Petar Petrovic - Stari Vlah

Петар Ж . П етр о в и ћ

С Т А Р И ВЈ1АХ Е т ничка прогилост , и м е и поло ж а ј п р е д е л а У в о д. — П и та њ а о и м ен у , п о л о ж а ју и г р а н и ц ам а С тар о га В лаха, п л ан и н ск о г п р е д е л а у ју г о за п а д н о ј С рби ји , за н и м а л а су м н о ге н аш е п исце. О на су п о к р е н у т а у п р во ј ч е т в р т и 19. в е к а и т р а ју јо ш и данас. Т ак о се н а к у п и л а о б и л ата и р а зн о в р с н а гр ађа, и зв о р н а и према л и т е р а т у р и . П одац и з а р е ш а в а њ е п о с т а в љ е н и х п и та њ а , и ако неки н ејасн и , д р аго ц ен и су, је р се д о п у њ у ју и к о р и с т е п о зн а в а њ у п редела и њ его в а ста н о в н и ш т в а и з д а љ е и б л и ж е п р о ш л о сти , а с к у п но о м о гу ћ у ју д а се сада о С таром В л а х у м о ж е го во р и ти и р е ш а в а т и зн атно п о у зд а н и је него ш т о је то би ло м огућн о п р е сто и в и ш е година. Да би се н а п о стављ ен о п и т а њ е м огло к о н ач н о одго во р ити п о тр еб н о је у тв р д и ти : ко су б и л и ста р и В л аси н а ш и х с т а р и х и зв о р а , по к о јим а је п р ед ео добио н а зи в С тар и В л а х , у к о м е је к р а ју б и л а м ати ц а ти х В л ах а, за т и м ш т а се до го ди л о са стар и м В л а с и м а к о ји х сад а н ем а у п р ед ел у , п а се он и п а к н а з и в а С тар и м В л ах о м ? До сад а су се п и тањ а о С таром В л а х у п о с т а в љ а л а и л и д о д и р и в а л а у згр ед н о , у з д р у га и с т р а ж и в а њ а . Т ак о су о сн о вн и п р о б л ем и о С тар о м В л а х у и о њ е гову с т а н о в н и ш т в у о ст ал и н е р е ш е н и , и а к о су и х п о с т а в љ а л и и л и р е ш а в а л и н аш и добро п о зн а т и п исц и B v k , Ст. Н о вак о ви ћ , И . Р у в а рац, К . Ј и р е ч е к , М. Ђ . М и л и ћ е в и ћ , Ј. Ц в и ји ћ , Ј . Е р д ељ а н о в и ћ , В. Ћ орови ћ, П. С к о к и др.уги. П и сц и су з а п а ж а л и и и с т и ц а л и в и ш е р а зл о г а за ш т о се до сада нису м огл а д а р е ш е п о с т а в љ е н а п и т а њ а о С таром В л а х у . О ни су н а л а зи л и н е ја с н о е т н е к и х и с т о р и јс к и х п о д а т ак а , п р о т и в р е ч н а н а р о д на сао п ш тењ а, м е њ а њ е п р е д ео н и х гр ан и ц а у д а љ о ј и б л и ж о ј п р о ш л ости , и тд. О сим тога С тар и В л а х се п о см атр ао с р а з н и х г л е д и ш та: гео гр аф ск о -ек о н о м с к о г, и с т о р и је к о -е т н и ч к о г и ад м и н и с т р а т и в ног. И м а п и сац а к о ји н и су р а з л и к о в а л и о б л асти од п р е д ел а , а ов е од к р а је в а , п а су и х у зи м а л и као синоним е. Д а cv се д р ж а л и н а ч е л а о њ и х о в и м п росторн о н е је д н а к и м ц е л и н а м а, он да би се л а к ш е и п о у з д а н и је д о ш л о до у т в р ђ и в а њ а п о л о ж а ја к а к о д р у г и х г е о гр а ф с к и х и е т н и ч к и х ц е л и н а т а к о и С тар о га В л а х а к ао п осебн е ц е л и н е , г е о г р а ф ск е и ет н и ч к е. П о ш то се г е о гр а ф с к е гр ан и ц е п р е д е л а често н е п о к л а п а ју са етн и ч к и м , а ове о п ет са ад м и н и стр а ти в н и м , то онда н и је н и к а кво чуд о ш то се д о л а зи л о до н е је д н а к и х о д р е ђ и в а њ а п о л о ж а ја и о г р а н и ч а в а њ а С тарога В л а х а. А ко се и з у з м у н е н а р о д н е и н е с т а б и л н е ад м и н и стр а ти в н е гр ан и ц е, к о је само к о м п л и к у ју р еш ењ а, онда о с т а је д а се у т в р д е п р и р о д н е и л и ге о гр а ф с к е и д р у ш т в е н е и л и е т н и ч к е г р ан и ц е С тар о га В л а х а и њ его в а ста н о вн и ш тва . Је д а н од п р о -

26

ПЕТАР Ж . ПЕТРОВИЋ

п у ста д о с а д а ш њ и х и с п и т и в а њ а био је у томе, i i i t o се, осим В. Ћ о р о в и ћ а, н и к о н и је н ар о ч и то п о за б а в и о п и т ањ е м п о с т а н к а а т р и б у т а v н а зи в у С тар и В л а х , к о ји је од п р есу д н о г з н а ч а ја з а п о зн а в а њ е п р е д е л а у ст а р и јо ј п р о ш л о сти . Д а би се сва та п и т а њ а бољ е р а з у м е л а п р и к а з а ћ у е т н и ч к у п р о ш л о с т С тар о га В л а х а , к о ја ћ е зн а т н о о св етл и ти м н ога н е ја с н а и за п л е т е н а п и т а њ а у п о стављ ен о м за д а т к у . Е т н и ч к а п р о ш л о с т. — П о р е к л о д а н а ш њ е г ст а н о в н и ш т в а у С тар о м В л а х у и сп и та н о је сам о у зл а т и б о р с к и м н а с е љ и м а и у к р а ју код В и ш е гр а д а .1 Оно се в и ш е и с т р а ж и в а л о у су сед н и м п р е д е л и м а .2 П р и к у п љ е н и п од ац и н а т е р е н у , п о т к р е п љ е н и и зв о р и м а и з п р о ш л о сти, д о в о љ н о п о к а з у ју д а су н а п о д р у ч ју С тар о га В л а х а у п р есл о в ен ск о ј п р о ш л о сти о б и т а в а л а и л и р с к а п л ем ен а. И м ен а р е к е и п л а н и н е Т а р е и п л а н и н е Т о р н и к а (В ел и к о г и М алог), за т и м и м ен а р е к а Д р и н е и И б р а п о к а з у ју м е с т а н а к о ји м а је би ло и л и р с к о п л е м е А у т а р и ја т и . Т у, н а р а зв о ђ и м а и зм е ђ у Т ар е, Д р и н е и И бра, б и л а су њ и х о в а п р о стр ан а л е т њ а п ас и ш т а, а у д о л и н а м а зи м о в н и ц и , п а је т у м о р а л а би ти и њ и х о в а м а т и ц а. Ј у ж н о од А у т а р и ја т а , у д ан а ш њ е м сто л а ч к о м к р а ју , у Х е р ц его ви н и , би ло је и л и р с к о п л ем е Д ао р за; з а п а д н и су сед и б и л и су и м п л е м е н с к и ср о д н и ц и Д е с и т и ја т и , од к оји х се сач у в а о н ат п и с њ и х о в о г в о ђе у д а н а ш њ е м с е л у Б р е з и код С а р а је в а ; око ср е д њ е Д р и н е би л и су и л и р с к и П ар ти н и , од к о ји х су се о д р ж а л а д в а в о ти в н а к ам ен а, је д а н у Т и т о в у У ж и ц у а д р у ги у о б л и ж њ е м с е л у Б и о с ц и .3 А у та р и ја т и , п о в е за н и у ж и м р о д о в ск и м и ш и р и м п л е м е н с к и м в езам а, сл и ч н о п ти ц ам а п о ја т и м а , з а у з и м а л и су, п о стеч ен и м н а в и к а м а и у о б и ч а је н и м за к о н и м а , св о ја с т а л н а п а с и ш т а н а п л а н и н а м а и зи м о в н и к е у д о л и н а м а и т у п о д и за л и п о вр ем ен е к а т у н е (п рим и т и в н а н асељ а). К а д а су и м се с тад а п о в е ћ а в а л а , он да су т р а ж и л и н о ва п а с и ш т а по су сед н и м п л а н и н а м а и д о л и н а м а и зм е ђ у р е к а Т аре, з а п а д н е М ораве, И б р а и го р њ е Д ри не. По с в о ј п р и л и ц и су у и зв а н р е д н и м п р и л и к а м а (побуна, р а т о в а , су ш а, е п и д е м и ч н и х б о л ести и др.) к р е т а л и с в о ја с т а д а и н а у д а љ е н и ја п ас и ш та . Н а т а ј н а ч и н су ш и р и л и св о ју м а т и ч н у о бл аст с п у ш т а ју ћ и се с п л а н и н а у д о л и н е, су п р о т н о з е м љ о р а д н и ч к и м п л е м е н и м а , к о ја су се и з д о л и н а п е л а п р е м а п л ан и н ам а. К а о с т о ч а р и они су и м а л и св о је р о д о в ск е м ати ц е, и зд в о је н е д уб ок и м , често к а њ о н ек и м , д о л и н а м а од су се д н и х родова. З б о г т а к в о г п ри р о д н о г п о л о ж а ја с в о ји х м а т и ц а и н еп р е с та н и м к р ет а њ и м а и д у ћ и з а п аси ш ти м а , он и н и с у н и к а д а б и л и с л о ж н и и је д и н с т в е н и , к а о ш т о су то би л и зем љ о р а д н и ц и , н и ти су у сп ел и , и а к о 1 С. Т р и ф к о в и ћ : Виш еградски Стари Влах, Српски етнографски зборни к V 1903; — Љ. Ж . М и ћ и ћ : Златибор, Срп. етн. зборник XXXIV 1925. П. М р к о њ и ћ : Средње Полимље и Потарје, Срп. етн. зб. IV 1902; — Ј . Е р д е љ а н о в и ћ : Доње Драгачево, Срп. етн. зб. IV 1902; — К. Ј о в а н о в и ћ : Горње Драгачево, Срп. етн. зб. X I 1908; — Љ. П а в л о в и ћ : У ж ичка Црна гора, Срп. етн. зб. X X XIV 1925; — Љ. П а в л о в и ћ : Соколека нахија, Срп. етн. зб. XLVI 1930; — П. Ж , П е т р о в и ћ : Раш ка, у рукопису; — Р. Љ. П а в л о в и ћ : Пештер и Сјеничко поље, у рукопису. 3 Н. В у л и ћ : Н еколико питањ а из античке прошлости, Глас Срп. акад. н ау ка 155, 1933, 14, 18, 19.

СТА РИ ВЛАХ

27

СТАРИ ПЖ. flETPDBHti- -М.ШОДОЛАЦ Раз.=1-.? 50.000

ист. од/ринвича r - > Чачак

Вишегра

б/Ч/Г^КРП-МВО Ор

аЦ/вич!

Пријепаге

Сјет цл иШ ПАЗПР

су по С трабон у б и л и је д н о м еђ у н а јх р а б р и ји м и л и р с к и м п лем ен и м а, да створе и р а з в и ју д р ж а в н у ц ел и н у , в е ћ су р ед о в н о п о т п ад ал и под д р ж а в е д р у г и х н ародн о сти . О ко 300 год. п р е н а ш е е р е А у т а р и ја т е су н а п а л и К е л т и и пот и сл и и х и з св о је м ати ц е. Н е к и део њ и х о в а с т а н о в н и ш т в а о дсели о се на ју г и н асел и о п и р и н с к е п л ан и н е, а за о с т а л о с т ан о вн и ш тво з а тек л и су с тар и Р и м љ а н и и у t o k v в е к о в а п о р о м ан и л и . У о к о л и н и П л е в а љ а и м а о с т а т а к а р и м с к и х н а т п и с а са и м ен и м а п о р о м ањ ен и х А у т а р и ја т а 4. П р и л и к о м н а с е љ а в а ш а с л о в е н с к и х п л ем е н а по Б а л к ан ск о м п о л у о с т р в у у 7. в е к у А у т а р и ја т и м а , к ао сто чар и м а, н и је било т еш к о д а се п р е д њ и х о в и м н а в а л а м а п р е с е љ а в а ју и з је д н о г у гр о ж е н о г к р а ја v д р у ги п о во љ н и ји , п а д а се зати м , у ср е ђ е н и ји м п р и л и кам а, п о в р а т е н а св о ја с т а р а п а с и ш т а и зи м о в н и к е. Б а р с к и р о д о сл о в ац (Д у к љ а н и н ) к а з у је о к о сред и н е 12. в е к а да „ к р а љ С в а т о п е л е к н а р е д и к р ш ћ а н и м а , к о ји го во р ах у л а т и н с к и м јези к о м , д а се с в а к и в р а т и v свој к р а ј и д а обнови гр ад о в е и н асељ а, ш то су н е к о ћ б и л и р а з о р и л и п о ган и ”5. И з ове б е л е ш к е д о з н а је се о 4 К. Ј и р е ч е к — Ј. Р а д о н и ћ : Историја Срба I 1922, 12, Београд. 5 M e n c i n g e r - S t e f a n i ć : Letopis Рора D ukljanina, Zagreb 1950, 50.

