pozadinu pozornice.) GLASNIK (Vrti čegrtaljku.) Neželjeni incident koji se zbio takoreći očekivan je nije se mogao izbeći

Naš dramski pisac je da to predupredi dodao komentar koji sledi Molim vas shvatite da nekad taj čovek bedan beše iguman manastira vrlo ugledan To sve treba da nas podseti da kako kažu pri tom Bog se kao i čovek kreće stazom tajnovitom (Vrti čegrtaljku. Kulmije seda. Pacijenti se povlače i ležu na klupe dok ih medicinske sestre i bolničari nadgledaju .) 15. NASTAVAK RAZGOVORA IZMEĐU MARAA I DE SADA DE SAD: Pre no što odredimo šta je pogrešno a šta ispravno moramo ustanoviti kakvi smo mi sami Ja ne poznajem sebe Tek što nešto otkrijem a već počnem da sumnjam u to i moram ponovo sve da razorim Ono što činimo samo je senka onoga što želimo da činimo a jedine istine koje možemo spoznati  jesu neuhvatljive istine koje nam nudi sopstveno iskustvo Ja ne znam da li sam dželat ili žrtva  jer zamišljam najgroznije muke a dok ih opisujem sam zbog njih patim U stanju sam da učinim bilo šta i to me ispunjava užasom A vidim da i drugi ljudi iznenada sami sebi postaju stranci i dobijaju porive da učine nepredvidive stvari Malo pre video sam svog krojača blagog kulturnog čoveka koji voli da govori o filozofiji Video sam kako mu pena ide na usta i kako uz viku besno napada toljagom nekog čoveka iz Švajcarske krupnog čoveka snažne ruke da bi ga potom izmrcvario video sam da je rasporio grudi poraženog čoveka video sam kako vadi srce koje je još kucalo i guta ga (Jedan pacijent prelazi preko pozornice, unosi se Kulmijeu u lice i direktno njemu

upućuje deo svog govora.) PACIJENT: Pomahnitala životinja Čovek je pomahnitala životinja Ja imam hiljadu leta i u moje vreme pomogao sam da se počini milion ubistava Zemlja je prekrivena Zemlja je gusto prekrivena zgnječenim ljudskim utrobama Nas nekoliko preživelih Nas nekoliko preživelih hodamo preko drhtavog tresetišta leševa pod našim nogama su kad god zakoračimo trule kosti pepeo isprepletana kosa pod našim nogama su izlomljeni zubi rascepljene lobanje Pomahnitala životinja  ja sam pomahnitala životinja (De Sad mu prilazi i nežno ga odvodi u pozadinu pozornice dok ovaj nastavlja da govori.) Zatvori ne pomažu Lanci ne pomažu Ja uspevam da prođem kroz sve zidove kroz sva govna i iverje od kosti Videćete jednog dana  još ja nisam za bacanje  ja imam planove (Mara pokušava da se seti svog šlagvorta.) GLASNIK (Šapuće mu.) O kakav svrab MARA: O kakav svrab kakav svrab (Zastaje.) GLASNIK (Šapuće mu.) Od ove groznice MARA: Od ove groznice mi bubnja u glavi moja koža gori i peče Simon Simon umoči krpu u sirće i vodu rashladi moje čelo (Simon bita do njega i uradi što je tražio.) DE SAD: Mara ja znam da bi se odrekao slave i ljubavi naroda za nekoliko dana zdravlja Ležiš u svojoj kadi kao da si u ružičastoj vodi utrobe Plivaš sav sklupčan sam sa svojim idejama

koje više ne odgovaraju svetu oko tebe A i zašto bi mario za svet oko sebe Za mene je mašta jedina stvarnost svet unutar mene samog Revolucija me više ne zanima MARA: Pogrešno De Sad pogrešno Nikakve žestoke ideje ne mogu da sruše zidove Nikada nisam verovao da pero samo može da uništi institucije Ma kako uporno pokušavali da uvedemo novo do njega se stiže jedino pomoću teskobne akcije Nas toliko guše mrtve ideje prenošene s kolena na koleno da čak ni najbolji od nas ne znaju gde je izlaz Izmislili smo Revoluciju ali ne znamo kako da njome upravljamo Pogledajte svako želi da zadrži nešto iz prošlosti suvenir od starog režima Ovaj čovek odlučuje da zadrži sliku Ovaj zadržava ljubavnicu Ovaj čovek zadržava konja On (pokazuje rukom) zadržava vrt On (pokazuje rukom) zadržava svoj posed On zadržava svoj letnjikovac On zadržava svoje fabrikc Ovaj čovek nije mogao da se rastane od svojih brodogradilišta Ovaj je zadržao svoju vojsku a ovaj zadržava svog kralja I tako mi stojimo ovde i unosimo u deklaraciju o pravima čoveka sveto pravo na imovinu I sada shvatamo kuda to vodi Svaki čovek ima jednako pravo da se bori bratski i istim oružjem naravno Svaki čovek protiv svog milionera Čovek protiv čoveka grupa protiv grupe u srećnoj međusobnoj pljački (Pacijenti polako ustaju, neki od njih krenu korak-dva napred. Pevači zauzimaju pozicije.) I ispred njih veliko proleće čovečanstva pupljenje trgovine i cvetanje industrije i jedna ogromna finansijska lavina

Mi stojimo ovde potlačeniji nego što smo bili kad smo počeli (Pokazuje na publiku.) a oni misle da je revolucija dobijena. 16. REAKCIJA NARODA [Reakcija naroda] ČETIRI PEVAČA (Uz muzičku pratnju.) Zašto oni imaju zlato Zašto oni imaju svu moć Zašto imaju uticajne prijatelje Zašto imaju najbolje poslove Mi nemamo ništa nikada nismo ni imali ništa osim rupa i to milione rupa KOKOL: Živeti u rupama POLPOŠ: Umirati u rupama KUKURUKU: Rupe u našim stomacima ROSINJOL: i rupe u našoj odeći [Mara mi smo siromašni] (Repriza) ČETIRI PEVAČA I HOR: Mara mi smo siromašni i siromašni ostajemo Mara nemoj da više iščekujemo Hoćemo svoja prava ne treba nam nada Hoćemo svoju Revoluciju saola GLASNIK: (Žustro im prilazi, mašući palicom. Muzika prestaje. Četiri pevača i hor se povlače.) Eto kako se grupa u rulju pretvara u trenu ako ne shvati svog mudrog vladara ulogu poštenu Umesto da bez razloga dižu bunu ludu građani treba ponizni da budu Radite za moćnu manjinu i verujte joj najbolje za njih najbolje je i za vaš soj Dame i gospodo narod i vladu voleli bismo da vidimo u skladu skladu koji rekao bih bez treme skoro postigosmo u naše vreme (Dipre i medicinske sestre se trude oko Š. Korde koja nikako da se probudi. Podižu je na noge, drže je uspravno i pokušavaju da je pokrenu.) 17. PRVI RAZGOVOR IZMEĐU Š. KORDE I DIPREA

(Dve medicinske sestre dovode Š. Korde držeći je ispod pazuha. Dipre hoda iza njih rukama podupirući leđa Š. Korde) GLASNIK: (Nekoliko puta prelazi ustima po Panovoj fruli.) A sada se plemenitost i ljupkost sreću Po zamisli našeg autora oni se jedno ka drugom kreću Lepa i smela Šarlota Korde (Okreće se zabnnuto, kliinne glavom s olakšanjem i pokazuje palicom na Š. Korde.) Naočiti gospodin Dipre (Uz pomoć medicinskih sestara. Š. Korde ulazi u arenu. Dipre korača pored nje. Medicinske sestre se povlače. Š. Korde i Dipre pozdravljaju jedno drugo naglašeno pompeznim pokretima.) U Kanu gde je provela deo svoje mladosti u samostanu posvećenom putu pravednosti čula je da Dipre važi zbilja za odanog sledbenika njihovog cilja (Dipre koristi ovu scenu da se udvara Š. Korde. Glasnik se obraća Dipreu.) U vama strast gospođin duh budi vaša ljubav je platonska za telesnim ne žudi (On palicom daje znak orkestru. Š. Korde stoji glave zabačene unazad, zatvorenih očiju. Orkestar svira temu Š. Korde. Glasnik se povlači. On čeka nekoliko sekundi i posmatra Š. Korde.) KORDE (Zatvorenih očiju.) Ah najdraži Dipre (Okleva pa počinje ponovo kao da peva ariju.) Ah najdraži Dipre šta možemo da učinimo Kako da zaustavimo ovu užasnu pošast Svi govore Mara će biti (Okleva. Dipre je nežno miluje po bedrima i leđima.) Mara će biti tribun i diktator On još uvek priča da će njegova gvozdena pesnica popustiti čim prođe ono najgore Ali mi znamo šta Mara u stvari želi anarhiju i konfuziju (Š. Korde stoji zadubljena u misli.) DIPRE: (Grli Š. Korde; i on kao da peva ariju, ali uz puno žara.) Najdraža Šarlota morate se vratiti vratiti svojim prijateljima i pobožnim kaluđericama i živeti u molitvi i kontemplaciji Ne možete se boriti protiv okorelih neprijatelja oko nas (Jedna od medicinskih sestara prilazi Dipreu i pomera mu ruku koju je on stavio na Šarlotine grudi. Š. Korde stoji zadubljena u misli.) Govorite o Marau ali ko je taj Mara Ulični prodavac oglašivač na vašarima

