Pešter i njegovo stanovništvo - Ejup Mušović

December 13, 2017 | Author: Almir Burović | Category: N/A
Share Embed Donate


Short Description

Download Pešter i njegovo stanovništvo - Ejup Mušović...

Description

-



Глac1tu1C Ет-н.оzрафскоz института Срnске акаде.iије ·каука и у..чет'Н.ости., 'КЊ. XXIX (1980) Ethnogтaphique de l'Academie

Bulletin de l'In.stitut des Sciences et des Aтts,

Др

Ejyn

Serbe

t. XXIX (1980) UDK 323.11 (497.115) (091)

Мушовић.

ПЕШТЕР И ЊЕГОВО СТАНОВНИШТВО "У ПРОШЛОСТИ Пештерска висораваи је IПЛанинс:кю-сточарски предео у јуrозаnадном

делу Соц;ијалистичке Републике Србије и nрипада ОIШIТИНЗ!Ма Сјеница и Тутин. То је типична висораван "ЧИја се надморска висина ~ehe од 964 до

1569 метара: Делимеђе -'- 964, Точилово - 1056, Горица - "1173, Суви До - 1197, Маја Ваше - 1234, Црни врх - 1321, М2ја бунар - 1347, Буlјево - 1301, Самоrрад- 1376, Сrрашијевац- 1430, Ћурђевица- 1437, Кр)"Ш"Ица 1535, Ј елена.к - 1569 метара. Права Пештер је одељена од Сјеничкоr nоља IЈIЛанинам Гиљевом, а од

рожај-скоr и дpyror дела тутинске територије Ћерекарским хомаром и Ху­ мом. Од новопазарске оnш'DИНе дели је IIIJiaнинa Линаја са својим огранцима,

а rранични nредели nрема СР Црној Гори су Корита и Бихор. Пештер је nозната по суровој

-

пим .ладавинама у већем делу године.

изразито nланинској клими, с обил­ Снежни nокривач ра·но За!IIадне, а

касно се диже и снежни наноси су врло велики. С дру:rе стра•не, лета, хоја су релативно кратка, знају бити сушна, -и тада је већи део Лештери 1nознат

KaQ

безводно подручје. Крај је ветровит и врло хладан са нај·нихmм темnе­

рату,рама у земљи. Сматра се да је ·клима на Пештери тако сурова збоr тоrа што се овде У~Јерштају сви јуrосЈtОЈВенски ветрови. Због свега

rora

Пештер је

позната још •И .као "југословенски Сибир". Збоr IПла·нинокоr карактера, краткотрајне али буј-не вегетације, nештер­

ска 'ВИСОрава·н је ьрло nогодна за rајење сточарства, нарочито оваца. Од вај­ када се овде гајила сточарство у великом броју и ту су nрављени познати млечни nроизводи, особито оир. Пештерска висораван је историјски (у најширем сми-слу те речи) неnро­

учена и о њој и њеној ·ПРОШ.."'ости мало се зна. У ·вези са тим истиче се да :.Пештер представља једну од најмаље ,nознатих области у Европи. Збоr то­

га је на картама била представљена бело.м бојом". 1 Реч nештер је .словенок-о.r порекла и њоме •се .означава

тоје ·пећине (nештере

-

l!q)aj

rде nос­

111ећине), и -вероватно је "Отуда дошло име Пеш­

тери. На, није за одбаЦИiВање ни прет!IIСтавка да име Пештер моrло доhи од илирсюих речи .ПШ1еш-тер, што значи претежно мрачио, '!МУРНО. Ово тим пре што се эна да је Пештер у већем 'делу ГОДИЈИе обавијена .облацима

и маrлом,

mo чему је !l!Оз~атија од било којег друrО'Г ·краја у земљи. С

1 Јевто

Дедијер, Нова Србија, Београд

1913,

стр.

285

Ејуп Мушовић

64

друге стране, Пештер и•ије !Позната и: харак.тери-стична !110 1Пећинама као што су то друrи ~~tpaj еви.

Најновија археолошка истраживаља !11оказују да је Пештер била насељена у nраисторијско доба Дарданцима, најстарије лоэнатим и вероватно аутохтоним станооништвом, и то врло густо. ryшh.e IНero мног.и друm: кра-

а

јеви у земљи.

у·

Академик .цр Драrое:лав Срејовић, каји је, почев од

1976.

године, открис број-не дарданске хумке на ПеiiiТери: Глаrовик, Делимеђе, Мелаје, Црноча. сматра да ДардаiЩИ ·нису Итири, већ неко аутохтоније

становништ:во2 • Сасвим је сигурно да је гла:в.но за.нимање Дарданаца који с:у на Пештери живели пре три хиљаде година, било сточарство.

