Pedijatrija Sa Negom 4

 

1.OSOBENOSTI ORGANA ZA DISANJE U DEČIJEM UZRASTU (sa predavanja) Anat!"ja# Iza nosne duplje (cavitas nasi – hoanama je otvorena ka ždrelu) – nalazi se ždrelo (dugački cevasto-mišićni organ, koji ide od aze loanje, pruža se do kraja vrata, ! sprata u glavi i " sprat u vratu)# Iza ždrela je kičmeni stu# $ornji sprat (iza nosa)je nasopharin%, srednji je orophar&n% (iza usne duplje-vidimo ga kada zinemo, zatim se grana u ! dela lar&n%-grkljan i laringophar&n%) i donji je laringophar&n% (u vratu)# 'a krovu nosa i ždrela je aza loanje (kost)#  gornjem spratu ždrela se nalazi treći krajnik - adenoid# očno su otvori za eustahijeve tue, koje povezuju usnu duplju i srednje uho# *u se nalazi memrana timpani - una opna, ušni kanal i ušna školjka# +elokupno uho se nalazi u slepoočnoj kosti – gnojna inekcija ako se ne leči, prelazi na kost (iznad ( iznad je odmah mozak) - posledice su meningitis, sepsa###  oroarinksu se nalaze ! nepčana krajnika# aringoarinks nosi hranu# .roz nazoarinks ulazi /roarinks je raskrsnica hrane i vazduha, nastavlja jednjak&d i traheju# 0ostoje 0ost oje ! tua tuarne rne vazduh# tonzile oko ušća tua i " sul sulingv ingvalna alna-ispod -ispod jezika# jezika# Or$an"se%anad"sanje de'e#  1ezreli su i ne umkcionišu doro, poseno u toku olesti (teže nego kod odraslih)# 1osna duplja je uska, kod zapaljenja se lako zaguši (12-odojče, sa zapušenim nosom, ne može da sisa)# 1a nosnoj  pregradi je razvijen venski splet i sklono je  ep"sta&s" (krvarenje iz nosa) pri kijavici# Aden"d (treći nosni ždrelni krajnik) – nalazi se na krovu ždrela, u nazoaringsu iza nosne duplje# .ada se uveća, za zatvo tvori ri nap napred red  an anee (no (nosne sne otvo otvore) re),, a oč očno no tvre %a Esta"jev t* # 2azvi 2azvije jenn je u 1.$d"n" života, pa su i zapaljenja moguća# 1ajrazvijeniji je u u predškolskom i ranom školskom uzrastu, nestaje u puertetu (oko "!#godine "!#godine), ), kod nekih oostaje staje doživotn doživotnoo (kod osoa sa +"!,at"-n! &nst"t'"j!  –  česte inekcije i alergije3 uja limno tkivo i operiše se više puta i ponovo javlja)# rajn"'" – limno tkivo, ogato limocitima, rane organozam od inekcija# 0ostoji ždrelni, ! nepčana i " podjezični#  1epčani krajnici krajnici se razvijaju nakon 1.$d"ne i ostaju za ceo život (prave angine očekujemo posle "#god)# S"ns" - šupljine u kostima glave, oložene su sluzokožom koja luči sluz# .anali sinusa se izlivaju u nosnuu šuplinu i nala nosn nalaze ze se oko nosn nosnee dulje# 1ajvaž 1ajvažnija nija su dva ,rnta+na  (čeona (čeona)) i dva !a&s"+arna (gornjovilična) sinusa# 2azvijaju se izme4u /0 $d"ne života# Esta"jeve t*e - su dva kanala (levi i desni), koja spajaju nazoarings sa srednjim uhom, donose vazduh (aeracija) srednjem uhu#  prve 5 godine su &rat&e2 3"r&e " r"%nta+ne2  pa inekcije lako prelaze iz nosa u uho# 1akon tog uzrasta inekcije su retke, zato što su tue duže, šire i koso pložene# Gr&+jan (+ar"n$s)  – naj4"  disajni put, $+asne 4"'e ga dodatno sužavaju, zato su zapaljenja oziljna, lako može doći do opstrukcije (zapaljenje, zapušenje, smrt)#1a njemu se nalazi poklopac – ep"$+t"s. ep"$+t"s.  Ispred grkljana se nalazi štitasta žlezda# D3n"'e su prve 5 godine života jako uske# 'išićno tkivo u zidovima je slao razvijeno i zato ne očekujemo astmu u prve 5 godine# 5+6a – dve dušnice – krošnja, grozdovi – alveole# *ip disanja do !#godine je a*d!"na+an, kada dete počne da stoji, postaje grudni# 2era više nisu mekana, koso su  položena i dete ima veći kapacitet pluća# roj respiracija kod 12 je 67-87 u minuti, ritmične su, a roj se smanjuje tokom života, do kraja "#meseca je 57-679min, a kod odraslih je "8-":9min# S+%&4e olažu ola žu disajne orga organe ne od nosa do ronhiola# ronhiola# D"sajn" pt -"ne# nos – ždrelo – grkljan – dušnik (iza grudne kosti a ispred jednjaka), dva ronha (glavne dušnice) – veliki roj dušnica u plućima# ;onji disajni putevisluzokožom, - počinju sakoja grkljanom, hrskavičave hrskavičav e prstenove,ogato koji ih ještite od slepljivanja# *ako4e ako4e su oloženi luči sluzimaju i normalno se iskašljava# prokrvljena i jako * sklona otocima, a disajni putevi dece su uski# 0o površini sluzokože su epitelne ćelije, sa trepljama, koje  pokreću sluz i izacuju je# 0ostoje osoe sa e&sdat"vn! &nst"t'"j!- sluzokoža mnogo otiče i mnogo se luči sekreta (stalno curi nos, i kašlju)# 5+era (plućna maramica) – lepi pluća za grudni koš, pa se tako i pluća šire i skupljaju, kako se pokreće grudni koš#

Zapa+jenja d"sajn" r$ana  mogu iti a&tna ( više više od E I ZA5A?JENJA SINUSA =.IJA;I>E "jav"'a "jav "'a (RINITIS) (RINITIS)  – vir virusn usnaa in inekc ekcija ija,, sez sezons onska ka (če (češć šćee u zimski zimskim m me mesec secima ima)# )# Izaziv Izazivač ačii suA respiratorni virusi, tom je primarna kijavica# 0ostoji i sekundarna (javljaju se u sklopu nekih dr# olesti,  oginje, grip###)1ajčešća je olest dece# @avlja se otok sluzokože, nos je zapušen, suše se usta, dete kij kija, a,  istro-sluzava sekrecija, povišena *, glavoolja, malaksalost, guitak apetita, (/IB- opšti inektivni sindrom)# *raje nekoliko dana i spontano prestaje, uz mirovanje, uzimanje tečnosti, i snižavanja *# Terap"ja#  simptomatska, antipiretici, kapi za nos, mikroklima, rehidracija# ;a ;a%&nstr"&trne %&nstr"&trne &ap"  Na,a%+2 Adr"jan+2 E,edr"n###smanjuje se otok i sekrecija,dete diše na nos, daju se nekoliko dana 5-69F (nikako duže jer izazivaju kontraeekat), stavljaju se 6-F% dnevno, u oe nozdrve, prethodno se uradi toaleta nosa#( starije dete išmrkne, a mla4em se očisti nos tuperima natopljenim u iziološki rastvor ili  eli slez), može i da se prošprica iziološkim ili akvamarisom, veće dete može da koristi rastvore sa  pumpicom, tako vlažimo i čistimo sluzokožu# /avezno podići uzglavlje, provetravati, zagrevati, ali vazduh ne sme da ude suv# ez dima, prašine, jakih mirisa i dezodoransa# Ant"p"ret"'" (sirupi, talete, re rekt ktio iole le,, inek inekci cije je)) – 5ara'eta!+  (,e*r"'e antipiret retik, ik, ,e*r"'et2 t2 panadn2 panadn2 para para'et2 'et2 &a,et &a,et"n2 "n2 !"ra+ !"ra+$"n $"n) – antipi analgetik, ne deluje antizapaljenski# ;ržatio van dohvata dece, oštećuju jetru# I*pr,en  ( *r,en) –  deluje delu je antip antipiretsk iretski,i, ana analgets lgetski, ki, antiinlam antiinlamatorn atorno, o, ošte oštećuje ćuje želudac ( gastritis, gastritis, čir)# A'et"+  – salicilna kiselina (Asp"r"n2 And+2 A'et"sa+2 A'"sa+2 M"d+ ), analgetik, antipiretik, antiinlamator# ;o "F#godine

 

 1D davati, oštećuje jetru ( nekroza, smrt- ez ozira na dozu), želudac (gastritis i čir)# Balicilemija –  trovanje, predoziranje# Bvi mogu dati alergije i produženo krvarenje# * do 5:,F ne spuštati, preko toga dati antipiretike, jer ta * oštećuje mozak# ekove dajemo isključivo, prema uputstvu, po pitanju doze i razmaka# 1e sme se naglo spustati *, zato se rikcije ne primenjuju# ( šok za kardio sistem)# .ada dete cvokoće i drhti, hladno mu je, koža je leda (modro-ljuičasta), ekstremiteti su ledeni a glava vruća pokrijemo dete i pojimo ga# .ada se znoji i zajapureno je- raskomotimo ga, tuširamo ga (ez promaje)# * soe je !7-!! stepena# Eko je dete sklono erilnim konvulzijama, oraćamo posenu pažnju na skok  *, rzo je spuštamo i pratimo stanje deteta# SINUZITIS – %apa+jenje parana%a+n" s"nsa (rontalni, etmoidalni, senoidalni i ma%ilarni)# Binusi su šupljine u kostima loanje, oložene sluzokožom# Bluz iz sinusa se drenira preko otvora u nosnu duplju# Ispunjeni su vazduhom (pneumatizovani)# 0neumatizacija  počinje izme4u "-!#god,i zapuše pa se posle ovogsinusa, uzrasta javljaju ooljenja# 1astaje u okviru kijavice, otekne nosna sluzokoža se kanali sluz se nakupi u sinusima# .arakteristični su ol ikada .  inekcija#  preko J7= zahvata maksilarne (zog gra4e – otvori visoko iznad nivoa sinusa, teško se drenira sekret u nosnu šuplinu) i čest je hronični olik zapaljenja ovih sinusa# >apaljenja rontalnih su retka (doro se dreniraju) i javljaju se kasnije jer je se urzano razvijaju od e,a+spr"n" (>e,a+e&s"n2 , malo neželjenih eekata, izazivaju gljivične ustima i polnoj regiji)# .od alergija na penicilin, 1D daju se ni cealosporini# .od sumnje na stailokok   – antistailokokni lekoviA Met"'"+"n2 +&sa'"+"n# /avezno je dren"ranje – vazokonstriktorne kapi za nos, toaleta nosa, lokalna toplota-smiruje ol (inracrvene lampe, termoor), analgetici, ;ora je i  primena "na+a'"ja etarskim uljima (ora, eukaliptusa), koja izaziva hiperemiju, pojačan metaolizam i regeneraciju sluzokože# 7rn"-n %apa+jenje s"nsa  – U-esta+st# češće od akutnog# Nastana&# zog neizle nei zlečiv čivog og akutno akutnogg sin sinusi usitis tisa3 a3 hro hronič nično no porem poremeće ećene ne dre drenaž nažee sinusa sinusa33 hronič hronična na za zapal paljen jenja ja trećeg trećeg krajnika# .linička slikaA nekarakteristični simptomi – sla apetit, ledilo, povremene suerilne *, glavoolja, nadražajni kašalj, otežano disanje na nos, suva usta, neprijatan ukus# >og gutanja sluzavog sekreta razlažuje se želudačna H+-dete oseća mučninu i ol# !p+"&a'"je# hipertroija sluzokože sinus sin usa, a, nosne duplje duplje i nos nosnih nih školjk školjki,i, polip polipii nosa, nosa, rete retenci ncione one ciste ciste u sinusu sinusu ( tum tumors orske ke)) #  tim slučajevima je skoro onemogućena prohodnost nosnih hodnika, naročito ako postoji devijacija nosne  pregrade i hronično uvećan treći krajnik# D"ja$n%a# klin#slika, krvne analize (BD, e, e ormula), 2*$ 2* $ sinusa, u slučaju komplikacije ili sumnje na etmoidalni ili senoidalni sinusitis, radi se +* (skener) glave# Terap"ja# duže nego kod akutnog-5 nedelje# Entiiotici, drenaža, inhalacije, primena mukolitika  – lekova za razvodnjavanje sekreta (mucodine, luimucin), CI* E za ržu regeneraciju sluzokože, lokalna primena toplote, analgetici# U OR? a!*+ a!*+ant" ant" se spr sprvd vd"" terap terap"ja "jaA lokalno zagrevanje

 

inrcrvenim lampama, inhalacije etarskim uljima i mukoliticima, dreniranje sinusa metodom p 5ret% ( precovanje- koristi se crevo koje na principu vakuma izvlači gnoj iz sinusa)#  slučaju potree sp spro rovo vodi di se perat"vn +e-enje  (operacija krajnika, suzokože nosa i sinusa, nosnih školjki, nosne  pregrade)#