Besposličar s Korzike oprostite htedoh reći Sardinije Mara to ime mi zvuči jevrejski možda izvedeno od voda maraovskih iz Biblije [Izraz iz Starog zaveta, iz Druge Mojsijeve knjige Izlazak (l5:23); naziv za gorak izvor koji je uz pomoć Jahvea postao pitak. Na engleskom ,,the waters of Marah", dok u prevodu Đure Daničića stoji „vode u Mari" (prim. prev.)] Ali ko njega sluša Samo rulja na ulicama Ovde iznad ulica Mara ne predstavlja opasnost za nas (Dipre obgrli Š. Korde oko bokova. Četiri pevača ubijaju vreme raznim neslanim šalama, bacaju kocku i pokazuju jedan drugom trikove s kartama.) KORDE: (Iznenada budna i puna snage.) Najdraži Dipre pokušavate da me iskušate ali ja znam šta moram da učinim (Pokušava da se oslobodi Dipreovog zagrljaja. Dve medicinske sestre koje stoje iza podijuma intervenišu i pomeraju Dipreove ruke.) Dipre idite u Kan Barbaru i Bizo vas tamo čekaju Idite smesta i putujte brzo Ne čekajte do večeri  jer uveče će za sve biti kasno DIPRE: (Strasno, u stilu arije kao i pre.) Najdraža Šarlota moje mesto je ovde (Baca se na kolena i obgrli joj noge.) Kako da ostavim grad u kome ste vi Najdraža Šarlota moje mesto je ovde (Zaboravija se i počinje ola je grli žešće. Glasnik ga odgura palicom a zatim palicom udari o pod.) GLASNIK (Šapuće mu.) I zašto da žurim DIPRE: I zašto da žurim sada kada sve to ne može trajati još dugo (Strasno miluje Š. Korde.) Englezi su već pred Dankerkom i Tulonom Prusi GLASNIK: (Šapuće mu) Španci DIPRE: Španci su zauzeli Rusijon Pariz GLASNIK (Šapuće mu) Mejans DIPRE: Mejans su opkolili Prusi Konde i Valensijen su pali u ruke Engleza GLASNIK (Ispravlja ga.) U ruke Austrijanaca DIPRE: U ruke Austrijanaca Vande se podigao na oružje (Uz puno žara i strasnih zagrljaja.) Oni neće izdržati još dugo

ti fanatični skorojevići bez vizije i bez kulture Oni neće izdržati još dugo Ne draga Šarlota ja ostajem ovde (Pripije se uz nju i stavlja glavu u njeno krilo.) i čekam obećani dan kada će Maraova rulja biti razbijena i kada će Francuska opet izgovoriti zabranjenu reč Sloboda (Dipre se podiže, pripija se uz Š. Korde pokušavajući da je poljubi. Š. Korde se opire, dve medicinske sestre dolaze da joj pomognu, odgurnu Diprea a nju odvedu natrag na klupu. Muzika prestaje.) 18. DE SAD OKREĆE LEĐA SVIM NARODIMA DE SAD: (Viče na Maraa.) Čuješ li to Mara Sloboda Svi oni kažu da žele najbolje za Francusku Moj patriotizam je veći od tvog Oni su svi spremni da umru za čast Francuske Radikalni ili umereni oni svi traže ukus krvi (Ustaje.) Mlaki liberali i gnevni radikali svi veruju u veličinu Francuske Mara zar ne vidiš da je taj patriotizam ludost Još davno sam herojske fraze prepustio herojima sada mi do ove zemlje nije stalo ništa više nego do bilo koje druge zemlje KULMIJE (Upozorava ih podignutim kažiprstom.) Pazite PACIJENT (U pozadini.) Živeo Napoleon i naša nacija (Prodoran smeh u pozadini.) KOKOL (Viče iz pozadine.) Živeli svi carevi kraljevi biskupi i pape (U pozadini se javljaju znaci nemira.) POLPOŠ: Živele bistra supa i ludačka košulja ROSINJOL: Živeo Mara RU: Živela Revolucija (Viče toliko da nadjača nered.) DE SAD: Lako je inicirati pokrete masa pokrete koji se vrte u začaranom krugu

(Prodomi zvižduci u pozadini. Jedan pacijent počinje da trči ukrug, drugi i treći mu se pridružuju. Bolničari jurnu za njima i zaustavljaju ih.) DE SAD: Ne verujem idealistima koji jurišaju po ćorsokacima Ne verujem u bilo kakvo žrtvovanje za bilo koji cilj Verujem samo u sebe MARA (Žustro se okreće ka De Sadu.) Ja verujem baš u to što ti poričeš Mi smo zbacili naše bogate vladare nitkove razoružali smo ih mada su mnogi pobegli Ali su potom te vladare zamenili drugi koji su s nama nosili baklje i barjake a sada žale za starim dobrim danima Postaje jasno da je Revolucija izvedena za trgovce i prodavce buržoaziju novu pobedničku klasu a pod njom smo mi koji uvek gubimo na lutriji [Oni debeli majmuni] ČETIRI PEVAČA Oni debeli majmuni novčanicama prekriveni imaju šampanjca i rakije tol'ko da se puše Oni su novčanicama celi nadeveni Mi smo u blatu do guše Ti prevaranti koji bez stida postoje žele da svi mi odemo do vraga Seosko plemstvo izgubiće delić zemlje svoje a ono malo što mi imamo nestaje bez traga Revolucija ova je poput suda prekog Oni jedu finu hranu zavaljeni Misle samo kako da povale nekog ali mi smo ti koji bivaju povaljeni 19. PRVO HUŠKANJE ŽAKA RUA RU (Skače na klupu u pozadini, viče.) Na oružje Borite se za svoja prava Uzmite ono što vam treba smesta

ili čekajte stotinu godina da biste videli šta c'e vlast učiniti (Pacijenti s podijuma prilaze Ruu.) Tamo na vrhu vas preziru  jer nikada niste imali para da naučite da čitate i pišete Vi ste dobri za prljave poslove Revolucije ali oni okreću glavu od vas  jer vaš znoj smrdi Vi morate da sedite daleko od njih na dnu da ne bi morali da vas gledaju I daleko od njih na dnu u neznanju i smradu dozvoljeno vam je da odigrate svoju epizodnu ulogu kako bi se došlo do zlatnog doba u kojem ćete svi vi raditi iste prljave poslove A negde gore gde sija sunce njihovi pesnici pevaju o radostima života a u raskošnim sobama u kojima oni spletkare vise najlepše slike Zato ustajte Odbranite se od njihovih bičeva Ustajte i stanite pred njih neka oni vide koliko vas ima (U areni četiri pevača sedaju i jedan za drugim piju iz iste boce. Dve medicinske sestre zgrabe Rua otpozadi i odvuku ga s podijuma.) KULMIJE (Naglo ustaje.) Zar moramo ovo da slušamo Mi smo građani novog prosvećenog doba Mi smo svi sada revolucionari ali ovo je prava izdaja to ne možemo dozvoliti GLASNIK (Energično duva u pištaljku.) Sveštenik koga ste slušali tu ozloglašeni je pop Žak Ru (Palicom pokazuje na Rua.) koji je prihvatio nove religije vlast ostavio propovedaonicu pa uz zemaljsku strast besni s improvizovanih govornica vešt pop dopadljiv je njegovog govora sklop „Raj na oblacima ne gradite već na snaženju Francuske poradite" Njegove reči rulja guta ali Ru nema odlike vođe on zna šta želi ali ne i kako da do toga dođe Pričati je lako Akcija ogromnu cenu traži

pa Ru odlučuje da kao glavni apostol snaži Žan-Pol Maraa Tako će moći da se proslavi kad Mara na novoj Kalvariji zaglavi  jer od svih smrti dobri hrišćani znaju najbolje je biti razapet na kraju RU (Oslobađa se i iskače u prvi plan.) Zahtevamo da se otvore ambari i nahrane siromašni Zahtevamo društveno vlasništvo nad radionicama i fabrikama (Četiri pevača počnu da slušaju to buškanje, ali brzo gube interesovanje. Svađaju se oko poslednjih kapi u boci.) Zahtevamo da se crkve pretvore u škole tako da se konačno u njima poučava nešto korisno (Kulmije krši ruke i protestuje.) Zahtevamo da svi učine ono što mogu kako bi se okončao rat Taj prokleti rat koji se vodi zbog interesa profitera i samo izaziva nove ratove (Kulmije odjuri do De Sada i govori mu, ali De Sad ne reaguje.) Zahtevamo da ljudi koji su započeli rat plate njegovu cenu (Četiri pevača nastavljaju svoje lakrdije.) Jednom zauvek mora se izbrisati ideja o slavnim pobedama koje je izvojevala slavna vojska Nijedna strana nije slavna Na obe strane su samo uplašeni ljudi koji pune gaće i svi oni žele isto Ne da leže pod zemljom već da hodaju po njoj bez štaka KULMIJE (Viče da bi nadjačao Rua.) To je čisti defetizam A baš u ovom trenutku naši vojnici daju živote za slobodu u svetu i za našu slobodu (Ljutito se okreće ka De Sadu.) Tu scenu smo izbacili DE SAD (Viče, ne obazirući se na Kulmijeov protest.) Bravo Žak Ru Sviđa mi se tvoja sveštenička odora Danas je najbolje propovedati revoluciju

odeven u mantiju (Rua savladavaju dva bolničara i odvlače ga. Dipre se žestoko udvara Š. Korde koja ostaje ravnodušna. Pacijenti se uznemireno pomeraju napred.) RU (Dok ga vezuju za klupu.) Mara Došao je tvoj čas Mara pokaži se sada Izađi i povedi ljude Oni čekaju na tebe To mora biti sada Jer Revolucija u kojoj sve sagoreva u zaslepljujućem plamenu trajaće koliko i blesak munje 20. BIČEVANJE GOSPODINA DE SADA (Ru skače i povlači za sobom klupu za kofu je vezan. Savladavaju ga. Pacijente guraju nazad. De Sad polako ulazi u arenu. Govori ne obraćajući pažnju na buku.) DE SAD: Mara Danas si im potreban jer preuzimaš deo njihovih muka Trebaš im i sada bi se klanjali i urni koja sadrži tvoj pepeo A sutra će ti isti doći i razbiti urnu i pitaće Mara ko je bio Mara Mara Sada ću ti reći šta mislim o toj revoluciji koju sam potpomagao (Pozadina postaje veoma tiha.) Kada sam trunuo u Bastilji moje ideje su već bile formirane Iznedrio sam ih znojem pod udarcima svog biča iz mržnje prema sebi i ograničenjima svog uma U zatvoru sam u svom umu stvorio monstruozne predstavnike umiruće klase koji svoju vlast mogu da sprovode samo u spektakularno insceniranim orgijama Zapisao sam mehaniku njihovih grozota do u najsitniji detalj i izneo sve opako i okrutno što je ležalo u meni

U kriminalnom društvu iz sebe sam iznedrio kriminalca da bih mogao da razumem kriminal a samim tim i vreme u kojem živimo Moji izmišljeni divovi po činili su svetogrđa i torture I ja sam ih počinio i kao oni dozvolio sebi da me vežu i tuku A čak i sad bih voleo da pozovem ovu lepoticu ovde (Pokazuje na Š. Korde koju dovode bliže areni.) koja stoji tako puna iščekivanja i kažem joj da me udara dok vam ja govorim o Revoluciji (Medicinske sestre postavijaju Š. Korde u arenu. De Sad joj dodaje bič s nekoliko niti. On zbacuje košulju i postavlja se tako da leđa okrene Š. Korde. Stoji licem prema publici. Š. Korde stoji iza njega. Pacijenti se polako približavaju iz pozadine. Dame na Kulmijeovom postolju ustaju nestrpljivo iščekujući.) Prvo sam u revoluciji video priliku za strašan izliv osvete orgiju veću od svih mojih snova (Š. Korde polako podiže bič i udara ga. De Sad se sklupča.) Ali sam shvatio kada sam i ja dospeo u sudnicu (Fijuk biča. De Sad stenje.) ne više kao optuženi već kao sudija da nisam mogao da zatvorenike pošaljem dželatu (Fijuk biča.) Činio sam sve što sam mogao da ih oslobodim ili da im omogućim bekstvo Uvideo sam da nisam sposoban za ubistvo (Fijuk biča. De Sad astmatično ječi.) mada je ubistvo bilo konačni dokaz mog postojanja a sada me (Fijuk biča. De Sad stenje i ječi) i sama pomisao na njega užasava U septembru kada sam video zvanično pljačkanje karmelitskog ženskog manastira morao sam da se pognem u dvorištu i da povratim (Š. Korde prestaje i sama teško diše.) kad sam video da se moja proročanstva obistinjuju