На Пештери су привремено или стално живели и Римљани, од дру­ гог века, .а највише римски легионари.

О nрисутности римске лсmулације

на Пештери постоје подаци у виду материјалних оrюменика и народ'ZЮГ предаља. 'У селу Бороnrгици nронађена је римска стелз из

III

века са сиги­

лr:ж: D М S, али су је 1959. Бороштичани: угрздили у мост на њиховој реци. Има BИIIIe 111омена v"'ЗТИНСШИ:Х rробања на Пештери и верује се IДЗ crlpИIIIa.дajy РимљЭIНима. Предаље каже да је брдо Тројан на Пештери добило име по римском цару Трајану који је туда npoшa>Q у з-реме nохода на Дакију, те

да је IНЗ то:м брду имао своје дворе. На врху са'М'аr брда и данас се виде темељи некаквог утврђења, али КЗЈХО нису вршена -никаква испитивања, о свему томе се ништа поуздано не може рећи. СаСВtИм је 'МОГуће да су Словени, у време њихове е-ксnа·нзије на Бал­

кан, дошли .и на Пеmтер и сматрамо :да су је доста рано ·на-селили. Пештер је ·за њих била привлачна: брдовита, обрасла шум:ом, непристу:пачна, јер мм

је хао таква, у условима борбе за оnстанак, пружала солидне услове ва ;Н!ивот. О томе немамо за -еада података, али се то :може закључити на ос­ нову п-оnиса из XV века, по којима је Пештер !ДОСТа густо насељена хриш­ ћанским С'l'О'Чарима. Међутим, каква је судбина била аутохтоноr становни­ штва, Да.рданаца и Илира, у периоду римске и словеИ'Ске ек.сnа.взије

-

није iПСУЗНато. Да ли су се они 1И са Пештери негде повлачили, или су ту остали

na

су ромгН!Изовани и каС'НИје славенизирани

-

не зна се, и о томе

је тешко било шта рећи. Недостају нам и nодаци о Пештери у средљем веку, изузев оних

no

који-ма је неколико села у Доњој Пештери -nрипадало манастиру Ссmоhани. Такође није познато да се на Пештери !Налазе било какви остаци споменика материјалне l]{.ултуре хоји би \Нас упутили \ЦЗ нешто ближе кажемо о Пеm­

тери у сре".цње:м веку. Но. без обзира на све ТО 1 могло би се закључити да је Пештер морала бити доста густо насељења сточарима у средљем: веку.

Као изузеm-о повољно nодручје -за гајење сrочарства, у услов-има mлrитич­ ке несигу-рн-ости најглавније iПрИВредне ·гране, Пепггер, која је улазила у

састав срnске средњовековне ;цржаве Рашке, морала је бити -насељена сточаримэ.. На то -нам указују и први турски nоnиси Пештери rиз XV века, 1!1'0 којима је она доста густо насељена. Сматрамо ~ZJ;a су имеиа бројних села ња Пештери такође из оредњеr века: Суви До, Вороштица (борова штица

-

даска),

2

Yrao,

Лескова, Јеребице, Ћерекаре.

Коnајућ.и хумке

др Драrослава

Дарданаца на Пештери, од

1976.

године,

Срејовић.а нашла је доста керамичк:оr материјала

екиnа nроф. нарочито ур­

ни, металног оружја и накита. Све се то чува у Завичајном музеју у Новом: Па­ зару.

~ ..



Пештер

...

Гл.

