Pešter i njegovo stanovništvo - Ejup Mušović
December 13, 2017 | Author: Almir Burović | Category: N/A
Short Description
Download Pešter i njegovo stanovništvo - Ejup Mušović...
Description
-
•
Глac1tu1C Ет-н.оzрафскоz института Срnске акаде.iије ·каука и у..чет'Н.ости., 'КЊ. XXIX (1980) Ethnogтaphique de l'Academie
Bulletin de l'In.stitut des Sciences et des Aтts,
Др
Ejyn
Serbe
t. XXIX (1980) UDK 323.11 (497.115) (091)
Мушовић.
ПЕШТЕР И ЊЕГОВО СТАНОВНИШТВО "У ПРОШЛОСТИ Пештерска висораваи је IПЛанинс:кю-сточарски предео у јуrозаnадном
делу Соц;ијалистичке Републике Србије и nрипада ОIШIТИНЗ!Ма Сјеница и Тутин. То је типична висораван "ЧИја се надморска висина ~ehe од 964 до
1569 метара: Делимеђе -'- 964, Точилово - 1056, Горица - "1173, Суви До - 1197, Маја Ваше - 1234, Црни врх - 1321, М2ја бунар - 1347, Буlјево - 1301, Самоrрад- 1376, Сrрашијевац- 1430, Ћурђевица- 1437, Кр)"Ш"Ица 1535, Ј елена.к - 1569 метара. Права Пештер је одељена од Сјеничкоr nоља IЈIЛанинам Гиљевом, а од
рожај-скоr и дpyror дела тутинске територије Ћерекарским хомаром и Ху мом. Од новопазарске оnш'DИНе дели је IIIJiaнинa Линаја са својим огранцима,
а rранични nредели nрема СР Црној Гори су Корита и Бихор. Пештер је nозната по суровој
-
пим .ладавинама у већем делу године.
изразито nланинској клими, с обил Снежни nокривач ра·но За!IIадне, а
касно се диже и снежни наноси су врло велики. С дру:rе стра•не, лета, хоја су релативно кратка, знају бити сушна, -и тада је већи део Лештери 1nознат
KaQ
безводно подручје. Крај је ветровит и врло хладан са нај·нихmм темnе
рату,рама у земљи. Сматра се да је ·клима на Пештери тако сурова збоr тоrа што се овде У~Јерштају сви јуrосЈtОЈВенски ветрови. Због свега
rora
Пештер је
позната још •И .као "југословенски Сибир". Збоr IПла·нинокоr карактера, краткотрајне али буј-не вегетације, nештер
ска 'ВИСОрава·н је ьрло nогодна за rајење сточарства, нарочито оваца. Од вај када се овде гајила сточарство у великом броју и ту су nрављени познати млечни nроизводи, особито оир. Пештерска висораван је историјски (у најширем сми-слу те речи) неnро
учена и о њој и њеној ·ПРОШ.."'ости мало се зна. У ·вези са тим истиче се да :.Пештер представља једну од најмаље ,nознатих области у Европи. Збоr то
га је на картама била представљена бело.м бојом". 1 Реч nештер је .словенок-о.r порекла и њоме •се .означава
тоје ·пећине (nештере
-
l!q)aj
rде nос
111ећине), и -вероватно је "Отуда дошло име Пеш
тери. На, није за одбаЦИiВање ни прет!IIСтавка да име Пештер моrло доhи од илирсюих речи .ПШ1еш-тер, што значи претежно мрачио, '!МУРНО. Ово тим пре што се эна да је Пештер у већем 'делу ГОДИЈИе обавијена .облацима
и маrлом,
mo чему је !l!Оз~атија од било којег друrО'Г ·краја у земљи. С
1 Јевто
Дедијер, Нова Србија, Београд
1913,
стр.
285
Ејуп Мушовић
64
друге стране, Пештер и•ије !Позната и: харак.тери-стична !110 1Пећинама као што су то друrи ~~tpaj еви.