28

ПЕТАР Ж . ПЕТРОВИЋ

градск ом п ором ањ ен о м с т а н о в н и ш т у (говори ло л а т и н с к и ), да су п р и м и л и х р и ш ћ а н с т в о и д а су и з у н у т р а ш њ о с т и П о л у о с т р в а п о ти сн у ти од м н огобож ац а (С ловена). О п о р о м ањ ен и м стар и м и л и р с к и м с т о ч а ри м а н и ш та се н е к а з у је , је р о њ и м а р о д о сл о в ац и л и н и је зн а о и ли и х је слабо п о зн ав ао , п о ш то су о б и т а в а л и по в и с о к и м и т е ж е п р и с т у п ач н и м п л а н и н а м а и, у с л е д т а д а ш њ и х ч е с т и х н е м и р а и р а то ва њ а, н ису о д л а зи л и н а зи м о в а њ а у п р и м о р с к е к р а је в е . М огућн о је п р етп о став и т и да су п о с т о ја л а н е к а с т о ч а р с к а к р е т а њ а и з З е т е у Р а ш к у п осле 1170, у п р а в о п о сл е у је д и њ е њ а Р а ш к е и З е т е и п о сле 1180, када. је Н ем ањ а з а у з е о сев ер н е п р е д е л е д а н а ш њ е А р б ан и је. Од 1190. Н ем а њ и ћ и су д р ж а л и С к а д а р и о бл аст П и л о т у брдим а, н а п у т у и з С к а д р а з а П р и зр е н .6 У т а к в и м п р и л и к а м а би ло је м о гу ћ н о к р е т а њ е п о р о м а њ е н и х ст о ч ар а и и з с ев е р н и х а р б а н с к и х к р а је в а по п ла н и н ам а с т ар е Р а ш к е , а л и о то м е н ем а п о д а т а к а v и зво р и м а. У Ж и ч к о ј п о в ељ и к р а љ а П р во в ен ч ан о га, к о ја је п и сан а и зм е ђ у 1222— 1228, сп о м и њ у се В л аси , к а к о зо в у н а ш и с т а р и и зв о р и п ором ањ ен е И л и р е, с л и ч н и м и м ен и м а в л а ш к о г и ср п ско г п о р е к л а (Б ун, Б у к о р , Њ е ж , Р а д у л , к н е з Г рд и др.), а у д у б р о в а ч к и м а р х и в с к и м к њ и га м а и з 1278. и у п о в е љ и ц р к в е св. Ђ о р ђ а к о д С ко п љ а, к о ју је д а р о в ао к р а љ М и л у т и н 1300, сп о м и њ у се В л а с и м а н ас т и р а М ораче, М и л е ш е в е и С т у д ен и ц е.7 Т и В л аси б и л и су там о и п р е о с н и в ањ а н а в е д е н и х м ан асти р а, п а и х је м о р ал о бити и н а п о д р у ч ју д а н а ш њ е г С тарог В л а х а , з а к о је се н и је у к а з а л а п о тр еба д а се за б е л е ж е , а по к о ји м а се н а зв а о ч и т а в к р ај и зм е ђ у М и л е ш е в е и С туден иц е. П о п и т а њ у е т н и ч к е п р о ш л о с т и С тар о га В л а х а з н а ч а јн а су би л а к р е т а њ а В л а х а с т о ч а р а у 14. в е к у . М л е ч ан и н М. С.анудо Т о р зе л о к а з у је у свом п и см у од 1325 д а А р б ан аси с и л а зе с брд а са ж е н а м а и д ец ом у Т е с а л и ју 8. П о свој п р и л и ц и било је т а д а и к р е т а њ а В л а х а с т о ч ар а и з сев е р н е А р б а н и је п р ем а Р а ш к о ј. О на су м огла да н ас т у п е јо ш у п о ч е т к у 14. в е к а к а д а је к р а љ М и л у ти н (1282— 1321) за у зе о с ев ер н е а р б а н с к е п р е д ел е . З а в л а д е к р а љ а Д еч а н с к о г (1321— 1331) њ и х о в а к р е т а њ а би л а су с в а к а к о и н т е н зи в н и ја . С њ и м а је д о ш ао и н ек и број а р б а н а ш к и х р о д о в а 1*. Д о сељ ен и в л а ш к и с то ч ар и за у зи м а л и су слобод н а п а с и ш т а на п л а н и н а м а по свој стар о ј Р а ш к о ј од Д у р м и тора, Р о м а н и је , Р о го зн е и К о п а о н и к а п а н а сев ер до Д у н ава. Н а том п р о сто р у сач у в ао се зн а т а н број њ и х о в и х топ о н и м а (м нога и м ен а и зв е д е н а од к о р е н а ц е р , за т и м н а с ељ а Б у к о р о в а ц са синоним им а, Г уб ер евац , Д у ч и н а, С у р д у л и ц а , Р о м н и ц а и др.). Д о сељ ен и В л аси у в е ћ и н и с л а в е св. М р ату , к р а љ а Д е ч а н с к о г .'0 С ад а и м а њ и х о в и х р одова н а јв и ш е по к о п а о н и ч к и м сел и м а, за т и м по Г о ли ји , v С таром В л а х у л К. Ј и о е ч е к : А лбанија у прошлости, Срп. књ иж евни гласник X X X II 1914, 690. 7 С т. Н о в а к о в и ћ : Законски споменици, Београд 1912, 619. “ К. Ј и р е ч е к : Албанија у прошлости, 930. * 1400. споменут је стари арбанаш ки род Бурмази у околини Стоца у Х ерцеговини, К. Ј и р е ч е к — Ј. Р а д о н и ћ : Иеторија Срба I 1922, 110. 111 По свој прилици је М рата, народно име краљ а Дечанског, супституција католичког св. Мартина, који се родио 11 X I 316, па се тако дознаје да су Власи М ратинци пре православљ а били католици.

СТАРИ ВЛАХ

29

и ређе по сели м а сев ер н е С р б и је .11 О ни су п о тп у н о п осрбљ ен и : К у лизе, С оврле, К у р еп и , К ап о р и , Г абори, Д р а к с ен и ћ и , Т у р о м ан и и др. Род К апори сп ом ен ути су у Д еч ан ск о ј п овељ и . С т а р о в л а ш к и к н езо в и Раш ковићи су в л а ш к о г п о р е к л а . У 18. в е к у био је б е р а т с к и к н ез Старога В л ах а Ј а р а к у л Б р а т у л од Р а ш к о в и ћ а 12. 1825. сп ом ен ут је дош љ ак у Ч а ч к у Ј а ћ и м К у р е п 13. По П. С к о к у п р е ц и н а в е д е н и х роменици, од њ и х м л а ђ и д о се љ е н и ц и v С таром В л а х у , с у д ећ и по њ и ховим п рези м ен и м а Ц и н ц о ви ћ и , П а ч и ћ и , К а л а ф а т о в и ћ и , В и таси и други добегли су и з Е п и р а и Т е с а л и је због н а си љ а А л и -п а ш е Ј а њ инског у п о ч е т к у 19. в е к а и з а в р е м е гр ч к о г у с т а н к а 1821— 1825. У Б ањ ск о ј п о вељ и к р а љ а М и л у ти н а, к о ја је п и сан а око 1316, наређује се „С рби н д а се не ж е н и у В л а с је х ” . П о д а т а к очи то п о к а зује да је ср ед њ о в ек о в н и и з р а з „ В л а х ” е т н и ч к и н а зи в з а пором ањеног сточара, а н е само у зн а ч е њ у „ с т о ч а р ” к а к о је м и слио Н о ваковић. О дредба о за б р а н и ж е н и д б е С рби на с В л а х и њ о м н и је се односила на ж е н и д б у В л а х а С р п к и њ о м , п а се н а тај н ач и н п о ја ч а л о посрбљ авањ е В л а х а јо ш у ср ед њ ем в е к у , у к о л и к о се оно н и је већ обавило у сев ерн ој А р б ан и ји . То п о с р б љ а в а њ е било је н а јл а к ш е к а д а С рпкињ а, у д а т а за В лаха," у ч и св о ју д ец у д а говоре ср п ски и п р е дањ има и з ср п ск е п рош л о сти . Д ол аском Т у р а к а у ср п с к е зе м љ е к р а је м 14. и у 15. в е к у В ласи су, као и Срби, би л и п р и н у ђ ен и на н е п р е с т а н а и п о сту п н а к р е т а њ а према се в е р о за п а д у П о л у о стр в а. По В. С к а р и ћ у v д р ж а в и босанског бана Н и н о сл ава, око ср еди н е 13. в ек а, н и је било п о р о м ањ ен и х В лаха, а в ећ у 14. в е к у се с п о м и њ у 15. Т и В л ас и б е ж а л и су са своји м стадима и п о р о д и ц ам а и з ју ж н и х с р п с к и х к р а је в а и сп р ед т у р с к и х н ади рањ а. П а и п а к они н ису сви ем и гр и р ал и . Ф . П е та н ч и ћ к а з у је крајем 15. в е к а д а В л аси ж и в е по п л а н и н а м а Б а л к а н с к о г п о л у о стр ва и да и м а ју само стад а и в о л о в е .10 З н а т н и ја к р е т а њ а б а л к а н о к и х В л а х а би л а су у т о к у а у стр о т у р ск и х р а т о в а од 1683. до 1690. Р а т н а п у с т о ш е њ а о д и гр а в а л а су се и по С таром В л а х у 17. По јед н о м за п и с у и з 1687. „п о ж е го ш е . . . Т у р ц и цркв(е) по зе м л и ср бск о и и по С таром В л а х у ” . А у с т р и јс к и ген е р ал Х ајс л е р до став и о је 7. ф е б р у а р а 1689. и зв е ш т а ј Р ат н о м в е ћ у у Б е ч у , да је у зе м љ и С рби ји , у п л а н и н ск о м п р е д е л у н а десн ој стр ан и Д рине, С тари В л а х (S ta ru lla ), у к о м е с т а н у ју сам о С р б и 18. По и з в е ш т а ју се д о з н а је д а су се в л а ш к и сто чар и , са св о ји м стади м а, о д с ел и л и у т о к у р ат о в а њ а и з С тарог В л а х а и д а cv у њ е м у о стал и сам о С рби к о ји су 11 Р а д . Љ. П а в л о в и ћ : Кулизе, Гласник Етнографског института I 1952, карта уз стр. 30—31. 12 Ј. Р а д о н и ћ : Прилози за историју Срба у Угарској I, Нови Сад 1909, прилог 161. 13 Д. В у л о в и ћ : Н ахија Пож еш ка, Б -д 1953, 172.

дова у С рби ји д о с е л и л и су се и з о к о л и н е С к а д р а 14, а њ и х о в и са п л е 14 Гласник Етнографског института I 1952, 26, Б-д. 15 Гласник Земаљског музеја у С арајеву XXX 1918, 227.

io Разглаголства . . . , Летопис Матице српске 79, 1847. 34. 17 Ђ. Р а д о ј и ч и ћ , Старинар X III 1938, 80. 18 Д. П а н т е л и ћ : Око крајинских повластица, Историски 1949, 74,

гласнпк I

30

П ЕТА Р Ж . ПЕТРО ВИ Ћ

би л и стал н о насел>ени. У к о л и к о ј е т а д а би ло В л а х а у С тар о м В л а ху, они су би л и посрбл>ени, б а в и л и су се зе м љ о р а д њ о м к а о и Срби, п а се од њ и х н и су в и д н о р а з л и к о в а л и . И п а к они су се у т о к у 18. и у п рвој ч ет в р ти 19. в е к а м нож и.ли п р и р о д н и м п р и р а ш т а је м и д о с е љ ав ањ ем и з Т е сал и је. П о с л е д њ е о д с е љ ав а њ е в л а ш к и х сто ч а р а и з С т а рога В л а х а догоди л о се 1834, к а д а се п о с т а в љ а л а с р п с о -т у р с к а д р ж а в н а гр ан и ц а п р е к о Г о ли је, Ј а в о р а и У вц а. Т ад а се в е ћ и део њ и х о в и х р о д о в а и з с т а р о в л а ш к и х к р а је в а одсел и о н а ју г, је р су, пов у ч ен о м д р ж а в н о м грани ц ом , и згу б и л и т р ж и ш т а за е в о је п р о и зв о д е и к у п о в и н у со л и у п р и м о р ск и м гр адо ви м а. Н е к и м ањ и део в л а ш к о г с т ан о в н и ш тв а, к о ји се в е ћ био с т а л н о н асел и о , п р и х в а т и о је у з сточ ар с тв о и зе м љ о р а д њ у , п а је , ж е н и д б е н и м в е за м а , и згу б и о с в о ју п р в о б и тн у н ац и о н ал н о ст и н о тп у н о се посрбио. И з њ и х о в е п р о ш л о сти у С тар о м В л а х у о д р ж а о се п о к о ји топ они м и р о д о в ск а п р е зи м е н а в л а ш к о г п о р ек л а. Т ак о је к о н ач н о н естал о в л а ш к и х с т о ч а р а у С т а ром В л ах у . П о сле в е л и к и х п о к р е т а и р а е е л ,а в а њ а с т а н о в н и ш т в а 1690. и з н а ш и х ју ж н и х области , н а р о ч и т о и з М ето х и је, с К о с о ва и и з Р а ш к е , н аст ал о ј е етап н о д о с е љ а в а њ е х ер ц е го в а ч к о г, ц р н о го р ск о г и а р б а н а ш к о г ст а н о в н и ш т в а у п р е д е л е с п р о р еђ е н и м стан о вн и ш тво м . Д осељ ен и ц и с р а з н и х с т р а н а о б р а зо в а л и су са за т е ч е н и м с т а н о в н и ш т в о м у С тар о м В л а х у н ов е т н и ч к и тип, са особи н ам а п р е т е ж н о до сељ ен о г с т ан о в н и ш т в а . У суседн ој о б л а сти Р а ш к е п р е в л а ђ у ју ц р н о го р ск и д о сељ ен и ц и , а у С тар о м В л а х у х е р ц е го в а ч к и . З а т е ч е н о с т а н о в н и ш тв о v С тар о м В л а х у и и з су се д с тв а н а зв а л о и х је по својој м ати ц и Х е ц его в и н и Х ер а м а и л и Е р ам а, п а се т а ј н а зи в п р ен ео и н а за т е ч е н о с т а р о в л а ш к о стан овн ип ггво, п а ш т а в и ш е и н а оно н а з а п а д у и с е в е р у од С тар о га В л ах а . В е зе д а н а ш њ е г ер ск о г и с т а р и је г ср п ск о г и в л а ш к о г ст а н о в н и ш т в а у С тар о м В л а х у би л е су н есу м њ и в е. Н а те в е з е у п у ћ у ју н а с л е ђ е н и ср п ски и в л а ш к и топ они м и , к о ји се сп о м и њ у у н а ш и м и зв о р и м а и з с р е д њ е га в е к а . По Ц в и ји ћ у С рби су од В л а х а п р и м и л и н а ч и н с т о ч а р е њ а и к и р и џ и ја њ е к о њ и м а (п он осни ц и с т а р и х и зв о р а ).10 И з п р и к а з а н е п р о ш л о ст и С тар о га В л а х а д овољ н о се в и д и д а је у њ е м у б и л о т р и е т н и ч к и б л и с к а с л о ја В л а х а : стар и ји , к о ји води п о р ек л о од п о р о м ањ е н и х А у т а р и ја т а , м л а ђ и , к о ји cv се д о с е л и л и у п о ч е т к у 14. в е к а и з с е в е р н и х а р б а н с к и х п р е д е л а и н а јм л а ђ и , к о ји су до б егл и и з Е п и р а и Т е с а л и је . М л а ђ и с р е д њ о в е к о в н и В л а с и у п р е д е л у С таром В л а х у , и а к о су би л и са с т а р и ји м В л а с и м а и ст е н ар о д ности, говора и за н и м а њ а , ви д н о су се р а з л и к о в а л и м еђ у собом по н ек и м ет н и ч к и м особинам а. Т е њ и х о в е н е је д н а к е особине з а п а ж а л и су С рби, п а су за т о оне с т а р и је н а з в а л и старим В ла с и м а , п а по њ и м а и њ и х о в у м а т и ц у Стари В л а х . И М. С. Ф и л и п о в и ћ з а п а зи о је д а су у суседн ој Б о сн и „м о гл а би ти д в а с л о ја ро м ан ск о г стан о вн и ш тва : с т а р о с е д е л а ч к о и д о с е љ е н и ч к о .”20 Он, ш т а в и ш е , о п р авд ан о см а т р а д а и м е п л а н и н е Р о м а н и је , у ју го и с го ч н о ј Б о сн и , не п о ти ч е и з р и м -

19 Балканско полуострво II 1931, 46, Б-д. 20 Височка нахија, Срп. етн. зб. 47, 1928, 213.

