pecina Ljubacevo
December 16, 2017 | Author: Nebojsa | Category: N/A
Short Description
Elaborat, prijedlog za stavljanje pod zastitu spomenika prirode kao prirodnog dobra Republike Srpske od izuzetnog znacaj...
Description
REPUBLIKA SRPSKA MINISTARSTVO PROSVJETE I KULTURE REPUBLI^KI ZAVOD ZA ZA[TITU KULTURNO-ISTORIJSKOG I PRIRODNOG NASQE\A
PRIJEDLOG ZA STAVQAWE POD ZA[TITU KAO PRIRODNOG DOBRA OD IZUZETNOG ZNA^AJA
SPOMENIK PRIRODE
PE]INA U KAMENOLOMU QUBA^EVO BAWALUKA, 2007. godine
REPUBLI^KI ZAVOD ZA ZA[TITU KULTURNO ISTORIJSKOG I PRIRODNOG NASQE\A REPUBLIKE SRPSKE BAWA LUKA
Elaborat
PRIJEDLOG ZA STAVQAWE POD ZA[TITU SPOMENIKA PRIRODE PE]INA U KAMENOLOMU QUBA^EVO KAO PRIRODNOG DOBRA OD IZUZETNOG ZNA^AJA
Rukovodilac
Jelena Kadi} Goran Dujakovi}, speleolog Dr Du{an Mijovi}, geolog
Obra|iva~ Dragan Kova~evi}, dipl. in`. {um. Goran Pani}, geograf Fotografije
Goran Dujakovi} Jelena Savi}, dizajn
Tehni~ka obrada
Goran Kalini}, obrada priloga Svetlana [iqegovi}, lektor
Direktor
Svetlana [iqegovi}
Споменик природе Пећина у каменолому Љубачево
1.
REPUBLI^KI ZAVOD ZA ZA[TITU KULTURNO-ISTORIJSKOG I PRIRODNOG NASQE\A REPUBLIKE SRPSKE pristupio je: Pravni osnov za dono{ewe akta o stavqawu pod za{titu prirodnog dobra sadr`an je u ~lanu 33 stav 1. i 2. Zakona o za{titi prirode prema kome se prirodno dobro stavqa pod za{titu aktom nadle`nog organa na osnovu Prijedloga ministarstva nadle`nog za za{titu `ivotne sredine Republi~ki zavod za za{titu kulturno-istorijskog i prirodnog nasqe|a Republike Srpske pripremio je Elaborat: Prijedlog za stavqawe pod za{titu spomenika prirode "PE}INA U KAMENOLOMU QUBA^EVO" kao prirodnog dobra od velikog zna~aja sa prijedlogom akta o za{titi.
Bawa Luka, 2007. god. Direktor Zavoda ,
Републички завод за заштиту културно-историјског и природног наслеђа Републике Српске, Бања Лука 2007.
Споменик природе Пећина у каменолому Љубачево
2.
SADR@AJ PRIJEDLOG ZA STAVQAWE POD ZA[TITU SPOMENIKA PRIRODE "PE]INA U KAMENOLOMU QUBA^EVO" KAO PRIRODNOG DOBRA OD VELIKOG ZNA^AJA
ú
IDENTIFIKACIJA Vrsta i naziv prirodnog dobra Osnovna vrijednost Polo`aj Granice za{ti}enog podru~ja i zone za{tite Prethodni status za{tite Kategorija Me|unarodni status
úú
OPIS PRIRODNOG DOBRA Priroda ^ovjek i priroda
úúú
VREDNOVAWE Ocjena ispuwenosti uslova za za{titu Ocjena vrijednosti Prijedlog kategorije
úñ
KONCEPT ZA[TITE Optimalni model za{tite Ciqevi razvoja Proceduralni, prostorni i vlasni~ki aspekt za{tite Re`im za{tite Mjere odr`avawa, ure|ivawa i razvoja prirodnog dobra Upravqawe za{titom Finansirawe za{tite Smjernice
ñ
PRILOZI prilog 1: Polo`aj Pe}ine u kameneolomu Quba~evo 1:100 000 prilog 2: Polo`aj Pe}ine 1:25 000 prilog 3: Katastarska skica prilog 4: Popis katastarskih parcela prilog 5: Granice za{ti}enog podru~ja i zone za{tite prilog 6: Geolo{ka karta podru~ja Quba~eva 1:100 000 prilog 7: Plan Pe}ine u kamenolomu Quba~evo prilog 8: Profil Pe}ine
Републички завод за заштиту културно-историјског и природног наслеђа Републике Српске, Бања Лука 2007.
Споменик природе Пећина у каменолому Љубачево
I
-
3.
IDENTIFIKACIJA
VRSTA I NAZIV PRIRODNOG DOBRA Spomenik prirode "Pe}ina u kamenolomu Quba~evo"
OSNOVNA VRIJEDNOST Slo`en, podzemni horizontalni oblik karstnog reqefa, koji sa~iwava nekoliko dvorana povezanih kanalima, ispuwen atraktivnim i veoma rijetkim oblicima pe}inskog nakita. Pe}ina je izuzetno zna~ajan geomorfolo{ki, speleoklimatolo{ki i potencijalno biospelolo{ki lokalitet u Republici Srpskoj. Tokom speleolo{kih istra`ivawa (2004-2006. godina) u podzemnim kanalima i dvoranama prona|eni su izuzetno rijetki oblici ekscentri~nog pe}inskog nakita (heliktiti) na vi{e lokacija. Po rasprostrawenosti ekscentri~nog pe}inskog nakita (Visoka dvorana, Dvorana stalagmita, Kalcitna dvorana i Dvorana Posledwi horozont) ovo je jedinstven podzemni objekat u Republici Srpskoj, a i Bosni i Hercegovini. Pe}ina je tako|e bogata i ostalim oblicima pe}inskog nakita: velikim salivima, stalagmitima, stalaktitima, pe}inskim stubovima, bigrenim kadama i draperijama.
POLO@AJ Sjeverozapadna Republika Srpska, kamenolom Quba~evo. Teritorija op{tine Bawa Luka, podru~je sela Quba~evo, kamenolom Quba~evo. Udaqenost: od (centra) Bawa Luke 14 km. Pristupa~no putni~kim vozilom iz dva pravca: -
od Bawa Luke asfaltnim putem do Karanovca, daqe prema Kne`evu do skretawa za kamenolom Quba~evo. Od ulaza u kamenolom 200 metara do ulaza u pe}inu; od Kne`eva prema Bawa Luci asfaltnim putem ispod planina ^emernica i Osma~a do skretawa za kamenolom Quba~evo. Od ulaza u kamenolom 200 metara do ulaza u pe}inu.
Nadmorska visina: 420 metara Koordinate u Gaus-Krigerovoj koordinatnoj mre`i X - 4948,30 N Y - 6437,19 E
Републички завод за заштиту културно-историјског и природног наслеђа Републике Српске, Бања Лука 2007.
Споменик природе Пећина у каменолому Љубачево
4.
GRANICE ZA[TI]ENOG PODRU^JA I ZONE ZA[TITE PE]INE U KAMENOLOMU QUBA^EVO U za{ti}enom spomeniku prirode Pe}ina u kamenolomu Quba~evo utvr|uje se re`im za{tite I i II stepena. Spomenik prirode “Pe}ina u kamenolomu Quba~evo“ nalazi se u kamenolomu Quba~evo, selo Quba~evo oko 15 km od centra Bawa Luke, op{tina Bawa Luka, KO Quba~evo, na katastarskim ~esticama: k.~. 63/2, k.~. 985 k.~. 45/3, k.~. 46/1, k.~. 46/2, k.~. 47/1, k.~. 47/2, k.~. 48, k.~. 49, k.~. 50/2, k.~. 50/3, k.~. 63/2, k.~. 64/1, k.~. 64/2, k.~. 65/1, k.~. 65/2, k.~. 66/1, k.~. 66/2, k.~. 67, k.~. 68, k.~. 978, k.~. 979, k.~. 981, k.~. 984, k.~. 986, k.~. 987, k.~. 988, k.~. 2195/1 te dijelovi k.~. 63/1 i 2195/2 ucrtani na kopiji katastraskog plana, a obuhvata povr{inu od 45,45 hektara. Pod re`imom za{tite prvog stepena nalazi se: -
ju`ni kanal sistema pe}ine (k.~. 63/2, k.~. 985, i dio k.~. 63/1 ucrtan na kopiji katastarskog plana) ukupne povr{ine 5,89 hektara.