Најновија археолошка истраживаља !11оказују да је Пештер била насељена у nраисторијско доба Дарданцима, најстарије лоэнатим и вероватно аутохтоним станооништвом, и то врло густо. ryшh.e IНero мног.и друm: кра-
а
јеви у земљи.
у·
Академик .цр Драrое:лав Срејовић, каји је, почев од
1976.
године, открис број-не дарданске хумке на ПеiiiТери: Глаrовик, Делимеђе, Мелаје, Црноча. сматра да ДардаiЩИ ·нису Итири, већ неко аутохтоније
становништ:во2 • Сасвим је сигурно да је гла:в.но за.нимање Дарданаца који с:у на Пештери живели пре три хиљаде година, било сточарство.
На Пештери су привремено или стално живели и Римљани, од дру гог века, .а највише римски легионари.
О nрисутности римске лсmулације
на Пештери постоје подаци у виду материјалних оrюменика и народ'ZЮГ предаља. 'У селу Бороnrгици nронађена је римска стелз из
III
века са сиги
лr:ж: D М S, али су је 1959. Бороштичани: угрздили у мост на њиховој реци. Има BИIIIe 111омена v"'ЗТИНСШИ:Х rробања на Пештери и верује се IДЗ crlpИIIIa.дajy РимљЭIНима. Предаље каже да је брдо Тројан на Пештери добило име по римском цару Трајану који је туда npoшa>Q у з-реме nохода на Дакију, те
да је IНЗ то:м брду имао своје дворе. На врху са'М'аr брда и данас се виде темељи некаквог утврђења, али КЗЈХО нису вршена -никаква испитивања, о свему томе се ништа поуздано не може рећи. СаСВtИм је 'МОГуће да су Словени, у време њихове е-ксnа·нзије на Бал
кан, дошли .и на Пеmтер и сматрамо :да су је доста рано ·на-селили. Пештер је ·за њих била привлачна: брдовита, обрасла шум:ом, непристу:пачна, јер мм
је хао таква, у условима борбе за оnстанак, пружала солидне услове ва ;Н!ивот. О томе немамо за -еада података, али се то :може закључити на ос нову п-оnиса из XV века, по којима је Пештер !ДОСТа густо насељена хриш ћанским С'l'О'Чарима. Међутим, каква је судбина била аутохтоноr становни штва, Да.рданаца и Илира, у периоду римске и словеИ'Ске ек.сnа.взије
-
није iПСУЗНато. Да ли су се они 1И са Пештери негде повлачили, или су ту остали
na
су ромгН!Изовани и каС'НИје славенизирани
-
не зна се, и о томе
је тешко било шта рећи. Недостају нам и nодаци о Пештери у средљем веку, изузев оних
no
који-ма је неколико села у Доњој Пештери -nрипадало манастиру Ссmоhани. Такође није познато да се на Пештери !Налазе било какви остаци споменика материјалне l]{.ултуре хоји би \Нас упутили \ЦЗ нешто ближе кажемо о Пеm
тери у сре".цње:м веку. Но. без обзира на све ТО 1 могло би се закључити да је Пештер морала бити доста густо насељења сточарима у средљем: веку.
Као изузеm-о повољно nодручје -за гајење сrочарства, у услов-има mлrитич ке несигу-рн-ости најглавније iПрИВредне ·гране, Пепггер, која је улазила у
састав срnске средњовековне ;цржаве Рашке, морала је бити -насељена сточаримэ.. На то -нам указују и први турски nоnиси Пештери rиз XV века, 1!1'0 којима је она доста густо насељена. Сматрамо ~ZJ;a су имеиа бројних села ња Пештери такође из оредњеr века: Суви До, Вороштица (борова штица
-
даска),
2
Yrao,
Лескова, Јеребице, Ћерекаре.
Коnајућ.и хумке
др Драrослава
Дарданаца на Пештери, од
1976.
године,
Срејовић.а нашла је доста керамичк:оr материјала
екиnа nроф. нарочито ур
ни, металног оружја и накита. Све се то чува у Завичајном музеју у Новом: Па зару.
~ ..
•
Пештер
...
Гл.