/.ZA5A?JENJA RAJNIA E1$I1E (tonsillophar&ngitis acuta) - je zapaljenje sluzokože ždrela i krajnika# .od dece koja su operisala nepčane tonzile govori se o phar&ngitisu# 1epčane tonzile se razvijaju ps+e 1.$d tako, pa se i angina javlja od tog urasta# U-esta+st# jedno od načešćih ooljenja dece# Et"+$"ja# u :7= je virusna, u !7= akte akterijs rijska# ka# 2e 2espi spirat ratorn ornii vir virusi usiAA res respp.s"ns .s"ns"'"ja+ "'"ja+n" n" v"rs v"rs22 aden adenv"rs v"rs"2"2 v"rs para" para"n,+e' n,+e'e2 e2 # !7= angine streptokokne etiologije – *eta e!+"t"-&" "n,+en'e2 E>7O) strept& stre pt&& &enterv"rs" $rpe A (u (&&sa&"2 streptokoknim epidemijama = jejeveći)# /setljivost na streptokok je poseno izražena u predškolskom i školskom uz uzrastu rastu (F-"7#god)#  kulturi risa guše mogu se naći i dr#akterije dr#akterije - hemoilus inluence grupe , streptokokus pneumonije, najserija meningitidis, moraksela kataralis, mikoplazma pneumonije### pneumonije### Eko se na4u u risu, ne znači da su prouzrokovači, već su se u toku primarne virusne angine, te klice razmnožile, zog promenjenih lokalnih uslova u ždrelu# Dšerijhija koli i druge $- enteroakterije, kao i stailokok nisu patogeni za sluznicu disajnih organa, već se radi o kliconoštvu (ne leče se)# Engine mogu itiA pr"!arne0 samostalna olest izazvana navedenim prouzrokovačima i se&ndarna – u okviru neke dr#sistemske olesti (oginje, zauške, grip, inektivna mononukleoza)# +"n"-&a s+"&a#  "#En "#Engina gina catarrh catarrhalis alis ( kata kataralna ralna,, sluzn sluzna)3 a)3 !#E# lacunaris lacunaris (olicularis (olicularis)) – gnojna3 gnojna3 5# Hehrpangina3 6# EnginaA EnginaA ulcerozna, nekrotična, nodularna – retke# ANGINA ATARA?IS – I%a%"va-"# uglavnom virusi, retko streptokokna# +"n.s+"&a# lakša od lakunarne# >a razliku od nje počinje p3t"! s"!pt!"!a – * je lago povišena ili do 5J-67+, guitak apetita (anoreksija) i malaksalost# !6h nakon  pojave opštih simptoma javljaju se +&a+n" s"!pt!"  – žarenje, ol u guši, naročito pri gutanju# Bekrecija iz nosa, promuklost i kašalj ukazuju više na virusnu inekciju (zahvatanje više sluzokoža)# ?&a+n" na+a%# laga hiperemijai edem sluzokože ždrela, krajnika i resice# rvne ana+"%e# e na donjoj granic gra nicii oko 6-F hil hiljad jadaa u ml, lim limoc ocitoz itoza, a, BD nor norma malna lna-- ukazuj ukazujee na virusn virusnuu inekc inekciju iju## ANGINA ?A>UNARIS  – 5r%r&va-"#   ugl uglav avnom nom stre strepto ptokok kokna na,, može može iti iti i virusn virusnaa (npr# (npr#in inekt ektivn ivnaa mononukleoza)# +"n.s+"&a# teža# 0očinje naglo, lokalnim siptomima – jak ol u ždrelu, otežano gutanje, * preko 5J+, glavoolja, mučnina, ol u truhu, povraćanje (nadražaj receptora za releks povraćanja u ždrelu i krajnicima)# ?&a+n" na+a%# plameno crvena guša, edem krajnika, mekog nepca i resice# 1a nepčanim krajnicima se vide gnojni čepići, koji mogu da se sliju u memranoznu gnojnu naslagu (angina memranacea)# 1aslage gnoja se ne skidaju lako spatulom# 0alpiraju se otečene i olne limne žlezde (poseno angularne)# 0etehije(tačkasta krvarenja) na mekom nepcu kazuju u prilog streptokokne inekcije# inek cije# aoratorijske aoratorijske analize analizeAA urza urzana na BD, leukocit leukocitoza, oza, neutroili neutroilija# ja# D"ja$n%a#  ni klin#slika, ni lokalni nalaz, ni la#analize nemogu iti siguran pokazatelj da je angina virusna ili .# @edina sigurna dijagnostika je uzimanje risa ždrela# ris se uzima sa oe tonzile, i sa zadnjeg zida ždrela# 2ezultat od !6-6:h# 0ozitivan nalaz streptokoka olesti služi#  preko !p+"&a'"je# eustahijeve tue inekcija može dapodleže zahvatiprijavi srednje uho#epidemiološkoj 'ože da zahvati i peritonzilarno tkivo –   peritonzilarni apsces# apsces# Eu Eutoimune toimune komplikacije – reum reumatska atska groznica, glome glomeruloneritis# ruloneritis# Izuzetno retko –   postangioznaa sepsa# Terap"ja#  a%a+na terap"ja  – za . anginu upotre  postangiozn upotreaa antiiotika antiiotika## 0rednost 0rednost ima  peroralna terapija, penicilinskim preparatima (sintetski – amoksicilin, ampicilin3 prirodni – penicilin C(kliacil-ospen))# 'uskularne injekcije se daju samo ako dete povraćaili je nesigurna saradnja deteta i roditelja – prokain penicilin (plivacilin), "% dnevno# *rajanje antiiotske terapije je "7 dana, a simptomi  prolaze za 5-6dana# Bkraćenje terapije ili produženje vremena izme4u doza, dovodi do rezistencije .  na primenjeni antiiotik#, anosi i rizik od od pojave reumatskih autoimunih komplikacija streptokokne inek in ekcij cije# e# .od ale alerg rgije ije na penici penicilin lin najo najolja lja za zame mena na je grupa grupa makro makrolid lidaa (eritr (eritromi omicin cin,, makro makropen pen,, S"!pt!at !ats&a s&a terap"ja terap"ja  – 2e azitromic azit romicin-hem in-hemomicin omicin)# )# S"!pt 2ehi hidr drac acij ijaa mlak mlakim im,, a ne vr vrel elim im na napi pici cima ma,, 'irovanje za vreme erilnosti, tečna i mekana hrana, vitamini, adekvatna mikroklima prostorije, antipiretici# ADENOIDITIS – zapaljenje trećeg krajnika (dete do "!#god)# 'ože iti akutni (kataralni –  virusni ili gnojni – .) i hhronični# ronični# ;"rsn" aden"d"t"s – visoka *, *, kijavica kijavica,, malo oli ždrelo, lokirano disanje na nos, diše na usta, sekret se sliva niz ždrelo i dete ga guta, mučnina, ol u želudcu,, povraćanje, zadah iz usta, proodi u ušima (može nastati pravi otitis)# *erapijaA kapi za nos, antipiretici# Ba&ter"js&" aden" ade n"d"t d"t"s "s < razvija se na azi kijavice, angine, sekret je gnojav i sliva se niz ždrelo#   Terap"ja# antiiotic anti ioticii ("7 dana), kapi za nos, antip antipiretic iretici#i# D"ja$nst"&a# kada sumnjamo na adenoiditis, uzimamo

 

 ris ždrela i nosa, šaljemo kod /2# 7rn"-n" aden"d"t"s E0E@D1@E B2# HE # Ser%n" (&atara+n") t"t"s !ed"ja – je najlaži olik zapaljenja, poseno kod odojčeta i male dece# otoka pritisak sluzokože i trećeg krajnika lokirano je ušće tue,uha# nema areacije srednjeg uha, a>og negativan kojinazoarinksa pritom nastaje, izaziva seroznu sekreciju srednjeg /vo se najčešće doga4a kod virusnih inekcija# .linička slikaA ol u uhu, osećaj punoće uha, oslaljen sluh, ez povišene *# 'ože proći spontano ili uz terapiju, a može pre4e u . inekciju – gnojni otitis# ;ijagnozaA /2  pregled une opne# *erapijaA *erapijaA vazokonstriktorne kapi u nos (radi prolaznosti tue), često gutanje toplih napitaka napi taka,, prime primena na loka lokalne lne toplo toplote, te, ana analgeti lgetici ci (para (paracetam cetamol)# ol)# A&tn" $njn" t"t"s !ed"ja  – to je .  inekcija srednjeg uha# ;ominiraju pneumokok, hemoilus inluence, eta hemolitički streptokok, retko stailokok# .linička slikaA oično se nadovezuje na rinoaringitis# ;ete (od treće godine) je uznemireno,  plače, može iti erilno, kod manje dece se mogu javiti i digestivni poremećaji (proliv i povraćanje)# /dojče trlja glavom o jastuk, prinosi ruke ušima, povremeno iznenadno vrišti, poseno pri podoju# .od veće dece pritisak na tragus uha izaziva jak ol# imne žlezde oko uha mogu iti uvećane# ;ijagnozaA /2 pregled (promene na unoj opni)# *erapijaA *erapijaA antiiotici < dana ( na prvom mestu sintetski penicilini  – amoksicilin peroralno), antipiretici, vazokonstriktorn vazokonstriktornee kapi, lokalna primena toplote# .omplikaciojeA mastoidit mas toiditis is (zap (zapaljen aljenje je slepo slepoočne očne kapi, gnojn gnojnii meni meningitis ngitis,, seps sepsa, a, apses apses mozg mozga# a# A&tn" !ast"d"t"s  –  komplikacija gnojnog otitisa# +"n"-&a s+"&a# pulsirajuća ol iza uha, osetljivost na pritisaku području mastoidne kosti (iza uha)# D"ja$n%a# 2*$ snimak mastoidnog tkiva# Terap"ja# hirurška i antiiotska# !#H2/1I?1E >E0# >E0# B2# HEA 7rn"-n" t"t"s !ed"ja – nastaje kao komplikacija nelečenog akutnog#  1ajčešće se dešava u sučajevima gde su simptomi nekarakteristični, gde izostaje ol u uhu (12 i  pothranjena i imunokomprom imunokompromitovana itovana deca)# $nojni proces (inekcija) prelazi na zidove slepoočne kosti (mstoiditis), pa mogu nastati &!p+"&a'"je# meningitis, apsces mozga, septične tromozevelikih krvnih sudova sudo va koji su locirani u liz lizini, ini, paraliz paralizaa nervu nervuss acija acijalisa, lisa, sepsa sepsa## D"ja$n%a#  2*$, 2*$, +*# +*# Terap"ja# operativna (kiretaža kosti do zdravog tkiva) i antiiotska (parenteralna prema antiiogramu)# 7rn"-n" se&retrn" t"t"s  - n"je %apa+jenje, već nastaje kao posledica hronično uvećanog trećeg krajnika (hroni (hr onični čni ale alerg rgijsk ijskii ili vaz vazom omoto otorni rni rei reinti ntis, s, hro hronič nični ni ad adeno enoiti itis)# s)# >o >ogg hronič hroničnog nog otoka otoka sluzok sluzokože ože nazoarinksa i trećeg krajnika, hronično je zatvoreno ušće eustahijeve tue# 1ema areacije srednjeg uha# 0ostojeći vazduh u sr#uhu se resoruje u kapilare sluzokože i stvara vakuum (negativni pritisak)# /vaj neg#pritisak isisava tečnost iz kapilara sluzokože koja puni duplju srednjeg uha# ;etetu progresivno slai sluh# >og   sekreta uhu, imati uha, akutne otitise, koji su praćeni D"ja$n%a# /2 /2  upr preg egle ledd može (uve (uveća ćanj njee česte treć trećeg eginekcije kraj krajni nika ka), ), au audi diom omet etri rija ja (p (pro roce cena na sl sluh uhaa olom# de dete teta ta)# )# !p+"&a'"ja#  trajni guitak guitak sluha sluha## Terap"ja#  operacija trećek krajnika, ugradnja drenažnih cevčica, lečenje hroničnog alergijskog ili vazomotornog rinitisa#

@. ZA5A?JENJA GR?JANA arings se nalazi u vratu# Cazduh iz oroaringsa ulazi u grkljan, a on nastavlja u dušnik (traheu), za njega je napred srasla štitasta žlezda, iza njega je laringoarings# aringitis može iti akutni (virusni i .) i hronični (najčešće alergijski)# A&tn" v"rsn" +ar"n$"t"s  – počinje kao i sve respiratorne inekcije, opšti simptomi, povišena *, zahvata više sluzokoža, kijavica, ol u ždrelu, promuklost, kašalj kao lavež  psa, doro opšte stanje, disanje nije ugroženo# Terap"ja#  simp simptoma tomatska, tska, analgetici, analgetici, kapi za nos, mikroklima soe, pojiti dete, inhalirati ga na toplom vazduhu (pari), a zatim ga naglo izložiti hladnom vazduhu (to dovodi do skuplanja kapilara – spada otok sluzokože i glasnih žica)# A&tn" *a&ter"js&" og praćenja, prevencije i prognoze olesti značajno je u grupi dece sa /  prepoznati decu sa pravom astmom# "# / poga4a najmla4i uzrast, do 5god, a rredak edak je kasnije# Estma nastaje posle 5god,asmatične kada se napade dovoljno razvije virusi, mišićnialergeni, sloj u zidu dušnica3 !#napade izazivaju respiratorni virusi, izazivaju aerozaga4enja, emotivni / aktori3 5#ova deca imaju sklonost, uro4enu dispoziciju da u okviru respiratornih virusnih inekcija razviju /# Cerovatno Ce rovatno se radi o sklonosti sklonosti ka preteran! ra%v"janj ede!a s+%n"'e " se&re'"j" s+%"  u disajnom stalu (eksudativna konstitucija i posena imunološka reaktivnost sluzokože)# sluzokože)# 'oguće je i da je &a+"*ar d3n"'a !a+" - na donjoj granici normalnog promera, pa ih edem sluznice i sluz u lumenu lako zapuše# 2astom deteta, posle 5#god, promer ronhija se povećava, a i imunološki odgovor sazreva i olest se gui# .od astme / nastaje zog spazma glatkih mišića u zidovima dušnica (tek od 5#god se razvijaju), zato u terapiji napada /, ronhodilatatori (spazmolitici) imaju jako sla eekat3 6#rastom deteta, tokom  prve tri god života, dolazi do pooljšanja i guljenja olesti, kod astme se olest posle 5#god pogoršava, pogoršava, napadi su sve češći i teži3 F#u prilog astme govore podaci o postepenom pogoršavanju tokom rasta,  javljanju napada i van resp#vir#inekcija, resp#vir#inekcija, dorom reagovanju na ronhodilatatore, postojanje alergije ili astme u porodici# 0ovećanoj 0ovećanoj količini I$D antitela i eozinoilnih granulocita u krvi deteta deteta i u risu nosa deteta# 'ora postojati oprez u dugoročnoj prognozi i lagovremeno planiranje dugoročnog programa,  prevencije i lečenja ronhijalne astme# +"n"-&a s+"&a OBA sezonski u hladnim mesecima# 0očinje kijavi kij avico com, m, suv suvim im kaš kašlje ljem, m, če često sto e eril rilnoš nošću ću## >a nekol nekoliko iko sa sati ti ili da dan-d n-dva va javlja javljaju ju se na napad padii / (izrazitaekspiratorna dispnea- dete je uplašeno, otežano diše u ekspirijumu, koristi pomoćne disajne mišiće grudnog koša, zviždanje#  toku !-5 dana opšti simptomi se povlače i ostaje samo ekspiratorna