Re`im za{tite I stepena podrazumjeva zabranu kori{}ewa prirodnih bogastava i sve vidove kori{}ewa prostora i aktivnosti , osim pra}ewa stawa, nau~nih istra`ivawa, ure|ewa pe}ine (poseban projekat ure|ewa) i kontrolisanih posjeta Pod re`imom za{tite drugog stepena nalaze se: -
sjeverni kanal sistema pe}ine sa okolinom (k.~. 46/1, k.~. 46/2, k.~. 47/1, k.~. 47/2, k.~. 48, k.~. 49, k.~., k.~. 50/2, k.~. 50/3, dio k.~. 63/1, k.~. 63/2, k.~. 64/1, k.~. 64/2, k.~. 65/1, k.~. 65/2, k.~. 66/1, k.~. 66/2, k.~. 67, k.~. 68, k.~. 978, k.~. 979, k.~. 981, k.~. 984, k.~. 986, k.~. 987, k.~. 988, k.~. 2195/1, i dio k.~. 2195/2 ucrtan na kopiji katastarskog plana) ukupne povr{ine 39,56 hektara.
Re`im za{tite II stepena podrazumjeva aktivnosti na o~uvawu i unapre|ewu za{ti}enog prirodnog dobra, razvoja turizma i rekreacije kao i obavqawe privrednih djelatnosti koje nisu u suprotnosti sa propisanim mjerama za{tite.
Републички завод за заштиту културно-историјског и природног наслеђа Републике Српске, Бања Лука 2007.
Споменик природе Пећина у каменолому Љубачево
5.
PRETHODNI STATUS ZA[TITE Pe}ina u kamenolomu Quba~evo se do sada nije nalazila na listi za{ti}enih prirodnih dobara Republike Srpske, a ni Republi~kog zavoda za za{titu spomenika kulture i prirode BiH (predratni period). Tokom 2005. godine prirodno dobro je stavqeno pod prethodnu za{titu (“Slu`beni glasnik RS” br. 35/05).
KATEGORIJA Spomenik prirode. •
Na osnovu Inventara objekata geonasqe|a Republike Srpske, prirodno dobro Pe}ina u kamenolomu Quba~evo je objekat geonasqe|a regionalnog zna~aja.
ME\UNARODNI STATUS •
IUCN klasifikacija za{ti}enih prirodnih podru~ja: Category III - Natural Monument / Natural Landmark - Prirodni spomenik. IUCN Lista nacionalnih parkova i za{ti}enih podru~ja (United Nations List of National parks & Protected Areas). Ne upisuje se zbog male povr{ine.
Републички завод за заштиту културно-историјског и природног наслеђа Републике Српске, Бања Лука 2007.
Споменик природе Пећина у каменолому Љубачево
II
-
6.
OPIS PRIRODNOG DOBRA
PRIRODA GEOLO[KA GRA\A Geolo{ka gra|a {ireg podru~ja pe}ine u kamenolomu u Quba~evu obuhvata vi{e strukturno-facijalnih cjelina, u kojima su pored karbonatnih masa mezozojske starosti na istra`nom terenu zastupqene i stijene razli~itog sastava i starosti (OGK, list Bawa Luka, 1977 i OGK list Jajce, 1981). Rasprostrawewe zastupqenih litolo{kih ~lanova na istra`nom podru~ju prikazano je na prilogu 6. Strukturne karakteristike istra`nog podru~ja su veoma slo`ene odra`avaju istoriju formirawa sjeverozapadnog oboda Dinarida.
i
Mezozoik U {irem podru~ju pe}ine u kamenolomu u Quba~ebu, stijene sredwe i gorwe jure (J2+3) na kontaktu sa dowo- i gorwokrednim stijenama (K1 i K2) ispresjecane su brojnim rasjedima regionalnog karaktera. Tokom jurskog perioda vr{ena je iskqu~ivo karbonatna sedimentacija, i talo`eni su raznovrsni kre~waci sa bogatom faunom. Zahvaquju}i tome izvr{eno je razdvajawe, na nera{~lawene sredwo-gorwojurske sedimente i seriju gorwojurskih sedimenata. Sredwo-gorwojurske sedimente predstavqaju dolomiti sa ulo{cima tamnosivih I ponegdje rumenkastih kre~waka, koji navi{e postepeno prelaze u slojevite sive kre~wake sa obiqem faune. Od mikrofosila prema Marinkovi} i dr, (1981) konstatovani su Protopeneroplis striata, Conicospirillina bassiliensis, macroporella cf. selli i drugi. Debqina ovih sedimenata varira od 400 do 500 metara. Gorwojurski sedimenti su svjetlosivi sitnozrni kre~waci, u kojima su ~esti ostaci koralskih kolonija, hidrozoa I nerinea. Ukupna debqina ovih naslaga iznosi oko 500 metara. Kredne naslage su razvijene prete`no kao dowokredni paket koji obuhvata valendin, otriv i barem (K11-3) i fli{ni sedimenti gorwokredne starosti (K23) koji ga okru`uju na cijelom podru~ju. Paket kre~waka valendin – barem ima prili~no oskudan sadr`aj paleontolo{kog materijala, a zastupqeni su kriptokristalasti kre~waci razli~ite slojevitosti. Ukupna debqina ovog paketa iznosi oko 500 m. Fli{ne tvorevine le`e na starijim sedimentima najvjerovatnije transgresivno, a izdvojene su kao laporovito kalkarenitski paket, koji Републички завод за заштиту културно-историјског и природног наслеђа Републике Српске, Бања Лука 2007.
Споменик природе Пећина у каменолому Љубачево 7. sa~iwavaju plo~asti mikriti sa uklopcima ro`naca i kalkareniti dobro uslojeni. Turbiditne sekvence su najvi{e izra`ene u ni`im nivoima. Ukupna debqina iznosi oko 200 m.
Kenozoik Kenozojske sedimente na istra`nom prostoru predstavqaju proluvijalne i deluvijalne tvorevine i aluvijalni sedimenti rijeke Vrbas kvartarne starosti. Na u`em podru;ju istra`ivawa kenozojski sedimenti gotovo da nemaju znatnije rasprostrawewe.
Strukturne karakteristike Regionalno gledano podru~je Quba~eva, kao i cijelo podru~je Bawaluke, uostalom i ~itava sjeverozapadna Republika Srpska, pripadaju geotektonskoj jedinici unutra{wih Dinarida, odnosno wenom sjevernom obodu. Pe}ina u kamenolomu sa okolinom pripada jedinici Osma~a, ~ije je pru`awe pravca sjeverozapad-jugoistok. Ova strukturna jedinica predstavqa sinklinalu koja blago tone prema jugoistoku (Marinkovi} i dr, 1981). Prema istim autorima osobina ove strukturne jedinice je da ona presijeca tri skoro paralelna rasjeda razdvajaju}i mawe blokove – plato Krmine i plato Quba~evo-Memi}i. Ina~e plato Quba~evo-Memi}i je naknadnim tektonskim pokretima deformisan usqed ~ega karbonatni slojevi padaju prema sjeveroistoku. Cijeli speleolo{ki sistem pe}ine u kamenolomu Quba~evo formiran je upravo u navedenim sedimentima i najvjerovatnije wegov generalni pad prati pad slojeva.
Reqef U {iroj okolini istra`nog prostora dominira planina Osma~a kao najmarkantnija morfolo{ka pojava ju`no od grada Bawa Luka, na desnoj strani rijeke Vrbasa,. Osma~a je dinarskog pravca pru`awa, sa istoimenim najvi{im vrhom (949m) i nekoliko mawih vrhova: Mileti}a vis (889m), Rustina (861m) i Vijenac (848m). Planina o{tro pada zapadno prema rijeci Vrbas, najzna~ajnem povr{inskom toku {ireg podru~ja. Prema karti rasprostrawenosti karsta (Andri}, B.) {ire podru~je Osma~e pripada zoni dubokog karsta zajedno sa isto~nim dijelom planine Mawa~a. Tokom speleolo{kih istra`ivawa otkriveno je nekoliko dubokih jama od kojih je najdubqa jama Ogra|enica (-230 m) na planini Osma~a i jama Viktorija (-305 m) na isto~noj strani planine Mawa~a. U bli`em okru`ewu pe}ine posebno se isti~e visoravan Quba~evo kao interesantna morfolo{ka cjelina. Visoravan je potpuno skar{}ena i bez povr{inske rije~ne mre`e. Najni`a je u sredi{wem dijelu (464 m), a ne{to vi{a u jugoisto~nom (481-502 m) i sjeverozapadnom dijelu (498 m). Povr{ je pokrivena ve}im ili mawim nizovima vrta~a. Sa sjeverne strane visoravan se blago uzdi`e prema uzvi{ewu Rastova poqana (482 m) na ~ijim sjevernim padinama se nalazi ulaz u Pe}inu Quba~evo. [ira okolina pe}ine izgra}ena je od bankovitih i masivnih kre~waka jurske starosti. Републички завод за заштиту културно-историјског и природног наслеђа Републике Српске, Бања Лука 2007.