ЕИ
САНУ,
ХХЈХ
·65
(1980); 63--85
~~~~----'"'
У доба nporracти српске средњовековне државе, дакле, пО'Сле косовске битке, Пештер је била у саставу -области БранхОЋиhа. Наводи се да су Бран ковићи и:v.~али своја ловишта у Ћерекарима (ђерекаре Непо,средно после освајања рашн:ог краја,
1455.
-
соколаре).
године, Турци су из
вршили nопис тих nредела и вероватно да је то први турски rюnис ·на ово·м
шщручју. Ти К!?Зјеви, :према томе и Пештер, yшJrn су, званично
1455.
године,
у састав крајишта Иса-бега Исхак-о:вића, .као прве -организоване администра
'I'11ВНО територијалне турске јединице у овом делу Балкана. У поменутом по-nису ломињу се и нека селг. на Пештери насељена сточар.има као што су:
Ћерекаре, Набо-је, Ме-лаје, Црвско. П-ошто су имена nоnисаних лица у тњ•t селима врло интересантна, а вероватно су словенска, наводимо по неколико ОД ЊИХ.
1
Тип насеља па Пештери
село Ћерекаре: Влкман, Влкоје, Хребељан, Радишин, Бериша, Рахоје; село Црвско: Поn Радисав, Пуниша, ДобрО'ВаЦ, Бојища, Угљеша Лукач:, Владишин;
село Набоје: Бокачин, Оливер, ТврД11ша, Трајко, МариШа, Влкац, Ве
сељко, Х.ерак, Бојк-о 1 Радац3 • Нешто више података о nештерским сточарима пружа нам турски по
пис из
1585.
године, дакле из
XVI
века. У том посnису назначена су села,
имена власиика ситногрле стоке, имена љихових ·очева и број -ситне стоке на коју се плаћао порез: 3 Област Вра-кховиhа, оnwирни катастарски јентални институт, Сарајево 1972. rод. C'I'P. 5--6.
nопис
из
1455.
године.
Ори
66
Ejyn
Мушовић
Село Шароње:
Живко Радица, Вукомир Дим:итре, Димитри Byкcrra, Мали·на Радина,
475 ·rрла
ситне стоке.
БОРОШТИЦА: Јован оБrда:и, Никола Степан, Грбан Веран, Јакиков Пајин,
382
rрла
ситне стоке.
НАБОЈЕ: Ра"Н:юо Бранко, Вук НИ'ЮЈла, Димитри Тодор, Радосав Никола, Стеnан Нико, Петри Осан, Радина Степан, Каљин Радина, ЋЕРЕКАРЕ: Радина Димитрие,
1560
грла.
Ћуро Димитрие, Ранко Димитрие, Никола Радан,
Вуксан Радица, Ћl(илош Вук, Вукас Мирко, Петри Раденко, Вукашин РЭ.нко,
Ј-ован Радина, Никола Ј()ЈtИЈЮв, Владисла-в Раr:жо, Вук Вукић, Милош Вук ман,
2001
I'РЛО.
С'УХОДОЛ (С'УВИ ДО); ОД МАХАЛЕ ПОП: Павле IIOII,. Томаш Вукомир, Букота хаум:ане,
373
грла.
СУХОДОЛ ОД МАХАЛЕ d'УК: Вој•ин Р8ЏЏ1Сав, Радина 'Малин, Санко Оливер, Шиљ Рз.дина, Вукац Ра досав, Цве"Јiко Војин,
797
грла.
ПЕШТЕР:' Вукота Стеnан,
Кара
Спужиh, Хаумаi!е Пастир, З
Јован,
494
Рајик-хаумане,
Марко-хаумане, Живко
I'РЛа.
Т'УЗИЊЕ НЕМ'УСЛИМАНСКО: :Мм:хаил Новак, Ращосав Мирче, Срб Јован, Јсж.ино Радица, Војко Ву.к, Фрањо Зано, Михаил Радмалина, Радина-хзума:не, Радин Радосла·в, Врлета Радина, Bлajit:O Радица, 1870 rрла. БРАЋАК:
Бранко Ж'ИВКО, Вук Радко, Ћурић Вукиh, Бранко Вук, Павле Ћу·ра lНИН, Миљош Јакоб, Вучина Давид, Јова·н-хаумане,
816
грла.