 

dispnea i odre4eni auskulatorni nalaz# /pšte stanje doro# >naci / se sporo povlače!-5nedelje# @edino se još pri duljem ekspirijumu može čuti pokoji zvižduk# D"ja$n%a# anamneza, auskultacija# Terap"ja# mere rehidratacije, antipiretici, mirovanje, mikroklima, vazokonstrikt,kapi, higijensko-dijetetski režim# ronhodilatatori i kortikosteroidi daju slae eekte#

8.ZA5A?JENJA 5?UA0ATI5IČNA (v"rsna) De,"n"'"ja#  %apa+jenje p+6a &je "!a +a&3 at"p"-n &+"n"-& s+"&  (teško se prepozna)# >ahvata per"*rn" per"*r n"ja+n ja+n t&"v (tk#o (tk#oko ko zida dušni dušnice), ce), "nterst"'"ja+n2 ve%"vn t&"v %"da a+ve+a   – zovu se "nterst"'"jane pne!n"je# >apaljenski eksudat se ne izliva u šupljine alveola (manji je), pa su a+ve+e sveF# 1esmetana razmena gasova, kl#slika je lakša, ez gušenja i disnee# ?ešće se javljaju# Et"+$"ja#  prouzrokovač  prouzrokovači su r"n   –v"rs" resp.v"rs" ;IR ;I R (virusi "n "n,+" ,+"en en'e 'e A " i B2 para para"n "n,+ ,+en en'e2 'e2 zastupljenih# resp resp.s .s"n "n'" '"'" '"ja ja+n +n"" ;I ;IR2 R2 adenv"rs"2 ireCe " &rna kijavice) još "F7 vrsta manje 'ogu iti komplikacija dečijih akutnih inektivnih olesti – !r*"+a2 var"-e+e2 pertssa2 %a3&"2 enterv"rsn" "n,e&'"ja  (ech (echo, o, koksaki koksaki)# )# @edina . sa ovom kl#slikom je !"&p+a%!a pne!n"je – kod odraslih i adolescenata# Ep"de! Ep" de!"+ "+$" $"ja# ja# u hlad hladni nim m me mese seci cima ma ( vi više še vrem vremen enaa u za zatv tvor oren enom om pr pros osto toru ru), ), ta tada da se ja javl vlja jaju ju eksplozivno u vidu manjih epidemija# 2ezervoar je ooleli, a izvor je nazoaringealni sekret# 0ut prenosa su kapi i poljuac, korišćenje istog posu4a# lazna vrata su sluzokoža nosa i ždrela# Inkuacija je kratka#  1ema unakrsmog imuniteta i stečeni imunitet rzo slai# 5atanat!s&e pr!eneA virusi zahvataju sluzokožu celog resp#trakta# Izazivaju degeneraciju i deskvamaciju (ljuštenje) trepljastog epitela# 1a ogoljenoj sluzokoži može se razviti i . inekcija#2egeneriše se za 5-6nedelje# >apaljenje je lago i zahvata zidove alveola i dušnica, koji su otečeni i sekret se nakuplja samo u zidovima# +"n"-&a s+"&a# p3t"! ! s"!pt!"!a s"!pt!"!a  (* lago sezons sez onska ka (hladn (hladnii me mesec seci)# i)# 0oč 0očinje inje pos postep tepen enoo p3t" lago poviše povišena na ili visoka visoka,, glavoolja malaksalost, slaiji unos hrane i tečnosti, manja deca – olovi u truhu i povraćanje)# rzo nastaje &"jav"'a, promuklost, može se javiti malaksalost i olovi u mišićima (mijalgija)# 1a pneumoniju upućuje upuć uje poja pojava va &a3+ja (suv, nadražajni, neproduktivan, izražen noću, prati ga ol u grudima)# 2e4e se može mo že javiti javiti *+a4a ta"pnea " d"pnea# 5+s  je nr!a+an# *raje 8019dana, ako se 1D nadoveže .  inek in ekcij cija# a# Bp Bpont ontano ano prolaz prolazi#i# /porav /poravak ak traje traje duž dužee (ma (malak laksal salost ost i sk sklon lonost ost . in in## z zog og prolaz prolazne ne neutropenije)# D"ja$n%a# klinička slika, auskultacija, 2*$ pluća (diuzne promene-na oa plućna krila  je izražen crtež dušnica), laorat#analize (e na donjoj granici, limocitoza, lago urzana BD – ukazuju na CI2 inek#)# !p+"&a'"jeA v"rs v"rsn" n" !"&ard"t"s !"&ard"t"s (malaksalost i zamaranje)# Bavetuje se mirovanje,  podizanje imuniteta hig#-dijeteskim hig#-dijeteskim režimom, kontrolni pregledi (auskultac (auskultacija ija srca)# B sper"n,e&'"jeerap"ja## s"!pt!ats s"!pt!ats&a &a  - an  akterijska pneumonija, otitis, uroinekcija###Terap"ja anti tipi pire reti tici ci,, ka kapi pi za no nos, s, rehidratacija, mirovanje, mikroklima, hig#dijet#režim – manji i češći oroci, dosta tečnosti (voda, sok, kompot, supe, mleko)# 0rimena ant"ts"&a (lekovi za smirivanje suvog kašlja) – NE davat"  lekove koji sadrže atrp"n2 &de"n2 ,ener$an "+" ant""sta!"&e# >og sedativn sedativnog og dejstva, dejstva, ometaju ometaju ishranu ishranu deteta deteta (koja je već poremećena), inhiiraju releks kašlja, koji ima važnu odramenu ulogu jer uklanja sekret iz disajnih puteva, a mogu delovati mikroklimom(ovlažen, i depresivno na respiratorni centar# .ašalj se smiruje mirovanjem i rehidratacijom (vlaže se sluzokože), zagrejan, pročišćen vazduh u prostoriji)#

.ZA5A?JENJA 5?UA < TI5IČNA (*a&ter"js&a) I ZA5A?JENJA 5?EURE *ipična zapaljenja pluća su teža su i re4a3 akterijska (streptokok, stailokok, enteroakterije, hemoilus inluence, eta hemolitički streptokok) a može i hlamidija# Ispoljena je teška i kompletna klinička slika# S"!pt!"A naglo počinje, jako visoka tipična temperatura, oko 67+ i traje < dana, a onda naglo pada# *ahipnea, dispnea, cijanoza, može iti i smrtni ishod# >apaljenje je jako , pa se zapaljenski eksudat izliva u same alveole#D"ja$n%a# auskultacija, 2*$- senka samo jednog lousa (loarna pneumonija), najčešće donji lous desnog plućnog krila# !p+"&a'"je# najteži olici se javljaju kod 12 i kod osoa sa oslaljenim imunitetom – pleuritis, apces pluća, smrt# 5?EURITIS – zapaljenje plućne maramice# 0leura olaže plućna krila, jedan list za pluća a dr za grudni koš, izme4u je vakuum, listovi su slepljeni# loga pleure je da lepi pluća za grudni koš, tako da pluća prate pokrete grudnog koša# >apaljenja su uglavnom akterijska, nastaju kao komplikacija pneumonije#  toku pneumonije, pacijent oseti strašan  ol u grudnom košu, pri svakom njegovom pokretu, plitko diše, dahće, leži na toj strani (to je suva aza  pleuritisa-ez izliva)#  vlažnoj azi kapilari luče eksudat, koji se puni u pleuralnoj duplji (nekoliko litara), ol prestaje, eksudat pritiska pluća, javlja se otežano disanje, tahipnea, dispnea, cijanoza# 0rognoza 0rogn oza zavisi od količ količine ine tečnost tečnosti#i# D"ja$n%a# auskultacija (ne čuje se disanje, 2*$ (vidi se nivo

 

tečnosti)# Terap"ja# pleuralna punkcija, osloa4a se pritiska, uacuju se antiiotici, eksudat se šalje na  akteriologiju i citologiju# citologiju# En Entiiotici tiiotici se daju peros i I'#

5ROHI?ASA AUTNI7 RES5IRATORNI7 INHE>IJA (v"r " *&) Djenje#  jedino humano mleko sadrži antiinektivne aktore (sve klase e, zaštitne elančevine –  antitela, komplement, lizozim, intereron, laktoerin###)# 'ajčino mleko je sterilno;eca na veštačkoj ishrani !% češće oolevaju od akutnih resp#inekcija# Israna#  pravilno uhranjeno dete, ez znakova pothranjenosti, anemije, hipovitaminoza, ima olji imunitet# I!n"%a'"ja# vakcine protiv *+, pertusisa, morila su smanjile pojavu ovih olesti u kojima je česta  pneumonija#C  pneumonija#Ca akcine i inluence sprečavaju pojavu ovih olesti kojimaCa dominira pad imuniteta i razvoj CI2protiv i .morila pneumonija# Ca Cakcina kcina protiv gripa se ponavlja svakeugodine# Cakcina kcina protiv  pneumokokusa  pneumokok usa se daje deci sa imunod imunodeicijencijom# eicijencijom# E Ect-Hi ct-Hi vakcina sprečava po pojavu javu ovih pneumonija pneumonija,, koje su često praćene meningitisom i epiglotitisom# ?"-na "$"jenaA pranje ruku i dezinekcija posu4a# Ha&tr Ha& tr sred" sred"ne neA spre spreči čiti ti puše pušenj njee član članov ovaa poro porodi dice ce,, pr proš ošire irenj njee ži žiuv uvot otno nogg pr pros osto tora ra,, sm sman anje jenj njee aerozaga4enja, aerozaga4e nja, pooljšanje nege nege,, i kondicije deteta, zdravstveno zdravstveno prosvećivanje rodite roditelja# lja#

.OBO?JENJA USNE DU5?JE GING; GI NG;ITI ITIS S 0  je ooljenje gingive (desni) i u suštini predstavljaju reakciju gingive na oštećenja i nadražaje izazvane lokalnim uzročnikom što su najčešće . i njihovi produkti iz dentalnog plaka# ;entalni plak je ezojna, meka naslaga koja se taloži na zuima# 2edak je kod dece, kod morila, šarlaha, avitaminoza  I + ili trovanje olovom I živom izazivaju karakteristične promene na desnima#  1ajzastupljeniji je &atara+n" *+"&  koji   koji se maniestuje otokom i crvenilom desni i krvarenjem prvo na veoma jake nadražaje a potom i prilikom pranja zua# Eko se na sluzokoži vide ranice (ulcere) onda je to +'er%n" $"n$v"t"s# >apaljenje desni desni je posledic posledicaa dr olesti I terapiju trea usm usmeriti eriti u tom pravcu# okaln ok alnoo se isp ispira ira ka kamil milico icom, m, I tuš tušira ira asepti aseptični čnim m ras rastvo tvorom rom hidrog hidrogena ena## *rea *rea davati davati do dosta sta CI* CI*## lagovremeno javljanje stomatologu je oavezno jer može doći do napredovanja procesa sa desni na kost i tada su simptomi i lečenje mnogo teži# 7EI?ITISI 0 su olesti usana, najčešći je onaj olik koji se javlja javlja u ugl uglovi ovima ma usana usana - an$+arn" e"+"t"s" (tzv#žvale)# zroci mogu iti raznorazni (povrede,  povećano lučenje pljuvačke, anemije, nedostatak ! CI*, šećerna olest, inekcije - streptokokus eta hemolitikus###) a uvek se maniestuje lagim peckanjem i lepljenjem u uglovima usana zog čega ljudi ih vlaže jezikom i pipaju prstima te dovode do nakanadne inekcije te se stanje pogoršava# 0ri jačem otvaranju usta uglovi usana pucaju#  kolektivima se lako širi preko posu4a I zajedničke čaše#  lečenju  pored hidrogena trea primenitri I kauzalnu terapiju, a u kolektivima zaraniti upotreu zajedničkog  posu4a I čaša# ?esto se javlja i heilitis izazvan sunčevim zracima - s+arn" e"+"t"s, koji se karakteriše uvećanjem i crvenilom usana# 'ože da nastane i kao alergijska reakcija - a+er$"s&" e"+"t"s i to najčešće kao posledica kontaktne alergije na kozmetičke se pored klasičnih veoma uspešno i ezolno leči primenom diodnog lasera#preperate# BO?ESTI;anas JEZIA  - mogu se javitimetoda, kao samostalne ili usklopu dr sistemskih olesti# Bamostalna ooljenja mogu se javiti kao ra%vjne an!a+"je koje su veoma retke, kao stečena ooljenja od kojih je najčešća pojava tzv# $e$ra,s&" je%"&  (eličaste  (eličaste promene koje koje im imaju aju ol olik ik geo geogra grask skee kar karte) te),, zat zatim im ka kaoo pro prome mene ne jez jezičn ičnog og pokriv pokrivača ača u smisl smisluu sma smanje njenja nja,,  povećanja ili promena u strukturi strukturi pokrivača tj#jezičnih papila# OBO?JENJE 5?JU;AČNI7 ?EZDA 0 mogu da se jave kao . (streptokokne i stailokokne) ili virusne (v#mumpsa - zaušci) inekcije, kao speciična ooljenja (*+, siilis###) ili kao smetnje u normalnom toku pljuvačke do koga dovode stvaranje kamenova u izvodnim kanalima pljuvačnih žlezda, ciste, tumori ili ožiljci u lizini izvodnih kanala ili otoci izazvani upalom sluzokože izvodnih kanala# A?ERGIJSE REA>IJE – se javljaju kao odgovor na razne strane materije koje izazivaju čitav niz reakcija sa ciljem da udu uništene a organ org aniza izam m zaš zaštić tićen en## El Eler ergij gijee mo mogu gu zah zahvat vatati ati ce celu lu usn usnuu dup duplju lju ili samo samo us usne ne ili jezik# jezik# AHTE 0 se relativno često  javljaju u ustima# Bvaki peti čovek oluje od atoznih lezija# *o su olne promene  pravilnog olika, žućkaste oje, ogranične crvenim prstenom koje se pojavljuju u nepravilnim vremenskim razmacima# zroci nastanka suA nasle4e, povrede, hormonski poremećaji, pušenje, ., CI2, nedostatak e, pad imunitetaM/ve promene su neprijatne i olne, leče se primenom diodnih lasera u jednoj jednoj pos poseti eti## ;IRU ;IRUSNE SNE INHE INHE>IJ >IJE E se tako4e mogu javljati u ustima a najčešće su iz grupe 7erpes s"!p+eK# Na-"n "n,e&'"jeA direktnim kontaktom, sa oolelim ili kliconošom, putem pljuvačke#