Споменик природе Пећина у каменолому Љубачево
8.
Morfohidrolo{ke odlike Pe}ine u kameonolomu Quba~evo Speleolo{ki objekat – Pe}ina u ju`nom dijelu kamenoloma Quba~evo predstavqa dio ve}eg podzemnog sistema koji je minirawem otkriven, a kasnije tokom radova i znatno uni{ten. Pored kanala u ju`nom dijelu, u kamenolomu jo{ uvijek egzistira i kanal u sjevernom dijelu kamenoloma. Pregledom speleologa ovog dijela pe}ine 2004. godine u koji se ulazi kaverenom ustanovqena je du`ina kanala koja prelazi 200 metara. Ulazak u ovaj dio nekada jedinstvenog speleolo{kog sistema sada je izuzetno rizi~an zbog naru{ene stabilnosti nadsloja izazvanih neprekidnim minirawem ovog dijela kamenoloma u periodu 2004-2007. godina. Tako|e, u blizini sada{weg ulaza pe}ine u ju`nom dijelu kamenoloma evidentirana su i dva {ira rasjeda - kanala ispuwena pe}inskim nakitom, preko kojih je najvjerovatnije speleolo{ki sistem komunicirao prema povr{ini. Posmatrano u planu i profilu, pe}ina u ju`nom dijelu kamenoloma je podzemni objekat koji se sastoji iz glavnog, prostranog i nekoliko mawih kanala koji povezuju ~etiri dvorane. Generalni pravac pru`awa glavnog kanala iznosi oko 1800. Ukupna du`ina svih kanala pe}ine (ju`nog dijela) je 338 m, dubina -7,7m a visinska razlika izme|u najvi{eg i najni`eg dijela 18 metara. Na osnovu morfolo{ke analize izdvojeno je nekoliko cjelina ovog speleolo{kog objekta. Opis morfolo{kih odlika pe}ine prikazan je na osnovu slede}ih cjelina:
Ulazni kanal, Visoka dvorana, Slijepi kanal, Dvorana stalagmita, Kalcitna dvorana, Kolaps, Dvorana Posqedwi horizont
Ulazni kanal Ulaz u pe}inu ima jedan vertikalno izdu`en otvor koji je sa jedne strane pregra|en velikim salivom. Smje{ten je na zasje~enoj strani ju`nog dijela kamenoloma. Ulazni otvor je orijentisan prema jugoistoku. Ulaz je relativno malih dimenizija, {irine 1,20 m i visine 3 m. Dno ulaza je pokriveno mawim komadima kamewa, dijelom preostalih poslije povremenih minirawa, a jedan dio je otpao sa nadsloja ulaza. Nagib od ulazne ta~ke (linije ki{wewa) do Visoke dvorane je gotovo neznatan. Centralnim dijelom Ulaznog kanala napravqena je uska staza koju su uredili radnici kamenoloma. Drugi dio kanala je pokriven mehani~kim sedimentima, velikim i malim blokovima stijena koji su izme|u ispuweni raskva{enom glinom. Karakteristika ovog dijela pe}ine je i znatna o{te}enost pe}inskog nakita. Krupniji komadi pe}inskog nakita, pe}inski stubovi, stalagmiti i stalaktiti uglavnom su presje~eni mawim ili ve}im pukotinama nastalim usqed ranijih minirawa. I pored svega, utisak je da je ovaj dio pe}ine siguran za obilazak. Posqednim pregledima speleologa (oktobar 2006.) nije primje}eno pojavqivawe novih naprsnu}a i pukotina. Републички завод за заштиту културно-историјског и природног наслеђа Републике Српске, Бања Лука 2007.
Споменик природе Пећина у каменолому Љубачево
9.
Visoka dvorana Sastoji se iz jedne dvorane koja povezuje Ulazni kanal, Slijepi kanal i Dvoranu stalagmita. Sa visinom tavani~nog dijela koja dosti`e 10 metara, to je i najvi{a morfolo{ka cjelina u pe}ini. Dno kanala je pokriveno debelim talogom raskva{ene gline. Dvorana ima prosje~nu {irinu od 6-9 metara. Strane i strop dvorane ispuweni su pe}inskim nakitom: salivima, stalaktitima, stalagmitima i pe}inskim stubovima. U ovoj dvorani se nalaze i prve pojave ekscentri~nog pe}inskog nakita koji se naj~e{}e nalazi formiran na pe}inskim stubovima i stalaktitima. Ve}e koncentracije su razvijene u ju`nim i isto~nim dijelovima dvorane. Kao i u predwem dijelu kaverene i ovdje je dio pe}inskog nakita napukao usqed minirawa. Na plafonu dvorane formirana su intersantna kru`na udubqewa koja podsje}aju na vrtlo`ne lonce. Ovi eroziono-korozioni oblici nastaju djelovawem turbulentnih voda. Postojawe vrtlo`nih lonaca upu}uje i na odre|ena speleogenetska tuma~ewa funkcije kanala pe}ine. Tokom ranih faza morfolo{ke evolucije, podzemnim kanalima su cirkulisale velike koli~ine podzemnih voda koje Републички завод за заштиту културно-историјског и природног наслеђа Републике Српске, Бања Лука 2007.
Споменик природе Пећина у каменолому Љубачево 10. su stvarale i oblikovale ove pojave. Orijentisanost kanala pravcem jugsjever ukazuje i na mogu}i pravac paleotoka koji je najvjerovatnije drenirao povr{inske i podzemne vode visoravni Quba~evo prema kawonu rijeke Vrbas (udaqenost od pe}ine 3-4km-sjeverozapadno). Spu{tawe vodenog toka u ni`e eta`e i ostavqawe sada{wih kanala pe}ine bez aktivne hidrolo{ke funkcije pretpostavqa i postojawe ni`ih podzemnih horizonata koji su za sada speleolo{ki nedostupni i izvjesno hidrolo{ki aktivni. Na dijelu su`ewa koje odvaja Visoku dvoranu od Dvorane stalagmita, nalazi se interesantna pojava napuknu}a na jednom salivu. Pomjerawa koja su presjekla saliv nisu novijeg datuma i najvjerovatnije su seizmi~ke prirode. Procesom karstifikacije pukotina se obnovila i zapunila materijalom, iako su dijelovi saliva pomjereni u razli~itim smjerovima nekoliko centimetara.
Републички завод за заштиту културно-историјског и природног наслеђа Републике Српске, Бања Лука 2007.
Споменик природе Пећина у каменолому Љубачево
11.
Slijepi kanal Nastavqa se sjeverozapadno od Visoke dvorane. Naziv je dobio zbog polo`aja koji je u planu pe}ine orijentisan prema ulaznom dijelu i slijepog, pukotinskog zavr{etka kanala. Za razliku od Ulaznog kanala i Visoke dvorane koji su gotovo potpuno horizontalni, ovaj kanal u po~etnom dijelu ima blagi uspon, a daqe zavr{ava padom u jednu pukotinu. Poku{aji spelologa da preko ovog kanala u|u u ni`e eta`e pe}ine bili su bezuspje{ni. Dno kanala je pokriveno dijelom kalcitnom korom, dijelom raskva{enom ilova~om. Strop i strane kanala su ispuwene pe}inskim nakitom. Na pojedinim mjestima nalaze se atraktivni oblici stalagmita.
Dvorana stalagmita U dvoranu se ulazi preko su`ewa kojim je odvojena od Visoke dvorane. Su`ewe je rijedak dio pe}ine koji je te`e prohodan. Visina su`ewa se kre}e oko 0,50 m. Na stropnom dijelu su`ewa nalaze se mawe nakupine ekscentri~nog nakita. Dvorana je dobila naziv po atraktivnoj grupi masivnih stalagmita koji su prona|eni tokom prvih posjeta speleologa, od kojih je na`alost, sada u dvorani prisutno samo nekoliko primjeraka. Jedan dio stalagmita je usqed detonacija rastre{en, napukao i pao. Najatraktivnije primjerke veoma masivnih stalagmita su odnijeli “posjetioci” prije nego {to je postavqena kapija na ulazu u pe}inu. Dno dvorane pokriveno je kalcitnim naslagama i mawim bigrenim kadama. Na bo~nim stranama dvorane nalaze se mawe nakupine heliktita i krupnih kristala kalcita.
Републички завод за заштиту културно-историјског и природног наслеђа Републике Српске, Бања Лука 2007.
Споменик природе Пећина у каменолому Љубачево
12.