ЕИ

САНУ,

ХХЈХ

·65

(1980); 63--85

~~~~----'"'

У доба nporracти српске средњовековне државе, дакле, пО'Сле косовске битке, Пештер је била у саставу -области БранхОЋиhа. Наводи се да су Бран­ ковићи и:v.~али своја ловишта у Ћерекарима (ђерекаре Непо,средно после освајања рашн:ог краја,

1455.

-

соколаре).

године, Турци су из­

вршили nопис тих nредела и вероватно да је то први турски rюnис ·на ово·м

шщручју. Ти К!?Зјеви, :према томе и Пештер, yшJrn су, званично

1455.

године,

у састав крајишта Иса-бега Исхак-о:вића, .као прве -организоване администра­

'I'11ВНО територијалне турске јединице у овом делу Балкана. У поменутом по-nису ломињу се и нека селг. на Пештери насељена сточар.има као што су:

Ћерекаре, Набо-је, Ме-лаје, Црвско. П-ошто су имена nоnисаних лица у тњ•t селима врло интересантна, а вероватно су словенска, наводимо по неколико ОД ЊИХ.

1

Тип насеља па Пештери

село Ћерекаре: Влкман, Влкоје, Хребељан, Радишин, Бериша, Рахоје; село Црвско: Поn Радисав, Пуниша, ДобрО'ВаЦ, Бојища, Угљеша Лукач:, Владишин;

село Набоје: Бокачин, Оливер, ТврД11ша, Трајко, МариШа, Влкац, Ве­

сељко, Х.ерак, Бојк-о 1 Радац3 • Нешто више података о nештерским сточарима пружа нам турски по­

пис из

1585.

године, дакле из

XVI

века. У том посnису назначена су села,

имена власиика ситногрле стоке, имена љихових ·очева и број -ситне стоке на коју се плаћао порез: 3 Област Вра-кховиhа, оnwирни катастарски јентални институт, Сарајево 1972. rод. C'I'P. 5--6.

nопис

из

1455.

године.

Ори­

66

Ejyn

Мушовић

Село Шароње:

Живко Радица, Вукомир Дим:итре, Димитри Byкcrra, Мали·на Радина,

475 ·rрла

ситне стоке.

БОРОШТИЦА: Јован оБrда:и, Никола Степан, Грбан Веран, Јакиков Пајин,

382

rрла

ситне стоке.

НАБОЈЕ: Ра"Н:юо Бранко, Вук НИ'ЮЈла, Димитри Тодор, Радосав Никола, Стеnан Нико, Петри Осан, Радина Степан, Каљин Радина, ЋЕРЕКАРЕ: Радина Димитрие,

1560

грла.

Ћуро Димитрие, Ранко Димитрие, Никола Радан,

Вуксан Радица, Ћl(илош Вук, Вукас Мирко, Петри Раденко, Вукашин РЭ.нко,

Ј-ован Радина, Никола Ј()ЈtИЈЮв, Владисла-в Раr:жо, Вук Вукић, Милош Вук­ ман,

2001

I'РЛО.

С'УХОДОЛ (С'УВИ ДО); ОД МАХАЛЕ ПОП: Павле IIOII,. Томаш Вукомир, Букота хаум:ане,

373

грла.

СУХОДОЛ ОД МАХАЛЕ d'УК: Вој•ин Р8ЏЏ1Сав, Радина 'Малин, Санко Оливер, Шиљ Рз.дина, Вукац Ра­ досав, Цве"Јiко Војин,

797

грла.

ПЕШТЕР:' Вукота Стеnан,

Кара

Спужиh, Хаумаi!е Пастир, З

Јован,

494

Рајик-хаумане,

Марко-хаумане, Живко

I'РЛа.

Т'УЗИЊЕ НЕМ'УСЛИМАНСКО: :Мм:хаил Новак, Ращосав Мирче, Срб Јован, Јсж.ино Радица, Војко Ву.к, Фрањо Зано, Михаил Радмалина, Радина-хзума:не, Радин Радосла·в, Врлета Радина, Bлajit:O Радица, 1870 rрла. БРАЋАК:

Бранко Ж'ИВКО, Вук Радко, Ћурић Вукиh, Бранко Вук, Павле Ћу·ра­ lНИН, Миљош Јакоб, Вучина Давид, Јова·н-хаумане,

816

грла.

БУЋЕВО: Радица Рздосав. Јако Вукић, Рщцул, Тодор, Петар Рајин, Вуксан Јован~

Мил·ош Радица, Вучерин Т'Одор, Радица Тодор, Недељко Вук, Станиша Ра-

~

;з;ивој, Ранко Бравко, Новиuа Павле, Радул Ђуро, Mamt:и Иван, Нова-к Ан-

'

дрија, Срб Радул, г.рбан Радко, Стојаи-хаумане,

2114

грла.

РАМ'УШЕВО- РАМОШЕВО·. Дамјан Вук, Врлица Вуксан, Вукале Вук, Вукодраr Марко, Вук Цве'r­ ко, Ра.щица Ди."t!Итре, Жlmко Стојан, Јован Марко, Живко-хаумане,

1760

грла.

" Овде је Пештер регистрована као село. Данас није познато да ли је на Пештери nостојало село Пештер, веh се тим термином означава крај.

...

Пештер

Гл.

ЕИ

САНУ,

XXIX (1980); 63--1!5

·67

КАМЕШНИЦА: Радосав Вучета, Ј()ван Радосав, Радул Добрашин, Павле Вук, Радина