 

0romene se javljaju na uglovima usana - erpes +a*"a+"s, a mogu se sresti i na desnima, jeziku I tvrdom nepcu# I%$+ed pr!enaA javlja se akutno sa promenama (ranice – ate)# Ete su crvene, natekle, veoma  olne, promera 5-Fmm# olest počinje naglo, sa povećanom *# 1akon prvoitng pečenja pojavljuju se sitne vezikule ispunjene tečnošću koje kasnije pucaju i ostavljaju krastice# 0romene su izuzetno olne, neprijatne naročito ako se unosi topla ili čvrsta hrana# /seća se zadah iz usta I pojačano je lučenje  pljuvačke# >og visokog = zaraze, nisu retke tzv# tzv#zatvorene zatvorene epidemije u odaništima I na dečjim odeljenjim odel jenjimaa u olni olnicama cama## 'ogu se seku sekundarn ndarnoo inic inicirati irati akterijam akterijama, a, otežava otežava opšte opšte stanje stanje deteta# deteta#  1eretko se nadoveže I superinekcija superinekcija elom gljivicom +andidom# Terap"ja# dete se izoluje iz kolektiva# Ishrana je prilago4ena stepenu I težini ooljenja, ako je otežana primenjuje se I inuzija (nadoknada elektrolita I tečnosti)# okalna primena lekova je otežana zog uzrasta oolelog (mla4a deca)# Ete se ispiraju ili lagim čaja od kamilice# ogatalasera# je vitaminska a hrana trea da udehidrogenom tečna I mlaka# *ako4erastvorom se uspešno saniraju I primenom *eške I terapija, dramatične orme se moraju lečiti u olničkim uslovima# 0rimena virustatika (kod nas Eciklovir) ili antiiotika – strogo do dozi zira rana na od leka lekara ra## /p /por orav avak akaa u lakš lakšim im orm ormam amaa ::-"6 "6 da dana na,, ko kodd te teži žihh !!-5n 5ned edel elje je## Cažn žnaa je  lagovremena dijagnoza I adekvatno lečenje# 0onovne reakcije se ne mogu predvideti# 0reporukaA ro rodi dite telji lji,, nego negova vate telj ljic ice, e, va vasp spit itač ačii tre treaa da prep prepoz ozna naju ju pr prom omen enee I št štoo pr pree od odve vedu du de dete te le leka karu ru## G?JI;IČNA OBO?JENJA < najčešća kandidijaza je SOOR ili !+e-a'. @avlja se kod iznurene dece,  12 I mla4e odojčadi# 0ri pravilnoj nezi soor se nemože javiti# Izaziva je +andida alicans koja normalno živi u ustima i nestvara nikake tegoe dok se ne stvore povoljni uslovi tj# dok ne opadne imunitet ili dok se ne promeni kiselost pljuvačke# /oljenje se maniestuje pojavom eličastih naslaga koje se javljaju svuda po usnoj duplji a najizraženije su po jeziku (soor)# 2elativno se lako skidaju ali već posle nekoliko sati se javljau nove# Izazivaju osećaj žarenja i peckanja a ako se ne leče prelazi u hroničan olik u kome sluznica postaje crvena a naslaga nema# 'ože nastati I sekundarna inekcija, sepsa pa čak I smrt# /ziljno shvatiti I započeti terapiju (ispiranje "= rastvorom 1a-ikaronata, nistatin, mikostatin ili neki dr antimikotik)# 0roilaksaA ispravna nega nega u kući I kolektivu# 0retpostavka 0retpostavka da se inekcija prenela sa dojke ili sisaljke, pa se rastvorima leče pored usne duplje deteta I dojka ili sisaljka# TUMORI USTA 0 su patološke tvorevine koje predstavljaju novi nekontrolisani rast# 'ogu se  podeliti na doroćudne i zloćudne# D*r6dn" se javljaju u svim delovima usne duplje i po sastavu su isti kao tkivo od koga potiču, sporo rastu i ne šire se po organizmu# organizmu#  ovu grupu spadaju iromi (vode  poreklo od vezivnog tkiva), hemangiomi (poreklom od krvnih sudova), lipomi (od masnog tkiva),mioiromi (od mišićnih ćelija),neuroiromi (od nervnog tkiva), papilomi (od epitelnih ćelija), adenomi (od pljuvačnih žlezda)# /va grupa tumora se leči hiruškim otklanjanjem ili primenom lasera  ez ikakvih posledica# Z+6dn" t!r" nastaju ujanjaem epitelnih ćelija usne duplje ili su žlezdanog  porekla# 2astu dosta rzo i šire se po organizm organizmuu dovodeći do poajve metastaze i na udaljenim mestima#  ustima se javljaju na jeziku, usni, orazima, nepcu, desnima i podu usne duplje# ečenje podrazumev podrazumevaa hirušku terpaiju čiji uspeh zavisi od stadijuma u kome je tumor otkriven# Bvako odlaganje smanjuje ša šannse za us uspe pehh tera terapi pije je## Upa Upa+a +a s+%n" s+%n"'e 'e sn snee 3p+j"n 3p+j"ne0ST e0STOMA OMAT TITIS ITIS " %ap %apa+j a+jenj enjee 4dr 4dre+a e+a 0nastana&2ep"de!"+$"ja2"!n"tet I%a%"va-  *+ *+-a -a je acil .oha (mico (micoacte acterium rium tue tuerkulo rkulosis)# sis)# 2ezer 2ezervoari voari su čovek čovek i govedče# govedče# 5tev" prensa s# ED2/$D1I (ligeove kapi) - daje primarnu *+ pluća retko i ždrela3 EI'D1*E21I  putem zaraženog mleka, nastaje *+ creva i krajnika3 ./1*E.* ./1*E.*1I 1I - primarna *+ kože i genitalija

 

(retka)) i *2 (retka *2E1B E1B0E 0E+D1 +D1* *E1I – sa majke majke na plo plodd (ko (konge ngenit nitaln alnaa uro4en uro4enaa *+)# *+)# >a na nasta stanak  nak   potrean je $+avn" et"+3&" ,a&tr 0 *a'"+ a i p!a46" etiološki aktor a to je s+a*+jen" "!n"tet# Imunitet podižemo vakcinacijom i pravilnom ishranom# 12 ima predispoziciju za *+ pa ga odmah po ro4enju vakcinišemo +$ vakcinom#

11.TB> 0 5RIMARNA  je prvo oolevanje od tuerkuloze, acil .oha prodire u primarni organ (pluća,creva)# *o je egzogena inek in ekcij cija, a, na tom mestu mestu nasta nastaje je mal malaa zon zonaa za zapal paljen jenja ja - 02I'E2 02I'E21I 1I ED.* ED.*## >ap >apalj aljenj enjee se šir širii limogeno, do regionalnih limnih žlezda (hilusne žlezde u račvi ronha a za creva su trušne žlezde)# *o se zove 02I'E21I ./'0D.B# 02I'E21/ >E0E@D1@D K 02I'E21I ED.* N 02I'E21I ./'0D.B3  primarnom aektu dolazi nekroze ožiljka i stvaratraje se ožiljak (kalciikacija)# 0rimarni *+ ima veliki procenat samoizlečenja, procesdostvaranja 8-"! meseci a kod lošeg imuniteta (BI;E, rak) očekuje se loš tok i prognoze# .azeozna nekroza se širi, propadaju pluća ili nastaje sepsa od milijarne *+ (smrt)# .I1I?.E BI.E I 0/;DE *+-aA J8= primarna, ostalih 6= (*+ creva, krajnika, genitalija, kože, kongenitalne su retke)# 0rimarna *+ se prenosi aerogeno, inkuacija je 6-8 nedelja, podmukla olest i dugo je potreno da i se postavila dijagnoza# 'alaksalost, zamaranje, guita gu itakk ap apeti etita, ta, tem temper peratu atura ra je sup supe eriln rilnaa (tra (traje je da danim nima), a), praće praćena na jez jezom om i drhtav drhtavico icom, m, noćnim noćnim znojenjem i to stanje traje mesecima# /soa ne kašlje, nema simptoma od strane pluća# Euskultacijom (slušanjem (sluš anjem)) se ne nala nalazi zi ništa# D"ja$ D"ja$n%a n%a## 2*$ pluća (vidi se primarni kompleks a kasnije ožiljak), sedimentacija je urzana, 00; je pozitivan, sputum se šalje na pregled evenstajnovom metodom, a ako  je u pitanju dete radi se gastrolavaža (uzimanje (uzimanje ispljuvka želu želudačnog dačnog soka)# 2ezultat 2ezultat se čeka 6-8 nedelja# nedelja# ečenje počinje odmah, traje 8-"! meseci tuerkulostaticima, veliki procenat je samoizlečenja# *+ je danas u porastu zog BI;D i siromaštva#

1=.5OST5RIMARNA TB> 0redstavlja ponovno ooljenje od *+-a# @avlja se samo kod osoa koje su preležale primarnu# *o je endogena reinekcija (acil koha se nalazi u primarnom kompleksu) i ako do4e do pada imuniteta acil koha se može reaktivirati i početi da se razmnožava# acil kreće iz primarnog ožiljka i tada počinje da se širi krvotokom, limnim putevima i ronhogeno### Eko Eko se ne leči može iti smrtonosna# ;eli se naA ran koja nastaje do godinu dana posle primarne ( se&ndarna) i &asn  koja nastaje !-F godina posle  primarne (pst0ter'"jarna)# Se&ndarn" TB> je najteža, javlja se u toku primarne ili do godinu dana  posle# *o je najčešće kod 12 (1.t  je !"+"jarna TB> "+" sepsa)# 'ilijarna *+-acil .oha se iz kompleks komp leksaa širi po celom telu i gde god da do4e stvar stvaraa tuerkulu tuerkulume-ćv me-ćvoriće oriće## !# TB> ser%n" pn" (!en"n$"t"s p+er"t"s per"&ard"t"s2 per"tn"t"s).  *+ meningitis ima 6 aze i svaka traje po nedelju dana do smrtnog ishoda# Bamo u prvoj azi ako se lagovremeno dijagnostikuje nema posledice# S"!pt!"# su glavoolje, uporno povraćanjeu mlazu, otooija, pozitivni meningo znaci-liči na ilo koji koji menin meningit gitis# is# D"a D"aj$n j$n%a %a## lumalna punkcija, kultura na evenstajn, citološki# 0otreno je hitno lečenje ostalepostpimarna aze dovodeI do kome,!-Fparalize, otkazivanja disanjaa ipada rada imuniteta# srca# Ter'"ja+n" TB>  jejerkasna nastaje god godina ina konvulzije, posle primarnog kao posledica posledic * *oo je hronična dugogodišnja *+ nekog organa# acil .oha iz primarnog kompleksa dospe putem krvi do organa i nastaju siraste nekroze i organ propada# 1ajčešće je tercijalna *+ pluća (*I>E)# 0ostoje I *+ urega, koštano-zglona, I genitalijaM +"n"-&a s+"&a# .od ljudi koji su preležali primarnu *+  pluca, u roku od !-F god, zog pada imuniteta, do4e do reaktivacije acila# /n se razmnožava I širi  ronhogeno, linogeno I hematogeno po plućima# 1astaju žarišta, siraste nekroze, ako provale u ronh iskašljavaju se (u sputumu ima krvi, acila ssiraste iraste nekroze)# 0acijent 0acijent je zarazan za okolinu# okolinu# 1a mestu nekroze nastaju šupljine-kaverne vidljive na 2*$ snimku# S"!pt!"# pacijent je malaksao, noću ima suerilne temperature, znojenje, drhravicu, drhravicu, guitak apetita, mršavi# Hronični uporni i sve gori kašalj sa iskašljavanjem krvi# 1eophodno je dijagnozu i terapiju što pre postaviti da strada što manje plućnog tkiva# tki va# $en $enita italna lna *+ *+-os -ostav tavlja lja ste steril rilite itet,t, u urež režna na -he -hemo modija dijaliz lizee a koštan koštano-z o-zglo glona na - deorm deormite itete te ki kičm čmen enog og stu stua# a# 5r,"+a&saA vakc vakcin inis isan anje je,, po podi diza zanj njee op opšt štee ot otpo porn rnos osti ti## ;aje ;aje se + +$, $, to je ži živa va atenuisana vakcina (uništena patogenost acila ali mu sačuvana antigena svojstva - da i se pokrenuo imunitet)# ;aje se u deltoidni mišić (na ramenu) u porodilištu pre otpusta# Eko je dete ro4eno van  porodilišta daje se najkasnije mesec dana po ro4enju u ;>, a ako je odloženo zog nezrelosti ili  pothranjenosti 12 vakciniše vakciniše se do prve godine#

 