Kalcitna dvorana Ovo je najdu`a i najinteresantnija dvorana pe}ine u Quba~evu. Ukupna du`ina dvorane je 103 metra. Karakteri{e je relativno velika {irina i bogatstvo raznovrsnih oblika pe}inskog nakita. Od izlaza iz Dvorane stalagmita dvorana se ra~va na dvije strane. Sjeverozapadni krak se od mjesta ra~vawa, su`ava i poslije jednog maweg pada zavr{ava kru`nom dvoranom. U ovom dijelu su razvijene skromnije forme pe}inskog nakita. Ukupna du`ina ovog dijela dvorane je 27 metara. Jugoisto~ni krak je najintersantniji dio dvorane. Veliki saliv izgra|en od ~istog kalcita u cjelosti pokriva zapadnu stranu dvorane. Ovaj saliv koji se na pojednim mjestima uzdi`e do visine plafona prostire se do naj{ireg dijela dvorane. Velika koncentracija ekscentri~nog nakita formirana je na dijelovima saliva, stalagmitima, mawim pe}inskim stubovima i na bijelim stalaktitima stropa. Tavanica dvorane je ukra{ena interesantnim oblicima stalaktita tipa-A (makarona) koji su zbog mjesta na kome se nalaze (velika visina) ostali izuzetno dobro o~uvani. Velika koncentracija ekscentri~nog nakita je posqedica izolovanosti podzemnih kanala i dvorane desetinama hiqada godina tako da su rijetki oblici pe}inskog nakita nesmetano rasli u uslovima velike vla`nosti. Dno dvorane je potpuno horizontalno, prekriveno ilova~om koja se prostire u vidu tanke tvrde kore. Ako su predwi dijelovi pe}ine razblatweni od prokapnih voda koje su o~ito u ovim dijelovima intenzivnije, najve}i dio Kalcitne dvorane je tokom cijele godine suh. Najve}a {irina Kalcitne dvorane iznosi 16 metara u dijelu u kome dvorana mijewa pravac pru`awa prema jugozapadu. Od mjesta u kome mijewa pravac prostirawa, dvorana se karakteri{e velikom {irinom a pojavquje se i veliko uru{avawe dna. Uru{avawe se zavr{ava pukotinski i najvjerovatnije komunicira sa ni`im eta`ama u koje za sada nije mogu}e spelolo{ko prodirawe. U zavr{nom dijelu dvorana je presje~ena depresijom koja se spu{ta 6 metara vertikalno u odnosu na dno dvorane. Depresija (Kolaps) je u stvari razdvojila Kalcitnu dvoranu–kanal na dvije cjeline i izdvojila Dvoranu Posledwi horizont kao zasebnu morfolo{ku cjelinu. Isto~na strana zavr{nog dijela Kalcitne dvorane je pokrivena ostacima kre~wa~kih blokova, kamewa i bigrenim korama.
Републички завод за заштиту културно-историјског и природног наслеђа Републике Српске, Бања Лука 2007.
Споменик природе Пећина у каменолому Љубачево
13.
Kolaps Je hidrolo{ki najaktivniji, najinteresantniji i najneprohodniji dio pe}ine. Prelazak je mogu} samo spustom i usponom preko gotovo vertikalnih strana Kolapsa na ~ijim stranama se nalazi natalo`en sloj navla`ene gline. U vidu mawih depresija-udubqewa pregra}uje gotovo u cjelosti dvoranu i spu{ta se 6 metara u odnosu na dno Kalcitne i Dvorane Posledweg horizonta, koje se nalaze na istom pravcu prostirawa. Velika raskva{enost, obilno prisustvo gline, povremeno formirawe lokvi vode ili mawih poto~i}a (samo tokom obilnijih padavina) ukazuju da pe}ina preko ovog dijela komunicira pukotinski sa ni`im eta`ama speleolo{kog sistema koje omogu}uju odvo|ewe, mogu}e, i ve}ih koli~ina vode.
Dvorana Posqedwi horizont Ova dvorana nastavqa na Kolaps i predstavqa zavr{nio dio pe}ine. Dno dvorane je pokriveno kalcitnim nakupinama i u predwem dijelu raskva{enom ilova~om. Dvorana je bogata raznim oblicima pe}inskog nakita, od ~ega dominiraju krupni oblici pe}inskog nakita, stalaktiti, stalagmiti i pe}inski stubovi. Kao i u ostalim dijelovima pe}ine velika je koncentracija tavani~nog pe}inskog nakita. Na velikim stalaktitima nalaze se bogato razvijeni oblici ekscentri~nog nakita. U ovom dijelu oni su i najo~uvaniji zbog relativne nepristupa~nosti. Da bi se do{lo u ovaj dio potrebno je spu{tawe i pewawe po jako razblatwenom dijelu Kolapsa pa ovaj dio za sada posje}uju samo speleolozi. Dvorana se zavr{ava sa dva “uvla~ka”- kanala od kojih je jedan orjentisan ju`no, a drugi isto~no. Krajwi dijelovi kanala su ispregra|ivani pe}inskim nakitom. Voda dijelom preko pukotina dospijeva tankim slojem u ovu dvoranu.Visina dvorane u najvi{em dijelu iznosi oko 8 metara i spada u vi{e morfolo{ke cjeline pe}ine. Републички завод за заштиту културно-историјског и природног наслеђа Републике Српске, Бања Лука 2007.
Споменик природе Пећина у каменолому Љубачево
14.
^OVJEK I PRIRODA Uvidom u stawe na terenu, zapa`aju se fizi~ki, i drugi vidqivi indikatori neposredne ugro`enosti. Neposredna okolina Pe}ine u kanemolomu Quba~evo zahva}ena je antropogenim uticajima u smislu privrednih postrojewa i separacije geolo{kog materijala. U u`oj zoni pe}ine, primje}eni su direktni uticaji ~ovjeka. Morfologija nekada{weg kre~wa~kog masiva potpuno je uni{tena i zaravwena do planirane kote kamenoloma. Nakon speleolo{kih istra`ivawa i konstatovawa izuzetnih vrijednosti ovog speleolo{kog objekta, preduzeti su prvi koraci ka wegovoj za{titi. Tako je zabranom rudarsko-geolo{kog inspektora (Broj:Уп/I-06/2-311-35/2004) od 08.04.2004 godine stavqen pod privremenu za{titu kanal u ju`nom dijelu kamenolama dok je kanal u sjevernom dijelu prepu{ten uni{tavawu jer bi se zabranom eksploatacije i u ovom dijelu onemogu}io u potpunosti rad kamenoloma. Kaverna u ju`nom dijelu kamenoloma zajedno sa kanalom u sjevernom dijelu i dijelom kanala koji je trajno uni{ten tokom eksploatacije, predstavqala je veliki podzemni objekat ~ija je du`ina do trenutka otvarawa prema{ivala 700 metara. Pe}ine ovih dimenzija izuzetno se rijetko pronalaze i velika je {teta {to ovaj speleolo{ki objekat nije sa~uvan u cijeloj du`ini, kao jedinstveni objekat ili bar wegov ve}i dio. Iznijeto stawe ukazuje da su naru{ene prirodne vrijednosti Pe}ine u kamenolomu Quba~evo, i ukazuje da budu}i Staralac treba ozbiqno da pristupi poslovima ure|ewa i za{tite prirodnog dobra. Републички завод за заштиту културно-историјског и природног наслеђа Републике Српске, Бања Лука 2007.
Споменик природе Пећина у каменолому Љубачево
15.
Републички завод за заштиту културно-историјског и природног наслеђа Републике Српске, Бања Лука 2007.
Споменик природе Пећина у каменолому Љубачево
IIII
-
16.