(On pada na kolena. Š. Korde stoji ispred njega.) i kako žene trče i nose u svojim vlažnim šakama odsečene muške genitalije (Š. Korde ga ponovo udara bičem. On ječi i pada na lice.) A zatim sledećih nekoliko meseci (Zastaje zbog astme.) dok su osuđenička kola redovno vozila do stratišta a oštrica je padala i podizala se i ponovo padala (Fijuk biča.) svaki smisao te osvete je izgubljen Sve je to postalo mehanika (Još jedan udarac. De Sad se grči. Š. Korde stoji vrlo uspravno.) To je bilo neljudski to je bilo bezosećajno i čudno tehnokratski izvođeno (Fijuk biča.) A sada Mara (Fijuk biča. De Sad teško diše.) sada vidim kuda ide ova revolucija (Š. Korde stoji bez daha, držeći bič iznad De Sada. Dve medicinske sestre joj prilaze i odvlače je. Ona ne pruža otpor i bič vuče za sobom. De Sad nastavlja klečeći.) Ka gušenju individualnosti i laganom uvlačenju u jednoličnost ka smrti izbora ka samoodricanju ka smrtnoj bolesti u državi koja nema kontakta s pojedincima ali koja je nedodirljiva Zato ja svemu tome okrećem leđa Ja sam jedan od onih koji moraju biti poraženi i od tog poraza želim da spasem sve što mogu da zadržim sopstvenom snagom Iskoračujem i posmatram šta se dešava ne udružujem se ni sa kim samo posmatram beležim svoja zapažanja a svuda oko mene muk (Zastaje, teško diše.) I kada nestanem želim da se izbriše svaki trag mog postojanja (Uzima košulju i vraća se u stolicu, polako se oblačeći.) 21. STARI DOBRI MARA

MARA (Povijen, zadubljen u misli.) Simon Simon (Zuri kao da je slep.) Zašto postaje tako mračno daj mi čistu krpu za čelo Stavi mi nov čaršav na ramena Ne znam da li se smrzavam ili gorim u samrtnim mukama (Simon stoji pripravna i naglim pokretima se saginje nad njega, stavlja ruku na njegovo čelo, menja oblog, maše krpom da bi ga rashladila. Pacijenti se pognu iza arene.) Simon Dovedi Baa da bih mogao da izdiktiram svoj proglas svoj proglas narodu Francuske (Simon u užasu odmahuje glavom i stavlja mu ruku na usta.) Simon Gde su moje beleske Video sam ih pre samo nekoliko trenutaka Zašto je tako mračno SIMON (Gura prema njemu papire koji stoje na dasci.) Ovde su zar ne vidiš Žan-Pole MARA: Gde je mastilo Gde je moje pero SIMON (Pokazuje mu.) Tvoje pero je ovde Žan-Pole a tu je i mastilo gde uvek i stoji Samo je oblak prešao preko sunca ili možda dim Spaljuju leševe (Orkestar počinje da svira. Četiri pevača prilaze areni.) [Stari dobri Mara] ČETIRI PEVAČA (Pevaju uz muziku.) Stari dobri Mara traže te huškaju Psi tragači po gradu celom njuškaju Baš juče su razbili tvoju za štampanje presu Sada pitaju za tvoju kućnu adresu Stari dobri Mara verujemo u tebe Radiš dok ti oči ne klonu ne štediš sebe ali dok ti piseš oni planove stvaraju Bat čizama Vrata se s treskom otvaraju (Zajedno sa borom.) [Mara mi smo siromašni] ČETIRI PEVAČA: Mara mi smo siromašni i siromašni ostajemo Mara nemoj da više iščekujemo Hoćemo svoja prava ne treba nam nada Hoćemo svoju Revoluciju sada.

(Muzičko finale. Pevači se povlače. Pacijenti navlače zavesu.) 22. DRUGI RAZGOVOR IZMEĐU Š. KORDE I DIPREA (Medicinske sestre i Dipre se angažuju oko Š. Korde. Zajedno je podižu. Medicinske sestre joj sređuju odeću i vezuju joj šešir. Glasnik prilazi i tri puta udara palicom o pod.) GLASNIK (Odsvira nekoliko akorda na svojoj Panovoj fruli.) Sad kad su razjašnjena ta bolna pitanja okrenimo se i pogledajmo neka lepša stanja Groznica rane udarci uništiti ne mogu prevlast radosti ljubavnu slogu Bes i jad ne pružaju pravu sliku o životu postoji i duhovna bliskost Pogledajte ovu divotu Setite se ovog para obasjanog ljubavlju čistom (Medicinske sestre dovode Š. Korde do centra. Dipre je grli jednom rukom. Glasnik pokazuje palicom na njih.) ona s uredno očešljanom frizurom istom (Pokazuje na frizum.) lica zagonetno bledog i bajnog (Pokazuje na lice.) oka zbog traga suza sjajnog (Pokazuje na oči.) njene usne strasne i zrele kao da nemo zaštitu traže (Pokazuje na usne.) a on zagrljajima želi zanos da iskaže (Pokazuje na Diprea koji podiže stopalo Š. Korde i ljubi njenu cipelu, a zatim njenu nogu prekriva poljupcima. Š. Korde ga gura od sebe.) Pogledajte kako on otmeno hodi (Dipre gubi ravnotežu i nimalo otmeno pada na stražnjicu, ali smesta ustaje i zauzima smešnu pozu zaljubljenog ispred Š. Korde. koja okreće glavu od njega s gađenjem.) Njegovo srce snažna strast vodi (Pokazuje na Dipreove grudi.) Pogledajmo taj susret ljubavi prave pre nego što im s ramena odlete glave (Orkestar svira temu Š. Korde. Ona okleva, pokušavajući da se seti svog teksta. Glasnik  joj šapuće.) [Jednog dana to će se desiti] GLASNIK: Jednog dana to će se desiti KORDE (Poput arije.) Jednog dana to će se desiti Čovek će voditi dostojanstven život i živeti u slozi sa svojom sabraćom DIPRE (Prekriva njenu šaku i ruku poljupcima.)

Jednog dana postojaće (Miluje joj kosu i kao da peva ariju.) društvo koje će učiniti sve da odbrani i zaštiti svaku osobu pa niko nikog neće posedovati društvo u kojem će svaki pojedinac mada ujedinjen sa svim drugim ljudima (Zavlači ruku pod haljinu Š. Korde. Ona se brani.) slušati samo sebe i tako ostati slobodan (Dipre pokušava da poljubi Š. Korde u usta. Ona se izmiče.) KORDE: Društvo u kome će svako imati pravo da sam vlada sobom DIPRE (Pripije se uz Š. Korde i strasno je grli.) Jednog dana imaćemo ustav u kome će prirodne razlike među ljudima (Š. Korde se izmiče. Dipre se primakne i nastavlja.) biti ugrađene u poredak (Bez daha.) pa će svi (Jedna od medicinskih sestara zgrabi Š. Korde i vraća je na mesto. Š. Korde zauzima herojsku pozu.) ma koliko da su različite njihove mentalne i fizičke moći prema dogovoru i zakonski dobiti svoj deo (Uzdiše s olakšanjem, a zatim i on zauzima odgovarajuću pozu tako da oboje formiraju efektan prizor.) 23. LAŽI KOJE ONI IZGOVARAJU (Mara ustaje. Medicinske sestre odvode Š. Korde. Dipre ide za njom.) MARA: Sve te laži koje oni izgovaraju o idealnoj državi Bogati se nikada neće sopstvenom voljom odreći svoje imovine A ako ih okolnosti prisile da se odreknu malog dela tu i tamo oni će to učiniti samo zato što znaju da će sve to ubrzo opet zadobiti Šire se glasine da radnici uskoro mogu da očekuju više nadnice Zašto (Glava jednog pacijenta proviruje kroz zavesu koju neko razmakne.) Zato što to pospešuje proizvodnju i povećava potražnju pa se tako popunjava škrinja sa zlatom bogatih Ne zavaravajte se

da ih možete pobediti bez upotrebe sile (Pacijenti ustaju jedan po jedan i polako prilaze, pažljivo slušaju ći. Š. Korde leži na postolju, a Dipre se nagnuo nad njom.) Ne dajte da vas obmanu kada naša Revolucija bude konacno ugušena i kada vam kažu da je sada sve bolje Čak i ako se ne bude videlo siromaštvo  jer je siromaštvo prikriveno čak i ako nekada dobijete više nadnice pa budete u prilici da kupite više te nove i beskorisne robe kojima vas zasipa nova industrija čak i ako vam se učini da nikada pre niste imali toliko to je samo slogan onih koji još uvek imaju mnogo više od vas (Pacijenti i četiri pevača se polako približavaju.) Ne dajte da vas prevare kada vas zaštitnički potapšu po ramenu i kažu da više nema razloga da se govori o nejednakosti i više nema razloga za borbu (Kulmije se osvrće, zabrinut.) Jer ako im poverujete (Okreće se prema publici.) oni će potpuno preuzeti kontrolu u svojim mermernirn domovima i granitnim bankama iz kojih pljačkaju narod u celom svetu pod izgovorom da im donose kulturu (Kulmije napušta platformu i bita ka De Sadu. Govori mu. De Sad ne reaguje.) Pazite jer ako ustreba oni će vas poslati da štitite njihovo zlato u ratovima (De Sad ustaje i ide ka areni.) za koje poslušni naučnici brzo izmišljaju nova i nova oružja pa su ti ratovi sve pogubniji i pogubniji i pokretom prsta se milioni ljudi mogu razneti na komadiće DE SAD: Dok ležiš tu otečen i pun rana koje svrbe dok ti čelo gori (Kulmije zadovoljno klimne glavom i vraća se na platformu.) u svom svetu u svojoj kadi ti još veruješ da je pravda moguća ti još uvek veruješ da su svi ljudi jednaki Da li još uvek veruješ da su sva zanimanja  jednako vredna da pružaju jednako zadovoljstvo