СТАРИ ВЛАХ

31

еког врем ена: „ д а л и су га р о м ан ск и В л аси , к о ји о п ет н и су м о р а л и бити и п орекл ом и з т е о б л а с ти .”21 О бе њ е го в е з а п а ж е н е ч и њ е н и ц е , о старијим и м л а ђ и м В л а си м а у Б о сн и , в а ж н е су и по п и т а њ у и м е н а предела С тарога В л а х а , к о је ћ у п о к у ш а т и д а р а с п р а в и м у с л е д е ћ е м одељ ку, пош то см атр ам д а су и м е С т а р и В л а х д а л и с т а р и Срби, м о гућно и п осрбљ ен и В л аси . О и м е н у п р е д е л а. — П а д а у очи д а и м е С тар и В л а х н и је географ ско, в езан о з а зе м љ и ш н о п о д р у ч је , к а о ш то су Б о сн а, Р а ш к а , Зета и д р у ге о б л асти т а к о се н а з в а л е по св о ји м н а јв е ћ и м р е к а м а и с тих имена, и л и к а о ш г о се Ш у м а д и ја н а з в а л а по ш у м о в и то ј области . Стари В л а х је добио н а зи в по н о м ади м а ст а р и м В л аси м а, п о р о м ањ еним И л и ри м а, А у та р и ја т и м а , о н ак о к а о ш то је п л а н и н а Р о м а н и ја у југои сточн ој Б о с н и д о б и л а и м е п о м л а ђ и м до б егл и м В л аси м а, к о ји су оби тавали п о њ о ј. С тар и В л аси , к а о сто чар и , би л и су у ст ал н о м п окрету са св о ји м стади м а. И м а л и су п о в р е м е н а и в р л о п р и м и т и в н а иасеља. Д а cv б и л и стал н о н а с т а њ е н и и в е з а н и за зе м љ у јед н о г к р а ја или п л ан и н е, к ао ш то cv В л аси зе м љ о р а д н и ц и у В л а ш к о ј (у Р у м у нији), он да би С рби н а з в а л и њ и х о в у м а т и ц у С тар о м В л а ш к о м . М еђутим к а д а се В л а х с т а л н о н а с е л и и п р о м ен и с т о ч а р ск о за н и м а њ е неким други м , он да и згу б и с в о ју н ац и о н а л н о ст у новој среди н и, п а онда и н ац и о н ал н о име. По К. Ј и р е ч е к у С тар и В л а х је „п л е м е н с к о и м е к о је је, од 15 века, п о ти сн у л о и м ен а ж у п а (С јен и ц а, М о р ав и ц а и др.), и сто о н ак о као ш то су п л е м е н с к а и м ен а З у п ц и , Н и к ш и ћ и , М р к о је в и ћ и и с т и с н у л и Врсињ е, О ногош т и П а п р а т н у .”2'2 ЈБ у д и с п р е зи м е н и м а С т а р о в л а х и С таровл ахов и ћ, з а б е л е ж е н и v д р у б р о в а ч к и м а р х и в с к и м к њ и га м а у 15. в еку , и м а ју б л и ж у о зн а к у њ и х о в е п р о в е н и је н ц и је , у п р а в о с п о д р у ч ја н а к о м е су о б и т ав ал и „ с т а р и В л а е и ” , о стац и п о р о м а њ ен и х А у т ар и јат а. Н а зи в п р е д е л а С т а р и В л а х био је з а и с т а у у п о тр е б и и п р е к а јс т а р и је г сп ом ен а п р е зи м е н а С т а р о в л а х и С та р о в л а х о в и ћ . И з то г р азл о га н и је п р и х в а т љ и в о г л е д и ш т е П. С.кока д а се п л а н и н с к а о б л а с т око В и ш егр ад а н а Д р и н и н а з в а л а С тар и м В л а х о м по ц и н ц а р с к и м сто чари м а23, је р су т и сто ч ар и д о ш л и у т а ј к р а ј т е к у п о ч е т к у 19. века. У јед н о ј д р у го ј св о јо ј б е л еш ц и С к о к и зн о с и м о гу ћ н о ст д а „Г о р њ е В л а х е ” п р ем а п о д ац и м а о „Д о њ и м В л а с и м а ” , к о ји с у о б и т а в а л и у 15. в е к у око Ж а б љ а к а н а Д у р м и т о р у и око С тоца, и м а се с м атр ати обл аст С тар и В л а х ” , је р се по је д н о м п о д а т к у с к р а ја 16. в е к а (к а л у ђер а Д ам њ ан а и П ав л а ) н а з и в а )у „ С та р и В л а с и .”24 Т а м огу ћ н о ст се н и је добро п о с т а в и л а и з р а зл о г а ш то се и к р а је м 16. в е к а В л ас и у С таром В л а х у и зр и к о м н а з и в а ју „ С т а р и В л а с и “ ; тај н а зи в в р е м е н ски н и је зн а т н о у д а љ е н од з а б е л е ж е н о г и м ен а „Д о њ и В л а с и “ ; п о л о ж а ј С тарог В л а х а н и ж и је од п о л о ж а ја н а ко м е су о б и то в ал и Д о њ и В ласи, п а се за т о н и је могао см атр ати , п р ем а Д оњ им В л аси м а, за Г орњ е В л ах е. Б и ћ е п о у зд а н и је п р е т п о с т а в и т и д а н а зи в Г о р њ и В л а с и 21 22 23 24

Гласинац, Срн. етн. зб. 60, 1950, 252. К. Ј и р е ч е к — Ј. Р а д о н и ћ : Историја Срба III 1923, 41 у 2 нап. Dolazak Slovena na M editeran, Split 1934, 48. Влаш ко п р а в о ..., Гласник Земаљског музеја у С арајеву XX X 1918, 305 у 2 нап.

32

ПЕТАР Ж . ПЕТРОВИЋ

н и је п остојао он ако исто к ао ш то н и је п о сто јао н а зи в „ М л а д и “ и ли „Н о ви В л а с и “ к ао п а н д а н С тар и м В л аси м а. П о В л. Ћ о р о в и ћ у и м е С тар и В л а х не сп о м и њ е се у р ан о слов е н с к о доба, а л и је и п а к п о сто јао и о зн а ч а в а о је „ је д н у с т а р у обл а !с т “ . О н се употребл>авао з а р а з л и к у од н о в и х с л о в е н с к и х п о д р у ч ја . „М и в е р у је м о “ — к а з у је Ћ о р о в и ћ — „ д а је т а ј н а зи в д о с т а стар и да су н а ш и п р е ц и н>им х т е л и д а о б е л е ж е б аш је д н о п о д р у ч је са сточ а р с к о м к у л т у р о м м еш ан о г р а н и је г с т а н о в н и ш т в а (ром анског и слов ен ск ог, П .). О ту д а и оно н а г л а ш а в а њ е С тар и В л а х “ .25 А л и је п о у з д а н и је д а т а ј н а зи в н е и д е у т а к о д а л е к у п р о ш л о с т и з р а зл о г а ш то је и т а д а би ло д о вољ н о о зн а ч и т и п о д р у ч је сам о „ в л а ш к о “ и „ с р п с к о “ , п а д а се довол>но р а з л и к у ју . У т а к в о ј п р и л и ц и у п о тр еб а атр и б у т а „ с т а р и “ је сасв и м и зл и ш а н . М еђ у ти м а т р и б у т се н ар о ч и то и сти ч е и он ј е о ч и гл ед н о о зн а ч а в а о р а з л и к о в а њ е с т а р и х В л а х а н а ста р о в л а ш к о м п о д р у ч ју од п о д р у ч ја м л а ђ и х д о с е љ е н и х В л а х а , к о ји су о б и то в ал и н а о б л и ж њ и м п л а н и н а м а Р о м а н и ји , Д у р м и то р у , Р о го зн и и н а К о п ао н и к у . Н а зи в С тари В л а х н и је п остао п р е Н ем ањ и н о г в р ем е н а (1114—• 1200). Н а јс т а р и је за п и с а н о и м е С.тари В л а х је у Н ем ањ и н о ј п овељ и, к о ја је п и сан а 1196. з а м а н а с т и р С ту д ен и ц у . П о к а з а л о се, м еђу ти м , д а је т а п р о н а ђ е н а п о в ељ а у п р е п и с у и н т е р п о л и с а н а у 18. в е к у .20 П о н а ч и н у п о с т а н к а и м ен а С тар и В л а х п о стало је и им е С тар а п л ан и н а, к а к о С рби и Б у г а р и н а з и в а ју п л а н и н е к о би ло (Б а л к а н ) од Т и м о к а п а до Ц рн ог М ора. Н а тој п л а н и н и су стал н о и л и п о вр ем ен о о б и т а в а л и стар и В л аси , па је по њ и м а д о ш л о до и м ен а С т ар а п л а н и н а, т ј. п л а н и н а с т а р и х В л а х а , а п о м л ађ и м д о с е љ ен и м В л аси м а п р о з в а л а се п л а н и н а и п р ед ео В л а с и н а на р а з в о ђ у го р њ и х т о к о ва М о р ав е и С трум е, п а т а к о и Р о м а н и ја у ју го и ето ч н о ј Б о сн и. Т у р с к и г е о гр а ф Х а е и К а л ф а (ум ро 1658) з а б е л е ж и о је у поч е т к у д р у г е п о л о в и н е 17. в е к а „ И ст а р и ф л а к “ (И -с т а р и -ф л а к : С тари В л а х ), к о ји је п о сто јао и п р е 17. в е к а . У т у р с к и м б ер ати м а и з 1641. и 1651. сп ом и њ е се С т а р о в л а ш к и к а д и л у к , з а к о ји X . Ш аб ан о в и ћ с м ат р а д а н и је Основан п р е 1572, је р п р е т е годи не н ем а т у р с к и х сп ом ен а о С т а р о в л а ш к о м к а д и л у к у . По том п и т а њ у Ш а б а н о в и ћ о вако з а к љ у ч у је : „А к а к о тај п о ја м (С тари В л ах ) не о з н а ч у је н и к а к в о о д р еђ ен о м јесто, н асељ е, м и сл и м д а ј е п о сто јао и зн а т н о р а н и је , п р и је о сн и в ањ а овог к а д и л у к а без о б зи р а н а то ш то се н е сп ом и њ е у и зво р и м а. Н а то д о во љ н о у п у ћ у је сам а ч и њ е н и ц а ш то је та ј к а д и л у к н а з в а н С тар и В л а х . Т ај п о ја м је м орао би ти добро п о зн ат, п о зн а т и ји од св ак о г д р у го г ш и р е г у том к р а ју , п а д а се по њ ем у и а зо в е је д а н к а д и л у к “ .27 Н е д о с т а т а к т у р с к и х и зв о р а д о п у њ у ју срп ски . У д у б р о ва ч к и м с у д ск и м к њ и г а м а с п о м ен у ти су М и л о ш С т а р о в л а х 1443. и П авао С т а р о в л а х о в и ћ Н б б .28 О ба п р е зи м е н а п о с т а л а су, н ем а сум њ е, по 25 Х историја Босне I 1940, 121, Б-д. 29 Љ. С т о ј а н о в и ћ : Стари српски хри совуљ и . .. , Споменик Срп. акад.

наука III 1890, 57 27 Босански паш алук, Сарајево 1959, 181—182. 28 К. Ј и р е ч е к — Ј. Р а д о н и ћ : Историја Срба I 1922, 113, III, 1923, 41.

СТАРИ ВЛАХ

33

Старом В л а х у к ао з а в и ч а ју о д а к л е су б и л и т и љ у д и . Д у б р о вч ан и су ради је у п о т р е б љ а в а л и б л и ж е о зн а к е з а љ у д е с к о ји м а су и м ал и трговачке в езе и сп орове н е само оне и з С тар о га В л а х а него и и з других н аш и х области. По п р и к а за н и м и зв о р и м а и м е С тар и В л а х п о с т о ја л о је у 15. веку. И ти се и зв о р и , м еђ у ти м , з а с н и в а ју н а п о с т о ја њ у тог и м ен а још из с т ар и јег в р е м е н а а н е само и з в р е м ен а к а д а с у з а б е л е ж е н а . Тако се п р и б л и ж а в а м о в р е м е н у к р а љ е в а Д еч ан ск о г и М и л у т и н а у првој п олови н и 14. в е к а , к а д а је и м е С тар и В л а х за и с т а м огло да постане з а р а з л и к о в а њ е п р е д е л а у к о ји м а су би л и с т а р и В ласи, који воде п о р ек л о од А у т а р и ја т а , и п р е д е л а к о је су з а у з и м а л и м л а ђ и Власи, д о сељ ен и и з к р а је в а с е в е р н е А р б ан и је. П осле за б е л е ж е н о г и м е н а С тар и В л а х од Х а џ и К а л ф е оно се све ч еш ћ е сп ом и њ е у и зв о р и м а и п р е д а њ и м а . Т о дово љ н о п о к а з у ју следећи, и а к о н еи сц р п љ е н и , п о дац и . 1644. сп о м ен у та је ц р к в а св. Н иколе у С таром В л а х у , у Р а ш к о ј е п а р х и ји .29 П ећ ск и . а р х и је п и с к о п Гаврил п р о ш ао је 1650. „ С т а р и м В л а х о м “ и п осетио за п у с т е л у ц р к в у св. А р х и л и ја у А р и љ у .50 И с ти а р х и е п и с к о п је родом и з „стар аго В л ах а“.31 У п р о т о к о л у Б е ч к о г р а тн о г а р х и в а за б е л е ж е н о је 1688: „Раци (С рби доб ровољ ц и ), х у с а р и (к о њ ан и ц и ) и В л а си (н есу м њ и во из С тарог В л а х а ) опл->ачкали су гр ад У ж и ц е и п о ч и н и л и многе грозе“ .32 1690. одсел и о се п р и л и ч а н број С рба и з С тар о г В л а х а у зе м љ е северно од С аве и Д у н ава. О ни су се там о н а з и в а л и по к р а је в и м а и градовим а о д а к л е су. М еђ у њ и м а и м а и С т а р о в л а ш а н а, к о ји воде п орекло с п о д р у ч ја С т ар о га В л ах а . Т ако м еђ у о дсељ ен и м С рбим а у Б у д и м у з а б е л е ж е н је 1706. и 1707. „ М и х а т С т а р о в л а ".33 По попису б у д и м ск и х С рба „ г р ч к о г з а к о н а “ (вере) за б е л е ж е н и су 1710: М и јат Г а в р и л о в и ћ и С т ев а н Б о гд ан о в и з „С т ар о га В л а х а “ и Л а зо С ветогорац „ С т а р о в л а ш а н и н 11.34 У ср ем ск о м с е л у Ј а е к у з а б е л е ж е н је 1714. „ С т а р о в л а ш а н и н Р а д о њ а “35, а v Ф у то гу , у Б а ч к о ј, било је 1724. д о с е љ е н и к а „ С т а р о в л а ш а н и н а “ .30 У „О бш тем л и с т у “ сп о м ен у т је п е ћ с к и п а т р и ја р х А та н а с и је (ум ро 1752) с тар и н о м и з „С тар о г В л а х а “ .37 У је д н о м за п и с у и з 1811. у П етњ и ц и , к о д В аљ ев а, спом ен ут је п оп С им а Јо в а н о в и ћ и з С т а р о в л а ш к е н а х и је .38 1 8 20. п исао је П е та р Т у ц а к о в и ћ и з К р а г у је в ц а к н е з у М и л о ш у д а су се н ек и п о рески о б в езн и ц и о д с е л и л и „ н а јв и ш е у С тар и В л а х “ .39 В аса П о29 Љ. С т о ј а н о в и ћ : Стари српеки записи и натписи, бр. 1389. 30 Исто, бр. 1446. 31 М. С. М и л о ј е в и ћ : Обшти лист, Гласник Срп. ученог друш тва