VREDNOVAWE
OCJENA ISPUWENOSTI USLOVA ZA ZA[TITU Pe}ina u kamenolomu Quba~evo predstavqa morfolo{ki slo`en speleolo{ki objekat, koji karakteri{e rijedak i ekscentri~an pe}inski nakit. Pe}inu karakteri{u prostrani kanal razvijeni u jednom horizontu, atraktivan i rijedak pe}inski nakit koji je za sada samo djelomi~no istra`en. S obzirom da je kaverna desetinama hiqada godina bila zatvorena i nedostupna, vanredno je interesantna sa aspekta budu}ih mikroklimatskih i biospeleolo{kih istra`ivawa. Pomenuti skup vrijednosti speleolo{kog objekta Kaverna u kamenolomu Quba~evo daje joj svojstvo prirodnog dobra u skladu sa Zakonom o za{titi `ivotne sredine ("Slu`beni glasnik RS", br. 50/02). Determinisawe istra`nog podru~ija kao prirodnog dobra i ocjena ispuwenosti uslova za za{titu vr{eni su uokviru standardne procedure vrednovawa sa stanovi{ta potreba i ciqeva za{tite prirode i `ivotne sredine ~iji su kriteriji iskazani kao:
Izvornost (autohtonost) – stepen izmjewenosti prirodnog stawa, glavnih ~inilaca, elemenata i odlika nekog prostora ili pojava pod direktnim ili posrednim uticajem ~ovjeka,
Reprezentativnost – pokazateq jedinstvenosti i specifi~nosti prirodnog dobra u okviru grupe srodnih pojava,
Rijetkost - izraz kvantitativnog stawa i pokazateq ugro`enosti odre|ene pojave ili procesa, vezano za odre|eni prostorni ili vremenski okvir,
Raznolikost - izra`ena bogatstvom raznovrsnih, kombinovanih, prirodnih pojava i procesa,
Cjelovitost-koja izra`ava stepen jedinstva i odre|enog prostora ili pojave i wihovih sadr`aja,
Esteti~nost-po kojoj se cijene atraktivnost ambijentalno-pejsa`nih vrijednosti, i qepota prirodnog dobra.
me|usobno
zaokru`enosti
Ispuwenost uslova za za{titu ocewena je i u kontekstu potencijala za razvoj op{tih funkcija ovog podru~ja kao za{ti}enog prirodnog dobra. Op{te funkcije predstavqaju nau~na, kulturna i obrazovno-vaspitna, dok }e ostale potencijalne funkcije (turisti~ko-rekreativna, privredna ...) biti razmotrene pri definisawu koncepta za{tite. Na osnovu izvr{ene analize konstatovanih vrijednosti i funkcija za{tite, utvr|en je visok stepen me|usobne zavisnosti i uslovqenosti ~lanova navedene relacije. Prilikom valorizacije jedan od problema je svakako bio nedovoqni stepen definisanih i propisanih kvantitativnih metoda, {to proisti~e iz ~iwenice da za svaki kriterijum postoji vi{e pokazateqa. Oni se ~esto ne mogu egzaktno iskazati numeri~kim veli~inama, ve} se determinacija Републички завод за заштиту културно-историјског и природног наслеђа Републике Српске, Бања Лука 2007.
Споменик природе Пећина у каменолому Љубачево 17. wihovih vrednosti vr{i na iskustveno-komparativnoj i kvalitativnoj osnovi. Me|utim, bez obzira na pomenute pote{ko}e valorizacije, prirodne vrijednosti Girske pe}ine imaju sna`nu argumentaciju koja obezbije|uje uklapawe u navedene kriterijume. Pe}ina u kamenolomu Quba~evo po svojim dimenzijama i karakteristikama spada u petnaest najzna~ajnijih speleolo{kih objekata Republike Srpske, nau~no vrednovanih u okviru radne grupe za speleologiju pri Nacionalnom savjetu za geonasqe|e Republike Srpske, odnosno u Inventaru objekata geonasqe|a.
OCJENA VRIJEDNOSTI Utvr|ivawe stepena zadovoqewa kriterijuma vrednovawa izvr{eno je na osnovu kvalitativne analize obiqe`ja podru~ja Pe}ine u kamenolomu Quba~evo po zastupqenim prirodnim komponentama. Izvornost Pe}ina u kamenolomu Quba~evo je djelomi~no sa~uvan u izvornom obliku speleolo{ki objekat, koji pokazuje prirodu razvoja ovog kra{kog predjela. Pe}ina nije hidrolo{ki aktivna, i zbog toga je djelimi~no ure|ivana, zahvaquju}i ~emu su o~uvane ve}ina prirodnih karakteristika. Републички завод за заштиту културно-историјског и природног наслеђа Републике Српске, Бања Лука 2007.
Споменик природе Пећина у каменолому Љубачево
18.
Reprezentativnost Pe}ina u kamenolomu Quba~evo i izdvojeni predeo su, i pored potpune ure|enosti pristupnog prostora, u znatnoj mjeri reprezentativni {to se ogleda u:
jedinstvenosti skupa speleomorfolo{kih obiqe`ja iskazanih kroz pe}inski sistem jednog horizonta i veoma rijetkog pe}inskog nakita koji ukra{ava podzemne dvorane i galerije, Veoma atrktivni su pe}inski stubovi pre~nika i do metra, na kojima su razvijeni ekscentri~ni nakiti, grandiozni salivi i draperije, kao i pojave malih bigrenih kadica.
jedinstvenom prirodnom spomeni~kom nasle|u, zbog ~ega je Pe}ina u kamenolomu Quba~evo svrstana u objekte geonasle|a Republike Srpske
Rijetkost Zna~ewe pojma ili kategorije "rijetkost" ispoqava se kroz prisustvo oblika i pojava objekata ne`ive prirode, pri ~emu se uspostavqa posebna skala za kvalitativno ili kvantitativno izra`avawe brojnosti i determinisawe teritorije kroz "rijetkost" kao pojedina~nu vrijednost, koja je izra`ena kao prirodna dragocjenost, i formira obavezu za{tite i o~uvawa, a opredjequje i na~in (u pogledu vrste i re`ima za{tite) za ostvarivawe tog ciqa. S obzirom da pojedini elementi i oblici reqefa i hidrografije predstavqaju rijetkost svojom pojavom i na~inom izra`enosti koja je obiqe`ena kao geonaslije|e, zakqu~uje se da je podru~je pe}ine u kamenolomu Quba~evo izuzetno.
Републички завод за заштиту културно-историјског и природног наслеђа Републике Српске, Бања Лука 2007.
Споменик природе Пећина у каменолому Љубачево
19.
Raznolikost Spomenik prirode Pe}ina u kamenolomu Quba~evo pokazuje znatan stepen raznolikosti prirodnih sadr`aja, prije svega morfolo{kih elemenata geodivirziteta, s obzirom na analizirane vrijednosti. Kategorija "raznolikosti" ukqu~uje u sebi prostornu varijabilnost fenomena i procesa fizi~ko-geografskih ~inilaca (elemenata), i mo`e se ocjewivati kao zasebna vrijednost ili kao estetska vrijednost koja proisti~e iz obiqe`ja predeonog lika i uklopqenosti speleolo{kog objekta. Cjelovitost Cjelovitost je preduslov za{tite prirodnog dobra, odnosno jedna od bitnih odrednica prostornog okvira za{tite. Primjena ovog kriterijuma veoma je slo`na s obzirom na izuzetnu iznijansiranost pojma "cjeline" u fizi~kogeografskom, biolo{kom, odnosno ekolo{kom ili u nekom drugom pogledu, kao i nejednaku taksonomiju "cjelina" u nau~nim disciplinama. Stepen cjelovitosti prirodnog dobra cijeni se prije svega sa prakti~nog aspekta kao skup realnih mogu}nosti da se sa granicama za{tite obuhvate su{tinske vrijednosti jednog prostora koje su me|usobno uzro~no-posledi~no povezane i na taj na~in obezbjede uslovi wihove za{tite i razvoja. Na osnovu ovakve postavke, zakqu~uje se da je skup osnovnih vrijednosti Pe}ina u kamenolomu Quba~evo u mnogome homogenizovan i prostorno uobli~en uprkos antropogenom uticaju, odnosno lako prepoznatqiv sa aspekta utvr|ivawa aspekta okvira za{tite. Estetika predjela Pejsa`no-ambijentalne vrijednosti Pe}ine u kamenolomu Quba~evo se visoko rangiraju i pored subjektivnosti do`ivqavawa i ocjene lijepog u prirodi. Te se vrijednosti zasnivaju na o~uvanosti predeone raznolikosti, i pored jasnog efekta privrednih aktivnosti. Estetika predjela osobito dolazi do izra`aja u okolnom dijelu kamenoloma zbog mogu}nosti {iroke vizuelne percepcije ne samo pojedinih o~uvanih elemenata ve} i upore|ivawa cjelovitog prostora prije antropogenih radova i wihovih posqedica. Iako skrovitost prirodnog dobra nije uticala da se o~uva estetika predela usqed privrednog interesa, navedenim aktivnostima upravo je apostrofirana temeqna vrijednost datog prostora, ~ime je stvorena specifi~na estetika ure|ivanog predjela.
Републички завод за заштиту културно-историјског и природног наслеђа Републике Српске, Бања Лука 2007.
Споменик природе Пећина у каменолому Љубачево
20.
PRIJEDLOG KATEGORIJE Na osnovu kriterijuma preporuka Nacionalnog savjeta za geonasqe}e RS i Evropske asocijacije za konzervaciju geolo{kog nasqe}a (ProGEO), a cijene}i ~iwenicu da su{tinska obiqe`ja Pe}ine u kamenolomu Quba~evo po ve}ini kriterijuma imaju visok rang u trostepenoj skali vrednovawa i da ovo podru~je mo`e uspje{no razvijati za{titne i druge dozvoqene funkcije, predla`e se svrstavawe pe}ine u prirodna dobra od velikog zna~aja, odnosno prirodna dobra I I kategorije.