i da nijedan čovek ne želi da bude važniji od drugih Jedna stara pesma govori o tome. 24. PESMA I PANTOMIMA U SLAVU TRUDBENIKA (Četiri pevača izvode pantomimu pokazujući vrednost u novcu svega onoga što De Sad pomene.) Jedan uvek peče najukusnije kolače Dva je zaista izvanredan maser Tri urečtuje vašu kosu često i to izuzetno vešto Četiri pravi rakiju koja se šalje Imperatoru Peti zna sve odlike visoke retorike Šesti je uzgajio prelepu novu vrstu ruže Sedam može da skuva svako jelo koje pamćenje čuva A osam vam kroji besprekorno elegantnu odeću Misliš li da bi ta osmorka bila srećna da svaki od njih može da se popne do te visine i nimalo više pre nego što udari glavom o jednakost i bude samo mala karika u dugom i teškom lancu Da li još uvek misliš da je moguće ujediniti čovečanstvo kada već i sam uviđaš da su i oni malobrojni idealisti koji su se udružili u ime sloge sada u nesuglasju i da bi se međusobno poubijali zbog sitnica MARA (Ustaje.) Ali to nisu sitnice To su principijelna pitanja i uobičajeno je da u revoluciji malodušnici i slučajni saputnici otpadnu (Pantomima se završava. Mara stoji u kadi.) Ne možemo početi da gradimo dok ne spalimo staru građevinu ma kako strašno to delovalo onima koji su opijeni prividnim uspehom i koji nose svoje skrupule kao zaštitno odelo Slušaj Čuješ li kroz zidove kako oni kuju zavere i šapuću (Mara izlazi iz kade i posrće po areni kao da će se onesvestiti. Nekoliko bolničara ga prihvata i vraća natrag, u kadu.) Vidiš li kako oni vrebaju odasvud iščekujući priliku za udarac ČETIRI PEVAČA (Uz muzičku pratnju, pojedinačno, u razgovornom tonu i šetajući se.) Kakvi su ti ljudi koji vladaju Voleo bih da znam koga oni misle da varaju

Rekli su nam da je mučenje zauvek prošlost prava ali svi znaju da se isto to mučenje i dalje dešava Kralj je otišao Sveštenici emigriraju svi Plemići su sahranjeni pa šta onda čekamo mi 25 DRUGA POSETA Š. KORDE (Medicinske sestre uređuju Š. Korde i vode je ka centru. Dipre ih prati. Mara sedi i čeka u kadi. Simon mu menja obloge. De Sad stoji ispred svoje stolice. Š. Korde je u areni u sledećoj pozi ruka joj je podignuta kao da će zakucati na vrata. Medicinske sestre stoje iza nje spremne da je podupru. Dipre seda. Četiri pevača staju ispred muzičara. Glasnik palicom daje znak Š. Korde, ona pomera ruku kao da kuca na vrata, a Glasnik udara tri puta palicom o pod. Orkestar svira temu Š. Korde.) GLASNIK: Po drugi put Šarlota Korde napolju stoji Maraova ulazna vrata pokušava da osvoji (Pokazuje na Š. Korde. Simon se uspravi i načini nekoliko koraka prema Š. Korde.) KORDE (Tiho) Došla sam da predam ovo pismo (Izvlači pismo iz bluze.) u kome ponovo tražim da me Mara primi (Okleva.) Nesrećna sam pa stoga imam pravo na njegovu pomoć (Š. Korde pruža pismo Simon. Simon, zbunjena, zakorači ka Š. Korde, pa se povuče i počne da menja Maraov oblog.) KORDE (Glasno ponavlja.) Imam pravo na njegovu pomoć (Pruža ruku. Simon se koleba, a zatim pride Š. Korde i zgrabi pismo od nje.) MARA: Ko je to bio na vratima Simon (Simon okleva, zbunjena između Š. Korde i Maraa.) GLASNIK (Šapuće.) Devojka iz Kana s pismom Moli da je primiš (Š. Korde sada stoji zadubljena u misli. Dipre ustaje i grli je oko struka. Dve medicinske sestre prilaze. Odvode Š. Korde.) SIMON (Zbunjena i ljuta.) Nikoga neću pustiti da uđe Oni nam samo donose nevolje Svi ti ljudi sa svojim trzavicama i pritužbama

Kao da nemaš ništa pametnije da radiš nego da budeš njihov advokat i lekar i ispovednik (Ona cepa pismo i stavlja komadiće u svoju kecelju. Stavija nov čaršav na Maraova ramena.) DE SAD (Odlazi do arene i zastaje blizu kade. Muzička pratnja.) Tako je to Mara Tako ona vidi tvoju revoluciju Oni pate od zubobolje i njihove zube treba izvaditi (Četiri pevača pantomimom prikazuju likove iz njegovog govora. Pantomima se izvodi malim brojem pokreta. Sporim ritmom koji sugeriše patnju.) Njihova supa je bljutava Oni viču i traže bolju supu Neka žena misli da je njen muž suviše nizak ona želi višeg muža Neki muškarac misli da je njegova supruga suviše mršava on želi punačku suprugu Nekog čoveka žulje cipele ali cipele njegovog komšije su udobne Pesniku presušuje izvor inspiracije i on očajnički traži nove slike Pecaroš satima zabacuje svoju udicu Zašto ribe ne grizu Zato se oni priključuju revoluciji misleći da će im revolucija dati sve ribu pesmu novi par cipela novu suprugu novog muža i najbolju supu na svetu Zato jurišem osvajaju sve gradske tvrđave ali ipak sve je isto kao pre ribe ne grizu stihovi se ne nižu cipele žulje u krevetu je iznuren i smrdljiv partner a supa je bljutava A o svem tom heroizmu koji nas je gurnuo u kanalizaciju možemo samo pričati unucima ako imamo unuke (Muzika se menja u kvartet s tragičnim prizvukom.) ČETIRI PEVAČA (Zauzimaju pozicije.) Mara Mara sve si uzaluci otkrivao Ti si telo proučavao i mozak ispitivao Uzalud si utrošio energiju i svest

kad ne umeš da izlečiš ni sopstvenu bolest Mara Mara gde je naš put nade možda se on ne vidi iz tvoje kade Tvoji neprijatelji sve su bliže Bez tebe narod do pobede ne stiže (Mara umorno leže na dasku.) Mara Mara možeš li da objasniš časno kako je nekad po danu tvoja misao delovala jasno Da li je bolest otupela tvog uma moć Tvoje misli leže u senci sad je pala noć (Muzika se pretvara u dramatično bučanje. Mara je u groznici. Simon mu opipava čelo, maše krpom da ga rashladi, menja mu oblog.) 26. MARAOVA LICA (Cela pozornica podrbtava i tutnji. Pojavljuju se pantomimičari sa zaprežnim kolima. Kola vuku muskarac i žena koji predstavijaju Maraove roditelje. Likovi na kočiji predstavijaju Nauku, Vojsku, Crkvu, Skorojeviće. Sveštenik blagosilja čoveka koji je opljačkao vreću zlatnika od aristokrata. Likovi su okićeni medaljama i primitivnim oznakama činova. Kostimi su izuzetno groteskni.) MARA (Ustaje.) Oni dolaze Slušajte i pažljivo pogledajte te likove koji se okupljaju Dobro slušajte Posmatrajte Čujem ja vas sve glasove koje sam ikada čuo Vidim ja vas sva ta poznata lica (Nastavlja se prodorna buka.) GLASNIK (Udara palicom o pod.) Dame i gospodo moiim za malo pažnje vaše Čujmo šta ovi ljudi žele da kažu zarad priče naše (Pokazuje na likove.) o ovom čoveku (Pokazuje na Maraa.) Svi su ga oni znali istina je sama pre no što ga je progutala večna tama Prvo direktor one škole znane (Pokazuje na Direktora škole.) u kojoj je ovaj čovek (Pokazuje na Maraa.) proveo svoje školske dane DIREKTOR ŠKOLE (Peva u falsetu.) Čak i kao dete ovaj Mara  je nagovarao grupe svojih drugova da vičući napadaju jedni druge

borili su se drvenim mačevima ali je tekla prava krv (Upozadini se čuju krici.) Uzimali su i zarobljenike vezivali ih i mučili a niko nije znao zašto GLASNIK (Pokazuje na lik koji predstavlja Maraovu majku.) A sada čujmo ovu gospu jer ona može nama da ispriča intimnu priču o ovom čoveku sama Ona ga je osećala od početka baš  jer iz njene utrobe je izašao Mara naš MAJKA (Žali se.) Nije hteo da pojede svoj obrok Ležao bi danima ćuteći Polomili smo mnogo štapova na njegovim leđima (Smeje se prodorno. Smeh se čuje i iz pozadine, kao i zvuk udarca štapom.) Zaključavali smo ga i u podrum naravno ali ništa nije pomagalo Nismo znali šta s njim više da radimo Oh (Opet počinje da se smeje.) OTAC (Žustro iskorači u prvi plan, govori veoma brzo.) Kad bih ga ujeo on bi ujeo mene svog sopstvenog oca Bacao se na pod kad sam hteo da ga obesim i kad sam pljuvao po njemu ležao je mirno kao klada hladan kao led (Počinje da se smeje promuklo) MARA: Vidim ja vas omraženi oče i omražena majko (Ta dva lika se grče, još uvek se tresući od smeba. Njišu se tamoamo kao da sede u čamcu.) U kakvom se to čamcu njišete Ja vas vidim Ja vas čujem Zašto se smejete kao dželati (Dva lika sede njišući se, a njihov smeh zamire.) SIMON (Prilazi kadi.) Žan-Pole ti imaš groznicu Prestani da pišeš Žan-Pole to će te ubiti Lezi i miruj Moraš se više brinuti o sebi MARA: Nemam groznicu Sada vidim jasno ti likovi su uvek bili halucinacije Zašto Ba ne dođe Dovedite ga Moj proglas naciji Moram da napišem svoj proglas Ba