35,

1872, 74. 32 С т. И г н и ћ : У ж ичка нахија, Београд 1961, 38. 33 Г. В и т к о в и ћ : Споменици из будимског и пештанског архива, Гласник Срп. ученог друш тва друго одељење III 1873, 75. 34 Исто, 232, 244. 35 Д. Ј. П о п о в и ћ : Срби у Срему, Б -д 1950, 66. 39 Д. Ј. П о п о в и ћ : Срби у Б ачкој, Б -д 1952, 46. 37 М. С. М и л о ј е в и ћ : Обшти лист, 80. 38 Љ. С т о ј а н о в и ћ : Стари срп. записи и натписи, бр.10440. 39 Т. Р. Ђ о р ђ е в и ћ : А рхивска грађа, Срп. етн.зборник 37, 1926, 83. 3 Г ласник

Е тн ограф ског

м у з е ја

24

П ЕТА Р Ж . ПЕТРОВИЋ

34

п ови ћ ја в љ а и з Д р а г а ч е в а 1821. к н е з у М и л о ш у д а су н е к и „ С тар о в л а ш а н и о тел и д е в о јк у у Ј1оп атни ц и “ .40 И с ти В аса ја в и о је 1822 да су „д в о и ц а С т а р о в л а с и " с је д н и м Т у р ч и н о м у к р а л и д в а к о њ а к н е з у Б о г и ћ у „с Л и с е “ (v Д р агач ев у ) и д а је п оги н уо И л и ја „ С т а р о в л а х от Б а с а р е “, а 1826. д о став и о је „ д а С т а р о в л а с и к о м ш и е н а ш е п л а ћ а ју а р а ч “ .41 П о сл ед њ и м п о д атк о м се п о т в р ђ у је д а п р ед ео Д р агач ев о н и је у С таром В л а х у . В аса п и ш е 1828. и з Ч а ч к а к н е з у М и л о ш у , да „ С т а р о в л а с и о п ет од м ен е су к у к у р у з е и с к а л и “ , а .1831. сп о м и њ е П е р и ш у Д о в ја н и ћ а „и з С тар о г В л а “ .42 М о р ав и ч к и к а п е т а н (н ач ел н и к) С. Ја н к о в и ћ био је 1835. у „ С т а р о в л а ш к о м п о р а д и а јд у к а “ .43 М. С. М и л о је в и ћ п р о ч и тао је н адгр о бн и н а тп и с и з 1851. н а гробу М и л ете С т а р о в л а ш а н и н а у с е л у Х о ч и к о д П е ћ и .44 П р е зи м е м у је по родн ом з а в и ч а ју С таром В л ах у . П о л о ж а ј и г р а н и ц е n р е д е. л а. — З а о д р е ђ и в а њ е п олож а ја С тар о га В л а х а посебно cv к а р а к т е р и с т и ч н и и зв о р и о суседн и м о б л асти м а и п р ед ел и м а . П о зн а в а њ е т и х и зв о р а о м о гу ћ а в а п о у зд а н и је р е ш е њ е о д а н а ш њ е м п о л о ж а ју п р е д е л а С тар о га В л а х а и њ его в и х гран и ц а. М о р а ви ц а м а з в а л а се ж у п а у д о л и н ск о ј р а в н и п оред р е ч и ц е М о р ав и ц е и зм е ђ у А р и љ а и П о ж еге. По њ ој се н а з в а л а 1219. М о р ав и ч к а е п а р х и ја са се д и ш т е м у А р и љ у . С ава Н е м а њ и ћ п о стави о је и сте годи не п р во г еп и с к о п а „ у М о р а в и ц а х у х р а м у св. А р х и л и ја " (А р и љ а).45 У с аст ав т е е п а р х и је у л а зи о је и Г р адац , д а н а ш њ и Ч а ч а к . П р ед к р а ј 13. и у п о ч е т к у 14. в е к а ж у п а се п р о с т и р а л а до и зв о р и ш т а са с т а в н и ц а М о рави ц е, п а се у стар и м и зв о р и м а сп о м и њ е ж у п а М ор ав и ц е. К р а љ М и л у т и н дао је Х и л а н д а р у и зм е ђ у 1293— 1302. „д в а у љ а р а (п ч ел ар а) у М о р а в и ц а х “ .46 Д есп от С те ва н д ао је 1405. м ан а сти р у М и л еш ев и „ п е т с ел а у М о р а в и ц а х “ : д в а Г у гљ а, Х р асн о пољ е, Ш ен гољ и Р у п е љ е в о .47 И сте годи не сп о м и њ е се v д у б р о в ач к и м к њ и гам а M o ra u iz a .48 З а Т у р а к а го р њ и п л а н и н с к и к р а ј М о р ав и ц а п р и п ао је С тар о м В л а х у , а д о њ и је и д а љ е з а д р ж а о свој ста р и н а зи в . П ре 1650. сп о м ен у то је у је д н о м за п и с у А р и љ е н а „ р ец е М о р а в и ц и ".49 П о за п и с у и з 1726. м а н а с т и р К о в и љ е је у С т а р о в л а ш к о м к а д и л у к у , по др у го м и з 1776. и т р е ћ е м и з 1778. је тај м а н а с т и р у С таром В л а х у .50 В аса П оп ови ћ ја в љ а к н е з у М и л о ш у и з Д р а г а ч е в а 1822. да се в и ђ а ју н е к и љ у д и „и сп о д Г о ли е и И в а н и ц е од С т а р о в л а ш к е с т р а н е “ , а 1830. ја в љ а и з Ч а ч к а , д а су к н е зо в и и к м е т о в и „од М ора-

Д. В у л о в и ћ : Н ахија пож еш ка, 74. 41 Исто, 104, 105, 201.

4- Исто, 321, 356. 43 Т. Р. Ђ о р ђ е в и ћ : А рхивска грађа, 456. 44 Путопис дела права (старе) Србије III 1877, 1444, Б-д. 45 Ђ. Д а н и ч и ћ : Речник из књ иж евних старина српских, II 89. 10 F r. М i k 1 о s i с h : M onum enta serbica, Viennae 1858, 59. 47 Исто, 334. 48 K. J i r e č e k : Das christliche E lem ent in der topographischen Nomenclatu r der B alkanlander, Wien 1897, 40. 49 Љ. С т о ј а н о в и ћ : Стари српски записи и натписи, бр. 1445. 59 Исто, бр. 2436, 4360. 3482.

СТАРИ ВЛАХ

35

вице ст ар о в л аш к е и з и ш л и н а Ј а в о р “ .51 И з оба п о д а т к а в и д и се д а се горњ и к р ај М ор ав и ц е у б р а ја о у С тар и В л а х , а до њ и ie био и з в а н њега. 1831. ја в љ а В аса к н е з у М и л о ш у д а у С тар о м В л а х у , п од Јавором, и м а 560 дом о ва и д а ,,у п е т а к т у р с к е т р и б у љ у б а ш е са педесет м ом ака п р е ђ у у Г о р њ е сел о п од Ја в о р , ч р е з к о и б у н а у ч и н и се низ сву М о р а в и ц у “ .52 По Ј. Е р д е љ а н о в и ћ у к р а је м п р о ш л о га в е к а „многи већ п од С тар и В л а х , у С р би ји п о д р а з у м е в а ју еам о М о р авички с р ез“ .53 У зи м ал о се т а к о због тога ш то је тај к р а ј био н а јб л и ж и и н а јп р и с т у п а ч н и ји од д р у г и х с т а р о в л а ш к и х , п а он да и бољ е познат од д р у ги х к р а је в а и ш то је т а д а м а њ и део С тар о га В л а х а био под Т урцим а. С ада се М о р ав и ц о м н а з и в а сам о д о њ и к р а ј с т ар е ж у п е М оравице, а горњ и је сасв и м v u ia o v с астав С тар о га В л а х а (и вањ и чког). И сусед н и п р ед ео Д р а га ч е в о н е п р и п а д а С тар о м В л а х у . По једном а р х и в с к о м п о д а т к у и з 1826. сел а Г о р њ ег Д р а г а ч е в а гр ан и чила су се т а д а са с г а р о в л а ш к и м сел и м а .54 Ј. Е р д е љ а н о в и ћ и К . Јо вановић у т в р д и л и су д а Д р а гач ев о не п р и п а д а С тар о м В л а х у .55 Е р дељ анови ћ је п р и к а за о п о д а т к е н а р о д н и х п р е д а њ а п о к о ји м а се Д рагачево и з д в а ја од С тар о г В л а х а к а о п осебн а п р е д е о н а ц ел и н а. И м а п и сац а к о ји П о ж егу , са о к о л и н о м у б р а ја ју у С тар и В л а х . Т акво њ и х о в о г л е д и ш т е за с н и в а се сам о п о н е к а д а ш њ о ј ту р с к о ј ад м и н и страти вн ој п о д е л и т а м о ш њ и х к р а је в а . По т у р с к и м б ер ати м а из 1641. и 1651. село Љ у т и ц е , к о је је с ев ер н о од П о ж еге, било је тада у п р о ш и р ен о м С т а р о в л а ш к о м к а д и л у к у .56 М е ђ у ти м н ар о д н а п р ед ањ а П о ж егу , са о б л и ж њ и м сел и м а, р ед о в н о у б р а ја ју у Д р агачево.57 П ош то Д р агач е в о н е п р и п а д а С тар о м В л а х у , то сам и м тим и П о ж ега са о к о л и н о м н и је у њ ем у. С тар а ср п с к а ж у п а Р у јн о (сада Р у јн а , к ао ш то се Д е ж е в о п р озвал о Д е ж е в а , Р о го зн о Р о го зн а , М и л еш ев о М и л е ш е в а и др.) би ла је н а десн ој ст р а н и Ђ ет и њ е . У д е ф т е д е р у С м ед ер ев ск о г с а н џ а к а за б е л е ж е н о је 1476. н а х и ја Р у јн о .58 П о у п и с н и к у (попису) и з 1818. к н е ж и н а Р у јн а је и м а л а 59 н а се љ а , к о ја су н а п р о сто р у и зм е ђ у Ђ е ти њ е и њ ен о г р а з в о ђ а п р е м а У в ц у , м е ђ у к о ји м а је у н ето и н е к о л и к о с т а р о в л а ш к и х н а с е љ а .59 Д о 1833. п о с т о ја л а је „ Р у ја н с к а м у к а д а “ (ц арско добро), к о ја је 1829. д а т а под з а к у п .60 Н овом а д м и н и с тр а ти вн ом п о д ел о м 1830. к н е ж и н а Р у јн а п р о з в а л а се Р у ја н с к а к м е т и ја .61 П осле 1856. сва н а с е љ а н а с ев ер н и м п а д и н а м а З л а т и б о р а п р о зв а л а су се З л а т и б о р , а њ и х о в о ста н о в н и ш т в о З л ат и б о р ц и м а . 51 Д.

В у л о в и ћ : Н ахија пож еш ка, 110, 270. 52 исто, 291. 53 Доње Драгачево, 90, у нап. 54 Т. Р. Ђ о р ђ е в и ћ : Грађа за срп. народне обичаје, Срп. етн. зб. XIV 1909, 407. 55 Српски етн. зборник IV 1902, X I 1908. 56 Г. Е л е з о в и ћ : Турски споменици I, Б -д 1940, 1153. 37 Ј. Е р д е љ а н о в и ћ : Доње Драгачево, 5 ид. 58 С т. И г н и ћ : У ж ичка нахија, 23. 58 М. П е т р о в и ћ : Ф инансије и установе обновљене Србије II 1899, 462—463. •' Исто, 192, 194. М Д. В у л о в и ћ : Н ахија пож еш ка, 361.