1/.TB>0DIJAGNOZA I TERA5IJA D"ja$n%a# anamneza, vakcinacija, postojanje olesti u okruženju, stanje imuniteta (BI;E, malignitet –  od citostatika I kortikosteroida, 00; proe su jako pozitivne, 'E1* proe udu lažno pozitivne), BD urzana, urz ana, 2* 2*$ $ pluća, pluća, > ado adomena mena,, sken skener, er, mag magnetn netnaa rezo rezonanc nanca, a, ronhosk ronhoskopija opija,, kultivisa kultivisanje nje na eve e venš nšta tajn jn po podl dlog oguu (spu (sputu tum, m, ur urin in,, st stol olic ica) a)## Terap"ja#  kod *+-aA *+-aA "#*D2. "#*D2./B /B*E *E* *I+I, !#HI$I@D1B./-;I@D*D*B.I !#HI$I@D1B./-;I@D* D*B.I 2DOI', 5#B0D+I@E1I *D2E0D*B.I 0/B*0+I# T*er&+stat"'" se primenjuju kod primarne *+, 8-"! meseci,a kod postprimarne "-! godine#*erapija godine#*erapija je dugotrajna, ne sme se sprovoditi samo jednim lekom jer se mogu ispoljiti toksična dejstva leka# acil postaje rezistentan nakon "-5 meseca# ;aju se 5 tuerkulostatika odjednom a posle dva# 1eki period jedan se izacuje a uvodi drugi a potom se menja drugi radi dovoljne koncentracije leka# *uerkulostaticiA (može že ima imati ti nosaliciln hepat hepatoks oksičn o dej dejstv stvo), o), R",ad"   (neu (neurotok rotoksiča sičan, n, oštećuje ošte ćuje sluh)# krvnu krvnu "%n "% n"ja "ja%" d S(mo R",ad"n2 n2 Etan Etan*t"n sl slik iku) u), , %"d 5AS 5A   – para aminosa ami licilna aično kiselina kiselina# # Strep&!"'"n  (prvi*t"n tuerkulostatik, deci oštećuje 0otre 0ot reno no je uzi uzimat matii za zašti štitu tu za že želud ludac ac (ancid (ancidi,i, Ran"san), zaštita od čira I gastritisa# 2edovno se kontrolišu analize jetre i krvna slika# *+ se prijavljuje, hospitalizuje a zarazni se šalju u sanatorijum# 7"$"jens& d"jetets&" re4"!  se primenjuje kada osoa nije zarazna ili u olnici# .od nas to je /zren  planina, čist vazduh, sunce, mogućnost šetanja i nadzora lekara# 2ežim ishraneA pravilna ishrana, nadoknada telesne mase, strogo mirovanje, noćni san :h, dnevni odmor# 2adi se i po nekoliko godina od izlečenja izle čenja *+-a# Izegavanje Izegavanje izič izičkog kog napora napora I iscrp iscrpljiva ljivanja nja (noćne (noćne smene)# smene)# Spe'"ja+ne terapets&e !etde A posle operacije dela pluća, zgloova3 odmakle tercijalne *+3 hidrocealusa posle meningitisa#

1.ME7ANIZAM A?ERGIJSE A?ERGIJSE REA>IJE.A?ERGENI (sa predavanja) A+er$"je se najranije javljaju u !#mesecu života (ekcem), mogu I kasnije, nepredvdivo je# Atp"ja  –  nasled nas ledna na sklon sklonost ost ka ale alerg rgijsk ijskim im reakci reakcijam jama# a# Atp"-ar  – os oso oaa ko koja ja ima ima na nasl sled ednu nu sk sklo lono nost st ka alergijskim olestima# Ima gen za alergiju# $reška je na F# hromozomu, na kratkom kraku (mutiran je gen za imuni odgovor)# $en za astmu I gen za alergiju su jedan do drugog# .ada se desi neko oštećenje F# hromozoma (zračenje, virusi, iološki, hemijski, patogeni aktori), onda oa gena ivaju pogo4ena, zato :7= asmatičara ima I alergiju# 1asledili su I mutiran gen za astmu I mutiran gen za alergiju# loga d$vr vr  I tim F# gena je "!n" d$ timee su pog pogo4e o4eni ni lim limoc ociti# iti# -lim -limoci ociti ti I *-l -lim imoci ociti ti I onda onda imaju imaju  poremećenu unkciju, jer gen komanduje, kakav će iti imuni odgovor odgovor## NORM NORMA?AN A?AN IMUNI IMUNI ODGO;OR   – kada kada stran stranaa elan elanče čevin vinaa (an (antig tigen en,, mi mikro kroorg organi aniza zam, m, toksin toksin,, str stran anaa čestic čestica) a) u4e u organizam, -limociti reaguju ( na prave napada-e)# Entigen se vezuje za receptor -limocita, limocit sazreva I luči antitela IgE (koji olažu sluzokožu), Ig', Ig$, Ig; (najvažnija antitela)# /ni eliminišu antigen# $en na petom hromozomu -limocita, reguliše unkciju stvaranja antitela# Entitela  putuju organizmom putem telesnih tečnosti I rane organizam od antigena.  ?OL IMUNI ODGO;OR  kadaa je mu kad mutira tirann gen na F# hro hromoz mozomu omu - 1.$re3&a- Mt"ran" $en rea$je  I na *e%na *e%na-ajne -ajne stran stranee *e+an-ev"ne – strane materije koje su ezopasne za organizam (proteini rane2 p+en2 pra3"na2 perje )# =.$re3&a- normalni *-limociti kada se vežu postaju opasni aktori# Entigen se vezuje za receptor limocita, -limocit sazreva I luči antitela IgE (olažu sluzokožu), Ig$,I p$re3na Ig; (najvažnija antitela prava antitela, koja zaista imaju svoju unkciju)# d atp"-ara  se Ig', stvaraju ant"te+a I$E  –  rea$"n rea $"n"" (atopičar - čovek koji stvara IgD antitela - analizom krvi se utvr4uje tačno na koji alergen)# /.$re3&a  – što se ta AT ve%j %a važne ćelije u našem telu tzv# Mast'"te (mast ćelije eozinoilnih granulocita – to su klase D koji izazivaju zapaljenja u tkivu) I rojne dr ćelije koje u sei imaju A?ERGIJSA SA SENZIBI?IZA>IJA SENZIBI?IZA>IJA – atopičar K alergen N senziilisani atopičar na taj histamine. A?ERGIJ alergen aler gen## NASTAJE 5RI NEOM ONTATU ATO5IČARA SA A?ERGENOM   tj# kada kada s*a prv" pt stvr" I$E ant"te+a # SENZIBI?ISANI ATO5IČAR  –   – npr# na polen - prvi put kada je io u kontaktu sa polenom stvorio je IgD na polen#  svom organizmu ima ćelije zapaljenja oložene ovim antitelima# Ne!a s"!pt!a I %na&va a+er$"je &d prv$ &nta&ta A?ERGIJS A?ERGIJSA A REA>IJA REA>IJA IJA A?ERGIJE – ora protiv alergena, sprečiti uode insekata#  5r,"+a&sa# ;eca se čuvaju pod staklenim zvonom (što kasnije ga izložite alergenima, kasnije će stvoriti antitela), ne trea držati kućne ljuimce, izaciti perje iz kuće , ne trea davati alergogenu hranu pre "# godine, čistiti  prašinu, grinje, decu ra4ati kada nije sezona polena (zimi- da prvu godinu ne udu izloženi alergenima)# ;akle važno je zaštititi se od alergena# Eko smo se već senziilisali I do4e do alergijske reakcije, važno  je lečiti se#

DEJST;O ?EO;A 1. 1ajurgentniji  1ajurgentniji lek trea da deluje na histamin, koji se vezao za receptore, a taj lek će da ih otpusti I da sanira simptome - ADRENA?IN (luči je srž nadurežne žlezde3 proizvodi se I arički) – poništava dejstvo histamine (smanjuje se otok, prestaje lučenje sluzi I relaksira gl#mišiće)# De+je na ;S  (deluje na srce-pokreće srce koje je stalo3 urzavava rad srca I povećava snagu srčanog rada, sužava krvne sudove I diže krvni 0# 'oramo da udemo sigurni da trea da ga damo- izmerimo 0 I puls#) I resp"ratrn" s"ste!  (urzava disanje, produljuje disanje, širi disajne puteve, suzija sluz, opušta spazam spa zam – sup suprotno rotno hista histamine mine)) ;aje se u najt najtežim ežim stanj stanjima ima - anailakt anailaktički ički šok (venski), (venski), akutni edem larinksa (inhalaciono, muskularno ili venski)3 asmatični ( sukutano – doromesto radi cirkulacija)# =#druga linija odrane su ANTI7ISTAMINI>I 0 vezuju senapad za receptore I zauzimaju na njima, pa histamin nema gde da se veže# 2eakcija nemože dalje da se širi# A)sedat"vn" – uspavljuju (S"npen2 5ener$an2 R"nase& )# )# rzo deluju# ;aju se venski kod anailaktičkog šoka3 muskularno (deluju za "7"Fmin#) – teške urtikarije, urtikarije, kvinkeovog edema edema33 per os- lakše koprivnjače, koprivnjače, kod ekcema – ssmiruju miruju svra# B)nesedat"vn" – ne izazivaju pospanost, pa mogu da se daju mesecima# zimaju se samo per od "% dnevno (?ratad"n2 E&s"%a+2 5res"n$2 Aer"s0des+ratad"n ) – trea "7-"F dana da počne njihovo de dejs jstv tvo, o, isto isto tr tre eaa "7 "7-" -"FF dana dana da se izlu izluče če po pr pres esta tank nkuu ko kori rišć šćen enja ja## /.  li lini nija ja od odr ran anee su ORTIOSTEROIDI   (rt"%+  je horm hormon on kore nad nadur urega ega,, a kortik kortikost ostero eroidi idi su derivati derivati tog hormona) –stailišu memranu mastocita, ne dozvoljavaju da mastocit izluči histamine (nemogu da spasu život, ne učestvuju u trenutnoj reakciji), koristi se kao proilaksa alergijskih reakcija# – ima antizapaljensko, antialergijsko, imunosupresivno dejstvo# /soe koje dugo koriste kortikosteroide su sk sklo lone ne ine inekc kcija ijama ma## ;a ;aje je se kao kao krem kremaa (S" S"na na+a +arr  – ekcem, lokalno), muskularno I venski kod anailaktičkog šoka, kvinkeovog edema, inhalaciono kod respiratornih alergija, astme (pumpice) ali samo kao proilaksa (nekoliko nedelja, meseci ili godina – po preporuci lekara)# ;oze su minimalne (inhalaciono !% dnevno – "god kao jedna injekcija)# 1ajopasniji način aplikacije je per os (velike doze)#  1ezeljena dejstva ako se dugo uzima, uzima, nekontrolisano (Npr 5rn"%n)A ako se naglo prekine –može doći

 

do smrti (akutno otkazivanje nadurežne žlezde)3 mali rast3 tope se kosti (nadoknada vitamina ;)3 moraju da leče 03 kontrola šećera ( ne jesti slatkiše)3 maljavost3 strije ( 3"n$v s"ndr!)#

[email protected];NE A?ERGIJE 'ogu iti alergije na proteine hrane# Elergije mogu iti A kožne (ekcem, koprivnjača, stroulus), crevne (alergijska enteropatija)# @avljaju se u prve 5 godine života, kasnije re4e# 2azlogA "#nezrelost varenja  elančevina3 !#nezreo imunitet (unkcija -limocita)3 5#nezrelost creva koja su lako propustljiva za inekcije I alergene# 0osle 5#godine alergije su re4e jer alergen lakše ulazi preko disajnih puteva ili kože, nego preko creva# A?ERGIJSA ENTERO5A ENTERO5ATIJA# TIJA# zog osloa4anja histamina u zidu creva, dolazi do otoka sluznice creva, sekrecije I urzane perilstatike, dolazi do oštećenjaepitela creva I crevnih resica# unosa nastaju prolivi a ako seja$n namirnica ne izaci s+"&a# dolaz dol azii +"n"-&a do hronič hroničnog nog  posle proliv proliva, a, pothra pothrane hranje njenos nosti ti Igrčevi, loš lošeg eg povraćanje, nap napred redova ovanja nja deteta deteta# # D" D"ja $n% %a# a# 0orodična anamneza,   provokacioni provokacioni test (dijetom izacimo namirnicu, pa je uvedemo), povećani eozinoili u krvi (!-6= od ukupnog roja D), alergološke proe (kožne – u prvoj godini mogu iti lažne I nepouzdane)# nepouzdane)#  krvi je poveća povećann ukup ukupan an r IgD ant antite itela la I spe speci ciičn ičnaa IgD za nu nutrit tritivn ivnee antigen antigenee (rašn (rašno, o, jaja jaja)# )# Terap"ja# rigorozna eliminaciona dijeta, jedina terapijaLLL .ada creva sazru, alergija prolazi# 5r,"+a&sa# saznati rizik za atopiju (anamnezom), poseno štititi decu od alergena# Djenje# celu prvu godinu, a ako  je na veštačkoj veštačkoj ishrani koristiti samo vis visokoadaptirana okoadaptirana mleka( mleka( eelac, hu humana, mana, impamilM)# Cisoko alergogene namirnice se uvode posle prve godine (neadaptirano mleko, elance, malinasto I koštunjavo voće, ria)# 1ove namirnice se uvode u malim količinam,a u razmaku od 6-F dana# 0osean oprez je kod inektivnih proliva, jer inekcija dodatno oštećuje ionako nezrelo crevo, pa se u prve 5 godine u toku inektivnog proliva ne daju alergogene namirnice kao ni veštačke oje I zasla4ivaći# zasla4ivaći#

1.A?ERGIJSA IJA;I>A I ?ARINGITIS 2espirato 2esp iratorne rne alergije alergije izazi izazivaju vaju resp resp"ratr "ratrn" n" a+er$e a+er$en"2 n"2 mogu iti i dr#(npr# 0arenteralni-laringospazam, asmatični napad)# napad)# ;ete se senziiliše na in inhalatorne halatorne alergene, oič oično no nakon 5#godine 5#godine (može i ranije)A "#alergijska kijavica3 !#alergijski laringitis3 5#astma (alergijski ronhitis)# E[email protected] .I@ECI+Eako je izazivač polen, onda je to polenska kijavica, hronična olest# +"n"-&a s+"&a# počinje svraom nosa# 1os je zapušen, dete kija, oilna istra sekrecija, glavoolja, 1D'E inektivnog simptoma (visoka *, muka, muka, ga4enje, povraćanje)# .ako olest duže traje smanjuje se sekrecija a pojačava opstrukcija nosa (otok sluzokože)# ;ete diše na usta i ona se suše, govori kroz nos# 'ože da zahvati treći krajnik, tada se  javljaju komplikacije - sinuzitis (akutni i hronični), hronični adenoiditis, hronični opstruktivni otitis# Terap"ja#  ako je mog moguće uće – elimin eliminaci acija ja ale alerge rgena, na, nesed nesedati ativni vni antihi antihista stamic micii (dugo (dugo i po pre presta stanku nku simptoma) per os jednom dnevno# Eko su u pitanju polinoze, !-5 nedelje pre početka sezone polena, trea tre a započe započeti ti ter terapi apiju ju ant antihi ihista stamic micima ima## Ek Ekoo on onii ne pomazu pomazu da daju ju se kortik kortikost ostero eroidi idi inhala inhalator tornono pumpicom, "-! udaha econase, econase, li%onase# *erapija *erapija se sprovodi tokom cele sezone# Bprovodi se toaleta nosa (akva maris, iziološki rastvor – prošpricati)# .api za nos se daju samo kod komplikacija (par  dana)# Eko dodje do akutnog uvode se kapirinitis za nosmože (6-F dati dana)komplikacije i antiiotici koje ( !nedelje)# Eko se  javi hronični adenoiditis treasinuzitisa, ga operisati# Elergijski trea operisati (hronično (hron ično zadeljan zadeljanje je nosn nosnee sluznice sluznice,, oper operacija acija nosn nosnih ih škol školjki, jki, stvaranje stvaranje polipa polipa (enigni (enigni tumori), tumori), operacija sinusa, adenoida, ugradnja cevcica kod hroničnog sekretornog otitisa)# 0reterana upotrea kapi za nos dovodi do atroije nosne sluznice (sklonost ka alergijama i inekcijama), a kod predoziranja (dugog korišćenja), stvara se kontraeekat# D"ja$n%a# na osnovu klin#slike, javlja se sezonski, pregled /2 lekara, alergološke kožne proe, uzimanje risa ždrela i nosa za . pregled# zima se ris nosa i za eozinoile# Enaliza IgD antitela (ukupna i speciična), vrlo često je rinitis udružen sa astmom# @avlja se u per period ioduu pre predšk dškols olskog kog i ško školsk lskog og detet detetaa kao i ado adoles lescen cenata ata## A?ERGIJSI ?ARINGITIS  –  alergijska reakcija koja se ispoljava na grkljanu, može iti akutna (urgentna) i hronična# A&tn" ede! +ar"n$sa – nastaje u okviru anailaktičkog šoka, otok sluznica i spazam# Crlo rzo može doći do ugušenja# .arakterišu ga promuklost, inspiratorni stridor, cijanoza, strah, panika# *era *erapija pija mora da ude urgentna, hitan transport u zdravstvenu ustanovu# ;aje se adrenalin inhalatorno ( ili ilo kako, samo što  pre)# 7rn"-n" ede! +ar"n$sa – hronična promuklost, nema inektivnog sindroma, moraju da se otkriju alergeni i da se eliminišu (ako je moguće)# Entihistamici-per os#