БУЋЕВО: Радица Рздосав. Јако Вукић, Рщцул, Тодор, Петар Рајин, Вуксан Јован~
Мил·ош Радица, Вучерин Т'Одор, Радица Тодор, Недељко Вук, Станиша Ра-
~
;з;ивој, Ранко Бравко, Новиuа Павле, Радул Ђуро, Mamt:и Иван, Нова-к Ан-
'
дрија, Срб Радул, г.рбан Радко, Стојаи-хаумане,
2114
грла.
РАМ'УШЕВО- РАМОШЕВО·. Дамјан Вук, Врлица Вуксан, Вукале Вук, Вукодраr Марко, Вук Цве'r ко, Ра.щица Ди."t!Итре, Жlmко Стојан, Јован Марко, Живко-хаумане,
1760
грла.
" Овде је Пештер регистрована као село. Данас није познато да ли је на Пештери nостојало село Пештер, веh се тим термином означава крај.
...
Пештер
Гл.
ЕИ
САНУ,
XXIX (1980); 63--1!5
·67
КАМЕШНИЦА: Радосав Вучета, Ј()ван Радосав, Радул Добрашин, Павле Вук, Радина
•
•
Дамјан, Дејан ДеС'ница, Слав Цветко,
469
грла .
ХРАСНО: Радица Вук, Ћуро Вучета, Војин Вукац~ Рад:ин Вук, Радосав не,
755
хаума
-
грла.
ЈАРЕБИЦА:
Вук Драrош, Вук Радина,
210
грла.
РУЖЕБИЋ- РЕЖЕВИЋЕ:
Вук Радица, Драrиh MИJIOIIII, Радина Милош, Нико
-
хаумане,
405
грла.
ЖАБРАН- ЖАБРЕН:
Радина Радивој, Ракоје Вукашин, Коl\rлен Радивој, Мајо Иван, Иван Петре,
290
грла.
МЕЋ'УГОРЈЕ
-
МЕДЈ'УГОР:
Руrовин Михаил, Т-о~ор Ј анка, Вучерина Милашин, Стахињиh Вукиоh, Петар Милош, Лазар Огюь,
945
rрла.
ГЛОГОВИК:
Павле Радосав, Дабиж·ив
-
хау-мане, Хаумане оп. села
404
грла.
ДЕЛИМЕЋЕ: Радосав Живко, Петри Радина,
110
грла.
ТВРДОШЕВО:
Вук:ић Рад1mа, Ј йван Радица, ЈОЋан Милашин, Михаил М·илош, Радан Живко, Ћуро ЦвеТ'Ко, Јакша Стојан, Јован Радица. Иваа Вукић, Михаил
Цветх-о, Вуј.ища Вукан, Симеун Цветко, Рад~rеој Никола,
1507
rрлз.
ТОЧИЛОВО: Слав Марко, Јован Ма:рко, Јован Черно, Ћуро Радица, ЈоЋс::.н Вуксаа, Степан Петре, Радивој
Веран. Војин Веран, Војин Цветк-о, Жиmt'О Кост:з.
дин, Радив·ој Јо:sан, Поп Степ'=tн, Војин Малин-овић, Рад'И:На Ву.кота,
2446
трла.
КРЊА ЈЕЛА:
Рајица
550
Драгиња,
Маљка
Драги:ња,
Бујица Малиnшн, Илија Ради.ца,
rрла.
ДОЛЊЕ ТОЧИЛОВО: By:rrnћ Радина, МЈИлащин Никола, Павле Дане, Вук Вукашин, Удова Јо sица, Радул
1081
Маљхо,
Добрица
Радина,
Рајица
Панева, Радман Куэма.н,
·rрлс. 5
:; Hamid HadZibegiC,Звaкu:чnu nодаци о сточ:н.о.м фо'Н.ду 'Н.а nодручју Пазара (Трzовишта и Би:tорс из 1585., Историјски записи, год. 4, Титоград 1969. -стр. 591, 592, 593, 594, 595, 596).