Дамјан, Дејан ДеС'ница, Слав Цветко,

469

грла .

ХРАСНО: Радица Вук, Ћуро Вучета, Војин Вукац~ Рад:ин Вук, Радосав не,

755

хаума­

-

грла.

ЈАРЕБИЦА:

Вук Драrош, Вук Радина,

210

грла.

РУЖЕБИЋ- РЕЖЕВИЋЕ:

Вук Радица, Драrиh MИJIOIIII, Радина Милош, Нико

-

хаумане,

405

грла.

ЖАБРАН- ЖАБРЕН:

Радина Радивој, Ракоје Вукашин, Коl\rлен Радивој, Мајо Иван, Иван Петре,

290

грла.

МЕЋ'УГОРЈЕ

-

МЕДЈ'УГОР:

Руrовин Михаил, Т-о~ор Ј анка, Вучерина Милашин, Стахињиh Вукиоh, Петар Милош, Лазар Огюь,

945

rрла.

ГЛОГОВИК:

Павле Радосав, Дабиж·ив

-

хау-мане, Хаумане оп. села

404

грла.

ДЕЛИМЕЋЕ: Радосав Живко, Петри Радина,

110

грла.

ТВРДОШЕВО:

Вук:ић Рад1mа, Ј йван Радица, ЈОЋан Милашин, Михаил М·илош, Радан Живко, Ћуро ЦвеТ'Ко, Јакша Стојан, Јован Радица. Иваа Вукић, Михаил

Цветх-о, Вуј.ища Вукан, Симеун Цветко, Рад~rеој Никола,

1507

rрлз.

ТОЧИЛОВО: Слав Марко, Јован Ма:рко, Јован Черно, Ћуро Радица, ЈоЋс::.н Вуксаа, Степан Петре, Радивој

Веран. Војин Веран, Војин Цветк-о, Жиmt'О Кост:з.­

дин, Радив·ој Јо:sан, Поп Степ'=tн, Војин Малин-овић, Рад'И:На Ву.кота,

2446

трла.

КРЊА ЈЕЛА:

Рајица

550

Драгиња,

Маљка

Драги:ња,

Бујица Малиnшн, Илија Ради.ца,

rрла.

ДОЛЊЕ ТОЧИЛОВО: By:rrnћ Радина, МЈИлащин Никола, Павле Дане, Вук Вукашин, Удова Јо­ sица, Радул

1081

Маљхо,

Добрица

Радина,

Рајица

Панева, Радман Куэма.н,

·rрлс. 5

:; Hamid HadZibegiC,Звaкu:чnu nодаци о сточ:н.о.м фо'Н.ду 'Н.а nодручју Пазара (Трzовишта и Би:tорс из 1585., Историјски записи, год. 4, Титоград 1969. -стр. 591, 592, 593, 594, 595, 596).

XXII,

књ.

HOfiOZ

XXVI,

G8 ------------------------Е~ју~n--~~[у~ш __ов_и_h__________________________ Из ових nодатака сЕ? види да је Пештср у

XVI

веку била доста густо

насељена сточарима. Ово ти:-.1 пре када се зр,;а да су у овај сnисак ушли са­

rло они сточари који су гајили сv;:тн-о грлу стоку. Интересантно је да су неки имали вел-ика број ситногрле сто·ке, као што је Јован Черно из Точилова,

који је имао 350 грла. 'У

XV

('

ве-ку на Пештери:. nретпuста.вља:-.tо, није било ;..rусли:-л:анског ста­

новништва, јер га нe:via :ни у nоnисима. Неки r.'lисле да мусm!мански сточари нису nоnисива:н:.и. јер .као такви нису би.::rи оnорезивани. Не зна:-.'I колико б.и то за Пештер бИ.i!О прихватљаоо, јер се

.v

-naill1cи:vra из

XVI

века међу оnо­

резо:ваt~им Пештерцим:::~. нr~,ч:азе и :.~иње немуслиманс-~со

Тузиње, што зн.L•tн да је 'nостсј::tло и ъrусли;v1.г.иск-о. У селу Драгојловићу

n.:>-

:v\1-rњe се: Синан АХ)Iед; у Црвску: Сефер Абду.;rах, у Барэ.:vtа: Мех~'l:ед Абду­

лах и Пири Хазир". Ови nодаци су .н:~.м .:\рагоцени, јер на оси-а-ву њих можемu

преrпоста·вити да је процес исламизсщнје текао .и на Пештери у XVI веку. Наиме, сrвде се nомиљу: Ссфер Абдулах н Мехме;~; Абдулах, што значи си­ нови Абдулг.ха, а"':/ лренасно:-.'1: зпг.чењу то значи ени хоји су исла.:!.шзирани. Према томе, у ·питању су Муслимани, а не Турr\И или неко -други. С друге стране, ови подэцн су интересантни и због тura што су то ретки nомени му­ слиманских сточ:ара кој~t су ушли у nonиc, а то значи да су ·nлаfiали порез

и на -крају ПО'датак заслужује пажњу и збоr тоrа што нам говори да су Му­ слимани ~Yt у 6

XVI

веку живели на селу, што је реткост. Пазнато је да су

Х. Хаџибегиh, цит. дело, стр.

592, 593, 609.

~

Пештер

...

Г:r.

ЕИ

САНУ,

XXIX (1980); 63--85

------

69

М,усли.ман.и највише живеди по градовима и да ј е веhина оних који су ра­ није живели на селу чим nрю.1е ислам. до.лазила у трад.