18. ASTMA < NASTANA2 ?INIČA S?IA

 

7rn"-na ast!a – često doživotna olest, karakteriše se astmatičnim napadima (napadi gušenja)# *e *ežina žina kliničke slike i prognoza zavise od učestalosti i težine asmatičnoh napada# U%r& " nastana&# astma je isključivo 1EBD;1EL 1asle4uje se mutiran gen na petom hromozomu koji reguliše unkciju li lim moc ocit itaa (im (imun unit itet et)# )# -li -lim moc ocit itii pogr pogreš ešno no i tra trajn jnoo od održ ržav avaj ajuu za zapa palje ljenj njee u zi zido dovi vima ma du dušn šnic ica# a# ronhoskopijom se može videti i dokazati zapaljenje i izme4u napada# Estma je zog toga H2/1I?1I 2/1HI*IB# /d ro4enja traje zapaljenje sluznice, ona je zadeljala i otečena, treplje su oštećene#   prve !godine, dete ima napade upornog kašlja, nakon toga se razvija mišićni sloj u zidu dušnika# /štećena sluznica postaje preosetljiva na rojne ronhoprovokatore, pa pod njihovim dejstvom dolazi do prvih napada# Estmatični napad – je iznenadni, nagli grč mišića u zidu dušnika – ronhospazam# ;ušnice se naglo suze# 1apad može iti netipičan, kao napad upornog suvog kašlja, poseno noću, ili tešk teško iskašljav iskašljavanje anje oskudnog lepljivog g sekre sekreta# ta# ronhoprov ronh oprovokato okatori ri1prA – suvirusne eznača eznačajni jni aktori aktori iz okoline okolkod ine koji omogu da nadraže oštećenulepljivo sluznicu i izazovu ronhospazam# inekcije, alergeni atopičara (:7=), hladan vazduh, izička aktivnost, stres,aerozaga4enje, jaki mirisi, paremi#Eko su napadi učestali, traju više godina, vremenom dolazi do hipertroije (zadeljanja) mišićnog zida dušnica i suženja lumena dušnica (trajno suženje)# *o je teška astma gde propadaju pluća i alveole (atelektaza i emizem)# +"n"-&a s+"&a# astmatični napad može iti lak – nema velikog poremećaja, kratko traje, leči se amulantno i kod kuće# 1astaje pod dejstvom provokatora ili spontano# 1astaje naglo i iznenada# .arakteriše ga tahipnea, uznemirenost, otežan i produžen ekspirijum, vizing (zviždanje)# 0acijent se  pridržava za neku podlogu, angažuje pomoćnu mišićnu muskulaturu, javlja se strah, napad prolazi kroz nekoliko minuta pod dejstvom terapije# *e *ežak žak – jako izražen ronhospazam, ronhospazam, poremećeno disanje, leči se  olnički (intenzivna nega), terapija je urgentna# .arakterišu ga tahipnea I dispnea, jako produžen ekspirijum tako da je grudni koš nadut (ačvast)# 1e čuje se sviranje pa čak ni disanje, javljaju se ledilo 5de+a +a na snv snv &+"n"-&e &+"n"-&e s+"&e# laka (!-5 napada godišnje)3 I cijanoza# /pasan je u teškoj astmi# 5de srednje teška (" lak napad mesečno I !-5 teža za hospitalizaciju u godini) I teška (trajno otežano disanje, trajno suženje dušnice, teški plućni olesnici, mali rast, cijanoza, ačvasti grudni koš)#

1. ASTMA < TERA5IJA2 5ROHI?ASA I 5ROGNOZA Terap"ja Te rap"ja +a&$ napada#  *rnd"+atar" (lekovi koji relaksiraju mišiće zida dušnica, dušnice se šire i  pacijent prodiše, smanjuju otok I sekreciju)# /ni su derivati adrenalina - Sa+*ta!+ (A+pr+2 Spa+!t"+2 ;ent+"n2 Berda+)# ;aju se per os kao talete I sirupi, još je olje inhalaciono – preko  pumpice I inhalatora# .od male dece se stavlja posean nastavak, dejstvo je rzo I eikasno I u malim dozama# doza ma# ;ete trea smiriti, održava održavati ti mikroklimu mikroklimu,, rehid rehidrirati rirati dete# *erapija *erapija traje 5-6 dana# Terap"ja te3&$ napada#  olnič &rt"&ster ster"d" "d"!a !a (Ur*a%n2 olničko ko leč lečenj enje, e, urg urgen entno tno,, int intrav ravens enska ka in inuzi uzija ja sa &rt"& A!" !"n n," ,"+" +"n n  – neželjeno dejstvo N trovanje I povraćanje)# *e *erapija rapija se nastavlja inhalacijom (Sa+*ta!+), /!, adrena+"n  (u teški teškim m sluč slučajevi ajevima, ma, neže neželjena ljena dejstvaN dejstvaNronho ronhodilat dilatacija acija,, aritmija, aritmija, hipertenzija)# 5r,"+a&sa  &d srednje te3&e ast!e ast!e## (kad (kadaa se napad ponovi) ponovi),, prava proil proilaksa aksa u toku I van napad napadaa je kon kontin tinuir uirana ana,, traje traje me mesec secima ima I god godina inama ma## ;a ;aju ju se an antiz tizap apalje aljensk nskii lekovi lekovi,, a 1D 2/1H/;IE*E*/2I# *o cele su &rt"&ster"d" (inhalatornasmiruju pumpica, "-! udaha ieconase, terapija se sprovodi tokom sezone)# .ortikosteroidi -limocite zapaljenjeli%onase, sluznice dušnica, dušnice više nisu prenadražljive na ronhodilatatore i nema napada9ronhospazma, tako se sprečava trajno zadeljanje i propadanje dušnica# /ično nakon puerteta nema napada# ;ete mora da se redovno kontroliše, ukoliko doije napad, uključuje se terapija# Eko se astma doije u odraslom životnom dou ( posle puerteta), puerteta), traje doživotnoL ;ete mora da ima dve pump pumpice ice – jednu za proilaksu I drugu za terapiju# 5r,"+a&sa &d te3&e ast!eA je svakodnevna te tera rapi pija ja,, or oral alni ni r ron onho hodi dila lata tato tori ri,, inha inhala laci cije je,, A!"n,"+"n  i# i#vv# il ilii u ta tal let etam ama, a, /!, /!, ve veli like ke do doze ze kortikosteroida ( pa I oralno, DeKa!etasn)# /soa umire ako do4e do respiratorne insuicijencije# Crlo  je važno da se rano dijagnostikuje, dok su promene na sluznici I dušnicama male# 0roilaksa je ett",en2 Ga+"t",en (stailišu memrane mastćelija, smiruju zapaljenje sluznice)# 1eželjeno dejstvo je gojaznost# 2ana proilaksa štiti dete I daje veliku šansu da se astma do puerteta izgui# ;ijagnozaA  postavlja se na osnovu kliničke slike# Crši Crši se pregled (2*$ pluća (naduta su), traže se znaci emizema, spirometrija (aparat za merenje plućnog volumena, zapremine vazduha u plućima pri uzdahu I izdahu),  pikluometar ( maksimalni ekspiratorni volumen- 'DC 'DC,, rzina protoka vazduha u ekspirijumu),  ronhoprovokacioni  ronhoprovoka cioni testovi ( rade se kod kada nije jasan uzrok, dete se namerno izlaže odre4enom alergenu I prate se reakcije napada, nakon toga se rzo reaguje terapijom, ovaj test se uvek sprovodi u  olnici), alergološke alergološke proe# 5r$n%a#  zavisi od učestalosti i težine asmatičnoh napada#

 

1.ANAHI?ATIČI LO  1.ANAHI?ATIČI Izazvan je alergijom (samo kod atopičara)# Pok – poremećaj, slaost, insuicijencija cirkulacije (mozak, srce,, ure srce urezi)# zi)# 0are 0arentera nteralni lni aler alergen genii (leko (lekovi, vi, veno venomi), mi), retk retkoo nutritivni nutritivni (npr# (npr# 0lodovi 0lodovi mora)# mora)# EP je generalizovana alergijska reakcija# Elergeni se vezuju za mastocite u krvotoku, osloa4a se histamine u krvotok I deluje na sva tkiva I organe# +"n"-&a s+"&a# može da se javi dok je igla još u telu ili do !h nakon aplikacije#  prvih pola sata je velika smrtnost# Eko se javi EP I pacijent preživi, oavezna je hospi hospital taliza izacija cija u nar naredn ednih ih !6h !6h,, jer posle 8-:h mo može že da se javi javi se sekun kundar darni ni kasni kasni šok# šok# Od+"&je $a# guitak svesti (može da ude I samo kolaps)3 hipotenzija (hitno izmeriti pritisak)3 iliorman puls3 ledeni ekstremiteti3 može da se javi .vinkeov edem ili urtikarija3 grčevi u crevima, laringo- ili ronhospazam (smrt nastupa zog toga ili oštećenja mozga)#kao  amulanti morauvek iti na mestuBve opisan 5stpa&#  postupak I raspored davanja I doze lekova, I da antišok terapija ude na vidnom istom mestu# što se da u antišok terapiji mora da se sačuva, kako i se kasnije potpisali I pečatiralo# .od iznenadnog guitka svesti, prekinuti aplikaciju leka, postaviti osou u položaj autotransuzije, izmeriti pritisak I  puls, što hitnije dati adrenalin (i#m#3 i#v#3 i#v#3 i#k#), da i se naglo skupila vaskularna mreža, sprečili otoci,  podigao pritisak, stimulisalo srce I proširilo disajno stalo# ključuje se inuzija, adrenalin se daje po  potrei ( u zavisnosti od vitalnih znaka, koji se stalno kontrolišu)# ;aju se sedativni antihistamici –  B&nopen, 0henergan, kao I kortikosteroidi ( razon, 1iripan), .ortikosteroidi se daju kako i sprečili odloženi napad (8-:h)# 0o potrei se daje /!, Eminoilin ili se radi .02# ;"ta+ne ,n&'"je se prate &nstantn B"tn je 3t pre I e,"&asn"je rea$vat"2 &a& *" se spre-"+e ps+ed"'e