XXII,
књ.
HOfiOZ
XXVI,
G8 ------------------------Е~ју~n--~~[у~ш __ов_и_h__________________________ Из ових nодатака сЕ? види да је Пештср у
XVI
веку била доста густо
насељена сточарима. Ово ти:-.1 пре када се зр,;а да су у овај сnисак ушли са
rло они сточари који су гајили сv;:тн-о грлу стоку. Интересантно је да су неки имали вел-ика број ситногрле сто·ке, као што је Јован Черно из Точилова,
који је имао 350 грла. 'У
XV
('
ве-ку на Пештери:. nретпuста.вља:-.tо, није било ;..rусли:-л:анског ста
новништва, јер га нe:via :ни у nоnисима. Неки r.'lисле да мусm!мански сточари нису nоnисива:н:.и. јер .као такви нису би.::rи оnорезивани. Не зна:-.'I колико б.и то за Пештер бИ.i!О прихватљаоо, јер се
.v
-naill1cи:vra из
XVI
века међу оnо
резо:ваt~им Пештерцим:::~. нr~,ч:азе и :.~иње немуслиманс-~со
Тузиње, што зн.L•tн да је 'nостсј::tло и ъrусли;v1.г.иск-о. У селу Драгојловићу
n.:>-
:v\1-rњe се: Синан АХ)Iед; у Црвску: Сефер Абду.;rах, у Барэ.:vtа: Мех~'l:ед Абду
лах и Пири Хазир". Ови nодаци су .н:~.м .:\рагоцени, јер на оси-а-ву њих можемu
преrпоста·вити да је процес исламизсщнје текао .и на Пештери у XVI веку. Наиме, сrвде се nомиљу: Ссфер Абдулах н Мехме;~; Абдулах, што значи си нови Абдулг.ха, а"':/ лренасно:-.'1: зпг.чењу то значи ени хоји су исла.:!.шзирани. Према томе, у ·питању су Муслимани, а не Турr\И или неко -други. С друге стране, ови подэцн су интересантни и због тura што су то ретки nомени му слиманских сточ:ара кој~t су ушли у nonиc, а то значи да су ·nлаfiали порез
и на -крају ПО'датак заслужује пажњу и збоr тоrа што нам говори да су Му слимани ~Yt у 6
XVI
веку живели на селу, што је реткост. Пазнато је да су
Х. Хаџибегиh, цит. дело, стр.
592, 593, 609.
~
Пештер
...
Г:r.
ЕИ
САНУ,
XXIX (1980); 63--85
------
69
М,усли.ман.и највише живеди по градовима и да ј е веhина оних који су ра није живели на селу чим nрю.1е ислам. до.лазила у трад.
Података о Пештерi1 у чити да су ·И у
XYII
веку за сада немамо, али се .м-оже за·кљу
XVII
веку на Пештери живели хришћански сточари. Такав
закључак се може извући и~ ранијих пописа, а и из фрагментарних. оnиса
што ·нам их је оставио турски reorpaф Хаџи Калфа мз
XVII
века. Он каже
дз у Бихору (гранични крај Пештери) живе Срби и Арбанаси, а у Рожајама
само Срби7 • Под Рожајем ·се у Хаџи Калфино време nодразумева цела тери торија, а данашњи rраднћ Рожаје з·вао се Трrовиште. Тако ·мисли Гл:иша Елезовић. Пошто је Пештер у то време nрипадала Рожају, а ОВ'О ..с.кадарском
nашалуку, nодзтак Хаџи Калфе,
·K:Jora
СМ'О цитирали, м-оже се односити и на
Пештер. Поседујемо nодатке по коЈима rпештерск.и сточари нису били баш миро
љубиви у је
1611.