DIREKTOR ŠKOLE (Iskače u prvi plan.) Kada mu je bilo pet godina taj bukač se hvalio Ja mogu da uradim sve što može i učitelj u stvari ja znam više a kad mi je bilo petnaest godina osvojio sam univ-v-v-verzitete i nadmašio sve p-p-profesore a kad mi je bilo dvadeset ovladao sam celim in-in-in-intelektualnim kosmosom Tako se hvalio svega mi na svetu (Maše svojim štapom.) MARA: Simon gde su moji stari rukopisi Moj roman o mladom grofu Potovskom i moja knjiga o lancima ropstva SIMON (Oprezno.) Ostavi sve to To će ti samo doneti nevolje MARA (Pridiže se.) Želim da ih vidim Potraži ih donesi mi ih DIREKTOR ŠKOLE: Žvrljotine džeparoša pokradene misli frivolnosti tirade VOJNO LICE: Jedna knjiga objavljena pod imenom grofa Druga pod imenom princa Pogledajte ga samo taj šarlatan pohlepan kad se radi o titulama i dvorskim počastima okrenuo se protiv onih kojima je nekad laskao samo zato što ga oni nisu prihvatili NAUČNIK: Šta je radio u Engleskoj taj mutni Mara Zar nije bio pomodar u najvišem društvu koji je morao da pobegne  jer su ga uhvatili na delu kad je proneverio novac i krao Nije li se on ponovo prokrijumčario u dobro poznate krugove i dobio posao lekara grofa D'Artoa ili samo grofovih konja Nismo li ga videli kako se druži s aristokratama Naplaćivao je trideset šest livri [Francuski novac iz tog perioda (prim. prev.)]za konsultaciju i uz sve to uživao je naklonost nekih dama visokog roda (Kulmijeova supruga i ćerka aplaudiraju.) SKOROJEVIĆ: A kada su ga oni odbacili i konačno vratili u obične siromahe u njegov soj kad bi progovorio videlo se da je prostak  jamačno jer nije mogao izmcniti govor svoj i kad su ustanovili da je nadrilekar da nema

znanje da je lckove razvodnjene i pilule od krede prepisivao i kada su ga oborili na noge višemanje On je digao svoju ugruvanu glavu i uzvikivao Imovina je rezultat pljačke (Uzvici u pozadini.) Dole svi tirani (Taj uzvik se ponavlja u pozadini.) MARA: Ba dovedite mi Baa (Volter se pojavljuje iz tame, u odgovarajućem kostimu i sa sitnim kovrdžama.) HOR: Ba GLASNIK (Dok se Volter približava.) Čast mi je predstaviti vam Voltera autora Kandida čoveka od pera VOLTER (Monotono.) Mi smo primili od izvesnog Maraa tanušan tom naslovljen Čovek Taj Mara u donekle revolucionarnom eseju tvrdi da dusa postoji u zidovima mozga i da ona s te strateške tačke upravlja hipodrauličkim mehanizmom tela pomoću mreže titravih nervnih niti Istovremeno duša po njemu prima poruke od mehanizma tela poruke koje se prenose klipovima utikačima i žicama a koje duša pretvara u svest pomoću posebnih centimentrifuga koje rade nesimultano Drugim rečima mišljenje je ovog gospodina da žulj puni hodnike mozga bolom duše i da uznemirena duša zatim ledi jetru i bubrege Takvoj vrsti igrarije ne možemo se čak ni nasmejati (Kukuruku i Rosinjolova se zajedljivo smeju Ha Ha Ha. Lik s palminom grančicom istupa u prvi plan.) GLASNIK: Isto tako nam je drago ovoga časa pozdraviti Lavoazjea naučnika svetskoga glasa (Pokazuje na njega.) LAVOAZJE (Monotono.) Akademija je od izvesnog Maraa primila neke teorije o vatri svetlu i elektricitetu Taj Mara kao cia je potpuno ubeđen da zna mnogo više od Akademije Jer kaže da vatra nije element već tekući fluid koji stvara toplota a koji se pali samo zbog vazduha Svetlost on dalje kaže nije svetlost već put titravih zraka koje svetlost ostavlja za sobom Zaista izuzetan naučnik

On ide i dalje Toplota po njemu nije naravno toplota već samo još više titravih zraka koji postaju toplota samo kad se sudare s telom i tako se pokrenu njihovi sićušni molekuli On želi da kaže da je sve što čvrsto i stabilno postoji nestvarno A umesto toga želi da uvede svemir neprekidnih kretanja u kome električne magnetne sile zuje i udaraju jedna o drugu Nije nikakvo čudo što autor sedi tu u svojoj kadi pokušavajući da proveri istinitost te pretpostavke Sto se više češete to vas više svrbi (Kokol i Polpoš se zajedljivo smeju Ha Ha Ha. Otac i Majka im se pridružuju u smehu. Likovi iz pantomime prikazuju pokrete sudija koje samo što nisu izrekle presudu.) VOLTER: Dakle te frustrirane njutnovske oči SVEŠTENIK: okrenule su se ulici Mislio je da je najbolje DIREKTOR ŠKOLE: da se priključi revolucionarima SKOROJEVIĆ: i da se busa u diletantske grudi SVEŠTENIK: uzvikujući - Potlačeni se moraju pobuniti LAVOAZJE: On je naravno mislio Ja sam potlačen (Njišući se tamoamo i smejući se, Otac i Majka odvlače kola s likovima. Ru žumo ulazi u prvi plan i govori kao zakasneli pristalica.) RU: Teško onome čoveku koji je drugačiji koji pokušava da sruši sve barijere Teško čoveku koji pokušava da proširi ljudsku maštu Rugaće mu se bičevaće ga Čuvari morala uskih pogleda Ti si želeo prosvetljenost i toplinu pa si proučavao svetlost i toplotu (Nemir u pozadini.) Pitao si se kako se prirodnim silama može upravljati pa si proučavao elektricitet Želeo si da znaš koja je uloga čoveka pa si se pitao Šta je ova duša taj otpad za prazne ideale i izopačeni moral Došao si do zaključka da je duša u mozgu (Pacijenti formiraju grupu i počnu da prilaze centru pozornice.) i da ona može da nauči da misli Za tebe je duša praktična stvar oruđe za upravljanje i ovladavanje životom I ti si jednog dana pošao u Revoluciju  jer si stekao najvažniju spoznaju Da se uslovi života moraju promeniti iz korena a bez tih promena sve što pokušamo mora da propadne

(Kulmije skoči. Medicinske sestre i bolničari trče ka Ruu i odvlače ga u pozadinu. De Sad stoji uspravno ispred svoje stolice i smeši se. Š. Korde leži i spava na svojoj klupi. Dipre sedi pokraj nje na podu.) [Mara mi smo siromašni] HOR (Uz muziku dok medicinske sestre pevaju litaniju.) Mara mi smo siromašni i siromašni ostajemo Mara nemoj da više iščekujemo Hoćemo svoja prava ne treba nam nada Hoćemo svoju Revoluciju sada (Muzika prestaje.) GLASNIK (Vrti čegrtaljku.) Zločin na kraju našeg komada stiže predahnimo jer te scene su sve bliže Vi znate da glumci naši kao što je red samo prikazuju događaja sled zato ste rasplet možda već pogodili ipak gledajte kad budemo kraj izvodili Pošto je ovo drama a ne istorija neka sledi pauza rasplet neka malo čeka Da se osvežite i ispričate mi smo radi a Mara će i nakon pauze biti u svojoj kadi (Pokazuje na Maraa) ZAVESA DRUGI ČIN (Iza zavese se čuje ručno zvono. Zavesa se diže.) 27. NARODNA SKUPŠTINA (Scena je ista, ali uz sledeće izmene: Dipre sedi na stepenicama koje vode do De Sadove izdignute stolice. Između dve pacijentkinje koje predstavljaju prostitutke. S leve strane sede pacijenti koji predstavijaju žirondince u Narodnoj skupštini. De Sad stoji ispred Kulmijeove platforme. Kada je uklonjena s Maraovog postolja. Na tom postolju su četiri pevača i pacijenti koji predstavljaju jakobince. Pacijenti sede na klupama oko arene. Još nekoliko pacijenata nalazi se u pozadini i oni slušaju. Glumci i statisli su tako postavljeni da formiraju efektan prizor. Kada [s točkovima] u kojoj stoji Mara dogura se kroz vrata na donjoj desnoj strani pozornice. Hor podeljen na grupe: Otegnut mač ji zov. Dug monoton zvižduk. Prigušeno udaranje stopala o pod. Maraa u kadi doguraju do centra arene. On stoji uspravno i gleda u glasnika.) GLASNIK: Mara je još uvek vezan za svoju kadu a u njegove misli se političari kradu On s njima polemiše poslednji put izražava svoju moć Govori ko treba da bude tribun, mada će ukoro noć. (Daje orkestru znak palicom. Orkestar svira tuš. Ljudi koji čine efektan prizor se pokreću,

udaraju stopalima o pod, zvižde i viču.) KOKOL: Dole Mara KUKURUKU: Ne dajte mu da govori ROSINJOL: Saslušajte ga on ima pravo da govori POLPOŠ: Živeo Mara! KOKOL: Živeo Robespjer KUKURUKU: Živeo Danton MARA (Obraća se publici. Tokom celog govora nikada se ne okreće ka onima koji su na pozornici. Očito je da je njegov govor imaginaran.) Sugrađani članovi Narodne skupštine naša zemlja je u opasnosti Sa svakog ugla Evrope vojske naviru ka nama vode ih profiteri koji žele da nas uguše i već se svađaju oko plena A šta mi radimo (apatični zvuci) Naš ministar rata u čiji integritet nikada niste posumnjali prodao je žito namenjeno našoj vojsci stranim silama kako bi ostvario zaradu pa tako on sada hrani trupe koje nas napadaju (Povici i zvižduci.) KOKOL: Laži KUKURUKU: Izbacite ga MARA: Komandant naše vojske Dimurije ROSINJOL; Bravo POLPOŠ: Živeo Dimurije MARA: na koga sam vas stalno upozoravao a koga ste vi nedavno slavili kao heroja prešao je na stranu neprijatelja KOKOL: Sramota ROSINJOL: Bravo KUKURUKU: Lažov (Bat koraka.) MARA: Većina generala koji nose našu uniformu imaju simpatije za emigrante i kada se emigranti vrate naši generali će izaći da ih pozdrave KOKOL: Pogubite ih KUKURUKU: Dole Mara ROSINJOL: Bravo POLPOŠ: Živeo Mara MARA: Naš ministar finansija od poverenja slavljeni gospodin Kambon izdaje lažne novčanice i tako povećava inflacijn a zaradu trpa u svoj džep (Zvižduci i udaranje stopala o pod.)