36

П ЕТА Р Ж . ПЕТРО ВИ Ћ

Т а к о је н ови н а з и в п о ти сн у о с т а р и н а зи в Р у јн а .62 П о н ово м н а зи в у н а зв а о се З л а т и б о р с к и ср ез, у к о ји су у ш л а и св а р у ја н с к а села. Т а к о се и у сам ом н а р о д у у к о р е н и о н а зи в З л а т и б о р з а п р ед ео сев ер н о од С тарог В л а х а , к о ји чи н и п о себн у ц ел и н у . Т и то в о У ж и ц е је н а јв е ћ е и зн а ч а јн о п р и в р ед н о с р е д и ш т е за ч и т а в у о б л аст к о ја се п р о с т и р е од р а з в о ђ а М о р ав е и К о л у б а р е н а с е в е р у и р а зв о ђ а Ђ е т и њ е и У в ц а н а ју г у . У то м оп сегу сва н а с е љ а т е о б л асти п р и в р ед н о г р а в и т и р а ју т р ж и ш т у у Т и то во м У ж и ц у . Т о је у с т в а р и ан т р о п о г е о гр а ф с к а У ж и ч к а о бл аст њ е н а с т а н о в н и ш т в а У ж и ч а н а и и з р а з и т и х у ж и ч к и х п р о и зв о д а (п р ш у те, бел о г м рса, к л е к о вач е, л у ч а , к а т р а н а , з е м љ а н и х л о н а ц а , ц р е п у љ а и др.). П р и в р е д н а у л о га Т и то в а У ж и ц а з а с в о ју у ж у о к о л и н у у т и ц а л а је н а с т в а р а њ е у ж и ч к о г к р а ја к а о п о себн е ц е л и н е и д а се њ его во стан о в н и ш т в о п р о зо в е п о свом гл ав н о м г р а д у У ж и ч а н и м а . П о ш то је ст ан о вн и ш тво С т ар о га В л а х а у п у ћ е н о н а гл ав н о т р ж и ш т е у Т и т о в у У ж и ц у , то се м о ж е без д в о у м љ е њ а у з е т и д а је С т а р и В л а х ју ж н и д ео У ж и ч к е области , а л и к а о п осебн и е т н и ч к и п р едео , к о ји је о д р е ђ е н п о особ и н ам а и о д л и к а м а п о м еш ан о г с т а р и је г и д а н а ш њ е г ста н о вн и ш тва . У ж и ч к у о б л аст п о т в р ђ у ју с л е д е ћ и п одаци. О д с е љ е н и х У ж и ч а н а 1690. би ло је у Б у д и м у у п о ч е т к у 18. в е к а . О ни су у з св о је и м е и п р е зи м е у п о т р е б љ а в а л и н а зи в У ж и ч а н и н као о з н а к у о д а к л е су. С ви т и У ж и ч а н и б и л и с у и з о к о л и н е У ж и ц а , је р н и је д а н н и је би о т р г о в а ц и л и з а н а т л и ја , к о ји би, п о свом за н и м ањ у , био и з т а д а ш њ е г У ж и ц а . Т а к о су у п о п и сн и с п и с а к буд им с к и х С рба „гр ч к о га з а к о н а “ (вере) 1710. у б е л е ж е н и ови ,,У ж и ч а н и “ : К у з м а н и В ида, Ј о в а н М ан д и ћ , Р а д о ји ц а Ч е к и ч , М и х а т Ш и ја к , Р о д о ји ц а Ц рн и , П р о д ан Р а д о је в и ћ , Д о и ја Х е р а и Н и к о л а Ш и ја к .03 1774. и з д а н ј е п у т н и л и с т к а л у ђ е р у С т е в ан у и з к а д и л у к а С тар и В л а х д а м о ж е о ти ћ и п осло м у У ж и ч к у н а х и ју .04 П о д а т а к п о к а з у је д а се у д р у го ј п о л о в и н и 18. в е к а С т а р о в л а ш к и к а д и л у к , к ао п о себн а а д м и н и с т р а т и в н а ц ел и н а, у к л а п а о у У ж и ч к у н а х и ју . П р ед н а р о д н и у с т а н а к 1804. С р б и ја се д е л и л а н а н а х и је , а н а х и је н а к н е ж и н е . С в а к а к н е ж и н а и м а л а је свог к н е з а и з н а рода, к о ји је о б ав љ ао н ар о д н е п о сл о в е с в о је к н е ж и н е . П о сле у с т а н к а к н е з о в е су за м е н и л е н ар о д н е во јв о д е. 1812. и зв е ш т а в а С овет, д а ј е п и сан о в о јв о д а м а у ж и ч к о м , с т а р о в л а ш к о м и д р а га ч е в с к о м .65 П о д а т а к п о к а з у је т р и п осебн е а д м и н и с тр а ти в н е ц е л и н е, к о је су н а с л е д и л е с т а р и ју н а р о д н у п о д е л у н а к н е ж и н е . Год. 1810. сп ом ен ут је у У ж и ц у С т ан о је С т а р о в л а ш к и .66 Д а се У ж и ц е т а д а у б р а ја л о у С тар и В л а х н е би с е з а и с т а С т а н о је о н д а зв а о С т а р о в л а ш к и . 1817. д о ш ао је т у р е к и и з а с л а н и к и з Н о в е в а р о ш и у У ж и ц е „д а в р а ти м н оге и зб е г л и ц е и з У ж и ч к е , П о ж е ш к е и С о к о л с к е н а х и је у С тари В л а х “ п од Т у р ц и м а .67 С тар и В л а х је т а д а п р и п а д а о У ж и ч к о ј н а 62 Љ. М и ћ и ћ : Златибор, Срп. етн. зборник 34, 1925, 397 ид. 113 Г. В и т к о в и ћ : Споменици 233, 235, 244, 245, 248, 249. 64 Ф. Б а р ј а к т а р е в и ћ : Турски докум енти. .. , Споменик Срп. акад.

наука 79, 1936, бр. 111. 63 Деловодни протокол К арађорђа Петровића, В -д 1848, 64. " С т. И г н и ћ : У ж ичка нахија, Б -д 1961, 95. 67 Исто, 79.

СТАРИ ВЛАХ

37

хији.68 1830. У ж и ч к а н а х и ја се д е л и л а н а к а п е т а н и је (к а с н и је на срезеве) Р у јн а , Ц р н а гора, М о р ав и ц а и Д а ји ћ с к и С тар и В л а х .69 1833. био је п опи с п р и с а је д и њ е н и х н а х и ја , м е ђ у к о ји м а је д е л и мично би л а и С т а р о в л а ш к а у с а с т а в у У ж и ч к е н а х и је . Ј у ж н и д ео Старога В л а х а остао је и д а љ е под Т у р ц и м а, а осло бо ђен и се н а зв а о по селу Д аји ћ и м а, т а д а н а јп о в о љ н и је м м е с т у з а а д м и н и с тр а ти в н у управу у том к р а ју С тар о га В л а х а . 1836. п и сао је к н е з у М и л о ш у Л а за р Т одоровић и з Ш а п ц а „п ово д о м т и м ш го м ноги д о л а зе к а к о и з У ж и ч ког о к р у ж и ја , а т а к о и и з С тар о га В л а (х )а “ .70 И овај п о д а т а к п о к а зу је д а се С т ар и В л а х и з д в а ја о к ао п о себн а п р е д е о н а ц е л и н а у т а даш њ ем у ж и ч к о м о к р у гу . К р а је м п р о ш л о га в е к а Ј. Е р д е љ а н о в и ћ р азл и ковао је п о себн е п р е д ео н е ц е л и н е Д р а га ч е в о и С тар и В л а х а посебно У ж и ч к и о к р у г к а о у п р а в н у је д и н и ц у .71 И зм е ђ у п р о ш л а два в е л и к а р а т а у Б е о г р а д у је п о сто јал о У д р у ж е њ е У ж и ч а н а , ч и ји су чл ан о в и б и л и н е сам о о н и и з У ж и ц а , н его и и з њ е го в е о б л асти .72 И по Ст. И гн и ћ у о к о л и н а Т и то в а У ж и ц а н е у л а з и у с а с т а в С тарога В лаха. П о њ е м у „ х и љ а д е д о б р о во љ а ц а и з о к о л и н е У ж и ц а и С тар о га В л ах а“, итд., и л и „ У ж и ч а н и и з гр а д а и о к о л и н е “ .73 итд. По н ар о д н о м п р е д а њ у еу и б а р с к и п р е д е л и С т уденица и Б р в е пица, око и сто и м ен и х р е к а, у С тар о м В л а х у . О ни су у ср ед њ ем в е к у п р и п ад ал и п р о стр ан о ј о б л асти И бру, а за т и м Б р в е н и к у 74, а н еко врем е б и л и су у в л а с т и б р в е н и ч к и х и е т а р о в л а ш к и х к н е з о в а Б а к и ћ а и Р а ш к о в и ћ а . П о д е ф т е д е р у С м ед ер ев ск о г с а н џ а к а и з 1476. д о з н а је се да је б р в е н и ч к а п о р о д и ц а Б а к и ћ а т а д а и м ал а у својој в л а с т и и С тари В л а х до Д р и н е .75 По о д л а с к у Б а к и ћ а к р а је м 15. и л и у поч етк у 16. в е к а п од В ен ч ац , у д а н а ш њ о ј Ш у м а д и ји , ја в љ а ју се у С таром В л а х у к н е з о в и Р а ш к о в и ћ и , к о ји су у својој в л а с т и и м ал и и п о д р у ч је Б а к и ћ а у Б р в е н и к у од М а гл и ч а до З в е ч а н а и д а н а ш њ е р аш к е п р е д е л е с ју ж н и м г р а н и ц а м а н а д о м а х у Р о ж а ја , у п р а в о до горњ и х т о к о в а И б р а и Л и м а, п а н а за п а д до Д ри не. П р е м а том е с т а р а 3 ?п р а в н а в л а с т Б а к и ћ а и Р а ш к о в и ћ а у т и ц а л а је н е су м њ и в о н а н а родн а п р е д а њ а о т о б о ж њ е м п р о с т р а н с т в у С тар о га В л а х а од И бра на и сто ку , п а н а з а п а д д о Д ри не, и а к о је з а њ и х о в е в л а с т и он био само з а п а д н и део о б л а с ти Б р в е н и к а . П о п р е д а њ у з а б е л е ж е н је и је д а н за п и с 1744. д а је С т у д ен и ц а у С тар о м В л а х у .78 Т ај зап и с пот в р ђ у је и н ар о д н и с ти х „ С т у д е н и ц у н а В л а х у С т ар о м е11.77 А л и п о у зд а н и ји и зв о р н и п о д ац и н е у б р а ја ју С т у д ен и ц у у С тар и В л ах , п а онда сам и м ти м њ е м у н е п р и п а д а н и п р ед ео Б р в е н и ц а . То су сл ед ећ и п одац и. 88 69 70 71 72 72 74

М. П е т р о в и ћ : Ф инансије, II 1899. 1128. М. П е т р о в и ћ : Ф инансије, I 1897, 426, 435, II 1899, 610, 689, 698. Т. Р. Ђ о р ђ е в и ћ : А рхивска грађа, Срп. етн. зборник 37, 1926, 318. Д. Драгачево, 89. К. С а в и ћ : Саобраћајне прилике уж ичког краја, Б -д 1925. У ж ичка нахија, 38, 39. А. В. Соловјев : Једна српска ж упа за време царства, Гласник Скопског научног друш тва III 1928, 25 ид. 7i М и л а н В а с и ћ : О кнеж инам а Б аки ћа под турском влаш ћу, Годиш њ ак Историског друш тва Босне и Херцеговине IX 1958, 227—228. 78 Љ. С т о ј а н о в и ћ : Стари српски записи и натписи, бр. 1384. 77 В у к : Српске народне пјесме II 1875, 102, Беч.

38

ПЕТА Р Ж . ПЕТРОВИЋ

П р а в о с л а в н и к а л у ђ е р и Д а м њ а н и П а в л е п и ш у 1597. п ап и К л и м е н т у д а с у С т ар и В л а с и и С т у д е н и ц а и зм е ђ у Б о с н е и Н овога п а за р а и д а су им г л а в а р и в о јв о д а Р а ја к и В укаш ин.™ Њ и х о в о с а о и ш тењ е о С т у д ен и ц и н е односи се н а м ан асти р , н его н а п р ед ео око тога м ан аст и р а, у к о м е је био г л а в а р В у к а ш и н , а у С тар о м В л а х у Р а ја к . Т и м е се п о т в р ђ у је д а су С т у д е н и ц а и С тар и В л а х б и л и к р а је м 16. в е к а д в а п осебн а п р е д е л а . У м л е т а ч к о -д а л м а т и н с к о м п о п и су за п и са н је 1626. Б р в е н и к к а о п о себн и к а д и л у к .7” П о Х а џ и К а л ф и С тар и В л а х је око с р ед и н е 17. в е к а био и зм е ђ у Б р в е н и к а и Ч а ч к а .80 T al п о л о ж а ј и м ао је и 1745.81 П о т у р с к о м п о п и су б о с а н с к и х с п а х и ја 1711. д о з н а је се д а се о б л аст с обе с т р а н е И бр а од М а гл и ч а до З в е ч а н а тад а з в а л а Б р в е н и к о м 82 и д а у свом с а с т а в у н и је и м а л а С тар и В л а х . По и н т е р п о л и с а н о ј Н ем аш и н о ј повел>и у 18. в е к у С т у д ен и ц а т а д а н и је б и л а у С тар о м В л а х у .83 Д р а г а ч е в с к и к н е з П е т а р Л а з а р е в и ћ ја в љ а 1832. к н е з у М и л о ш у д а к и р и џ и је ,,и з С ту д ен и ц е и С т ар о га В л а х а . . . јо ш н е д о ђ о ш е “ .84 О ч и гл ед н о Л а з а р е в и ћ и з д в а ја С т у д е н и ц у од С та р о га В л а х а као п осебан п редео. По и зв е ш т а ји м а ч л а н о в а к о м и си је, к о ја је 1834. п о с т а в љ а л а д р ж а в н у с р п с к о -т у р с к у гр ан и ц у п р е к о Г о л и је д о з н а је се д а С тар и В л а х п р е м а и с т о к у д о п и р е до Г о л и је и д а се с е л а у п р е д е л у р а ш к о ј Т р н а в и , п о д и ст о ч н и м о гр ан ц и м а Г о ли је, т а д а н ису у б р а ја л а у С тар и В л а х 85, а по п о р е к л у с т а н о в н и ш т в а она м у ни с ад а н е п р и п а д а ју .80 И а к о су п р е д е л и С т у д е н и ц а и Б р в е н и ц а , по св о ји м п р и в р е д н и м и п р и р о д н и м особинам а, в р л о б л и с к и С таром В л а х у , и п а к о н и д а н а с е т н и ч к и н е ч и н е з а је д н и ч к у ц е л и н у . У сас т а в у ст а н о в н и ш т в а с т а р о в л а ш к и х к р а је в а п р е в л а ђ у ју до сељ ен и ц и и з Х ер ц его в и н е и они cv х е р ц е г о в а ч к и х е т н и ч к и х особина, а у сас т а в у ст а н о в н и ш т в а С ту д ен и ц е и Б р в е н и ц е п р е в л а ђ у ју до сељ ен и ц и и з Ц р н е Горе, м а њ е и з М е т о х и је и К о с о ва и оно је ц р н о го р ск и х м а т и ч н и х особина с п р и м есам а к о с о в с к и х . И сад а с т а р о в л а ш к и М ор а в и ч а н и з о в у С т у д е н и ч а н е З а п л а н и н ц и м а 87, д а к л е , стан о вн и ш тво и за п л а н и н е к о је с њ и м а н е ч и н и и с т у ге о гр а ф с к у , п а ни е т н и ч к у ц ел и н у . И м а п и с а ц а к о ји у С т ар и В л а х у б р а ја ју ста н о в н и ш т в о и н асељ а п о К о п а о н и к у . Д о п р ед к р а ј п р о ш л о га в е к а п о к о п а о н и ч к и м п а с и ш т и м а л е т о в а л и су В л а с и (Ц и н ц ар и ) с а св о ји м с т а д и м а 88. Т и В л аси н а 78 Гласник Земаљског м узеја у С арајеву X X I 1909, 58. 70 X. Ш а б а н о в и ћ : У правна подјела југословенских земаља под турском вл ад ави н ом . .. , Годиш њак Историског друш тва Босне и Херцеговине IV 1952. 184, Сарајево. т С т. Н о в а к о в и ћ : Хаџи К ал ф а, Споменик Срп. акад. наука 18, 1892, 79. 8' Гласник Земаљског музеја у С арајеву 54, 1942, 337. 82 В. С к а р и ћ : Попис босанских спахи.ја из 1123 (1711), Гласник Зем. музеја у С арајеву 42, 1930, 17—18. 82 С т. Н о в а к о в и ћ : Законски споменици . .. , Београд 1912, 568. 84 Д. В у л о в и ћ : Н ахија пож еш ка, 395. 83 М. П е т р о в и ћ : Ф инансије I 298. 88 Пиш чева испитивања 1950. 87 Р. У с к о к о в и ћ : Народна нош ња по старовлаш ким селима у околини Ивањице, Гласник Етнографског музеја у Б -д у I 1926, 98. 88 С т. Н о в а к о в и ћ : Неколико теж а питања ..., Годишњица Н. Ч упића 31. 1912, 20.