Републички завод за заштиту културно-историјског и природног наслеђа Републике Српске, Бања Лука 2007.
Споменик природе Пећина у каменолому Љубачево
IV
-
21.
KONCEPT ZA[TITE
OPTIMALNI MODEL ZA[TITE Koncept za{tite Spomenika prirode "Pe}ina u kamenolomu Quba~evo" se zasniva na dosada{wim iskustvima u za{titi, razvoju, ure|ivawu i upravqawu spomenikom prirode koji su bazirani na: ¾ o~uvawu i unapre|ivawu ukupnih prirodnih vrijednosti, ¾ o~uvawu prideonih odlika, ¾ uskla|enoj za{titi i kori{}ewu prirodnih resursa, ali i potrebama koje se name}u nakon detaqnog vrednovawa prirodnih i qudskim radom stvorenih vrijednosti, kako bi za{ti}eno prirodno dobro moglo da bude nominovano za objekat geonasqe|a nacionalnog zna~aja.
Републички завод за заштиту културно-историјског и природног наслеђа Републике Српске, Бања Лука 2007.
Споменик природе Пећина у каменолому Љубачево
22.
CIQEVI RAZVOJA Op{ti ciqevi Konceptom za{tite i razvoja, neophodno je, u op{tem smislu obezbijediti:
funkcionalnu integrisanost prostora i uskla|ivawe;
saobra}ajnom integracijom i stru~nom opremqeno{}u prihvatnog punkta posti}i boqu povezanost spomenika prirode sa okru`ewem.
Polaze}i od opredeqewa da je jedna od razvojnih aktivnosti podru~ja turizam, na bazi motiva i resursa prirodne i stvorene sredine, ciqevi bi se ostvarivali kroz: ukqu~ivawe lokalnog zainteresovanog stanovni{tva u tr`i{ni sistem kori{}ewa turisti~kih i komplementarnih razvojnih potencijala, ekonomsko stimulisawe i predfinansirawe nekomercijalnih aktivnosti, koje obezbije|uju pripremu podru~ja, logisti~ku i institucionalnu podr{ku na svim nivoima. Prema op{tim ciqevima razvoja i za{tite koji su definisani planskim i zakonskim odredbama i stru~nim postulatima, primewuju se ciqevi upravqawa u skladu sa me|unarodnom kategorizacijom za{ti}enih prirodnih dobara IUCN i predla`e se usvajawe me|unarodne kategorije III,
Upravqawe podrazumeva: za{titu vrijednih i o~uvanih prirodnih cjelina i wenih elemenata; plansko i programsko usmjeravawe i uskla|ivawe za{tite, djelatnosti i aktivnosti; o~uvawe skladne interakcije prirode i kulture kroz za{titu predjela i/ili marinskih predela i odr`avawe tradicionalnog kori{}ewa zemqi{ta, na~ina gradwe i dru{tvenih i kulturnih manifestacija; podr{ka na~inu `ivota i ekonomiji koja je u skladu sa prirodom i za{tita dru{tvenog i kulturnog miqea zajednice; o~uvawe diverziteta predjela, stani{ta, pridru`enih vrsta i ekosistema; eliminacija i daqe sprje~avawe eksploatacije zemqi{ta i preobimnih aktivnosti; mogu}nost kori{}ewa kroz rekreaciju i turizam u skladu sa osnovnim kvalitetima podru~ja; podr{ka nau~nim i obrazovnim aktivnostima koja }e dopriweti dugoro~noj dobrobiti lokalnog stanovni{tva i razvoj javne podr{ke za{titi takvih podru~ja; i doprinos dobrobiti lokalne zajednice kroz obezbje|ewe prirodnih proizvoda ({umski i ribolovni proizvodi) i usluga (kao {to je ~ista voda ili prihod iz odr`ivih oblika turizma)." Републички завод за заштиту културно-историјског и природног наслеђа Републике Српске, Бања Лука 2007.
Споменик природе Пећина у каменолому Љубачево
23.
Posebni ciqevi S obzirom na status i funkcije Pe}ina u kamenolomu Quba~evo kao za{ti}enog prirodnog dobra, zapu{tenost okolnog prostora, neophodno je planirati i sprovesti niz mijera sanaciono-ure|ajnog karaktera, kao {to su:
obiqe`avawe pe}ine i granica za{ti}enog prostora na propisan na~in; postavqawe informativnih tabli, putokaza i tabli upozorewa o po{tovawu uspostavqenog reda i re`ima; zatvarawe otvora pe}ine re{etkastom metalnom kapijom napravqenom tako da omogu}uje kretawe slijepih mi{eva, odnosno da re{etke budu horizontalno postavqane; plato ispred ulaza u pe}inu pejsa`nim ure|wem osmisliti uno{ewem rekreativnih i turisti~kih sadr `aja ure|ewe parkinga van neposrednog pristupnog dijela spomenika prirode; pristupni put urediti iz najpogodnijeg pravca; obezbjediti novu trasu puta za eksploataciju sirovina van granica prostora za{ti}enog spomenika prirode obezbjediti redovna seizmi`ka pra}ewa u pe}ini na osnovu elaborata gra|evinsko-arhitektonskog fakulteta u Bawa Luci Usaglasiti projekat rekultivacije terena sa programima za{tite i razvoja za{ti}enog podru~ja
Istra`iva~ki radovi Program istra`ivawa Pe}ine u kamenolomu Quba~evo podrazumijeva slede}e radove:
nastavak speleomorfolo{kih istra`ivawa u pe}ini, du` speleolo{kog sistema, razdvojenom dijelu na sjevernoj strani i u okolini; hidrogeolo{ka istra`ivawa i definisawe elemenata re`ima podzemnih voda u karstnom masivu u kojem je razvijena pe}ina; paleontolo{ka istra`ivawa u pe}ini. uspostavqawe seizmi~kih merewa; uspostavqawe mikroklimatskih osmatrawa u pe}ini; istra`ivawe pe}inske faune; zapo~eti arheolo{ka istrawivawa;
Rezultate planiranih istra`ivawa Pe}ina u kamenolomu Quba~evo i planove sanacije i ure|ewa potrebno je na programskom i projektnom nivou integrisati kroz Program za{tite i razvoja. Bli`e uslove odr`avawa reda i pona{awa vlasnika zemqi{ta, korisnika objekata i posetilaca na za{ti}enom prostoru utvrdi}e Staralac posebnim aktom. Републички завод за заштиту културно-историјског и природног наслеђа Републике Српске, Бања Лука 2007.
Споменик природе Пећина у каменолому Љубачево
24.
PROCEDURALNI, PROSTORNI I VLASNI^KI ASPEKT ZA[TITE Proceduralni aspekt za{tite Na osnovu odredaba Zakona o za{titi `ivotne sredine ("Slu`beni glasnik RS", br. 50/02) zakqu~eno je da treba donijeti akt o stavqawu pod za{titu Pe}ine u kamenolomu Quba~evo u statusu i pod nazivom Spomenik prirode "Pe}ina u kamenolomu Quba~evo". Aktom o za{titi treba ustanoviti wen za{titni status kao jedinstvenog prirodnog dobra koje obuhvata Pe}inu u kamenolomu Quba~evo sa razvijenim speleolo{kim sistemom i neposrednom okolinom. Akt o stavqawu pod za{titu spomenika prirode je u nadle`nosti Vlade Republike Srpske, na prijedlog Ministarstva za prostorno ure|ewe gra|evinarstvo i ekologiju i Republi~kog zavoda za za{titu kulturnoistorijskog i prirodnog nasqe|a Republike Srpske. Prostorni i vlasni~ki aspekt za{tite Za za{titu u svojstvu spomenika prirode osim Pe}ine u kamenolomu Quba~evo predla`e se prostor u wenoj neposrednoj okolini obuhva}en povr{inama katastarskih parcela na katastarskoj op{tini Bawa Luka, Skup{tine op{tine Bawa Luka, prikazane na prilogu br.
Републички завод за заштиту културно-историјског и природног наслеђа Републике Српске, Бања Лука 2007.
Споменик природе Пећина у каменолому Љубачево
25.