XVI
и
XVII
веку и бавили су се хајдучијом. Тако је Лефевр, који
године пропутоz::ао дубровачким ЈПУтем, пролазеhи од Сјенице nрема
Новом Пазару, записао: "Ово поље (сјеничко) је -окружно .планинама и про страно је до неких шест :миља. На њему nрема југу има каравансарај, али како се он налази бли"Зу планина које достижу Албанију, пуну разбојника, наш малин (вођа кириџија), по·беrао је с тога пута. па ум:ес1·о тата да крене
низ ·планину на десно, -одабр.'. пут у лево и ми ноћисмо на ливади
... 8
З Последња сеоска породи-чна задруга у селу Рашковиhу која бројн
44
члана, а
чији је до:vtаhин Сједовнfi Алија
Велики -рат што
1683.
до
1699.
ra
је водила Турска са Аустријом и Мађарско·м: .од
године имао је изуз~тно тешке >Iиследице по станозништво
Србије и Новопазарског Сантшка. (Но·Еюпаз~рски Санџак, коме је тада веро вати') ·приnадалэ. и Пештер, био је у о•квиру босэ.нск-ог nашалу.ка.) 'Уз велику 7
град
Хnџи Калфа,
~ Радован
:Н.'tиса
О
Ба...исаh:ско.ч полустрву, "Споменик"
XVIII,
СКА,
Бео
1892. XVI
и
Самарџиh,
XVII
Беоzрад
века. Београд
1961
1L
Србија
(Лефевр).
у
cnncu..чa
c'l'p 156.
фpaff.v,ycкux
савре..$1.е
Ejyn
70
Мушовиh
Jti)MOћ устаника из Староr Влаха, устаничкоr језгра., Аустријанци и Мађари су •потисли Турке дубоко на jyr. Тада су, ЕИШе него iИПtада ра·кије и касније, страдали санџачки градови: Нови Пазар, Бијел·о Поље, Пријеnоље. М..чоти од
·rих градова су б;ши •nретворени у 1Прах и .пеnео, а њихово становниurr:во је тада практично нестало. Муслиманско станоgШ1Ш:тв·о се у једној, ,цо сада
мало nознатој, масовној сеоби .повукло према jyry дооирући до Цариграда а срnско се IПрикључило с:еоби Срба под Арсенијем
111
-
fJ' f ·
Чарнојевиhем. Српски
историчари који су се бавили пробЈiематик;ом: прве -сеобе Срба, сматрају дз -се
III
из новопазарскоr краја nридружило А'Рсенију
Чарнојевиhу око пет хи-
ЈЫI.Да хришћана.
У то време, одређеније, око
1689.
године, опустела је и Пештер и сасвим
је моrуће да на њој н.ије нико остао да живи, а и зсшисано је да се "Стари
ср1IСКИ живаљ иселио са Пештери за време сеобе Чарнојевиhа" 9 . Према томе, веhина пештерског становю1штва се иселила
1689.
године и отиш.ла прек-о
Саве. Међутим. сасвим је извесно да је мноrо Пештераца изгинуло у -rом р.у готрајЈЮМ рату, и да их је мн-оrо помрло од за,раз'НИХ болести и 'Глади које су тада харале у читавом ОВ()М крају.
Beh
-смо истакли да не можемо реhи коме је Пештер nр.ипада.ла у ад
мини.стратив·ном смислу у време турске доминације. Час је била везана за скадарски, а час за босански лашалук. 'У сва:ком случају, у том rраничном nределу nоменута два mашалуrка -и није би.,-rо неке С'I'роге трзнице, па су
rюменуте нејасноliе и нормалне.
Крајем
XVII
и .почеТ!Ком
XVIII
века го
сподари Пештери су били Махмудбеrовићи. Из те nознэ.те беrовске. куће 1 0 било је доста врло еминентних политичара, међу њима и Худаверди Мах
м:удбеi'ОЈ':Јић, скадарски везир. Свакако да им је Пештер до-делио султан за из...-зетне ораrни'iке
заслуге. Из тога
што је Пештер nриnадала
беговићи-ма м.оже се закључити да је она IIо:>четхом:
XVIII
Махмуд
века била у ок
ЕИРУ скадарскоr пашалука. Томе иду у nрилог и 'Насељаваље Пе:штери сrочетком.
XVIII
скадарскоr
'Века, које
је извршено, како ћемо то
видети, по налоrу
везире.
У једоом документу nише да је нllewтep
1721.