СТАРИ ВЛАХ

39

К опаонику, као и они н а Р о го зн и , б и л и су од м л а ђ и х д о с е љ е н и х сточара и з Е п и ра у п рвој ч е т в р т и 19. в е к а , п а се по њ и м а к о п а о н и ч к а насеља и стан о вн и ш тво н е м о ж е у б р а ја т и у С тар и В л а х , а то ти м п р е што ни п р ед ел и С туд ен и ц а, Б р в е н и ц а и Д р агач ев о н и су у С таром Влаху. Н ародн и г у с л а р и у св о ји м п есм ам а п р и к а з у ју С тар и В л а х са северним гр ан и ц ам а н а р а зв о ђ у М о р аве и К о л у б а р е , н а ју г у до Л им а и до сел а у о к о л и н и Н о во га п а за р а , за т и м од М о р аве до С јен и ц е, или од гран и ц е п ош то се п р е ђ е Д р агач ев о n a до Д ри не, итд. С ве су то уоп ш тен а с ао п ш т ењ а в и ш е д е м о н ст р а т и в н а него ч и њ е н и ч к а , п а су н еп оузд ан а, осим п он еко г и з у з е т к а к о ји се м о ж е п о т к р е п и ти и д р у гим д о к ази м а. И с а д а ш њ а н а р о д н а с а о п ш т е њ а о гр ан и ц ам а С тарога В лаха су н еп о у зд ан а. Р а зл о г тој н е п о у зд а н о сти је у том е ш то се им е Еро (Херо) у н а р о д у н е о п р ав д а н о п р о ф а н и с а л о (Е рац, Е р ч е га и др.). Зато се Е ре т р у д е д а то им е п ом ере н а с тан о вн и ш тво д а љ е од себе према С таром В л ах у . У о д р еђ и в ањ у п о л о ж а ја и за п а д н и х гр ан и ц а С тар о га В л а х а г л е диш та п и сац а се готово д и ја м е т р а л н о р а з л и к у ју . П о Ст. Н о в а к о в и ћ у ,.Стари В л ах , к о ји је д о и ста сам о н а с т а в а к Р о м ан и је , и м ао је много д у ж е (веће, П.) п р о стр ан ств о н его оно к о је м у д а је Ј и р е ч е к (у п р ед ел у С јен иц е) п р ем а М. Ђ. М и л и ћ е в и ћ у ” . По њ е м у „ С та р и В л а х почињ ао је у с а р а је в с к о м о к р у гу , п о ш то в и ш е г р а д с к и С тар и В л ах , барем д ан ас (1912) п р и п а д а овом о к р у гу , п а д о п и р е све до К о п а о н и к а и дући вен ц ем п л ан и н а . То је , д а к л е , био п л а н и н с к и п р ед ео п р о стр ан који је н а с т а в а к онога ш то смо в и д ел и у Р о м а н и ји .“89 К . Ј и р е ч е к је ггоказао д а је Н о в ак о в и ћ е в о о д р еђ и в ањ е п о л о ж а ја С тарога В л а х а од Р о м ан и је п а до К о п ао н и к а и од Д р и н е до И бр а п о гр еш н о 90. П о и стом п и т а њ у Ј. Ц в и ји ћ је био к о л еб љ и в . П о њ е м у С тари В л ах се „ ш и р и до С а р а је в а и л и до п л а н и н е Р о м а н и је .“91 По г е о гр а ф ским особи н ам а Ц в и ји ћ н а л а зи с т а р о в л а ш к е п р е д е л е у Б о сн и и у С рбији. О ви д р у ги cv од Г о л и је до Т а р е 9-. А ко се осврнем о н а п рош л о ст С тарога В л а х а и Г л аси н ц а, к о ји је и зм е ђ у Р о м а н и је и Д рине, онда се д о б и ја к љ у ч р е ш е њ а овог за п л е т е н о г п и та њ а . Н и је и с к љ у чено п р е т п о с т а в и т и д а cv А у т а р и ја т и о б и т а в а л и и по Г л аси н ц у . Њ и х су о д а т л е п о ти сл и К е л т и , ч и ји се бр о јн и т р аго ви н а л а з е по Г ласи н цу. О д т а д а се А у т а р и ја т и н и к а к о не сп о м и њ у н а Г ласи н ц у , н и ти на њ ем у и м а б и л о к а к в и х њ и х о в и х м л а ђ и х в и д н и х тр ато ва. П р ем а том е им е С тар и В л ах , у в р ем е н у њ е го в а п о стан к а, н и је м огао д а о бу х в ати Г ласи н ац , п а он да н и Р о м а н и ју , п а к а к о т а д а т а к о и дан ас. Г л аси н ац и м а св о је посебно име, ге о гр а ф с к о и етн и ч ко , п а се ш т а в и ш е и не гр ан и ч и са С тари м В л ах о м . И м е Р о м а н и је је т а к о ђ е м л ађ ег п останка. И с п и т и в а њ и м а д а н а ш њ е г гл а с и н а ч к о г с т а н о в н и ш т в а у т в р д и л о се д а је оно „по п о р е к л у у т о л и к о ј м ер и х е р ц е го в а ч к о и у т о л и к о ј м ер и с а ч у в а л о н е к е х е р ц е го в а ч к е особине, д а ст ан о вн и ш тво н а север у од Г л аси н ц а см атр а да је Г л а си н а ц у Х е р ц е го в и н и ” . По испитивачу^ 80 Исто, 20, 21.

»о Историја Срба III 1923, 41 у 2 нап. 91 Б алканско полуострво II 1931, 46. 92 Исто I 1922, 79.

40

П ЕТА Р Ж . ПЕТРОВИЋ

п ред ео Г л аси н ац је ,,по свом д а н а ш њ е м е т н и ч к о м п о л о ж а ју део С тар о га В л а х а , о б л асти у к о јо ј п р е в л а ђ у је ер ск о с т а н о в н и ш т в о ” ; зати м : ,,у б л и зи н и Г л аси н ц а је и п р а в и С тар и В л а х , у у ж е м см и слу, обл аст у ч и је м се и м ен у т а к о ђ е о ч у в а л а у сп о м ен а н а с р е д њ е в е к о в н е В л ах е, а сам Г л аси н ац ј е н а т е р и т о р и ји п р о ш и р ен о г С тар о г В л а х а ” . По њ ем у је Г л аси н ац ,,и по особи н ам а свога т л а и по с а с т а в у и о соби н ам а свога ст а н о в н и ш т в а , део о б л асти С тар о га В л а х а , ч и ји је н а јз а п а д н и ји део и гр ан и ч и са С редњ о м Б о с н о м .”93 Т а к в а г л е д и ш т а н и су п р и х в а т љ и ва. И а к о су н а з и в и Х е р ц е го в а ц и Х ер о си нон и м и, они се и п а к р а з л и к у ју у св о ји м зн а ч е њ и м а : п р в и ј е с т ан о в н и к Х ер ц его ви н е, а д р у ги се у п о т р е б љ а в а з а о д с ељ е н и к е и з Х ер ц его ви н е. По Ц в и ји ћ у и м е Е р е (Х ере) „ н е п р и п а д а н и с т а н о в н и ш т в у ни к р а ју са о д р еђ ен и м гр а н и ц а м а .“94 К а д а се т о и м а н а у м у он да се за и с т а ни п р о с т р а н ст в о С тар о га В л а х а н е м о ж е о д р е ђ и в а т и п о р а с п р о с т и р а њ у Е р а. Д а су г л а с и н а ч к е Е р е д о ш л е и з С тар о га В л а х а он да би се п р ед ео Г л ас и н а ц м огао см а т р а т и з а д ео С тар о га В л ах а, а л и се то и с п и т и в а њ и м а н и је у тв р д и л о . Ш т а в и ш е и ет н и ч к и н а зи в и С т а р о в л а х и С т а р о в л а ш а н и н н е м а ју и сто зн а ч е њ е . П р в и је с т ар и ји , з а б е л е ж е н у 15. в е к у , о зн а ч ав ао В л а х а , старог п о р о м ањ ен о г И л и р а , а д р у ги ј е м л ађи , п остао по п р е д е л у С таром В л а х у , ч и је ста н о вн и ш тво н и је сам о в л а ш к о г пор е к л а , н его и словен ског. П о п и т а њ у п о л о ж а ја за п а д н о г д е л а С тар о га В л а х а с т а р и је гл ед и ш т е и стог и с п и т и в а ч а је п о у зд а н и је од н авед ен о г м л ађег. То св о је г л е д и ш т е п р и к а з а о је овако. О д В а р д и ш т а п а „готово све до В и ш е гр ад а, одн осн о до Д ри не, в о з п р о л а з и п р е д е л о м к о је је г е о гр а ф с к и и е т н и ч к и д ео С тарога В л а х а , то је и п о зн а т под и м ен ом В и ш егр ад ск о г С тар о г В л а х а . П р ав о с л ав н о ста н о в н и ш т в о овога п р е д е л а н е м о ж е се н и по ч ем у р а з л и к о в а т и од с т а н о в н и к а у суседн ом у ж и ч к о м ср езу , а зн а т н о се р а з л и к у је од с т а н о в н и к а н а л ев о ј обал и Д ри не, к о је зо в у Б о сан ц и м а, је р з а С т а р о в л а ш а н е Б о сн а п о ч и њ е п р е к о Д ри не. И пор е д то га ш т о је б аш у В и ш е гр а д у д ав н о п р ем о ш ћ ен а, Д р и н а је п р и л и ч н о о ш тр а е т н и ч к а гр а н и ц а .“93 П р ем а том е р е к а Д р и н а је у овом д е л у свога т о к а п р и р о д н а и у ж а е т н и ч к а гр ан и ц а и зм е ђ у ср б и ја н с к и х и б о сан ск и х п р е д е л а . И зу зе т н о од д р у г и х н а р о д н и х п р е д ањ а г р а н и ц у н а Д р и н и п р ем а У ж и ц у п о т в р ђ у ју и н ар о д н и сти х о ви , по к о ји м а б ан М и л у ти н с т и ж е и з Б о с н е н а Д р и н у и т у „ зд р а в о Д р и н у в о д у п реб род и о и м аш и се л о м н а В л а х а С тар о г.“ 96 По Х а џ и К а л ф и н и В и ш егр ад н и је био око с р ед и н е 17. в е к а у С тар о м В л а х у . По њ ем у он је н а Д р и н и „ б л и зу С тар о га В л а х а .“97 С т ар и В л а х и б и в ш а н о в о п а за р с к а н а х и ја су д в а с у сед н а п л а н и н ск а к р а ја . По јед н о м р о д о сл о в у (Р у в а р ч е в у ), к о ји се почео п и сати у п о ч е т к у 18. в е к а , п е ћ с к и п а т р и ја р х Г ав р и л родом је „о т Р а с и е и ж е н и н ја гл а г о л а е т с е С тар и В л а х от веси Ш т и т к о в а .“9а И ак о се у р одом М. С. Ф и л и п о в и ћ : Гласинац, Срп. етн. зб. 60, 1950, 193, 256, 186. а4 Валканско полуострво II 45. 95 М. С. Ф и л и п о в и ћ : Вардиш те — Сарајево, Опис пута III Конгреса

словенских географа и етнографа, Б -д 1930, 186—187. 96 В у к : Српске народне пјесме II 1875, 172. 97 Споменик Срп. акад. наука 18, 1892, 80. 98 Љ. С т о ј а н о в и ћ : Стари српски хрисовуљи, Споменик III 108.