RE@IM ZA[TITE U konkretnoj primjeni, navedeni re`im podrazumijeva tretman Spomenika prirode "Pe}ina u kamenolomu Quba~evo" kao za{ti}enog prirodnog dobra poluotvorenog tipa, odnosno ograni~ene posjete po broju posjetilaca i pa`qivog ~uvawa. Na osnovu ovakvog re`ima neophodno je aktom o za{titi u ciqu preventivnog djelovawa, utvrditi pravno-administrativne mjere, kao {to je navedeno. Djelatnosti na za{ti}enom prostoru koje nisu zabrawene, kao i radovi van za{ti}enog prostora za koje se osnovano pretpostavqa da mogu imati {tetne posledice za za{ti}eni Spomenik prirode "Pe}ina u kamenolomu Quba~evo", podlije`u proceduri dobijawa saglasnosti u skladu sa Zakonom o za{titi `ivotne sredine. Bli`e uslove reda i pona{awa vlasnika zemqi{ta, korisnika objekta i posetilaca na za{ti}enom podru~ju utvrdi}e Staralac posebnim aktom, a po prethodno pribavqenim uslovima i mi{qewu Republi~kog zavoda za za{titu kulturno-istorijskog i prirodnog nasle|a Republike Srpske.
Републички завод за заштиту културно-историјског и природног наслеђа Републике Српске, Бања Лука 2007.
Споменик природе Пећина у каменолому Љубачево
26.
MJERE ODR@AVAWA, URE\EWA I RAZVOJA PRIRODNOGDOBRA Na podru~ju Spomenika prirode "Pe}ina u kamenolomu Quba~evo", u smislu odr`avawa, ure|ivawa i razvoja prirodnog dobra, kao dozvoqene mjere se propisuju: 9 Sva speleolo{ka i druga nau~na istra`ivawa; 9 Podizawe autohtonih sastojina li{}ara na povr{inama pod {ikarama i {ibqacima, ako su uslovi povoqni, uz o~uvawe postoje}e autohtone vegetacije. 9 Izgradwa novih objekata i izvo|ewe radova koji su u funkciji prezentacije i za{tite za{ti}enog prirodnog dobra, 9 Izgradwa turisti~kih i rekreativnih objekata prema urbanisti~kim projektima, odnosno urbanisti~kim dozvolama, uz obaveznu izradu detaqnih analiza uticaja, na osnovu uslova nadle`nih institucija i Republi~kog zavoda za za{titu kulturno-istorijskog i prirodnog naslije|a. 9 Zadr`avawe elektromre`e podru~ja na postoje}im pravcima dok se ne steknu uslovi za wenu rekonstrukciju u cjelini ili dijelovima uz obavezno kablirawe. 9 Prikqu~ivawe novih objekata uz obavezno kablirawe na mjestima gdje se naru{ava ambijentalna celina. 9 Da se planovima obezbjedi racionalizacija elektromre`e podru~ja i provo|ewe kablova du` saobra}ajnica. 9 Javno osvjetqewe na urbanizovanim povr{inama koje mo`e imati iskqu~ivo pejza`ni karakter uz upotrebu odgovaraju}ih svjetlosnih tijela. 9 Individualno vodosnadbjevawe objekata iz bunara, s tim {to }e se odgovaraju{im urbanisti~kim planovima omogu}iti javno vodosnadbijevawe za pojedine grupacije objekata, a prema posebnim tehni~kim uslovima i uslovima Republi~kog zavoda za za{titu kulturno istorijskog i prirodnog naslije|a. 9 Plansko gazdovawe {umama na osnovu va`e}e {umsko privredne osnove
Na podru~ju spomenika prirode Pe}ina u kamenolomu Quba~evo, u ciqu odr`avawa, ure|ivawa i razvoja prirodnog dobra, i sprovo|ewa re`ima za{tite ú i úú stepena zabrawuje se:
Industrijska eksploatacija mineralnih i nemineralnih sirovina na cijelom podru~ju i u za{titnoj zoni Primarna prerada i predkoncentracija sirovina Deponovawe primarnih i sekundarnih jalovina, komunalnog, industrijskog i drugog otpada i vi{kova zemqe sa otkopa na za{ti}enom podru~ju. Gradwa industrijskih, infrastrukturnih, privrednih, hidrotehni~kih i drugih objekata ~iji rad i postojawe mogu izazvati nepovoqne
Републички завод за заштиту културно-историјског и природног наслеђа Републике Српске, Бања Лука 2007.
Споменик природе Пећина у каменолому Љубачево 27. promjene kvaliteta zemqi{ta, voda, vazduha, `ivog svijeta, qepote predela, kulturnih dobara i wihove okoline. Promjena namjena povr{ina, izuzev promjena koje proisti~u iz programskih dokumenata Staraoca. Prosjecawe bilo koje nove saobra}ajnice, ukoliko nije utvr|ena va`e}im prostornim ili urbanisti~kim planom, ili granskim osnovama koje su usagla{ene sa re`imima i merama za{tite podru~ja. Uzimawe fosilonosnih materijala sa geolo{kih profila i izdanaka. Svaka promjena postoje}e morfologije terena i vodotoka, prevo|ewe voda jednog u drugi vodotok, i izmena hidrodinami~nih karakteristika i re`ima vodotoka bez saglasnosti nadle`nih institucija. Izvo|ewe hidrogeolo{kih radova bez saglasnosti Zavoda i Staraoca; Izgradwa vodozahvata, dubokih bu{otina ili posebno izdvojenih za potrebe pojedina~nih doma}instava. Izgradwu septi~kih jama (otvorenog tipa) kao i formirawe deponija bilo kog otpada. Formirawe mrcini{ta na podru~ju otvorenog karsta. Rukovawe otrovnim hemijskim materijama, naftnim derivatima i drugim opasnim materijama u prirodi. Uni{tavawe {umskih kompleksa i wihovo usitwavawe. ^ista sje~a u prirodnim sastojinama i kr~ewe {uma, kresawe lisnika i prekomerno kori{}ewe drvne mase u odnosu na ciqeve i principe gazdovawa {umama. Sadwa, zasijavawe i naseqavawe vrsta biqaka stranih za prirodni `ivi svijet ovog podru~ja, osim za potrebe sprje~avawa erozije i klizi{ta. Sakupqawe, kori{}ewe i uni{tavawe divqih biqnih i `ivotiwskih vrsta za{ti}enih kao prirodne retkosti ili druge zakonski regulisane kategorije. Uzimawe fosilnog ili arheolo{kog materijala iz pe}ine; Sakupqawe predstavnika pe}inske faune, izuzev u nau~ne svrhe i uz saglasnost Zavoda; Svako uznemiravawe slijepih mi{eva; Naseqavawe vrsta `ivotiwa stranih za prirodni `ivi svet ovog podru~ja, u slobodnom prostoru. Uznemiravawe ptica i `ivotiwa. Lov.
Републички завод за заштиту културно-историјског и природног наслеђа Републике Српске, Бања Лука 2007.
Споменик природе Пећина у каменолому Љубачево
28.
UPRAVQAWE ZA[TITOM Uspostavqawe zakonske za{tite, odnosno progla{ewe Pe}ine u kamenolomu Quba~evo za za{ti}eno prirodno dobro - spomenik prirode, jedan je od osnova za upravqawe za{ti}enim prirodnim dobrom. Upravqawe prirodnim dobrom podrazumjeva efikasno planirawe, pra}ewe stawa, preduzimawe mera i aktivnosti na unaprje|ivawu, razvoju i kori{}ewu prirodnih vrijednosti podru~ja saglasno utvr|enim merama i uslovima za{tite. U preduzimawu mjera i uslova za{tite, imaju}i u vidu potrebu o~uvawa prirodnih vrijednosti, ne`ive i `ive prirode posebnu pa`wu u upravqawu spomenikom prirode treba posvetiti za{titi speleolo{kog objekta i prirodnih otvora u karstu i pokretnom paleontolo{kom materijalu. Na osnovu konsultacija i mogu}nost razvoja prirodnog dobra i wegovog ukqu~ivawa u Programe razvoja regionalnog i vi{eg karaktera, preporu~uje se da se za staraoca spomenika prirode "Pe}ina u kamenolomu Quba~evo" odredi Skup{tina op{tine Bawa Luka. Me|usobne obaveze Staraoca i predstavnika organa koji donose akt o za{titi, neophodno je regulisati ugovorom koji mo`e biti ograni~enog ili neograni~enog trajawa. Veoma je zna~ajno da Staralac dobije neposrednija ovla{}ewa u domenu obustavqawa radova koji nisu u skladu sa propisanim re`imom za{tite i nalagawem mjera koje su du`ni da sprovedu korisnici prostora. Републички завод за заштиту културно-историјског и природног наслеђа Републике Српске, Бања Лука 2007.
Споменик природе Пећина у каменолому Љубачево
29.