ROSINJOL: Živelo slobodno preduzetništvo MARA: A kažu mi da je Perežo naš najinteligentniji bankar u savezu s Englezima i da u svojim tajnim podrumima organizuje centar špijunaže protiv nas KULMIJE (Ustaje žustro da bi protestovao.) Dosta je bilo Mi živimo u hiljadu osamsto osmoj godini a imena koja su u ono vreme blaćena zasluženo su rehabilitovana naredbom Cara ROSINJOL: Nastavite KOKOL: Umukni Mara KUKURUKU: Začepi POLPOŠ: Živeo Mara MARA (Prekida ih) Narod ne može da plaća previsoku cenu hleba Naši vojnici marširaju u ritama Kontrarevolucionari su započeli novi građanski rat a šta mi radimo Farme koje smo konfiskovali od crkava Do sada nisu proizvele ništa da bi se nahranili oni koji nemaju posede prošlo je nekoliko godina od kada sam predložio da se te farme razdele na parcele i daju seljacima zajedno s alatkama i semenom Zašto nisu proradile društvene radionice koje je trebalo da se osnuju u starim manastirima i letnjikovcima Oni koji imaju posao moraju da se znoje za posrednike berzanske mešetare špekulante (Prodomi uzvici.) Sugrađani da li smo se borili za slobodu onih koji nas sada opet eksploatišu KOKOL: Sedite ROSINJOL: Tako je tako je KUKURUKU: Sedite POLPOŠ: Tako je tako je MARA: Naša zemlja je u opasnosti Mi govorimo o Francuskoj ali za koga je ta Francuska Mi govorimo o slobodi ali za koga je ta sloboda Članovi Narodne skupštine nikada se nećete otresti prošlosti nikada nećetc razumeti veliki prevrat

u kome ste se našli (Zvižduci i uzvici „ Ua".) Zašto nema hiljade sedišta za publiku u ovoj Skupštini pa da svako ko želi može da čuje o čemu se ovde raspravlja DIPRE: Šta on to pokusava da učini On opet pokušava da uskomesa narod Pogledajte ko sedi u sedištima za publiku Pletilje kućepaziteljke i pralje koje više nema ko da zaposli I koga to on ima na svojoj strani Džeparoše besposličare parazite koji lunjaju bulevarima (Ogorčenje među posmatračima.) i koji vise po kafeima KUKURUKU: Bilo bi lepo kad bismo mogli DIPRE: Oslobođene zatvorenike pobegle umobolnike (Graja i zviždanje.) Želi li on da vlada zemljom zajedno s njima MARA Vi ste lažovi Vi mrzite narod (Uzvici ogorčenja.) ROSINJOL: Odlično Mara POLPOŠ: Tako je MARA: Nikada nećete prestati da govorite o narodu kao o gruboj bezobličnoj masi Zašto Zato što živite odvojeni od njega Dopuštate da vas uvuku u Revoluciju a da ne znate ništa o njenim principima Nije li sam naš poštovani Danton objavio kako umesto da zabranimo bogatstvo treba da pokušamo da siromaštvo učinimo podnošljivim A Robespjer koji prebledi kada se upotrebi reč sila zar on ne sedi za otmenim stolovima i vodi kulturne razgovore uz svetlost sveća (Pucketanje jezikom.) KOKOL: Sramota KUKURUKU: Dole Robespjer POLPOŠ: Živeo Mara ROSINJOL: Dole Danton MARA: A vi još uvek žudite da ih oponašate te napuderisane šimpanze Nekera Lafajeta Talerana KULMIJE (Prekida ga.) Bilo je dosta Ako iskoristite još neki od pasusa za koje smo se dogovorili da ih izostavimo prekinuću vaš komad

MARA (Prekida ga) i na sve ostale njima slične Ono što nam je sada potrebno jeste istinski zastupnik naroda neko ko je nepodmitljiv neko kome možemo verovati Sve se slama sve je haotično to je dobro to je prvi korak Sada moramo učiniti sledeći korak i odabrati čoveka koji će vladati kako vama odgovara ROSINJOL: Mara za diktatora POLPOŠ: Mara u svojoj kadi KOKOL: U kanalizaciju s njim KUKURUKI: Diktator pacova MARA: Diktator Ta reč se mora ukinuti Mrzim sve što se odnosi na gospodare i robove  ja govorim o vođi koji u ovom kritičnom času (Njegove reči se gube u velikoj graji.) DIPRE: On pokušava da ih podstakne na nova ubistva MARA: Mi ne ubijamo mučki mi ubijamo u samoodbrani Mi se borimo za sopstveni život DIPRE: Oh kad bi nam samo predlagali konstruktivne ideje a ne agitovali Kada bi samo lepota i sloga ponovo zamenili histeriju i fanatizam (Četiri pevača se bacaju na Diprea i zatvaraju mu usta.) RU (Skače u pozadini.) Pogledajte šta se dešava Udružite se Zbacite svoje neprijatelje razoružajte ih Jer ako oni pobede neće poštedeti nikoga od vas a sve što ste osvojili do sada b'iće izgubijeno (Uzvici puni entuzijazma, zvižduci i udaranje stopalima o pod.) UZVICI (Izgovoreni u horu, istovremeno.) Mara Mara Mara Mara Ua Lovorov venac za Maraa Dole Mara Pobednička parada za Maraa Zbacite ga Živele ulice Živele ulične svetiljke Živele pekare Živela sloboda

(Nered i krici. Pacijenti nagrnu napred. Maraovu kadu guraju na desnu platformu.) KOKOL i POLPOŠ (Igraju.) Zbacite bogate i njihovog boga Njihova imanja podelite posle toga KUKURUKU i ROSINJOL (Igraju.) Obrok ukusan nikad ne smeta jegulje fileti i guščija pašteta HOR: Mara Mara Mara Mara Mara (De Sad diže ruke. Svi staju. Čuju se bubnjevi i muzika počinje.) 28. JADNI MARA U SVOJOJ KADI SEDIŠ (Mara ponovo tone u svoju kadu. Iznuren je i ramena mu klonu na dasku. Klupe za gledaoce se pomeraju dalje od pozornice, a medicinske sestre i bolničari guraju pacijente nazad. Ispred arene četiri pevača igraju sporu karmanjolu. [Karmanjola (Carmagnole) naziv je pesme i plesa koji su bili popularni za vreme Revolucije (prim. prev.)]) [jadni Mara u svojoj kadi sedi] ČETIRI PEVAČA (Uz pralnju, pevaju i igraju.) Jadni Mara u svojoj kadi sediš Ti na ovoj planeti više ništa ne vrediš Tvoja smrt se sve više i više približava mada tamo na svojoj klupi Šarlota Korde spava Jadni Mara ako ona bude dugo spavala i državnike iz bajke sanjala možda tvoja bolest tako prođe pa odeš pre no što Šarlota Korde ovde dođe Jadni Mara stalno oprezan budi naroda radi čuvaj se ljudi Kroz večernje svetlo videti nećeš moći opasnost koja stiže ove noći (Bubnjevi. U pozadini se uspostavlja red i pacijenti stoje pravo, ruku prekrštenih iznad glave. Medicinske sestre stoje ispred njih, prekrštenih ruku i mole se. Čuje se žamor molitve. Četiri pevača igraju neko vreme, a zatim se opruže u areni ispred Maraove kade.) MARA (U glasu mu se oseća strah.) Kakvo je to kucanje Simon (Ponovo tiranski.) Simon još hladne vode (Simon sedi sklupčana na rubu platforme i ne reagufe.) Simon Gde je Ba DE SAD: Odustani Mara Sam si rekao da se piskaranjem ništa ne postiže pre mnogo vremena ja sam ostavio svoje remekdelo svitak hartije dug trideset metara

koji sam potpuno ispunio sićušnim rukopisom u tamnici pre mnogo godina nestao je kada je pala Bastilja nestao je kao što će i sve napisano sve zamišljeno i isplanirano nestati (Mara leži licem na dasci i pokriva uši šakama.) DE SAD (Nastavlja.) Mara Pogledaj me Mara možeš li ovo nazvati životom u kadi si obamro od bola (Po naređenju medicinskih sestara pacijenti menjaju položaj i ispruže ruke.) MARA (Pridiže se.) Nisam imao vremena ni za šta drugo osim za rad Dan i noć mi nisu bili dovoljni Kada sam proučavao nepravdu ona bi se granala a iz svake grane izrastale su grančice Gde god sam se okrenuo pronalazio sam korupciju (Jedan pacijent iz grupe pada. Bolničar ga odnosi.) Kada sam pisao uvek sam pisao imajući u vidu akciju nisam gubio iz vida činjenicu da je pisanje samo priprema Kada sam pisao uvek sam pisao u groznici osluškujući grmljavinu akcije Kada sam pripremao svoju knjigu o lancima ropstva sedeo sam tri meseca dvadeset četiri sata na dan prikupljajući materijal sanjajući o materijalu hartija se gomilala pergament je šuškao sve dok nisam potonuo u močvare zamora Taj mkopis je zabranjen Uvek su jedva čekali da se dočepaju mojih izjava i da ih okleveću da ih osakate Nakon svakog objavljenog pamfleta morao sam da se skrivam Dolazili su s topovima Hiljade ljudi iz Nacionalne garde opkoljavalo je moju kuću A čak i danas  još uvek osluškujem kucanje na vratima čekam da neko uperi bajonet u moje grudi Simon Simon Dovedite Baa da mogu da izdiktiram svoj proglas svoj proglas za četrnaesti jul

DE SAD: Čemu svi ti proglasi narodu Suviše je kasno Mara zaboravi na svoj proglas on sadrži samo laži Šta još želiš od revolucije Kuda ona ide Pogledaj te izgubljene revolucionare (Pokazuje na četiri pevača koji leže ispruženi na podu, češući se, zevajući i pokušavajući da iz prazne boce iscede još koju kap.) Šta ćeš im narediti da urade Kuda ćeš ih voditi (U pozadini pacijenti, po naredbi medicinskih sestara, moraju da stoje na jednoj nozi.) Nekad si napadao vlasti koje su pretvorile zakon u sredstvo za ugnjetavanje Da li želiš da neko vlada tobom da kontroliše reči koje pišeš da ti govori šta moraš da radiš i da ti ponavlja nove zakone neprekidno sve dok ih ne budeš recitovao i u snu (Pacijenti u pozadini hodaju ukrug dok se medicinske sestre mole. Četiri pevača počinju neobavezno da pevuše, u početku ležeći na podu i mašući nogama po vazduhu. A zatim Rosinjolova i Kukuruku ustaju i igraju po melodiji koja se pevuši.) MARA (Opet se sruči na dasku.) Zašto je sada sve tako zbrkano Sve što sam napisao ili rekao bilo je promišljeno i istinito svaki argument bio je čvrst A sada sumnja Zašto sve zvuči pogresno (Pesma i igra.) ČETIRI PEVAČA Stari dobri Mara ti ležiš umorno pri kraju a drugi se sudbinom Francuske kockaju Tvoje reči su postale poplava živa koja celu Francusku krvlju njenog naroda preliva (Muzika prestaje. Četiri pevača igraju iza središnfeg dela pozornice. Pacijente dovode do njihove platforme. Medicinske sestre pokušavaju da probude Š. Korde. Tri puta glasno kucanje.) 29. PRIPREME ZA TRECU POSETU NAJAVLJIVAČ: Šarlota Korde probudi se (Pauza. Ime Š. Korde se šapuće u pozadini. Šapat se pojačava i širi po celoj pozornici.