СТАРИ ВЛАХ

41

слову и зр и к о м к а з у је д а се Р а ш к а сад а (у п о ч е г к у 18. в е к а ) зо в е Стари В лах, р о д о сл о в ац је м и сл и о н а т а д а ш њ е п р и л и к е , к а д а су д е лови старе Р а ш к е би л е у у п р а в н о ј в л а с т и с т а р о в л а ш к о г к н е з а Р а ш ковића. И по В у к о в и м п о д а ц и м а С тар и В л а х и н о в о п а за р с к а н а х и ја су две суседне обл асти . П о њ е м у „ Р а д и ч П е тр о в и ћ и М и л ан О бр ен о ви ћ пређу у н а и ју н о в о п а за р с к у и у С тар и В л а ” ; и с т е го ди н е „ Р а д и ч је отиш ао у С гу д ен и ц у , т е п о бу н и о н а и ју н о в о п а за р с к у и С тар и В л а ” . Затим к а з у је : „ С у л е јм а н -п а ш а С к о п љ а к у д а р и у С тар и В л а и у н а и ју Н овоп азарску.“" В аса П о п о в и ћ п и ш е 1828. и з Ч а ч к а к н е з у М и л о ш у : „Чуо сам од н а ш и п о гр а н и ч н и к н е з о в и д а по С т а р о в л а ш к о ј и П а за р ској љ у д и добро н е говоре з а њ и х о в е аге и с у б а ш е .“ 100 Н о в о п а за р с к и крај као део о б л асти Б р в е н и к а (на Г о л и ји и њ ен и м и сто ч н и м п а д и нама) и део С тар о га В л а х а в р а ћ е н и су ц а р с к и м ф е р м а н о м 1833. ослобођеној С рби ји . Г р ан и ч н и к о м есар и , к о ји су п о с т а в љ а л и д р ж а в н у срп ско -ту р ску г р а н и ц у 1833— 1834, „ са Г о л и је п р е ш л и су у С тари В л ах ” и о т и ш л и д а љ е 101. П р ем а п о сл е д њ ем п о д а т к у ја сн о се зи д и да се н асељ а н а Г о л и ји и по њ е н и м ју ж н и м и и сто ч н и м о гр ан ц и м а н ису у б р ајал а у С т ар и В л ах , п а се она, п о м о ји м н еп о ср ед н и м и с п и т и в а њима 1950. н а те р е н у , н и т а д а н и с у у б р а ја л а . У в р е м е н у с р п с к е д е сп о то в и н е С је н и ц а и Н о ва в а р о ш , са сво ји м околин ам а, п р и п а д а л е су п р о с тр а н о ј о б л а с ти Б р в е н и к у . П о В л. С к а р и ћу п ош то се у н а р о д у и згу б и о н а зи в Б р в е н и к з а т е к р а је в е он да се име С тари В л а х п р о ш и р и л о и н а о к о л и н е Н о ве в а р о ш и и С је н и ц е 102. По т у р с к и м а д м и н и с тр а ти в н и м п о д е л а м а С јен и ц а се у б р а ја л а у С тари В л ах . О н а је 1572. б и л а у С т а р о в л а ш к о м к а д и л у к у , а њ ој су седн а села С ту п и Д у б н и ц а б и л а су т а д а у Н о в о п а за р с к о м 103. Н а основи т у р ск е ад м и н и с т р а ти в н е п о д е л е н е м о ж е се у з е т и д а је С је н и ц а би л а у С таром В л а х у , а Д у б н и ц а и С т у п и з в а н њ ега. Т у р с к а ад м и н и с тр а ти вн а п о д е л а н а к а д и л у к е н и је ш то и н ар о д н а н а п р ед ел е. С т а р и ји п о д ац и и з п о р о д и ч н о г а р х и в а с т а р о в л а ш к и х к н е зо в а Р а ш к о в и ћ а з а с н и в а ју се н а р о д о в с к а п р е д а њ а , к о ја н е м а ју и с т о р и јске п о твр д е, а л и су м л а ђ и п о у зд а н и ји . К н е з Б р а т у л Р а ш к о в и ћ и м ао је у својој в л а с т и С јен и ц у , н а с л е ђ е н у од п р е д а к а . О н је, п о сле 1690. подигао у т в р ђ е њ е у њ о ј. Т а к о се с х в а т а њ е о п р о с т и р а њ у С тар о га В л а х а п р о ш и р и л о и н а С је н и ц у . Ш и р е њ е ју го и с то ч н о г д е л а С тар о в л а ш к о г к а д и л у к а н а с т а в и л о се и у п о ч е т к у 18. в е к а . 1705. сп о м и њ е се у је д н о ј п р и в а тн о ј и с п р а в и д а је село П у р ћ е , к о је је н а д о м а х у Н овога п а за р а , б и л о т а д а у С т а р о в л а ш к о м к а д и л у к у 104. 1774. и 1775. п о сл а ти су ф е р м а н и к а д и ја м а н о во п азар ск о м , сје н и ч к о м , н о в о в а р о ш ком, с т а р о в л а ш к о м , у ж и ч к о м и д р у г и м 105. П о к а д и л у ц и м а Н о ва в а р о ш 99 Љ . С т о ј а н о в и ћ : Скупљени историски и етнографски спмси В. Ст. Карагдића, Б -д 1898, 116, 204. 190 Д. В у л о в и ћ : Н ахија пож еш ка, 231. 101 М. П е т р о в и ћ : Ф инансије I 285, 299. 102 В л. С к а р и ћ : Попис босанских спахија, 17—18. 105 X. Ш а б а н о в и ћ : Босански паш алук, 181—182. 10, Ф. Б а р ј а к т а р е в и ћ : Турски документи, бр. 73. 100 И. Ј а с т р е б о в : Подаци за историју цркве у Старој Србији, Гласник Српског ученог друш тва 40, 1874, 225.

ПЕТАР Ж . ПЕТРОВИЋ

42

се и з д в а ја л а и з С тар о га В л а х а . Т ај п о д а т а к п о к а з у је к о л и к о су н еп о у зд а н е т у р с к е ад м и н и с тр а ти в н е п о д е л е у и с т р а ж и в а њ у н ар о дн е п о д ел е С тар о га В л ах а . П р о ш и р ен и С тар и В л а х у ш а о је и у н ар о дн о п р ед ањ е, а по п р ед а њ у су и п и сц и у б р а ја л и С је н и ц у у С тар и В л а х . П о В у к у „ Н а и ја с је н и ч к а к ао к н е ж и н а зо в е се С тар и В л а .“ 10С 1829. В у к је писао Ј. К о п и т а р у д а је о ш ес т „ д и ш т р и к т а (у С рбији) см етен а с т в а р ” и д а о њ и м а н е з н а н ико. В у к н и је у сп ео д а се т ач н о обав ести о ти м „ди ш т р и к т и м а ” и д а К о п и т а р у д о с т ав и т а ч н е п о д атк е. З а С је н и ч к и д и ш т р и к т сао п ш ти о је д а је то „ д а н а ш њ и С тар и В л а .“ 107 О н је у свој р е ч н и к у н е о С јен и ц у у С тар и В л а х , а Ц в и ји ћ је по В у к у п и сао „да С тар и В л а х о б у х в а т а и С је н и ц у и Р а в н у С је н и ц у и л и П е ш т е р .“ 108 П а и п а к , С јен и ц а са сво јо м о колин ом , н и је у С таром В л а х у са ан т р о п о ге о гр а ф с к о г и са е т н и ч к о г гл е д и ш та , је р п о сто је в и д н е р а з л и к е к а к о у н е је д н а к о м с а с т а в у с т ан о в н и ш т в а v ти м п р ед ел и м а, т а к о и по н е је д н а к о м ти п у н а с е љ а и по д р у г о ја ч и јо ј п р и в р ед и . У јед н о ј н ар о д н о ј п есм и п е в а ч посебно к а р а к т е р и ш е „л о м н и ст а р и В л а х ” на су п р о т „ р а в н е С је н и ц е ."109 П о је д н о м с т а р и је м Ц в и ји ћ е в о м п о д ат к у Е р е п о ч и њ у т е к сев ер н о од С је н и ц е 110. Т ак о се д о з н а је д а н и у п о ч етк у овога в е к а н и је било е р с к и х д о с е љ ен и к а у С је н и ч к о м п ољ у, осим, м огућн о, п о н ек о г и зу з е т к а , а у С таром В л а х у они ч и н е п р е т е ж н и део ст ан о в н и ш тв а. . Г р а н и ц у С тар о га В л а х а п р е м а Х ер ц е го ви н и сп о м и њ у п у то п и сц и Б . Р а м б е р т и 1534. и н е п о зн а т и у п о сл а н ст в у Х еа 1621. О ни к а з у ју д а је М и л о ш ев до, к о д М и л о ш ев а, гр ан и ц а и зм е ђ у Х е р ц е г о зи н е и С тар о г В л а х а . У н ар о д у се п р ед к р а ј 19. в е к а у зи м ао Л и м за њ и х о в у гр ан и ц у . С п л ет п л а н и н а око М и л о ш ев а д о л а је п р и р о д н а и у ж а етн и ч к а гр ан и ц а: д о тл е је д о п и р ао х е р ц е го в а ч к и говор; и н ар о д н а нош њ а је д р у к ч и ја и д у ћ и н а и ст о к од т е гр ан и ц е .111 П а и п ак , по м л ађи м и зв о р н и м п о д ац и м а М и л е ш е в а се п о н ек а д у б р а ја л а у С тар и В лах. А р х и м а н д р и т м а н а с т и р а П и ве у Х е р ц е го ви н и и зн о с и у својој м олби 1813. д а је М и л е ш е в а у „ С т а р и в л е ” , а по и з в е ш т а ју Р у с а Н едобе и з и ст е годи н е он је „в С таром В л а х е .“112 По м л е т а ч к о -д а л м а т и н с к о м п опи су Б о са н ск о г п а ш а л у к а и з 1626. у Х е р ц е г о в а ч к и с а н џ а к у б р а ја л и су се, мимо д р у г и х в е ћ и х м еста, и П љ е в љ а , Ф о ч а и П р и је п о љ е , а по Х а џ и К а л ф и Ф оч а, П р и јеп о љ е, Ч а јн и ч е и П љ е в љ а .113 П о је д н о м ту р с к о м с л у ж б ен о м п о п и су к а д и л у к а Б о сан ск о м с а н џ а к у п р и п а д а л а су 1667. к а д и л у ц и Н о ви п азар , С тар и В л а х и В и ш егр ад , а Х е р ц е го в а ч к о м П р и јеп о љ е и П љ е в љ а 114. 106 Даница за 1827, 54. 107 Љ. С т о ј а н о в и ћ : Вукова преписка I 1907, 344, 376. 108 Балканско полуострво II 46. ion в у к : Српске народне пјесме II 1875, 169. 110 Основе за географију и геологију М акедоније и Старе Србије III 1911,

1167,

Б-д. 111 П. М р к о њ и ћ : Средње 122 С т. Д и м и т р и ј е в и ћ :

Полимље и Потарје, 303. Грађа из руских архива, Споменик Срп. ака-

демије наука 53, 1922, 109, 110. 113 X. Ш а б а н о в и ћ : Управна подјела југословенских земаља под турском вл ад ави н ом . . . , Годиш њак Историског друш тва БиХ IV 1952, 183, 184. 111 Исто, 182.

СТАРИ ВЛАХ

43

По турски м ад м и н и стр а ти в н и м п о д ац и м а в и д и се д а се у д р у го ј половини 17. в е к а Н о ви п а з а р и В и ш е гр а д н и с у у б р а ја л и у С тар и В л ах , јер су т ад а и м ал и св о је п осебн е к а д и л у к е , а П љ е в љ а и П р и је п о љ е припадале су Х ерц егови н и . По јед н о ј н ар о д н о ј п есм и и з С тар о г В л а х а н еп о ср ед н о се с т и ж е у Х ерцеговину: ,,О де п р аво п р ек о С тарог В л а х а , д о к л е с т и ж е у Х ер цеговину.“ ш У је д н о м ф е р м а н у и з 1806. сп о м и њ у се т у р с к и „ ц ар с к и поданици у С таром В л а х у , а по д р у го м и з 1808 м а н а с т и р св. Т р о ји ц е, V П љ еваљ ск ом к а д и л у к у , и м ао је св о је ч и т л у к е у к а д и л у к у С тар о га В лаха: у Б а њ и св. Н и к о л е , К р а т о в у , З л а т и б о р у , Ж у т о ј бари , М ар ж и ћ у и к о д св. Ђ о р ђ а .116 У о д р е ђ и в а њ у д а н а ш њ е г п о л о ж а ја п р е д е л а С тар о га В л а х а и њ егових гр ан и ц а Ј. Е р д е љ а н о в и ћ је п и сао к р а је м п р о ш л о га в е к а д а њ егове гр ан и ц е н и су п о у зд а н о о др еђ ен е, н е м огу се о д р ед и ти н и по народном к а зи в а њ у , п а н и по п о д ац и м а и з л и т е р а т у р е . П о њ е м у С тари В л ах се р а н и је з в а л а в е ћ а о бласт, к о ја се у т о к у в р е м е н а с у ж а в а л а .117 К а д с е п о с т а в љ а п и т а њ е о е т н и ч к и м г р а н и ц а м а било к о је области, п р е д е л а и л и к р а ја онда се н е м огу за м и с л и т и п о в у ч е н е гр аничне л и н и је и зм е ђ у њ и х . Т а к а в о б л и к м огу и м а т и ге о гр а ф с к е гр анице, је р су оне, п о св о ји м п р и р о д н и м особинам а, с т ал н е и р е л а тивно н еп о м и ч н е (р азво ђ а, гребен и, к л и с у р е , р еке), д о к су а н тр о п о географ ск е и е т н и ч к е п р о м ен љ и в е. Е т н и ч к е гр ан и ц е често п р а т е п огран и чн и п о јасев и . П р и р о д н и м м н о ж е њ е м и у с е љ а в а њ е м с тан о вниш тво ек о н о м ск и п а с и в н и х к р а је в а п р и н у ђ е н о је н а св о је п о м ер ањ е у м ати ц и с п у ш т а њ е м и з в и с о к и х к р а је в а у н и ж е с п о во љ н и ји м п р и вредн им п р и л и к а м а , п а он да и н а о д с е љ а в а њ е у д р у ге о бласти . Н а тај н а ч и н стан о в н и ш т в о у п о гр а н и ч н и м к р а је в и м а у к р ш т а се и носи е т н и ч к е особине с т а н о в н и ш т в а и з п р е д е л а к о ја се гр ан и че. То су е тн и ч к и п о јасев и , к о ји м о гу би ти в е ћ и и м а њ и ш то за в и с и од њ и х о в и х п о в о љ н и ји х и л и с л а б и ји х в е за . И п р ед ео С тар и В л а х и м а своје п о гр ан и ч н е п о јасев е, п а се за т о м о ж е п о в у ћ и само њ его в а р е л а т и в на е т н и ч к а гран и ц а. П о гр ађ и и з б е ч к и х а р х и в а од 1527. до 1735. С тар и В л а х је био у в л а с т и с т а р о в л а ш к и х к н е з о в а Р а ш к о в и ћ а . Т ад а је С тар и B jfax о бух в а та о н а с е љ а у гор њ ем т о к у М орави ц е, с је н и ч к а и н е к о л и к о на З л а т и б о р у .118 П о т у р с к и м и зв о р и м а 16. и 17. в е к а X . Ш аб ан о в и ћ је н а ш а о да су С т а р о в л а ш к о м к а д и л у к у п р и п а д а л а н а с е љ а С јен и ц а, Н о в а варош , Р ад о ји н а, О ста ти ја, Б о б е љ и с е л а у н а х и ји М о р ави ц ам а, п а з а к љ у ч у је : „С ад а се д о ст а о д р еђ ен о м о ж е к а з а т и д а је п о ја м С тар и В л а х по т у р с к о ј а д м и н и стр а ти в н о ј п о д е л и о дго вар ао т е р и т о р и ји и сто и м еног к а д и л у к а , односно п о д р у ч ја сп о м ен у ти х ср е д њ о в е к о в н и х ж у п а и к а с н и ји х т у р с к и х н а х и ја .“ 119 П а и п а к т у р с к а ад м и н и с тр а ти в н а по115 1,8 117 118

В у к : Српске народне пјесме II 1875, 176. А. П е ј а т о в и ћ , Споменик Срп. академије наука 39, 104—106. Доп.е Драгачево. 89—90. Ј. Р а д о н и ћ : П рилози историји Срба у Угарској I, Нови Сад 1909 у регистру: Стари Влах. 118 Босански паш алук, 181—182.