године, била nрикљу
чена Босни и стављена nод НО'ВIИ Пазар" 11 . И 'КЭСИИје, у
XIX
"Веку, и.."Vl'a
доста нејас-ноhа око тога к-оме је Пеwтер n-риnадала. Та'Ко су се ОКQ ње, тридесетих година XXI ·века, ·грабили :nећки и -призренски паше 12, што ће рећи да је припадала скадарском. nашалуку.
Одмах после тога,
1832.
го
дине, Пештер је nодељена, па је једна nоловина приn-зла рожајској, а друга новоnазар~ој ·кази. Највероватније •да се од тада, како беrов:и Пештери, јављају бихорс:ки Хајдарпашић и Ћорвоићи.
Турским властима и пећх!:и.м Махмутбеrовићима бизю је стало да што пре населе Пештер и било са ким, је од ње, пусте и ненасељене, нису
имаmr никаи.ве ко-ристи. С друrе стране, Пештер, таква .каква је била, добро је дошла турским властима да решавају и нека друга своја mтања, посебно nолитичко подређивање Малисора. 9 10
Епцик.л.опедија Јуtослави.је, По
једној
верзији,
nећ.ки
Vl,
Загреб
1965.
Махмуд6еговиhи
г., стр. су
471.
nотомци
ислам~tзираних
Црнојевића. 11
Ј. Р.адониh, Pt.Ue.cкa ~pu;a
ка, САН, Београд 12
1950, 538.
u
јуж-ко-словекске зеяље од XVI-XIX ве
Е. Муwовиh, Нешто о Хоти..ма и
сављевиhа", Пријеnоље
1975.
Xacauy Хоту, ,.Сеоски дани С. Вуко
4
Пештер
Гл.
...
ЕИ
САНУ,
XXIX (1980);
6:Ј.--115
71
Позната су и одређена настојања Турака да омоrуће повратак неких
српских nородица, које су се 1689. rодине повукле nреко Са'Ве. Тако је ве .ТЈи...Јtи везир Мусrфа"""ПЭ.Utа Ћуприловиh објавию 1689. rо-дине "да h.e се nре
дати забораву све rрешке које су Срби за в·реме рата уч.wнили и да се сваки може
ко
сл·ободно вратити из
се не врати 1
биhе
емиграције у
року
од шест
месеци",
а
му им:ање .&анфисковано. Од.мах лотом и наредба
Хусеин-паше Ћуnрилића обећавала је ослобођеље nореза оних Срба који се буду ·вратили на своја зrаришта 13 • Међутим, није поэнато и мало је веро ватно да се неко вратио на Пештер, али је iiЮЗнато да је Пештер насељена Климентама,
а са њима
или
-неnосредно
п-осле
њих и Шаљама, Хотим:а,
Шкрељ>рскоr порекла. Они вису никада rоворили албански, већ су и nосле исла-мизације задРжали српско хрвате-ки језик.: К)Тј.и су mмало
nостиђе-но гледали на своје раније .nopeКJio. Исламизирани Кучи су насто ~а~""Iи да се -не мешају са другима. ~о је врло изражеио на примеру Рожај а. Првобитно су
ову варашицу чи.ниле две
махале:
махала исламизираних
Куча и ма:х;ала исламизираних Климената. Свака од тих махала имала је своју џамију, сваје гробље и нису се чак доскоро међусобно узимали (жени .л:и}. Би лv је случајева да човек преЖ!ИВИ век од осамдесет година, рођен и одрастао у једној .махали, а да ногом •није корачио у другу махалу. СлИЧЈНо је би..'IО и са селом Жабреном. где живе Тhщиhи, исламизира!НИ Клименте; и Кучевиhи, исламизирани Кучи.
Ношња им је била слична, ·заједни'IКа и утла-вн:ом албанска. Био је то разло·г ·Што их !IIY'l'DIIIИCЦИ нмсу много разлико-вали. Тако је Ка.бооrа
1707.
го
дине, nутујући ·од Сјеюще према Новом Пазару, записао ,zча. је наишао на мноштво села "ПИ