Medicinske sestre drmusaju Š. Korde, Dipre je zove po imenu. Simon nezgrapno stoji pored kade i zuri u Š. Korde.) HOR: Korde Korde Korde GLASNIK (Palicom daje znak orkestru.) Šarlota Korde s nekim treba da se sastaneš spavati moraš smesta da prestaneš Šarlota Korde probudi se i ustani U ruku uzmi ovaj bodež tanani (Pauza. Medicinske sestre podižu Š. Korde na noge. Š. Korde stoji pognute glave na klimavim nogama. Medicinske sestre joj podupiru glavu i polako je vode napred. Noge  joj se vuku po podu. Dipre hoda iza nje a ruke su mu na njenim bedrima.) GLASNIK: Hajde Šarlota izvrši svoje delo posle možeš spavati kol'ko ti se bude htelo (Š. Korde uguraju u arenu. Dve medicinske sestre stoje uz nju čvrsto je držeći. Dipre stoji iza nje i podupire joj leđa. Muzika prestaje.) KORDE (Oči su joj još uvek zatvorene, govori tiho, nervozno.) Sada znam kako je to kada se glava odseče od tela Oh taj trenutak ruke vezane na leđima noge skupljene vrat ogoljen kosa odsečena kolena na daskama glava već postavljena u metalni otvor gleda nadole u korpu iz koje se cedi krv Zvuk sečiva koje se diže a s njegove kose ivice krv još kaplje a zatim klizi nadole da nas podeli na dva dela (Pauza.) Kažu da glava koju dželat uzdigne visoko rukom još živi da oči još vide da se jezik još grči i da dole ruke i noge još drhte DIPRE (Uz pratnju laute. Još uvek drži ruku na njenom bedru.) Šarlota probudi se iz košmara probudi se i pogledaj drveće pogledaj ružičasto večernje nebo pod kojim tvoje divne grudi uzdišu (Pauza. Podiže ruku i miluje je po grudima. Zapaža bodež pod maramom.) Odagnaj brige i svaku tmurnu misao udahni duboko letnji vazduh je topao Šta to skrivaš Bodež baci ga (Muzika prestaje.) KORDE (Gura njegovu ruku.) Danas svi treba da nosimo oružje zbog samoodbrane DIPRE (Preklinjući.) Niko te neće napasti Šarlota Šarlota baci taj bodež Idi vrati se u Kan KORDE (Uspravlja se i odgurne ruke medicinske sestre.)

U mojoj sobi u Kanu na stolu pod otvorenim prozorom leži otvorena Knjiga o Juditi Odevena u svoju legendarnu lepotu ona je ušla u šator neprijatelja i jednim udarcem ubila ga DIPRE: Šarlota šta to nameravaš KORDE (Ponovo odsutna.) Pogledaj ovaj grad Njegovi zatvori su prepuni naših prijatelja Bila sam s njima malo pre u svom snu Tamo svi oni stoje sklupčani i kroz prozore čuju kako čuvari pričaju o pogubljenjima Sada se o ljudima govori kao što baštovani govore o lišću koje treba spaliti Njihova imena se precrtavaju na vrhu liste i kako lista postaje kraća nova imena se dodaju pri dnu Stajala sam s njima i čekali smo da prozovu naša imena DIPRE: Šarlota hajde da zajedno odemo  još ove večeri KORDE (Kao da ga nije čula.) Kakav je ovo grad Kakve su ovo ulice Ko je ovo izmislio ko od toga ima koristi Videla sam ulične prodavce na svakom uglu oni prodaju male giljotine sa sićušnim oštrim sečivima i lutke ispunjene crvenom tekućinom koja prska iz vrata kada se presuda izvrši Kakva su ovo deca koja mogu da se igraju tom igračkom tako efikasno i ko donosi presude ko cionosi presude (Pacijenti se kreću ka grupi u ceritm. Š. Korde podiže ruku da zakuca na vrata.) 30. TREĆA I POSLEDNJA POSETA Š. KORDE (Glasnik udara tri puta palicom o pod dok Š. Korde izvodi pokrete kucanja rukom. Mara se prene i gleda u pravcu Š. Korde. Sirnon se zaštitnički postavlja ispred kade.) DIPRE: Šta tražiš kod ovih vrata Znaš li ko živi ovde KORDE: Čovek zbog koga sam ovde i došla DIPRE: Šta hoćeš od njega Vrati se Šarlota (Pada na kolena pred njom.) KORDE: Imam zadatak

koji moram da izvršim Idi (Gura ga stopalom.) ostavi me na miru (Dipre grli njene noge. Ona ga šutne nekoliko puta. Dipre se povlači na kolenima.) GLASNIK: Po treći put vidite na delu devojku koja ima nameru smelu (Pokazuje na Š. Korde.) Još jednom Šarlota Korde znana svima stoji čekajući pred Maraovim vratima Ispred nje vidite Diprea kako pati (Pokazuje na Diprea.) očajan jer su se morali rastati (Podiže kažiprst.) Ali šta je tu je natrag se ne može mada neki ne bi s tim da se slože (Pokazuje na Š. Korde.) Ni duboki san je zaustavio nije ni izjave ljubavi sve strasnije I Simon je sve što je mogla učinila (Pokazuje na Simon.) ali ta devojka ovde (Pokazuje na Š. Korde.) svoj plan nije izmenila Onaj čovek iz misli Š. Korde odlazi (Pokazuje na Diprea koji se na kolenima, krećući se unazad, udaljava od podijuma.) Ona ka ovom čoveku polazi (Pokazuje na Maraa.) MARA Ne (Potpuno se uspravija.) Ja sam u pravu i to ću reći još jednom Simon gde je Ba hitno je moj proglas (Simon krene, zastane i kao opčinjena zuri u Š. Korde.) DE SAD (Prilazi kadi.) Mara šta su tvoji pamfleti i govori u poređenju s njom ona stoji tamo i prići će ti da te poljubi i zagrli Mara nedirnuta devica stoji ispred tebe i nudi ti se Vidi kako se smeši (Š. Korde stoji uspravno i sineši se, zabacivši kosu na stranu. Ruka joj je na marami oko vrata, na mestu gde je sakriven bodež.)

kako njeni zubi blistaju kako zabacuje crvenkastokestenjastu kosu na stranu Mara zaboravi na svc ostalo ne postoji ništa osim tela Pogledaj ona tamo stoji njene grudi gole ispod te tanke marame a možda nosi nož da pojača ljubavnu igru (Š. Korde prilazi jedan korak bliže kadi, blago se njišući. Simon stoji kao skamenjena, mehanički stiska krpu u ruci.) MARA: Simon Simon ko je to kucao na vratima DE SAD: Jedna devojka iz ženskog samostana u seoskoj zabiti Zamisli te čedne devojke leže na tvrdom podu u grubim odorama a vreli vazduh s polja prodire do njih kroz prozore s rešetkama Zamisli ih kako leže tamo vlažnih bedara i grudi kako sanjaju o onima koji upravljaju tokovima u spoljašnjem svetu (Četiri pevača prilaze i počinju pantomimu kopulacije. Rosinjolova uzjaše najjačeg od svojih kompanjona i s njime izvodi akrobatske pokrete.) DE SAD (Uz muzičku pratnju.) A tada je postala umorna od izolacije i podstaknuta duhom novog doba zahvaćena velikom plimom poželela je da bude deo Revolucije A kakav je smisao revolucije bez opšte kopulacije [Recitativ o kopulaciji] HOR: A kakav je smisao revolucije bez opšte kopulacije kopulacije kopulacije (Nastavlja se kao kanon. Višeglasno. Pantomima se završava.) DE SAD: Mara dok sam sedeo tamo u Bastilji trinaest dugih godina naučio sam da je ovo svet tela svako telo pulsira strašnom snagom svako telo samo i izmučeno sopstvenim nemirom U toj samoći izolovan u kamenom moru

stalno sam čuo usne kako šapuću i sve vreme sam osećao na dlanovima i na svojoj koži dodirivanje i milovanje Zatvoren iza trinaest zamandaljenih vrata okovanih stopala sanjao sam samo o otvorima na telu koji postoje da bismo se u njih uvukli i s njima spojili (Jedan pacijent prilazi na prstima i zastaje iza arene, napeto slušafući. Drugi pacijenti ga slede.) Neprestano sam sanjao o tom sučeljavanju i to je bio san divlje ljubomorne i najokrutnije mašte Mara te ćelije unutrašnjeg bića gore su od najdubljih kamenih tamnica i dok su pod ključem sva tvoja revolucija ostaje samo zatvorska pobuna koju će ugušiti korumpirani zatvorenici HOR (Ponavlja uz muzičku pratnju.) A kakav je smisao revolucije bez opšte kopulacije (Muzika prestaje.) KORDE (Obraća se Simon. Uz pratnju laute.) Jesi li dala moje pismo Marau Pusti me unutra izuzetno je važno Moram mu reći šta se dešava u Kanu gde se ljudi okupljaju da ga unište MARA: Ko je na vratima SIMON: Ona devojka iz Kana MARA: Pusti je da uđe (Simon se izmiče, energično odmahujući glavom. Ona čučne na rubu postolja iza kade i prekrije lice rukama. Š. Korde se kreće prema kadi, njišući se i smešeći se. Ruka joj još uvek počiva na marami na vratu. De Sad napušta arenu i odlazi na svoje postolje, gde se zaustavlja i stoji napeto posmatrajući.) KORDE (Tiho) Mara Reći ću ti imena svojih heroja ali ih neću izdati  jer govorim mrtvom čoveku MARA (Podiže se) Govori razgovetnije ne razumem te Priđi bliže KORDE (Prilazi bliže kadi, osmeh joj je stalno na licu, a telo joj se polako njiše. Gura ruku pod maramu na vratu.) Odaću ti imena Mara imena onih koji su se okupili u Kanu (počinje da govori jednolično) Ime Barbaru i Bizo i Pesion i Luve (Dok izgovara imena lice joj se upadljivo izobliči i pokazuje mržnju i zanos.)