=9.A?ERGIJA NA ?EO;E .od oralne I lokalne primene, reakcije su laže, u vidu kožnih alergija# .od parenteralne primene, na najč jčeš ešći ći je EP (r (re4 e4ee sla slaij ijaa reak reakci cija ja)# )# 1ika 1ikada da se ne ja javl vlja ja ko kodd pr prvo vogg ko kont ntak akta ta sa le leko kom m (t (too je senziilizacija), drugi kontakt je rakcija, nije itna doza ni r#davanja# Dlergije se najčešće javljaju na antiiotik anti iotikee (pen (penicilin icilini,i, cea cealospo losporini, rini, akt aktrim), rim), anal analgetik getikee ( rue ruen, n, acetilsal acetilsaliciln icilnaa kiselina) kiselina),, kontrasna kontrasna sredstva, anestetike# 5a4nja# kod sumnje na alergiju radimo testove3 lekovi slične structure mogu dati unakrs una krsne ne ale alerg rgije ije,, pa ih tre trea a isk isklju ljučit čiti3 i3 kod pri prime mene ne ter terap apije ije važan važan je podata podatakk o atopij atopiji3 i3 nakon nakon  parenteralne aplikacije aplikacije ostati u amulan amulanti ti 57 min# (pratiti eventualne promene promene !h)3 oralno uzimati lekov lekovee !h pre spavanja# =1.DEČIJI E>EM (E>EMA INHANTUM) ili atp"js&" der!at"t"s je nasledna je nasledna olest# 1asle4uju se 6 poremećajaA atopija, loš kvalitet kože (malo lipid lipida, a, koža je suva suva), ), sklo sklonost nost ka inek inekcijam cijamaa (virusne-h (virusne-herpe erpes, s, gljivične gljivične-kand -kandida, ida, .stail sta iloko okokk I strept streptoko okok), k), niz nizak ak pra pragg za svra# svra# *ok olest olestiA iA recidi recidivir viraju ajuća ća ol olest est ima aze aze recidi recidiva va (izlaženja) I remisije (povlačenja, kada je koža zdrava)# +"n"-&a s+"&a# je različita# >avisi od učestalosti re reci cidi diva va,, traj trajan anja ja I te teži žine ne aler alergi gije je## 'o 'ože že iti iti lag lagaa (p (par ar da dana na)) il ilii ge gene nera rali lizo zova vana na (mor (moraa da se hospitaliz hosp italizuje)# uje)#– eče alergolo golozi zi I života kožn kožnii ,lekari# leka ri#se.linička tri ,azeA aze A INH INHANTI?N ANTI?NA Ai (dečija, vlaž vlažna na aza) javl javlja ja jese aler u !#mesecu !#me secu života, gui do krajaslika trećeima godine godine, a posle posl e toga najveći najveć r#dece r#dece izgui ekcem# Elergija se javlja na proteine kravljeg mleka ( nije adaptirano), 0romene sun a orazima ili izijaju po celom telu# 2azvojni stadijumiA "# eritem –crvenilo, suvoća oraza3 !#vezikule-sitni mehurići, ispunjeni istrom tečnošću3 5# vlažni stadijum-vezikule prskaju I stvara se dora podloga za inekcije# /poravak ez ožiljka izuzev kod inekcije# JU;ENI?NA (mladalačka suva aza)-5-< godine ili puerteta# 0romene sun a vratu I ekstremitetima# .oža je suva I grua, sklona perutanju, pucanju, inekcijam inek cijama, a, svri# /va aza može da recid recidivira ivira## NEURODERMATITIS – od puerteta, doživotno# 'ali 'a li = dece dece im imaa ovu ovu azu azu## .o .oža ža je su suva va,, gru grua, a, puca puca,, in inic icir iraa se se,, sv svr ri, i, is isuš ušuj ujee se# se# @a @avl vlja ja se dermatograizam (ostaje otečeni, crveni trag, na mestu gde se koža dodiruje)# Btanje pogoršava stress# Napade e&'e!a prv'"ra# alergen, loša nega suve kože, inekcija kože, svra, više aktora odjednom# Dkcem Dkce m nije teška olest, ne ugrož ugrožava ava dete, osim kada se gene generaliz ralizuje# uje# Terap"ja 0 de+vanje na sva  et"+3&a ,a&tra#  1. Atp"ja- otkrivanje I eliminacija alergena ( u prve 5 godine života preovladavaju nutritivni, posle se javljaju I respiratorni)# .ožnim proama otkrivamo allergen# =. ?3 &va+"tet &4e –  čitavog života se sprovodi posena nega# .oža je suva, nedostaju joj lipidi# 1e trpi veliku vlagu, ne trea je preterano izlagati void I raznim hemikalijama# 0rimena uljanih kupki, nega kože neutralnim kremama (eucerin), capsule 5-omega masnih kiselina, CI* E,;,,D# 0ovoljno je izlaganje suncu I morskoj void# .reme po preporuci lekara# /. N"%a& pra$ %a svra*  – izegavati sva stanja koja izazivaju

 

svra, daju se antihistamici (ne deluju na promene na koži)# Beći nokte, zaštititi laktove, nositi rukavicesprečiti češanje# Izegavati svaku iritaciju, sintetsku odeću, sprečavati znojenje# . ;e+"&a s&+nst &a "n,e&'"ja!a  – stroge mere higijene#  slučaku inekcije, uzima se ris sa antiiogramom, lečimo# Entiiotici se daju i#m# ili per os, nikako se ne mažu kao ni antihistamici#  terapiji upornih ekcema kortikosteroidi se koriste lokalno-mast, u tankom sloju, samo na promenu# Eko je ekcem u vlažnoj azi,  princip je Qvlažno na vlažnoR (urove podloge, acidiorici), lokalna dezinekcija#  generalizova generalizovanom nom ekcemu, lečenje je olničko sa kortikosteroidnom terapijom#

== O5RI;NJAČA2 ;INEO; EDEM I STRO57U?US INHANTUM O5RI;NJAČA (rt"&ar"a) - se javlja kao speciična pojava na koži (2*I.E)# Izgleda kao promena kada se pa ožarimo koprivom# /tok iznad kože je crven, svri InRjasno je ograničen, različitog olika ( od tačkica tačk ica do pečata), pečata ), I velikih velik ih sernih dim dimenzija enzija# # QDla QDlastiča stičanR je, promene promen e se šetaju šeta ju po koži# U%r&# nasledna sklonost memrane mast ćelija na koži# @ako slai stimulansi izazivaju curenje histamine iz mastocita, pa I spontano# Histamin se vezuje za receptore kapilara kože, dolazi do širenja otoka (stvaranja urtika) I curenja mast ćelija#  87= slučajeva stvara se spontano, ez vidljivog razloga, u "7= su alergeni izazivači# rojne materije mogu oslaiti memrane mast ćelija (HIB*E' (HIB* E'/ID /ID2E 2E* */2I), npr npr## ?oko ?okolada lada,, span spanać, ać, para paradajz dajz,, aditivi, aditivi, konzerva konzervansi# nsi# Inek Inekcije cije tako4e tako4e mogu izazvati urikariju kao I stress# !7= adolescenata ima napade I oona recidivira, jer je uro4ena slaost mastS# Terap"ja# izegavati provokatora, koriste se antihistamici per os# 'ože da ude a&tna  – nekoliko dana, ako je izražena daju sedat"vn" ant""sta!"'" (stari lekovi)# /ni uspavljuju ali odmah deluju, delu ju, a nemaju nemaju prod produžen uženoo dejstvo# *o su sirupi sirupi I talete talete 5ener$an I Snpen# 7rn"-na  – traje nekoliko meseci, I koriste se nesed nesedat"vn at"vn"" ant" ant""sta "sta!"'". !"'".  1e smanjuju radnu sposonost# 0omažu tek  nakon nekoliko dana po uvo4enju, dugo se koriste I kada se ukinu pro4e nekoliko dana dok se ne izluče (produženo dejstvo)# ! nedelje pre kožnih proa moraju se izaciti# 0iju se "%dnevno, to suA Aste!"%+ (Aste!"san (Aste !"san)2 )2 ?rat ?ratad"n ad"n (5ress" (5ress"n$2 n$2 >+ar"t"n). ;INEO; ;INEO; EDEM < olik urtikarije# *o je naglo  pražnjenje mastocita u potkožno rastresito tkivo# /tok nastaje naglo, veliki je I deormiše# @avlja se oko oč očij iju, u, us usan ana, a, prst prstij iju, u, mo mošn šnic ica# a# l led ed je je## Terap"ja#  izegava izegavanje nje provokato provokatora, ra, antihistam antihistamici ici per os# O5REZ# .vinkeov edem I urtikarija mogu da se jave u okviru EP, zato pratimo stanje deteta, !h od nastanka alergijske reakcije# Eko se uz .#edem javi I laringo ili ronhospazam, onda je to anailaktički šok I tako ga trea lečiti# STRO57U?US INHANTUM – se javlja u prvoj godini života, izazivaju ga nutritivni alergeni ili uod insekta# 0otkožni čvrti čvorići ispunjeni istrom tečnošću# /ko zgloova svre (vezikulice)# Terap"ja# eliminacija prouzrokovača (dijeta)#

=/.ANEMIJE0 de,"n"'"ja2 pde+a2 $+avne &ara&ter"s"t&e " d"ja$nst"&a (0odsećanje iz anatomije) eritrociti- crvena krvna zrca,roj zavisi od uzrasta i pola# 1a ro4enju 8-< mil# E za nedelju dana se smanji na 6-F mil# Oene - 6-6,F mil# muškarci 6,F-F mil zog dejstva testosterona na deou matičnih ćelija u koštanoj srži# Hemogloin - elančevina zog koje D2 nemaju jedro, gvož4e vezuje /!#"67-"87gr9l# loga D2 - Hematokrit razmena gasova, količina hemogloina od uzrasta i pola, žene "!7-"67gr9l, muškarci predstavlja procenat krvi kojizavisi čine crvena krvna zrnca (D2)# eukociti su elakrvna zrnca# Ima ih F klasaA granulociti (neutroilni, eozinoilni, azoilni) i Egranulociti (* i  limociti - najsitniji D ali važni za speciičan imunitet) i monociti najeveći su D# Izlaze u tkivo i  pretvaraju se u makroage# roj D je 6-J hiljada9l# D ormulaA apsolutna (retko se radi, tačan r svake klase) I relativna (predstavlja = od ukupnog r D) - neutroilni 67-87=, eozinoili !-F=, azoili 7,F"=, limociti !7-67= i monociti 6-:=# 'enjaju se uzrastom i polom# De,"n" De, "n"'"j '"ja# a# Enemija je nesposonost krvi da zadovolji potree tkiva za kiseonikom zogA smanjene količine krvi (pste!ra$"-ne), smanjene količine hemogloina (ntr"t"vne) ili smanjenog roja D2  (smanjeno stvaranje D2 - ap+ast"-ne " ntr"t"vne  ili pojačanog razaranja D2 - e!+"t"-&e)# Enalize u d"ja$nst"'" su rutinskeA kompletna krvna slika (D2,*2,H*+,D H) serumsko e# 1ekada je potrena i D ormul ormula, a, pun punkci kcija ja ko košta štane ne srž srži,i, odr odre4i e4ivan vanje je il iliru iruin inaa u krvi## krvi####   5de+a  (prem (premaa uzrocima)A uzrocima)A "#"p$enerat"vne  (sma (smanj njeeno st stvvara aranje D2), D2), !#e!+"t"-&e  (povećano razaranje D2) i 5#pste!ra$"js&e (zog iskrvarenja, akutnog ili hroničnog)# "#7"p$enerat"vne ane!"je se dele na a)E0EB*I? I?1 1D - gde nema stvaranja D2 jer nedostaju matič ičnne S u koštanoj srži i  )HI0/0EB*I?1D - kod kojih kojih je smanjeno stvaran stvaranje je Dr u koštanoj srži, ima dovoljno matičnih matičnih S koje će deljenjem dati D2 ali su smanjene deoe zog nedostatka hranljivih materija (e, vitamina  kompleks komp leksa, a, ela elančev nčevina)# ina)# Ap+ast"-ne ane!"je  se javljaju usled oštećen oštećenja ja koštane koštane srži (mat#S (mat#S crve crvene ne

 

loze), zog dejstva leko lekova va (citostatika i hlorameniko hloramenikola), la), virusa, tok toksina, sina, teških metalaM D"ja$n%a# smanjen roj D2, D, *2 jer stradaju matične S iz sve tri krvne loze# 0unkcijom koštane srži se utvr4uje nedostatak matičnih ćelija# +"n"-&a s+"&a# anemija, inekcije, krvarenja# Bmrtni ishod je najčešće zog iskrvarenja ili inekcija# Terap"ja# transuzija D2, *2, antiiotici, sterilni uslovi# ;avanje muških polnih hormona koji stimulišu deou preostalih matičnih S#*ransplatacija koštane srži#

=. NUTRITI;NE ANEMIJE (SIDERO5ENIJSA I MEGA?OB?ASTNA) < "pp+astn"-ne S"derpen"js&a ane!"ja  ("+" ,er"pr ,er"pr"vna "vna) nastaje usled nedostatka e u organizmu i česta je olest u detinjstvu detin jstvu## U%r'"# smanjeni usnos e (gladovnje, anoreksija, pogrešna ishrana)# 1ajčešće greške u ishrani su u periodu odojčeta i u puertetu# Hrana ogata e je meso, žumance, džigerica# iljno e se slaije resoruje (cvekla, spanać, potree oičavosuvoće)# 'lekorzog ima malo oša resorpcija se dešava usled crevnih olesti# 0ovećane u periodu rasta, e# trudnoće, dojenja, e krvarenja#  hroničnim inekcijama e se loše ugra4uje u hemogloin# +"n"-&a s+"&a# zavisi od stepena deicita e kao i od dužine trajanja anemije# 'alaksalost, zamor, pospanost, neraspoloženje, sklonost inekcijama, loš kvalitet noktiju i kose, ledilo# .od težih ormiA oštećenje sluznice usne duplje-stomatitis, jezikaglosti glo stitis tis,, uve uveća ćanje nje jetre jetre i sle slezin zine, e, ma mali li ras rast,t, usp uspore orenn raz razvoj voj## D"ja$n%a#  smanjen r D2, ledi Dr, sman sm anje jenn H H## H* H*+, +, r roj oj *2 I D je norm normal alan an## Bm Bman anje jeno no se seru rums msko ko e e## Terap"ja#  nadoknada e  preparatima per os koji se piju uz dodatak vitamina + radi olje resorpcije# .orekcija ishrane, na tri nedelje se rade krvne analize i od momenta normalizacije terapija se uzima još mesec dana kako i se  popunili depoi u jetri# 1eželjene reakcija primene preparata e su mučnina, povraćanje, proliv, crna stolic sto lica# a# Me$a+*+astna ane!"ja  na nasta staje je usled nedo nedosta statka tka vita vitamin minaa !, J, 8 ili "!# U%r'"#  su smanjeni unos i resorpcija# 1amirnice ogate  vitaminom su mleko, meso, džigerica, žumance, kvasac i integralne žitarice# Citamin J (olna kiselina) se nalazi u zelenom lisnatom povrću# .ozje mleko je siromašno sirom ašno vitaminom vitaminom J, pa ako se odojče hrani njime, može iti malo malokrvno krvno## U+$e v"ta!"na BA u unkcionisanju nervnog sistema (mozga, senzitivnih i motornih živaca), deoi D2, kvalitet kože i sluzokože# +"n"-&a s+"&a# ovo su anemije koje su uz simptome vezane za anemiju (manjak D2) imaju i neurološke simptome i oštećenja kože i sluzokože# ;ijagnozaA krvne analize (smanjen r D2, H, H*+#  1ormalni *2 I D) D2 su nezreli I veliki# Terap"ja# korekcija ishrane i nadoknada terapijskim dozama vit##