П ЕТА Р Ж . П ЕТРОВИЋ

44

д е л а н а к а д и л у к е и н а х и је н и је се п о к л а п а л а са с т а р и ји м п о д ел ам а н а ж у п е и в л асти , п а н и с м л а ћ и м н а к н е ж и н е , к а п е т а н и је и срезове. С в ак а а д м и н и с тр а ти в н а п о д е л а п р и л а г о ђ а в а л а се св о ји м у к а за н и м п о требам а, н е о б зи р у ћ и се н а п р и р о д н е особине зе м љ и ш т а, н и ти н а е т н и ч к и састав ста н о в н и ш т в а по к р а је в и м а . П о сто ја л и су сам о обостр а н и у т и ц а ји н а о д р ж а в а њ у п о с т о је ћ и х топ они м а. Г р а н и ц е ад м и н и с т р а т и в н и х је д и н и ц а чес то су се м е њ а л е, п о в е ћ а в а л е и л и с м ањ и в а л е к а к о р а н и је т а к о и д ан ас. Т а к в о с т ањ е ад м и н и с тр а ти в н и х гр ан и ц а у т и ц а л о је н а н е је д н а к а н ар о д н а п р е д а њ а и сао п ш те њ а о п р о с т и р а њ у п о је д и н и х п р е д е л а и области, к а к о су то з а б е л е ж и л и многи и с т р а ж и в а ч и . Д р у к ч и ју а д м и н и с тр а ти в н у п о д е л у од гео гр а ф ск е и ет н и ч к е очи то п о к а з у ју ср п ск и и т у р с к и и зво р и , к о је сам п р и к а за о у овом р ад у . У о д р е ђ и в а њ у п о л о ж а ја С тар о га В л а х а Ц в и ји ћ је , и а к о н ео дл у ч а н , и п а к н а јп р и б л и ж н и ји р е ш е њ у , а л и са и звесн о м ко р екту р о м . По њ е м у „ и д у ћ и од Ш у м а д и је п а н а ју г о з а п а д С тар и В л а х п о чи њ е ју ж н о од У ж и ц а и ш и р и се до р е к е Л и м а, а м ести м и ц е га и п р е л а зи “ i 2 ° у По гл ед у њ его во г е т н и ч к о г с а с т а в а Ц в и ји ћ је и с т а к а о да се „С т ар и В л а х о д в ајао к а о за с е б н а в р л о к а р а к т е р и с т и ч н а г р у п а ” д и н а р а ц а .121 З а п од р о б н и је о д р е ђ и в а њ е п о л о ж а ја д а н аш њ о ј с т а р о в л аш к о ј етн и ч к о ј гр у п и п о требн о је д а п р и к а ж е м п о зн а в а њ а и гл е д и ш т а и д р у г и х п и сац а. В у к у свом р е ч н и к у и зн о си д а је С тар и В л а х део ју ж н е С рбије, а 1827. п и сао је : „С т а р и В л а по свој п р и л и ц и зв а л о се од п р и је све од н а и је У ж и ч к е и зм е ђ у И бр а и Л и м а к ао ш то и д ан ас зо в у м логи особито к о ји д а љ е од њ е га ж и в е .“ 122 О н је писао 1829. Ј. К о п и т а р у д а се р а н и је зв а о зе м љ и ш н и п р о сто р од У ж и ч к е н а х и је , у п р а в о од И бра до Л и м а 123. П о свој п р и л и ц и В у к је м и сл и о н а с р ед њ и и д о њ и т о к И бра, је р су м у к р а је в и око њ его во г го р њ ег т о к а би ли посредн о и слабо п о зн ати . П осле В у к а о п о л о ж а ју С тар о га В л а х а у т а д а ш њ о ј к н е ж е в и н и С р б и ји п и сао је 1858. С. О брадови ћ. Ш егови п о д ац и су п о др обн и ји од В у к о в и х : „ Н а јг о р о в и т и ја м еста за п р е м а је д а н п росто р н а зв а н С тар и В л а х . . . О вом п р о сто р у п р и п а д а сав с р ез М о р ав и ч к и , а од о стал а тр и с р еза п о н е к о л и к о сел а и то од с р е за А р и љ ско г П р есек а, Т р у д о во, М очиоци, О јк о ви ц а, Јасен о во , Б е л а Р е к а , К у ћ а н и , Б у р а ђ а , Н егб и н а п а д о Љ у б и ш а ; од с р е за З л а т и б о р с к о г Д р агл и ц а, Д обросели ц а, Ја б л а н и ц а , С ем егњ ево и М о к р а гора, а од с р е за Р а ч а н с к о г З ао в и н е, Ја г о ш т и ц а и Р а с т и ш т е ." 12'1 О б р ад о в и ћ еви п о д ац и су п о у зд а н и и з ови х р а зл о г а : ш то су п о д р о б н и ји од В у к о в и х , ш то је н еп о ср ед н о п о зн ав ао т ам о ш њ и к р а ј (тамо с л у ж б о вао ) и ш то је од с в и х д р у г и х п исац а био н а јб л и ж и в р е м е н у к а д а су усп о м ен е у н а р о д у о С т а р о в л аш а н и м а и њ и х о в о ј п р о ш л о сти би л е е т н и ч к и с в еж и је . 120 121 122 123 124

Балканско полуострво I I 46. Исто I 228. Даница за 1827, 57, а тако и у Летопису Матице српске 59, 1842, 36. Вукова преписка I 348— 349. Описание окруж ија Ужичког, Гласник Друж ества србске словесности X 1858, 298.

С Т А Р И ВЈХАХ

45

П осле д есет годи н а од О б р а д о в и ћ а о п о л о ж а ју и гр ан и ц а м а С тарога В л ах а п и сао је М. Ђ. М и л и ћ ев и ћ . По њ е м у С тар и В л а х „п о ч и њ е онде где се З л а т и б о р н а ју г о и с т о к у с в р ш а в а , п а и д е н а п л а н и н у Т о р ник и п р ек о р е к е У в ц а п р е л а з и v Б о сн у . Л ево п а к х в а т а в р х од А р и љ ског среза, п а с и л а зи н а м а н а с т и р К л и с у р у , т е о ту д а п р ек о М о р ави ц е у Г ради ну и о д а т л е косом и з л а з и н а В е л и к у л и в а д у и н а Ја н к о в камен опет н а г р ан и ц и (д р ж а в н о ј) . . . онам о п р е к о гр ан и ц е п ак, у Старој С рби ји , к а к о су м и к а зи в а л и , много је м а њ и п росто р , к о ји се р азум ева п од т и м и м ен ом .“ 125 М и л и ћ е в и ћ е в и п о д ац и с л а ж у се у гл а в ном с п о д ац и м а О брад ов и ћ еви м , п а и х јо ш ц д о п у њ у ју . К а с н и је он је уп отпун ио т е гр ан и ц е: оне п о л а з е од Д р и н е н а З в и је з д у , Ч ем е р и ште, Т ару, С је к у л и ћ , Б е л у во ду , М и л о ш ев ац , З б о р и ш т е , Ш арган , Виогор, З л а т и б о р , М у р те н и ц у , М у ч ањ , Г р а д и н у к Ч е м е р н и к у , п а на Голију и п р ек о гр а н и ц е сав Н о в о в а р о ш к и к а д и л у к 126. П о д р о б н и ју г р а н и ц у С тар о га В л а х а п р е м а Х ер ц е го в и н и о д р едио је у п рвој д е сет и н и о вога в е к а Г астон Г р ав је . По њ е м у и зм е ђ у долине Л и м а п р ем а П о б је н и к у и З л а т а р у у в л а ч и се м а л и к р а ј у облику у гл а, к р о з к о ји п р о т и ч у П о б л ач н и ц а, С у т је с к а , Б а б о т и н а и поток К а с и д о л а . П о ш у м љ ен о ст, с в е ж и н а , виси н а, р а зр е ђ е н о с т н а сељ а „чи н е га ја к о сродн и м в е л и к о ј о б л асти С тар о г В л а х а с к о ји м се гр ан и ч и и ч и ји је он био део, к а о ш то то св ед о че и зв ес н и д о к у менти з а је д н о с н ар о д н и м п р ед а њ е м . С ада, у н а ју ж е м см и слу, С тари В л ах се расггростире у С а н џ а к у н а ц ео к р а ј к о ји је н а с ев ер у од З л а т ара с Н ово м в а р о ш и к а о гл ав н и м с р е д и ш т е м .“127 К р а ј у о б л и к у у гла о ком е говори Г р ав је, п р и п а д а п р е л а зн о м п о ја с у и зм е ђ у С тарога В л ах а и Х ер ц его в и н е, а л и с ја ч и м с т а р о в л а ш к и м ге о гр а ф с к и м и ет н и ч ки м о со би н ам а.128 П о н а јп о у з д а н и ји м п о д ац и м а о п о л о ж а ју и гр ан и ц а м а „л о м н о г” и „го р о ви то г” С тарог В л а х а обрадио сам њ е го в у к а р т у . То је в и си н ски п р е д е о с н е п р е г л е д н и м п а с и ш т и м а , с н а с е љ и м а р азб и је н о г т и п а у в л а ж н и м д о л и н а м а и по с у н ч а н и м п р о п л ан ц и м а п р о с т р а н и х в и д и к а п у н о г з е л е н и л а к о је се н и зи м и н е с м ењ у је, с к у ћ а м а т и п а д и н а р ск е б р в н а р е „ о с а ћ а н к е ” , с д и н а р с к и м с т ан о в н и ш т в о м ж и л а в а т е л а и о п аљ ен а л и ц а, с гу сти н о м од око 20 д у ш а н а к м 2. О но је са сп ец и ф и ч н и м п с и х и ч к и м особинам а, к о је је з н а л а ч к и п р о у ч и о и п р и к а за о Ј. Ц в и ји ћ 120. С т а р о в л а ш к а н а е е љ а п о д ел и о сам н а м о р а в и ч к а , зл а т и б о р с к а , н о в о в ар о ш к а, п р и б о јс к а , в и ш е г р а д с к а и с т о л а ч к а у к љ у ч у Д рине. С ад а се з а С т а р о в л а ш а н е р а д и је у п о т р е б љ а в а ју д в а н о в и ја н а зи в а: стан о в н и ш т в о сев ер н о од р а зв о ђ а Ђ е т и њ е и У в ц а cv З л а т и б о р ц и , а ју ж н о су У в ч ан и . М о р ав и ч ан и у д о л и н и М о р ав и ц е з а д р ж а л и су свој с т а р и н а зи в . 125 П утничка писма, Б -д 1868, 56—57. 126 К неж евина Срби.ја, Б -д 1876, 64 у напомени. 127 Н овопазарски санџак, Б -д 1913, 29; Ст. Н оваковић: Н еколика теж а питањ а, 21 . 128 Н ека посредна одређивањ а полож аја Старога В лаха као и она која се заснивају .само на предањ а непозудана су и ја сам их изоставио као грађу сумњ иве вредности. 129 Б алканско полуострво II 45—50.

46

ПЕТАР Ж . ПЕТРОВИЋ

P e tar Petrović R е s u m е STARI VLAH L ’a u te u r discute le nom, la situation geographique et le frontičres de Stari Vlah, region m ontagneuse dans la Serbie du Sud-ouest. P our donner une reponse a ces questions, il presente le passe ethnique de la region d’apres le m ateriel recueilli su r le terain, les sources historiques et les donnees de la litteratu re. II constate que les h abitants les plus anciens de la region etaient A utariates, trib u ilyrienne composee d ’eleveurs nom ades que les Celtes repousserent, au I l l i e m e siecle avant notre ere, vers le sud de la peninsule. Le reste des A utariates, qui avaient đem eure dans leu r pays natal, fu ren t subjugues p a r les Rom ains et rom anises. Les tribus slaves les repousserent, au debut du Vlličme siecle, des vallees sur les plateaux de m ontagnes, et une partie de cette population aborigene se retira vers les regions littorales. Les A utariates rom anises fu ren t nom mes Valaques p a r les Slaves. Les docum ents historiques en font m ention dans le prem ier q u a rt du Х Н Р е те siecle comme resiđent su r le territo ire de S tari Vlah. lls etaient chretiens a cette epoque-la et exposes aux influences culturelles slaves. Vers la fin du Х 1 Ш е т е et au com m encem ent du X I V i e m e siecle les eleveurs valaques de l’Albanie du N ord v in ren t s’installer dans l ’ancienne region de Raška. Ils pen etreren t ju sq u ’ aux regions habites p a r les anciens Valaques — A utariates — auxquels les anciens Serbes avaient donne ce nom afin de les distinguer des V alaques recem m ent colonisee de l’A lbanie du Nord. Le pays-r.uche des anciens V alaques qui s’etaient m aintenus dans leu r ancien pays n a ta l etait situe principalem ent a utour de la ligne de partage des еаих des rivieres de D jetinja, de Drina et de T ara. La troisiem e em igration des anciens Valaques eut Иеи a l’epoque de la pren etratio n des Turcs dans la prem iere m oitie du X V ^me siecle, lorsque furent notes les nom s de fam ille de S tarovlah et Starovlahović que les Ragusins leur a vaient đonnes d ’apres leur pays d’origine, S tari Vlah. Au com m encem ent du X IX ieme siecle les Valaques tzintzares (aromounes) s’ у refugierent devant les vexations d’Alipacha, gouverneur tu rc de Janina, en a rriv a n t des provinces de T hessalie et d’E pir a l’epoque de l ’insurrection grecque. Ils se re tire re n t de la region de S tari Vlah apres la delim itation de frontiere entre la Serbie et la T urquie qui trav e rsa it la m ontagne de Golija et la region de Stari Vlah. Сеих qui resteren t dans la region et qui s’occupaient, outre l’elevage, aussi d’agriculture, com m encerent a s’installer dans les habitats serbes. En suite du changem ent d ’occupation et des alliances avec la population serbe, ils abandonnerent leu r p a rle r rom an et m em e leu r nationalite. Ils n ’ont conserve que leurs noms gentilices, quelques term es du dom aine de la culture m aterielle et certains toponymes, parm i lesquels aussi celui de S tari Vlah, pour đesigner la region entre la Bosnie, l’Herzegovine, les regions d ’ Užice, de Dragačevo, de Stuđenica et de Raška.