Података о Пештерi1 у чити да су ·И у

XYII

веку за сада немамо, али се .м-оже за·кљу­

XVII

веку на Пештери живели хришћански сточари. Такав

закључак се може извући и~ ранијих пописа, а и из фрагментарних. оnиса

што ·нам их је оставио турски reorpaф Хаџи Калфа мз

XVII

века. Он каже

дз у Бихору (гранични крај Пештери) живе Срби и Арбанаси, а у Рожајама

само Срби7 • Под Рожајем ·се у Хаџи Калфино време nодразумева цела тери­ торија, а данашњи rраднћ Рожаје з·вао се Трrовиште. Тако ·мисли Гл:иша Елезовић. Пошто је Пештер у то време nрипадала Рожају, а ОВ'О ..с.кадарском

nашалуку, nодзтак Хаџи Калфе,

·K:Jora

СМ'О цитирали, м-оже се односити и на

Пештер. Поседујемо nодатке по коЈима rпештерск.и сточари нису били баш миро­

љубиви у је

1611.

XVI

и

XVII

веку и бавили су се хајдучијом. Тако је Лефевр, који

године пропутоz::ао дубровачким ЈПУтем, пролазеhи од Сјенице nрема

Новом Пазару, записао: "Ово поље (сјеничко) је -окружно .планинама и про­ страно је до неких шест :миља. На њему nрема југу има каравансарај, али како се он налази бли"Зу планина које достижу Албанију, пуну разбојника, наш малин (вођа кириџија), по·беrао је с тога пута. па ум:ес1·о тата да крене

низ ·планину на десно, -одабр.'. пут у лево и ми ноћисмо на ливади

... 8

З Последња сеоска породи-чна задруга у селу Рашковиhу која бројн

44

члана, а

чији је до:vtаhин Сједовнfi Алија

Велики -рат што

1683.

до

1699.

ra

је водила Турска са Аустријом и Мађарско·м: .од

године имао је изуз~тно тешке >Iиследице по станозништво

Србије и Новопазарског Сантшка. (Но·Еюпаз~рски Санџак, коме је тада веро­ вати') ·приnадалэ. и Пештер, био је у о•квиру босэ.нск-ог nашалу.ка.) 'Уз велику 7

град

Хnџи Калфа,

~ Радован

:Н.'tиса

О

Ба...исаh:ско.ч полустрву, "Споменик"

XVIII,

СКА,

Бео­

1892. XVI

и

Самарџиh,

XVII

Беоzрад

века. Београд

1961

1L

Србија

(Лефевр).

у

cnncu..чa

c'l'p 156.

фpaff.v,ycкux

савре..$1.е­

Ejyn

70

Мушовиh

Jti)MOћ устаника из Староr Влаха, устаничкоr језгра., Аустријанци и Мађари су •потисли Турке дубоко на jyr. Тада су, ЕИШе него iИПtада ра·кије и касније, страдали санџачки градови: Нови Пазар, Бијел·о Поље, Пријеnоље. М..чоти од

·rих градова су б;ши •nретворени у 1Прах и .пеnео, а њихово становниurr:во је тада практично нестало. Муслиманско станоgШ1Ш:тв·о се у једној, ,цо сада

мало nознатој, масовној сеоби .повукло према jyry дооирући до Цариграда а срnско се IПрикључило с:еоби Срба под Арсенијем

111

-

fJ' f ·

Чарнојевиhем. Српски

историчари који су се бавили пробЈiематик;ом: прве -сеобе Срба, сматрају дз -се

III

из новопазарскоr краја nридружило А'Рсенију

Чарнојевиhу око пет хи-

ЈЫI.Да хришћана.

У то време, одређеније, око

1689.

године, опустела је и Пештер и сасвим

је моrуће да на њој н.ије нико остао да живи, а и зсшисано је да се "Стари

ср1IСКИ живаљ иселио са Пештери за време сеобе Чарнојевиhа" 9 . Према томе, веhина пештерског становю1штва се иселила

1689.

године и отиш.ла прек-о

Саве. Међутим. сасвим је извесно да је мноrо Пештераца изгинуло у -rом р.у­ готрајЈЮМ рату, и да их је мн-оrо помрло од за,раз'НИХ болести и 'Глади које су тада харале у читавом ОВ()М крају.

Beh

-смо истакли да не можемо реhи коме је Пештер nр.ипада.ла у ад­

мини.стратив·ном смислу у време турске доминације. Час је била везана за скадарски, а час за босански лашалук. 'У сва:ком случају, у том rраничном nределу nоменута два mашалуrка -и није би.,-rо неке С'I'роге трзнице, па су