FINANSIRAWE ZA[TITE Finansijska sredstva za izradu potrebne dokumentacije, istra`ivawa i izvo|ewa radova na za{titi potrebno je obezbediti iz izvora u skladu sa ~lanom 44. Zakona o za{titi prirode. Tako|e treba dio radova koji se odnose na turisti~ku prezentaciju lokaliteta da participira Staralac, a Republika da pru`i ode|ene olak{ice nosiocu razvoja turizma, odnosno Staraocu. Tro{kovi teku}eg odr`avawa za{ti}enog prirodnog dobra koje vr{i Staralac pokrili bi se delom iz op{tinskih sredstava, odnosno iz namenskih fondova Republike, i dijelom iz naknada koje }e na zakonom propisan na~in davati glavni korisnici ovog prostora, odnosno prirodnih resursa.
SMJERNICE U ciqu stavqawa za{ti}enog dobra u funkciju i rje{avawa mogu}ih konfliktnih interesa, neophodno je odmah pristupiti:
Obezbe|ivawu planskih osnova za upravqawe i ure|ewe podru~ja, {to bi podrazumevalo izradu sqede}ih dokumenata: o sredworo~nog i godi{wih programa za{tite i razvoja za{ti}enog dobra; o prioritetnih razvojnih programa za za{ti}eno podru~je, kao samostalnih dokumenata ili dijelova programa regionalnog razvoja podru~ja Bawa Luka. Izradi dokumentacione osnove, pod kojom se podrazumeva: o utvr|ivawe stawa izgradwe na podru~ju, odnosno pravnog statusa svih postoje}ih objekata, uz wihovu legalizaciju po Zakonu, ako odgovaraju kriterijumima iz ovog elaborata; o uspostavqawe katastra instalacija; o revizija, a`urirawe katastra, posebno stawa vlasni{tva na poqoprivrednim povr{inama i {umama. Organizaciji za{tite na podru~ju i to: o formirawe slu`be nadzora; o organizovawe saradwe sa slu`bama op{tine, posebno inspekcijskim slu`bama iz urbanizma i gra|evinarstva radi spre~avawa bespravne izgradwe; o napraviti programe istra`ivawa za{tite etnonasle|a na za{ti}enom prostoru, i drugo. Dozvoqava se Nekse agregatima da u granici za{ti}enog spomenika prirode zavr{i zapo~etu eksploatacoj u dowoj eta`i (kota 370) Dozvoqava se Nekse agregatima da na sredwoj eta`i (do kote 400) u granicama za{ti}enog podru~ja pro{iri staro eksploataciono podru~je. Radovi u granicama za{ti}enog podru~ja dozvoqavaju se u pojasu {irine 50 metara od postoje}eg puta za Quba~evo tj. na udaqenosti 200 metara od pravca pru`awa Pe}ine u kamenolomu (ucrtano na kopiji katastarskog plana). Tako|e se obavezuje staralac Spomenika prirode da obiqe`i pomenutu povr{inu na adekvatan na~in.
Републички завод за заштиту културно-историјског и природног наслеђа Републике Српске, Бања Лука 2007.
Споменик природе Пећина у каменолому Љубачево
30.
Републички завод за заштиту културно-историјског и природног наслеђа Републике Српске, Бања Лука 2007.
Споменик природе Пећина у каменолому Љубачево
31.
LITERATURA
Dujakovi} G. (2004): Pe}ine i jame Republike Srpske - Zavod za uxbenike i nastavna sredstva, Srpsko Sarajevo,
Katastar speleolo{kih objekata i arhiva Speleolo{kog dru{tva “Понир“ Bawa Luka Milanovi}, P. (1979): Hidrogeologija karsta i metode istra`ivawa; Hidroelektrane na Trebi{wici i Institut za kori{tewe i za{titu voda na karstu, Trebiwe Graquk, B, Juri{i}, M. (1984): Neki speleolo{ki problemi bawalu~ke regije; Na{ kr{,16-17,Sarajevo. Moji}evi}, M, Vilovski, S, Tomi}, B, Pami}, J. (1977): Tuma~ za Osnovnu geolo{ku kartu SFRJ, 1:100 000, list Bawa Luka L 33-119, Savezni geolo{ki zavod, Beograd. Moji}evi}, M, Vilovski, S, Tomi}, B, (1977): Osnovna geolo{ka karta SFRJ, list Bawa Luka, L 33-119, 1:100 000, Savezni geolo{ki zavod, Beograd.
Републички завод за заштиту културно-историјског и природног наслеђа Републике Српске, Бања Лука 2007.
Споменик природе Пећина у каменолому Љубачево
V
-
32.
PRILOZI
Републички завод за заштиту културно-историјског и природног наслеђа Републике Српске, Бања Лука 2007.
Споменик природе Пећина у каменолому Љубачево
33.
SPOMENIK PRIRODE PE]INA U KAMENOLOMU QUBA^EVO Polo`aj pe}ine u kamenolomu Quba~evo 1:100 000 (Topografska karta list Bawa Luka,1971)
Spomenik prirode Pe}ina u kamenolomu Quba~evo Koordinate u Gaus-Krigerovoj koordinatnoj mre`i X – 4948,30 N Y – 6437,19 E Nadmorska visina 420 m
Prilog 1 Републички завод за заштиту културно-историјског и природног наслеђа Републике Српске, Бања Лука 2007.
Споменик природе Пећина у каменолому Љубачево
34.
SPOMENIK PRIRODE PE]INA U KAMENOLOMU QUBA^EVO Polo`aj pe}ine u kamenolomu Quba~evo 1:25 000 (Topografska karta l. Bawa Luka 3,1980)
Spomenik prirode Pe}ina u kamenolomu Quba~evo Koordinate u Gaus-Krigerovoj koordinatnoj mre`i
X – 4948,30 N Y – 6437,19 E
Nadmorska visina 420 m
Prilog 2 Републички завод за заштиту културно-историјског и природног наслеђа Републике Српске, Бања Лука 2007.
Споменик природе Пећина у каменолому Љубачево
35.
SPOMENIK PRIRODE PE]INA U KAMENOLOMU QUBA^EVO Kopija katastarskog plana Katastarska op{tina Quba~evo, broj plana Kotor-Varo{ 2,3 Republi~ka uprava za geodetske i imovinsko-pravne poslove Podru~na jedinica Bawa Luka
Prilog 3 `
Републички завод за заштиту културно-историјског и природног наслеђа Републике Српске, Бања Лука 2007.
Споменик природе Пећина у каменолому Љубачево
36.
SPOMENIK PRIRODE PE]INA U KAMENOLOMU QUBA^EVO Popis i povr{ine katastarskih ~estica
dio ~estice dio ~estice
broj ~estice 46/1 46/2 47/1 47/2 48 49 50/2 50/3 62 63/1 63/2 64/1 64/2 65/1 65/2 66/1 66/2 67 68 978 979 981 984 985 986 987 988 2195/1 2195/2
povr{ina 8142 20490 312 1258 18089 33705 15957 6637 3020 166020 19619 3052 7871 7459 5869 2920 8925 8258 30416 8580 15949 1449 4022 9514 9554 1934 28782 1782 874
Prilog 4
Републички завод за заштиту културно-историјског и природног наслеђа Републике Српске, Бања Лука 2007.
Споменик природе Пећина у каменолому Љубачево
37.
SPOMENIK PRIRODE PE]INA U KAMENOLOMU QUBA^EVO Zone i re`imi za{tite Spomenika prirode Pe}ina u kamenolomu Quba~evo
Prilog 5 Републички завод за заштиту културно-историјског и природног наслеђа Републике Српске, Бања Лука 2007.
Споменик природе Пећина у каменолому Љубачево
38.
SPOMENIK PRIRODE PE]INA U KAMENOLOMU QUBA^EVO Geolo{ka karta podru~ja Quba~eva 1:100 000 (OGK Bawa Luka L 33-119, 1977)
Prilog 6
Републички завод за заштиту културно-историјског и природног наслеђа Републике Српске, Бања Лука 2007.
Споменик природе Пећина у каменолому Љубачево
39.
SPOMENIK PRIRODE PE]INA U KAMENOLOMU QUBA^EVO Plan Spomenika prirode Pe}ina u kamenolomu Quba~evo
* *vertikalna i horizontalna razmjera nije jednaka
Prilog 7 Републички завод за заштиту културно-историјског и природног наслеђа Републике Српске, Бања Лука 2007.
Споменик природе Пећина у каменолому Љубачево
40.
SPOMENIK PRIRODE PE]INA U KAMENOLOMU QUBA^EVO Profil Spomenika prirode Pe}ina u kamenolomu Quba~evo
Prilog 8
Републички завод за заштиту културно-историјског и природног наслеђа Републике Српске, Бања Лука
2007.
View more...
Comments