i Briso i Vernjo i Gade i Žansone MARA: Ko si ti Priđi bliže (Mara se pridigne. Čaršav mu spada s ramena. Š. Korde mu se približi, njišući se. Leva ruka joj je ispružena kao da miluje. U desnoj ruci drži bodež pod maramom na vratu.) KORDE (Pevuši reči koje zvuče kao milovanje.) Dolazim Mara Ne možeš da me vidiš Mara jer si mrtav MARA (Uzvikuje, još više se pridiže, polunag.) Ba Zapiši ovo Subota trinaesti jul hiljadu sedamsto devedeset treće Proglas narodu Francuske (Š. Korde stoji neposredno ispred Maraa. Levom rukom gotovo dodiruje njegovu kožu na grudima, ramenima, vratu. Mara sedi povijen unazad u kadi, još uvek drži pero u ruci. Š. Korde izvlači bodež ispod marame na vratu. Drži ga obema šakama i podiže ruke visoko da bi nanela udarac. Glasnik prodorno dune u pištaljku. Svi glumci ostaju u svojim pozama, ne pomeraju se više. Š. Korde se udubljuje u svoje misli. Mara sedi mirno, pognut.) 31. PREKID GLASNIK: Po zamisli našeg autora De Sada prekinućemo klimaks ovog komada tako da Mara može da čuje uz svoj poslednji dah šta će se u svetu zbiti kad on postane prah Uz muziku obavestimo ga o zbivanjima ovog sveta od hiljadu sedamsto devedest trećeg do hiljadu osamsto osmog leta (Muzika počinje veoma brzim vojnim inarsem. Četiri pevača pevaju i izvode groteskne pokrete u skladu s muzikom. Glasnik pokazuje barjake s datumom dogadaja koji se pominju.) ČETIRI PEVAČA: Sada tvoji neprijatelji padaju bez slave Svima smo im odrubili glave (l793) Dipre i Š. Korde u stvari pogubljeni su na isti način stari Robespjer je želeo napred da pođe (l794) pa se otarasio Dantona kao vođe Takvo je bilo proleće dolazi jul i šta mari da umre mora Robespjer stari Za jednu godinu pobune tri (l795)

ali se još držimo dobro mi Nezadovoljnicima  je svima nije šala giljotina lekciju očitala Zatim je žetva loša na redu (l796) Ljudi su presrećni kad imaju da jedu Austrija gubi na bojnom polju i predaje se našim ljudima na volju [Petnaest slavnih godina] Petnaest slavnih godina Petnaest slavnih godina Godine mira godine rata nerodne svaka godina slavnija od godine prethodne Mara ide dalje naša kolona Naši vojnici bogme nisu kukavice (l797) Pogubili smo izdajice Generali u Parizu bez ijednog glasa preuzimaju vlast u ime narodnih masa Egipat smo porazili smelo (.l798) Bonapartino to je delo Kličite mu  jer neprijatelj se povlači u boju mada mi gubimo flotu svoju Bonaparta se vraća uspešno jaše (l799) i smesta otpušta vladarc naše Taj čovek smeo i pošten (l800). stiže u pravi čas Bonaparta bi život dao za vas Evropa je oslobođena svojih okova (l80l) Samo Engleska ostaje van tih tokova ali mi želimo (l802) da ratna truba prestane da svira pa sledi četrnaest meseci mira (Pacijenti se pridružuju, marširajući u mestu.) Petnaest slavnih godina Petnaest slavnih godina Godine mira godine rata nerodne svaka godina slavnija od godine prethodne Mara ide dalje naša kolona Engleska mora da jc poludela (l803) opet bi da ratuje s nama htela zato mi marširamo u rat baš

Bonaparta je car naš (l804.) Nelson našoj floti pravi probleme izbacujemo ga iz stroja bez dileme Mi smo na vrlui mislimo bar koga je briga za Trafalgar Sacia se Prusi povlače pred nama (l806) Rusija doživljava poraz sama (l807) Ceo svet upućuje naklon svoj Napoleonu i familiji njegovoj Borbe se na kopnu i moru vode (l808) Svi su ljudi željni slobode A ako nisu kad nam se bude htelo ukinućemo čovečanstvo celo Petnaest slavnih godina Petnaest slavnih godina Godine mira godine rata nerodne svaka godina slavnija od godine prethodne Mara ide dalje naša kolona marširamo iza Napoleona 32. UBISTVO (Svi glumci zauzimaju iste onakve poze kakve su imali pre pesme. Š. Korde iznad glave čvrsto drži nož obema šakama. Veoma polako ona spušta nož ka Marau. De Sad pravi iste pokrete kao i ona, savijajući se u struku. Ona ubija Maraa. Pacijenti ispuštaju jedan  jedini krik. Š. Korde se sruči na pod. De Sad stoji razmišljajući o sceni. Mara ima pozu kao na klasičnoj Davidovoj slici, s desnom rukom preko ivice kade. U desnoj ruci još uvek drži pero, u levoj hartiju.) GLASNIK: Recite nam gospodine De Sad šta ste želeli postići pišući ovaj komad. Ko je pobedio? Ko izgubio? Rado bismo znali koji ste smisao svojoj predstavi u kupaonici dali DE SAD: Ovom dramom želeli smo pre svega da se postavke krupne a suprotne razmotre bez stega da se vidi koje pobeđuju kad se jedna drugoj suprotstave. Smisao? Da se u naše večne sumnje bar malo svetla postavi. Razmotrio sam ih i ispitao sa svih strana baš al' nisam našao završetak za komad naš. I Mara i ja zagovaramo silu pravu ali u raspravi svako se priklonio drugačijem stavu.

Obojica želimo promene, ali njegovi pogledi i ideje moje o upotrebi moći zajedno ne mogu da stoje. S jedne strane on koji veruje da se ljudska sreća pomoću sekira i noževa može da poveća. S druge neko ko bi da utone u imaginaciju u pokušaju da poništi postojeću situaciju. Zato mislim da poslednje slovo nikada neće biti izrečeno. Ostajem s pitanjem koje će uvek biti otvoreno. 33. EPILOG (Orkestar počinje da svira nepretencioznu ceremonijalnu muziku. Medicinske sestre prilaze i preuzimaju Š. Korde. Mara izlazi iz kade. Kulmije prilazi publici.) KULMIJE: Prosvećene dame gospodo plemenita zatvorimo knjigu iz koje se istorija čita i vratimo se u hiljadu osamsto osmu u sadašnje vreme o kojem možemo reći mada ne bez dileme da obećava da čovečanstvo uskoro morati neće da strepi za mir zbog ratne nesreće (Muzika sve više i više prelazi u monotoni marš. Pacijenti u pozadini marširaju u mestu. Njibov nemir se povećava) Jer danas imamo situaciju sasvim drugu Nema zločina okrutnih niti ugnjetavanih slugu i mada smo u ratu ncma muke pobeda je nadohvat ruke [Finale] ČETIRI PEVAČA: Mada vedna ima malo a manjina pliva u obilju vidite koliko smo se približili svome cilju Sve što želimo kažemo iskreno i bez straha a ono što ne možemo red šapućemo s pola daha RU (Dok traje pevanje.) Kada će vam se otvoriti oči Kada ćete naučiti da se opredelite za pravu stranu Kada ćete im pokazati ČETIRI PEVAČA: I mada smo sputani više nismo masa porobljena a čast Francuske je zauvek spasena Beskorisne rasprave političke svađe od pre prošle su jedan čovek govori za nas sve Jer u bolesti i oskudici nam pomaže čovek taj on je vođa koji je Revoluciji označio kraj i zato kličemo pesmom glasnom Napoleonu našem Caru moćnom i časnom (Dok traje pesina Kulmije i njegova porodica čestitaju De Sadu i ćaskaju s njim. De Sad predstavlja razne glumce iz svoje postavke. U tom trenutku muzika postaje glasnija, Kolona pacijenata kreće u marš ka prednjem delu pozornice. Medicinske sestre i bolničari pokušavaju da zaustave pacijente. Kolona se nekoliko puta pomeri četiri koraka unapred, pa se vrati tri koraka unazad. Muzika i ritam

marša postaju snažniji. Kulmije se zastrašeno pomera u stranu i gestikulira.) SVI: Predvođeni njime naši vojnici hode kroz sneg i preko pustinja bez vode Pobeda tu i pobeda tamo Nepobedivi slavljenici uvek pobednici za dobro svih ljudi to je znamo (Kolona i dalje napreduje tako što korača malo napred, pa malo nazad. Glasnik počinje da baca kante i druge rekvizite po pozornici. Bolničari pokušavaju da ga obuzdaju. Kulmijeova porodica beži, uz vrisku i viku.) SVI (Zbrkani uzvici ali u skladu s ritmom marša.) Šarenton Sarenton Napoleon Napoleon Nacija Nacija Revolucija Revolucija Kopulacija Kopulacija (Vika se pojačava. Kolona stiže do prednjeg dela pozornice. Sukob između bolničara i glasnika je sve žešći i počinje da privlači pažnju drugih. Iznenada na pozornici nastaje opšti metež. De Sad to posmatra uz jedva vidljiv osmeh, gotovo raznežen. Glumci su se pomerili u stranu, Muzika, vika i udaranje stopala o pod pretvaraju se u pravu buru. Snažan vetar duva kroz prozore sa strane na gornjem delu zidova. Ogromne zavese se nadimaju i šire duboko u prostoriju. Bolničari odlaze medu pacijente mašući palicama. Ru se probija u prvi plan i staje ispred onih koji marširaju; okrenut im je le đima, ruke su mu još sapete.) RU: Kada će vam se otvoriti oči Kada ćete naučiti da se opredelite za pravu stranu (Pokušava da ih potisne, ali ga oni uvuku u masu i on se ne vidi u redovima koji još uvek napreduju. Pacijenti su u potpunosti opsednuti svojom mahnitom igrom koja liči na marš. Mnogi od njih poskakuju i izvijaju se u ekstazi. Kulmije podstiče bolničare da budu još odlucniji u primeni sile. Pacijente savladavaju. Glasnik je sada ispred orkestra, poskakuje u ritmu muzike. De Sad stoji uspravno na svojoj stolici, trijumfalno se smeju či. Kulmije u očajanju daje znak da se spusti zavesa.) ZAVESA NAPOMENE O LIKOVIMA I KOSTIMIMA

MARKIZ DE SAD: Šezdeset osam mu je godina, izuzetno je korpulentan, ima sedu kosu i gladak ten. Teško se kreće, ponekad teško diše, kao da je astmatičar. Odeća mu je dobrog kvaliteta, ali iznošena. Nosi bele pantalone s kopčama koje sežu do ispod kolena, belu košulju širokih rukava s izvezenim prednjim delom i sa čipkanim manžetama, kao i bele cipele s kopčom. ŽAN-POL MARA: On je u pedesetoj godini i pati od kožne bolesti. Ramena su mu pokrivena čaršavom i ima beli oblog oko slepoočnica. SIMON EVRAR: Maraova ljubavnica neodređenih godina. Glumica u ovoj ulozi nosi bolničku odeću s keceljom i maramom na glavi. Hoda pogureno, pokreti su joj čudni i usiljeni. Kad nema šta da radi, stoji i rukom stiska rezervni oblog. Koristi svaku priliku da promeni Maraov oblog. ŠARLOTA KORDE: Dvadesel četiri su joj godine. Ima tanku belu bluzu kakva se nosila u doba Carstva. Bluza otkriva grudi, ali ona nosi jednostavnu belu maramu iznad bluze. Njena duga crvenkastokestenjasta kosa pada na desnu stranu vrata. Nosi ružičaste kožnje čizme visokih potpetica, a kada je "na sceni" i šešir koji se vezuje trakom. Na nju sve vreme paze dve