rюменуте нејасноliе и нормалне.

Крајем

XVII

и .почеТ!Ком

XVIII

века го­

сподари Пештери су били Махмудбеrовићи. Из те nознэ.те беrовске. куће 1 0 било је доста врло еминентних политичара, међу њима и Худаверди Мах­

м:удбеi'ОЈ':Јић, скадарски везир. Свакако да им је Пештер до-делио султан за из...-зетне ораrни'iке

заслуге. Из тога

што је Пештер nриnадала

беговићи-ма м.оже се закључити да је она IIо:>четхом:

XVIII

Махмуд­

века била у ок­

ЕИРУ скадарскоr пашалука. Томе иду у nрилог и 'Насељаваље Пе:штери сrочетком.

XVIII

скадарскоr

'Века, које

је извршено, како ћемо то

видети, по налоrу

везире.

У једоом документу nише да је нllewтep

1721.

године, била nрикљу­

чена Босни и стављена nод НО'ВIИ Пазар" 11 . И 'КЭСИИје, у

XIX

"Веку, и.."Vl'a

доста нејас-ноhа око тога к-оме је Пеwтер n-риnадала. Та'Ко су се ОКQ ње, тридесетих година XXI ·века, ·грабили :nећки и -призренски паше 12, што ће рећи да је припадала скадарском. nашалуку.

Одмах после тога,

1832.

го­

дине, Пештер је nодељена, па је једна nоловина приn-зла рожајској, а друга новоnазар~ој ·кази. Највероватније •да се од тада, како беrов:и Пештери, јављају бихорс:ки Хајдарпашић и Ћорвоићи.

Турским властима и пећх!:и.м Махмутбеrовићима бизю је стало да што пре населе Пештер и било са ким, је од ње, пусте и ненасељене, нису

имаmr никаи.ве ко-ристи. С друrе стране, Пештер, таква .каква је била, добро је дошла турским властима да решавају и нека друга своја mтања, посебно nолитичко подређивање Малисора. 9 10

Епцик.л.опедија Јуtослави.је, По

једној

верзији,

nећ.ки

Vl,

Загреб

1965.

Махмуд6еговиhи

г., стр. су

471.

nотомци

ислам~tзираних

Црнојевића. 11

Ј. Р.адониh, Pt.Ue.cкa ~pu;a

ка, САН, Београд 12

1950, 538.

u

јуж-ко-словекске зеяље од XVI-XIX ве­

Е. Муwовиh, Нешто о Хоти..ма и

сављевиhа", Пријеnоље

1975.

Xacauy Хоту, ,.Сеоски дани С. Вуко­

4

Пештер

Гл.

...

ЕИ

САНУ,

XXIX (1980);

6:Ј.--115

71

Позната су и одређена настојања Турака да омоrуће повратак неких

српских nородица, које су се 1689. rодине повукле nреко Са'Ве. Тако је ве­ .ТЈи...Јtи везир Мусrфа"""ПЭ.Utа Ћуприловиh објавию 1689. rо-дине "да h.e се nре­

дати забораву све rрешке које су Срби за в·реме рата уч.wнили и да се сваки може

ко

сл·ободно вратити из

се не врати 1

биhе

емиграције у

року

од шест

месеци",

а

му им:ање .&анфисковано. Од.мах лотом и наредба

Хусеин-паше Ћуnрилића обећавала је ослобођеље nореза оних Срба који се буду ·вратили на своја зrаришта 13 • Међутим, није поэнато и мало је веро­ ватно да се неко вратио на Пештер, али је iiЮЗнато да је Пештер насељена Климентама,

а са њима

или

-неnосредно

п-осле

њих и Шаљама, Хотим:а,

Шкрељ>рскоr порекла. Они вису никада rоворили албански, већ су и nосле исла-мизације задРжали српско­ хрвате-ки језик.: К)Тј.и су mмало

nостиђе-но гледали на своје раније .nopeКJio. Исламизирани Кучи су насто­ ~а~""Iи да се -не мешају са другима. ~о је врло изражеио на примеру Рожај а. Првобитно су

ову варашицу чи.ниле две

махале:

махала исламизираних

Куча и ма:х;ала исламизираних Климената. Свака од тих махала имала је своју џамију, сваје гробље и нису се чак доскоро међусобно узимали (жени­ .л:и}. Би лv је случајева да човек преЖ!ИВИ век од осамдесет година, рођен и одрастао у једној .махали, а да ногом •није корачио у другу махалу. СлИЧЈНо је би..'IО и са селом Жабреном. где живе Тhщиhи, исламизира!НИ Клименте; и Кучевиhи, исламизирани Кучи.