[email protected]I SINDROM (tre6a "% pde+e pre!a %r&) [email protected]I 0predstav+ja s&+nst &a &rvarenj , javlja se spontano, ez povoda ili je krvarenjene adekvatno  povodu# Ci Cide de se hematomi, epistaksa (krvarenje iz nosa), melena (crna katranasta, sjajna stolicu, karake kar akeris ristič tičnog nog mirisa mirisa,, što je uz uzrok rokova ovano no krv krvare arenje njem m iz proav proavnog nog sistem sistema), a), hematu hematurija rija (krv (krv u mokraći)### 7e!sta%a može iti prirodna (spontana) i veštačka (kompresija)# Ima 5 azeA "#krvarenje nastaj nas tajee kad kadaa se povre povredi di krv krvni ni su sudd - hemor hemorag agija, ija, naglo nasta nastaje je sp spaz azam am grč da i se sm smanj anjio io tovar3 tovar3 !#najvažnija i najduža aza, koagulacija, stvara se ugrušak (čep) koji zapuši krvni sud, prvo reaguju *2 I aktori koagualcije (imaseihirinogen "5, aktiviraju se upostaje nizu, jedan drugim *2 a poslednji irinogen, se rastvaraju u krvi, a kada aktivira lepljivza i slepljuje i zalepi ihje za zid krvnogsvi suda kao čep3 čep3 5#r 5#repa eparac racija, ija, čep se istop istopii i zid zara zarasta sta## 5re!e6aj" e!sta%e#  vaskulitisi (oštećenje zida ka kapi pila lara ra,, aler alergi gijs jski ki,, du dugo gota tajn jni, i, po poga ga4a 4aju ju kožu kožu i un unut utra rašn šnje je or orga gane ne,, oz ozi ilj ljan an zn znak ak o ole lest sti)3 i)3 tromocitopatije9penije, normalna vrednost "F7-677 % "7 na J9l a kada se smanji roj imamo petehije (okrugle pege – tačkaste su, koje se pojavljuju na koži kao rezultat potkožnog krvarenja, a koje mogu  iti crvene, sme4e ili ljuičaste) i sva ostala krvarenja3 I*0-idiopatska troocitopenia, posle inekcije (spontan (spo ntano) o) pokreće pokreće se pogre pogrešni šni imun imunii odgo odgovor vor,, limoc limociti iti stvaraju stvaraju pogrešna pogrešna antitroo antitroocitna citna antitela# antitela# D"aj$n%a# slučajno otkrivanje smanjenog roja *2, punkcije, antitroocitna antitela u krvi, krvarenja (petehije, melena, hematurija)# Terap"ja# spontano izlečenje, transuzije *2, kortikosteroidi, odstranjuje se slezina# 7e!,"+"ja - je uro4ena, nasledna, amilijarna olest nedostatka jednog aktora aktora koagulacije, najčešća najčešća je hemoilija E (nedostaje CIII),  (IG), + (GI)# Eko je tip E, oolevaju muškarci a prenose žene# D"ja$n%a#  porodična anamneza, poremećaj od ro4enja (krvarenje iz pupčanika, na mestu davanja injekcije, nicanja zua, česti hematomi), vreme kolagulacije, I aktor  aktor koji nedostaje# .ada dete prohoda I više pada-povrede, javljaju se krvarenje, otok, jaki olovi (led, hemostaza, imoilizacija, transport u >)# Terap"ja# transuzije aktora koagulacije, mere zaštite, ure4enje prostorije#

 

Ste-ene &a$+pat"je- kod ooljenja jetre, herpesa, ciroze (jetra stvara nekoliko aktora koagulacije)# D"ja$n%a#  nega negativna tivna amil amilijarn ijarnaa anamnez anamnezaa na hem hemoiliju oiliju,, laoratorijski laoratorijski nalazi, nalazi, (tran (transami saminaze naze)# )# Terap"ja# lečenje jetre, transuzije plazme# =.URINARNE INHE>IJE INHE>IJE (pnv"t" r"narn" s"ste! < anat!"ja) De,"n"'"ja# 0od inekcijom urinarnog trakta (I*) se podrazumeva prisustvo "77#777 i više . u "ml urina uri na do doije ijenog nog iz srednj srednjeg eg mla mlaza# za# 5de+a#  na prim primarnu arnu –prvu (ez uroanomalija uroanomalija)) i sekundar sekundarnunurecidivnu recid ivnu (posl (posledic edicaa uroa uroanoma nomalija)# lija)# >a nastanak nastanak su potre potreni ni prouzrokov prouzrokovači ači i pomažujuć pomažujućii aktori# aktori# 0rouzrokovači su retko protozoe, gljivice (candida)# I* su uglavnom . inekcije (u J7= slučajeva su  prisutne gram – . (enteroakterije stanovnici deelog creva, ešerihija koli, proteus, pseudomonas pseudomonas kodtuma hiru hiruški h int interv ervenc encija u du "7= gram K)# ascedentno J7= iz genitalnog organa od ili 5t rek rektum a ških i hem hemato atoge geno noija), u),perio peariodu novor novoro4e o4enče nčetai taili li +as&a u tok tokuuA sepse# sep se# Od*ra!*ene sna$e  urotrakta inekcijeA redovno mokrenje (spiranje klica iz urotrakta), imunitet (epitel sluzokože, sluz, granulociti), dečac deč acii su olje olje zaš zaštić tićeni eni z zog og dužine dužine mo mokra kraćne ćne ce cevi vi (ut (utere ere)# )# 5!a46" ,a&tr"#  staza urina, pad imuniteta, kolonizacija deelog creva aš uropatogenim sojevima .# Sta%a r"na# kod odraslih usled kalkuloze (stvaranje kamena u uregu ili mokraćnom kanalu), tumora, trudnoće ###a kod dece do "7 godina uzrok su uro4ene anomalije urotrakta, stenoze i sl# ?ak 57= I* ovog uzrasta ima za uzrok neku anomaliju koju je neophodno otkriti kako ne i ilo kasnije trajnih posledica koje idu i do otkazivanja  urega (87= čine neotklonjene uroanomalije koje ako se otkriju veoma uspešno se operativno otklanjaju)# 5ad "!n"teta# novoro4enče, pothranjeni, dugo ležeći olesnici, lečenje kortikosteroidima#  1ajčešći uzrok pada imuniteta su preležane teške virusne inekcije jer one dovode do neutropenije (hematološki poremećaj kojeg odlikuje smanjen roj neutroilnih granulocita), i prolaznog slaljenja otpornosti prema . inekcijama, kolonizacija deelog creva, uropatogenim sojevima akterija (od "F7  poznatih sojeva "7 serotipova D#+oli je uropatogeno i izazivaju više od !IJA Ekutna urežna insuicijencija EI je akutno oštećenje urega u toj meri da oni nisu u stanju da izluče mokraću u dovoljnoj količini ili odgovarajućeg sastava sastava da i se održala homeostaza u organizmu#  1astaje iznenadno i rzo, homeostaza je stalnost sastava krvi i telesnih tečnosti, a urezi su glavni organi za njeno održavanje# .od EI se oštete neroni i količina mokraće se smanji, nekada se luči normalno ali se ne izlučuju štetne materije# EI se karakterišeA "#azotemija (umnožavanje azotnih  jedinjenja u krvi), !#acido-azne promene3 5#poremećaj elktrolita (. je povišen, šteti srcu, glavni uzrok  smrti) sm rti)## U%r'"# razni poremećjiA hipovolemijski, septičnii kardiogeni šok, generalizovani otoci, razni toksini, akutne vaskularne promene, zapušenja utera kamenom# +"n"-&a s+"&a zavisi od uzroka, počinje kao šo šok, k, deh dehidr idrac acija ija,, sepsa sepsa,, HI HI,, ede edemi, mi, hip hipert erten enzija zija,, na nare rekle kle vene vene vrata, vrata, edem edem plu pluća ća,, srčana srčana insui ins uicij cijen encij cija# a# D"ja$n%a#  kon kontro trola la diu diurez reze, e, ana analiz lizaa uri urina, na, jonogr jonogram am krv krvi,i, elektr elektrolit oliti,i, porast porast .# Terap"ja# intravenska inuzija-diuretici a ako ne uspe za par sati znači da je trajna EI ez oporavka# /graničava se unos soli, tečnosti, elančevina, hemodijaliza, transplatacija# HI je hronično guljenje  urežne unkcije (progresivno se smanjuje smanjuje glomerulska iltracija, pogoršavaju se oligurija i azotemija)# zroci su 87= slučajeva uro4ene anomalije, "7= glomeruloneritisi# olest je vrlo podmukla jer nema simptoma dok ne strada :7= nerona# S"!pt!"# oligurija, poremećaj elektrolita, ne stvara se dovoljno vit#;5 te je smanjena resorpcij a +a, smanjen rast, grčevi mišića, neuorloški ispadi zog manjka . u krvi, smanjen imunitet,dijeta, glavoolja, umor, inekcija, ledilo, anemije, sivo-žuta uremijski zadah# Terap"ja#  transuzije, ora protiv kortikostroidi (da koža, usporemršavost, zapaljenje, hemodijaliza, transpaltacija)#

=.5OREMEAJI MORENJA2 ;U?;O;AGINITIS2 HIMOZA 0oremećaj mokrenja kod dece# Enre%a - nevoljno mokrenje pri čemu je akt mokrenja u potpunosti očuva# 0ostoji dnevn !&renje - teško se leči, češće je kod devojčica i retko se javlja3 n6n2 u snu, češće se javlja, olja prognoza i češće je kod dečaka3 pr"!arna - dete nije uspelo da uspostavi kontrolu mokrenja nakon 6 godine i to su najčešće organski uzroci3 se&ndarna – dete je imalo period duži od 8 mesec me secii ka kada da je ko kontr ntroli olisal saloo mo mokre krenja nja a pot potom om ga je po ponov novoo izgui izguilo lo i to su psi psihog hogen enii uzroci uzroci## spostavljanje kontrole mokrenjaje individualno shodno sazrevanju nervnog sistema, deca se ne smeju kažnjavati# Hn&'"na+na erene%aA sporo sazrevanje unkcije - nasledno3 mali kapacitet ešike3 vrlo visok prag u4enja (teško se dete udi)3 opstrukcija gornjih disajnih puteva3 imaju smanjeno lučenje antidiuret antid iuretskog skog hrmona noću (luči ga hipoiza), hipoiza), on deluje na ure urege ge i vrać vraćaa vodu iz tuula tuula u kapilare kapilare -krvotok# Terap"ja# male doze hormona uveče# E Eko ko je organski uzrok, otkriva se i otklanja# Bpontano se gu gui i do pue puerte rteta ta## ;a se ne pi pije je puno puno te tečn čnos osti ti pred pred sp spav avan anje je## H"!%a  je suženje kožice penisa (prepucija), zog čega se kožica ne može prevući preko glavića penisa (glansa)# 0rve tri godine može  postojati iziološka imoza (kožica se povlači unazad, ne silom, mažu se kreme)# ako posle treće godine

 

se ne reguliše prelazi u patološku koja se mora otkloniti jer smeta prilikom održavanja higijene i u erekciji# 0regled vrši urolog, dve nedelje se mažu kortikosteroidnemasti i tako dolazi do izlečenja, a ako ne usme urolog hirurg će rešiti operativno, vrlo retko se radi cirkumcizija (orezivanje)# ;+va$"n"t"s nastaje kada se inekcija proširi sa spoljnih organa na vaginu# 0eckanje, svra, pojačan sekret, lokalno crvenilo, ris vulve# Terap"ja# zavisi od prouzrokovača (stailokok, kandida, gljivice, trihomonas koji se lako prenosi preko peškira i veša)#

/9.ZADESNA TRO; TR O;ANJA ANJA 0 s&r"pta "% pra&se str.== /1.ON;U?ZIJE /1.ON;U?ZI JE 0 s&r"pta "% pra&se str.= /=.>5R (&ard"p+!na+na rean"!a'"ja) 0 AUTNI ZASTOJ SR>A 0 s&r"pta "% pra&se str.=@ //.LO  - je akutno depresivno stanje svih vitalnih unkcija organizma u kome postoji neadekvatna peruzija krvi u vitalne organe - mozak, srce, urege, jetru i dr# 0ostoji 8 osnovnih olika šokaA "#hipovolenični (krvar (kr varenj enje, e, dijare dijareja, ja, ope opekot kotine ine i vel velike ike pov povred rede), e), !# septič septični ni (st (stai ailok lokokn oknaa sepsa) sepsa),, 5# alerg alergicn icnii , +"n"'&a '&a s+"&a s+"&a## 6# neurog neurogen enii (strah (strah), ), F# me meta taoli olički čki (hi (hipog poglik likemi emija) ja),, 8# kardio kardiogen genii (inra (inrakt) kt) # +"n" "# 7"p 7"pv v+e!" +e!"-n" -n" s&  – .ada se intravaskularni volumen krvi naglo smanji na !7= od ukupnog volumena, a to se dešava ako iskrvari, prolivom izgui veliku kolicinu tecnosti ili ima veliku opečenu  povrsinu nastace sledeće3 smanjiće se ukupna količina krvi prema tome, smanjiće se volumen krvi u venskom rezervoaru# *o dalje dovodi do manje količine krvi koja dolazi u srce, a dalje manje količine koja odlazi iz srca# .ao posledica ovoga nastaje smanjen protok krvi kroz ogranizam, pa se javlja slaija ishrana i oksigenacija tkiva sto rezultira u acidozu, šokno stanje i smrt# =.Sept"-&" 3&   - 1astaje tako4e usled neadekvatne peruzije krvi u vitalne organe i zog hipotenzije#  ranoj azi septičkog šoka javljaju seA hiperventilacija – pospanost - perierna vazokonstrikcija, a zatim vazodilatacija - topla koža smanjena diureza - smanjen roj D2 – temperatura – groznica - *E normalna#  kasnoj azi se javljaju A -hipotenzija - hladna koža - cijanosotični ekstremiteti - urzo, sla puls –I zražena letargija koja ide do kome - oligurija do anurije, - hipovazotemija, hiperkalcemija – acidoza - diseminirana intravaskularna koagulac koag ulacija ija i smrt smrt## /.Ana,"+at"-&" 3& - je akutna, trenutna i jaka reakcija na alergični agens na koji je organizam hipersenzitivan# /d svih urgentnih stanja u pedijatriji, anailaksija se pojavljuje najrže, najdramatičnije i neočekivano# 1ajčešći uzročnici suA alergija na penicilin i druge lekove, u toku davanja anestetika, seruma, transuzije krvi, ujeda insekata### 0/B*0E. ./; P/.EA "# trea položiti olesnika na ravnu površinu sa nogama podignutim za 57 stepeni# !# trea utopliti olesnika olesnika pokrivačima, term termoorima oorima ili eletričnim jastucima 5# oezediti normalno normalno disanje – čis čiscenje cenje respiratornih pute puteva va 6# F# 8# IJE OE OE (*a&ter"js&e2 $+j"v"-ne2 para%"tarne) 0 s&r"pta "% pra&se str.1