Ношња им је била слична, ·заједни'IКа и утла-вн:ом албанска. Био је то разло·г ·Што их !IIY'l'DIIIИCЦИ нмсу много разлико-вали. Тако је Ка.бооrа

1707.

го­

дине, nутујући ·од Сјеюще према Новом Пазару, записао ,zча. је наишао на мноштво села "ПИ![lера и Куча најљуће чељади Арбанашке" .31 Неки Мусли­ мани-КучtИ, IКаО они у Лескови! и до да·нас су задржали през.име Кучи, али

су говорили .албаноши. Биhе да је то због тога што •СУ у том

ce;ry

већину

становниш'l·ва ч·инили Шкријељи, 111а су они од њих прm.m.л·и језюt. Ал­ бански су rоворил.и и Зукорлићи у Орљу, а Александар Гиљфердинr на­ "9Оди да се албански rоворило и у селу Чмањку 11Де живе исламизирани Кучи. Сретен Вукосављевић истиче да су број·ки Кучи на Пештери алба­ низирс:.яи. Он ·ве-рова"'NI·О мисли на ове .примере које смо истакли. Клименте се нису такло лакu мирили са турским 'ВЛасти."'-!а и на Пе­ tuтери, већ су наставили католичк.е

·вере,

рају били

све

а

у

t~a ~вој·им

условима

већи,

када

ранијим су

навикама.

·nритисци

на

Као ·приnадници

њих

без обзира кроз које се форме

да се

исламизи­

одвијали, Клименте

су заједно са :Осталим хришћани-ма: Пиnерима, ВјелоnаЋл-ићима, Васоје­ вићима, Кучима, Дробњзцима масовно учествоваЈFИ у бо-рбама бротив Ту­ рака. Најмасовиије су учествовали у рату од 1737-1739. rо.ди•не, кога су nротив Ту-рске водиле Аустрија и Русија. Има nодатака по којима су

Клименте Одиrрале одлучујућу уло.r:у и помогли Атана.сију Рашковићу и аустријском rеиерэ.лу Лентулу IДа ·заузму

1737.

rодине, Нови Пазар, јер је

те године приоnео извештај у Дубровник у коме пише да су Клименте ослободиле Нов·и Паза'Р и ту развили руске заставе 32 • Чињеница ·да се са

наше територ-ије, иооред нове ту.рске екапанзије повуrкле ма северу

500

акција у •ПО..."'VIенутом рату. :~t Луја

1737. године 111Ре­ 300 Срба ГОЋОри о озбиљности климентских Вођа 500 КЈrимената, који су се 1737. rодине по-

Климената и

Војновиh,

Кабоzа

... Сnоменик СКА XXXIV,

Београд

1898,

220. 32

Др

Винавер,

Нови

Пазар и околин.а,

Београд,

1969,

стр.

185-186.

стр.

Пештер

...

Гл.

ЕИ

САНУ,

XXIX (1980); 63-85

79

б Свирач на народно:о.t сабору на Пештери

пукди према северу испред турске инвазије, зва-о се Биц Вата. Они су та­



да

прешли

Саву,

али

се-

један

део,

не

могавши да

се nрилагоди

тамош­

љим nриликама, вратио. Они који су се вратили касније су исламизирани и током времена изгубили своја етничка обележја. Потомци ·оних к-оји су остали да живе у Срему,

населивш:и. села Јара-к, Хртковац, Никинце, ос­

тали су кат~1лици, али су и они изrубили своје етничко обележје и прет­

ворили су се у Хрвате и Србе 3 З. Може се рећи да се n~штерски Малиеори, чак ни онда када су били исламизирани,

нису тало

лако

мирили

-:а

турским

властима. Бунили

су

се и уста:;али nротив њих нарочито када би им били по.већани порези, и за то плаћали .крвав дакак. 33 М. Рнстиh, Стари

В.1ах,

197-204.

Ејуп Мушовић

80

Један ·од најнемирнијих nериода у овом делу Балкана биле су три­

десете године прошлог века, када су против реформи Султана Маоомуда П устали Босанци са Хусеин-хаnетаном Градашчевићем и Албоощи са Мус­

тафа-'Пашом Бушатљијом, скадарсњим Ћезкром. Њима су се тада у вели­ ком броји nрикључили и ПеurrерциЗ'. Хасан Хот, пештерсжо-бихО"рС:Ки за­ бит, подигао је тада кулу у Сувом Долу, која је о:IОстала симбол тиран:и:ј.z тога доба.

Од таща паrубљених Пештераца

формирано

је

гробље,

неда­

леко од ·поменуте кулезs.

Већ смо истакли да је, д

1809.

године, у П!умадију, а .nосле

1876.

године и у:

Тапл.ицу, Јаблающу, Ку-ршумлију. Санџачким: Србима је гра:низца. ·према Ср­

би~и, која се налазила на Ј авору и у Рашки, била врло близу, IIla су је без веЛИIGfх наnора брзо и лако прелазили. "Упра-во је тај одлазак био тако велики да је nостојала могуhност да срnски :живаљ ·бу-де јако nроређеи у Санџаку. Био је то разлог шт.о су Карађорђе, Милош и Михаило честа затварал'и тра:ничне ·nрелазе, и своје аnеле \Ца се насели: Шумад·ија често

и брзо -повлачили. Но, Т!Ј није толико nоrађало саЋЏачке Србе, јер им је близина rрающе омогуhа.Ћала rnрелаз, и они су ·се углавном мселили. Пре­ ма Србији, а на позив срnских владара и на ,примамљиве услове каје су

34

М.

Костиh,

СНД, књ.

3 5 Историјски

-

Устu.на?С

VII-VIII, архив

Срба Скопље,

Србије,

и

Арба.-н.аса

1930, 214.

Књажева

1969.

Старој

канцеларија,

КК ХХПI, 238, 258, 261, 279, 280, ЗО7. Т. П. Вукановиh, Арба-н.аи.иси. устсищu Врање,

у

1826-32,

Cpбuju,

,.Гласник"

Нахија

пожешка,

"Врањски

rласник",

'

_____________п_е_ш_т_е~р~·-·-·_Г~л~-~Е~И~С~А~Н~У~·~Х~Х~!Х~~(1~9~8~0)~;~63~~~5~--------~81

'i

Продаја каца за сир које nрави Пештерци Снимци: Рамиз Етемовиh, новинар из Новог Пазара

обећавали, исеља2али су се тзкође у великом броју и Црногорци, БрђаНIИ

и Херцеговци. Њихов пут био је дуг, мукотрnан и трајао је недељама. Многи .од њих само што би дошли до границе на Ј авару и Рашки, морали су ту да чекају данима да би им био дозвољен .nрелаз, а м:ноrи су, не моrуhи да .nређу

границу,

остајали

да

ту

трајно

живе, јер нису имали

никакве моrуЂности да се врате. TIOIIe се тума~ чиљеница што је у сје­ ничком крају, уз саму грающу -на Јавору, и у околини Рашке, насељен велики

број

Црногораца ·и

Брђана,

и тамошње 'данашње

срnско станов-

Ејуп Муwовиh

82 ништво

њ~аови су .потомци. 36 Тако је насељено и Буђево на Пештери

досељеницима из Црне Горе м Брда, на "D!ТЈIУКе бегова ЋQРо:мtћа, као и

Суви До.37 Исељаэањем cpncкor стаисmништва са Пештери у

веку створен

XIX

је ·проблем и беrовима, јер им је земља остајала ненасељена и није имао

ко да је обрађује. Они су юлазили исnрt'д Црвоrораца и Врђаиа, који су

nреко ПеШтери ишли nрема Шумадији, и мо.пиля их да остану на Њ'ИХ'О-

вим ч:итлуцима обећавајуhи им nрилично повољне услове живота. Било је случајеэа да су се око нових чиsчија и беrови свађали. Примера ради наводимо један случај: Вуч:ета Чуљковиk, старином Мо-рачанин, долазеhи из Каљић.а Лијеске, на молбу бегова Хајдарпашића .остао је у Долиhу, али га је Касум-бег Ћоровиh ;nреузео и ·населио у Суви. До, због чеrа је дошло до оштре расnра:ве између ових двеју беговских .куhа. (Садашњи суводол-

ски Вучетиhи потомци су Вучете Чуљковиliа.) У време сеобе мухаџерз. (муслимансКЈИх избеглица из Босне, Херце­

rовине 'И Црне Горе), која се ~елом: одвијала -и: l[lpeкo Пештери, а која је озбиљни:је nочела

1878.

rодине, бројне мухаџерске nородице су остале ·дэ

живе на Пештери, као чиnчије на nоседе пештерск·:ИХ бего-ва. Њихови су nотомцз.и:

Хаџибулиliи,

Колиlшte preserved their properЬies only in the vi:l.lages in wblch they did not mix with other people. Тherefore there are o111ly а fe\V villages where Al1>anian i:s spoken. Тhе papulation of P~ter had а very Иfе up to aЬout twenty years ago. Edшation, cultuтe, hoses, way of living, were at а very low level. Al1 this, however, improved within recent years wtih -the improvemen·t of Иving conditions of ·the population (electric 1-ight, new macada.m roads, etc.)

View more...

Comments

Copyright ©2017 KUPDF Inc.
SUPPORT KUPDF